Скрипта за полагање Државног стручног испита
УСТАВ Устав је највиши правни акт једне државе. Уставом се уређује: 1. терито териториј ријалн алнаа организа организациј цијаа државне државне власти, власти, 2. стру структу ктура ра држа државн внее влас власти ти 3. расп распод одела ела надле надлежн жнос ости ти 4. социјал социјално но и економс економско ко уређее уређее !епу !епу"лик "ликее #р"ије #р"ије $. сло"оде сло"оде и права грађана, грађана, маинс маинска ка права,ет права,етни%ка ни%ка права &. полит полити%к и%каа во'а грађа грађана на и о"лик о"лик израж изражава аваа. а. Устав доноси уставотворна скупштина или парламент. #р"ија је у%ествовала у доношеу 11 Устава: 1. 1(3$ 1(3$.. ) срет срете еск ски и уста устав в 2. 1(((. 1(((. ) први први парл парламе амента нтариз ризам ам у #р"иј #р"ији и 3. 1*21 1*21.. ) вид видов овда данс нски ки +# +###4. 1*31. 1*31. ) лекс лександа андар р 1 ) октр октроис оисани ани устав устав $. 1*4& 1*4&.. ) Уста Устав в /0! /0! &. 1*&3. 1*&3. ) Уста Устав в #/! #/! ) увео увео устав уставне не судов судовее . 1*4 1*4.. Уста Устав в #/! #/! (. 1**. 1**. ) Уста Устав в !епу !епу"лик "ликее #р"и #р"ије је *. 1**2 1**2.. ) Уста Устав в #! #! 1. 23. 23. ) Уставна пове'а заједнице заједнице #56 11. 2&. 2&. ) Устав !епу"лике !епу"лике #р"ије 7!89У; није о"авезан део устава, а налази се на по%етку уставног текста, састоји се од једне ре%енице поде'ене у ставове, којом се изражава ци' и на%ела устава, као и мотиви еговог доношеа. У#<=>9 #8 У!8?У8: У#<> У#<>0 0 0@8; 0@8; деAини деAинишу шу !епу" !епу"лику лику #р"ију #р"ију,, одређу одређују ју носиоц носиоцее сувере суверенос ности, ти, владавину права, поделу власти, полити%ки парламентаризам, за"рану суко"а интереса, сим"ол сим"олее државе државе,, језик, језик, писмо, писмо, аутоно аутономне мне покрај покрајне, не, локалну локалну самоу самоупра праву ву,, заштит заштиту у националниB маина, раноправност полова, међу'удске односе и положај странаца. 0!=C0 0!=C0 +6!? +6!?0#D 0#D- #У>8!8 #У>8!80=# 0=#< < озна%а озна%ава ва народ народ +грађа +грађанене- као носиоц носиоцее власт власти и у држа држави ви.. 6рађ 6рађан ани и свој своју у во'у во'у оств оствар аруј ују у путе путем м реAе реAере ренд нду ума, наро народн днее иницијативе и иза"раниB представника у државним органима. !8/8!80CУ !8/8!80CУ9 9 је непосредно непосредно изражавае изражавае во'е грађана о одлуци одлуци коју су предложили предложили државни органи. 9оже "ити о"авезан или Aакултативан, о"авезујуEи или саветодаван, претBодни или накнадни. 0!=C0 F0F5F<> је право једног "роја грађана да траже од држаниB органа да донесе или измени неку одлуку или акт. >;C >;C> >F0 F0 7!> 7!> се оств оствар ару ује сло"о сло"одн дним им из"о из"ори рима ма,, уста уставно вном м гара гаранц нциј ијом ом 'удскиB и маинскиB права, поделом власти, независним судством, Aункцијом власти у оквиру устава и закона. 7=C8; >;#8 >8 су општин општина, а, град град и град град еогра еоград. д. У има има грађани непосредно или преко иза"раниB лица одлу%ују о локалним питаима.
1
Скрипта за полагање Државног стручног испита 7=D! 7=D! F0 F0#D #D У<= У<=0= 0=9F 9F је прав право о грађ грађан анаа да се орга органи низу зују ју у посе посе"н "нее терито териториј ријалне алне јединиц јединицее које које заBтев заBтевају ају веEи веEи део самост самостално алности сти од оне коју коју имају имају локалне самоуправе. G!0 G!0 #УD= F0<8!8# F0<8!8# ) Устав утврђује утврђује да нико не може вршити државну власт или јавну Aункцију у колико је то у суко"у са еговим другим Aункцијама, пословима или приватним интересима. =#<; 0@8; У#<> У<>!?УУ: државне сим"оле, гр", заставу и Bимну, територијално јединство и неде'ивост територије !епу"лике #р"ије, еоград за глани град, град, српски српски језик језик и Eирил Eирили%н и%но о писмо писмо у служ"ен служ"еној ој употр употре"и е"и,, заштит заштиту у маина маина и равноправност полова. HУC#D HУC#D 7!> ) представ'ају представ'ају границу сло"оде сло"оде појединца појединца коју држава не сме да пређе ) могу "ити поједина%на и колективна. 9IF0#D 7!> су права која служе с луже о%увау националног идентитета. ;F@0 7!> су право на: 1. живот 2. сло"оду 3. прав прави% и%но но суђе суђее е 4. реBа реBа"и "или лита таци цију ју $. непо неповр вред едив ивос остт стан станаа &. сло" сло"од оду у крет крета ааа . вер вероисп оиспо овест вест 1. 7!> 7!>= = 0 JF>=< JF>=< ) 'идс 'идски ки живот живот је неприк неприкос осно новен вен,, нема нема смртне смртне казне казне и клонираа 'уди 2. 7!>= 0 #;==CУ #;==CУ ) притвор притвор се предви предвиђа ђа само ако ако постоји постоји сума сума да је лице лице извршило криви%но дело, ради вођеа судског поступка и ако постоји одлука суда. 3. 7!>= 7!>= 0 7!>F@0 7!>F@0= = #У?8I8 #У?8I8 мора се о"ез"еди о"ез"едити ти преводи преводилац лац или тума% тума% +за глува и слепа лица-. ;ице мора "ити упознато упознато са оптужницо оптужницом, м, има право на "раниоца по сопственом из"ору или да се "рани сам. 0е може "ити оглашен кривим за дело које није законом каживо, не може "ити гоен за дело за које је право правосн снаж ажно ном м пресу пресудом дом прет претBо Bодн дно о осло осло"о "ођен ђен,, осу осуђен или или је посту поступа пак к о"устав'ен. !атни зло%ин, геноцид и зло%ин против %ове%ности не застаревају. 4. 7!> 7!>= = 0 !8 !8F; F;F< F<5 5F FУ У F 0D0 0D0C CУ У K<8< K<8<8 8 има има свак свако о ко је незаконито лишен сло"оде, осуђен или притворен $. 7!>= #;==C8 #;==C8 D!8<I D!8<I на терито територији рији !епу" !епу"лике лике #р"ије #р"ије &. 7!>= 7!>= 087=>! 087=>!8CF 8CF>=# >=# 7!>= = 0 #;= #;==C =CУ У 9F#; 9F#;F, F, >8!= >8!=F# F#7= 7=>8 >8#< #8 #>8#< # су сло"ода: медија, миш'еа, из"ора, удруживаа. 1. #;==C #;==C 9FKH8I 9FKH8I F FG!J> FG!J>I I +нацио +националне налне припа припадност дностии2. #;==C #;==C 98CF 98CF ) у !# нема цензу цензуре, ре, надлежни надлежни суд суд може спре%ити спре%ити ширее ширее инAормација које позивају на: насилно рушее уставног поретка, нарушавае територија територијалног лног интегритет интегритетаа !#, пропагира пропагирае е рата, наси'е, наси'е, дискриминац дискриминацију, ију, расну и верску мржу и сл. 3. FG=!0 FG=!0= = 7!>= 7!>= има сваки пунолет пунолетан, ан, пословн пословно о спосо"ан спосо"ан грађани грађанин н !#, има право да "ира "ира и да "уде "иран. "иран. Fз"ори Fз"ори су сло"одни, сло"одни, а гласае тајно. тајно. 9ирно окуп'аеграђана је сло"одно. 4. #;= #;==C =C УC УC!У !УJF JF> >I I ) поли полити ти%к %ког ог,, синд синдик икалн алног ог и др. др. Удру Удруже жеаа се уписују у регистар.
2
Скрипта за полагање Државног стручног испита #=5F;0=8D=0=9#D F DУ;<У!0 7!> су право на имовину, рад, штрајк, о"разовае и здраву животну средину. 7!>= G C8<8 F 7=!=CF5У ) право на "рак, равноправност супружника, сло"ода рађаа, права детета, права и дужности родите'а, посе"на заштита породице, мајке и детета. 7!> # 7!> 05F 05F=0 =0; ;0F 0F 9IF 9IF0 0 слу служе о%у о%увау вау наци национ онал ално ногг идентитета, могу "ити индивидуална +остварује иB појединац- и колективна +остварују се преко иза"раниB иза"раниB представника, представника, а везана су за културу, културу, језик, језик, писмо, писмо, о"разовае, о"разовае, за"ран за"рану у дискри дискримин минаци ације је национ национални алниB B маина маина,, насилн насилнее асимил асимилаци ације, је, сарад сарадее са сунар сународ одни ници цима ма и сли%н сли%ноо-.. =дст =дсту упае пае је могу могуEе Eе увест увести и само само у слу%а слу%ају ју ратн ратног ог и ванредног стаа. 8D=0=9#D= У!8?8I8 !# %ине: тржишна привреда, сло"одно тржиште, сло"ода предузетништва, самосталност привредниB су"јеката и равноправност приватне и друге својине. Уставом је гарантован једнак положај свиB на тржишту, за"раује се монопол. У#<> У#<> 7=G0 7=G08 8 !#<8 >!#<8 #>=F0 #>=F08: 8: приват приватну ну,, здруж здружену ену и јавну јавну +држав +државна, на, покраји покрајинск нскаа и локалн локалнее самоу самоупра праве-. ве-. Cржавн Cржавну у својин својину у %ине %ине природ природна на "огатс "огатства тва и имована који користе органи !#. >08 /F00#F8 ) средства за Aинансирае !#, аутономне покрајине и локалне самоуправе. ="ез"еђују се од пореза и другиB приBода утврђениB законом. УL8< је правни акт који имају !#, 7 и ;# и у има су приказани сви приBоди и расBоди којима кој има се с е исте Aинансирају. Dонтролише га Cржавна ревизорска институција, која за свој рад одговара 0ародној #купштини. 0!=C0 0D је централна "анка !# и за свој рад одговара 0ародној скупштини. Iом управ'а 6увернер ког "ира 0ародна скупштина. 0!=C0 #DУ7Kладу >ладу и одлу% одлу%ује ује о преста престанку нку еног и мандата министара, "ира и разрешава: судије Уставног суда, 6увернера 0, Gаштит Gаштитник никаа грађан грађана, а, председ председник никаа врBовн врBовног ог касаци касационо оногг суда, суда, репу" репу"ли%к ли%ког ог јавног јавног тужиоца, јавне тужиоце, заменике јавниB тужиоца и судије. ##<> 0!=C08 #DУ7KI8 У 0# може "ити на три на%ина: 1. просто простом м веEином веEином од од 12& прису присутни тниB B +1&:2 +1&:2-3
Скрипта за полагање Државног стручног испита 2. квали квалиAи Aико кован ваном ом веEин веEином ом од 2$ 2$ прис присут утни ниB B +2 +2:$ :$- и то прог проглаш лашав ава аее и укидае ванредног стаа, давае сагласности на статут 7 и усвајае уMета и завр завршн шног ог ра%у ра%уна на,, из"о из"ор р и прес преста тана нак к влад владее и мини минист стар ара, а, одго одгово вора ра на интерпелацију и из"ор и смена: судија Уставног суда, 7редседника врBовног касацио касационог ног суда, суда, репу"л репу"ли%к и%ког ог јавног јавног тужио тужиоца, ца, јавниB јавниB тужила тужилаца, ца, гувер гувернер нераа народне "анке и заштитника грађана. 3. 2N3 веEино веEином м за промен промену у устава устава и разрешее разрешее 7редседн 7редседника ика !# !8C=>0 !8C=>0 G#8C G#8CI I 0# су два пута годише годише ) првог првог радно радногг дана дана у марту марту и у окто окто"р "ру у, не може може траја трајати ти дуже дуже од * дана дана,, а ванр ванред едно но засе заседа дае е је на заBт заBтев ев 1N3 1N3 посланика. 7!>= 7!8C;6I GD=0 има: народни посланик, >лада, скупштина 7 или најмае 3. грађана, а из своје о"ласи и Gаштитник грађана и 0ародна "анка #р"ије. !8/8!80CУ !8/8!80CУ9 9 се расписује расписује на заBтев заBтев веEине веEине 0ародниB 0ародниB посланика посланика +12&- или најмае најмае 1. "ира%а. Устав предвиђа о"авезни реAерендум %ији је предмет акт о промени Устава ако се она односи на преам"улу, преам"улу, на%ела на%ела Устава, Устава, 'идскиB и маинскиB маинскиB права и сло"оде, уређее власти, проглашее ратног и ванредног стаа, питаа од суштинског зна%аја за грађане #р"ије. !#7УK<I8 0!=C08 #DУ7Kлада >лада 2. ко председни председник к >ладе поднесе поднесе оставку оставку,, а нови се не иза"ере иза"ере за 3 дана дана 3. Fзгласа се неповере неповерее е >лади, >лади, а нова нова се се не иза"ере иза"ере за 3 дана 4. 0е изгласа изгласа се поверее поверее >лади >лади а нова се не иза"ере иза"ере за 3 дана 0C;8 0C;8J0= J0=#< #ладе >ладе и носио носиоце це Aункц Aункција ија 0#, указо указом м постав постав'а 'а и опозив опозиваа ам"аса ам"асадор доре, е, даје помило помилова вааа и одлико одликова ваа, а, команду командује је војском, постав'а и разрешава оAицире >ојске #р"ије. 7!=6;K8I8 7!=6;K8I8 GD=0 GD=0 врши председник председник !# указом указом у року од 1$ дана, односно односно дана од изгласаваа, ако је закон донет по Bитном поступку. ко указ не донесе у наве наведен деном ом року року дужан дужан је да зако закон н врат врати и 0# на поно поновн вно о одлу одлу%и %ива вае е уз писм писмен ено о о"разложее. ко 0# поново изгласа закон, он мора потписати указ о доношеу тог закона. FG=! F 90C< 7!8C#8C0FD !#. 7редседника "ирају грађани на непосредним из"ори из"орима ма тајним тајним гласае гласаем. м. Fз"оре Fз"оре распис расписује ује предсе председни дник к 0# * дана дана пре истека истека мандата тако да се из"ори окон%ају & дана од расисиваа. 9андат траје $ година, а по%ие полагаем заклетве. Fсто лице може "ити "ирано само 2 пута. 7редседник !с# ужив уживаа имун имунит итет ет као као 07. 07. 9анд 9андат ат му прес преста таје је оста оставк вком ом и разр разреш еше еем ем од 0# 2N3 2N3 веEином. 9еа га председник 0# највише 3 месеца. ##<> F 0C;8J0=#;C8. >лада је носилац извршне власти у !#, %ине је председник, потпредседници и министри. ="разује је 7арламент од послани%ке веEине, може "ити: једнострана%ка, коалициона, концентрациона и експертска. 0адлежности >ладе су да утврђује и води политику, извршава законе, доноси уред"е, предлаже и даје миш'еа на законе, надзире рад министара. 7редседник >ладе води рад >ладе, усклађује рад %ланова и представ'а >ладу. 9инистри су одговорни председнику >ладе, >лади и 0#. FG=! F 90C< >;C8. >ладу "ира 0# квалиAикованом веEином од 12& 07. 7редседник !# предлаже кандидата за председника >ладе, који предлаже ен састав, о %ему одлу%ује 0#. >лада је иза"рана ако за у гласа најмае 12& посланика. 9андат >ладе >ладе траје траје којико којико и 0#, а по%ие по%ие полага полагаем ем заклетве заклетве.. 9андат 9андат >ладе преста престаје: је: изгласаваем неповереа, неизгласаваем повереа и оставком председника. @лану >ладе мандат престаје: оставком, разрешеем, изгласаваем неповереа од 0#. F0<8 F0<8!7 !78; 8;5 5F F је траж траже еее неко некогг одго одгово вора ра од >лад >ладее или или %лан %ланаа >лад >ладе. е. =д послани%ког питаа се разликује у процедури: подноси је $ посланика, одговор се 4
Скрипта за полагање Државног стручног испита морадоставити за 3 дана. ко 0# приBвати одговор, настав'а се рад по дневном реду, ако 0# не приBвати одговор >ладе приступа се гласау о неповереу влади или еном %лану. = истом питау интерпелације не може се поново расправ'ати за * дана. 6;#I 6;#I8 8 = 087=> 087=>8!8 8!8IУ IУ >;CF >;CF или %лану %лану >ладе >ладе може може тражи тражити ти најма најмаее & посланика, предлог се разматра на првој наредној седници, најраније $ дана од еговог подношеа. ко 0# изгласа неповерее >лади, ој престаје мандат. ко се за 3 дана не Aормира нова >лада, председник !# распушта 0# и расписује ванредне из"оре. ко се >лади не изгласа неповерее, нови предлог за смену може "ити тек за 1( дана. 6;#I8 = 7=>8!8IУ >;CF. >лади може тражити гласае о свом повереу, предлог се приBвата ако за ега гласа 12& посланика. ко се повереене изгласа >лади престаје мандат. ко се нова >лада не Aормира за 3 председник !# распушта 0# и расписује ванрадне из"оре. =#<>DУ 7!8C#8C0FD >;C8 подноси 0# и о ој о"авештава председника !# и јавност. =ставка се на првој наредној седници 0# констатује, %име престаје мандат >ладе. C!J>0 У7!> У7!> је део извршне власти, самостална је, везана Уставом и законом, за свој рад одговара >лади. Iене послове о"ав'ају министарства, органи управе и посе" посе"не не орган организ изац ациј ије. е. 0еки 0еки посло послови ви се повер поверава авају ју 7, 7, ;ок. ;ок.са сам. м.,, уста устано нова вама ма и предузеEима. GK=#D #!F8 "рани зем'у од оружаног напада спо'а и извршава друге задатке у складу са Уставом. 9оже се употре"ити и ван граница а ко тако одлу%и 0#. #УC=>F #УC=>F ) судска судска власт је део државне државне власти власти који који решава решава спорне спорне односе односе међу правн правним им и Aизи Aизи%к %ким им лици лицима ма.. !азли !азлику кује је се од зако законо нода давн внее и извр извршн шнее власт власти и по постојау спора који се решава судском одлуком. 0@8; #УC#<>: 1. судска судска власт власт је једи јединст нствен венаа на терито територи рији ји !# 2. судо судови ви су самост самосталн ални и и неза незави висн сни, и, суде суде на основу основу Устава, Устава, закон законаа и друг другиB иB општ општиB иB акат аката, а, као као и општ општеп епри риBв BваE аEен ениB иB прави правила ла међу међунар народ одно ногг права права и потврђениB међународниB уговора, 3. расправ'ае расправ'ае пред пред судом судом је јавно, јавно, ограни ограни%ава %ава се у складу са са Уставом Уставом 4. у суђеу суђеу у%еству у%ествују ју судије судије проAесиона проAесионалци лци и судије судије поротни поротници ци $. зако законо ном м се може може проп пропис исат ати и да у одре одређе ђени ним м судо судови вима ма и одре одређе ђени ним м ства ствари рима ма суде само судије &. суд суд суди суди у веEу, веEу, а законом законом се може предвид предвидети ети да уодређен уодређеним им стварим стваримаа суди судија појединац . судска судска Aункц Aункција ија је стална, стална, а изузет изузетно но лице које које се први пут пут "ира за судију судију "ира се на три +3- године. (. судија судија има право право да судијску судијску Aункцију Aункцију врши врши у суду суду у којем је је иза"ран иза"ран и само уз уз своју сагласност може "ити премештен или упуEен у други суд да суди *. судија судија не може "ити "ити позван позван на одгово одговорно рност ст за изражено изражено миш'е миш'ее е или гласае гласае приликом доношеа судске одлуке, осим ако се ради о криви%ном делу кршеа закона од стране суда, при %ему судија не може "ити лишен сло"оде у поступку покренутом з"ог криви%ног дела у%иеног у о"ав'ау судијске Aункције "ез одо"реа >исоког савета судства 1. судску судску одлуку одлуку може може преисп преиспита итати ти само само надлиж надлижни ни суд суд у законо законом м пропи прописан саном ом поступку >!=>0F D#5F=0F #УC је највиши суд у !# са седиштем у еограду. Уведен је Уставом 2&. године. 7редседника овог суда "ира 0# на $ година и не може поново "ити "иран. $
Скрипта за полагање Државног стручног испита >!#<8 #УC=>: могу "ити општи и посе"ни. Уставом је за"раено оснивае привремениB, прекиB и ванредниB судова. =пшти судови су: основни, виши, апилациони и врBовни касациони суд. 7осе"ни судови су: привредни, привредни апелациони, прекршајни, виши прекршајни и управни суд. OOOPPPPPP У 7=#;=>8 #УC#D8 У7!>8 спадају: уређиве унутрашег пословаа у суду, позивае и распоређиве судија поротника, послови везани за вештаке и сталне судске тума%е, разматрае притуж"и и представки, вођее статистика и израда извештаја, извршее криви%ниB и прекршајниB санкција, Aинансијско и материјално пословае суда и овера исправа намеениB употре"и у иностранству итд. #УC#D У7!> се дета'није уређује судским пословником који доноси министар правде уз претBодно при"ав'ено миш'ее председника >рBовног касационог суда. 7!8C#8C0FD #УC представ'а суд, руководи судском управом, и одговоран је за правилан и "лаговремен рад суда, постав'а секретара суда ако суд има преко 2 судија. 7!>=#УC0 У7!> о"уBвата спровођее закона и другиB прописа у вези са уређеем и радом судова. Iене послове о"ав'а >исоки савет судстваи министарство надлежно за правосуђе. FG=! #УCF спроводи 0# само када се лице први пут "ира на ту Aункцију, мандат му траје 3 године, по истеку Aункција је стална. >F#=DF #>8< судства је независтан и самосталан орган који о"ез"еђује и гарантује независност и самосталност судова и судија. Fма 11 %ланова ) 3 по положају +председник >рBовног касационог суда, министар правосуђа и председник надлежног од"ора 0#- и ( из"орниB %ланова +& судија са сталном Aункцијом, и 2 правника са 1$ година искуства од којиB је један адвокат, а други проAесор правног Aакултета-. Fз"орне %ланове "ира 0#, мандат им траје $ година. #авет "ира и разрешава судије, предлаже и смеује председника >рBовног суда и председнике судова. >0= <УJF;K<>= је самостални државни орган који гони %иниоце криви%ниB дела и правним средствима врши заштиту Устава и закона. >0F <УJF;5 ) "ира га 0# на предлог >ладе, на период од & година, може "ити поново "иран. /ункција му престаје оставком, разрешеем и не иза"ираем. G980FD >0=6 <УJF=5 меа тужиоца и дужан је да поступа по еговим упутствима. Gа прво постав'ае +3 године- "ира га 0#, а за трајно ) CржавновеEе тужилаца. C!J>0= >8Q8 <УJF;5 је самостални орган који о"ез"еђује и гарантује самосталност јавниB тужилаца и заменика јавниB тужилаца. Fма 11 %ланова ) 3 по положају +репу"ли%ки јавни тужилац, министар правосуђа и представник надлежног од"ора 0#- и ( из"орниB %ланова +& јавниB тужилаца или замениука < и 2 правника са 1$ година искуства, од којиB је један адвокат, а други проAесор правног Aакултета-. Fз"орне %ланове "ира 0#, мандат траје $ година. У#<>0F #УC је самосталан и независтан. =длу%ује о сагласности закона са Уставом, међународниB уговора са Уставом, статута 7 и лок.сам. са Уставом и законом, полит.странака, синдиката и удружеа са Уставом и законом... !ешава суко"е надлежности судова и државнуB органа, репу"ли%киB, покрајинскиB или органа лок.самоуправе... =длу%ује о: из"орним споровима, за"рани рада странака, синдиката или удружеа, жал"ама судија, јавниB тужилаца и уставним жал"ама. =длука се доноси веEином гласова свиB судија Уставног суда. 7=#<У7D =5808 У#<>0=#рBовног касационог суда са листе од 1 коју предлаже >исоки савет судства и CржавновеEе тужилаца. #удија Уставног суда мора имати најмае 4
&
Скрипта за полагање Државног стручног испита година старости и 1$ година искуства у струци. Fсто лице се може само 2 пута именовати. 7!8#<0D CУJ0=#8 су: општине, градови и град еоград. /инансирају се из изворниB приBода и уMета !#. =пштина је основна територијална јединица са преко 1. становника. 6рад је јед. лок. самоуправе са преко 1. становника. Fма једну или више општина које се о"разују статутом. #р"ија има 23 града. 6рад о"разује комуналну полицију. 6рад еоград је посе"на јединица лок.самоуправе која је уређена законом о главном граду и статутом града еограда. 0C8;J0=#< =7K0F D8 ) највиши правни акт општине је статут и доноси га скупштина. Iиме су утврђена права и дужности општине, "рој од"орнка, рад органа и служ"и, рад месниB заједница и др. #купштина општине: доноси статут, усваја уMет и завршни ра%ун, доноси план развоја и просторни план, расписује реAерендум и сл. @ине је од"орници које грађани "ирају непосредним тајним гласаем, на период од 4 године, најмае иB може "ити 1*, а највише $. #купштина општине се распушта ако: не заседа дуже од 3 месеца, не иза"ере председника и веEе у року од месец дана од конституисаа скупштине или у року од месец дана од дана иBовог разешеа или подношеа оставке, не донесе статут или уMет у року утврђеном законом. #купштину општинеграда распушта >лада, а предедник #= расписује нове из"оре. =ргани градаNопштине су: скупштина, градона%елникNпредседник, градскоNопштинско веEе и градскаNопштинска управа. #DУ7K
Скрипта за полагање Државног стручног испита ;=D;0F FG=!F ) општина је јединствена из"орна јединица, а из"ори су по пропорционалном систему, цензус је $R, осим за националне маине. Cа "уде "иран може сваки пунолетан, радно спосо"ан држав'анин !#, са пре"ивалиштем у тој општини. Fз"оре расписује председник 0#, а спроводе се најкасније 3 дана пре краја мандата од"орника. =д расписиваа до дана одржаваа не сме проEи мае од 4$ ни више од * дана. Fз"оре спроводи из"орна комисија и "ира%ки од"ор. =д"орнику престаје мандат: оставком, распуштаем скупштине, ако је осуђен на & месеци затвора, лишен пословне спосо"ности, престане му пре"ивалиште у општини, изгу"и држав'анство и смрEу. >0!8C0= #<I8 проглашава 0# када је угрожен опстанак државе или грађана, траје највише * дана, а може још * дана. ко 0# не може да се састане ванредно стае заједно проглашавају председници: !#, >ладе и 0# +важи и за ратно стае-. 7ромена Устава ) предлог подноси 1N3 07, председник !#, >ладе или 1$. "ира%а. 7редлог усваја 0# 2N3 веEином, ако се не усвоји наредниB 12 месеци се не сме о томе расправ'ати. Gа промену Устава се доноси Уставни закон.
(
Скрипта за полагање Државног стручног испита РАДНО ЗАКОНОДАВСТВО
FG>=!F !C0=6 7!> су правни акти међународног и унутрашег права. 9еђународни су: универзални акти и међународни уговори. Унутраши су: Устав, Gакон, правилници и колективни уговори. D=;8D0F9 У6=>=!=9 уређују се права, о"авезе и међусо"ни односи у%есника колективног уговора. 0е може садржати одред"е којима се запосленима дају маа права од права утврђениB Gаконом. C!J>0F #;УJ80F5F су представници државне власти који проAесионално и полити%ки неутрално о"ав'ају свој посао. 9огу "ити државни служ"еници и намештеници. Cржавни служ"еници раде стру%не послове у: органима државне управе, судовима, служ"ама народне скупштине, председника репу"лике #р"ије и >ладе. 098K<80FD ради помоEно теBни%ке послове. 7ослодавац им је !# +руководилац државног органа-. Gа иB важи закон о државним служ"еницима и посе"ан колективни уговор за државне служ"енике. 7!> C!J>0F #;УJ80FD је право на: зараду, здравствену заштиту, "ез"едност на раду, одмор, отпремнину, одсуство, удруживае, инAормисае, жал"у... CУJ0=#0F #;УJ80FD: извршава усмени налог предпостав'еног, ако га руководилац понови у писаном о"лику извршава га и о томе у писаном о"лику о"авештава руководиоца. ко налог представ'а каживо дело, не извршава га. 7о писаном налогу ради и послове који нису у опису еговог радног места, па %ак и на нижем радном месту +ако то налажу околности- ) елементарна непогода нпр. Cужан је да %ува служ"ену тајну, поштује радновреме, правила понашаа, о"авести руководиоца о спре%ености доласка на рад. #УD= F0<8!8# ) државни служ"еник не сме да прими поклон осим протоколарног, Sа о"ав'ае свог посла. 9оже да ради за другог послодавца само уз писану сагласност руководиоца. #агласност не тре"а за нау%ни, спортски и Bуманитарни рад. 0е сме "ити директор, а %лан управног и надзорног од"ора може ако га на то место именује >лада. !C0 98#< C!J>0F #;УJ80FD су: положаји ) на које постав'а >лада и то: директор и помоEник: органа управе, посе"не организације служ"е >ладе, заменик и помоEник: генерални секретар >ладе, јавног право"раниоца, на%елника управног округа и сл. FG>!KF;@D !C0 98#< деле се по зваима у зависности од сложености и то: виши саветник ) најсложенији послови, има сте%ено о"разоваена студијама другог степена +дипл.академске студије ) мастер, специјалисти%ке академске студије, специјалисти%ке стуковне студије-, односно на основним студијама у трајау од најмае 4 године и морада има намае година радног искуства у струци, самостални саветник ) сложени послови, самостално о"ав'ае послова, потре"но сте%ено о"разоваена студијама другог степена +дипл.академске студије ) мастер, специјалисти%ке академске студије, специјалисти%ке стуковне студије-, односно на основним студијама у трајау од најмае 4 године и морада има намае $ година радног искуства у струци, саветник ) сложени послови, применом утврђениB метода рада уз повремени надзор предпосва'еног, потре"но сте%ено о"разоваена студијама другог степена +дипл.академске студије ) мастер, специјалисти%ке академске студије, специјалисти%ке стуковне студије-, односно на основним студијама у трајау од најмае 4 године и морада има намае 3 година радног искуства у струци, млађи саветник ) сложени послови, потре"но сте%ено о"разоваена студијама другог степена +дипл.академске студије ) мастер, специјалисти%ке академске студије, специјалисти%ке стуковне студије-, односно на основним студијама у трајау од
*
Скрипта за полагање Државног стручног испита најмае 4 године и завршен приправни%ки стаж или најмае $ година радног стажа у државним органима, мае сложени послови и самостално о"ав'ае послова, високо сарадник о"разоваена студијама 1. степена +основне академске студије и основне струковне студије, односно на студијама у трајау до 3 године и најмае 3 године рад.искуства у струцимлађи сарадник ) високо о"разоваена студијама 1. степена +основне академске студије и основне струковне студије, односно на студијама у трајау до 3 године- и завршен приправни%ки стаж или најмае $ година радног стажа у државним органима, несамостално о"ав'ае послова, приправни%ки стаж, референт ) среда школа, рад 2 године у струци, млађи референт ) среда школа, приправни%ки стаж. У#;=>F G7=#;8I C!J>0=6 #;УJ80FD ) пунолетан држав'анин репу"лике #р"ије, прописана стру%на спрема, постојае радног места у систематизацији, да није осуђиван на казну затворадуже од & месеци. Gа рад на положају потре"но о"разоваена студијама другог степена +дипл.академске студије ) мастер, специјалисти%ке академске студије, специјалисти%ке стуковне студије-, односно на основним студијама у трајау од најмае 4 године и морада има намае * година радног искуства у струци. 7=7У0 !C0F 98#< ) у државним органима уређује се правилником и мора се уклапати у кадровски план. Fзвршила%ко радно место се попуава премештаем или засниваем новог радног односа. 7редност има премештае, ако интерни конкурс не успе, о"авезно се спроводи јавни. Fнтерни конкурс оглашава служ"а за кадрове а спроводи га конкурсна комисија. авни конкурс оглашава служ"а за кадрове у служ"еном гласнику !#, и дневном листу који излази у целој !#. =глас садржи податке о државном органу, радном месту, условима и року запош'аваа. ко иза"рани кандидат није државни служ"еник руководилац доноси решее о премештају које се достав'а свим у%есницима конкурса +имају право жал"е-. I8 7=;=J ) се увек врши постав'аем, и то интерним и јавним конкурсом. Fнтерни је о"авезан, ако положај попуава >лада, а јавни се спроводи ако интерни не успе, тј. ако није предложен ни један кандидат или >лада не постави предложеног кандидата. Dонкурс оглашава служ"а за кадрове, а спроводи конкурсна комисија. 7!8#<0D !C 0 7=;=JУ ) оставком, укидаем положаја, разрешеем, пензијом, истеком времена постав'еа, ступаем на Aункцију у државним органима, правоснажном пресудом на затвор од најмае & месеци, до"ије оцену Tнезадово'аваU два пута, дисциплинском казном Tпрестанак радног односаU. 7рестанак рада утврђује се решеем које доноси државни орган. =58IF>I8 ) има за ци' откривае и отклааенедостатака у раду служ"еника. =цеивае се врши једном годише. 0е оцеује се руководилац, радник на одређеновреме и ко ради мае од & месеци. =цене су: незадово'ава, задово'ава, до"ар исти%е се и наро%ито се исти%е. Dо је оцеен Tне задово'аваU поново се оцеује за * дана, а ако опет не задово'ава, престаје му радни однос.
1
Скрипта за полагање Државног стручног испита 07!8C=>I8 ) може "ити: премештаем на више радно место, постав'аем на положај, преласком у виши платни разред. 7!898K< G=6 7=!K>I8 ) је дужност сваког државног служ"еника уколико постоји потре"а за тим. #редства се о"ез"еђују из "уMета !#. 7рограм општег стру%ног о"разоваа доноси >лада, а посе"ног руководилац. C=C<0= У#>!K>I8 ) служ"еник се "ира конкурсом, пролази онајса највишом просе%ном оценом у заде три године. <рошкове сноси државни орган, а државни служ"еник је дужан да на раду проведе дупло више времена од трајаа о"разоваа, ина%е враEа средства. #0FD ) је лице које први пут заснива радни однос у струци, заснива га на одређеновреме по спроведеном јавном конкурсу. 7риправни%ки стаж траје за >## ) 12 месеци, >K# ) * месеци и за ### ) & месеци. 7риправник настав'а рад на неодређеновреме само ако постоји потре"а за тим радним местом. CF#5F7;F0#D =C6=>=!0=#< ) повреда радне дужности могу "ити лакше и теже. ;акше су: закашавае и ранији одлазак с посла, несавесно %увае списа, неоправдани изостанак, повреда кодекса понашаа. <еже су: неизвршаваеналога, незаконит рад, одавае служ"ене тајне, примае поклона, додатни рад мимо закона, незаконито располагае средствима, повреда права другиB државниB служ"еника, недоли%но понашае, ометае странака, неоправдани изостанак 2 радна дана. CF#5F7;F0#D8 DG08 ) за лакше повреде радне дужности су: од"итк до 2R од плате, а за теже од"итак од 23R од плате, за"рана напредоваа, престанак радног односа. CF#5F7;F0#DF 7=#<У7D покреEе руководилац самоиницијативно или на предлог предпостав'еног. 7окреEе се писменим зак'у%ком на који жал"а није дозво'ена. 7ри из"ору казне води се ра%уна о: степену одговорности, тежини последица, околностима и да ли је државни служ"еник веE "ио кажаван. УCH8I8 # !C ) је могуEе з"ог теже повреде радне дужности до краја дисциплинског поступка, ако "и присуство државног служ"еника ометало вођее дисциплинског поступка. !ешее о уда'авау доноси руководилац +комисија-. G#<!8;=#< ) покретаа дисциплинског поступка за лакше ) & месеци, а за теже ) 12 месеци. >ођее дисциплинског поступка за лакше ) 1 година, за теже ) 2 године. =C6=>=!0=#< G K<8<У 0 !CУ сноси државни служ"еник ако је проузрокује намерно. висину штете утврђује руководилац. ко је штета направ'ена треEе лицу, одговорност сноси !#, која накнаду заBтева од државног суж"еника у року од & месеци од дана исплаEаа штете. 7!8#<0D !C0=6 =C0=# остварује се истеком времена на који је заснован, споразумом, отказом +од"ије премештај, не задово'и на про"ном раду, не положи стру%ни испит-, по сили закона +заврши се радни век &$N1$, осуђен на затвор од најмае & месеци, ако је нераспоређен дуже од & месециDC!=>#DF 7;0 ) се састоји од приказа "роја државниB служ"еника 7орадним местима на неодређено и одређеновреме и приправника. 8>FC805F F0<8!0=6 F#=DF #;УJ80F@DF #>8< ) прописује мерила за радна места доноси кодекс понашаа, има * %ланова, именује га >лада на & година. 11
Скрипта за полагање Државног стручног испита 098K<80F5F ) заснивају радни однос уговором о раду, о иBовим дужностима одлу%ује руководилац. Fма право на плату и накнаду према закону. =тказ до"ија променом унутрашег уређеа државног органа или непостојаем радног места где може "ити распоређен. У7!>0 F0#78D5F надзире усклађеност 7равилника са законом, попуеност радниB места са кадровским планом, законитост спровођеа интерног и јавног конкурса, законитост распоређиваа, премештаја и инапредоваа државниB служ"еника. 7;<8 C!J>0F #;УJ80FD су уређене Gаконом о платама државниB служ"еника и намештеника, а састоје се од основне плате и додатка на плату, у у се ура%унавају порези и доприноси. =сновна плата одређује се множеем коеAицијената са основицом. 7остоји 13 платниB група за државне служ"енике, а & за намештенике, са по ( разреда. Cодатак на основну плату је: минули рад, ноEни рад, прековремени рад, рад на празник и за приправност. У !C0F =C0=# у орган локалне самоуправе прима се лице које је пунолетни држав'анин !#, са прописаном стру%ном спремом, здравствено спосо"но и није осуђивано казном затворадужом од & месеци. 7римесе на однову: акта о из"ору, одлуком Aункционера, преузимаем. Gа рад на неодређеновреме и приправни%ки стаж конкурс је о"авезан. GD=0 = !CУ деAинише радни однос као однос на основу рада који се заснива уговором о раду између запосленог и послодавца. Gапослени је Aизи%ко лице у радном односу код послодавца. 7ослодавац је правно или Aизи%ко лице, !#, 7, локална самоуправа које запош'ава једно или више Aизи%киB лица. 7!> G7=#;80F могу "ити индивидуална +право на зараду, здравствену заштиту, "ез"едност на раду, одмор, отпремнину, одсуство- и колективна +право на удруживае, зак'у%ивае колективноB уговора, мирно решавае колективниB спорова, инAормисае итд. =>8G8 G7=#;80F су да: савесно о"ав'а и поштује услове рада, о"авести послодавца о околностима које ути%у на живот и здрав'е запослениB и на станак материјалне штете. =>8G 7=#;=C>5 је да запосленом о"ез"еди редовну исплату зараде, услове рада, правила рада, послове из уговора о раду, да тражи миш'ее синдиката. G!0 CF#D!F9F05F8 у погледу на: пол, године старости, језик, расу, "оју коже, трудноEу, здравствено стае, сексуално опреде'ее, полити%ко уверее. Gакон разликује опште узнемиравае и сексуално узнемиравае. Jртва дискриминације има право на туж"у. G#0=>= је време проведено на раду. Уговор о раду је уговор којим се заснива радни однос, потпсују га запослени и послодавац, садржи податке о послодавцу и запосленом + адресу, ##, опис послова, трајае уговора...-. !C0 DIFJF5 је јавна исправа коју издаје градска управа +општинска управа-, запослени је предаје послодавцу коју му овај враEа уредно попуену на дан престанка радног односа. >!#<8 !C0=6 =C0=# неодређено време ) је основни о"лик радног односа, заснован на време које није унапред одређено одређено време ) радни однос са ограни%еним роком трајаа, не може трајати преко 12 месеци, прекид не може "ити креEи од 3 дана. ко запослени ради $ дана по истеку рока, радни однос му прераста у рад на неодређено време.
12
Скрипта за полагање Државног стручног испита про"ни рад ) траје најдуже & месеци, за то време уговор могу отказати о"е стране, отказни рок је $ дана. 7=#= # 7=>8Q0F9 !FGFD=9 ) може се о"ав'ати на основу утврђене здравствене спосо"ности +рад под водом, зем'ом, рад на ниској температури, тешки Aизи%ки рад-. !C0F =C0=# # 087У0F9 !C0F9 >!8980=9 ) може "ити на одређено и неодређено време. 0епуно радно време заснива се код једног послодавца, а остатак до пуног радног времена код другог послодавца. 7!F7!>0FD ) је лице које први пут заснива радни однос у струци. 7риправни%ки стаж је време за које се приправник оспосо"'ава за самостални рад, траје најдуже 1 годину, плата је (R основне зараде. !C0= >!898 ) је време које запослени проводи на раду и може "ити: пуно ) 4 сати неде'но +може "ити и 3& сати-, непуно ) 3& сати за пунолетне, до 3$ сати за малолетне, скраEено ) на тешким Aизи%ким пословима, штетним по здрав'е, краEе је до 1 сати неде'но. 7!8D=>!8980F !C ) рад дужи од пуног радног времена +виша сила, веEи о"им посла-, не сме "ити веEе од ( сати неде'но и 4 сата дневно. !аспоред радног времена утврђује послодавац. !адна неде'а траје $ радниB дана, радни дан ( сати. 7!8!#7=C8; !C0=6 >!8980 ) врши је послодавац ако то заBтева: делатност, "о'е искоришEее средстава за рад, организација рада и сл. 0е може трајати дуже од & сати неде'но. =дмор између два радна дана је најмае 1 сати. 0=Q0F !C F !C 7= #9809 ) рад од 22 до & %асова је ноEни рад. ко запослени ради по сменама, ноEу не сме радити дуже од неде'у дана, сем уз егову писмену сагласност. =C9=!F F =C#У#<> ) одмор у току рада је за: ( сати ) најмае 3 минута, 1 сати ) најмае 4$ минута, испод & сати ) најмае 1$ минута. C08>0F =C9=! ) између два радна дана ) најмае 12 сати. 08C8H0F =C9=! ) најмае 24 сата, о"и%но неде'ом, а не мора. 6=CFKIF =C9=! ) следује после & месеци непрекидног рада, најмае је 2 радниB дана, али се увеEава 7оразли%итим основама. Dористи се о"и%но у 2 дела, први део је 3 неде'е у календарској години, а остатак до 3.јуна наредне године. 7;Q80= =C#У#<>= ) дана годише +"рак, пресе'ее, "олест-, а може и додатниB $ дана +смрт %лана породице-, 3 дана даваоцима крви. 087;Q80= =C#У#<>= ) одо"рава послодавац +школовае, нега %лана породице исл.9F!=>I8 !C0=6 =C0=# ) з"ог одласка у војску, упута на рад у иностранство, другог послодавца, из"ора на Aункцију, издржавае затворадо & месеци. GK ) за време трудноEе жена не сме радити на пословима штетним по у и дете +терет, ви"рације, екстремне температуре, прековремено и ноEу-. 7=!=CFH#D= =C#У#<>= ) по%ие највише 4$ а најмае 2( дана пре порођаја, траје 3 месеца, а потом следи одсуство ради неге детета које траје 3&$ дана од отпо%иаа породи'ског одсуства, а за треEе и свако наредно дете је 2 године. =тац може користити ова права у слу%ају да мајка умре, напусти дете или је спре%ена да користи то право. =C#У#<>= !CF 7=#808 0868 C8<8< ) може "ити пуно и пола радног времена, до навршениB $ година живота детета. 13
Скрипта за полагање Државног стручног испита GK;FC ) послодавац је дужан да инвалиду о"ез"еди послове према еговој спосо"ности. 7!F>!8980 #7!8@80=#< G !C ) за 3 дана од по%етка привремене спре%ености за рад запослени је дужан да послодавцу достави потврду лекара. GKисину одређује социјалноекономски савет или >лада. 0акнада зараде је просек три заде плате који се остварује одсуством са посла за: државни празник, годиши одмор, плаEено одсуство, војна веж"а. 6! зараде се исплаEује ако је спре%еност узрокована "олешEу или повредом ван рада. "##! зараде се исплаEује за повреду на раду, или је у питау проAесионална "олест. 6#! се исплаEује за прекид рада изазван кваром машине или недостатком сировина. Gа сваку зараду послодавац достав'а о"ра%ун. 0акнада се запосленом исплаEује за месе%ну карту, служ"ени пут, смештајна терену, топли о"рок и регрес. Cруга примаа су трошкови: отпремнина, повреда на раду, погре"не услуге. >FKD G7=#;80F решава послодавац доношеем програма и то: 1- 1 запослениB ако Aирма има од 2 до 1 запослениB, 2- 1R запослениB Aирма са 1 до 3 запослениB, 3- 3 запослениB Aирма преко 3 радника. 7рограм мора садржати: разлоге за престанак радног односа, укупан "рој запослениB, квалиAикације, године старости, стаж, критеријум за утврђивае вишка запослениB, мере запош'аваа. !G;=6 G >FKD Н$ %О&$ Fисину штетет утврђује послодавац, ако запослени претрпи штету или повреду трошкове сноси послодавац. УCH8I8 G7=#;80=6 # !C ) следи ако запослени: у%ини криви%но дело, повреди радну о"авезу, крши радну дисциплину +до 3 месеца, а после тога до"ија отказ или се враEа на посао-. FG980 У6=>=! = !CУ ) послодавац може запосленом понудити измену ) анекс уговора: ради премештаја: на друго радно место, у друго место рада, код другог послодавца, ради програма вишка запослениB, ради утврђиваа друга%ијиB зарада. 7!898K< у друго место рада је могуE ако то заBтева делатност послодавца, уда'еност је маа од $ км, има редован превоз и превоз је плаEен. 7!8#<0D !C0=6 =C0=# настаје: отказом, споразумом, истеком рока на који је заснован, п сили закона +осуђен на дуже од & месеци затвора, пензијом &$N1$,ако је нераспоређен дуже од & месеци-, смрEу, на заBтев родите'а малолетног лица. G7=#;80F даје отказ "ез разлога, а послодавац иск'у%иво са разлогом и то ако запослени: у%ини криви%но дело на раду, повреди радну о"авезу, крши радну дисциплину, не остварује резултате рада, злоупотре"и "оловае, од"ије зак'у%е анекса уговора, 1$ дана по престанку мироваа радног односа се не врати на рад, смаее о"има посла. !азлог за отказ 0F#У: "оловае, породи'ско одсуство, служее војног рока, %ланство у синдикату, полити%кој странци, пол, језик, вероисповест, национална припадност... Уговор о раду отказује се решеем које садржи о"разложее и поуку о правном леку. ко суд утврди да је запослени 14
Скрипта за полагање Државног стручног испита незаконито отпуштен, враEа се на посао и до"ија сву изгу"'ену зараду, ако не жели на посао, до"ија 1( месе%ниB зарада. !C >0 !C0=6 =C0=# је у виду: 1. привремениB и повремениB послова +незапослена лица и пензионери до 12 дана-, 2.уговор о делу +послови ван делатности послодавца, 3-уговор о стру%ном оспосо"'авау +приправник, специјализација-. #F0CFD< је самостална, демократска организација, заснована на интересу запослениB. !епрезентативан ако: има 1$R запослениB, се Aинансира од %ланарина, независтан од послодавца и уписан у регистар. !епрезентативни синдикат: зак'у%ује колективни уговор, решава колективне спорове. #=5F;0= =#F6У!I8 о"ез"еђује социјалну сигурност по основу рада. У !# постоје 3 вида осигураа: 7F= може "ити до"рово'но и о"авезно +за слу%ај старости, инвалидности, смрти, повреде на раду и пороAесионалне "олести-, права се остварују код !епу"ли%ког Aонда за 7F=, осигураници су запослени и по'опривредници. #<!=#0 780GF се остварује &$, &N1$, $3N4,3$ и 4$ година стажа. Fнвалидска пензија се сти%е инвалидном повредом на раду и ван рада, проAесионалном "олешEу и "олешEу. 7ороди%ну пензију остварују %ланови породице: 1-умрлог осигураника са $ година стажа и 2- умрлог пензионера. Cо"рово'но 7F= је осигурае којим се на основу уговора о"ез"еђујуправа за слу%ај старости, смрти, инвалидности и телесног оштеEеа. =#F6У!I8 У #;У@У 08G7=#;80=##<>80= =#F6У!I8 може "ити о"авезно и до"рово'но. ="авезно о"уBвата осигурае у слу%ају: повреде на раду и ван рада, проAесионалне "олести и "олести. 7!> FG =>8G0=6 GC!>#<>80=6 =#F6У!I су: право на здравствену заштиту, накнаду за време "оловаа и накнаду превоза и вези здравствене заштите.
1$
Скрипта за полагање Државног стручног испита Д Р & АВ Н А У ' Р АВ А (звршна власт ) по Уставу >лада је носилац извршне власти, она утврђује и води политику, извршава законе, доноси Уред"е, даје миш'еа и предлаже законе, усклађује рад и врши надзор органа државне управе, одговорна је 0#. #астав >ладе %ине 7редседник, подпредседници и министри. рој министара и подпредседника одређује 0#. 7редседник >ладе: представ'а >ладу, сазива и води ене седнице, доноси решеа и одлуке, замеује га подпредседник кога ли%но одређује =длуком. #ве одлуке се о"јав'ују у #луж"еном гласнику !#. 7одпредседник има сва овлашEеа председника изузев предлагаа и разрешеа %ланова >ладе. 9инистар је одговоран за спровођее програма и политике >ладе, извршава упутства председника >ладе. @лан >ладе не може "ити на другој јавној Aункцији, нити вршити делатности неспојиве са дужношEу %лана >ладе. >лада одлуке доноси веEином гласова. 7ојам и органи државне управе Cржавна управа је део извршне власти која врши управне послове !#. Ор)ани др*авне у+раве су: 1. министарства ) о"разују се Gаконом о министарствима, "рој и делокруг рада подложан је променама, о"и%но након свакиB из"ора 2. ор)ани у+раве у саставу министарства су: у+раве и инс+екторати +инспекцијски и стру%ни послови-, дирек,и-е +стру%ни послови за привреду3. +осе.не ор)аниза,и-е су: секретаријати +за стру%не послове органа државне управе-, заводи +послови који изискују примену посе"ниB метода и сазнаа- ) !6G, !9G и сл. Средства за рад органа о"ез"еђују се уMетом !#. На/ела рада ор)ана др*авне у+раве су: самосталност и законитост, стру%ност и неутралност, сразмерност и поштовае странака, јавност рада, одговорност за заштиту и аAирмативне мере. 'ослови др*авне у+раве су: о"ликовае политике >ладе, праEее стаа, извршавае закона, прописа и општиB аката, решавае у управним стварима, инспекцијски надзор, старае о јавним служ"ама, развојни послови, осталистру%ни послови. 'ро+иси ор)ана др*авне у+раве су: правилници +разрађују одред"е закона или порописа >ладе-, наред"е +наређују или за"раују неко понашае-, упутства +казују на%ин извршеа појединиB закона или порописа-. Структура руковође0а: 9инистар руководи министарством, представ'а га, доноси прописе и решеа, одговоран је >лади и 0#, министарство има једног или више државниB секретара које постав'а или разрешава >лада, помоEнике министра и три посе"на саветника које именује министар. #меном министра престаје иBова дужност. Cиректор руководи =рганом у саставу, одлу%ује о правима и дужностима запослениB, за свој рад одговара министру. ира га >лада на $ година. Cиректор руководи посе"ном организацијом, за свој рад одговара >лади која га на предлог министра постав'а на период од $ година. Унутраш0е уређе0е ор)ана др*авне управе заснива се на унутрашим јединицама +У- и то: 1. Основна У1 ) сектор ) врши послове једну о"ласт рада. #Wктором руководи помоEник руководиоца. 2. 'осе.на У1 ) секретаријат, врши пословеза кадровска и Aинансијска питаа. 7осе"на У ) ка"инет министра врши саветодавне и протоколарне послове. !адни однос у ка"инету траје до смене министра. Iиме руководи шеA ка"инета. 3. У*е У1 2 оде'ее, одсек или група ) врше послове изван делокруга сектора. =де'ее +најмае ( 'уди ) руководи на%елник-, одсек +најмае $ 'уди ) руководи шеA-, група +најмае 3 лица, руководи руководилац-. #амостални
1&
Скрипта за полагање Државног стручног испита извршилац је радно место изван унутрашиB јединица, надзире га руководилац органа. 'равилник о систематиза,и-и радни3 места доноси министар, директор организације, генерални секретар >ладе, шеA ка"инета, председник и подпредседник >ладе, на%елник округа уз сагласност >ладе. 7равилник ступа на снагу када >лада да сагласност својим Gак'у%ком. 7равилник се састоји од: 1. Унутрашег уређеа које садржи: У у органу, руководиоце У, овлашEеа и одговорност руководилацаи сараду са другим органима 2. #истематизацију радниB места која садржи: "рој државниB секретара и служ"еника, "рој радниB места по звау, називе радниB места, опис послова, потре"ан "рој служ"еника и намештеника за свако радно место и условезапослеа за свако радно место. У+равни окрузи се о"разују ради вршеа послова државне управе ван седишта органа државне управе. ="разују се Уред"ом >ладе, у !# иB има 2*, има руководи на%елник, одговоран је >лди која га постав'а на $ година. Унутраш0и надзор је надзор над другим органима државне управе и имаоцима јавниB овлашEеа за вршее повлашEениB послова државне управе. 0адзорни орган је овлашEен да: заBтева извештаје о раду, упозори на неправилност рада и одреди рок иBовог отклааа, издаје инструкције, наложи предузимае послова, утврди одговорност, непосредно изврши неки посао, предложи >лади предузимае мера. У+равна инс+ек,и-а врши надзор над: применом закона и прописа, ### запослениB, предузимаа ради у поступку предоношеа решеа. Управни инспектор има: Aакултет, положен стру%ни испит, $ година стажа. (нсек,и-ски надзор врше министарство преко инспектора. 7рава и дужности инспектора су да: прегледа документацију, пословне о"јекте, постројеа и ро"у, узме изјаве и узорке ро"е ради анализе, нареди независна стру%на мереа. 7осе"но је одговоран ако: не предузме меру за коју је овлашEен и прекора%и овлашEеа. = сваком прегледу са%иава записник који садржи налаз стаа и предложене мере, о"авезно га достав'а странци. Fнспектор може: решеем наложити извршее мера у одређеном року, изреEи мандатну казну, поднети пријаву надлежном органу, изреEи мере о"ез"еђеа, покренути иницијативу за о"уставу извршеа решеа, предузети мере за које је законом овлашEен. Сарад0а +ри инс+екторском надзору је са инспекторима, правосудним органима и организацијама. Fнспектор органима који врше поверене инспекцијске послове: издаје инструкције и контролише извршее, врши надзор над радом, одузима овлашEее и утврђује одговорност, врши заједни%ке акције и тражи извештаје. На/ин врше0а надзора. Fнспектор о"авештава одговорно лице у установи да Eе вршити надзор, а оно +лице- је дужно да стави на увид потре"на документа. ко инспектор оцени да је у%иено криви%но дело или прекршај "ез одлагаа подноси пријаву. ко утврди да општи акт организације није у складу са законом налаже да се недостаци отклоне најдуже за & дана. 7риликом надзора инспектор мора имати легитимацију. 'оверава0е +ослова др*авне у+раве може "ити 7, општинама, градовима и граду еограду установама, јавним предузеEима, имаоцу јавног овлашEеа. #ваки пропис који донесу ови органи о"јав'ује се у служ"еном гласнику !# уз претBодно при"ав'ено миш'еенадлежног министарства. 7ослови инспекцијског надзора поверавају се једино 7, општини, граду и граду еограду. Суко. надле*ности и изузе4е . 0адлежан за решавае суко"а надлежности је >лада. Jал"у на првостепено решее решава министар, директор органа у саставу или директор посе"не организације. Jал"у на првостепено решее минисарства решава >лада.
1
Скрипта за полагање Државног стручног испита (зузе4е слу*.ено) ли,а у министарству решава министар, у орг. у саству и посе"не организације директор, о изузеEу директора решава 9инистар, а о изузеEу министра решава >лада. Односи ор)ана др*авне у+раве са Владом. >лада надзире рад органа државне управе и одговорна је 0# за рад органа државне управе. 9инистарства и посе"не организације најмае једаном годише подносе >лади извештај о раду. О уређе0у Владе. 6енерални секретаријат >ладе о"ав'а стру%не пословеза >ладу, припрема акте за усклађее рада министарстава и посе"ниB организација, извршава акта >ладе о о"авезама министарстава и посе"ниB организација, о"авештава >ладе о недоношеу прописа у року, стара се о извршеу о"авезе >ладе пема 0#, о"рађује материјале и припрема седнице >ладе и радниB тела, припрема акта којима генерални секретар остварује овлашEеа према директорима служ"и >ладе, стара се о средствима којима располаже >лада. Слу*.е Владе оснива >лада за стру%не и теBни%ке послове, води је директор који је одговоран председнику >ладе и генералном секретару владе. 7остав'а га >лада на $ година, може имати заменика и помоEника. Радна тела Владе 5стална ) оснива >лада пословником ради даваа миш'еа из надлежности >ладе +кадровску, стам"ену, административну и комисију за утврђивае штете од елементарниB непогода-. 7овремена радна тела се о"разују одлуком која утврђује иBов састав и задатак. Ка.инет +редседника и +од+редседника >ладе по налогу врше стру%не послове. 'редседник и +од+редседник унутар ка"инета именују саветнике, а радни однос им траје колико и мандат председника. Dа"инетом руководи шеA. 'ро+иси и акта ко-е доноси Влада ) >лада Уред"ом разрађује однос уређен законом, доноси пословник рада >ладе. >лада одлуком оснива јавна предузеEа и установе, а решеем одлу%ује о управним стварима, именовау и разрешеу. >лада доноси зак'у%ке, усваја меморандум о "уMету, стратегију развоја, утврђује мере које Eе се предузети. Cекларацијом се изражава став >ладе о неком питау. Односи ор)ана др*авне у+раве ) сарађују по свим питаима, размеујуEи податке и о"авештеа потре"на за рад. =снивају заједни%ка тела. = питаима о која органи државне управе не могу решити одлу%ује >лада. 7ослом руководи орган из %ијег је делокруга посао. 1авност рада ) орган државне управе о свом раду о"авештава јавност путем средстава инAормисаа. #транке могу усмено до"ити о"авештеа у служ"еним просторијама органа државне управе, могу поднети притуж"у на некоректан рад државног служ"еника. 0а згради где раде органи државне управе исти%е се назив органа, гр" и застава !епу"лике #р"ије. 0а служ"еним просторијама исти%у се: име и Aункција и радно место лица која раде, а унутар зграде и распоред просторије органа државне управе. (нформа,и-а од -авно) зна/а-а је инAормација којом располаже орган власти. 0астала је у раду или је садржи одређени документ, а јавност има право да зна. 9ора саопштити да ли орган власти поседује одређену инAормацију и у%ини је доступну увидом и копијом. FнAормације се не дају ако се тиме: угрожава живот, здрав'е и сигурност, омета откривае криви%ног дела, вођеа поступка или извршеа пресуде, угрожава од"рана зем'е, национална и јавна "ез"едност, државна, служ"ена и пословна тајна, тражи неразумно, понав'а заBтев или се тражи велики "рој инAормација. 7оступак подношеа ) подноси се писани заBтев који садржи: име, презиме и адресу тражиоца, назив органа власти и прецизан опис инAормације која се тражи. =рган власти у року од 1$ дана даје о"авештее о поседу инAормације и став'а је на увид. ко је инAормација од зна%аја за заштиту живота, сло"оде или здрав'а став'а се на увид за 4( сати. =рган власти може продужити рок највише до 4 дана. ко се не одговори, улаже се жал"а поверенику за инAормације од јавног зна%аја.
1(
Скрипта за полагање Државног стручног испита 7овереника за инAормације од јавног зна%аја "ира 0# на период од година, самосталан је, има заменика. Cужан је да прати извршее о"авеза органа власти и о томе итвештава јавност и народну скупштину, иницира измену прописа о приступу инAормацијама од јавног зна%аја, врши о"уку у вези приступа инAормацијама од ј авног зна%аја. (нформатор о раду државног органа издаје се једном годише. 1език и +исмо ) у служ"еној употре"и су Eирилица и српски језик. 0а делу територије где живи 1$ R националниB маина у служ"еној употре"и је и иBов језик и писмо. #луж"еном употре"ом сматра се употре"а у раду органа: 7, !#, општини, граду, граду еограду, усменим и писаним општеем и за издавае јавниB исправа. авне агенције ) су организације које се оснивају за развојне, стру%не и регулаторне послове. 7ретежно се Aинансирају од корисника услуга и уMета !#. 7оваеравају им се послови: доношее прописа за извршавае закона, решавае у првом степену управниB ствари, издавае јавниB исправа и вођее евиденција. авна агенција је самостална, има статус правног лица, које сти%е уписом у регистар. =снива%ки акт јавне агенције садржи: назив, седиште, сврBу, права и о"авезе јавне агенције, права и о"авезе осница%а и изворе средстава. Ор)ани -авне а)ен,и-е су: управни од"ор и директор. Управни од"ор усваја годиши програм рада, Aинансијски план, надзире пословае, усмерава рад директора и сл, именује га оснива% на $ година, одлуке доноси веEином. Cиректор представ'а и руководи јавном агенцијом, одлу%ује о правима и о"авезама запосениB, спроводи одлуке правног од"ора, доноси правилник о систематизацији. Fменује га оснива%, после јавног конкурса, који спроводи управни од"ор. Надзор над -авном а)ен,и-ом ) врши министарство у %ијем су делокругу ени послови, а Aинансије и коришEее средстава надзире министарство Aинансија. 7римену прописа, канцеларијско пословае, сс запослениB и решаваа у управном поступкуврши министарство за послове управе. Заштитник )рађана ) је независтан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе. #тара се о заштити 'удскиB и маинскиB права, одговоран је 0# која га "ира на $ година, исто лиценајвише 2 пута може "ити "ирано, има 4 заменика +"ира иB 0#-, не сме "ити %лан полити%ке странке. Gаштитник предлаже законе и даје миш'еена друге предлоге у вези са заштитом права грађана. 9оже покренути поступак за оцену уставности. 7репору%ује разрешее Aункционера одговорног за повреду права грађана или му подноси пријаву. =ргани управе су у о"авези да сарађују са им, о"ез"еде му увид у све податке у року од 1$ до & дана "ез о"зира на степен тајности. 9орају га примити сви високи представници власти у року од 1$ дана + од подношеа заBтева-. 'осту+ак +окре4е заштитник +о +риту*.и )рађана . 7ритуж"а се подноси у писаној или усменој Aорми, на у се не плаEа такса, у року од годину дана од повреде права грађана. Gаштитник годиши извештај подноси народној скупштини. =ргани општине су: скупштина, председник, веEе и општинска управа. 'редседник о+штине ) "ира га скупштина из редова од"орника, веEином од"орника на 4 године, на предлог председника скупштине, из"ором му престаје мандат од"орника. 0адлежан је да: представ'а и заступа општину, предлаже решеа, наређује извршее уMета, усклађује рад општинске управе, доноси акте, сазива, води и представ'а веEе, предлаже заменика и %ланове веEа. !азрешава се веEином гласова, %име престаје мандат заменику и %лановима веEа. Fз"ор председника и заменика је истовремен, заменик се разрешава на предлог председника ил 1N3 од"орника и то веEином гласова. О+штинско ве4е %ине председник и заменик председника општине и %ланови који се "ирају на предлог председника општине. 9андат је 4 године, може имати до 11 %ланова, "ирају се истовемено са председником и замеником председника општине. 1*
Скрипта за полагање Државног стручног испита >еEе је надлежно да: предлаже статут и иMет, донесе одлуку о привременом Aинансирау, надзире рад општинске управе, постав'а и разрешава на%елника општинске управе, решава суко" надлежности, одлу%ује о изузеEу на%елника општинске управе. Gа законитост рада општиског веEа одговоран је председник општине. О+штинска у+рава је посе"ан орган општине надлежан да: припрема нацрте прописа које доноси скупштина, веEе и председник општине, извршава одлуке скупштине, веEа и председника општине, решава у првом степену о правима и о"авезама грађана, предузеEа, врши надзор над извршеем прописа и другиB аката општине, извршава законе и прописе поверене општини, о"ав'а стру%не послове скупштине, веEа и председника. ="разована је као јединствени орган, а где има преко $. становника могу се о"разовати општинске управеза поједине о"ласти. Iоме руководи на%елник кога постав'а веEе по конкурсу на $ година, има правни Aакултет, положен стру%ни испит и $ година рада у струци. Gа свој рад одговара веEу и скупштини. Уз сагласност веEа доноси систематизацију радниB места општинске управе. #татутом општине могу се предвидети помоEници за одређене о"ласти. 7омоEнике постав'а и разрешава председник општине не више од 3.
2
Скрипта за полагање Државног стручног испита КАНС$7АР(1СКО 'ОС7ОВА8$ 'о-ам и зна/а- кан,елари-ско) +ослова0а9 Gадатак канцеларијског пословаа је да о"ез"еди правилно кретае и евидентирае аката и служ"ене документације. 9ора "ити та%но, уредно, једноставно, прегледно, економи%но и рацинално. Gна%ај је у томе што о"ез"еђује уредно и еAикасно пословае органа државне управе. 7рописи за регулисае канцеларијског пословаа су: одред"е Gакона о државној управи и Уред"е >ладе. =вај Gакон се примеује на: органе државне управе, служ"енародне скупштине, >ладе и 7редседника !епу"лике #р"ије, као и на органе: аутономне покрајине, општина, градова, града еограда. Уред"е >ладе предвиђају да оно о"уBвата: примае, прегледае, распоређивае, евидентирае и слае поште, о"раду аката, арBивирае и %увае предмета. 7ојмови канцеларијског пословаа: • +однесак је сваки заBтев +пријава, мол"а, жал"а- упуEен органу државне управе • акт је писани састав којим се покреEе, меа, допуује и прекида служ"ена рада органа државне управе • +рило) је писани састав или предмет који се прилаже уз акт ради "лижег о"јашеа • +редмет је скуп свиB поднесака, аката и прилога који се односе на исто питае и %ине целину • доси-е је скуп више предмета који се односе на исто лице или материју • фас,икла је скуп више предмета или досијеа који се по завршетку поступка %увају у истом омоту • роковник је место у писарници где се држе предмети којима поступак није окон%ана • ре)истратурски матери-ал %ине предмети и акти, снимци, киге, картотеке, записи и микроAилмови прим'ени или настли у раду органа државне управе • ар3ивска )рађа је писани, штампани, AотограAски, електронски и на други на%ин за"ележен материјал од посе"ног зна%аја за историју, културу, а који је настао у раду органа државне управе, предузеEа и организација • +ри-емна кан,елари-а је служ"ена просторија где се: странка инAормише, до"ија стру%ну помоE, примају поднесци, до"ијају о"авештеа. • +исарни,а је служ"ена просторија где се: прима, отвара и распоређује пошта, евидентирају предмети, задужују акти, %ува предмете у роковнику, разводе и арBивирају. • ар3ива је саставни део писарнице где се %увају завршени предмети до предаје надлежном арBиву или уништеа • ар3ивски де+о је служ"ена просторија у коју се са одговарајуEим картицама пре"ацају решени предмети по истеку канцеларијске године • +ро+иси и дру)и о+шти акти су: текстови Устава, Gакона, Уред"и, =длука, Gак'у%ка, правилника, статута и предлога за иBово доношее • аналити/ки матери-ал су анализе, извештаји, ела"орати и студије. • Реше0е озна/ава : решеа, дозволе, зак'у%ке, миш'еа, сагласност и друге акте управниB предмета • У+равни +редмети су предмети у којима се води управни поступак, а решава се о правима и о"авезама странака 'Р(1$% 'О:Т$ врше се непосредним примаем поднесака од другиB органа државне управе и преко поштанске служ"е. 7рима се у пријемној канцеларији или неком другом месту у писарници у току радног времена или у одређене сате. Н$'ОСР$ДНО 'Р(%А8$ 'ОДН$САКА врши се у пријемној канцеларији. ко поднесак садржи неки недостатк радник странци указује на то, а ако странка инсистира
21
Скрипта за полагање Државног стручног испита на пријему, радник прима поднесак, али о томе %ини служ"ену "елешку. У пријемној канцеларији на видном месту стоје о"расци са дета'ним упутствима. 0еуким странкама се пружа неопBадна правна помоE. 'ОТВРДА О 'Р(1$%У мора се издати и на усмени заBтев странке. 7отврда се издаје отиском пријемног штам"и'а у који се уноси: датум предаје, назив органа, евиденциони "рој акта, прилози и вредност таксе. 7отврду потписује радник који је примио акт. Gа поднеске који се решавају у управном поступку издаје се потврда о пријему поднеска која садржи датум пријема, рок доношеа одлуке, правно средство ако се не донесе у року, орган за предају правног средства, и висину таксе,орган комесе изјав'ује правно средство. !ок решаваа управном поступку одређен је Gаконом о управном поступку. =стале рокове утврђује Aукционер у складу са прописима. 'Р(1$% 'О:Т$ ОД ДРУ;О; ОР;АНА ДР&АВН$ У'РАВ$ који се достав'а преко курира потврђује се датумом и потписом овлашEеног лица у доставној кизи, повратници или копији акта став'а се и пе%ат органа државне управе. ко пријемни радник није овлашEен да отвара коверат, приликом пријема на коверат уписује датум, %ас и минут пријема. 'Р(1$% 'О:Т$ 'Р$КО 'О:ТАНСК$ С7У&<$ врши се по прописима поштанске служ"е. !адник писарницене сме подиEи оштеEену на којој је озна%ена вредност или је у питау препору%ена поши'ка, па у том слу%ају заBева се комисијско утврђивае садржине поши'ке и преузима записником комисијског налаза. ОТВАРА8$ О<(=Н$ ( 'Р$'ОРУ=$Н$ 'О:Т$ врши овлашEени радник писарнице. 7оши'ке у вези са лицитацијом и конкурсом не отварају се, веE се на коверат уписује датум, %ас и минут пријема и прослеђује се одговарајуEој комисији. 7ошта за одређено лице се не отвара, веE се уру%ује ли%но преко киге прим'ене поште на ли%ност. #луж"ени акт упуEен органу државне управе прималац враEа у року од 24 сата ради завођеа. 7ри отварау коверте садржина се не сме оштетити. 0еправилности утврђене при отварау поши'ке уписује се уз отисак пријемног штам"и'а. ко се у коверти нађе акт адресиран на други орган, уписује се Tпогрешно достав'еноU, потписује радник писарнице и став'а пе%ат органа. 'О:(>К$ СА ВО1НО% ( С7У&<$НО% ТА1НО% озна%ене са Tстрого повер'ивоU, Tповер'ивоU и TинтерноU отвара руководилац органа. АКТ( СА ТАКСА%А. !адник на пријему води ра%уна који акти подлежу таксирау и која је висина таксе. Уколико је осло"ођен таксе радник то констатује за"елешком уз навођее прописа о осло"ађау. 'Р(1$%Н( :ТА%<(> се став'а на сваки прим'ени акт који се евидентира у горем десном углу прим'еног акта. • писарница ) назив органа • прим'ено ) датум пријема • орган ) ознака органа државне управе • организациона јединица ) ознака унутраше организационе јединице • "рој ) редни "рој и класиAикациони знак • прилог ) "рој прим'ениB прилога • вредност ) износ таксениB марака +таксеРАС'ОР$?(ВА8$ 'О:Т$ врши овлађEени радник по >!#08 У7!>8 +ене организационе јединице- +од до *К7АС(@(КАA(1$ 'Р$Д%$ТА врши се у 1 главниB група +од до *-, да'е по децималном систему, групе +двоциAрени знаци-, подгрупе +троциAрени знаци-. =знаке органа државне управе су римски "ројеви а иBовиB организациониB јединица арапски двоциAрени "ројеви +1 до **-. ВРСТ$ $В(Д$НA(1А О 'Р$Д%$Т(%А су: основне и помоEне. 22
Скрипта за полагање Државног стручног испита ОСНОВНА се воде као: картотека, скраEени деловодник и аутоматска о"рада података, а садржи: класиAикациони знак, податке о поши'аоцу и примаоцу, року решаваа, правним средствима, да ли је решее извршно. 'О%ОBН$ $В(Д$НA(1$ се воде у оквиру пописа аката и досијеа. КАРТОТ$КА 'Р$Д%$ТА се састоји од три врсте картона: преградниB, "рој%аниB и картица. 'Р$;РАДН( ) раздвајају картице разли%итиB класиAикациониB знакова <РО1=АН( ) одређују редне "ројеве предмета у календарској години, уписују се у горем десном углу +пример: 13N2*КАРТ(A$ ) служе за вођее евиденције о предметима 1 вануправни предмети ) "еле "оје 2 првостепени управни предмети +на заBтев странке- ) "ела "оја са црвеним ру"ом 3 првостепени управни предмети +по служ"еној дужности- ) "ела "оја са жутим ру"ом 4 другостепени управни предмети +по жал"и- ) "ела "оја са плавим ру"ом $ предмети другостепеног управног поступка +по служ"еној дужности- ) "ела "оја са 'у"и%астим ру"ом & управни предмет за употре"у ванредниB правниB лекова уложениB код првостепениB органа ) картице "еле "оје са испрекиданим црвеним ру"ом управни предмет за употре"у ванредниB правниB лекова уложениB код другостепениB органа ) "еле "оје са испрекиданим плавим ру"ом 0а празну картицу прво се уписују: 1 у горем левом углу изнад линије класиAикациони знак и раедни "рој из картона, испод линије година 2 на средини изнад линије презиме и име или назив правног лица, испод линије кратка садржина предмета 3 у горем десном углу изнад линије место, адреса поши'аоца и "рој досијеа >ертикалне колоне озна%авају: X колона ) место где се предмет налази. 7оједине ознаке у оквиру ове колоне зна%е: а- арапски двоциAрени "ројеви од 1 па нада'е озна%авају унутрашу организациону јединицу, "- слово T!U зна%и да је предмет у року в- ознака TFG>U зна%и да је предмет решен изворно и сви списи предмета упуEени органу управе, г- ознака TаNаU зна%и да је предмет у арBиви д- ознака T2 годU, T1 годU , TтрајноU озна%ава рок %уваа арBивираног предмета према утврђеној листи категорија регистарског материјала. XX колона ) уписује се датум када је предмет предат XXX колона ) "лиже се о"јашавају подаци из прве и друге колоне СКРАB$Н( Д$7ОВОДН(К ) води се на јединственом о"расцу 4 Aормата. У скраEени деловодник акти се уписују по Bронолошком реду пријема. 7оред редног "роја акт до"ија и класиAикациони знак. #краEени деловодник се води на основу решеа руководиоца. У ега се уписује у: X колона ) редни "рој и класиAикациони знак предмета XX колона ) кратка садржина предмета XXX колона ) место где се предмет налази XY колона +примед"а- ) "лиже о"јашее из колоне 2 и 3 #краEени деловодник се зак'у%ује 31.12. служ"еном за"елешком иза последег "роја предмета +потпис и пе%атВО?$8$ $ВОД$НA(1$ АУТО%АТСКО% О<РАДО% 'ОДАТАКА ) ј е еводентирае предмета путем терминала, а врши се 7= >!#
23
Скрипта за полагање Државног стручног испита 5 ) црвени предмет ) првостепени управни предмет +на заBтев странкеJ ) жути предмет ) првостепени управни предмет по служ"еној дужности 7 ) плави предмет ) другостепени управни предмет по жал"и H ) 'у"и%асти предмет ) другостепени управни предмет по служ"еној дужности F ) испрекида0ицрвени предмет ) управни предмети за употре"у ванрдниB правниB средстава код првостепеног органа 5 испрекидани плави предмет ) управни предмети за употре"у ванрдниB правниB средстава код другостепеног органа ДАТОТ$К$ ) се претражују по презименима или класиAикационим знацим предмета. 7о евидентирау аутоматски се штампа омот списа и потврда о пријему поднеска. 0а крају дана штампа се садржима свиB евидентираниB предмета. 0а крају године штампа се извештај о свим нерешеним предметима, како "и се пренели у наредну годину као по%етно стае предмета за решавае. 'О'(С АКАТА ) је помоEна евиденција и саставни је део картотеке и скраEеног деловодника. Dада се води у о"лику та"ака или киге евидентира акте исте врсте, за које се по%етком године резервишу картице и први редни "ројеви у деловоднику $В(Д$НA(1А 'О ДОС(1$(%А ) у досије се улажу акти којима је предмет завршен. Gа сваки досије се састав'а списак који садржи: редни "рој, назив и ру"рику за примед"е. 0а сваки омот из досујеа уписује се редни "рој, из мати%не евиденције по којем се ређају на одговарајуEе полице. ко је "рој досијеа велики прави се аз"у%ни регистар. #ваки досије садржи списак предмета по датуму настанка. $В(Д$НA(1А АКАТА СА ОЗНАКО% ТА1НА ) је у посе"ним евиденцијама, свака тајна има свој скраEени деловодник, у комесе испод "роја предмета став'а штам"и' у који се уписује Tдржавна тајнаU, Tвојна тјанаU или Tслуж"ена тајнаU са посе"ном ознаком Tстрого повер'ивоU, Tповер'ивоU или TинтерноU. Н$Р$:$Н( 'Р$Д%$Т( 5'Р$ЗАВО?$8$- ) истеком године достав'ају се писарници, ради презавођеа за наредну годину. ="рађива% предмета за сваки нерешен предмет руководиоцу достав'а о"разложее зашто исти није решен. ЗДРУ&(ВА8$ АКАТА врши писарница ако утврди да се за више аката води исти поступак. 0ови акт се заводи под истим "ројем као и предмет комесе акт здружује, а достав'а се органу државне управе код кога је предмет путем доставне киге. ко је предмет арBивиран, узима се из арBиве, здружује са актом и поново покреEе, арBивирана картица се из пасивне враEа у активну картотеку. О%ОТ С'(СА ) сваки акт којим по%иенови предмет се улаже у омот списа коме у горем левом углу стоји пријемни штам"и', испод ега назив подносиоца, кратак садржај предмет и списак прилога. Gа вануправне предмете користе се омоти "еле "оје, а за управне "еле "оје са одговарајуEом "ојом горег ру"а, иденти%на "оји картице одговарајуEе врсте. кти се у омоту слажу по датумима, новији датуми су на врBу. ДОСТАВ>А8$ АКАТА У РАД ) врши се преко интерне доставне киге, предоставе предмети се став'ају у омот списа. кти који стигну после Aормираа предмета, достав'ају се "ез омота списа. Cосрав'ае ра%уна "рши се преко киге ра%уна, пријем се потврђује потписом. РОКОВН(D ) је место у писарници у комесе држе предмети којима поступак није окон%ан, РАЗВО?$8$ АКАТА ) у картотеци се озна%ава: аNа ) предмет је у арBиви, ! ) рок и датум до када се о%екује да се по тражеу поступи или када предмет тре"а поново узети у рад, FG> предмет решен изворно, арапски двоциAрени "рој ) унутрашу организациону јединицу којој се акт уступа. ко је ре% о развођеу предмета првостепеног управног поступка покренутог по заBтеву странке, на картици се, поред последе колоне са десне стране, заокружују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је заBтев решен у року од месец дана ознака 1Z 1) ако је заBтев решен у року од два месеца ознака 2Z 2) 24
Скрипта за полагање Државног стручног испита
3) 4) 5) 6) 7) 8) 9)
ако је заBтев решен по истеку два месеца ознака 3Z ако је заBтев од"а%ен ознака 4Z ако је заBтев од"ијен ознака $Z ако је заBтев усвојен ознака &Z ако је поступак о"устав'ен ознака Z ако је жал"а од"а%ена ознака (Z ако је првостепена одлука замеена ознака *Z
ако је донет зак'у%ак о дозволи извршеа ознака 1Z 10) ако је извршено решее ознака 11Z 11) ако је извршее спроведено принудним путем ознака 12. 12) ко је ре% о развођеу предмета првостепеног управног поступка покренутог по служ"еној дужности, на картици се, поред последе колоне са десне стране, заокружују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је предмет решен у року од месец дана ознака 1Z 1) ако је предмет решен у року од два месеца ознака 2Z 2) ако је предмет решен по истеку два месеца ознака 3Z 3) ако је поступак о"устав'ен ознака 4Z 4) ако је жал"а од"а%ена ознака $Z 5) ако је првостепена одлука за ме ена озна ка &Z 6) ако је донет зак'у%ак о дозволи извршеа ознака Z 7) ако је из вр ше но решее озна ка (Z 8) ако је из вр ше е спроведено при нуд ним пу тем озна ка *. 9) ко је ре% о развођеу управних предмета поводом уложених ванредних правних лековакод првостепеноj орана државне управе, на картици се, 7оред послед е коло не са де сне стране, за о кру жују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је од"а%ен предлог за о"нову поступка ознака 1Z 1) ако је од"ијен предлог за о"нову поступка ознака 2Z 2) ако је усвојен предлог за о"нову поступка ознака 3Z 3) ако је потврђе но првостепено решее у о" нови поступка озна ка 4Z 4) ако је за ме ено првостепено решее у о" нови поступка озна ка $Z 5) ако је замеено решее у вези са управним спором ознака &Z 6) ако је поништено решее у вези са управним спором ознака Z 7) ако је укинуто решее по заBтеву странке ознака (Z 8) 9) ако је измеено решее по заBтеву странке ознака *Z ако је укинуто решее уз пристанак странке ознака 1Z 10) ако је измеено решее уз пристанак странке ознака 11Z 11) ако је оглашено ништавим решее по заBтеву странке ознака 12Z 12) ако је оглашено ништавим решее по служ"еној дужности ознака 13. 13) ко је ре% о развођеу предмета друЈостепеноЈ управноЈ поступ-ка покренутоЈ поводом жалбе на картици се, поред последе колоне са десне стране, заокружују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је предмет решен у року ознака 1Z 1) ако је предмет решен по истеку законског рока ознака 2Z 2) ако је жал"а од"а%ена ознака 3Z 3) ако је жал"а од"ијена ознака 4Z 4) ако је првостепено решее за ме ено озна ка $Z 5) ако је првостепено решее оглашено ништавим ознака &Z 6) ако је првостепено решее по ни ште но з"ог по вреде правила поступка озна 7) ка Z
2$
Скрипта за полагање Државног стручног испита ако је првостепено решее по ни ште но з"ог по гре шно или непотпу но утврђе 8) ног %и ени% ног стаа озна ка (Z ако је првостепено решее по ни ште но з"ог по гре шне примене материјалног 9) права ознака *. ко је ре% о развођеу предмета друЈостепеноЈ управноЈ поступ-какоји сепокрећепо службенојдужности на картици се, поред последе колоне са десне стране, заокружују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је предмет решен у року ознака 1Z 1) ако је предмет решен по истеку законског рока ознака 2Z 2) ако је на првостепено решее дата сагласност ознака 3Z 3) ако је првостепено решее уки ну то озна ка 4Z 4) ако је првостепено решее измеено озна ка $Z 5) ако је првостепено решее поништено з"ог повреде материјалног права 6) ознака &Z ако је првостепено решее поништено з"ог непотпуно или погре шно утврђе 7) ног %и ени% ног стаа или з"ог по вреде пра вила поступка ознака . ко је ре% о развођеу управниB предмета поводом употребе ванредних правних лекова уложених код друЈостепеноЈ орЈана на картици се, 7оред послед е коло не са де сне стране, за о кружују одговарајуEи "ројеви, и то: ако је од"а%ен предлог за о"нову поступка ознака 1Z 1) ако је од"ијен предлог за о"нову поступка ознака 2Z 2) ако је усвојен предлог за о"нову поступка ознака 3Z 3) ако је потврђено решее у о"нови поступка ознака 4Z 4) ако је замеено решее у о"нови поступка ознака $Z 5) ако је укинуто решее по заBтеву странке ознака &Z 6) ако је измеено решее по заBтеву странке ознака Z 7) ако је укинуто решее уз пристанак странке ознака (Z 8) *-ако је измеено решее уз пристанак странке ознака *Z ако је измеено решее у вези са управним спором ознака 1Z 10) ако је поништено решее у вези са управним спором ознака 11Z 11) ако је решее оглашено ништавим по заBтеву странке ознака 12Z 12) ако је решее оглашено ништавим по служ"еној дужности ознака 13Z 13) ако је решее укинуто по праву надзора ознака 14Z 14) ако је решее поништено по праву надзора ознака 1$Z 15) ако је решее ванредно укинуто ознака 1&. 16) Gаведени предмети у "рој%аном картону разводе се заокруживаем одговарајуEег "роја црвеном "ојом или се став'а коса црта преко "роја. рој%ани картони се на крају године зак'у%ују подвла%еем црвеном оловком последег предмета прим'еног у текуEој години. 7осле завршеног развођеа предмети +акти- које тре"а отпремити или арBивирати предају се раднику писарнице. От+рема0е +слае, достав'ае- поште о"ав'а се преко поштанске службе или преко достављача (курира) =тпремае поште врши се у писарници органа државне управе. 7равило је да се сви предмети преузети у току радног да на до 12 %асова морају отпреми ти истог дана. 7редмети прим'ени после зак'у%иваа отпремниB кига, ако ни су Bитни, отпре ми Eе се на ред ног рад ног да на. Dоверат у комесе отпремају акти тре"а да садржи у горем левом углу прве стране та%ан назив и "лижу адресу поши'аоца и ознаку свиB аката који се нала е у коверту. 0азив примаоца поши'ке исписује се крупним и %итким рукописом, одноно штампа%ем. дреса примаоца исписује се на на%ин одређен поштанским прописима.
2&
Скрипта за полагање Државног стручног испита Cокументи, предмети и други акти у управном поступку, као и акти који су одређени као војна и служ"ена тајна +Tповер'иво[ и Tинтерно[-, отпремају се о"авезно препору%ено, односно у затвореним ковертима или преко доставне киге за место, ако се достав'ае врши преко курира. =тпрема поште која је озна%ена као TCржавна тајна[ и T#луж"ена тајна строго повер'иво[ врши се путем спе!ијалних курира, на на%ин утврђен посе"ним прописима. Dоверти са актима који су одређени као државна, војна и служ"ена тајна морају "ити запе%аEени или на други погодан на%ин о"ез"еђени. Dоверат се пе%ати на тајна%ин што се отправак пре став'аа у коверат заштиEује комадом %истог папира, а затим се на полеђини коверта, по средини, утисне метал ни жиг преко растоп'еног воска. 7рили ком пе%аEеа коверата у којима су акти одређе ни као државна тајна ста в'ају се пе%ати и на саставцима у сваком углу полеђине коверта. #ва пошта која се отпрема преко поштанске служ"е разврстава се у две групе: X о"и%не поши'ке и XX препору%ене поши'ке и тим редом поши'ке се уписују у одговарајуEу к0и)у екс+едоване +оште9 СтавCа0е у ар3иву 5ар3ивира0е и /ува0е +редмета Gавршени +арBивиранипредмети и други регистратурски материјал %увају се у арBиви у одговарајуEим регистратурским јединицама +Aасциклама, кутијама, регистраторима-, смештеним у одговарајуEе полице или ормаре, у подесним, сувим и светлим просторијама осигураним од нестајаа, влаге и другиB оштеEеа. 0а регистратурским јединицама уписују се подаци: назив органа у %ијем је раду настао регистратурски материјалZ година настанка материјала и класиAикациона ознака, "рој предмета, као и редни "рој под којим је регистратуска јединица уписана у арBивску кигу. 0а регистратурским јединицама се такође став'а ознака о року %уваа предмета. кти и предмети који су одређени као државна, војна или служ"ена тајна евиденције о има %увају се издвојено у %ели%ним касама. #ав регистратурски материјал заједно са основним евиденцијама уписује се у арBивску кигу по годинама и класиAикационим знацима. Gавршени предмети и други регистратурски материјал %увају се у арBиви према редним "ројевима из арBивске киге. ="рађива% предмета, пре арBивираа предмета, став'а ознаку TаNа[ за арBивирае предмета са роком %уваа. 0е смеју се ставити у арBиву предмети у којима није о"рађен спо'ни и унутраши део омота списа, а код управниB предмета ако нема одговарајуEе одлуке којом сеуправни поступак окон%ава и доказ о достав'ау одговарајуEег управног акта странци. "е#ени предмети се одлажу у арBиву писарнице, а карти!е ових предмета - у пасивну картотеку предмета !ешени предмети се %увају у арBиви писарниценајдуже до истека текуEе године. 7осле тога се пре"ацују у арBивски депо заједно са одговарајуEим картицама из пасивне картотеке. рBивска кига се не зак'у%ује на крају године, веE се води у непрекидном низу "ројева. 7редмети из арBиве издају се само уз реверс. 7редмет узет на реверс може се држати у органу државне управе највише & дана. езвредни регистратурски материјал излу%у је се сваке године уз знаенадлежног арBива, путем одговарајуEе комисије а према утврђеним роковима %уваа из листа категорија регистратурског материјала. = излу%ивау "езвредног регистратурског материјала води се записник. Dопија записника достав'а се надлежном историјском арBиву. Ар3ивска к0и)а D писарнице органа управе дужне су да у оквиру канцеларијског пословаа воде арBивску кигу као општи инвентарни предмет целокупног регистратурског материјала насталог у органу управе.
2
Скрипта за полагање Државног стручног испита Слу*.ени акт - садрже: заглав'е које се састоји из назива државе, назива и седишта органа, класиAикационог знака, "роја и датума актаZ назив и седиште примаоцаZ текст актаZ "рој прилогаZ отисак служ"еног пе%ата и Aункцију и потпис овлашEеног лица. Gаглав'е се став'а у гори леви угао акта, испод гр"а !епу"лике #р"ије и садржи: назив !епу"лике #р"ије, назив органа државне управе, "рој акта, датум акта, седиште органа државне управе са адресом и "ројем телеAона, иницијале прези мена и имена радника органа државне управе који је саставио акт. Fза назива органа државне управе став'а се и назив унутраше организационе јединице, ако таква постоји. <екст акта мора "ити јасан, сажет и %итак. 0а сваком акту који се отпрема став'а се са леве стране од места за потпис овлашEеног лица отисак пе%ата, и то тако да отисак пе%ата једним делом заBвати текст назива Aункције потписника акта. #луж"ени акт на крају садржи констатацију о томе коме је све акт достав'ен. О.навCа0е 5реконструк,и-а +редмета 7оступак о"нав'аа се покреEе ако се поједини предмети или делови списа појединог предмета изгу"е или су уништени или су тако оштеEени да су неупотре"'иви. 7оступак о"нав'аа предмета покреEе се на заBтев странке, заинтересованог органа или по служ"еној дужности. !ешее о о"нови предмета доноси Aункционер који руководи органом државне управе. ="нав'ае предмета врши се на основу преписа или Aотокопија несталиB, оштеEениB или уништениB списа који се при"ав'ају од имаоца потре"ниB списа. 7о потре"и, за о"нав'ае предмета служе и служ"ене евиденције +евиденције о пре"ивалишту грађана, "ира%киB спискова, евиденција о 96, евиденције катастранепокретности, зем'ишниB кига, арBива и др.-, сагласне изјаве странака и иBовиB заступника односно пуномоEника, сведока и вештака. Dад о појединим радама нема података, а изјаве наведениB лица нису сагласне, те раде Eе се поновити уколико није донето првостепено решее. 'е/ати и штам.иCи Cржавни пе%ат !епу"лике #р"ије округлог је о"лика пре%ника &мм. У средини државног пе%ата је велики гр" !епу"лике #р "ије. У кругу око гр"а исписује се назив !епу"лика #р"ија тако што се ре% T!87У;FD[ исписује изнад гр"а, а ре% T#!F[ испод гр"а. Cржавни пе%ат се израђује у три истоветна примерка и може "ити израђен за до"ијае отиска у пе%атном воску и за суви отисак. <екст државног пе%ата исписује се на српском језику Eирили%ким писмом великим штампаним словима. Cржавни пе%ат став'а се на одлуке 0ародне скупштине о прогла ше у Устава !епу"лике #р"ије и уставног закона, на акте о из"ору Aункционера који 0ародна скупштина врши непосредно на основу Устава, на акте које потписује председник !епу"лике у оквиру уставниB овлашEеа представ'аа !епу"лике #р"ије у иностранству, на указе о проглашеу закона, указе о постав'еу и опозиву ам"асадора, акте о додели одликоваа, међународне уговоре које потпише председник >ладе, акте >ладе о постав'еу и опозиву конзуларниB представника као и на оригинале другиB аката за које је то одређено законом. @увае, употре"у и евиденцију о употре"и државног пе%ата о"ез"еђују овлашEена лица 0ародне скупштине, председника !епу"лике и >ладе. 7е%ат државниB и другиB органа служи за потврђивае аутенти%ности јавне исправе и другиB аката којим државни и други органи и имаоци јавниB овлашEеа одлу%ују или служ"ено опште са другим органима, правним лицима и грађанима. 'е/ат др*авни3 и дру)и3 ор)ана садржи назив и гр" !епу"лике #р"ије, назив односно име и седиште државног и другог органа или имаоца јавног овлашEеа. <екст пе%ата исписује се на српском језику Eирили%ним писмом. <екст пе%ата исписује се у концентри%ним круговима око гр"а !епу"лике #р"ије. 7е%ат је округлог о"лика и израђује се од гуме, метала или другог одговарајуEег материјала. 7ре%ник пе%ата који се исписује на српском језику Eирили%ним писмом износи 32 мм. 7ре%ник пе%ата који се исписује на српском језику Eирили%ним писмом и на језику и писму припадника националниB маина износи од 4 мм до & мм. =ргани државне управе могу имати
2(
Скрипта за полагање Државног стручног испита више примерака пе%ата који морају "ити истоветни по садржини и вели%ини. #ваки примерак пе%ата о"ележава се ред ним "ројем, римском циAром која се став'а између гр"а !епу"лике #р"ије и седишта органа. рој примерака пе%ата одређује руководилац органа, односно овлашEено тело или орган. =рган може имати и један пе%ат маег пре%ника који не може "ити маи од 2 мм нити веEи од 2( мм. #адржина пе%ата маег пре%ника иста је и исписана је на исти на%ин као и садржина пе%ата. 7ре на"авке пе%ата орган је дужан да при"ави сагласност на садржину и изглед пе%ата од министарства надлежног за послове управе, које је дужно да о заBтеву за давае сагласности одлу%и најкасније у року од три дана од дана подношеа уредног заBтева. 7е%ат који је постао неодговарајуEи з"ог истрошености, оштеEеа или промене уређе а држав ниB и другиB органа, односно престанка вршеа јавниB овлашEеа став'а се ван употре"е и комисијски се уништава. = комисијском уништавау пе%ата о"авештава се министарство надлежно за послове управе. Уколико дође до нестанка или гу"итка пе%ата, орган је дужан да о тој %иеници одмаB о"авести надлежно министарство и пе%ат огласи неважеEим у служ"еном гласилу !епу"лике #р"ије. 7е%ате израђује овлашEени привредни су"јект пе%аторезница. =влашEее пе%аторезницама издаје министарство надлежно за послове унутрашиB послова. Jиг је пе%ат урезан у металу, егов садржај није ре'еAан веE је утиснут. Jиг служи за пе%аEее утискиваем у пе%атни восак затворениB служ"ениB поши'ака код којиB је потре"но о"ез"едити неповредивост. Jиг се израђује у утврђеном о"лику и вели%ини урезиваем прописане садржине текста. :там.иC је израђен од гуме и садржи краEи текст који се отискиваем може преносити на служ"ене списе и акте као и пе%ат. Рас+оред радни3 +ростори-а 0а зградама у којима су смештени органи државне управе исти%у се назив органа, гр" и застава репу"лике #р"ије, а на одговарајуEем месту унутар зграде исти%е се распоред просторија органа државне управе, док се на улазу у служ"ену просторију исти%у ли%на имена, Aункција или радно место лица које у ој ради. 7исарница тре"а да је смештена одмаB код улаза у зграду. 0а улазу у %екаоницу или на другим погодним местима тре"а поставити огласну та"лу за истицае разниB упутстава и о"јашеа неопBодниB странкама за о"ав'аенај%ешEиB сложениB посло а +шта тре"а претBодно урадити, које документе и од кога при"авити и сл.-, како "и се из"егло дуже задржавае радника при давау усмениB о"авештеа странкама. 'рима0е странака D =ргани државне управе дужни су да на примерен на%ин, пре све га у просторијама у којима раде са странкама, о"авештавају странке о иBовим правима, о"авезама и на%ину оствариваа права и о"авеза, своме делокру у, о органу државне управе који надзире иBов рад и на%ину контаката с име и о другим подацима "итним за јавност рада и односе са странкама. 7ријем странака врши се у одређеновреме у оквиру радног времена органа. >реме примаа странака код свиB служ"и тре"а, по правилу, да је једноо"разно како "и странка могла да о"ави послове код разниB служ"и тог органа. Оверава0е +от+исаE руко+иса и +ре+иса јесте потврђивае иBове аутенти%ности. =веравае преписа је потврђивае истоветности преписа са еговом изворном исправом. /отокопије исправа и другиB докумената имају карактер преписа. =вим овераваима не потврђује се истинитост садржине исправе. =веравае потписа, рукописа и преписа врши надлежни општински суд и општинска управа као поверене послове. =веравае се о"ав'а у служ"еним просторијама суда, односно органа управе. Fзузетно се оверавае потписа и рукописаможе вршити и изван служ"ениB просторија ако је лице које тражи оверу потписа или рукописа спре%ено да дође у суд, односно орган управе. =веравае преписа не може да се врши изван служ"ениB просторија. =веравае потписа, рукописа и препи са уводи се у уписник за оверавае. #адржина и о"лик уписника за оверавае прописани су. Gа доказ истинитости потписа потре"но је 2*
Скрипта за полагање Државног стручног испита да подносилац испрае пред служ"еним лицем органа својеру%но потпише исправу или да призна за свој потпис који се веE налази на исправи. 7отврда о овери потписа и рукописастав'а се на изворну исправу са назнаком датума овере и "роја под којим је исправа заведена у уписнику за оверавае. =вера се потврђује пе%атом надлежног органа и потписом овлашEеног служ"еног лица. 7репис који се оверава мора се упоредити са изворном исправом. =веравае исправа намеениB за употре"у у иностранству о"ав'ају општински судови. Административне таксе Gа списе и раде у управним стварима, као и за друге списе и раде код институција, државниB органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе у вршеу поверениB послова и организација које врше јавна овлашEеа плаEају се таксе по одред"ама Gакона о репу"ли%ким административним таксама, у износима прописаним <ариAом репу"ли%киB административниB такси, која је саставни део закона. ко <ариAом није друк%ије прописано, таксена о"авеза настаје: за поднеске у тренутку када се предају, а за заBтеве дате на записник када се записник саставиZ за решеа, дозволе и друге исправе у тренутку подношеа заBтева за иBово издаваеZ за управне раде у тренутку подношеа заBтева за извршее тиB ради. У пракси износ таксе прописане тариAом нај%ешEе се плаEа у новцу на прописаној %ековној уплатници код поште или овлашEениB "анака, а о"везник прилаже уплатницу о извршеној уплати из које се види износ таксе, прималац и сврBа уплате. =сло"ађају се плаEаа таксе: институције !епу"лике #р"ијеZ органи и организације !епу"лике, аутономне покрајине и локалне самоуправеZ организације о"авезног социјалног осигурааZ 5рвени крст #р"ијеZ Cипломатскоконзуларна представништва стране државе, под условом узајамности и др.
3
Скрипта за полагање Државног стручног испита ЕВРОПСКА У!"А
едан "рој европскиB држава успоставио је најнепосреднију везу у досада познатој историји европскиB народа, под називом 8вропска унија. =ва унија се заснива на међународним уговорима које су међусо"но зак'у%иле државе %ланице, и то на Уговору о 8вропској унији и Уговору о Aункционисау 8вропске уније, који имају исту правну снагу. 7рема Уговору о 8вропској унији подразумева се успостав'ае унутрашег тржишта и о"ез"еђивае трајног развоја који је заснован на уравнотеженом економском расту, ста"илним ценама и високо конкурентној тржишној привреди, која доприноси пуној запослености и друштвеном развоју. У оквиру 8У је успостав'ена економска, царинска и монетарна унија. Cа'а изграда интеграциониB процеса у оквиру 8У превазилази наведени по%етни мотив удруживаа, Уговором о 8У предвиђено је да државе %ланице спроводе заједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику, ук'у%ујуEи ту и постепено утврђивае заједни%ке од"рам"ене политике. 8Ује утеме'ена на вредностима поштоваа 'удског достојанства, сло"оде, демократије, једнакости, владавине права и поштоваа 'удскиB права, ук'у%ујуEи ту и права припадника маина. =на својим грађанима о"ез"еђује подру%је сло"оде, "ез"едности, и правде. У својим односима са државама које нису %ланице 8У, поред осталог, 8У се залаже за поштовае међународног права у складу са принципима 7ове'е УједиениB нација и сло"одну трговину. 8вропску унију тре"а разликовати од #авета 8вропе који је такође међународна регионална организација европскиB држава, са седиштем у #траз"уру +/ранцуска-, основана с ци'ем оствареа и заштите основниB демократскиB права и сло"ода на европском континенту +%ије су %ланице веEина европскиB зема'а, међу којима су и свезем'е %ланице 8У-. <акође, з"ог одређениB сли%ности у називу тре"а разликовати и институцијеNоргане #авета 8вропе +7арламентарна скупштина, Dомитет министара, 8вропски суд за 'удска права и др.од институцијаNоргана 8У. С+е,ифи/ности $У као међународне ор)аниза,и-е 7рема уговору о 8У, државе %ланице су на 8У пренеле одређене надлежности ради оствариваа заједни%киB ци'ева. 8У има својство правног лица, што зна%и да може зак'у%ивати споразуме са једном или више треEиB држава или међународниB организација. <акође, 8У свакој држави %ланици има најширу правну спосо"ност која се признаје правним лицима у складу са националним правним прописима. 8Ује и регионална организација европскиB држава, што зна%и да је то међународна организација. 9еђутим, то је творевина која, поред уо"и%ајениB конститутивниB елемената који %ине међународну организацију таквом врстом организације, садржи и друге додатне елементе који је "итно разликују од другиB међународниB организација. 8Укао специAи%ан институционализован систем садржи и неке елементе државне организације, "удуEи да има широк круг законодавниB, извршниB и судскиB овлашEеа и да ена надлежност о"уBвата најзна%ајније о"ласти друштвенопривредног живота зема'а %ланица. # друге стране, она нема класи%на принудна средства која "и применила у слу%ају непоштоваа ениB одлука веE државе %ланице до"рово'но пристају на поштовае таквиB одлука, односно примеују сопствена средства принуде у ту сврBу. <ако, правна акта 8У постају саставни део правног система држава %ланица. 7рема одговарајуEем пропису 8У +Уред"а #аветаNминистара-, служ"ени језици 8вропске уније су језици држава %ланица, као равноправни. 0аиме, сваки правни акт 8У преводи се на све служ"ене језике. # друге стране, тзв. радни језици испод министарског нивоа је су енглески, Aранцуски, али све више и нема%ки језик. Надле*ности $У су одређене тзв. принципом позитивне енумерације. 0аиме, 8У делује у оквиру надлежности које су јој уговорима повериле државе %ланице, што зна%и да надлежности које уговорима нису поверене 8У задржавају државе %ланице. =дређиваенадлежности 8У врши се и у складу са принципима супсидијарности и 31
Скрипта за полагање Државног стручног испита сразмерности. 0а основу принципа супсидијарности, у о"ластима које не спадају у ену иск'у%иву надлежност, 8У интервенише само уколико државе %ланицене могу на одговарајуEи на%ин да остваре намераване ци'еве сопственим акцијама, али који могу "ити, з"ог о"имности или дејства предложениB акција, "о'е остварени на нивоу 8У +садржина принципа супсидијарности се у наведеном смислу о%игледно "итно разликује од садржине принципа супсидијарности који се наводи у 7реам"ули уводу Уговора о 8У, под којим се подразумева доношее одлука на нивоу што је могуEе "лижем грађанима-. 9еђутим, на основу и у складу са принципом сразмерности, садржина и о"лик предузете акције 8У не смеју да прекора%е ону меру која је неопBодна за оствариваа ци'ева Уговора. 7рема Уговору о 8У, државе %ланице предузимају све мере које су неопBодне да "и се о"ез"едило испуее о"авеза које произлазе из уговора или из аката институцијаNоргана 8У. У вези са тим, државе %ланице предузимају све неопBодне мереда олакшају остваривае задатака 8У и, са истим ци'ем, уздржавају се од свиB мера које могу угрозити остваривае ци'ева 8У. 'оштова0е основни3 +рава и сло.ода и .лиски односи са суседима 7ове'а о основним правима 8вропске уније, према Уговору о 8У, има исту правну снагу као и уговори, што зна%и да 8У поштује права, сло"оде и принципе утврђене наведеном пове'ом.<акође, 8У приступа 8вропској конвенцији за заштиту 'удскиB права и основниB сло"ода, што зна%и да основна права зајам%ена наведеном конвенцијом %ине основне принципе права 8У. 7рема Уговору о 8У, Унија развија посе"не односе са суседним државама, које одликују "лиски и миро'у"иви односи сараде. 'раво )рађанства $У Установ'ено је и право грађанства 8У ен држав'анин је свако лице које има држав'анство неке од држава %ланица, што зна%и да се држав'анство 8У додаје националном држав'анству и не замеује га. #татус грађанина 8У о"ез"еђује тим лицима да се сло"одно креEу и "ораве на територији држава %ланица. 0а нивоу 8У ени грађани су непосредно представ'ени у 8вропском парламенту, као једној од институцијаNоргана 8У. $кономскаE ,аринска и монетарна уни-а 8У предузима активности и доноси мере које имају за ци' да успоставе и о"ез"еде Aункционисае унутрашег тржишта које подразумева подру%је "ез унутрашиB граница и где је о"ез"еђен сло.одан +роток ро.аE ли,аE услу)а и ка+итала . =на се заснива на царинској унији која се односи на сву ро"ну размену и о"уBвата за"рану царина и свиB другиB даж"ина ко\е могу произвести исти еAекат на увоз и извоз између држава %ланица, као и увођее заједни%ке царинске тариAе у иBовим односима са треEим државама. Gа зем'е %ланице 8У уведена је јединствена монета евро, као завршна Aаза у успостав'ау економске и монетарне уније која подразумева о"ез"еђивае сло"одног протока капитала и координацију економскиB и монетарниB политика држава %ланица 8У. <ако је за државе %ланице 8У које испуавају неопBодне услове економске и монетарне ста"илности за усвајае јединствене валуте +тзв. критеријуми економског и монетарног при"лижаваа конвергенције- и које су приBватиле евро као средство плаEаа, евро једино законско средство плаEаа од "9 -ануара F##F. године. <ре"а истаEи да има зема'а %ланица које испуавају неопBодне условеза усвајае евра, али га нису +ри3ватиле као своју монету +нпр. Велика <ритани-аE :ведскаE Данска -. 0аравно, има и држава %ланица које не ис+у0ава-у нео+3одне условез а усвајае евра +нпр. %ађарскаE Румуни-аE <у)арска-.У том смислу указујемо на постојае одред"и Уговора о Aункционисау 8У које се не примеују на Tдржаве %ланице које су предмет изузеEа[, односно у којима евро није једино законско средство плаEаа. Др*аве /лани,е $У и др*аве кандидати за +ри-ем у /ланство 8Уданас о"уBвата 2 европскиB држава са готово пола милијарде становника и великим унутрашим тржиштем. @ланице 8У су: 1. /ранцуска !епу"лика, 2. #авезна !епу"лика 0ема%ка, 32
Скрипта за полагање Државног стручног испита 3. Fталијанска !епу"лика, 4. Dра'евина оландија, $. Dра'евина елгија, &. >елико >ојводство ;уксем"ург +T8вропа шесторице[ 1*$2. године-, . Уједиено Dра'евство >елика ританија и #еверна Fрска, (. Fрска, *. Dра'евина Cанска +[8вропа деветорице[ 1*3. године-, 1. 6р%ка !епу"лика +T8вропа десеторице[ 1*(1. године-, 11. Dра'евина Kпанија, 12. 7ортугалска !епу"лика +T8вропа дванаесторице[ 1*(&. године-, 13. Dра'евина Kведска, 14. !епу"лика /инска, 1$. !епу"лика устрија +T8вропа петнаесторице[ 1**$. године-, 1&. !епу"лика 7о'ска, 1. @ешка !епу"лика, 1(. #лова%ка !епу"лика, 1*. 8стонија, 2. !епу"лика ;етонија +;атвија-, 21. !епу"лика ;итванија, 22. !епу"лика #ловенија, 23. !епу"лика 9ађарска, 24. !епу"лика Dипар, 2$. !епу"лика 9алта +T8вропа двадесетпеторице[ 24. године-, 2&. !епу"лика угарска и 2. !умунија +T8вропа двадесетседморице[ 2. године-. Cржаве које имају статус кандидата за пријем у %ланство 8У је су !епу"лика <урска, !епу"лика рватска, !епу"лика 9акедонија, !епу"лика #р"ија, Fсланд. <ре"а истаEи да су се грађани Kвајцарске DонAедерације и Dра'евине 0орвешке, држава које су имале статус кандидата за %ланство у 8У, на расписаним реAерендумима +у Kвајцарској 1**2. године, у 0орвешкој 1**4. године- веEином гласова изјаснили против приступаа 8У. 'ридру*ива0е $У +рекоморски3 др*ава и територи-а # ци'ем успостав'аа "лискиB економскиB односа, државе %ланице 8У су се сагласиле да им се придруже прекоморске државе и територије које имају посе"не односе са зем'ама %ланицама 8У Cанском, /ранцуском, оландијом и >еликом ританијом. У те државе и територије спадају 6ренланд, 0овакаледонија и Gависне територије, /ранцуска 7олинезија, ужне и антаркти%ке /ранцуске територије, >алис и /утунска острва, 9ајоте, #ен 7јер и 9икелон, ру"а, оландски нтили, онаре, Dуара%о, #а"а, #ен 8устасиус, #ен 9артин, нгија, Dајманска острва, /окландска острва, ужна LорMија и ужна #ендви%ка острва, 9онсерат, 7иткерн, #вета елена и Gависне територије, ританска нтаркти%ка територија, ританске територије у Fндијском океану, острва <уркс и Dаикос, ританска Cеви%анска острва и ермуда. У погледу третмана наведениB придружениB држава и територија у трговинском промету са државама %ланицама, примеује се правило да је извоз 0и3ови3 +роизвода у др*аве /лани,е сло.одан . #вака од придружениB држава и територија примеује исти режим који примеује на државу %ланицу са којом има посе"не односе на свој трговински промет са државама %ланицама, као и са другим придруженим државама и територијама. Разво- евро+ски3 инте)ра,иони3 +ро,еса D оснива/ки акти $У 8вропске заједнице, које су својевремено као организације међународног карактера основале неке од западноевропскиB зема'а, представ'ају по%етак пута каданашој својеврсној полити%кој и економској интеграцији 8У. 0астале су у периоду непосредно после 33
Скрипта за полагање Државног стручног испита Cругог светског рата, првенствено с ци'ем да се о"ез"еди "ржи економски опораваку ратом исцрп'еној западној 8вропи и предупреди могуEност из"ијаа поновног ратног суко"а. #ви међународни Уговори којима су основане 8вропске заједнице, па и сама 8У, оснива%ки су уговори 8У, као и уговори, односно споразуми којима се меају и допуују наведени оснива%ки Уговори, и сви поједина%ни Уговори о приступау +држава %ланица- 8вропским заједницама и 8У. У)овор о оснива0у $вро+ске за-едни,е за у)аC и /елик 1*$. године, *. маја, представ'ен је план +познат као Kуманова декларација, по иницијатору, тадашем /ранцуском министру иностраниB послова !о"еру Kуману- за оснивае посе"не заједнице европскиB држава, једне од прете%а данаше 8У 8вропске заједнице за уга' и %елик. Gна%и, по%етни корак ка 8вропској интеграцији у данашем о"лику представ'ало је оснивае 8вропске заједнице за уга' и %елик. Kест европскиB држава /ранцуска, 0ема%ка, Fталија, оландија, елгија и ;уксем"ург зак'у%иле су 1*$1. године у 7аризу Уговор о оснивау 8вропске заједнице за уга' и %елик по %ему се овај уговор назива и 7ариски уговор, који је ступио на снагу 1*$2. године, са роком важеа од $ година. =вим Уговором државе осни ва%и су се споразумеле да као равноправни партнери воде заједни%ку и усклађену политику у за то до"а изузетноважној о"ласти производе и трговине уг'ем и %еликом. # тим ци'ем, као институцијеNоргане међународне организације коју су основали, о"разовали су >исоку служ"у, #авет +министара-, Gаједни%ку скупштину и #уд. 7рема овом Уговору, одлуке >исоке служ"е "иле су о"авезујуEе за све државе %ланице заједнице, што су и прве карактеристике над националног у надлежности једне 8вропске организације. У)овори о оснива0у $вро+ске економске за-едни,е и $вро+ске за-едни,е за атомску енер)и-у #ледеEи корак када'ој европској интеграцији "ило је зак'у%ивае Уговора о оснивау 8вропске економске заједнице и Уговора о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију 1*$. године у !иму, по %ему се ови уговори називају и !имским Уговорима. =ве Уговоре је такође зак'у%ило шест држава %ланица претBодно основане заједнице, а ступили су на снагу 1*$(. године. 7рвенстве0ици' зак'у%иваа Уговора о оснивау 8вропске економске заједнице "ило је Aормирае и уређее заједни% ког тржишта, заједни%ке царине, заједни%ке трговинске политике и заједни%ке по'опривредне политике. 8вропска економска заједница +да'е: 88G- заснивала се на %етири сло"оде: протока ро"е, услуга, капитала и 'уди. F институције новезаједнице су конципиране сли%но институцијама претBодно основане заједнице, с тим што је основана Dомисија уместо >исоке служ"е, у %ијем је делокругу предлагае и реализација заједни%ке политике. 7рвенствена сврBа зак'у%иваа Уговора о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију "и ло је утврђивае ци'ева развоја истраживаа нуклеарне енергије и ене употре"е у цивилне сврBе од стране зема'а %ланица заједнице. F овим уговором утврђене су одговарајуEе институције заједнице. У)овор о с+а-а0у и 1единствен евро+ски акт Уговором о спајау, који је ратиAикован 1*&$. године а ступио је на снагу 1*&. године, о"разоване су заједни%ке институцијеNоргани за све три европске заједнице за 8вропску заједницу за уга' и %елик, 88G и 8вропску заједницу за атомску енергију. 0аиме, овим уговором предвиђе ни су једна Dомисија и један #авет +министара- за све три заједнице. 7о%етком 1*(&. године државе %ланице заједница су потписале единствен европски акт, који је ступио на снагу средином исте године. =вим актом иницирана је 8вропска монетарна и полити%ка унија и развој сло"одног унутрашег тржишта, регулисана спо'нополити%ка сарада држава %ланица, проширена иск'у%ива надлежност 88G на о"ласти као што су заштита животне средине, истражива%ка, теBнолошка и регионална политика и извршене зна%ајне институционалне промене +веEи утицај у одлу%ивау 8вропског парламента и увођее квалиAиковане веEине као преовлађујуEе у на%ину одлу%иваа #авета министара-.
34
Скрипта за полагање Државног стручног испита У)овор о оснива0у $вро+ске уни-е 7о%етком 1**2. године потписан је Уговор о оснивау 8вропске уније +који се назива и Уговор о 8вропској унији или Уговор из 9астриBта по граду у оландији у коме је зак'у%ен-, који је ступио на снагу крајем 1**3. године. =вај Уговор са држи заједни%ке одред"е кој има се меа Уговор о оснивау 88G +с тим што је Уговор о оснивау 88G, у складу са промееним ци'евима, преименован у Уговор о оснивау 8вропске заједнице овај уговор се назива и Уговор о 8вропској заједници-, одред"е којима се меа Уговор о оснивау 8вропске заједнице за уга' и %елик, одред"е којима се меа Уговор о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију, одред"е о заједни%кој спо'ној и "ез"едносној политици, одред"е о полицијској и правосудној саради у криви%ним стварима, одред"е о "лижој саради и завршне одред"е. Уговором о 8У успостав'а се јединствено унутраше тржиште, економска и монетарна унија и, у вези с тим, утврђује иск'у%ива надлежност 8У у низузна%ајниB о"ласти конкуренција, трговина, по'опривреда, ри"арство и др., као и спровођее, уз сагласност држава %ланица, одређениB заједни%киB политика и посе"ниB о"лика сараде између држава %ланица. У)овор из Амсшердама је потписан 1**. године а ступио је на снагу 1***. године, измеени су и допуени Уговори о трима 8вропским заједницама и Уговор о 8У. 0ајзна%ајније новине које садржи овај уговор односе са на проширивае о"ласти у којима 8вропски парламент има право са одлу%иваа, проширивае задатака у о"ластима "ез"едности и од"рам"ене политике и утврђивае могуEности постепениB интеграција у о"ластима које одговарају оснива%ким ци'евима заједница и 8У. У)овор из Ни,е је потписан 21. године а ступио је на снагу 23. године, такође су измеени и допуени Уговори о три ма 8вропским заједницама и Уговор о 8У. 0ајзна%ајније новине које садржи овај Уговор односе се, поред осталог, на смаее "роја посланика у 8вропском парламенту, као и на то да свака држава %ланица може предложити само по једног %лана Dомисије, као ј едне од институцијеNоргана 8У. У вези са саставом Dомисије предвиђено је да када "рој држава %ланица "уде 2, за у"удуEе "иEе уведен принцип ротације, што Eе омогуEити да се смаи "рој %лановакомисије и повеEа еAикасност енограда.<акође, предвиђено је да се зна%ајно прошире о"ласти у којима се одлуке у #авету +министара-, као једне од институцијаNоргана 8У, доносе квалиAикованом веEином. Fсто тако, гласови у #авету поново су систематизовани по ја%ини +у зависности од "роја становника државе %ланице-. У)овор о Уставу за $вро+у !ешеа из Уговора из 0иценису "ила таква да су могла на један еAикасан на%ин да по"о'шају спосо"ност деловаа и одлу%иваа у 8У и подстакну да'е европске интеграције, поготову у светлу "удуEиB о%екиваниB прошириваа. G"ог тога су одмаB у вези са тим предузете активности за превазилажее про"лема. 7осле дугиB и врло напорниB преговора представника држава %ланица, у јуну месецу 24. године, усаглашен је и потписан текст Уговора о Уставу за 8вропу. 7ошто је тај акт морао да "уде ратиAикован у државама %ланицама, покренути су и одговарајуEи поступци. 9еђутим, да'и процес изјашаваа о највишем правном акту 8У "ио је "локиран веE наредне, 2$. године пошто су се грађани /ранцуске и оландије, на тим по водом организованим реAерендумима, веEином гласова изјаснили против усвајаа тог устав ног Уговора. Уговор о Уставу за 8вропу је, ина%е, предвиђао и Aормално прерастае 8У, поред економске, у полити%ку унију, као и да 8У и GH IJKH до"ије међународно правни су"јективитет, односно статус правног лица у међународном промету. <им актом утврђени су застава и Bимна 8У и прецизирано да егов саставни део %ине права, сло"оде и принципи утврђени у 7ове'и о основним правима 8У, као и да основна права која су зајем%е на 8вропском конвенцијом о 'удским правима %ине основне принципе права 8У. Уговором о Уставу за 8вропу установ'ена је Aункција председника 8вропског #авета, као једне од институцијаNоргана 8У, уместо ротирајуEег председавајуEег, и прецизиран делокруг сопственог министра спо'ниB послова, ако се има у виду самосталност у деловау која
3$
Скрипта за полагање Државног стручног испита је дата >исоком представнику за спо'ну и "ез"едносну политику. Gа разлику од досадаше праксе, уставни уговор је, с о"зиром на свој карактер и садржину, тре"ало да укине све до сада важеEе оснива%ке уговоре којима су основане европске заједнице и 8У Уговор о 8G и Уговор о 8У, осим Уговора о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију, који "и и да'е остао на снази као посе"ан уговор. У)овор из 7иса.она <ре"ало је да криза у 8У, која је настала после од"ациваа Уговора о Уставу за 8вропу на реAерендумима у /ранцуској и оландији, а која је потпуно "локирала напоре за еAикасније Aункционисае 8Уи да'е процесе европскиB интеграција, "уде превазиђена утврђеним новим решеима у Уговору из ;иса"она +тзв. реAормски уговор-, који се популарно назива ;иса"онским споразумом, тј. одговарајуEим изменама Уговора о 8У и Уговора о оснивау 8G у Aорми амандмана на по стоје Eе Уговоре које су потписали шеAо ви држава или влада држава %ланица 8У у ;иса"ону +7ортугал-, "L9 де,ем.ра F##M. године. 0ова решеа, утврђена ;иса"онским споразумом, тре"ало "и да о"ез"еде веEу еAикасност и "о'е Aункционисае 8У и да отклоне институционалне препреке за проширее 8У. <ај споразум, у ствари, садржи основна решеа преузета из Уговора о Уставу за 8вропу, односно представ'а TAилтрирану[ верзију наведеног уставног уговора. =вакав приступ је приBваEен да "и се из"егла о"авеза изјашаваа и о том новом споразуму на реAерендумима у државама %ланицама, па самим тим и предупредила евентуална непоже'на изненађеа, као што је то "ио слу%ај са изјашаваем у вези с Уговором о Уставу за 8вропу. 7редвиђало се да Eе ;иса"онски споразум "ити ратиAикован у парламентима држава %ланица "ез веEиB потешкоEа током 2(. године и да Eе ступити на снагу 1. јануара 2*. године, уо%и наредниB јунскиB из"ора за 8вропски парламент. =д држава %ланица једино је Fрска "ила у о"авези да распише реAерендум да "и се ени грађани изјаснили о споразуму. 9еђутим, на првом реAерендумском изјашавау о ;иса"онском споразуму у окто"ру месецу 2(. године Fрци су се веEином гласова изјаснили против, да "и се на понов'еном реAерендуму у окто"ру месецу 2*. године, по датом о"еEау од стране осталиB %ланица 8У да Eе до"ити одређене уступке, веEином гласова изјаснили за споразум. <акође, иако је ;иса"онски споразум у %ешком парламенту "ио ратиAикован "ез веEиB про"лема, %ешки председник је тај акт потписао тек пошто је Уставни суд @е шке про гласио да ;иса"онски споразум није у не сагласности са %ешким прописима и пошто су уважени додатни заBтеви @ешке у вези са применом ;иса"онског споразума. <ако је 7иса.онски с+оразум кона/но сту+ио на сна)у "9 де,ем.ра F##N9 године. У вези са применом ;иса"онског споразума, >елика ританија је искористила право да "уде изузета од у%ешEа у тешој саради у о"ласти правосуђа и унутрашиB послова, као и од стриктне примене 7ове'е о основним правима 8вропске уније која постаје о"авезујуEа за све %ланице 8У. 0аведено изузимае од примене одређениB о"авеза омогуEило је >еликој ританији да не морада расписује реAерендум да "и се ени грађани изјаснили о овом споразуму. F 7о'ска је до"ила право да "уде изузета од стриктне примене 7ове'е о основним правима 8У. 6аранцију осталиB зема'а %ланица 8У да Eе такође до"ити право да "уде изузета од стриктне примене 7ове'е о основним правима 8У до"ила је и @ешка. Dада су у питау уступци Fрској у односу на примену ;иса"онског споразума, приBваEен је заBтев да свака зем'а %ланица и у"удуEе има по једног %лана у 8вропској комисији, односно да Fрска у Dомисиј и увек има свог %лана, као и да се повеEа "рој посланика у 8вропском парламенту. Fрској су дате и гаранције да самостално одлу%ује о својој војној неутралности, Aискалној политици, правима запослениB, питаима у вези са о"разоваем и "ригом о породици и са за"раном а"ортуса. ;иса"онски споразум неEе заменити до сада важеEе оснива%ке уговоре Уговор о 8У и Уговор о оснивау 8G, што је "ило предвиђено као решее у тексту уставног уговора. У ствари, и нада'е Eе, уз усвојене измене, важити Уговор о 8У и Уговор о оснивау 8G, с тим што је овај последи +Уговор о оснивау 8G- преименован у Уговор о Aункционисау 8У. 0а 3&
Скрипта за полагање Државног стручног испита равно, ра није за к'у%ени Уговор о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију и да'е Eе остати на снази. # о"зиром на наведене промене у вези са оснива%ким уговорима, и назив T8вропска заједница[, односно TGаједнице[ више се неEе користити, веE само назив T8вропска унија[. 0аиме, у Уговору о 8У изри%ито се утврђује да 8У замеује и наслеђује 8вропску заједницу. ;иса"онски споразум, за разлику од текста Уговора о Уставу за 8вропу, не утврђује сим"оле који карактеришу суверене државе, као што су застава и Bимна 8У. У том смислу, нема ни уједна%аваа назива законодавниB аката 8У у заједни%ки називв Tзакони[. 0ајзна%ајнија новина у ;иса"онском споразуму односи се на на%ин одлу%иваа у 8У. 0аиме, одлуке Eе се у"удуEе у #авету +министара-, као једној од институцијаNоргана 8У, по правилу, доносити веEином +простом и квалиAикованом-, а тајна%ин одлу%иваа је проширен још и на педесетак новиB о"ласти, ук'у%ујуEи ту и полицијску и правосудну сараду, као и о"разовае и економску политику. едногласност +консензус- и да'е се примеује у одлу%ивау о питаима спо'не политике, "ез"едности, социјалне политике и опорезиваа. Cруга зна%ајна новина, која је у ствари решее преузето из текста Уговора о Уставу за 8вропу, јесте увођее Aункције председника 8вропског #авета, са двоипогодишим мандатом, кога "ирају шеAови држава или влада држава %ланица 8У +који %ине састав 8вропског #авета, као институцијеNоргана 8У-, уместо досадашег ротирајуEег система председништва на период од шест месеци. 9еђутим, систем ротирајуEег председништва остаје код разли%итиB састава #авета министара +у зависности од про"лематике која се разматра-, осим када је у питау #авет за опште послове +који са%иавају министри спо'ниB послова држава %ланица-, којим Eе председавати високи представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику 8У. >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику је сада уједно и потпредседник Dомисије +8вропске комисије-, односно у овој Aункцији су спојене Aункција која је и до сада постојала под тим називом и досадаша Aункција комесара за спо'не послове у Dомисији. 0аравно, ово лице Eе "ити за дужено за вођее заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике 8У. >исоког представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику именује 8вропски савет. 7рема ;иса"онском споразуму, национални парламенти до"ијају право да надгледају рад 8вропског парламента. Dонкретно, пошто Dомисија, која Eе, по правилу, и да'е имати законодавну иницијативу, предложи неки нови пропис, парламенти држава %ланица имаEе могуEност да испитају да ли се доношеем тог прописа крши принцип супсидијарности. ;иса"онским споразумом 8вропски парламент, као законодавни орган, до"ија још зна%ајнију улогу пре свега тиме што је процедура саодлу%иваа 8вропског парламента и #авета +министара- проширена на још педесет новиB о"ласти. # Cруге стране, ради повеEаа еAикасности рада, ;иса"онским споразумом утврђен је "рој представника грађана +посланика- у 8вропском парламенту на $1 +према Уговору из 0ице који је примеен на садаши сазив 8вропског парламента "рој посланика је 3&-. Dомисија "и у"удуEе, после 214. године, да "и "ила еAикаснија, тре"ало да има маи "рој %ланова +комесара-, који одговара "роју од две треEине држава %ланица +уместо садашиB 2-. 7ри томе, примеиваEе се принцип ротације, како "и све државе %ланице дошле на ред да предложе и имају свог %лана у Dомисији. 7рема ;иса"онском споразуму, 8У постаје правно лице, а то зна%и да, поред осталог, може да зак'у%ује уговоре и да "уде %лан међународниB организација, што Eе знатно оја%ати ен утицај на међународном плану. У систему 8У први пут се уређује поступак иступаа државе %ланице из 8У +тзв. излазна клаузула-. <ако се као пандан уговору о приступау, који је правни инструмент за улазак једне државе у 8У, у слу%ају иступаа државе %ланице из 8У прописује посе"на врста уговора уговор о иступау. У том смислу, утврђују се права и о"авезе државе %ланице која жели да иступи из %лан ства док се наведени уговор не зак'у%и и ступи на снагу.
3
Скрипта за полагање Државног стручног испита Оснива/ки у)овори ко-и су на снази =д оснива%киB Уговора којима су основане 8вропске заједнице и 8У сада су на снази Уговор о 8У, Уговор о Aункционисау 8У +раније Уговор о оснивау 8G, односно пре тога Уговор о оснивау 88G- и Уговор о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију. Gа разлику од осталиB оснива%киB Уговора којима су основане 8вропске заједнице, У)овор о оснива0у $вро+ске за-едни,е за у)аC и /елик је "ио зак'у%ен на период од педесет година, па је +рестао да ва*и кра-ем -ула F##F9 године. У вези с тим, државе %ланице су својевремено зак'у%иле посе"ан протокол, који се сматра анексом ранијег Уговора о оснивау 8G, а према којем су сва имовина и о"авезе зате%ени на дан престанка 8вропске заједнице за уга' и %елик пренети на 8G. Fако су правно о"авезујуEи основни текстови оснива%киB уговора и поједина%ни текстови иBовиB каснијиB измена, ради лакшег коришEеа у звани%ном служ"еном гласилу 8У T#луж"еном листу 8вропске уније[, о"јав'ују се, поред основниB текстова и измена оснива%киB Уговора, и тзв. пре%ишEени +потпунитекстови свиB важеEиB оснива%киB уговора. #аставни део оснива%киB уговора %ине и "ројни анекси, протоколи и декларације, који се такође о"јав'ују уT#луж"еном листу 8вропске уније[. Dао што је веE истакнуто, у оснива%ке уговоре спадају и сви зак'у%ени поједина%ни уговори о приступау у %ланство, и то са: Cанском, Fрском, >еликом ританијом, 6р%ком, 7ортугалом, Kпанијом, устријом, /инском, Kведском, Dипром, @ешком, 8стонијом, ;етонијом, ;итванијом, 9ађарском, 9алтом, 7о'ском, #лова%ком, #ловенијом, угарском и !умунијом. 'осту+ак у вези са изменама у)овора на ко-има се заснива $У 7редлоге за измене Уговора на којима се заснива 8У, према Уговору о 8У, могу да поднесу #авету +министара- владе сваке од држава %ланица, 8вропски парламент и Dомисија. 7редлози се достав'ају 8вропском #авету који, после консултоваа 8вропског парламента и Dомисије, може донети одлуку да се приступи разматрау предложениB измена. У том смислу председник 8вропског савета сазива конAеренцију представника влада држава %ланица, која тре"а да припреми препоруку у вези са 7редложеним изменама за посе"ну скупштину састав'ену од представника националниB парламената, шеAова држава или влада држава %ланица, 8вропског парламента и Dомисије. 7редлог измена усваја се едногласно. 9еђутим, када нису у питау зна%ајне измене уговора, по до"ијау сагласности од 8вропског парламента, 8вропски савет може да сазове само конAеренцију представника влада %ланица самандатом да постигне договор о изменама. 0аведени слу%ајеви се подводе под уо"и%ајени поступак ревизије. Уговор о 8У предвиђа и поједно став'ени поступак ревизије. <о је слу%ај када владе држава %ланица, 8вропски парламент и Dомисија доставе 8вропском савету предлог за ревизију свиB одред"и или дела одред"и из Уговора о Aункционисау 8У који се односи на унутраше политике и акције 8У +Cео XXX у Уговору о Aункционисау 8У-. 7осле консултоваа 8вропског парламента и Dомисије +и 8вропске централне "анке, уколико су у питау промене у монетарној о"ласти-, 8вропски савет једногласно одлу%ује о предложеним изменама. Fзмене Уговора ступају на снагу тек пошто иB све државе %ланице ратиAикују у складу са поступцима прописаним иBовим уставним актима. (нститу,и-еOор)ани $У 7рема Уговору о 8У, 8У располаже институцијалним оквиром који има за ци' да унапређује ене вредности, остварује ене ци'еве, да служи интересима 8У, еним грађанима и државама %ланицама, да о"ез"еђује повезаност, еAикасност и континуитет ениB политика и акција. #ве институције 8У делују у оквиру надлежности које су им поверене Уговорима. Fнституције 8У, према Уговору о 8У, је су 8вропски парламент, 8вропски савет, #авет, 8вропска комисија +Dомисија-, #уд правде 8У, 8вропска централна "анка и !евизорски суд +/инансијски суд-. 0адлежност и састав 8вропског парламента, 8вропског #авета, #авета 8вропске комисије и #уда правде 8У утврђују се одред"ама о институцијама у Уговору о 8У, док су одред"е које уређују надлежност, састав и друга питаа која се односе на 8вропску
3(
Скрипта за полагање Државног стручног испита централну "анку и !евизорски суд садржане у Уговору о Aункционисау 8У. 9еђутим, и остала зна%ајна питаа која се односе на рад и Aункционисае 8вропског парламента, 8вропског #авета, #авета, Dомисије и #уда правде 8У уређена су у тзв. институционалним одред"ама Уговора о Aункционисау 8У. $вро+ски +арламент %ине представници грађана 8У. IиBов "рој не може "ити веEи од $1 +ук'у%ујуEи ту и председника-. #вака од држава %ланица може имати најмае шест а највише *& представника +посланика-. 0а иницијативу 8вропског парламента и на основу егове сагласности, 8вропски савет доноси одлуку којом одређује састав 8вропског парламента. 9андат %ланова 8вропског парламента траје пет година. Fсто тако, на основу 7редлога 8вропског парламента и на основу егове сагласности, 8вропски савет доноси одлуку о непосредном из"ору %ланова 8вропског парламента на основу једноо"разног поступка у свим државама %ланицама. =дред"е наведене одлуке ступају на снагу тек пошто "уду приBваEене у државама %ланицама. Fсто тако, по до"ијау миш'еа од Dомисије и сагласности #авета, 8вропски парламент утврђује правила и опште услове о"ав'аа дужности својиB %ланова. Fз"ори за европски парламент одржавају се у свакој држави %ланици посе"но, независно од националниB из"ора или истовремено са има, на непосредним из"орима, сло"одним и тајним гласаем. 8вропски парламент "ира из својиB редова председника и егов "иро. 7осланици у 8вропском парламенту су груписани по полити%кој, а не по националној припадности. У ствари, у 8вропском парламенту преплиEу се партијска припадност, припадност држави %ланици, интереси грађана и свест о интегрисаној 8вропи. #едиште 8вропског парламента налази се у #траз"уру +/ранцуска-. 8вропски парламент држи годише заседае састаје се другог уторка у марту. 9еђутим, на заBтев веEине од укупног "роја својиB %ланова, #авета или Dомисије, 8вропски парламент може одржати и ванредно заседае. # о"зиром на овлашEеа која има, 8вропски парламент има зна%ајну улогу у систему 8У. =н, пре свега, заједно са #аветом, о"ав'а законодавну Aункцију, што зна%и да заједно са овим усваја законске акте у прописаном поступку. <акође, заједно са #аветом у%ествује у усвајау "уMета 8У. 8вропски парламент "ира председника Dомисије и 8вропског ом"удсмана. 8вропски парламент може изгласати и неповерее Dомисији, што за последицу има то да су %ланови Dомисије дужни да поднесу и колективну оставку +у том слу%ају >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику подноси оставку само на Aункције које о"ав'а у Dомисији-. 8вропски парламент расправ'а о годишем извештају који му подноси Dомисија. <акође, 8вропски парламент или егови %ланови имају право да постав'ају питаа Dомисији, а ова је дужна да на иB да одговор. Fсто тако, 8вропски парламент може дати иницијативу Dомисији за доношее акта ради спровођеа уговора. 8вропски савет и #авет +министара- могу "ити и саслушани од стране 8вропског парламента. 8вропски парламент је овлашEен да установи привремени анкетни од"ор ради испитиваа тврди о повреди или лошој примени права 8У, који је дужан да о томе поднесе извештај. 7осе"ан на%ин у%ешEа 8вропског парламента у одлу%ивау у систему 8У јесте и давае егове сагласности на акте које је утврдио #авет. <о је, на пример, слу%ај када 8вропски парламент даје сагласност на припрем'ени текст Уговора о приступау, односно Уговора о иступау. 8вропски парламент одлу%ује веEином гласова присутниB %ланова, уколико уговорима за поједине слу%ајеве није друга%ије предвиђено. 8вропском парламенту може поднети петицију сваки грађанин 8У, као и свако Aизи%ко и правно лице које има пре"ивалиште, односно седиште у некој држави %ланици о питау које спада у делокруг рада 8У и које се ега ти%е на непосредан на%ин. $вро+ски савет чине ше#ови држава или влада држава члани$а% &е'ов председник и председник Коисие% с ти што у &е'ово раду учествуе и високи представник ЕУ *а спољне послове и бе*бедносну политику . @лановима 8вропског савета, када се тако одлу%и, у раду може да помаже по један министар, а председнику Dомисије један 3*
Скрипта за полагање Државног стручног испита %лан Dомисије кога он одреди. 8вропски савет "ира свог председника квалиAикованом веEином на период од две и по године, са могуEношEу само још једног реиз"ора исте ли%ности на следеEи период од две и по године. 7редседник председава и руководи радом 8вропског савета, о"ез"еђује припрему за седнице и континуитет рада 8вропског #авета, усклађује ставове и постизае консензуса у оквиру 8вропског савета, подноси извештај 8вропском парламенту после сваког састанка 8вропског #авета и представ'а 8У на спо'ном плану. #ве седнице 8вропског савета одржавају се у риселу +елгија-. Gа разлику од другиB органа 8У, делокруг и на%ин рада 8вропског савета ние стро'о ре'улисан, што му о"ез"еђује еAикасност у решавау најзна%ајнијиB про"лема у Aункционисау и развоју 8У и утврђивае дугоро%не стратегије 8У. У том смислу, 8вропски савет даје неопBодне подстицаје за развој 8У и утврђује опште полити%ке смернице, из %ега, опет, произлази да он неа овлаш+е&е да доноси обаве*уу+е одлуке за државе %ланице. Fпак, у пресудним тренуцима за опстанак и "удуEност 8вропскиB интегративниB процеса 8вропски савет је имао одлу%ујуEи позитиван утицај и тако оправдао своју улогу утврђену уговорима. 7оред осталог, према Уговору о Aункционисау 8У, $вро+ски савет, на пример, одређу-е стратешке смерни,е делова0а на законодавном и о+еративном +лану у оквиру +одру/-а сло.одеE .ез.едности и +равде . Fсто тако, на основу заједни%ког годишег извештаја #авета и Dомисије, 8вропски савет сваке године разматра стае запослености у 8У и о томе усваја зак'у%ке. 8вропски савет се састаје два пута годише, свакиB шест месеци, а сазива га егов председник. 8вропском савету помаже у раду 6енерални секретаријат #авета +министара-. 8вропски савет, по правилу, одлу%ује едногласно +консензусом-, о процедуралним питаима простом веEином, док квалиAикованом веEином +која се утврђује на на%ин утврђен Уговорима- одлу%ује о саставу #авета +министара- и председаваем одговарајуEим саветом +изузимајуEи #авет за спо'не послове, односно #авет за опште послове-. 7редседник 8вропског #авета и председник Dомисије не у%ествују у гласау када одлу%ује 8вропски савет. Савет 5Савет $УE Савет министара #авет %ине представници држава %ланица који су у рангу министра одређеног ресора. <о зна%и да се састав #авета меа у зависности од о"ласти којој је посвеEена седница #авета. У том смислу, постоји девет разли%итиB састава у којима заседа #авет. Dада је ре% о питаима у вези са усклађиваем активности држава %ланица у о"ласти спо'не политике, онда се састаје #авет за спо'не послове, познат као #авет за опште послове, који ина%е има задатак и да координира рад осталиB ресорниB заседаа #авета, као и да припрема састанке 8вропског #авета, у саради са председником 8вропског #авета и Dомисијом. =стали састави #авета су: #авет за економске и Aинансијске послове, #авет за о"ласти правосуђа и унутрашиB послова, #авет за о"ласти запош'аваа, социјалне политике, здравства и питаа заштите потроша%а, #авет за о"ласт конкуренције, #авет за о"ласти транспорта, телекомуникације и енергије, #авет за о"ласти по'опривреде и ри"олова, #авет за о"ласт заштите средине и #авет за о"ласти о"разоваа, омладине и културе. #вако заседае #авета је поде'ено у два дела, на тај на%ин што је први део посвеEен расправи о прописима 8У, а други осталим важним активностима. #авет има седиште у риселу, с тим што се нека егова заседаа одржавају и у ;уксем"ургу. #а изузетком #авета за спо'не послове, којим председава >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику, радом #авета у осталим саставима председава свака од држава %ланица у периоду од шест месеци, према редоследу који је унапред одредио 8вропски савет, поштујуEи систем равноправне ротације. 6лавни задаци председавајуEег су да унапред, за период свог председаваа, утврди датуме одржаваа седница #авета, припреми 7редлог дневног реда за сед.ице, сазива седнице, председава седницама и састанцима тела које за #авет припрема дневни ред Dомитета сталниB представника, као и да представ'а #авет у односима са Dомисијом. 7редседавајуEи #авета зна%ајно
4
Скрипта за полагање Државног стручног испита ути%е на законодавну и сваку другу активност #авета на тај на%ин што може да подржи или не подржи неки предлог Dомисије у том смислу. #авет, по правилу, доноси одлуке квалиAикованом веEином, а у појединим слу%ајевима предвиђеним Уговорима простом веEином и едногласно +консензус-. 7рема Уговору о 8У, квалиAиковану веEину од 1. новем"ра 214. године %ини најмае $$R %ланова #авета, која ук'у%ује најмае 1$ еговиB %лановакоји представ'ају државе %ланице које имају најмае &$R становништва 8У. 7осе"ним 7ротоколом о прелазним одред"ама утврђено је како се одређује квалиAикована веEина у #авету у периоду до 31. окто"ра 214. године, као и у периоду од 1. новем"ра 214. године до 31. марта 21. године. Cо 31. окто"ра 214. године при утврђивау квалиAиковане веEине долази до одмераваа пондерације гласова, с о"зиром на то да у овом слу%ају државе %ланице имају разли%ит "рој гласова +према "роју становника-, па се "рој гласова дово'ан за доношее одлуке одређује у односу на унапред утврђен "рој гласовакоји представ'а веEину држава %ланица +када се одлука доноси на предлог Dомисије-, односно утврђен "рој гласова од најмае две треEине држава %ланица +у другим слу%ајевима-. 7ри оваквом утврђивау квалиAиковане веEине %лан #авета може тражити да се испита да ли државе %ланице које %ине овакву квалиAиковану веEину имају најмае &2R укупног становништва 8У, па уколико овај услов није испуен, сматра се да односни акт није ни усвојен. Fзмеђу 1. новем"ра 214. године и 31. марта 21. године, када акт тре "а да "уде усвојен квалиAикованом веEином, ако то %лан #авета из неке зем'е %ланице то тражи, акт Eе "ити усвојен на исти на%ин на који се утврђује квалиAикована веEина до 31. окто"ра 214. године +ово је "ио посе"ан заBтев 7о'ске када се расправ'ало о решеима у ;иса"онском споразуму-. Cоношее одлуке на основу квалиAиковане веEине у претBодним слу%ајевима може да "локира најмае %етири %лана #авета, што зна%и да у том слу%ају нема одлуке #авета. Савет има специAи%ну и зна%ајну улогу у систему 8У. =н, пре свега, обавља *аконодавну #унк$иу% *аедно са Европски парлаенто% што *начи да *аедно са ови усваа *аконске акте у прописано *аконодавно поступку, <акође, *аедно са Европски парлаенто% Савет учествуе у усваа&у бу-ета ЕУ, Савет утвр.уе политику и ускла.уе активности у складу са свои делокру'о утвр.ени у'овориа, #авет својим одлукама преноси на Dомисију овлашEеа за спровођее прописа које доноси, с тим што у посе"ним слу%ајевима може сам спроводити одлуке које је донео. Gа припрему рада #авета и за извршавае задатака које му он повери одговоран је Dомитет сталниB представника, састав'ен од представника влада држава %ланица. Cа "и се квалитетно о"ав'ао рад #авета о"разован је и 6енерални секретаријат, под руководством генералног секретара, кога именује #авет. Комиси-а 5$вроиска комиси-а 7рема Уговору о 8У, до 31. окто"ра 214. године Dомисија Eе се са стојати од по једног представника сваке државе %ланице, ук'у%ујуEи и еног председника и високог представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику, који је и један од ениB потпредседника, што зна%и да Eе Dомисија до истека наведеног периода укупно имати 2 %ланова. <акође, Уговором о 8У утврђује се да Eе се од 1. новем"ра 214. године Dомисија састојати од одређеног "роја %ланова, ук'у%ујуEи и еног председника и високог представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику, који одговара "роју од две треEине држава %ланица, изузев уколико 8вропски савет својом одлуком не промени овај "рој. <о зна%и да у"удуEе Dомисија неEе имати о"авезно %лана из сваке државе %ланице, а %ланови Dомисије Eе се меати од једног до Cругог састава на основу равноправног система ротације, како "и све %ланице дошле у ситуацију да имају свог %лана Dомисије, при %ему Eе се водити ра%уна о томе да сваки састав Dомисије одражава демограAску и геограAску слику свиB држава %ланица. 9андат %ланова комисије је пет година, с тим што могу "ити поново именовани за %лана Dомисије.
41
Скрипта за полагање Државног стручног испита Dандидата за председника Dомисије, после спроведениB консултација, 8вропском парламенту предлаже 8вропски савет, узимајуEи у о"зир резултате из"ора за 8вропски парламент. Уколико 7редложени кандидат не до"ије потре"ну веEину у 8вропском парламенту да "и "ио иза"ран, 8вропски савет је дужан да предложи новог кандидата. 0а основу предлога сваке државе %ланице и уз сагласност иза"раног председника Dомисије, #авет усваја листу лица која тре"а да "уду именована за %ланове Dомисије +комесари-. Dао колегијални орган, Dомисија подлеже изгласавау повереа од стране 8вропског парламента. 7о изгласавау повереа од стране 8вропског парламента, 8вропски савет именује Dомисију. Fна%е, 8вропски савет, у договору са председником Dомисије, именује високог представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику. 7о истом поступку 8вропски савет може опозвати високог представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику пре истека мандата. >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику води заједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику 8У, у складу са овлашEеима до"ијеним од #авета. Dао %лан Dомисије и један од ениB потпредседника одговоран је за активности 8У у међународним односима и координирае осталиB аспеката међународне активности 8У.@ланови Dомисије су у свом раду независни и могу заступати само интересе 8У. У том смислу и државе %ланице су се о"авезале да Eе поштовати независност %ланова комисије. 7риликом ступаа на дужност %ланови Dомисије се све%ано о"авезују да Eе за време трајаа мандата, као и после еговог престанка, поштовати о"авезе које про излазе из те Aункције, односно да Eе се уздржати од сваке активности која је неспојива са иBовим о"авезама. 7редседник Dомисије утврђује смернице у оквиру којиB Dомисија о"ав'а своје послове. =н постав'а потпредседнике, које "ира између %ланова комисије комесара , а сваког од %ланова комисије задужује за поједину о"ласт или више о"ласти +нпр., унутраше тржиште и услугеZ трговинаZ енергетикаZ конкуренцијаZ запош'авае, социјална политика и једнаке могуEностиZ по'опривреда и сеоски развојZ здрав'е и заштита потроша%аZ проширее и др.-. =ва посе"на задужеа која су доде'ена %лановима Dомисије они о"ав'ају под руководством председника Dомисије. Fна%е, %лан Dомисије је дужан да поднесе оставку када то од ега затражи председник Dомисије. Dомисија о питаима која су на дневном реду ениB седница одлу%ује веEином гласова својиB %ланова. #едиште Dомисије је у риселу. Dомисија одржава седнице једанпут седми%но ради доношеа одлука о питаима из своје надлежности или, пак, покретаа иницијативе за доношее прописа. Cа "и се квалитетно о"ав'ао рад Dомисије, о"разовани су генерални директорати, 6енерални секретаријат +који надгледа рад генералниB директората-, опште и унутраше служ"е. 6енерални директорати су, по на%ину на који су конципирани, врло сли%ни министарствима у администрацијама држава %ланица +нпр., за послове запош'аваа и социјалну политику, за истраживае, за унутраше тржиште-. =сновни задатак Dомисије је да се стара о примени уговора +оснива%киB- и другиB аката које доносе институцијеNоргани 8У у државама %ланицама и институцијамаN органима 8У, з"ог %ега је %есто називана T%увар Уговора[. =на је, у ствари, дужна да надгледа примену права 8У и да у слу%ај у повреде права о томе да о"разложено миш'ее. Уколико повреда права не "уде отклоена, Dомисија може изнети предмет пред #уд правде. Dомисија има право да самостално одлу%ује које Eе прописе 7редлагати на усвајае 8вропском парламенту и #авету. 7о правилу, *аконодавна акта ЕУ о'у бити усвоена сао на предло' Коисие . <акође % Коисиа предлаже и прати и*врше&е бу-ета ЕУ . Dомисија предузима потре"не иницијативе за унапређее и заштиту интереса 8У и представ'а 8У у међународним односима +што ук'у%ује и о"ав'ае преговара у име 8У ради зак'у%иваа међународниB Уговора-, са изузетком заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике. Dомисија има задатак да о"ез"еди успешно Aункционисае јединственог унутрашег тржишта. 42
Скрипта за полагање Државног стручног испита #ваке године, најкасније месец дана пре по%етка редовног заседаа 8вропског парламента, Dомисија о"јав'ује извештај о активностима 8У у протеклом периоду. У извршавау послова који су у еној надлежности Dомисија је овлашEена да само стално доноси одговарајуEе правне акте +уред"е, упутства и одлуке-, као што је, на пример, слу%ај код ениB интервенција у слу%ају повреде правила конкуренције. Суд +равде $У се састоји од #уда правде, =сновног суда и специјализованиB судова. #уд правде се састоји од по једног судије из сваке државе %ланице, што зна%и да има 2 судија. #едиште #уда правде је у ;уксем"ургу. #уд правде заседа у судским веEима или у >еликом веEу, а може заседати и на =пштој седници. 7о претBодно при"ав'еном миш'еу одговарајуEег од"ора о подо"ности кандидата за судску Aункцију, судије за #уд правде се именују споразумом влада држава %ланица, на период од шест година. Fсто лице може "ити поново именовано за судију "ез ограни%еа. Cа "и се о"ез"едио континуитет у раду #уда правде, сваке три године врши се делими%на замена судија +14, па 13 судија-. Fна%е, судије "ирају председника #уда правде из својиB редова на период од три године, а лице које је веE "ило председник #уда правде може поново "ити "ирано на ту Aункцију "ез ограни%еа. #уду правде у раду помаже осам општиB +генералниB- право"ранилаца , који се, такође, по претBодно при"ав'еном миш'еу одговарајуEег од"ора о подо"ности кандидата за Aункцију општег право"раниоца, именују споразумом влада држава %ланица на период од шест година. Fсто лице може "ити поново именовано за општег право"раниоца "ез ограни%еа. F када су у питау општи право"раниоци, да "и се о"ез"едио континуитет у раду #уда правде, сваке три године врши се делими%на замена општиB право"ранилаца +сваки пут по %етири општа право"раниоца-. #удије #уда правде и општи право"раниоци се именују између лица која испуавају услове за из"ор на највише правосудне Aункције у својим државама или су истакнути правници признате стру%ности, који својим досадашим поступаем гарантују независност у свом раду. =пшти право"ранилац је дужан да, поступајуEи непристрасно и независно, из врши све страну анализу предмета који му је поверен и предложи решее у складу са правом 8У. <ако о"рађен предмет општи право"ранилац предаје судији известиоцу, који 7редлаже #уду правде да донесе одговарајуEу пресуду. =сновни суд је надлежан за вођее првостепеног поступка, како "и се #уд правде растеретио одређениB врста предмета. =сновни суд заседа у веEима. 0а предлог #уда правде, #авет утврђује у којим правним предметима поступа =сновни суд. У одређеним слу%ајевима против пресуда =сновног суда може се улагати жал"а #уду правде. Основни суд е састављен од наа&е по едно' судие и* сваке државе члани$е. F судије =сновног суда се, по претBодно при"ав'еном миш'еу одговарајуEег од"ора о подо"ности кандидата за Aункцију судије, именују споразумом влада држава %ланица на период од шест година, с тим што исто лице може "ити поново именовано за судију "ез ограни%еа. Cа "и се о"ез"едио континуитет у раду =сновног суда, сваке три године врши се делими%на замена судија. #удије "ирају председника =сновног суда из својиB редова на период од три године, а овај може "ити поново "иран за ту Aункцију "ез ограни%еа. @ланови =сновног суда се "ирају међу лицима која поседују спосо"ности које се траже за о"ав'ае судскиB Aункција у државама из којиB поти%у и која својим досадашим поступаем гарантују независност у свом раду. ! Основни суд иа седиште у /уксебур'у, 8вропски парламент и #авет, одлу%ујуEи у одговарајуEем законодавном поступку, могу установити специјалне судове, који се придружују =сновном суду. =ви судови у свом делокругу имају вођее првостепеног поступка код некиB врста туж"и у посе"ним о"ластима. =длуке специјализованиB судова могу "ити предмет жал"е =сновном суду. @ланови специјализованиB судова се "ирају између лица %ија је независност изван сваке суме и која поседују спосо"ности које се траже за о"ав'ае судске Aункције у државама из којиB поти%у, а иB именује #авет.
43
Скрипта за полагање Државног стручног испита =сим када су у питау препоруке и миш'еа као нео"авезујуEи акти, #уд правде контролише законитост правниB аката донетиB у одговарајуEем законодавном поступку, аката #авета, Dомисије, 8вропске централне "анке, аката 8вропског парламента и 8вропског савета која имају правно дејство према треEим лицима, као и законитост аката органа или тела 8У која имају правно дејство према треEим лицима. Утаквим слу%ајевима #уд правде поступа као уставни суд. #уд правде је надлежан да пресудом одлу%ује о туж"ама које поднесу државе %ланице, 8вропски парламент, #авет или Dомисија, које се односе на повреду Уговора +оснива%киB- или сваког Cругог прописа који се односи на иBову примену, "итне повреде правила поступка, злоупотре"у овлашEеа или ненадлежност. У вези са донесеним пресудама по наведеним предметима, #уд правде има овлашEее да изри%е /инансијске санкције уколико Dомисија покрене одговарајуEи поступак з"ог неизвршеа пресуде од стране државе %ланице. <акође, из напред наведениB разлога, и свако Aизи%ко или правно лице може против одлука донетиB против ега поднети туж"у #уду правде, као и против одлука које су донете у виду уред"е упуEене неком Cругом лицу, али које га непосредно погађају. #уд правде је надлежан да одлу%у је и у свим споровима између 8У и ениB служ"еника. Уколико је туж"а основана, #уд правде оглашава ништавим оспоравани акт, односно која дејства акта који је проглашен ништавим остају на снази. #уд државе %ланице +нижи суд или суд највише инстанце- може да упути заBтев #уду правде да донесе одлуку у вези са тума%еем уговора +оснива%киB- и исправности и тума%еу аката које су донели институције 8У, органи или тела 8У, као претBодном питау. 7одношее туж"е се о"јав'ује у T#луж"еном листу 8вропске уније[, а туж"а се достав'а туженој страни, која има право на одговор. Gатим се за тај предмет именују судија известилац и општи право"ранилац. Cржаве %ланице и институције 8У пред #удом правде заступа пуномоEник, који се имену је за сваки предмет посе"но. =стале странке у поступку мора заступати проAесионални "ранилац адвокат. $вро+ска ,ентрална .анка и националне централне "анке %ине 8вропски систем централниB "анака. =сновни ци' 8вропског система централниB "анака је одржавае ста"илности цена, односно подржавае опште економске политике која се води у 8У. 8вропска централна "анка +да'е: 85- и националне централне "анке држава %ланица %ија је монета евро, које са%иавају 8вро систем, воде монетарну политику 8У. Cржаве %ланице %ија монета није евро и иBове централне "анке задржавају своје надлежности у монетарној о"ласти. едино је 85 овлашEена да одо"рава емитовае евра, а само она и националне централне "анке држава %ланица могу емитовати такве нов%анице. У вршеу својиB надлежности 85 је независна, а то су дужни да поштују институцијеNоргани и тела 8У, као и владе држава %ланица. 8вропска централна "анка доноси мере које су неопBодне за остваривае задатака који су јој поверени. 8вропска централна "анка је правно лице, а ено седиште је у /ранкAурту +0ема%ка-. # ци'ем о"ав'аа задатака 8вропског система централниB "анака +да'е: 8#5-, 85 доноси уред"е, одлуке, препоруке и миш'еа. Уред"а као акт 85а има опште дејство, сваки ен елемент је о"авезан и директно се примеује у свакој држави %ланици, док је одлука о"авезна у сваком еном елементу за оне су"јекте на које се односи. # Cруге стране, препоруке и миш'еа не о"авезују. Fсто тако, 85 је овлашEена да изри%е нов%ане казне и Cруге /инансијске санкције предузеEима у државама %ланицама уколико она не поштују своје о"авезе које су засноване на уред"ама и одлукама 85а. <ре"а истаEи да се о законитости уред"и и одлука 85а може тражити тума%ее #уда правде, али не и о законитости нео"авезујуEиB аката +препорука и миш'еа-. =ргани одлу%иваа 85а руководе 8#5ом, а то су #авет 85а и Fзвршни од"ор. #авет 85а %ине %ланови Fзвршног од"ора 85а и гувернери националниB централниB "анака. =перативно руковођее 85ом врши Fзвршни од"ор, а 44
Скрипта за полагање Државног стручног испита председника, потпредседника и остале %ланове Fзвршног од"ора +%етворо- именује 8вропски савет између ли%ности признатог угледа и искуства у монетарној и "анкарској о"ласти, на препоруку #авета и после консултација са 8вропским парламентом и #аветом 85а. Fна%е, само држав'ани зема'а %ланица могу "ити %ланови Fзвршног од"ора. @ланови Fзвршног од"ора имају мандат од осам година, а иста лица не могу "ити поново "ирана на исту Aункцију. 8вропска централна "анка подноси 8вропском парламенту, #авету и Dомисији, као и 8вропском савету, годиши извештај о активностима 8#5а и о монетарној политици за претBодну и за текуEу годину. Ревизорски суд 5@инанси-ски суд састав'ен је од по једног представника свиB држава %ланица. #војом одлуком #авет усваја листу %ланова !евизорског суда, са%иену на основу предлога држава %ланица, после консултоваа 8вропског парламента. @ланови !евизорског суда се именују на период од шест година и могу се поново именовати на исту Aункцију. =ни између се"е именују председника !евизорског суда, на период од три године, с тим што се егов мандат може о"новити. @ланови !евизорског суда о"ав'ају своје дужности потпуно независно и у општем интересу 8У. ирају се међу ли%ностима које припадају или су припадале установама ра%уноводствене контроле у својим државама или које су посе"но стру%не за ову проAесију. 7риликом ступаа на дужност они се све%ано о"авезују да Eе за време трајаа мандата, као и после еговог престанка, поштовати о"авезе које произлазе из те Aункције, односно да Eе се уздржати од сваке активности која је неспојива са иBовим о"авезама. Седиште Реви*орско' суда е у /уксебур'у, !евизорски суд врши ра%уноводствену контролу, односно проверава све приBоде и расBоде 8У, односно контролише све приBоде и расBоде сваког органа или тела %ији је оснива% 8У. =н достав'а 8вропском парламенту и #авету изјаву о исправности пословниB кига и о законитости и правилности спроведениB трансакција, која се о"јав'ује у T#луж"еном листу 8вропске уније[. 7о истеку сваке /инансијске године ревизорски суд израђује годише извештаје, који се достав'ају институција ма 8У и о"јав'ују у T#луж"еном листу 8вропске уније[, заједно са одговорима тиB институција на запажаа !евизорског суда. !евизорски суд може на своју иницијативу достав'ати у о"лику посе"ниB извештаја запажаа о посе"ним питаима или, пак, давати миш'еа на заBтев неке од институција 8У. Уло)а $вро+ско) ом.удсмана Dао што је веE истакнуто, 8вропски парламент "ира 8вропског ом"удсмана после сваког из"ора 8вропског парламента, и то за период мандата представника грађана +посланика- у новом сазиву, што зна%и на период од пет година. 9андат 8вропског ом"удсмана може да се о"нови. 8вропски ом"удсман је потпуно независан у вршеу својиB Aункција. =н је овлашEен да прима жал"е које се односе на слу%ајеве лоше управе од стране институцијеNоргана или тела 8У +овде су изузете одлуке #уда правде 8У- од сваког грађанина 8У или сваког Aизи% ког или правног лица које има пре"ивалиште, односно седиште у некој држави %ланици. У слу%ајевима када после претBодно спроведене истраге 8вропски ом"удсман констатује слу%ај лоше управе, он о томе о"авештава одговарајуEу институцију, која је поводом тога дужна да му достави своје миш'ее. 7о до"ијау миш'еа 8вропски ом"удсман достав'а одговарајуEи извештај 8вропском парламенту, одговарајуEој институцији и подносиоцу жал"е. Fна%е, сваке године 8вропски ом"удсман подноси извештај 8вропском парламентуо резултатима својиB истрага. Консултативни ор)ани $У 8вропском парламенту, #авету и Dомисији помажу 8кономскосоцијални од"ор и =д"ор регија, који имају саветодавну улогу. =д"оре сазивају иBови председници на заBтев 8вропског парламента, #авета или Dомисије, а могу се састати и на сопствену иницијативу. @ланови од"ора су независни у о"ав'ау својиB дужности, односно нису дужни да поступају ни по %ијим упутствима. 4$
Скрипта за полагање Државног стручног испита $кономскоDсо,и-ални од.ор 8кономскосоцијални од"ор %ине представници из разли%итиB економскиB и социјалниB подру%ја организованог цивилног друштва, посе"но представници организација послодаваца и запослениB +произвођа%и, по'опривред0ици, пре во зници, трговци, занатлије, сло"одне проAесије, потроша%и и представници општег интереса-. 8кономскосоцијални од"ор може имати највише 3$ %ланова, који се именују на период од пет година и иBов мандат се може о"новити. 0а основу предлога сваке државе %ланице, #авет утврђује списак %ланова овог од"ора. #авет, на предлог Dомисије, доноси одлуку којом одређује састав 8кономско социјалног од"ора. @ланови 8кономскосоцијалног од"ора из својиB редова "ирају председника на период од две и по године. Fна%е, 8кономскосоцијални од"ор заузима зна%ајно место у поступку припремаа одлука, а егово консултовае је о"авезно у слу%ајевима утврђеним Уговорима. <ако, на пример, егово консултовае је о"авезно када се у одговарајуEем законодавном поступку доносе законски акти којима се предвиђају мере неопBодне за остваривае сло"одног кретаа радника, остваривае сло"оде предузетништва и ли"ерализација посе"ниB услуга. <акође, 8вропски парламент, #авет и Dомисија могу консултовати 8кономскосоцијални од"ор у свим слу%ајевима када сматрају да је то неопBодно. У слу%ајевима када то сматра потре"ним, =д"ор може дати миш'ее и на сопствену иницијативу. 9иш'ее =д"ора се, заједно са записником са расправе, достав'а 8вропском парламенту, #авету и Dомисији. Од.ор ре)и-а %ине представници регионалниB и локалниB органа који су иза"рани у некој регионалној или локалној заједници или који су полити%ки одговорни пред из"орном скупштином. =д"ор регија може имати највише 3$ %ланова, који се именују на период од пет година и иBов мандат се може о"новити. 0а основу предлога сваке државе %ланице, #авет утврђује списак %ланова и иBовиB заменика. #авет, на предлог Dомисије, доноси одлуку којом одређује састав =д"ора регија. @ланови =д"ора регија не могу истовремено "ити и %ланови 8вропског парламента. @ланови =д"ора регија из својиB редова "ирају председника на период од две и по године. =сновни задатак =д"ора регија је да у поступку одлу%иваа о"ез"еди да се уваже посе"ни интереси 8вропскиB региона, односно интереси грађана 8У. 8вропски парламент, #авет и Dомисија о"авезни су да консултују =д"ор регија у слу%ајевима утврђеним Уговорима, односно о 7редлозима одлука које Eе се примеивати на регионалном и локалном нивоу +сао"раEај, здравство, о"разовае, култура, запош'авае, заштита средине и др.-, а могу га консултовати и у свим другим слу%ајевима кад оцене да је то неопBодно, посе"но у вези са питаима прекограни%не сараде. У слу%ајевима када то сматра потре"ним, =д"ор може дати миш'ее и на сопствену иницијативу. 9иш'ее =д"ора се, заједно са записником са расправе, достав'а 8вропском парламенту, #авету и Dомисији. Уло)а $вро+ске инвести,ионе .анке 7рема Уговору о Aункционисау 8У, у оквиру 8У делује 8вропска инвестициона "анка, као специAи%на институција. @ланови 8вропске инвестиционе "анке су државе %ланице. Iен основни задатак је да доприноси уравнотеженом и складном развоју унутрашег тржишта у 8У. =на о"ез"еђује зајмове и гаранције на непроAитној основи и Aинансира одређене пројекте у свим секторима привреде, као што су, на пример, пројекти намеени развоју мае развијениB региона, који су од заједни%ког интереса за више држава %ланица, за покретае новиB делатности, осавремеивае предузеEа и др., при %ему за те сврBе користи своја сопстве на средства и средства са тржишта капитала. Седиште Европске инвести$ионе банке е у /уксебур'у, Уло)а +арламената земаCа /лани,а 7рема Уговору о 8У, национални парламенти зема'а %ланица активно у%ествују у о"ез"еђивау несметаног Aункционисаа и извршаваа задатака 8У. Услови за то се о"ез"еђују, пре свега, до"ијаем 7редлога 8вропскиB законскиB аката који су достав'ени 8вропском парламенту и #авету и, у вези с тим, о"ав'аем надзора над поштоваем принципа супсидијарности.
4&
Скрипта за полагање Државног стручног испита 0ационални парламенти могу доставити председнику 8вропског парламента, #авета и Dомисије о"разложено миш'ее о усаглашености 7редлога неког законодавног акта са наведеним принципом. <акође, национални парламенти у%ествују у оцеивау спровођеа политика у оквиру подру%ја сло"оде, "ез"едности и правде, у поступку у вези са изменама +ревизија- Уговора и поступку у вези са поднетим заBтевом за приступае 8У +национални парламенти се о"авештавају о поднетом заBтеву-. 0аравно, национални парламенти у%ествују у интерпарламентарној саради између националниB парламената држава %ланица и са 8вропским парламентом. =ни се редовно инAормишу и на тај на%ин што им се достав'ају сва документа Dомисије ради консултоваа о зна%ајнијим питаима Aункционисаа 8У, истовремено када се она достав'ају 8вропском парламенту и #авету. Fсто тако, Dомисија достав'а националним парламентима и годиши законодавни програм. С+оCне активности $У и за-едни/ка с+оCна и .ез.едносна +олитика 7рема Уговору о 8У, у свим о"ластима међународниB односа 8У утврђује и води заједни%ке политике и акције. У вези с тим, 8вропски савет усваја одлуке о стратешким интересима и ци'евима у о"ласти међународниB односа. <акође, Dомисија и >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику могу подносити заједни%ке предлоге #авету за о"ласти спо'ниB активности +изузимајуEи о"ласт заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике за којује задужен >исоки представник-. У наступима у међународним организацијама и на међународним конAеренцијама државе %ланице координирају своје активности и заступају ставове 8У. У вези с тим, и дипломатска и конзуларна представништва држава %ланица и делегације 8У у треEим државама тесно сарађују у ци'у о"ез"еђиваа поштоваа и спровођеа одлука којима се одређују ставови и акције 8У. 0аведену сараду координира >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику. У треEим државама и при међународним организацијама 8У представ'ају делегације 8У, које своје активности о"ав'ају под руководством >исоког представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику. У о"ласти заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике надлежност 8У покрива све о"ласти спо'не политике и о"ласт "ез"едности. У том смислу, 8вропски савет својим одлукама утврђује стратешке интересе 8У, одређује ци'еве и опште смернице за заједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику, ук'у%ујуEи и питаа која се ти%у од"ране. 0а основу стратешкиB праваца и општиB смерница утврђениB од стране 8вропског савета, #авет својим одлукама Aормулише заједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику и на%ин иBовог спровођеа. Gаједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику спроводе >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику и државе %ланице, с тим што #авет и >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику о"ез"еђују јединство, усаглашеност и еAикасност акција 8У. #авет доноси одлуку о спровођеу оперативне акције 8У када то међународна ситуација заBтева, а том одлуком се утврђују ци'еви, о"им, средства која се став'ају на располагае, услови за спровођее акције и ено трајае. <акође, #авет доноси одлуке којима се одређује став 8У о неком посе"ном питау међународног зна%аја. 7о правилу, одлуке 8вропског #авета и #авета из о"ласти заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике доносе се једногласно. 7рема изри%итој одред"и Уговора о 8У, доношее закон скиB аката од стране институција 8Уу овој о"ласти иск'у%ено је. #војим предлозима >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику доприноси утврђивау заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике и о"ез"еђује спровођее одлука 8вропског #авета и #авета из ове о"ласти. Dада је ре% о питаима заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике, он представ'а 8У и у ено име води полити%ке разговоре са треEим странама и износи ставове 8У у међународним организацијама и на међународним конAеренцијама. >исоком представнику 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику у еговом раду помаже 8вропска служ"а за спо'не послове, која је састав'ена од служ"еника надлежниB служ"и 6енералног 4
Скрипта за полагање Државног стручног испита секретаријата #авета и Dомисије и осо"'а националниB дипломатскиB служ"и држава %ланица. 0аравно, 8вропска служ"а за спо'не послове тесно сарађује са дипломатским служ"ама држава %ланица. 0а предлог >исоког представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику, #авет може да именује специјалног представника, коме поверава мандату вези са неким посе"ним полити%ким питаем. <о лице о"ав'а своје послове под руководством >исоког представника 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику. >исоки представник 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику је дужан да се са 8вропским парламентом редовно консултује и да га инAормише о реализацији у вези са главним питаима и основним правцима заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике, као и о заједни%кој "ез"едносној и од"рам"еној политици. 8вропски парламент два пута годише разматра остварени напредак у спровођеу заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике и заједни%ке "ез"едносне и од"рам"ене политике. У том смислу 8вропски парламент може да постав'а питаа или да упуEује препоруке #авету и >исоком представнику 8У за спо'не послове и "ез"едносну политику. 7осе"но стално тело које је о"разовао #авет Dомитет за полити%ка и "ез"едоносна питаа, прати међународне догађаје у о"ластима које су о"уBваEене заједни%ком спо'ном и "ез"едносном политиком и доприноси утврђивау одговарајуEиB политика. 7рема Уговору о 8У, политика заједни%ке "ез"едности и од"ране представ'а интегрални део заједни%ке спо'не и "ез"едносне политике. =на о"ез"еђује 8У оперативну спосо"ност, односно ангажовае војниB потенцијала држава %ланица у мисијама изван 8У. 7олитика заједни%ке "ез"едности и од"ране, у ствари, тре"а да допринесе да се у "лиској "удуEности постепено дође до ситуације када Eе се утврђивати заједни%ка од"ра на 8У. =длуке #авета које се односе на политику заједни%ке "ез"едности и од"ра не доносе се едногласно. <ре"а нагласити да, према Уговору о 8У, национална "ез"едност остаје у иск'у%ивој надлежности зем'е %ланице. У складу са Уговором о 8У, уколико нека од држава %ланица "уде предмет оружане агресије на еној територији, остале државе %ланице морају јој пружити сву расположиву помоE и подршку свим средствима. Cа "и се државе %ланице ангажовале на по"о'шау својиB војниB капацитета за извршавае предвиђениB задатака у оквиру активности 8У на том плану, #авет је основао 8вропску агенцију за од"рану. =ва агенција сагледава војне капацитете држава %ланица и даје оцену иBове спосо"ности за извршавае задатака. 9еђутим, према Уговору о 8У, основа колективне од"ране држава %ланица 8У и инстанца за ено спровођее и да'е је =рганизација #еверноатлантског пакта +FC<=-. Врсте и о.ласти надле*ности $У 7рема Уговору о Aункционисау 8У, деловае 8У је одређено према надлежностима 8У у одређеним о"ластима, па се тако разликују о"ласти деловаа: у којима 8У има иск'у%иву надлежност, у којима је поде'ена надлежност између 8У и држава %ланица, у којима 8У води акције за утврђивае и реализацију програма, у којима предузима активности и води заједни%ку политику, у којима усваја мере којима се утврђују основни правци политика, у којима предузима мере у намери да осигура координацију политика зема'а %ланица, у којима може предузимати иницијативе, као и оне у којима води акције које имају за ци' пружае подршке, координирае или допуну активности. О.ласти у ко-има $У има искCу/иву надле*ност Fск'у%иву надлежност 8У има у следеEим о"ластима: царинска унијаZ утврђивае правила конкуренције која су неопBодна за Aункционисае унутрашег тржиштаZ монетарна политика за државе %ланице %ија је монета евроZ о%увае "иолошкиB ресурса у мору у оквирима заједни%ке политике у о"ласти ри"арства, и заједни%ка трговинска политика. У слу%ајевима када је утврђена иск'у%ива надлежност 8У у одређеној о"ласти, онда само 8У, односно 8вропски парламент и #авет у законодавној процедури могу доносити о"авезујуEа правна акта +уред"е, упутства и одлуке- у тој о"ласти. 4(
Скрипта за полагање Државног стручног испита О.ласти у ко-има +осто-и +одеCена надле*ност 0адлежности које о"ав'ају и 8У и државе %ланице, односно које су поде'ене између иB јесу:унутраше тржиштеZ социјална политика +за о"лике утврђене Уговором о Aункционисау 8У-Z економска, социјална и територијална коBезијаZ по'опривреда и ри"арство +са изузетком о%уваа "иолошкиB морскиB ресурса-Z животна срединаZ заштита потроша%аZ транспортZ трансевропске мрежеZ енергијаZ простор сло"оде, "ез"едности и правде и заједни%ка питаа суштинског карактера у о"ласти јавног здрав'а, за аспекте утврђене у Уговору о Aункционисау 8У. У слу%ајевима када је утврђена поде'ена надлежност, и 8У и државе %ланице могу да доносе о"авезујуEе правне акте у тој о"ласти. 0адлежност 8У у наведеним о"ластима подразумева доношее одговарајуEиB мера од стране 8вропског парламента и #авета у законодавној процедури. 7оред наведениB, постоје и о"ласти у којима 8У такође предузима одговарајуEе зна%ајне активности, с тим што државе %ланицене могу "ити тиме ометане у о"ав'ау својиB надлежности. <ако, 8У предузима активности за утврђивае и реализацију програма у о"ласти истраживаа, теBнолошког развоја и свемира и води заједни%ку политику у о"ласти сараде за развој и Bуманитарне помоEи. 8У усваја мере којима се утврђују =сновни правци у о"ласти економске политике. У вези с тим, посе"не мере се предузимају у зем'ама %ланицама %ија је монета евро. 8У предузима и мере за координацију политика зема'а %ланица у о"ласти запош'аваа, наро%ито када је ре% о утврђивау =сновниB праваца тиB политика. 8У може предузимати и иницијативе с ци'ем усаглашаваа социјалниB политика држава %ланица. =на је надлежна да води акције које имају за ци' пружае подршке, координирае или допуну активности у о"ластима које имају тзв. европски карактер, као што су заштита и унапређее 'удског здрав'а, индустрија, култура, туризам, о"разовае, омладина, спорт и проAесионално оспосо"'авае, јавно здрав'е и сарада између администрација држава %ланица. Судска и +оли,и-ска сарад0а #адржина сараде у грађанским стварима у о"ласти судства у оквиру 8У уређена је Уговором о Aункционисау 8У и она спада у о"ласти у којима 8У дели надлежности са зем'ама %ланицама +7ростор сло"оде, "ез"едности и правде-. =на се заснива, пре свега, на узајамном признавау судскиB одлука. <а сарада ук'у%ује и доношее одговарајуEиB мера од стране 8вропског парламента и #авета у законској процедури, пре свега ониB које се ти%у признаваа и извршеа судскиB одлука, нивоа усаглашености прописа у грађанским стварима, сараде у вези са прикуп'аем доказниB средстава и др. F судска сарада у криви%ним стварима у 8У уређена је Уговором о Aункционисау 8У +раније Уговором о 8У- и она спада у о"ласти у којима 8У дели надлежности са зем'ама %ланицама. =на се заснива, пре свега, на узајамном признавау судскиB одлука. У том смислу, 8вропски парламент и #авет утврђују у законској процедури мере које имају за ци' да се утврде правила, односно минимум пралила како "и се, на пример, стандардизовала процедура признаваа судскиB одлука, уједна%ила права лица у криви%ном поступку и права жртава криминала, деAинисала криви%на дела и санкције за посе"но тешке о"лике криминала +тероризам, трговина 'удима и сексуално искоришEавае жена и деце, илегални промет дроге и оружја, AалсиAиковае средстава плаEаа- и др. Dада се укаже као неопBодно уједна%авае прописа из о"ласти криви%ног права, онда се одговарајуEим упутством +директивом-, које се доноси у законској процедури, утврђује минимум правила за деAинисае криви%ног дела и санкција из те о"ласти. Уговором о Aункционисау 8У утврђује се улога посе"ног тела 8вропског оде'еа за судску сараду, са седиштем у агу, %ији је главни задатак да подржава и ја%а координацију и сараду између националниB органа за дужениB за вођее истраге и гоее по%инилаца тешкиB о"лика криминала. Fна%е, ово тело, које је први пут
4*
Скрипта за полагање Државног стручног испита установ'ено Уговором из 0ице, састав'ено је од националниB тужилаца, судија и полицијскиB органа једнаке надлежности, који се ангажују из сваке државе %ланице. У оквиру 8вропског оде'еа за судску сараду предвиђено је и оснивае 8вропског тужилаштва за "ор"у против преступа који погађају Aинансијске интересе 8У. =но тре"а да "уде надлежно за вођее истраге, гоее и подизае оптужнице у слу%ајевима који су у вези са ангажоваем 8вропске полицијске канцеларије за наведене Aинансијске преступе. 8вропско тужилаштво тре"ало "и да поступа пред надлежним судским органима држава %ланица. F садржина полицијске сараде утврђе на је Уговором о Aункционисау 8У +ра није Уговором о 8У-. =на, такође, спада у надлежности које 8У дели са зем'ама %ланицама +7ростор сло"оде, "ез"едности и правде-. =на о"уBвата све надлежне органе држава %ланица +полицијске, царинске и друге надлежне служ"е-, који су специјализовани за о"ласт превенције, откриваа криви%ниB дела и вођее истрага у тој о"ласти. 8вропски парламент и #авет могу у законској процедури да утврде одређене мере у овој о"ласти, као што је, на пример, прикуп'ае и размена одговарајуEиB инAормација, као и мере за оперативну сараду између надлежниB органа држава %ланица. 7олицијска сарада, у складу са Уговором о Aункционисау 8У, остварује се и посредством 8вропске полицијске канцеларије. <о је, у ствари, европска полицијска служ"а, са седиштем у агу, која је први пут установ'ена Уговором о 8У. 6лавни задатак јој је да подржава и утврђује активности полицијскиB органа и другиB надлежниB служ"и држава %ланица и да координира међусо"ну сараду полиција држава %ланица у о"ласти превенције и "ор"е против тешкиB о"лика криминала који наноси штету заједни%ким интересима држава %ланица 8У. $кономскаE со,и-ална и територи-ална ко3ези-а F о"ласт економске, социјалне и територијалне коBезије спада у о"ласти у којима постоји поде'ена надлежност између 8У и држава %ланица. 7рема Уговору о Aункционисау 8У, један од =сновниB задатака 8У у вези са успостав'аем и о"ез"еђиваем Aункционисаа унутрашег тржишта јесте смаее разлика у степену развијености разли%итиB региона. У остваривау овиB ци'ева 8У у%ествује и посредством структурниB Aондова +8вропски оријентациони и гарантни по'опривредни Aонд, 8вропски социјални Aонд и 8вропски Aонд за регионални развој-. У вези с наведеним, и основани DоBезиони Aонд доприноси реализацији пројеката у о"ласти заштите животне средине и транс 8вропскиB мрежа у о"ласти транспортне инAраструктуре. Gадатке и организацију наведениB Aондова, после консултоваа са =д"ором за економскосоцијална питаа и =д"ором регија, одређују 8вропски парламент и #авету редовном законодавном поступку. Dомисија је дужна да сваке три године подноси извештај 8вропском парламенту, #авету, =д"ору за економскосоцијална питаа и =д"ору регија о оствареном напретку у постизау економске, социјалне и територијалне коBезије у вези са коришEеем наведениB Aондова. 'осту+ак доноше0а и +равни акти $У 7рема Уговору о Aункционисау 8У, у вршеу своје надлежности одговарајуEе институције 8У доносе уред"е, упутства и одлуке тзв. о"авезујуEе акте и препоруке и миш'еа тзв. нео"авезујуEе акте. 7равни акти 8У се доносе на основу о"разложеног предлога, иницијативе, препоруке, заBтева или миш'еа. 'равни акти $У Уред"а јесте правни акт који има општу примену важи за све, о"авезујуEа је у свим својим деловима и директно се примеује у свим државама %ланицама +нема простора за ену примену путем прописа које "и на основу е донела држава %ланица-. Упутство, директива јесте правни акт који је о"авезан за државе %ланице на које се односи у погледу ци'а који тре"а остварити, с тим што је препуштено држави %ланици да својим прописом утврди на%ин оствареа тог ци'а. $
Скрипта за полагање Државног стручног испита =длука јесте правни акт који је о"авезујуEи у целости за државе %ланице, правна и Aизи%ка лица на које се односи. 7репоруке и миш'еа нису о"авезујуEи акти и могу "ити упуEени државама %ланицама +свим или појединим-, појединим групама или појединцима, које упуEују на неко поже'но понашае. <и акти, иако имају нео"авезујуEи карактер, у пракси се уважавају и у потпуности ути%у на одређени на%ин поступаа. Уред"е и директиве које се односе на све државе %ланице, као и одлуке у којима није назна%ено на кога се односе, о"јав'ују се у T#луж"еном листу 8вропске уније[. Законодавни +осту+,и и законска акта $У Fако Уговор о Aункционисау 8У не именује "ило који од правниB аката 8У као закон, својим одред"ама уређује разли%ите законодавне поступке. <ако, редовни законодавни поступак постоји када 8вропски парламент и #авет, на предлог Dомисије, заједни%ки усвајају уред"е, упутства и одлуке. У том слу%ају примеује се поступак који са држи тзв. прво, или и Cруго, или и треEе %итае +овом последем претBоди усаглашавае посредством Dомитета за усаглашавае-, у зависности од тога у којој Aази поступка су се 8вропски парламент и #авет сложили о предлогу акта. Уколико се или 8вропски парламент или #авет не сложе са заједни%ким предлогом који је дао Dомитет за усаглашавае, сматра се да акт није усвојен. !едовни законодавни поступак према одред"ама уговора се, на пример, примеује у следеEим слу%ајевима: када се доносе директиве или уред"е којима се предвиђају мере неопBодне за остваривае сло"одног кретаа радника, после консултоваа са =д"ором за економскосоцијална питааZ када се одлу%ује о мерама у о"ласти социјалног осигурааZ када се доноси директива у вези са оствариваем сло"оде предузетништва, после консултоваа са =д"ором за економскосоцијална питааZ када се доноси директива да "и се олакшало оснивае и вршее само сталниB делатности +признавае диплома, сведо%анстава и другиB исправа, као и усаглашавае прописа држава %ланица у овој о"ласти-Z када се усвајају мере за усклађивае прописа држава %ланица које за предмет имају успостав'ае и Aункционисае унутрашег тржишта, после консултоваа са =д"ором за економскосоцијална питааZ када се усвајају мере за о"разовае 8вропског права интелектуалне својине које о"ез"еђују једноо"разну заштиту интелектуалниB права у оквиру 8УZ када се усвајају подстицајне мере с ци'ем унапређиваа сараде између држава %ланица и подршке иBовим активностима у о"ласти запош'аваа, после консултоваа са =д"ором за економско социјална питаа и =д"ором регија. # Cруге стране, посе"ан законодавни поступак постоји у специAи%ним слу%ајевима предвиђеним Уговорима, када #авет уз у%ешEе 8вропског парламента +који се консултује или даје сагласност, односно одо"рееусваја уред"е, упутства и одлуке.7осе"ан законодавни поступак према одред"ама Уговора се, на пример, примеује у следеEим слу%ајевима: када се усвајају модалитети у вези са правом грађа на 8У који имају пре"ивалиште на територији државе %ланице %ији нису држав'ани да "ирају и да "уду "ира ни на општинским из"орима државе %ланице у којој имају пре"ивалиште, под истим условима као и ени држав'ани +после консултоваа 8вропског парламента-Z када се усвајају модалитети у вези са правом грађана 8У који имају пре"ивалиште на територији државе %ланице %ији нису држав'ани да "ирају и да "уду "ирани на из"орима за 8вропски парламент у држави %ланици у којој имају пре"ивалиште, под истим условима као и ени држав'ани +после консултоваа 8вропског парламента-Z када се усвајају одред"е којима се врши допуна права грађана 8У која произлазе из права грађанства 8У да се сло"одно креEу и "ораве на територији држава %ланица, права да "ирају и да "уду "ирани на из"орима за 8вропски парламент и општинским из"орима у држави %ланици у којој имају пре"ивалиште и др. +на предлог Dомисије и после до"ијене сагласности од 8вропског парламента-Z када се доносе директиве за усклађивае закона, уред"и и подзаконскиB аката држава %ланица који директно ути%у на успостав'ае и Aункционисае унутрашег тржишта +после консултоваа 8вропског парламента и =д"ора за $1
Скрипта за полагање Државног стручног испита економскосоцијална питаа-. 7равна акта усвојена на основу законске процедуре сматрају се законским актима. У специAи%ним слу%ајевима који су предвиђени уговорима законска акта могу "ити усвајана на иницијативу групе држава %ланица или 8вропског парламента, на препоруку 8вропске централне "анке или на заBтев #уда правде или 8вропске инвестиционе "анке, што је изузетак од правила да сва законска акта за усвајае од стране 8вропског парламента и #авета предлаже Dомисија.У тим слу%ајевима 8вропски парламент и #авет достав'ају Dомисији предлог акта, с тим што у току поступка за усвајае акта могу затражити миш'ее Dомисије, а Dомисија може дати миш'ее и на своју иницијативу. Dомисија може "ити законским актом овлашEена да усваја одговарајуEа подзаконска акта. Gаконским актом се прецизно одређују ци'еви, садржај, ширина примене и дужина трајаа датог овлашEеа. Уло)а стални3 тела у +ри+реми и с+ровође0у +ро+иса $У Gа до"ру припрему седница #авета, али и као својеврстан о"лик контроле рада Dомисије у вези са припремом и спровођеем прописа, за разли%ите о"ласти о"разована су од стране #авета посе"на тела од"ориNкомитети и радне групе, које %ине представници стру%на лица из држава %ланица. Комитет стални3 +редставника и +осе.ни комитети Gа припрему рада #авета и за извршавае задатака које му он повери, као што смо веE истакли, о"разован је Dомитет сталниB представника, састав'ен од сталниB представника влада држава %ланица +на нивоу ам"асадора и иBовиB заменика-. 0а седницама Dомитета сталниB представника и у "ројним радним групама на нижем нивоу, %ији рад он координира, решава се највеEи "рој спорниB питаа у вези са предлозима, која Eе се разматрати на #авету. =сим наведеног комитета, о"разовани су и посе"ни +специјализовани- стални комитети као помоE у раду #авета. >еE смо указали на постојае Dомитета за полити%ка и "ез"едоносна питаа, који прати међународна догађаа у о"ластима које су о"уBваEене заједни%ком спо'ном и "ез"едносном политиком и доприноси одређивау политика даваем одговарајуEег миш'еа #авету. <акође, #авет је о"разовао стални Dомитет с ци'ем о"ез"еђиваа унапређеа и ја%аа оперативне сараде у о"ласти унутраше "ез"едности. 0аведени комитети, уколико се за то укаже потре"а, достав'ају заједни%ка миш'еа #авету. !ади усклађиваа политика држава %ланица у о"ласти деловаа унутрашег тржишта, #авет је о"разовао Dомитет за економска и /инансијска питаа, који прати економску и /инансијску ситуацију држава %ланица и 8У, врши надзор над монетарним и /инансијским стаем и општим режимом плаEаа у државама %ланицама, и о томе редовно о"авештава и даје своје миш'ее #авету и Dомисији. #авет је о"разовао Dомитет за запош'авае, који прати стае запослености и политику запош'аваа у 8У и државама %ланицама и који предлаже мере за подстицае сараде између држава %ланица у о"ласти запош'аваа и тржишта рада. #авет је о"разовао Dомитет за социјалну заштиту, који надгледа социјалну ситуацију и развој политика у о"ласти социјалне заштите у државама %ланицама и у 8У и предлаже мере за унапређее сараде у о"ласти социјалне заштите између држава %ланица. Од.ори $вро+ско) +арламента >еома важну улогу у поступку разматраа прописа у 8вропском парламенту, па и у целокупном законодавном поступку, имају од"ори 8вропског парламента, који су "ројни, с о"зиром на то да су о"разовани за разли%ите о"ласти +за правна питаа и унутраше тржиште, по'опривреду и сеоски развој, "уMетску контролу, развој и сараду и др.-. =ни предлажу амандмане на предложене прописе који се затим са предложеним прописом разматрају на заседау 8вропског парламента. Систем +осе.ни3 тела у +осту+ку изврше0а +ро+иса 5комитоло)и-а У поступку спровођеа прописа 8У, што је, по правилу, у надлежности Dомисије, #авет је такође успоставио један специAи%ан систем контроле мера које Dомисија предузима у извршеу прописа. <о је систем посе"ниB тела комитета, који су установ'ени одлуком #авета за разли%ите о"ласти +заштита средине више разли%итиB комитета, $2
Скрипта за полагање Државног стручног испита по'опривреда, ри"арство, унутраше тржиште, трговина, здрав'е и заштита потроша%а, запош'авае и социјална политика, сао"раEај, енергетика и др.- и који су, самим тим, "ројни +има иB више од две стотине-. 0аведени систем је познат под називом Tкомитологија[. =ва тела, којима председава Dомисија, састав'ена су од представника држава %ланица, проAесионалаца из администрација држава %ланица или припадника разли%итиB интересниB група, који разматрају на%ине и мере које Dомисија примеује у спровођеу донетиB прописа 8У. 'раво $У !азноврсни правни акти који институционализују систем 8вропске уније и омогуEавају егово Aункционисае %ине својеврсни Tправни систем 8вропске уније[, односно тзв. комунитарно право. Dао и у другим развијеним правним системима, извори права 8У могу се поделити на примарне и секундарне. 'римарни извори +рава 7римарне изворе права у 8У %ине оснива%ки Уговори са иBовим изменама +Уговор о оснивау 8вропске заједнице за уга' и %елик, Уговор о 8вропској економској заједници, Уговор о оснивау 8вропске заједнице за атомску енергију, Уговор о спајау, единствен европски акт, Уговор о оснивау 8У, Уговор из мстердама, Уговор из 0ице и Уговор из ;иса"она-, са свим анексима, протоколима, конвенцијама и изјавама који су придодати уз иB-, као и сви поједина%ни уговори о приступау држава %ланица 8У. Секундарни извори +рава #екундарне изворе права у 8У %ине правни акти институцијаNоргана 8У 8вропског парламента, #авета, Dомисије и 8вропске централне "анке +уред"е, упутства, одлуке-, међународни Уговори зак'у%ени између држава %ланица засновани на праву 8У, међународни уговори којима се уређују међусо"ни односи 8У и другиB међународниB организација и међународни Уговори којима се уређују међусо"ни односи 8У и треEиB држава. 'равне тековине $У Dада се говори о праву 8У и уопште о деловау 8У, стру%аци уо"и%ајено користе израз Tправне тековине 8У[ под којима се подразумевају сва права и о"авезе које су преузеле државе %ланице 8У, односно то су, 7оред свиB наведениB примарниB и секундарниB извора права 8У, садржај, на%ела и полити%ки ци'еви оснива%киB Уговора, мере које се односе на заједни%ку спо'ну и "ез"едносну политику, као и усвојене резолуције и декларације 8У. 'римена +рава $У една од низа специAи%ности права 8У јесте то да се оно примеује како на државе %ланице, што је карактеристика међународниB организација и међународно правниB односа, тако и на правна лица +привредна друштва и Cруге су"јекте- и Aизи%ка лица предузетнике и грађанство 8У, што је карактеристи%но за право суверениB држава +принцип непосредног дејства-. 7рема Уговору о Aункционисау 8У, за спровођее правно о"авезујуEиB аката 8У државе %ланице предузимају све мере које су предвиђене иBовим унутрашим правом. Dада су неопBодни једноо"разни услови за спровођее правно о"авезујуEиB аката 8У, надлежност за спровођее овиB аката поверава се Dомисији. 7рема Уговору о Aункционисау 8У, примена права 8У у пракси од стране држава %ланица јесте основ а за до"ро Aункционисае 8У. У том смислу 8У може подржавати напоре држава %ланица за унапређее иBове административне спосо"ности да спроводе право 8У, пре свега о"ез"еђиваем размене инAормација и запослениBу администрацијама држава %ланица, као и подршком програмима стру%ног усавршаваа запослениB у администрацијама држава %ланица. = поштовау права 8У приликом тума%еа и примене правниB аката 8У стара се #уд правде. У вези с тим, тре"а нагласити да је #уд правде кори стеEи наведено овлашEее, кроз своју праксу доносеEи конкретне пресуде, одиграо веома зна%ајну улогу у успостав'ау принципа преимуEства +супремације- права 8У над законодавством држава %ланица у оним о"ластима у којима су институцијеNоргани 8У надлежни да доносе прописе. =вај принцип Tнепосредног дејства и надређености права 8У[ #уд правде 8У је у својој пракси примеивао увек када се радило о примени аката 8У, "ез о"зира на иBову врсту и правну снагу. $3
Скрипта за полагање Државног стручног испита 7ридоношеу својиB пресуда #уд правде је полазио и од општиB принципа садржаниB у оснива%ким уговорима 8У и у уставима држава %ланица, као што су, на пример, принципи основниB 'удскиB права и сло"ода, T%етири основне сло"оде кретаа[ и сл. 'ридру*ива0еE кандидатура за /ланство и +ристу+а0е $У #пециAи%ан приступ, тзв. поступак ста"илизације и придруживаа, примеује 8У у односу према зем'ама западног алкана које желе да постану %ланице 8У +л"анија, осна и ерцеговина, 5рна 6ора, рватска, 9акедонија и #р"ија-. С+оразум о ста.илиза,и-и и +ридру*ива0у и +релазни с+оразум # ци'ем постизаа ста"илности система и институција наведениB држава, посе"на пажа се посвеEује процесу ста"илизације. 6лавни инструмент у остваривау наведениB задатака је #поразум о ста"илизацији и придруживау, који се зак'у%ује између 8У и сваке од придружениB држава. #поразумом о ста"илизацији и придруживау прецизирају се општа на%ела и принципи на којима се заснивају међусо"ни односи између страна Уговор 0ица, полити%ки односи, регионална сарада, економски односи +сло"одан проток ро"е, услуга, 'уди и капитала- и трговински односи +сло"одан увоз производа из придружене %ланице у државе %ланице 8У и постепено укидае "аријера на увоз производа из држава %ланица 8У, до оспосо"'аваа домаEег тржишта, примена права и правила конкуренције-, као и постепено усклађивае законодавства придружене %ланице са правним тековинама 8У. 7ериод примене #поразума о ста"илизацији и придруживау представ'а, у ствари, временски оквир прилагођаваа правног и економског система придружене %ланице правима и о"авезама које под разумева %ланство у 8У, како "и "или испуени услови за кандидатуру за %ланство у 8У. Усклађивае са правним тековинама 8У запо%ие од дана потписиваа #поразума о ста"илизацији и придруживау, а завршава се окон%аем прелазног периода утврђеног овим споразумом. У по%етној Aази усклађивае се усмерава, пре свега, на =сновне елементе правниB тековина о унутрашем тржишту, а потом и на друге о"ласти у вези са трговином. #поразум о ста"илизацији и придруживау који су параAирале Dомисија и "удуEе придружене %ланице морада одо"ри 8вропски парламент, а да "и ступио на снагу он подлеже и ратиAикацији од стране сваке државе %ланице, после %ега следи потписивае #поразума од стране #авета и придружене %ланице. Cо потписиваа #поразума о ста"илизацији и придруживау од стране #авета, уо"и%аје на пракса је да се примеује привремени или прелазни споразум, којим се уређује примена појединиB делова #поразума оста"илизацији и придруживау који не подлежу ратиAикацији, као што су, пре свега, режим трговинског промета, односно сло"одан извоз у зем'е %ланице и постепена ли"ерализација увоза из зема'а %ланица. Gна%и, потписиваем #поразума о ста"илизацији и придруживау придружена %ланица се о"авезује на постепено усклађивае законодавства са правним тековинама 8У, као и на егову стриктну примену. 7рецизни кораци у поступку усклађиваа са правним тековинама 8У утврђују се посе"ним програмом који утврђују Dомисија и придружена %ланица. У вези с тим, тре"а истаEи да се правне тековине 8У у сваком конкретном слу%ају преговараа распоређују по одређеним о"ластима секторским поглав'има којиB, на пример, у преговорима са рватском и <урском, кандидатима за %ланство у 8У, има укупно 3$ +#ло"ода кретаа ро"еZ #ло"ода кретаа радникаZ 7раво осниваа и сло"ода пружаа услугаZ #ло"ода кретаа капиталаZ авне на"авкеZ 7раво трговинскиB друштаваZ 7рописи о интелектуалној својиниZ 7олитика конкуренцијеZ /инансијске услугеZ FнAормационо друштво и медијиZ 7о'опривреда и сеоски развојZ Gдравствена исправност намирница, ветеринарска и Aитосанитарна заштитаZ !и"оловZ #ао"раEајZ 8нергетикаZ 7ореска политикаZ 8кономска и монетарна политикаZ #татистикаZ #оцијална политика и запош'авае +ук'у%ујуEи и спре%авае дискриминације и $4
Скрипта за полагање Државног стручног испита једнакост полова-Z 7редузетништво и индустријска политикаZ<рансевропска мрежаZ !егионална политика и координација структурниB инструменатаZ 7равосуђе и =сновна праваZ 7равда, сло"ода и "ез"едностZ 0аука и истраживаеZ ="разовае и култураZ Jивотна срединаZ Gаштита потроша%а и здравствена заштитаZ 5аринска унијаZ #по'ни односиZ #по'на политика, "ез"едносна и од"рам"ена политикаZ /инансијска контролаZ /инансијске и "уMетске одред"еZ FнституцијеZ =стало-. Критери-уми за +ри-ем у /ланство $У 7рема Уговору о 8У, свака држава која поштује вредности на којима је утеме'ена 8У +поштовае 'удског достојанства, сло"оде, демократије, једнакости, владавине права и поштоваа 'удскиB права, под којима се подразумевају и права припадника маина- и која се о"авезује да иB унапређује може да упути свој заBтев за приступае 8У. = овом заBтеву о"авештавају се 8вропски парламент и национални парламенти. 7ри разматрау наведеног заBтева Tу о"зир се узимају услови из"орности одо"рени од стране 8вропског #авета[. <о зна%и да државе које то желе могу да постану пуноправне %ланице 8У уколико испуне следеEе критеријуме које је утврдио 8вропски савет +тзв. копенBашке критеријуме-: да су о"ез"едиле ста"илност институција система, што Eе гарантовати демократију, владавину права и поштовае и заштиту 'удскиB права и права маина +полити%ки критеријум-, да су о"ез"едиле постојае тржишне привреде и услове за постојае привредниB су"јеката спосо"ниB да издрже конкуренцију на јединственом +унутрашем- тржишту 8У +економски критеријум-, да приBватају правнетековине 8У и да су спосо"не да испуне преузете о"авезе које произлазе из %ланства у 8У, ук'у%ујуEи и оне које произлазе из полити%ке, економске и монетарне уније +правни критеријум-. 0аведени критеријуми су накнадно допуени још једним критеријумом који је утврдио 8вропски савет, а то је постојае одговарајуEиB административниB капацитета, односно постојае, пре свега, до"ро организоване и еAикасне управе +на централном и локалном нивоу- за доследно спровођее преузетиB о"авеза +тзв. мадридски критеријум-. ЗакCу/ива0е у)овора о +ристу+а0у $У GаBтев за приступае, са заBтевом за оцену усклађености правног и економског система придружене %ланице према наведеним критеријумима, упуEује се #авету, који 7оразматрау заBтева тре"а да овласти Dомисију да припреми миш'ее Cујз, о спремности државе која је поднела заBтев да отпо%не преговоре о %ланству у 8У. 7о одговору на посе"ан упитник Dомисије +који садржи више Bи'ада конкретниB питаа-, ова даје оцену миш'ее о спремности државе и достав'а је #авету који, потом, може дати препоруку Dомисији да отпо%не преговоре о %ланству. Dомисија израђује преговара%ки оквир, који тре"а да усвоји #авет, пошто је претBодно разматран од стране држава %ланица. 7редмет овиB преговора су, 7оред осталог, расподела места у 8вропском парламенту, гласови у #авету, састав 8кономскосоцијалног од"ора и =д"ора регија, заједни%ка по'опривредна политика, регионална политика и др. 0а конAеренцији влада држава %ланица може се донети одлука о отпо%иау преговора са државом која је поднела заBтев за пријем у %ланство, која тиме до"ија статус кандидата. 7реговоре води #авет, у саради са Dомисијом. 7о успешно окон%аним преговорима израђује се нацрт Уговора о приступау којим се, 7оред осталог, утврђује од ког тренутка по%ие пуноправно %ланство нове државе %ланице, као и рокови у којима Eе се извршити потпуно преузимае о"авеза које происти%у из %ланства у 8У +нпр. сло"ода кретаа радника-. Уговор о приступау, по претBодно до"ијеној сагласности од стране 8вропског парламента, својом одлуком рада одо"ри #авет, који га и зак'у%ује са "удуEом државом %ланицом. Cа "и уговор о приступау ступио на снагу, подноси се на ратиAикацију свакој од држава %ланица 8У. $$
