Medjunarodni Odnosi Skripta Za IspitFull description
skripta za stručni ispit građevinaFull description
Skripta Za Drzavni Strucni IspitFull description
Didaktika pitanja
zavrsni
1
Full description
Full description
Vatrogasna taktika pitanja za ispit.Full description
Fizioterapeutski TehnicarFull description
Za Drzavni IspitFull description
Savremena Politicka Istorija - Skripta Za Ispit 2017/2018
Za umjetnost nakon 1960. svakako konzultirati Šiftarove skripte. Također konzultirati i časopis Konrtapost, CD s prezentacijama s predavanja i članke iz fascikli s imenom prof. Makovića i as…Full description
Full description
Domasna rabota za strucen ispit
Full description
Увод: „Слика света“ средњовековног човека 1 Којим изразима нововековни поглед на свет карактерише средњи век, и чему га супротставља Нововековни поглед на средњи век – „мрачна
столећа“,
„назадњаштво“ и „учмалост“ насупрот светлости антике и ренесансе ! "та се започиње или #ормира у средњем веку, а што је $итно и за нововековно до$а Покушај да се средњовековна култура схвати „изнутра“ – замећу се
европске нације, ормирају савремене др!аве, о"разују данашњи језици# $сторијска свест увек, у сваком случају, представ%а представ%а самосвест& проучавајући историју неке епохе, %уди не могу да је не пореде са својим временом#& оно што нам се чини ла!ним и "езначајним, човеку из другог друштва "ило је истинско и нај"итније# 1 %ко ког постулата су груписане све представе и идеје средњовековног човека у
средњовековној култури не мо!е се рећи да су у том периоду владали неукост и мрачњаштво јер су сви веровали у 'ога( па, "ез те „хипотезе), „хипотезе), која за средњовековног човека и није "ила хипотеза хипотеза него постулат, постулат, насушна потре"а читавог тадашњег вићења света и моралне свести, човек није "ио спосо"ан ни да о"јасни свет ни да се оријентише у њему# *а %уде %уде средњег века то је "ила виша истина око које су груписане све њихове представе и идеје, истина за коју су "иле везане све њихове културне и друштвене вредности, коначни регула рег улативни тивни принцип читаве слике света тог периода# & 'аведите неке нео$ичности средњовековне свести са савремене тачке гледишта( гледишта(
*ар није чудно, са савремене тачке гледишта###што гледишта###што је у средњем веку понав%ање мисли старих ауторитета ауторитета сматрано самопрегором а изра!авање нових идеја осу+ивано што плагијат није подлегао ка!њавању док је оригиналност могла "ити узета узета за јерес зашто је у друштву, друштву, у коме је ла! сматрана великим грехом, "ило могуће да се израда алсиикованог документа у ци%у заснивања поседничких или других права, сматра средством за доказивање дока зивање истине и "огоугодним "огоугодним делом зашто у средњем веку није постојала представа о томе да је детињство посе"но стање %уди и зашто су деца сматрана за мале одрасле %уде зашто исход судске парнице није зависио од доказивања како стоје ствари или не толико од доказа колико од поштовања процедура и изговарања ормула### зашто је "ило могуће да се на одговорност за злочин позове не само човек, као кривац, него и !ивотиња, па па чак и мртав предмет предмет зашто су зем%ишне мере имале имале исти назив а неједнаку површину, површину, то јест, "иле "иле су практично несамер%иве зашто је, слично томе, и јединица за време, час, имала неједнако трајање у различитим различитим годишњим до"има зашто је код еудалаца расипништво цењено неупоредиво више од штед%ивости, штед%ивости, најзначајније врлине "ур!уја зашто сло"ода у том друштву није "ила проста супротност зависности него је "ила у складу с њом зашто су "еду
сматрали "огоугоднијом од "огатства, а зашто су једни настојали да се о"огате док су се други до"рово%но одрицали свег свог иметка 1 Средњовековна естетика, историја, економија, #илозо#ија #илозо#ија упу)ују на ((( упућују
на теологију – ункција илозоије као „слушкиње теологије“ дуго је "ила њено једино оправдање и давала огорман значај значај њеним истра!ивањима истра!ивањима – средњовековни поглед на свет одликовао се целовитошћу, отуда његова специична недиеренцираност, недиеренцираност, нерашчлањеност појединих његових сера 1 -еологија је највише уопштавање уопштавање со*ијалне праксе праксе средњовековног средњовековног човека
Средњовековни „+ронотоп“ ! о -уревичу, савремени човек је „!урни човек“ и његова свест се одре.ује односом према времену# 1 Која појава представља историјску грани*у изме.у средњег и новог века кад је у питању с+ватање времена и простора .спон класе градског становништва као
историјска граница – почиње прелаз од „"и"лијског „"и"лијског времена“ на „време трговца“ ! Са успоном класе градског становништва, по /аку ле -о#у, почиње прелаз од
„"и"лијског „"и"лијског времена“ на „време трговаца“ 0акрокосмос и микрокосмос 1 Која друштвена друштвена чињени*а условљава условљава читав систем средњовековног односа према свету /псолутна доминација доминација сеоског становништва одра!ава одра!ава се на читав систем
човековог односа према свету – сеоска везаност за зем%у 0123( 01 23( у епоси варварства човекова неспосо"ност да јасно раздвоји се"е од природне околине 1 Који модел се не мое применити на однос средњовековног средњовековног човека према земљи
4одел приватног приватног власништва 5 зем%а није "ила о"јект неограничених оту+ивања – изме+у човека и зем%ишних зем%ишних поседа постојала је тешња, тешња, нераскидива веза# веза# 6а!ан је однос са природом – непотпуна издвојеност из природе, човек је на сваком кораку приказиван као ка о неодвојив од природе# природе# ! "та одлучују)е утиче на нововековни нововековни приступ човека природи
7азвој 7азвој индустрије и вештачких средстава је основа новог човековог приступа природи# -ај однос однос према свету постепено се искорењује преласком у ново време, када развој индустрије ствара услове за настанак новог човековог приступа природи као простом про стом о"јекту за његову техничку делатност# делатност#
сматрали "огоугоднијом од "огатства, а зашто су једни настојали да се о"огате док су се други до"рово%но одрицали свег свог иметка 1 Средњовековна естетика, историја, економија, #илозо#ија #илозо#ија упу)ују на ((( упућују
на теологију – ункција илозоије као „слушкиње теологије“ дуго је "ила њено једино оправдање и давала огорман значај значај њеним истра!ивањима истра!ивањима – средњовековни поглед на свет одликовао се целовитошћу, отуда његова специична недиеренцираност, недиеренцираност, нерашчлањеност појединих његових сера 1 -еологија је највише уопштавање уопштавање со*ијалне праксе праксе средњовековног средњовековног човека
Средњовековни „+ронотоп“ ! о -уревичу, савремени човек је „!урни човек“ и његова свест се одре.ује односом према времену# 1 Која појава представља историјску грани*у изме.у средњег и новог века кад је у питању с+ватање времена и простора .спон класе градског становништва као
историјска граница – почиње прелаз од „"и"лијског „"и"лијског времена“ на „време трговца“ ! Са успоном класе градског становништва, по /аку ле -о#у, почиње прелаз од
„"и"лијског „"и"лијског времена“ на „време трговаца“ 0акрокосмос и микрокосмос 1 Која друштвена друштвена чињени*а условљава условљава читав систем средњовековног односа према свету /псолутна доминација доминација сеоског становништва одра!ава одра!ава се на читав систем
човековог односа према свету – сеоска везаност за зем%у 0123( 01 23( у епоси варварства човекова неспосо"ност да јасно раздвоји се"е од природне околине 1 Који модел се не мое применити на однос средњовековног средњовековног човека према земљи
4одел приватног приватног власништва 5 зем%а није "ила о"јект неограничених оту+ивања – изме+у човека и зем%ишних зем%ишних поседа постојала је тешња, тешња, нераскидива веза# веза# 6а!ан је однос са природом – непотпуна издвојеност из природе, човек је на сваком кораку приказиван као ка о неодвојив од природе# природе# ! "та одлучују)е утиче на нововековни нововековни приступ човека природи
7азвој 7азвој индустрије и вештачких средстава је основа новог човековог приступа природи# -ај однос однос према свету постепено се искорењује преласком у ново време, када развој индустрије ствара услове за настанак новог човековог приступа природи као простом про стом о"јекту за његову техничку делатност# делатност#
! 0ерење простора у средњем веку врши се помо)у човековог тела и његовог
кретања – средњовековна мера је нестандардна# Пут је рачунат "ројем корака 0отуда 0отуда „стопа“3# „с топа“3# 4ере за површину су "иле лакат, педа% и прст### & Средњовековна мера за простор2површину 8акат,
педа% и прст су најприродније и најчешће мере# . основи одре+ивања размера о"радиве зем%е налази се време утрошка човековог рада# 4ере узораног зем%ишта "иле су јурнал и морген 9 површина која се могла узорати за један дан# -е мере за површину не само што су варирале, од места до места, него ником није ни падало на памет да размиш%а о тачнијим 0са савремене тачке гледишта3 гледишта3 одре+ењима размера р азмера поседа 1 Свет средњовековног човека, поред оног реалног, укључивао је у се$е још један распоре+ ено свет, створен ((( :ве је у свету средњовековног човека "ило уре+ено, распоре+ено
на своја места 0;<5;;3( 0;< 5;;3( ме+утим, тај свет, мали по размерама и сагледив сагледив у целини, целини, "ио је нео"ично испуњен 0;;3 – он је у се"е ук%учивао још један свет, створен религиозном религиозном свешћу и сујеверјима – свет сим"ола "ио је неисцрпан# 1 У средњем веку постоји јасна
=ијерархизација космичког и со*ијалног простора
& Какав је однос човека који иви у условима настанка градске *ивилиза*ије према
7азвитак градског природи 7азвитак
становништва с новим стилом миш%ења, почиње да мења то традиционално схватање природе# >егов другачији утицај на природу, природу, који се испо%ава у усавршавању ору+а о ру+а за рад и у стварању механизама што посредују у односима човека и природне околине 9 постав%а нове про"леме пред његову свест# *"ог пораста радозналости %удског ума, природа почиње да се десакрализује и секуларизује### секуларизује### : настанком индустрије расте и потре"а за прецизним мерењем тела и површина# -рговачка -рговачка делатност захтева повећање "рзине којом се савла+ују растојања# ?овек који !иви у условима настанка градске цивилизације већ је у мањој мери подло!ан природним ритмовима, јасније је одвојен од природе и почиње да се односи према њој као према о"јекту# о"јекту# "та је време & 3реме средњовековног човека, у преткапиталистичк преткапиталистичком ом периоду, је ((( време
@икличко 0античко3 и иналистичко 0средњовековно3 схватање времена – у аграрном друштву време је одре+ивано према ритмовима природе# Понав%ање као основа традиционалног понашања 0AAB5AA13 0AAB5AA13 – човек се пројектује у митолошко време – епско време& Cни виде у природи само уредно понав%ање, нису у стању да превладају тиранију њеног ње ног ритмичког, кру!ног кретања( и тај вечити повратак повратак морао је да постане центар духовног !ивота у антици и у средњем веку# Пресудни Пресудни момент у њиховом сазнању и понашању није промена него понав%ање# Понашати
се као сви, онако како су то чинили %уди од искона 9 то је "ила норма, па чак и јунаштво# :амо такво традиционално традиционално понашање имало је моралну снагу# Cтуда човеков !ивот у традиционалистичком друштву представ%а стално понав%ање поступака које су раније чинили други# Dуди понав%ају поступке који потичу од не"еског, не"еског, "о!анског прототипа( прототипа( то понав%ање их повезује повезује с 'огом, даје реалност и њима и њиховом понашању# :ва %удска делатност 9 производна, друштвена, породична, интимни !ивот 9 има смисао и санкцију са нкцију утолико уколико учествује у сакралном, ако прати ритуал установ%ен на „почетку времена“# & 4риш)анство је из Старог завета усвојило доивљавање доивљавање времена као ((( про*еса, испуњеног очекивањем ((( 7аскинувши са цикличношћу паганског схватања света,
хришћанство је из :тарог завета завета усвојило до!ив%авање времена као к ао есхатолошког есхатолошког процеса, испуњеног очекивањем великог дога+аја, пресудног за историју 9 доласка 4есије# $сторијско време стиче с тиче одре+ену структуру, те се квалитативно квалитативно и квантитативно јасно дели на две главне епохе 9 пре и после =ристовог ро+ења# $сторија полази од чина 'о!ијег стварања света до :трашног суда# . центру историје налази се одлучујућа сакраментална чињеница ч ињеница која одре+ује њен ток, даје јој нови смисао и предод пр едодре+ује ре+ује читав њен "удући "удући развој 9 долазак и смрт =риста# 1 Која се одлучују)а одлучују)а чињени*а налази у *ентру +риш)анског с+ватања историје .
центру историје налази се одлучујућа сакраментална чињеница која одре+ује њен ток, даје јој нови смисао и предодре+ује читав њен "удући развој 9 долазак и смрт =риста# ! 4риш)анство раскида са ((( паганског с+ватања света, и његово време постаје (((
7аскинувши са цикличношћу паганског схватања света, хришћанство је из :тарог завета завета усвојило до!ив%авање времена као есхатолошког процеса, испуњеног очекивањем великог великог дога+аја, пресудног за историју 9 доласка 4есије# & 'а која два временска плана егзистира средњовековни човек *ема%ски !ивот
са својим пролазним радостима до"ија свој смисао тек када се ук%учи у историју спасења %удског рода# *ато прошлост и "удућност "удућност имају већу вредност него садашњост 9 пролазно време### ?овек осећа да је и сам на два временска плана& на плану локалног лока лног,, пролазног пролазног !ивота и на плану опште5историјских дога+аја који одлучују о суд"ини света 9 стварање света, ро+ење и страсти =риста # Eраткотрајан Eраткотрајан и ништаван зема%ски !ивот сваког човека протиче на ону светско5 историјске драме, уплиће се у њу, до"ијајући до"ијајући од ње нови, виши и непролазни смисао# -а двојакост схватања времена је "итна осо"ина свести средњовековног човека# Cн никада не !иви само у једном, зема%ском времену, он не мо!е да се из"ави од свести о сакралној историји( историји( та свест радикално утиче на њега као личност, личност, јер спасење његове душе зависи од његовог ук%учења у сакралну
историју# :ветско5историјска "ор"а изме+у до"ра и зла је лична ствар сваког верника# ! Који мислила* је најзначајнији за +риш)анску #илозо#ију историје
:в# /вгустин 0A2F, A21, AGA3 – учење о кру!ном времену је „ла!но“ и ту+е хришћанској вери јер од"ацује јединствену појаву :ина 'о!ијег и онемогућава коначно спасење човека# . средњовековној историограији и илозоији "ила је популарна концепција светско5историјских епоха, схваћених као до"а човечанства# По /вгустину, историја познаје шест епоха 9 од стварања /дама до потопа, од потопа до /врама, од /врама до Hавида, од Hавида до поро"%авања 6авилона, од вавилонског ропства до ро+ења =риста и, на крају, од =риста до смака света# -е светско5историјске епохе сагласне су са шест периода у !ивоту човека& рано детињство, детињство, адолесценција, младост, зрелост и старост# 1 У средњем веку $ило је раширено у$е.ење да свака промена неиз$ено води у
назадовање# „:ве што се мења гу"и своју вредност“# & Какав је однос према новом и „модернизму“ у средњем веку
-ермин „IJKLMNOPQRP“ 0„модернизам“3 у средњем веку лако до"ија негативно, погрдно значење& све ново, што није освећено ни временом ни традицијом, изазивало је сумње# Cпту!"а за „нечувено новаторство“, за „нове моде“, подношена је у првом реду против јеретика 9 „NJSO KJTQJMLP“3 и "ила је опасно средство друштвене дискредитације# 6редност је поседовало, пре свега, старо### & Које речи -ијома Коншског показују темељну супротност вредносни+ оријента*ија средњег века и новог времена „4и препричавамо и изла!емо старце, а не
проналазимо ново“ јер „стари су вишеструко "о%и од савременика“# /нтиквитет је ауторитет, врлина, величина# . том свету, оригиналност миш%ења није сматрана за врлину, те они у плагијату нису видели грех###@итати и позајмице од старих аутора, ормуле и клишеи, "или су нормалан начин изра!авања у том периоду када је ауторитет значио све, а оригиналност 9 ништа# & Који аргумент је користила *рква за осуду зеленашког про#ита ?овек не влада
временом зато што је оно 9 власништво 'ога# 'огати %уди позајм%ују новац с интересом само на основу тога што се ду!ници слу!е тим средствима у току неког периода 9 према томе, зеленашева зарада је у вези са временом# -рговина временом или „надањем у времеU је противзаконита јер оно припада свим створењима и дато им је од 'ога###„6реме трговаца“ "ило је у суко"у са „"и"лијским временом“# ! "та је, по 5уису 0ам#орду, кључ за разумевање новог, индустријског света
E%уч не представ%а парна машина него "аш механички часовник# >еговом
појавом, контрола времена почиње да се извлачи из руку свештенства# Vрадска комуна је постала домаћица властитог времена, са својим посе"ним ритмом# 1 У којима категоријама 6три7 се кретала свест средњовековни+ људи
:та"илност, традиционалност и понов%ивост#
1 8оком средњег века традиција и о"ичаји играју одлучују)у улогу у регулисању производни+ односа у друштву
„9о$ро, старо право“ ! 'а чију теорију 6$оанског7 права се рква ослањала током средњег века
-еорија "о!анског права апостола Павла 0AWX5AWA3 – једино црква мо!е да лиши тиранина пуномоћја& @рква је "ила спроводник номократске концепције права, која потиче из 'и"лије, нарочито из посланица апостола Павла 0види Посланицу 7им%анима A23# >егова теорија "о!анског права истиче тезу о свеопштој владавини закона које је установио 'ог###Право уопште не стварају %уди, оно је 'огом дано# 6иши поло!ај заузима монарх, кога је поставио 'ог# Eао што светом, макрокосмосом, управ%а 'ог, а %удским телом, микрокосмосом 9 душа, тако и политичким телом управ%а монарх# ! рема кон*еп*ији $оанског права, монар+ 6с уверен7 располае неограниченом,
једностраном влаш)у над својим подани*има( Cн је потчињен само 'огу и слу!и једино њему# Eао што светом, макрокосмосом, управ%а 'ог, а %удским телом, микрокосмосом 9 душа, тако и политичким телом управ%а монарх, чији се однос према поданицима мо!е упоредити са односом главе према удовима# 1 8оком средњег века истиче се :тарост права; старо право је до$ро, праведно право ! Који чувени правни документ је $ио резултат $ор$е енглески+ $арона и витезова против краљеве самовоље 6елика пове%а сло"ода# . Пове%у су унесени
зак%учци о о"разовању комисије од двадесет пет "арона, која је тре"ало не само да ограничава власт кра%а него је "ила ду!на да, у случајевима када он крши Повељу , навали на њега с ору!јем у рукама# . оријентацији на старину видели су нарочиту племенитост 9 моралне врлине поседује управо то старо# Ново је уливало неповерење, новаторство је схватано као светогр+е и неморалност# 9 „Yер, ако новине тре"а из"егавати, онда се тре"а & Какав је однос према старом и новом у средњовековном ивоту и свести
др!ати старине( ако је ново нечисто, онда је старо учење свето“# :татичност је основна црта средњовековне свести# 1 :татичност је основна *рта средњовековне свести, њој је страна идеја развитка# ! Какво понашање је сматрано нормалним у тради*ионалном друштву Cно
понашање човека који следи прихваћене о"расце, не скрећући од једном заувек утвр+еног канона# -акви о"расци стицали су снагу моралних мерила те је одступање од њих сматрано не само недоличношћу него понекад и правним прекршајем# раво и о$ичај ! <уди у средњем веку ивели су у атмос#ери чуда, што је сматрано
свакидашњом стварношћу# 6еровање у приче о !ивотињама које говоре и о доласку нечисте силе у посету %удима, у визије и чудесна излечења, поклоњење моштима и другим светим предметима, склоност да се социјалне појаве о"јасне стањем не"еских тела и многе друге ствари# ?удесима нису "ила потре"на о"јашњења, пре ће "ити да је одсуство чудеса захтевало о"јашњење# & 'аведите примере лаковерности средњовековни+ људи #
6еровање у приче о !ивотињама које говоре и о доласку нечисте силе у посету %удима, у визије и чудесна излечења, поклоњење моштима и другим светим предметима, склоност да се социјалне појаве о"јасне стањем не"еских тела и многе друге ствари# ?удесима нису "ила потре"на о"јашњења, пре ће "ити да је одсуство чудеса захтевало о"јашњење# 1 'ај$итније стране #еудалног ивота није одре.ивао закон него о"ичај# 1 Средњовековни људи идеално стање видели су у
прошлости те су теили да да
се врате њој# ! Средњовековном друштву нису $или својствени атипично понашање ни тења за
новаторством и реормама# ! Какво људско драње је у средњем веку сматрано великом врлином, самопрегором :амопрегором је сматрано доследно др!ање установ%ених
о"разаца, понав%ање општеприхваћеног правила од кога се нимало не одступа# Свеопшта повезаност људи 1 Средњовековно друштво је
корпоративно од вр+а до дна(
! У оквиру корпоративне групе није $ило односа
господарења и покоравања
вертикали него по хоризонтали# Eорпорација их је, у исти мах, васпитавала у духу једнакости, узајамног поштовања права чланова групе# & Со*ијалне везе унутар корпора*ије не граде се по
! Која два прин*ипа организа*ије карактеришу со*ијалну структуру средњовековног друштва карактеришу два узајамно противречна, али ме+усо"но
ункционално повезана принципа& односи владавине и подре+ености, те корпоративни односи# 1 Учење о једнакости сви+ пред =огом у средњем веку $ило је спојено са *рквеним признавањем њихове неједнакости на зем%и као
последице греха#
1 4риш)анство је релативно $рзо изменило своје со*ијално учење, прилаго.авају)и га постојећим експлоататорским односима#
Средњовековне представе о $огатству и раду =ришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ раскида с античким презирањем изичког рада# . раду су почели гледати нормално човеково стање# $стина, то стање је постало ну!ност, не као резултат стварања човека него з"ог његовог згрешења( у раду су видели и казну# 4е+утим, "итно је то што је нерад у"рајан у тешке грехе# :ваки човек је морао да извршава одре+ену ункцију( сви тре"а да се "аве својим послом & Како је +риш)анство гледало на рад
1 Која чувена речени*а из Јеванђеља по Матеју говори о изворном +риш)анском ставу према $огатству „8акше је камили проћи кроз иглене уши неголи "огатоме
ући у царство 'о!ије“ ! >кономски постулати средњовековне *ркве проглашавају $огатство не коначним
ци%ем
него само средством
1 роизводња у периоду средњег века није $ила подре.ена интересима згртања
проита -ре+ по+лепе ! оседовање имовине никада током средњег века није до$ило "езусловно
оправдање и одо"равање & рквени о*и су указивали да је -оспод 6=ог7 +тео да власништво $уде заједничко и да је тек лакомост довела до уво.ења
приватног власништва
! Средњовековни +риш)анин морао је у имовини гледати оличење зема%ских
интереса који одвлаче човека од мисли о загро"ном !ивоту и од "рига за спасење душе# & Која порука =ернара од Клервоа говори о радикално +риш)анском односу према $огатству „Презири зема%ска "огатства да "и могао стећи не"еска“ 9 говорио је
'ернар од Eлервоа# $мовина је препрека за %у"ав према 'огу и према %удима, јер она изазива егоистичка осећања и "ор"у за поседовањем, грамзивошћу и непријате%ством потискује дру!е%у"ивост# & ?мовина је, по мишљењу +риш)ански+ мислила*а, препрека за љу$ав према =огу
егоистичка осећања и "ор"у за поседовањем, грамзивошћу и непријате%ством потискује дру!е%у"ивост# и према људима, јер она изазива
1 'а чијој „страи“, по -уревичу, у класном друштву стоји прин*ип „не укради“
стоји на стра!и интереса имућних & Како се мое тумачити до$ротворност $огаташа према сиромасима, њи+ово давање милостиње Посредством милостиње, "огаташ је могао "р!е да спасе
душу, а да много мање мисли на сиротињу којој је уде%ивао део своје имовине# -о се доказује тиме што средњовеков%е није знало ни за један оз"и%ан покушај радикалног из"ав%ења сиротиње из њиховог "едног поло!аја& најрадије су их прехрањивали, остав%ајући да све "уде у истом стању# ! У средњем веку нико није помишљао да ликвидира сиромаштво, исто као што су и сами просја*и видели у се$и 'о!је иза"ранике, па уопште нису ни те!или
из"ав%ењу од сиромаштва### ! Какав човек је идеал средњовековног друштва $деал средњовековног човека је
"есконачно далек од представе античког до"а# Eулт тела, вид%иве лепоте, нема ничег заједничког са %у"авним патњама 'ога отелов%еног у ко!у пролазног човека# /ко се мо!е говорити о изичком идеалу хришћанског средњовеков%а, онда је то "ило распеће& мртво тело са страшним траговима тортура и мука, које је поднео :пасите% за искуп%ење %удског рода# Нису се клањали телесној снази и складној развијености атлете него у"огом и гнојавом "олеснику# $ћи за њим, чистити му ране и видети у њему одраз =риста 9 то је "ило "огоугодно дело, исто као и уде%ивање милостиње# @ад A проклетство или спасење & о средњовековном учењу ркве, људи уопште не тре$а да $рину толико о исхрани и свом изичком "лагостању колико о духовном спасењу, о вечном
!ивоту
! Bашто је током радни+ дана у средњем веку рад $ио нео$ично дуготрајан и ис*рпљују)и Познато је како су "или много"ројни нерадни дани& поред неде%а, у
њих су спадали дани светаца и други црквени празници, који су укупно чинили трећину и више дана у години# *ато је радних дана рад и могао да "уде нео"ично дуготрајан# =ог и мамон 1 рирода $огатства, према учењу ркве, је у томе да
слу!и а не да господари
1 8оком читавог средњовековља постојале су најјаче предрасуде против људи који се нису $авили производним радом него трговином, а посе$но зеленашким
операцијама 1 Неограничени индивидуализам $уроаског друштва потпуно је ту. члану #еудалног друштва ! Bашто је, у очима средњовековни+ теолога, при+од зеленаша неморалан и грешан Yер га они стичу "ез рада и „зара+ују новац чак и док спавају“, и
празницима, исто као и пазарних дана# на компромисе са зеленашима, за$рањују)и им чак и да неправедно стечени нова* завештају у до"ротворне сврхе %д зеленаша и њи+ови+ наследника за+тевано је да све што је до$ијено као про*енат на зајам $уде враћено ду!ницима које су оп%ачкали & рква није ишла
! 'аведите основне *рте средњовековног с+ватања света(
Zпосе"ан однос према природи у којој човек није видео спо%ашњи о"јекат који је стајао насупрот њему( Zпревладавање емоционално5вредносног схватања стварности( Zпатријархализам и традиционализам( Zоријентација на старину, Zнегативан поглед на све што је ново и нечувено# Bакључак: У трагању за човековом личнош)у ! Cовек у средњем веку не спознаје се$е као индивидуу , он припада је да, у оквиру ње, игра
целини и дуан
улогу која му је доде%ена
& У чему се састоји преступ јеретика према -ра*ијановом Декрету састоји се у
томе што он открива интелектуалну уо"ра!еност, што властито миш%ење цени више од миш%ења оних који су специјално опуномоћени да говоре о верским стварима# 4ада је грех представ%ао опасност по душу индивидуе, сматрано је да је он опасан по друштво#
1 У средњем веку Новац и ро"а још нису постали универзална средства со*ијалног општења, доминантна над људима(
1 Средњовековни поједина* иви у друштву које не зна за коликоAтолико развијено оту+ење#
555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555 ! Ко је, по 'ичеу, ни+илиста, и шта је закључак ни+илизма Нихилиста је човек
који о свету какав постоји суди да не тре"а да постоји, а о свету какав "и тре"ало да "уде ка!е да не постоји# Према томе, постојање 0деловање, хтење3 нема смисао# & "та је 'иче нарочито елео да дискредитује Dудске сазнајне моћи, логику
као основно средство нашег сазнања# 7езултат је једна од најрадикалнијих критика логике у модерној мисли# 1 0аркс руши свет гра.анског друштва у име другачијег, новог света, утопије 1 0аркс, 'иче и Dројд се слау да 'ога више нема 1 Које су три велике модерне идеологије 8и"ерализам, конзервативизам и
егалитаризам 0социјализам3 1 Која је основна вредност ли$ерализма, која конзервативизма, а која егалитаризма сло"ода( заједница( једнакост ! Које начело је основа 5утеровог анар+изма у погледу тумачења Светог писма „:вако је спосо"ан да разуме Свето писмо“ ! о ком учењу је познат /ан Калвин, и која је његова основна идеја По
учењу о предестинацији# :вему и свакоме је унапред предодре+ена суд"ина – неком спасење, а неком вечни пакао# 1 /анA/ак @усо је заговарао ивот у складу са природом и њеним законима 1 Која реч 6појава7 доминира у дискурсу након росветитељства 7еволуција ! "та представља замену за $ога након његове „смрти“ у про*есу модернизовања Народ у реормацији, Природа у просветите%ству и
романтици, Пролетеријат у марксизму & Који су основни програмски елементи модерног просветитељства
A# -еорија природног права човека као гра+анина, F# Принцип радикалне скепсе 0Hекарт3, 2# .чење о предрасудама 0идолима3 0'екон3,
G# $нституција сло"одне и јавне употре"е сопственог ума, B# 'ор"а на !ивот и смрт 1 Ко је главни актер у ширењу и заступању идеологија током модерне историје =уманистичка интелигенција ! Као група, интелектуал*и истичу .звишени идеал као свој интерес; као поједин*и, они )е продати идеал ради приземнијег интереса материјалног
опстанка ! Који литерарни анр је $ио преовла.ују)и код +уманиста $лиски+ владарским ку)ама „Cгледало за владара“ & "та је „огледало за владара“ значило владарима, а шта +уманистима *а
владара је то "ила орма неопходне похвала и оправдања, а хуманисти су се, са своје стране, тим текстовима препоручивали владарима у очекивању да ће доћи до неке "о%е слу!"е у ци%у о"ез"е+ење средстава за !ивот# 6ладар, по правилу узурпатор и тиранин, "ио је пријемчив за таквог човека од знања& услед одсуства легитимности "ила му је неопходна слика која ће га приказати у пово%ном светлу, какав није "ио# ! Спој тиранина као узурпатора власти и +уманисте као човека од знања представља типичан модерни спој знања и моћи ! "та је #ирентински тиранин Eангалео*и 3исконти говорио за свог кан*елара Колу)а Салутатија Hа му перо његовог канцелара „вреди више од
чете коњаника“ & Које су универзалне *рте +уманистичког интелектуал*а, од @енесансе до данас
A# $деја о раскиду с претходном епохом 5 завршава се „период мрака“, долази до „повратка светла“ и новог !ивота F# Непрекидно педагошко прописивање правила 5 од техничких правила за до"ро писмо, преко моралних за до"рог владара или гра+анина до, коначно, правила за до"ро друштво 2# $деал јединства теорије и праксе – смисао његовог анга!мана није да просто критикује и саветује, него да његови савети "уду реализовани у пракси G# Наглашени индивидуализам 5 од"ојност према свему што "и могло да „угрози његову аутономију и сло"оду“ B# Cсећање моралног аристократизма 5 читав свет је центриран на његово Yа, а затим се тај егоизам шири у „%у"ав према човечанству“( увек говори у име „човечанства, космополитизма, универзализма“
1# /нтиинтелектуализам 5 о"езвре+ивање и презирање свих оних интелектуалаца који не деле његове хуманистичке моралне претпоставке <# Начин миш%ења и излагања& миш%ење је више спонтано него систематски сре+ено, увек под приматом страсти 0 pathoP5R3 над логиком 0logos5JI3( у његовом дискурсу oratio прете!е над ratiо, а пошто му говори извиру из осећања и логике срце, препуни су спонтане импровизације ;# . политичком смислу, хуманиста је дилетант колико и агилан у !е%и да види остварење свог моралног идеала W# Примат индивидуе над институцијом 5 уверење када "и гра+ане одликовала врлина про"лем инситуција "ио "и лако решив, штавише, "иле "и сувишне( з"ог примата идеала врлине до"рог гра+анина про"лем усавршавања институција је хронично секундаран и занемарен 1 0есто +уманистичког интелектуал*а као јавне осо$е, почев од 1F( века није није .ниверзитет него каана , у истој мери у којој је у 1G( веку то $ио салон 1 'о%шевичка револу*ија је једина револу*ија као дело +уманистички+ интелектуала*а 1 %д сви+ људи који су икада сачињавали један стале, интелектуал*и су имали најмање осе)аја за слогу ! Cиме се де#инише гра.анин, почев од Hристотела, преко Канта, до данас
.потре"ом ума, урачунавањем интелектуалне спосо"ности за "ав%ење јавним стварима ! Које су три Кантове максиме ума 6умности7, које једнако вае за интелектуал*а и гра.анина
A# мислити самостално F# "ити спосо"ан да се у разговору с %удима поставиш на становиште Hругог 2# увек у говору и миш%ењу "ити консеквентан са самим со"ом ! Критички интелектуала* као „$ора* за опште до$ро“ кроз историју носи #унк*ију 6правно и политички7 још непризнатог гра+анина
1 Ренесанса је препород свих видова живота 1 Ренесанса обнавља везе са класичном културом и отвара пут модерној цивилизацији 1 Већина ренесансно образованих људи тврди да у свету почиње ново доба светлости после хиљаду година мрака 1 Највећи уметници ренесансе који су дали печат целој епохи су Леонардо (да Винчи), Рафаело (Санти) и Микеланђело (Буонароти) 1 !оком италијанске ренесансе град задржава примат у области уметности Фиренца " #ако се пона$ају ренесансне папе и $та постаје нормална појава у цркви и курији% Ренесансне папе воде раскоан !ивот, "анемарују ду#овне о$аве"е и слу!е се свим средствима да при$аве новац% &епоти"ам постаје нормална појава у цркви и курији% " #ако &утер о'ја$њава да индулгенције немају вредност% Лутер сматра да до$ра дела не мо'у да "амене веру% окајае и при"нае 'ре#ова су потврда вере, па откуп*ивае новцем нема вредности% Лутер тра!и да папа и" *у$ави осло$оди вернике чистилита, а не "а "лато% 1 (о &утеру) *католичка+ црква не сме да посредује изме,у -ога и човека јер само +рист има на то право . #оје су социјално/психоло$ке последице #алвиновог учења о предестинацији % отре$а да се стално ради, теди, $е!и од 'ре#а и чува самоувереност 1 0 циљу учвр$ћивања превласти над ривалским претензијама цркве) владари и њихови саветници почињу временом да истичу да краљевска власт потиче од о!анске . #оју политичку идеју развија енглески краљ ејмс 2 насупрот црквеној власти% -ејмс . ра"вија идеју о $о!анским правима кра*а, тврди да кра*еве постав*ају $о'ови, да они седе на $о!анском престолу и да једино Бо'у од'оварају% 1 Најчувенија изрека која се приписује &ују 324 56 /0р!ава, то сам ја1/ . #оје научно уверење у 17 веку представља изузетно велику опасност по црквено учење% 2вереа да се универ"ум кре3е $е" $о!анске сна'е% 4о учее у"рокује нападе на астрономе и и#ов рад, при чему католичка црква пока"ује отворено непријате*ство према и#овој науци%
1 #о је најзначајнији представник научне револуције 17 века и које је његово најпознатије откриће% 5сак 6утн% 6е'ово најпо"натије откри3е је сила 'равитације% 1 0 православној религији о'ожавају се иконе од којих се очекују чуда
