Medjunarodni Odnosi Skripta Za Ispit

29. Činioci u meĎunarodnim odnosima: pojam i vrste meĎuzavisnosti Kao analitiĉki termin, ―meĊuzavisnost― se odnosi na situacije u kojima uĉesnici ili dogaĊaji u razliĉitim delovima sistema utiĉu jedni uz druge. Jednostavno reĉeno, meĊuzavisnost znaĉi uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni loša i moţe da postoji u većoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meĊuzavisnost je sadrţana u braĉnom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise „u bogatstvu, u siromaštvu, u dobru i zlu―. I meĊuzavisnost meĊu nacijama ponekad znaĉi bogatstvo, ponekad siromaštvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku Ţan-Ţak Ruso je istakao da uz meĊuzavisnost idu i sukobi i neslaganja. Njegovo „rešenje― bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko moguće u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokušaju sa izolacijom  –  kao što su to uĉinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se dešava uz izuzetne ekonomske troškove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta. Realisti su istica li da su drţave jedini znaĉajni akteri, da je vojna sila dominantan

instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moţemo postaviti potpuno razliĉitu svetsku politike: 1.) drţave nisu jedini vaţni akteri – transnacionalni – transnacionalni uĉesnici koji deluju  preko dr ţavnih ţavnih granica takoĊe su primarni igraĉi 2.) sila nije jedini vaţan instrument –  ekonomska manipulacija i korišćenje meĊunarodnih ustanova su dominantni instrumenti 3.) bezbednost nije primarni cilj  –   primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamišljeni svet moţemo da oznaĉimo kao  složenu meĎuzavisnost.  Najbolji primer interakcije izmeĊu sloţene meĊuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriĉki uvoz iz Kine daleko nadmašuje ameriĉki izvoz. Rezultat je znaĉajan trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Kine asimetriĉan  u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na  potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi potencijalni gubitak kineske robe mogle da

kompenzuju kupujući je negde drugde, a Kina ima snaţne unutrašnje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliĉina kineskog trţišta za ameriĉku robu i domaća  potraţnja z a kineskom robom u SAD znaĉe da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniĉena transnacionalnim akterima, ukljuĉujući ameriĉke multinacionalne korporacije koje su vršile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i kršenja  ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaţan uticaj na opaţanje ravnoteţe snaga u Istoĉnoj Aziji, i doprineo oţivljavanju ameriĉko-japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine. Ekonomska meĊuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine velika naftna kriza dovela je ekonomski sukob na središnje mesto. Liberali ponekad tvrde da meĊuzavisnost znaĉi mir i saradnju,  ali, na ţalost, to nije tako jednostavno. Sukobi se nastavljaju, ĉak i u svetu meĊuzavisnosti. Prvobitna meĊuzavisnost je osnovna. MeĊutim, ona trpi i menja se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno društvo poseda. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspešnom odgovoru na nepovoljne uslove putem razvoja savršenijih sredstava za proizvodnju, ili tako što će izvesne fiziĉke prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, što moţe tom društvu da omogući miran razvoj. Postoji nekoliko tipova meĊuzavisnosti:

1

a) Prvobitna meĊuzavisnost, nastaje samom

teritorijalizacijom potpunih društava a  proizlazi iz razliĉitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodnje. (od doba naturalne proizvodnje do razvoja robne proizvodnje).  b) Drugi osnovni tip prvobitne meĊuzavisnosti javlja se u borbi za raspolaganje viškom

 proizvoda, koji se najĉešće trezoriše u vidu blaga još u prvobitnim zajednicama, robovlasniĉkim i feudalnim drţavama. Ovaj oblik meĊuzavisnosti u prvobitnoj zajednici,  ja se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija društva postaju  javl ja ―redovne funkcije‖ na-rodnog ţivota. Prvobitnu meĊuzavisnost karakteriše odsustvo meĎunarodne podele rada, te se u njoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradnje u meĊunarodnim odnosima. Iz tih razloga, u meĊunarodnim odnosima koji nastaju u meĊuzavisnosti ovoga tipa, sukob je os- novni oblik meĊunarodnih odnosa, dok saradnja  postoji samo izuzetno, i to ugla- vnom u politiĉkom grupisanju drţava koje su u sukobu s nekom drugom drţavom ili grupom drţava. c) Trţišni i tehnološki tip meĊuzavisnosti nasta je s prerastanjem robne proizvodnje u

osnovni oblik proizvodnje, što se zbiva razvojem kapitalistiĉkog naĉina proizvodnje u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodnja. Razvoj industrije i tehnologije u biti menja prvobitnu meĊuzavisnost, što delimiĉno omogućuje brze

 promene poloţaja drţava u meĊuzavisnosti a time i menjanje njihovog ponašanja i njihove politike u meĊunarodnim odnosima. U ovom tipu meĊuzavisnosti javljaju se novi oblici nejednakosti, kao posledica razlika u industrijskoj i tehniĉkoj razvijenosti, što u meĊunarodnoj podeli rada bitno utiĉe na poloţaj društva na svetskom trţištu i u meĊunarodnim ekonomskim odnosima uopšte.  U uslovima naturalne  privrede trţište je  bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog društva, provincija ili feuda, tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili mogući. Ĉak ni jedinstven sistem mera nije bilo moguće ustanoviti od jednog jednog do drugog grada i feuda. Zbog proizvodnje u velikim serijama (koje zahteva industrijska proizvodnja), razvija se svetsko trţište. Svetsko trţište doprinosi meĊunarodnoj podeli rada, koja doprinosi specijalizaciji zemalja u proizvodnji. Upravo ova specijalizacija vodi povećanju meĊuzavisnosti. TakoĊe, javlja se sve veća uloga nauke u proizvodnji, i ona stvara jedan novi vid meĊuzavisnosti –  tehnološku meĎuzavisnost. Tada se javlja nuţnost saradnje da bi se postigli interesi svake pojedine drţave zbog meĊuzavisnosti sa drugim drţavama. Od o blika meĊuzavisnosti i stepena u najvećoj meri zavisi mogućnost razvoja  procesa saradnje ili sukoba u meĊunarodnim odnosima: 1. Oblik meĊuzavisnosti u meĊunarodnom odnosu izmeĊu dve ili više drţava oznaĉava naĉine na koje se mogu postići interesi iz tog odnosa. Iz podele rada raĊa se interes svakog uĉesnika u njoj u odnosu na  onog drugog. Interes moţe voditi saradnji ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskljuĉivi. Zbog toga bi se teško mogao  braniti do kraja Dirkemov stav po kome ―... svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloţeni sukob. Jer tamo gde vlada samo interes, kako nema niĉega što obuzdava prisutne egoizme, svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno

 primirje u tome veĉitom sukobu ne moţe biti dugog veka. Interes je zaista nešto najnepostojanije na svetu‖ Interesi su zaista promenljiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza ĉinilaca koji takoĊe deluju s promenljivom snagom. MeĊutim, interesi u meĊunarodnim odnosima proizlaze, u krajnjoj analizi, iz datog datog tipa meĊuzavisnosti a njihova trajnost i mogućnost zadovoljenja zavise od oblika i stepena meĊuzavisnosti. Ako je oblik meĊuzavisnosti takav da se interesi u njemu mogu ostvariti pu- tem sile, ili 2

 je sila jedini naĉin da se takvi interesi ostvare, onda se moţe oĉekivati veća uloga sile u datim odnosima. Kada su imperijalistiĉke protivureĉnosti nalagale monopolizaciju trţišta unutar i u meĊunarodnim ekonomskim odnosima, onda je bila primenjena sila radi osvajanja kolonija, ĉime je ta monopolizacija ostvarena. Koristi meĊuzavisnosti  ponekad se izraţavaju kao nulti zbir  i nenulti zbir . U situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje zb ir, a njeno ispuštanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna veće pite je pozitivni zbir, su u uzajamnoj zavisnosti. Pojedini liberalni ekonomisti teţe da o meĊuzavisnosti razmišljaju samo u terminima zajedniĉkog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u kome svi imaju koristi i svima je bolje. Raspodela koristi  –  ko   ko dobija koliko od ukupnog dobitka - je nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat  je da u ekonomskoj meĊusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiĉki sukob. Ĉak i kada je pita veća, ljudi se mogu boriti oko toga ko će dobiti veće parĉe. Ĉak i ako meĊuzavisne zemlje uţivaju zajedniĉku dobit, moţe doći do sukoba oko toga ko će dobiti

veći deo te zajedniĉke dobiti. U politici meĊuzavisnosti, razlika izmeĊu toga šta je domaće a šta strano postaje nejasna. Svaka meĊuzavisnost ima svoje troškove kao jednu od dimenzija. Oni mogu obuhvatati kratkoroĉnu osetljivost ili dugoroĉnu ranjivost. Osetljivost   se odnosi na koliĉinu i brzinu posledica zavisnosti; znaĉi, kako i koliko brzo promene jednog dela sistema utiĉu na promene drugog dela sistema? Visok nivo osetljivosti, meĊutim, nije isto što i visok nivo ranjivosti.  Ranjivost  se vezuje za relativne troškove promene strukture sistema uzajamne zavisnosti. To je cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre.

Kao jedna od dimenzija, pojavljuje se i simetrija meĊuzavisnosti. Simetrija se odnosi na relativno uravnoteţene sluĉajeve, nasuprot neuravnoteţenoj zavisnosti. U meĊunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meĊuzavisnosti moţe biti izvor moći. Analitiĉari koji tvrde da do meĊuzavisnosti dolazi samo u situacijama podjednake zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiĉko ponašanje.Takva savršena simetrija je veoma retka; kao što su to i sluĉajevi potpune neravnoteţe, gde je jedna strana potpuno zavisna, a druga nije uopšte. Asimetrija je u srcu  politike meĊuzavisnosti. Vrste meĎuzavisnosti mogu se u krajnjoj analizi odrediti tako što će se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaĊujući interesi drţava u meĊunarod- nim odnosima. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima drţava u datom tipu meĊuzavisnosti, za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vre- menskim  periodima, ili samo u jednom datom odnosu. To ne znaĉi da su one zbog svoje  promenljivosti zanemarive. Naprotiv, one u nekom odnosu od nosu mogu biti od prvo- razrednog znaĉaja, te im se mora posvetiti posebna paţnja pri istraţivanju meĊuna- rodnih odnosa. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi, geografski i geostrateški interesi, kulturni, politiĉki i društveno-ekonomski. Varijabile su bezbrojne i u njih bi se

uglavnom mogli svrstati subjektivni ĉinioci (akteri), iracionalna stanja svesti, verski, ideološki oblici svesti kao uzroĉnici ponašanja u meĊunarodnim odnosima iz kojih mogu  proizići posledice  proizići posledice od znaĉaja za meĊunarodni ţivot društva. dr uštva. 1. Ekonomska meĊuzavisnost je osnovna i u njoj dolazi do izraţaja zavisnost  procesa u materijalnoj proizvodnji od veza s ek onomijama onomijama drugih drţava. (ekonomska meĊuzavisnost moţe se upotrebiti i kao oruţje - oĉiti primeri su

3

trgovinske sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji). Stepen ekonomske

2.

3.

meĊuzavisnosti najĉešće i najpotpunije oznaĉava stepen i oblik meĊuzavisnosti u meĊunarodnim odnosima. Geografska meĊuzavisnost - ĉesto izgleda da put kroz neki geografski prostor, izlaz na more ili geostrateški poloţaj imaju veći znaĉaj od ekonomske meĊuzavisnosti, meĊutim, one su znaĉajne na prvom mestu zbog toga što se tim  putem, ili pr eko te geografske taĉke, u datom vremenu mogu oĉuvati ili postići neki ekonomski interesi u ekonomskoj meĊuzavisnosti drţava. Kulturna meĊuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina,  bilo preko prenosa tehniĉkih dostignuća, bilo preko k retanja drugih duhovnih tvorevina.

4. Tehnološk a meĊuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeĊu ekonomskog razvoja date drţave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. Ne postoji mogućnost izolacije jedne drţave iz tog univerzalnog kretanja bez opasnosti od zaostajanja u razvoju. i 5. Društveno-ekonomska meĊuzavisnost se ogleda u stepenu iskljuĉivosti mogućnosti saradnje izmeĊu drţava sa razliĉitim društveno-ekonomskim sistemima. Ova vrsta meĊuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je došlo do smene društveno-ekonomskih formacija. 6.

Politiĉka meĊuzavisnost nastaje s povećanom ulogom politiĉkih procesa u razvoju meĊuzavisnosti iz koje se javlja mogućnost eksploatacije automatskim delovanjem zakona vrednosti.

Postojanje razliĉitih interesa drţava dovodi do jednaĉenja teţnji i mogućnosti, što doprinosi stvaranju politiĉke konstelacije unutar koje se interesi uravnoteţuju politiĉkim sredstvima, ili uz veliko uĉešće politike u tome. Politiĉka sredstva mogu biti ona koja  pospešuju meĊunarodnu saradnju (pregovori, sporazumevanje i izgradnja pravila  ponašanja) ili sukobe (primena razliĉitih vidova politike sile). Prirodan rezultat rastuće meĊuzavisnosti je širenje trgovinskih paktova (EU, NAFTA). Do primene sile najĉešće dolazi onda kada oblik i stepen meĊuzavisnosti ne dozvoljavaju jednoj strani da  poštovanjem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. U situacijama u kojima se manje koristi postiţu manjim obimom sile, ona se upotrebljava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitanje. Jaĉe izraţena ili oĉekivana reakcija utiĉe na povećanje rizika pri upotrebi sile. Povećanje rizika umanjuje izglede za  postizanje koristi putem sile. Na taj naĉin dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. Dolaskom do taĉke na kojoj rizik postaje beznaĉa- jna komponenta, sila dolazi kao krajnje sredstvo za odrţavanje onoga što se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. U procesu razvoja društva stalno se mnoţe mogućnosti za zadovoljenje interesa  putem procesa saradnje u meĊunarodnoj podeli rada i povećava rizik pri upotrebi sile (sve savršenija i ubojitija oruţja). Dva pojma, istiĉu oni, imaju dosta sliĉnosti, ali nisu sinonimi. „MeĊuzavisnost se odnosi na uslove, na  stanje stvari. Za razliku od, meĊuzavisnosti, kad kaţemo globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uvećanja neĉega, stoga je ona proces  kojim odnosi izmeĊu aktera u meĊunarodnim odnosima i koji su pre svega drţavocentriĉni, 4

 bivaju oslabljeni u poreĊenju prema strukturama odnosa izmeĊu razliĉitih aktera koji deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo meĊunarodni. To nešto, ĉijim uvećavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju  globalizam. Globalizam je kako istiĉu oni, kao i meĊuzavisnost (ĉija je podvrsta), ―stanje stvari‖ ili ―stanje sveta koje ukljuĉuje mreţu meĊuzavisnosti na multikontinentalnim rastojanjima―. Globalizam, dakle, podrazumeva mreţu meĊuzavisnosti u odnosima izmeĊu aktera (najĉešće drţava) koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od meĊuzavisnosti koja podrazumeva  pojedinaĉne „spojeve― izmeĊu aktera, bez obzira na rastojanje). Globalizam se, isto kao i meĊuzavisnost, moţe smanjivati i povećavati. Proces uvećanja globalizma naziva se  globalizacija, a proces njegovog smanjivanja deglobalizacija. Dakle, da sumiramo,

najjednostavnije reĉeno globalizacija bi se mogla odrediti kao proces povećavanja „svetskih mreţa meĊuzavisnosti ... sada i u prošlosti.

5

30. Globalizacija kao činilac u meĎunarodnim odnosima: pojam i razdoblja u razvoju

Latinska reĉ „globus― što znaĉi „svet― rodno je mesto u kojem treba traţiti izvor i znaĉenje pojma globalizacija. Ona, se koristila da oznaĉi sve ono što je suprotnost lokalnom, malom i ograniĉenom. Drugaĉije reĉeno, biti globalan znaĉi biti svetski, odnosno pokrivati ceo svet. Sama imenica ―globalizacija― (globalization), pojavila se prvi  put u Webster reĉniku iz 1961. godine. U engleskom jeziku se pridev global koristi da oznaĉi ceo svet. U srpskom jeziku bi se ova reĉ mogla prevesti kao ―usvetnjavanje‖ (koje oznaĉava  pojavu, da svaki dogaĊaj koji se dešava negde drugde u svetu, ima veze sa onim što se dešava nama, odnosno da je svet svuda oko nas. Drugaĉije reĉeno, usvetnjavanje je  proces kojim svet postaje deo svakog od nas).

Најшире гледано може се разликовати најмање 5 општих употреба термина глобализација: 1) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА- подразумева интензивирање прекодржавних интеракција и међузависности између друштава 2) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА- подразумева слабљење и уклањање контроле над тржиштима 3) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева ширење одређених вредности широм света 4) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА- подразумева превласт Запада и особито САД-а (американизација) у светским пословима 5) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ДЕТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА- подразумева претпоставку да географија и простор уопште губе на значају у светској поолитици (Jaan Aart Scholte)

Obiĉno se pod pojmom globalizacija podrazumeva  globalizacija u njenom ekonomskom  smislu. Tako poznati ekonomista i dugogodišnji visoki sluţbenik Svetske banke, profesor Dţozef Stiglic, kaţe da je „globalizacija ... uklanjanje prepreka slobodnoj trgovini i  bliskoj integraciji nacionalnih ekonomija.―  U istom smislu, u jednoj od mnogobrojnih definicija ovog pojma koju u njegovoj „kultnoj knjizi o globalizaciji― daje ĉuveni kolumnista „ Njujork Tajmsa―, Tomas L. Fridman, kaţe se da je „globalizacija ... širenje kapitalizma slobodnog trţišta praktiĉno na sve zemlje sveta.― Na drugom mestu, u tekstu objavljenom u prestiţnom ameriĉkom ĉasopisu ( Foreign Policy), on istiĉe da je globalizacija „integracija svega sa svim drugim. Kompletnija definicija da je globalizacija integracija trţišta, finansija i tehnologije na naĉin koji skuplja svet od veliĉine „srednje― do veliĉine „malo―. Globalizacija omogućava svakom od nas, bez obzira gde ţivimo, da dosegne svet dalje, dublje, brže i jeftinije nego ikada pre i dopušta svetu da do svakog od nas dopre dalje, brže , dublje i jeftinije nego ikada ranije." Sliĉno njima i jedan od najpopularnijih istoriĉara današnjice, harvardski profesor Najal Ferguson, pod ekonomskom globalizacijom (koja je po njemu, samo jedan od oblika koji

globalizacija moţe imati) podrazumeva „meĊunarodnu integraciju meĊunarodnih trţišta sirovina, usluga, kapitala i radne snage...― Ono što skoro sve relevantne definicije ovog  pojma ističu u prvi plan jeste da je globalizacija proces. Iako se globalizacija najĉešće shvata u njenom ekonomskom smislu, taj smisao je samo  jedan od mogućih znaĉenja ovog pojma. Najpotpunije odreĊenje znaĉenja pojma

6

globalizacija dali su Robert Kiohejn i Dţozef Naj. Oni su sopstvenu teoriju meĊunarodnih odnosa nazvali „kompleksna meĊuzavisnost―. Tri glavne karakteristike "kompleksne meĊuzavisnosti" su: 1.  Postojanje višestranih kanala za kontakte izmeĎu društava, koji ne moraju odvijati isključivo preko vlada. Naprotiv. Nevladine organizacije, ekonomske elite i drugi „nedrţavni akteri― ovde se pojavljuju kao sasvim ravnopravni uĉesnici u svetu meĊunarodnih odnosa; 2. Odsustvo hijerarhije meĎu pitanjima, što znaĉi da se odnosi izmeĊu razliĉitih aktera ne mogu klasifikovati po nekakvoj hijerarhiji. Kao posledica ovoga, bezbednost drţava shvaćena iskljuĉivo u vojnom smislu (military security) nije jedini predmet odnosa meĊuzavisnosti izmeĊu aktera.1 Tako se na agendi spoljnopolitiĉkih odnosa mogu naći i takva pitanja kao što su ekonomija, ekologija, ljudska prava i drugo; 3.  Manja uloga vojne sile u odnosima izmeĎu aktera. Oni tvrde da iako u nekim regionima sveta (Srednji Istok, Balkan, Afrika, ) vojna sila i dalje ostaje ĉinilac na koji se mora raĉunati u odnosima izmeĊu drţava, u nekim podruĉjima je ta mogućnost, ipak manje verovatna (Severna Amerika, Evropa, Japan, Australija ). Po njima, da bi se  shvatila i razumela globalizacija, mora se poći od meĎuzavisnosti.  Na praktiĉnom  primeru pokazano, iz toga proizilazi da moţemo govoriti o ekonomskoj, vojnoj ili

kulturnoj meĊuzavisnosti izmeĊu Japana i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. To znaĉi da izmeĊu ove dve drţave postoji jedna (recimo vojna) meĊuzavisnost. MeĊutim, kada bi rekli da izmeĊu Japana i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava postoji stanje globalizma, to bi znaĉilo da se ne radi samo o jednoj meĊuzavisnosti izmeĊu njih (recimo vojnoj), već o ĉitavoj mreţi meĊuzavisnosti (ekonomskoj, politiĉkoj, kulturnoj...). Po njima, da bi se shvatila i razumela globalizacija, mora se poći od meĊuzavisnosti. Dva pojma, istiĉu oni, imaju dosta sliĉnosti, ali nisu sinonimi. „MeĊuzavisnost se odnosi na uslove, na stanje stvari. Za razliku od, meĊuzavisnosti, kad kaţemo globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uvećanja neĉega, stoga je ona proces kojim odnosi izmeĊu aktera u meĊunarodnim odnosima i koji su pre svega drţavocentriĉni, bivaju oslabljeni u poreĊenju prema strukturama odnosa izmeĊu razliĉitih aktera koji deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo meĊunarodni. To nešto, ĉijim uvećavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju  globalizam. Globalizam je kako istiĉu oni, kao i meĊuzavisnost (ĉija je podvrsta), ―stanje stvari‖ ili ―stanje sveta koje ukljuĉuje mreţu meĊuzavisnosti na multikontinentalnim rastojanjima―. Globalizam, dakle, podrazumeva mreţu meĊuzavisnosti u odnosima izmeĊu aktera (najĉešće drţava) koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od meĊuzavisnosti koja podrazumeva pojedinaĉne „spojeve― izmeĊu aktera, bez obzira na rastojanje). Globalizam se, isto kao i meĊuzavisnost, moţe smanjivati i povećavati. Proces uvećanja  globalizma naziva se  globalizacija, a proces njegovog smanjivanja deglobalizacija. Dakle, da sumiramo, najjednostavnije reĉeno globalizacija bi se mogla odrediti kao proces povećavanja „svetskih mreţa meĊuzavisnosti ... sada i u prošlosti. Globalizacija kao pojava savremenog doba: od transatlantskog (telegrafskog) kabla,

 preko PC računara do optičkih kablova (shvatanje Tomasa L. Fridmana) Tomas L. Fridman smatra da su do sada postojale dve velike ere globalizacije. Prva velika era, koja je trajala od sredine devetnaestog veka (od vremena postavljanja transatlatskog telegrafskog kabla 1866. godine, koji je povezao Njujork i London) pa do 1

 Isto, p. 21.

7

vremena Prvog svetskog rata, smanjila je svet od veliĉine „veliko“ (large) do veliĉine „srednje“  (medium). Zasnovana je na palim cenama transporta. Druga velika era globalizacije, koja je trajala od pada Berlinskog zida pa do 2000. godine , smanjila je svet od veliĉine „srednje“ (medium) do veliĉine „malo“ (small). Ona je zasnovana na palim cenama telekomunikacija, a sve zahvaljujući pronalaţenju satelita, mikroĉipa, mobilnog

telefona, fiber optike, interneta i PC raĉunara. Marta 2004. on uvodi i treću veliku eru globalizacije koju oznaĉava kao globalizacija 3.0. (podaci se veoma lako prenose i u kojoj su daljina, i cena prenosa podataka gotovo zanemarljivi). Treća velika era globalizacije (globalizacija 3.0), smanjila svet od veliĉine „malo“ (small) do veliĉine „sićušno“  (tiny). Treću eru globalizacije prouzrokovala su tri ĉinioca: 1) masovna instalacija podzemnih i podvodnih optiĉkih kablova, koji proširuju kapacitete i enormno  povećavaju brzinu prenošenja informacija; 2) širenje upotrebe PC raĉunara, odnosno uvećavanje broja ljudi koji poseduju raĉunare; 3) konvergencija raznih softverskih aplikacija, tako da je danas moguće, kao što primer indijskih knjigovodstvenih firmi i  pokazuje, raditi u Indiji a imati klijente i radnike širom sveta. Globalizacija kao pojava savremenog doba: od Velike Britanije do Sjedinjenih Američkih  Država kao hegemona (shvatanje Najala Fergusona) Istorijat globalizacije moţe posmatrati i kao priĉa o imperijama koje su odrţavale sistem  prve i druge velike ere globalizacije u funkciji. Ferguson smatra da je do tako visokog stepena globalizovanja sveta došlo pre svega zahvaljujući postojanju dva hegemona:

Velike Britanije u razdoblju pre Prvog svetskog rata i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava danas. . Bez njihove vojne, ekonomske i svake druge premoći, stabilnost meĊunarodnih sistema prve i druge ere globalizacije ne bi ni postojala.

Ono što se moţe primetiti kao osnovna razlika, izmeĊu globalizacije danas i u prošlosti,  jeste da je globalizacija danas mnogo „deblja― (thicker) nego u prošlosti (primer „tanke― globalizacije oni navode ĉuveni „put svile―) Globalizacija je jedan „svevremenski― proces, odnosno pr oces koji je stalni pratilac ţivota ĉoveka na zemlji.

8

31. Različiti vidovi globalizacije u savremenim meĎunarodnim odnosima Poslednja decenija dvadesetog veka ostaće upamćena kao „decenija globalizacije. Најшире гледано може се разликовати најмање 5 општих употреба термина глобализација: 1) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА- подразумева интензивирање прекодржавних интеракција и међузависности између друштава 2) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА- подразумева слабљење и уклањање контроле над тржиштима 3) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА- подразумева ширење одређених вредности широм света 4) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА- подразумева превласт Запада и особито САД-а (американизација) у светским пословима 5) ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КАО ДЕТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА- подразумева претпоставку да географија и простор уопште губе на значају у светској поолитици (Jaan Aart Scholte) Globalizacija nije  pojam jedne dimenzije. Isto kao što veze izmeĊu razliĉitih aktera u

meĊunarodnim odnosima mogu biti mnogostruke i razliĉite, tako i proces kojim se "svetske mreţe meĊuzavisnosti" uvećavaju, ima svoje razliĉite dimenzije. Ekonomska globalizacija, je dakle, samo jedan od oblika u kojima se globalizacija moţe pojaviti, kako u prošlosti tako i danas. Pored nje, moţemo govoriti i o globalizaciji ţivotne sredine, vojnoj globalizaciji i društvenoj globalizaciji. Znaĉaj razvrstavanja globalizacije  po njenim dimenzijama leţi u tome što se tako shvata sva sloţenost, sveprisutnost i trajnost ovog procesa. Globalizacija ţivotne sredine

Globalizacija ţivotne sredine (Environmental Globalization), je najstariji, najfundamentalniji i da tako kaţemo uvek prisutni oblik globalizacije. Ona se moţe definisati kao „transport materijala na dugim rastojanjima (long  –   distance) u atmosferu ili okeane, ili bioloških materija kao što su patogeni ili genetski materijali, koji utiĉu na ljudsko zdravlje i blagostanje.― Ona moţe nastati prirodnim putem, i na to ĉovek gotovo i da ne moţe uticati, ali moţe nastati i kao rezultat delovanja ĉoveka. Primeri za ovu dimenziju globalizacije su brojni: od epidemije malih boginja, kuge i side pa do pojave globalnog zagrevanja, ozonskih rupa itd.

Ipak treba istaći, da ne proizvode svi oblici globalizacije ţivotne sredine tako katastrofalne posledice po ţivot ĉoveka na zemlji. Prenošenje biljnih i ţivotinjskih vrsta sa jednog kraja planete zemlje na drugi imalo je veoma pozitivne efekte na opstanak

ĉoveka u nekim surovim zemljama i ţivotnim situacijama. Širenje podruĉja na kojima se uzgajaju krompir, paradajz, kukuruz samo su neki od primera globalizacije ţivotne sredine, bez kojih se naš ţivot danas ne bi mogao ni zamisliti. U prošlosti, u vreme ĉestih nestašica hrane, ove i neke druge biljne i ţivotinjske vrste bile su od još veće vaţnosti za o pstanak ljudi u nekim siromašnim podruĉjima. Setimo se samo primera Irske iz 1800- ih i velike gladi nastale usled lošeg roda krompira, što je imalo za posledicu ogromne migracije stanovništva ove zemlje u Sjedinjene Ameriĉke Drţave.

9

Vojna globalizacija Vojna globalizacija (Military Globalization) je uz, globalizaciju ţivotne sredine, moţe se tako reći, jedan od „najvernijih―  pratilaca ţivota ĉoveka na zemlji. Ona se „sastoji od mreţa meĊuzavisnosti u kojima je prisutna sila, ili pretnja upotrebom sile.―  I ova dimenzija globalizacije je veoma stara, i moţe se pratiti „ najmanje od vremena pohoda

Aleksandra Velikog pre nekih 2300. godina, što je rezultiralo stvaranjem imperije koja se  prostirala na tri kontinenta, od Atine, preko Egipta do Indije.―  Dakle, r atovi, naroĉito svetski , kao i oni koji se vode na više kontinenata, najtragiĉniji su primer vojne globalizacije. Dobar skorašnji primer jeste naravno Hladni rat, koji se vodio izmeĊu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. U ovom ĉudnovatom nadmetanju dve supersile i njihova dva vojna i ekonomska bloka, vojna globalizacija oliĉena u upotrebi sile (uglavnom u zemljama trećeg sveta), i u pretnji upotrebom sile (stalno  prisutna mogućnost vojnog sukoba izmeĊu dve strane) došla je do punog izraţaja. U  poslehladnoratovskom svetu dobar primer vojne globalizacije jesu terorizam, tzv. humanitarne intervencije, te unutrašnji ratovi (ratovi unutar drţava pre nego izmeĊu

drţava). Ekonomska globalizacija

Ekonomska globalizacija je jedna od najznaĉanijih dimenzija globalizacije. O njenom znaĉaju najbolje govori ĉinjenica da je ona, kako smo to već istakli, postala sinonim za globalizaciju uopšte. Ekonomska globalizacija se moţe definisati kao „ protok dobara, usluga i kapitala na dalekim rastojanjima (long –  distance), kao i informacija i percepcija koje prate trţišnu razmenu.― Kako dalje istiĉu Kiohejn i Naj, „ona takoĊe ukljuĉuje organizaciju procesa koji su povezani sa tim kretanjima: na primer organizovanje  proizvodnje u zemljama gde se plaćaju male nadnice, (recimo  –  prim. D. Ţ.) u Aziji, za

trţišta Sjedinjenih Drţava i Evrope.― Danas se više nego ikada moţe govoriti o ekonomskoj globalizaciji. Jedan od njenih već pominjanih promotera, Tomas L. Fridman na jednom mestu u knjizi „Leksus i maslinovo drvo―  (Lexus and Olive Tree), istiĉe sledeće vrline današnje ekonomske globalizacije: „Vodeća ideja (koja stoji –  prim. D. Ţ.) iza globalizacije je kapitalizam slobodnog trţišta –  što više dopuštate silama trţišta da vladaju i što više otvarate vašu ekonomiju slobodnoj trgovini i konkurenciji, to će efikasnija i prosperitetnija vaša ekonomija biti... Stoga, globalizacija takoĊe ima svoj skup ekonomskih pravila –   pravila koja se vrte oko otvaranja, deregulacije i privatizacije vaše ekonomije, a sve u cilju da je uĉini te konkurentnijom i atraktivnijom za strane investicije. Na vrhuncu hladnog rata, 1975. godine, samo 8 procenata zemalja na svetu je

imalo liberalne, kapitalistiĉke reţime slobodnog trţišta, a ukupne strane direktne investicije (u svetu  –  prim. D. Ţ.) su tada iznosile 23 milijarde dolara, prema procenama Svetske Banke. Hiljadu devetsto devedeset sedme, broj zemalja sa liberalnim

ekonomskim reţimima predstavlja 28 procenata (ukupnog broja drţava sveta), a ukupne strane investicije 644 milijarde dolara. Prakt iĉan primer Svetske Trgovinske Organizacije i politike smanjenja carina i otvaranja trţišta, kao i ukupne razmene izmeĊu drţava najbolji su primer ekonomske globalizacije na delu danas. Od Marka Pola, i puta svile, pa do Bila Gejtsa i trgovine putem intern eta, ekonomska globalizacija je prešla dugaĉak i

vidljivo uspešan put.

10

Društvena globalizacija Poslednja i ne manje znaĉajna dimenzija globalizacije jeste društvena globalizacija. Pod njom se podrazumeva „kretanje ideja, informacija, predstava i ljudi (koji su, naravno,  prenosioci informacija i ideja).― Treba odmah na poĉetku naglasiti da je ovu dimenziju globalizacije veoma teško odvojiti od ostalih dimenzija globalizacije koje za osnovu imaju delovanje ĉoveka (ekonomske i vojne, prvenstveno). Tako, kako smo to imali  prilike da vidimo, iza ekonomske globalizacije stoji ideja slobodnog trţišta. U cilju  potpunijeg i sistematiĉnijeg razumevanja ove dimenzije globalizacije, mi ćemo se ukratko pozabaviti sa svakom od brojnih „ poddimenzija― društvene globalizacije. Društvena globalizacija kao kretanje ljudi Konkretan primer za kretanje ljudi, kao „ poddimenziju― društvene globalizacije, jesu

migracije. Ljudi napuštaju drţave u kojima su roĊeni iz razliĉitih razloga: nekad je to stvar izbora, a nekad, u sluĉaju ratova i velikih progona, stvar moranja. Iako se danas gotovo nigde ne moţe bez vize, kako je to moglo r ecimo u devetnaestom veku, pa i pre Prvog svetskog rata, ipak se ljudi i danas kreću ka drţavama i delovima sveta gde misle da će ţiveti lakše. Društvena globalizacija kao kretanje ideja Ideje, to je poznato još od vremena Platona, vladaju svetom. Bilo da su u pitanju religijska ili nauĉna uĉenja, one utiĉu na svest ljudi i velike razdaljine koje treba da preĊu im nisu nikakva prepreka. Kao primer za to, profesor Naj navodi širenje ĉetiri najveće svetske religije (Budizma, Judaizma, Islama i Hrišćanstva), praktiĉno na sve kontinente sveta. Sliĉna stvar je i sa nauĉnim saznanjima, ideologijama (uzmite na primer samo liberalizam, marksizam, fašizam) i razliĉitim idejama i pokretima. Neke stvari ipak  povezuju ljude, bez obzira na materijalni status, jezik kojim govore ili narod kojem

 pripadaju. ―Oni koji misle da da je besmisleno priĉati o meĊunarodnoj zajednici ignorišu znaĉaj globalnog širenja politiĉkih ideja kao što su pokreti za ukidanje ropstva u devetnaestom veku, antikolonijalizam posle Drugog svetskog rata, i pokreti za zaštitu ţivotne sredine i feministiĉki pokreti danas.‖ Politiĉka i pravna globalizacija kao "poddimenzije" društvene globalizacije Politiĉku globalizaciju, Dţozef Naj definiše kao "poddimenziju društvene globalizacije koja se odnosi na ideje i informacije o vlasti (power) i upravljanju (governance). Ona se odnosi na imitaciju politiĉkih ureĊenja drţava (recimo povećanje

 broja demokratskih drţava u svetu, u poslednjih dvadesetak godina). Kao sliĉni primeri  politiĉke globalizacije mogu se uzeti i "revolucije koje su širile poput "epidemija" i koje su dostizale meĊunarodne razmere." Reĉ je naravno, o poznatim revolucionarnim dešavanjima, iz 1789., 1848., 1917. i 1989. godine. Pravna "poddimenzija" globalizacije se odnosi na "širenje pravne prakse i institucija na razliĉitu problematiku, ukljuĉujući svetsku trgovinu i kriminalizaciju ratnih zloĉina poĉinjenih od strane šefova drţava." Osnivanje MeĊunarodnog kriviĉnog suda tipiĉan je primer pravne globalizacije.

11

32. Protivrečnosti globalizacije u savremenim meĎunarodnim odnosima Globalizacija je najjednostavnije reĉeno, protivreĉan proces, odnosno kako kaţe Dţozef  Naj, proces „koji ne podrazumeva univerzalnost.― Naime, svakodnevno smo u prilici da se susretnemo sa razliĉitim posledicama koje globalizacija ostavlja na ĉoveĉanstvo i  planetu u celini: od sastanka planetarne ekonomske i politiĉke elite na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, do Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu; od

ĉinjenice, da na svetu nikada nije bilo manje siromašnih, do podatka da je jaz izmeĊu  bogatih i siromašnih veći nego ikada ranije; od situacije u kojoj se na zaštitu ţivotne sredine troši više nego ikada pre u ljudskoj istoriji, do alarmantnog stanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i mogućim klimatskim promenama; od, kako kaţe Fridman, leksusa do maslinovog drveta, „mi ţivimo u delimiĉno globalizovanom svetu―. Globalizacija, dakle, da parafraziramo naslov jedne knjige, ima kao i Janus, dva lica. Da bi se shvatila, hegelovski reĉeno, u  njenom totalitetu, oba ova lica se moraju uzeti u obzir. U tom smislu, mi ćemo se u ovom delu našeg istraţivanja pozabaviti  protivreĉnostima globalizacije, i to tako što ćemo uzeti u obzir svaku od prethodno  pominjanih dimenzija globalizacije. Protivreĉnosti globalizacije ţivotne sredine

Već smo rekli da je globalizacija ţivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom

koraku, bez obzira da li je u to ukljuĉen ljudski faktor ili ne. Praktiĉno, priĉa o ugroţenosti i mogućim naĉinima zaštite i oĉuvanja ţivotne sredine, postala je stvar svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiĉu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke

vode), pojavi ozonskih rupa i izloţenosti ţivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunĉevog zraĉenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici  preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drţava sveta. TakoĊe, širenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog sveopšte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, veće nego ikada ranije. Budući da na zemlji danas ţivi preko šest i po milija rdi stanovnika, a da su  bogatstva kojima planeta raspolaţe, danas ista kao i u prošlosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, moguće je oĉekivati u pojedinim podruĉjima sveta, po reĉima Roberta D. Kaplana, „dolazeću anarhiju.― Ona negde, kao što je to sluĉaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestašica pitke vode, moţe izazvati krvave sukobe izmeĊu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiĉu Ĉarls Kegli i Judţin Vitkof, „globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti šire brţe, uĉestalije i da ih je sve teţe kontrolisati.― Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korišćenu izreku, još uvek nije propao. Poznata priĉa o smrti Natana Rotšilda, najbogatijeg ĉoveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog  veka najbolje ilustruje naĉin na koji se moţe odgovoriti izazovima globalizacije ţivotne sredine.  Naime, gospodin Rotšild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otišao da bi  prisustvovao venĉanju svoga sina razboleo i pošto su lekari bili bespomoćni u leĉenju te

12

 bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem

stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako leĉi obiĉnim antibioticima i koje moţete kupiti u svakoj apoteci, po ceni koštanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotšild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje naĉin na koji se ĉoveĉanstvo bori sa protivreĉnostima globalizacije ţivotne sredine. Ljudska inventivnost i tehniĉko–tehnološki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ţivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaţiti. Protivreĉnosti vojne globalizacije Vojna globalizacija je uz globalizaciju ţivotne sredine, najprisutnija dimenzija globalizacije. To nije ništa neobiĉno, budući da su dosadašnju istoriju sveta obeleţili mnogobrojni ratovi izmeĊu politiĉkih jedinica, a i s obzirom na ĉinjenicu da su ratovi i upotreba sile uopšte, najizrazitiji primer vojne globalizacije. U poslednjih desetak godina, uprkos tvrdnjama nekih teoretiĉara da je završetkom hladnog rata došlo do „kraja istorije― i da se ratovi teško mogu oĉekivati u svetu u kojem postoji jedan obrazac organizovanja politiĉkog i društvenog ţivota, vodilo se dosta ratova. Štaviše, prema  podacima koje navodi Dţozef Naj, ratovi su ĉesti i danas, kao i u prošlosti, s tim što više nisu iskljuĉivo meĊudrţavni, već unutardrţavni sukobi. Naime, kako istiĉe profesor Naj, „većina ratova danas su graĊanski ili etniĉki ratovi. IzmeĊu kraja hladnog rata 1989. godine i kraja dvadesetog veka, dogodilo se 111 oruţanih sukoba na 74 podruĉja širom sveta. Sedam ratova su bili meĊudrţavni, a devet ratova su bili unutardrţavni sa intervencijom stranih drţava.― Štaviše, kako to navodi već pominjani Najal Ferguson,  poĉetkom 2005. godine od 24. oruţana sukoba koji su tada bili u toku širom sveta, skoro u svim sluĉajevima, radilo se o graĊanskim ratovima. Ĉini se da ĉuvena teza Normana Endţela iz 1910. godine u kojoj je prorekao da do Prvog svetskog rata neće doći jer je ekonomski neisplativ, ne radi ni danas, kao što nije radila ni tada. Ekonomska meĊuzavisnost izmeĊu aktera u meĊunarodnim odnosima ponekad ipak nije dovoljna da  bi se izbegli sukobi, pa i ratovi u njihovim meĊusobnim odnosima. Iz tog razloga se ni današnja era globalizacije ne moţe zamisliti bez njene vojne dimenzije. Budući da je zahvaljujući tehnološkom napretku, i usavršavanju razliĉitih vrsta naoruţanja, u svetu danas, po reĉima glavnog urednika ameriĉkog nedeljnika ―Njuzvik‖ (Newsweek) Farida Zakarije, došlo do „demokratizacije nasilja―, upotreba sile i pretnja upotrebom sile nisu išĉezli ni u svetu „kompleksne meĊuzavisnosti― i „nikad debljeg globalizma.― Informaciona revolucija i nauĉno–tehnološki napredak, koji se, već više puta smo to tokom istraţivanja naglasili, nalaze „u srcu― procesa globalizacije, ipak su „maĉ sa dve oštrice. Sa jedne strane, tehnološke i društvene promene su uĉinile rat daleko skupljim za moderne demokratije. Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajuća sredstva (new means of destruction) u ruke ekstremistiĉkih grupa i pojedinaca.―  Dva fenomena vojne globalizacije posebno karakterišu meĊunarodne odnose posle 11. septembra 2001. godine. U pitanju su terorizam i privatizacija rata. Terorizam, za koga Bţeţinski tvrdi,  parafrazirajući Klauzevica, da je „ politika, samo voĊena drugim sredstvima―, a koga Naj definiše kao „svestan napad na neborce sa ciljem širenja straha i zastrašivanja―  je, da tako kaţemo, „ profitirao― od „demokratizacije tehnologije, koja je sredstva za masovno 13

uništenje uĉinila manjim i lakšim za transport, jeftinijim i mnogo prijemĉivijim širokom opsegu grupa i pojedinaca. Koliko su nekada bombe i tajmeri bili kabasti i skupi, toliko

su danas eksplozivi i digitalni tajmeri laki i jeftini. Kada se svemu tome doda i ĉinjenica da su sredstva globalne komunikacije danas dostupna skoro svima, i da ono što je nekada bilo iskljuĉivo rezervisano za drţave, najmoćnije multinacionalne kompanije i  pojedince danas moţe skoro besplatno da se sazna preko interneta, jasno je da je u ovom trenutku lakše nego ikada ranije u istoriji upotrebiti fiziĉku silu da bi se ostvarili razliĉiti, najĉešće politiĉki ciljevi. Sve ovo što smo prethodno naveli dovelo je do još  jedne pojave koja je karakteristiĉna za vojnu globalizaciju posle jedanaestog septembra 2001. godine. Reĉ je naime, o privatizaciji rata. Da biste danas upotrebili silu nije vam  potreban veliki aparat prinude, kakav je recimo u veku iza nas bio potreban Adolfu

Hitleru ili Pol Potu. Sada to moţete uraditi na mnogo lakši i jednostavniji naĉin, i takvu  pojavu profesor Naj naziva „ privatizacijom rata.― Protivreĉnosti ekonomske globalizacije Budući da se ekonomska dimenzija globalizacije uglavnom posmatra kao sinonim za celokupan proces globalizacije, ista je takva situacija i sa njenim protivreĉnostima. Prvo što se pomisli kada se kaţe protivreĉnosti globalizacije, jeste da su to protivreĉnosti koje izaziva ekonomska globalizacija. Najjednostavnije reĉeno, teoretiĉari koji se bave ekonomskom globalizacijom pokušavaju da daju odgovor na ĉuveno pitanje „QUI BONO‖, odnosno „u ĉiju korist―  ona „deluje―. Odgovori se razlikuju i mogu se razlikovati dve grupe mišljenja: jedna, koja tvrdi da ekonomska globalizacija ništa novo nije donela svetu osim da je bogate uĉinila još bogatijima; druga, koja tvrdi da je savremena ekonomska globalizacija pruţila šansu svima, kako bogatima, tako i siromašnima. Pristalice prve grupe mišljenja kaţu da se tu ne mora puno razmišljati i da je kao i uvek, glavni dobitnik „svet bogatih―. Kao glavne argumente za takav stav, oni navode sledeće ĉinjenice: 1) velika nejednakost izmeĊu „onih koji imaju― i „onih koji nemaju―. Kako istiĉe Dţozef Naj, „skor ašnja era globalizacije, sliĉno poluvekovnom periodu pre Prvog svetskog rata, takoĊe se povezuje sa povećanjem nejednakosti izmeĊu i unutar nekih zemalja. Razmera prihoda 20 posto ljudi u svetu koji ţive u najbogatijim zemljama, uporeĊena sa 20 procenata koji ţive u najsiromašnijim zemljama povećala se sa 30: 1 1960., na 74: 1 1997. godine. 2) Liberalizacija svetske privrede, dovela je do

neravnopravne "utakmice" izmeĊu zemalja. Naime, snaţnije privrede mogu znatno lakše "otvoriti" svoje ekonomije, nego privrede siromašnih zemalja. Razlog za to leţi u ĉinjenici da je domaća, ĉesto veoma neefikasna privreda siromašnih zemalja, u velikoj meri ugroţena u sluĉaju malih carina, jer robu koju ona proizvodi i ĉija je cena koštanja  jako visoka, neće imati kome da proda. 3) Globalizacija i dalje siromašne zemlje drţi u  poziciji proizvoĊaĉa sirovina; 4) Globalizacija znaĉi trijumf gigantskih kompanija 5) Globalizacija znaĉi ţelju poslodavaca da nadnice radnika budu što niţe. Ovo su, naravno, samo neki od stavova onih koji napadaju proces globalizacije. Za potpuniji

spisak bilo bi potrebno na stotine stranica teksta. Ipak, za potrebe ovog istraţivanja i ovih par stavova je dovoljno da bi se situacija ilustrovala u potpunosti.

14

Sa druge strane, postoji grupa mišljenja  po kojima globalizacija nije tako jednostavan  proces, kako se to na prvi pogled moţe uĉiniti. Tako na primedbu da je nesrazmera u  primanjima izmeĊu bogatih i siromašnih, veća nego ikada ranije, pristalice ove druge grupe mišljenja navode podatak da svet nikada nije  bio manje siromašan nego danas.  Naime, po podacima koji se pojavljuju u ovom ĉasopisu, „šampioni globalizacije― nisu najjaĉe i najbogatije zemlje sveta, već zemlje poput Norveške, Singapura, Švajcarske ili Irske. Primer velikih ekonomskih uspeha Kine na najbolji naĉin govor i u prilog jednog takvog stava.

 Najjednostavnije reĉeno, ekonomska globalizacija se ne sme shvatiti u  jednostavnim terminima. U krajnjoj instanci, ekonomska globalizacija, ne koristi samo

 jakima , već i slabima. Pitanje je samo na koji će je naĉin i kada oni iskoristiti. Protivreĉnosti društvene globalizacije Društvena dimenzija globalizacije je najosetljivija na uticaj ljudskog faktora. Otuda se za ovu dimenziju globalizacije vezuje i najveći broj protivreĉnosti koje ćemo  potpunije i sistematiĉnije shvatiti ako se osvrnemo na protivreĉnosti nekih od njenih „ poddimenzija―: Protivreĉnosti kretanja ljudi kao „ poddimenzije― društvene globalizacije Uprkos tome što je svet u poslednjih stotinak godina zabeleţio neverovatan stepen ekonomskog i tehnološkog razvoja, i što su carinske i druge prepreke za slobodno kretanje roba, kapitala i usluga manje nego ikada ranije u ljudskoj istoriji, još uvek se ne moţe reći da postoji sloboda kretanja za sve. Naime, iz svega ovoga izuzet je onaj koji  je sve te slobode osmislio i stvorio: izuzet je čovek . Kako to ciniĉno kaţe bivši ameriĉki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Predsednika Dţimija Karter a, Zbignjev Bţeţinski, „globalizacija znači (prim. D. Ž.) slobodu kretanja za sve, osim za ljude. Za razliku od današnje ere globalizacije, u prošlosti su se ljudi mnogo lakše kretali i išli gde su hteli. Brojke o tome govore same po sebi. Uostalom, svi ti ljudi koji su preko ĉuvenog ostrva Elis ulazili u Ameriku nisu ni znali šta su vize, i osim karantina koji su morali da proĊu posle dugog i po zdravlje ĉesto riziĉnog puta, nikave druge prepreke za ulaz u SAD nisu im stajale na putu. Najkraće reĉeno, deglobalizacija kretanja ljudi u svetu posle kraja hladnog rata, predstavlja najveći  paradoks savremene ere globalizacije.

Protivreĉnosti kretanja ideja kao „ poddimenzije― društvene globalizacije Za ideje nikada nisu postojale granice. Sovjetski Savez, koji je u svom nuklearnom arsenalu posedovao nekoliko desetina hiljada nuklearnih bojevih glava, i

ĉijom je eventualnom upotrebom mogao više puta da uništi planetu na kojoj ţivimo, nije uspeo da spreĉi prolaz liberalnih ideja i maštanja o boljem ţivotu (kao na Zapadu) preko svojih dobro ĉuvanih granica. Sliĉno tome, Berlinski zid, koji je bio simbol podela na 15

liniji Istok-Zapad, nije bio dovoljno „ĉvrst― da zadrţi prodor radio i tv talasa iz

Zapadnog u Istoĉni Berlin. Danas, upotrebom satelitskih antena i interneta moţete  premostiti bilo kakve fiziĉke prepreke koje stoje pred vama. Situacija u Iranu ili u Kini,  posle kraja hladnog rata, najbolji su primer za to. Širenjem odreĊenih ideja, bilo putem štampanih medija, radia i televizijem ili danas putem interneta, moguće je pokrenuti ljude da misle i deluju na odreĊeni naĉin. Tako su se priĉe o boljem ţivotu u svetu kapitalizma, koji je na razliĉite naĉine prikazivan u holivudskim filmovima ili serijama (poput veoma popularne „Dinastije― iz osamdesetih godina pr ošlog veka), pokazale kao veoma vaţan ĉinilac u završetku hladnog rata. MeĊutim, istovremeno je moguće globalizaciju kretanja ideja posmatrati i sa njene druge, negativne strane. Tako, su se i

neke druge ideje, poput ksenofobije, rasizma i fašizma širile svetom, postajući globalna  pojava. Raznorazne vrste radikalnih ideja, kako danas, tako i u prošlosti, jedna su od negativnih posledica ove dimenzije globalizacije. Ipak, najveći problem globalizacije kao kretanja ideja, danas jeste tzv. koncept „amerikanizacije― sveta. Protivreĉnosti politiĉke i pravne globalizacije kao „ poddimenzija― društvene globalizacije

Danas se većina zemalja u svetu, deklarišu kao demokratije. Iz tog ugla  posmatrano moţe se reći da je došlo do svojevrsne globalizacije demokratskih politiĉkih ureĊenja. Naime, u poslednjih petnaestak godina, moţe se reći da je svet, a Evropu naroĉito, zapljusnuo talas demokratija. Kako to tvrdi ugledni harvardski politikolog Semjuel Hantington na sceni je bio „treći talas―  demokratizacije zemalja sveta. Ipak, iako su se mnoge zemlje opredelile za demokratsko politiĉko ureĊenje, ratovi još nisu išĉezli iz sveta, a ekonomska efikasnost demokratija još uvek je maglovita. Neostvarena  proroĉanstva Normana Endţela neposredno pre poĉetka Prvog svetskog rata najbolji su dokaz za to. Naime, iako je teško naći teško naći primer da su dve demokratije ratovale izmeĊu sebe (što je središnja pretpostavka teorije demokratskog mira), postoji dovoljan  broj dokaza za to da su zemlje u ranim fazama demokratizacije mnogo sklonije ratu

nego drţave sa autokratskim politiĉkim ureĊenjem.

16

33. Moral kao činilac u meĎunarodnim odnosima Uzimajući u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne igraju ulogu u meĊunarodnim sukobima. Moral, meĊutim, igra ulogu u meĊunarodnim odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutrašnjoj politici. Moralni razlozi se koriste još od Tukididovih dana. Kada su Korkirani došli kod Atinjana da traţe pomoć  protiv Korinta, sluţili su se jezikom etike: ‖pre svega, nećete pomagati agresorima, nego ljudima koji su ţrtve agresije. Drugo, vi ćete na taj naĉin zadobiti našu veĉnu zahvalnost.― Zamenite ‖Korkira― sa ―Bosna‖, i ―Korint‖ sa ―Srbija‖, pa ove reĉi mogu da zvuĉe ubedljivo i u modernim vremenima. Po definiciji koju je dao profesor R. Lukić, moral se moţe odrediti na sledeći naĉin: moral ―je skup društvenih normi koje subjekt, kao sopstvenu bezuslovnu, sa- mociljnu obavezu, zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti, u moralnoj situaciji

oseća trenutno celim bićem, a ne samo uviĊa razumom, koja ĉesto vrši pritisak na njegove prirodne sklonosti i ostvaruje njegovo ĉoveštvo, a za ĉiji prekršaj on oseća griţu savesti, dok društvo na njega primenjuje spoljašnje sankcije uz istovremeni zahtev da on oseća griţu savesti. Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veća društvena povezanost, viši stepen saobraćanja i osećanja bliskosti meĊu ljudima. Takav stepen bliskosti je mnogo veći unutar društ- vene zajednice nego u odnosima izmeĊu tih zajednica. Potpuna društva meĊu sobom mogu biti u bliţim ili daljim odnosima, što zavisi od niza ĉinilaca. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu društva kome pripadaju. Moral se razlikuje i po društveno- ekonomskim formacijama. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoljeno a u drugom ono izaziva gnušanje. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi, i ako su te razlike bitne, moralne norme su takoĊe  bitno razliĉite. Razlike se javljaju i zbog ste- pena ekonomske razvijenosti, ideologije, religije, politiĉkog reţima. Sve te razlike zajedno ĉine da u meĊunarodnim odnosima moralna norma, koja bi imala snagu u meĊunarodnom opštenju, teţe nastaje i ima manju snagu.

Postavlja se pitanje da li se ljudi u meĊunarodnim odnosima osećaju manje odgovornim za kršenje morala nego unutar drţave zbog naĉina donošenja odluka u spoljnoj politici. Ĉini se da kod ovog pitanja mora biti razmotreno postojanje uticaja dve vrste moralnih normi u meĊunarodnim odnosima. Unutrašnji moral  deluje na ponašanje pojedinca u zajednici kojoj pripada, dok ga u ponašanju prema spoljnom svetu, moralna norma ne obavezuje. MeĊutim, sa razvojem meĊuzavisnosti, raĊaju se i odnosi saradnje i  prijateljstva i sa stranim drţavama, koji dovode do stvaranja meĊunarodnih organizacija unutar kojih se pošinje da razvija meĎunarodni moral , kao izraz saglasnosti svesti o  postojanju osnovnih vrednosti u meĊunarodnom ţivotu svakog potpunog društva, koje moraju biti zaštićene, inaĉe se ugroţava opstanak tih društava. Moralni argumentu pokreću i ograniĉavaju ljude. U tom smislu moralnost je moćna stvarnost. Moralni razlozi, meĊutim, mogu takoĊe biti upotebljeni kao propaganda da sakriju prave motive, te oni moćniji su ĉesto u stanju da prenebregavaju moralne obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi ugušili  pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, ―jaki ĉine

ono što moć mora da ĉini, a slabi trpe ono što moraju.‖ U suštini, Atinski stav je bio da u

17

svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. U savremenom svetu, meĊutim, mnogo je manje prihvatljivo za drţave da ispoljavaju svoje prave motive kao što su, po Tukididovim reĉima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znaĉi da moral danas zauzima istaknutije mesto u meĊunarodnim odnosima nego što je to bio sluĉaj u prošlosti? Ili su  jednostavno drţave postale mnogo veštije u svojim propagandnim aktivnostima?  Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeĉatljiviji od drugih. Pitamo se i kada su logiĉni i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis Šlafli tvrdio kako  je nuklearno oruţje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo zašto ga je Bog takoĊe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi moralni argumenti jednaki.

Moralni argumentu pokreću i ograniĉavaju ljude.  Oni mogu biti upotebljeni kao  propaganda da sakriju prave motive, te oni moćniji su ĉesto u stanju da prenebregavaju moralne obzire.

Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi neophodna veća društvena  povezanost, viši stepen saobraćanja i osećanja bliskosti meĊu ljudima. Takav stepen  bliskosti je mnogo veći unutar društvene zajednice nego u odnosima izmeĊu tih zajednica.

Osnovno merilo za prosuĊivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledište po kome se svi interesi prosuĊuju pomoću istih kriterijuma. Vaši interesi zasluţuju istu  paţnju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meĊutim, postoje dve razliĉite tradicije u zapadnoj politiĉkoj kulturi o tome kako prosuĊivati moralne razloge. Jedna  potiĉe od Imanuela Kanta, nemaĉkog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao što je bio Dţeremi Bentam. Kao ilustracija dva pristupa, zamislimo da smo ušetali i neko siromašno selo i da smo tamo zatekli oficira kako je postrojio tri ĉoveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zašto pucate u te seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kaţe: "Prošle noći je neko iz ovog sela  pucao na jednog mog ĉoveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da ću da ubijem ovu trojicu za primer." Vi kaţete: "Ne moţete to da uradite! Ubićete nevinu osobu. Ako  je samo jedan metak bio ispaljen na vašeg ĉoveka onda su najmanje dva od ova tri ĉoveka nevini, moţda ĉak i sva trojica. Vi jednostavno ne moţete da uradite tako nešto." Oficir uzima pušku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kaţe: "Pucajte vi na  jednog od njih umesto mene, a ja ću drugu dvojicu pustiti da odu. Moţete da spasite dva ţivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hoću da vas nauĉim da u graĊanskom ratu ne moţete imati takve moralizatorske stavove.― Šta ćete uraditi? Moţete pokušati da, poput  Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir ima vojnika koji vas drţi na nišanu. Vaš izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem da spasite dve, ili da bacite oruţje i imate ĉiste ruke." Kantovska tradicija po kojoj ĉinite neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluĉaju da odbijete da  poţurujete Ċavolji posao. Utilitaristiĉka tradicija vam moţe sugerisati, da ukoliko moţete da spasite dva ţivota, onda treba to i da uĉinite. Ako se opredelite za Kantovsko rešenje, zamislite da se broj povećao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da moţete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da odbijete da spasite ţivote milion ljudi da bi saĉuvali ĉiste ruke i ĉistu savest? Na nekoj taĉki, vaţne su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuĊivani na tri naĉina: u odnosu na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili

18

mreţnim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni ar gument nastoji da ih sva tri uzme u obzir.

Ograničenja morala Moral igra manju ulogu u meĊunarodnoj politici nego u unutrašnjoj iz ĉetiri razloga. Prvi  je slaba meĊunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u  pogledu prosuĊivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drţave su drugaĉije od  pojedinaca. Drţave su apstrakcije, pa iako su njihove voĊe pojedinci, delatnost drţavnika se ocenjuje na drugaĉiji naĉin, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada  birate cimera većina ljudi ţeli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meĊutim, mogu glasati protiv onog predsedniĉkog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao, "Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo

ĉije smrti". Treći razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meĊunarodnoj politici je njena sloţenost uzroĉno- poslediĉnih odnosa. Dovoljno je teško znati posledice delovanja u unutrašnjim poslovima, u meĊunarodnim odnosima postoji još jedan sloj sloţenosti: meĊudejstvo drţava. Ova dodatna dimenzija oteţava pravljenje taĉnih predviĊanja  posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meĊu studentima Oksfordskog saveza, debatnog društva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, većina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj se oni više nikada ne bi borili za kralja i otadţbinu. Neko drugi je, meĊutim, slušao sve to: Adolf Hitler. Zakljuĉio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko snaţno koliko je ţeleo, jer mu ne bi uzvratile.  Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestašice hrane u svetu. Jedan broj studenata sa ameriĉkih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da jedemo meso, jer pola kilograma junećeg mesa vredi koliko ĉetiri kilograma ţitarica koji se mogu iskoristiti da nahrane siromašne ljude širom sveta". Mnogi studenti su prestali da jedu hamburger i osećali su se dobro zbog toga, ali na taj naĉin nisu nimalo pomogli gladnim ljudima u Indiji ili Bagladešu. Zašto ne? Ţitarice koje su ostale nepotrošene zato što neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladešu jer oni nisu imali novca da ih kupe. Ţitarice su bile višak samo na ameriĉkom trţištu, što znaĉi da su ameriĉke cene pale, a farmeri su  proizvodili manje. Pomaganje seljacima u Bangladešu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili ţitarice preostale zato što nismo jeli hamburger. Konaĉno, postoji argument koji kaţe da su ustanove meĊunarodnog društva naroĉito slabe, te da je razilaţenje izmeĊu pravde i poretka veće u meĊunarodnoj nego u unutrašnjoj politici. I poredak i pravda su vaţni. U unutrašnjoj politici naginjemo da uzimamo poredak kao nešto što je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog viĊenja pravde. Ukoliko, meĊutim,  postoji potpuni besporedak, teško je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoĉe kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u

Somaliji tokom devedesetih. OdreĊeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde. U meĊunarodnoj politici, odsustvo zajedniĉkih zakonodavnih organa, središnje izvršne vlasti ili jakog pravosuĊa, ĉini oĉuvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teţim.

19

34. Tri viĎenja uloge morala u meĎunarodnim odnosima Postoje bar tri razliĉita viĊenja etike u meĊunarodnim odnosima:  skeptici, državni moralisti i kosmopolite. Premda nema logiĉke veze, realisti u njihovim opisnim analizama svetske politike ĉesto naginju ka skeptiĉkom ili pristupu ocenjivanju drţavnih moralista, dok oni koji naglašavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledišta drţavnih moralista ili kosmopolita. a) Skeptici kaţu da moralne kategorije nemaju znaĉaja u meĊunarodnim odnosima, jer

nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji osećaj zajedništva, pa stoga ne moţe biti ni moralnih prava i duţnosti. Klasiĉni stav o etici u meĊunarodnoj  politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: „jaki ĉine ono što moć mora da ĉini, a slabi prihvataju ono što moraju―. Moć stvara pravo. Za skeptike, to je sve što se ima reći na ovu temu. Filozofi ĉesto kaţu da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se delu je. Moralnost zahteva izbor. Ukoliko je nešto nemoguće, ne moţemo imati obavezu da to uradimo. Ako se u meĊunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na „ubiti― ili „biti ubijen―, onda po pretpostavci nema izbora, što bi opravdalo skeptiĉku  poziciju. MeĊunarodna politika je ipak nešto više od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meĊunarodnoj politici, praviti se da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmišljati samo u kategorijama suţenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumĉarenje vrednosti bez da se to priznaje. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u meĊunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno „ubiti ili biti ubijen―, tada tamo ima prostora za izbor. Anrhija znaĉi bezvlašće, ali ne nuţno i haos i potpuni  besporedak. Posto je rudimentarni postupci i institucije koji obezbeĊuju dovoljan stepen  poretka da omoguće neke vaţne izbore: ravnoteţa snaga, meĊunarodno pravo, meĊunarodne organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument skeptika nije dovoljan. Moţemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato što u meĊunarodnoj politici postoji prostor za moralnost. Tomas Hobs je smatrao kako se za izbegavanje „prirodnog stanja― u kome svako moţe da ubije svakog, pojedinci odriĉu svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zaštite budući da je ţivot u prirodnom stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ĉega onda vlade ne f ormiraju nekakav superlevijatan? Zašto ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kaţe Hobs, što nesigurnost na meĊunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca. Vlade obezbeĊuju izvestan stepen zaštite od brutalnosti najsnaţnijih pojedinaca koji mogu šta god ţele, a ravnoteţa snaga meĊu drţavama obezbeĊuje nekakav stepen poretka. Liberali dalje ukazuju na postojanje meĊunarodnog prava i obiĉaja. Iako su rudimentarne, takve norme obavezuju prekršioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo krizu u Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvršio aneksiju Kuvajta da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma.

MeĊutim, zbog toga što meĊunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drţava iz takvih razloga, ogromna većina drţava videla je njegovu akciju kao kršenje Povelje UNa.

MeĊunarodne institucije obezbeĊuju jedan stepen poretka omogućavajući i ohrabrujući komunikaciju, kao i odreĊeni stepen reciprociteta u pogaĊanju. Uzevši u obzir ovakvu situaci ju skoro stalne komunikacije, meĊunarodna politika nije uvek, kako skeptici tvrde, „ubiti ili biti ubijen―.

20

Ĉak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu.  Doktrina pravednog rata, koja vuĉe poreklo iz ranog Hrišćanstva, a ko ja je sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje neduţnih civila. Zabrana ubijanja neduţnih poĉinje premisom koja kaţe "ne ubij". Ako je to osnovna  pretpostavka na kojoj poĉiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga.

Obiĉno je ovo tvrĊeno na temelju Kantovog uĉenja: neki pacifisti, meĊutim, dodaju konsekvencijalistiĉki argument po kome „nasilje raĊa samo više nasilja―. Ponekad, meĊutim, izostanak odgovora na nasilje takoĊe moţe poroditi više nasilja. Na primer, teško je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Buš okrenuo drugi obraz posle 11. septembra.  Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama, sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi

odbijete da se branite, krajnji ishod je da će zlo prevladiti. Odbijajući da se brani, dobro umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moţe biti moralno da ubije u samoodbrani. Moramo, meĊutim, praviti razliku izmeĊu onoga ko moţe biti ubijen i onoga koji ne moţe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi pušku u mene, mogu da ga ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci pušku i podigne ruke u znak  predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ţivot. Moţemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato što u meĊunarodnoj politici  postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se menja u skladu sa promenom uslova opstanka. Što su veće pretnje opstanku, manje je mesta za moralni izbor. Skeptici izbegavaju teške moralne izbore, drugaĉije se ponašajući pri

tome. Sumirajmo to aforizmom koji kaţe: Ljudi ne ţive iskljuĉivo od reĉi, ali ne ţive ni samo od maĉa. Nisu, meĊutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje moralne obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ĉak i kad je u pitanju nepravedan mir. MeĊunarodni poredak jeste vaţan, ali je pitanje kog stepena, a  postoji i ravnoteţa izmeĊu pravde i poretka. Koliko je poretka potrebno pre nego što  poĉnemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon što su sovjetske snage robusno ugušile  pobunu u Baltiĉkim republikama 1990. godine ubivši pritom jedan  broj ljudi, neki Amerikanci su traţli da se prekinu odnosi sa Sovjetskim Savezom. Po njihovom viĊenju, Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraţavaju vrednosti kao što su demokratija i ljudska prava, ĉak i po cenu nestabilnosti i okonĉanja pregovora o kontroli naoruţavanja. Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim pravima bila vaţna, ipak je mnogo vaţnije kontrolisati nuklearno oruţje i dogovoriti sporazum o smanjenju naoruţanja. Na  posletku, ameriĉka administracija je nastavila pregovore o naoruţavanju, ali je ekonomsku pomoć uslovila poštovanjem ljudskih prava. Iznova i iznova u meĊunarodnoj  politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak nasuprot pravde, nego kako izvagati

dostupne izbore u odreĊenoj situaciji. Realisti stoje na validnoj taĉki gledišta, ali  preteruju kad kaţu da poredak u svim okolnostima prethodi pravdi. b)  Državni moralisti .  Državni moralisti tvrde da meĊunarodna politika poĉiva na društvu drţava sa odreĊenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim poštovana.  Najvaţnije pravilo je drţavni suverenitet, koji zabranjuje drţavama intervenisanje izvan vlastitih drţavnih granica u prostor tuĊe jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer, smatra da nacionalne granice imaju moralni znaĉaj, zato što drţave predstavljaju ukupna  prava pojedinaca koji su se udruţili radi zajedniĉkog ţivota. Tako je poštovanje

21

suvereniteta i teritorijaln og integriteta povezano sa poštovanjem prava pojedinaca. Drugi  jeednostavnije kaţu da je poštovanje suvereniteta najbolji naĉin oĉuvanja poretka. U

 praktiĉnom ţivotu, ova pravila ponašanja drţava se ĉesto krše (Sovjetska invazija na Avganistan 1979. i amer iĉka intervencija u Dominikanskoj republici 1965.) c) Kosmopolit e  ,  poput teoretiĉara politike Ĉarlsa Bajca, vide meĊunarodnu politiku ne samo kao društvo drţava, nego i kao društvo pojedinaca. Stoga kada govorimo o pravdi, kaţu kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince. Kosmopolite smatraju da nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one prosto brane nejednakost koja treba da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima distributivne pravde. Realisti (kojima  pripadaju moralni skeptici i neki dr ţavni moralisti), odgovaraju da je opasnost u

kosmopolitiskom prilazu što on moţe dovesti do velikog nereda. Doslovno kazano, napori da se izvrši radikalna redistribucija verovatno vode ka nasilnom sukobu, zato što se ljudi ne odriĉu lako svog bogatstva. Jedan ograniĉeniji kosmopolitiski argument zasniva se na ĉinjenici da ljudi ĉesto imaju umnoţene lojalnosti-prema porodici,  prijateljima, susedima, naciji, moţda i prema nekim transnacionalnim verskim grupama, kao i prema zajedniĉkom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili pokrenuti slikama gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato što postoji, iako slabija, nekakva opšteljudska zajednica iznad drţavnog nivoa. Najposle svi smo ljudska bića. Kosmopolite nas podsećaju da postoji jedna distributivna dimenzija meĊunarodnih odnosa, gde je moralnost jednako vaţna u miru i u ratu. Politike mogu biti osmišljene da podrţe osnovne ljudske potrebe i ljudska prava bez uništavanja poretka. Od pristupa meĊunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiĉu da je poredak nuţan za postojanje pravde, ali ispuštaju iz vida ravnoteţu izmeĊu poretka i pravde. Drţavni moralisti koji vide društvo drţava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju  jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruţaju dostatne odgovore o tome kada neke intervencije mogu biti opravdane. Konaĉno, kosmopolite koje se usredsreĊuju na društvo  pojedinaca imaju duboki uvid u opšteljudsko, ali povećavaju rizik izazivanja ogromnog nereda. Najveći broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi škola su manji vaţni, nego postojanje ravnoteţe izmeĊu ovih pristupa. Zbog razlika izmeĊu unutrašnje i meĊunarodne politike, moralnost je teško  primeniti u meĊunarodnoj politici. Upravo zbog toga što postoji mnoštvo naĉela, iz toga ne sledi da uopšte nema naĉela. Ĉinjenica je da svako društvo još uvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti, svojih potreba i mogućnosti. Ĉak i unutar društva postoje razliĉiti morali uţih zajednica, klasa i slojeva. Razlike su suviše velike u savremenom svetu da bismo mogli oĉekivati da putem meĊunarodnih obaveza stvorimo zajedniĉke vrednosti i moralna naĉela.

22

35. Geografski činilac u meĎunarodnim odnosima Klima, priroda tla i geografski poloţaj su samo neki od uslova koji deluju na poloţaj svakog društva. Moţemo razlikovati više geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovanju prirodnih uslova na ţivot ĉoveka i društva. Tu se mogu navesti oni teoretiĉari koji taj znaĉaj pripisuju klimi ili reljefu tla, kao i samim kvalitetima tla i, naroĉito, što je znaĉajno za analizu meĊunarodnih odnosa, ona shvatanja koja geografskom poloţaju zemlje pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i ţivotu društva, kao i njegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim društvima. Geografski ĉinilac, meĊutim, deluje samo u odreĊenim uslovima razvoja. MeĊutim, nikako ne znaĉi, da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopšte. Da je to sluĉaj, zemlje zemlje koje imaju najpovoljnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. To,

meĊutim, ne mora da bude. Oni samo pruţaju mogućnost a ne stvaraju vrednost, većih stvara rad. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima ĉesto nema  potrebnih sirovina niti energije. Ovaj odnos izmeĊu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razrešavao se kompenzacijama, putem bolje organizacije proizvodnje ili većeg radnog angaţovanja društva koje je u pitanju. Na taj naĉin je i sam geografski poloţaj, kao i drugi prirodni uslovi, odreĊen stupnjem razvoja. U velikom delu ljudske istorije,  posedovanje nafte nije imalo nikakvog znaĉaja za društveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaĊena tehnologija za njenu upotrebu.  Državna teritorija Teritori jalizacijom  jalizacijom društva (krajem srednjeg stupnja varvarstva) uspostavlja se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniĉena prostiranjem zaposednute teritorije. Granice prostiranja ove svojine su nastankom drţave prerasle u poseban pravni i politiĉki institut i one imaju veliki znaĉaj u odnosima drţava. Državne granice –  U 1.  U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne drţave mora imati taĉno utvrĊene granice. Granica je linija koja razdvaja dve drţave i preko koje se odvijaju odnosi izmeĊu tih drţava. Ti odnosi su meĊunarodni odnosi. S razvojem kapitalizma javlja se potreba ĉvršćeg povezivanja svih delova drţavne teritorije, a povećana ekonomska meĊuzavisnost traţi zaštitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne drţave. Nova nacionalna drţava se zasniva na novim organizacionim principima drţavne privrede i drţavne vlasti. U domenu njene oruţane sile stvara se ―narodna vojska‖ koja, na bazi opšte vojne obaveze, prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavlja zaštita granica i teritorijalnog integriteta. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruţana zaštita pojedinih feudalaca i njihovih poseda već prerasta u opšte-društveni organizam. Pitanje razgraniĉenja izmeĊu drţava dobija znaĉajno mesto u meĊunarodnim odnosima, te vremenom nastaju odreĊeni  principi koji su proizišli iz potrebe dobijanja takvih granica koje bi u najvećoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. Od tih granica naroĉito treba izdvojiti sledeće: Etničke granice - Sa nastankom nacije javlja se teţnja da se granice jedne drţave  poklapaju sa etniĉkim prostiranjem jedne nacije. Ovakvo stanje karakteriše epohu stvaranja nacionalnih drţava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka, dok na 23

drugim kontinentima, naroĉito u Aziji i Africi, ovo pitanje još uvek ima veliki znaĉaj u odnosima drţava. OdreĊivanje etniĉkih granica nije nikako jednostavan posao, iako se time ţeli samo to da jedna drţava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna nacija, odnosno nacije koje su odluĉile da ţive u jednoj zajedniĉkoj drţavi. Ĉesto su se iza zahteva za uspostavljanjem etniĉkih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke drţave  prema drugim drţavama.  Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniĉko razgraniĉenje doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa, te se u takvim uslovima moţe oĉekivati razvoj  procesa sa- radnje. Naš veliki nauĉnik Jovan Cvijić  na konferenciji mira u Parizu, zastupao je stav da ―naĉelo prirodnih granica i naĉelo etniĉkih granica moraju se meĊusobno dopunjavati iako u praksi oni jedan drugom pritivureĉe. Prirodne granice - Radi oĉuvanja svoje bezbednosti, drţave ĉesto prilikom razgraniĉenja sa drugim drţavama insistiraju da se poštuju prirodne granice njihovih teritorija. Ove granice se pruţaju preko prirodnih prepreka, kao što su planinski venci, reke, mora. Uz ove najĉešće prirodne granice, van Evrope se jošuzimaju i pustinje, xungle, ili na drugi naĉin teško prohodni tereni. S razvojem tehnike, znaĉaj prirodnih granica za odbranu zemlje opada, mada njihova funkcija u meĊunarodnim odnosima nije  prestala, naroĉito u domenu saobraćaja. Kao prirodna granica, more se još  uvek smatra najidealnijom granicom za  bezbednost drţave, meĊunarodnu trgovinu i meĊunarodni saobraćaj. Pored ovoga, more kao granica ima veliki znaĉaj za razvoj meĊunarodnih ekonomskih  odnosa,  pošto njegovi  putevi, zatim sloboda plovidbe, i mogućnost pristupa  velikom broju drţava, imaju veliki znaĉaj za razvoj veza meĊu drţavama ĉitavog sveta. Reke su uvek predstavljale bar neku prepreku osvajaĉu. U vojnoj veštini reke su imale posebno mesto, kako u odbrani tako i u napadu. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-niĉenja dve drţave, i istovremeno, njihovi prevoji sluţili su kao  put za saobraćaj izmeĊu drţava i invazije osvajaĉa.

 –  Obavljanje procesa proizvodnje vrši se u odreĊenim prirodnim uslovima te su oni uvek u većoj ili manjoj meri uticali na njen razvoj. S obzirom na to da su drţave politiĉke tvorevine, one politiĉkim sredstvima ĉuvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom polju. Mada danas, sa razvojem tehnike ljudi mogu uspešnije da otklanjaju prirodno (relativno) siromaštvo teritorije na kojoj ţive,  bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaĉaja u odnosima drţava. U zavisnosti od razvoja proizvodnje, rastao je i opadao znaĉaj pojedinih prirodnih sirovina. Jedna drţava  je mogla biti siromašna ako nije imala uglja u vremenu u kome je ugalj bio osnovni izvor 2. Kvalitet zemlje i prirodni izvori

energije za pokretanje industrijske proizvodnje. U drugim uslovima, sa razvojem drugih

izvora energije, ta ista drţava je mogla zauzeti neko od vodećih mesta u svetskoj  proizvodnji.

24

 MeĎunarodni geografski položaj

Geopolitiĉka shvatanja prvi je sistematski izloţio nemaĉki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). On polazi od stava da se rast jedne drţave ogleda u njenom teritorijalnom širenju, te da drţave koje raspolaţu većim prostranstvom teritorije, raspolaţu većim kapacitetom moći. Posebno znaĉajnu ulogu su imali teoretiĉari Alfer Mahan, Halford Makinder i Đulio Dui. Mahan je smatrao da pomorske sile imaju prednost u odnosu na konpnene i vazdušne. On  je uticao na Teodora Ruzvelta i uspon ameriĉke mornarice u vr eme eme procvata ameriĉke trgovine. Polazeći od istih ideja, Mekinder  je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemlji omogućuje stvaranje velikih imperija i ĉak, jednog svetskog carstva. On je Evropu, Aziju i Afriku nazvao ―svetskim ostrvom‖. On je stvorio  silogizam po kome ―onaj ko vlada Istoĉnom Evropom, kontroliše predeo srca; ko vlada predelom srca, kontroliše celi svet‖. Posle Prvog svetskog rata, Mekinder modifikuje svoju teoriju, tako što sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike, te je u toj oblasti video drugi ―stoţer moći‖ koji će sa prvim biti u stanju ravnoteţe. Bivši general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitiĉkim teorijama osnov za nemaĉko svetsko gospodarstvo u ĉinjenici da je ona u najpovoljnijem poloţaju da ovlada ―svetskim srcem‖, svetskim ostrvom a time i ĉitavim svetom. Tu je posebno bitan i doprinos Nikolasa Spajkmana  koji je smatrao da je Rimlend

strateški bitniji od Hartlenda (Rimlend –  iviĉne oblasti Evroazije, Hartlend –  Istoĉna Evropa). Đulio Dui  je isticao premoć vazdušnih sila. Bivši nemaĉki general Karl Haushofer kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitiĉkim teorijama osnov za nemaĉko svetsko gospodarstvo u ĉinjenici da je ona u najpovoljnijem poloţaju da ovlada ―svetskim srcem‖, svetskim ostrvom a time i ĉitavim svetom. Geografski poloţaj jedne drţave ili grupacije drţava moţe u velikoj meri da utiĉe na poloţaj te drţave u meĊunarodnim odnosima i meĊunarodnoj politici. Znaĉaj puteva koji prelaze preko neke zemlje, strateški poloţaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloţaja jedne drţave, koji mogu uticati na njeno ponašanje i ponašanje drugih drţava prema njoj. Stepen razvijenosti proizvodnje ima svakako daleko veći znaĉaj u ţivotu jednog društva od veliĉine prostora ko je to društvo naseljava. Iako su pojedini geopolitiĉari veliĉini teritorije koju zauzima jedna drţava pridavali odluĉujići znaĉaj, oĉigledno je da veliĉina prostora ne odreĊuje snagu jednog naroda niti stepen njegove društvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike društvene organizovanosti, kulture i sl. Veliĉini prostora se, meĊutim, ne moţe oduzeti svaki znaĉaj u meĊunarodnim odnosima. U razliĉitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaĉajan uticaj na stvaranje strategijskih planova od brane ili napada. On je imao i, moţe se reći, odluĉujuću ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruţja, znaĉaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio  jedan od osnovnih ĉinilaca u strateškom planiranju.  Na odreĊenom stepenu razvoja društva more je dobilo veliki znaĉaj u meĊunarodnim odnosima drţava. Izlaz na more  je ĉesto omogućavao lakši pristup na svetsko trţište, viši stepen veza sa ostalim drţavama, a time, i više mogućnosti ukljuĉivanja u meĊunarodnu podelu rada (Rusija pokušavala da dobije izlaz na more kroz Bosfor i Dardanele). Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala

25

da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za nju proizlazile iz kontinentalne zatvorenosti došle su do punog izraţaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poĉetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potĉini Srbiju svojim politiĉkim

interesima na taj naĉin što je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoljnoj trgovini Srbije. Znaĉaj mora za meĊunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najvećoj meri i zbog toga što je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u ne- posredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza

za izlazak na Atlantski okean i preko njega u ceo svet. Ekonomski, strateški i politiĉki znaĉaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u njemu i postojanju stalnih ţarišta kriza na ovom podruĉju.

Saobraćajni značaj teritorije  –  u razliĉitim periodima istorije, teritorije pojedinih drţava imale su veliki znaĉaj u razvoju meĊunarodnih veza, trgovine i strategijskih  pr avaca kretanja.(poloţaj Srbije kroz istoriju) Geografski položaj grupacije država  –  u meĊunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u suĉeljavanju interesa, dolazi do ravnoteţe snaga, što dovodi do grupisanja drţava u politiĉke saveze i blokove. Ove politiĉke grupacije se meĊusobno sukobljavaju te se zbog toga mora voditi raĉuna o njihovom geostrateškom poloţaju. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon drţave koje fiziĉki udaljuju dve sukobljene grupacije. To omogućuje, naroĉito ranjivo j grupaciji, manevarski prostor i zaštitu osetljivih taĉaka, koje imaju znaĉaj za kapacitet moći date grupacije. U današnjim uslovima ratne tehnike, ve- liĉina prostora ima poseban znaĉaj u odnosima sile. Poznato  je da antiraketni sistemi imaju veći znaĉaj ukoliko su više istureni prema periferiji  branjenog prostora.

26

36. Nuklearno oružje kao činilac u meĎunarodnim odnosima Vrste oružja za masovno uništenje: 1)  Nuklearno 2) Hemijsko 3) Biološko

Vrste nuklearnog oružja 1) Fisiona nuklearna oruţja (atomske ili A-bombe) 2) Fuziona nuklearna oruţja (termonuklearne  bombe, hidrogenske bombe ili H bombe) Atomske bombe   su jeftinije za proizvodnju. One rade po principu cepanja atoma

 prilikom ĉega se izgubljenja masa transformiše u energiju prema Ajnštajnovoj formuli E=Mx(CxC). Postoje dva hemijska elementa koja se koriste u te svrhe, uranijum-235 (5 ili manje kg dovoljno za jednu atomsku bombu) i plutonijum. Da bi se dobila kritiĉna

masa koja će eksplodirati jedno parĉe uranijuma se u nekoj uskoj cevi bombarduje konvencionalnim eksplozivom i prenosi preko te cevi do drugog komada uranijuma. Uranijum se sastoji od mešavine 0,7% uranijumovog izotopa u-235 koji je podloţan fisiji i 99,3% u-238 koji nije podloţan fisiji. Nuklearno oruţje zahteva obogaćivanje kako bi se  povećao udeo u-235 na 90% ili više. Dobijena materija se naziva visoko obogaćeni uranijum. VOU se moţe kombinovati sa plutonijumom kako bi se formiralo jezgro ili se

moţe samo koristiti kao eksploziv. Bomba baĉena na Hirošimu koristila je samo VOU. 15-20 kg VOU je dovoljno da bi se napravila atomska bomba bez plutonijuma. Prepreke za njihovo dobijanje su te: da je za atomsku bombu potrebno 5 ili više kilograma U-235 koji se teško dobija jer prirodni uranijum sadrţi tek 1% ovog izotopa. Ekstrakovanje U-

235 je spor, tehniĉki komplikovan i skup proces. Od plutonijuma je tehniĉki teţe napraviti bombu. Dobija se iz uranijuma koji se koristi u nuklearnim reaktorima. Bomba

 baĉena na Nagasaki bila je plutonijumska. Izrada fuzionih oružja  je veoma skupa i tehnološki veoma zahtevna. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaĊa kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H- bomba je znaĉajno  povećala moć mogućeg uništenja jednim oruţjem. Prva proba je izvršena 1.11.1952. na Maršalovim ostrvima, 10-megatonska bomba Majk, 500 puta veće snage od one baĉene na Nagasaki. Najveća eksplozija koju je ĉovek izazvao na površini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jaĉu od sve eksplozivne moći upotrebljene u Drugom svetskom ratu. Fuzija je omogućila da se u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Ova oruţja su rezervisana za najbogatij, najveće i najnaprednije drţave. Dok je eksplozivna moć najvećeg dela fisionih oruţja izmeĊu 1 i 200 kilotona (1000 tona konvencionalnog eksploziva), snaga fuzione bombe kreće se od 1-20 megatona. Kod ovih oruţja dva mala atoma (varijante hidrogena) spajaju se (vrši se fuzija) u jedan veći atom, pri ĉemu se oslobaĊa nuklearna energija. Sve ovo se odigrava na veoma visokim temperaturama. Kako uništavaju nuklearna oružja? Imaju veliku eksplozivnu moć, toplota - eksplozija H bombe kapaciteta 1MT stvara temperaturu od 100 miliona C, radijacija.

Do sada je bilo nešto više od 2000 proba. Kontrola nuklearnog naoružanja: Bilateralni sporazumi izmeĊu SAD-SSSR

27

Salt ( strategic arms limitation treaty) iz 1972. Abm treaty (antiballistic missile treaty  brane se samo glavni gradovi), 5-godišnji moratorijum na izradu novih ICBM i SLBM Salt II  –   1979. nije ratifikovan - Sovjetska intervencija u Afganistanu, ograniĉavanje  balistiĉkih raketa dugog dometa Inf (intermediate range nuclear forces) treaty  –   1987. demontiranje svih raketa srednjeg dometa, glavno pitanje Drugog hladnog rata Start I (strategic arms reduction treaty)  –   1991. da se nuklearni arsenal SAD smanji za 15% i ruski za 25%; SAD sa 12 081 na 10 395; SSSR sa 10 841 na 8 040 Start II –  1993. smanjenje nuklearnog arsenala za 50%, ratifikovan 2000. Strategic offensive reduction treaty-2002. - sa 6000 na 2200, eliminisati sva taktiĉka

nuklearna oruţja. Multilateralni sporazumi: IAEA, 172 ĉlanice, jedino su Izrael, Iran i Pakistan izvan.

 Načini ispaljivanja i prenosa nuklearnog oružja  Nuklearna oruţja se mogu „dovesti― na njihovu metu na jedan od sledećih naĉina:  Avioni – od B 29 preko B 36 do strateških nuklearnih bombardera  Razliĉite vrste konvencionalnih eksplozivnih naprava tipa zemlja –   vazduh i  

sofistikovanih mobilnih sistema Submarine launched missiles (SLBMs)

Balistiĉke rakete (glavni „isporuĉilac― nuklearnog oruţja) – taktiĉke (od 500-1000 milja), rakete srednjeg dometa (od 1000-5000 milja, IBMs), strategijske (dometa  preko 5000 milja, ICBMs)

Krstareće rakete H- bomba je imala 5 znaĉajnih politiĉkih posledica: a) Oţivela je koncept ograniĉenog rata  b) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoĉavanja sa istinom c) Treće, nuklearno naoruţanje je odvraćanje (obeshrabrivanje strahom) uĉinilo kljuĉnom strategijom. d) Razvoj de facto reţima opreznosti supersila (kljuĉni zajedniĉki interes –  

izbegavanje nuk. rata) e) većina zvaniĉnika je nuklearno naoruţanje uopšte, a posebno H-bomba, smatrala neupotrebljivim u vreme rata. (to nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-

 bombe, za upotrebu nuklearnog naoruţanja se vezivalo neodobravanje koje se  jednostavno nije primenjivalo na konvencionalno naoruţanje)  Ravnoteža straha -  poseban oblik ravnoteţe snaga koji se ponekad naziva „ravnoteţa straha― (ravnoteţa Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drţave, od kojih je svaka mogla da uništi drugu u trenutku)  Najvaţniji multilateralni ugovor –  Ugovor o neširenju nuklearnog oruţja (187 drţava  potpisalo, nisu Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) Podaci sa http://www.carnegieendowment.org/npp/ o nuk. oruţju/ukupni nuklearni arsenal (podaci iz 2009.) Rusija - 14 000, SAD  –   10,500, Kina –  125, Francuska –   300, Ujedinjeno Kraljevstvo  –  160, Izrael  –   80, Indija  –   50, Pakistan  –   60, Severna Koreja  –   10. (za Iran i Siriju se sumnja da razvijuju)

Enormna moć uništenja koju poseduje nuklearno naoruţanje je gotovo nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moţe proizvesti temperature od 100 miliona

28

stepeni Celzijusa  –  ĉetiri do pet puta veća od temperature koja vlada u središtu sunca. Bomba koja je  baĉena na Hirošimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je otprilike 15 000 tona TNT-a. Današnji projektili mogu da nose 100 puta ili više od  pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u

Drugom svetskom ratu moţe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moţe stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina,

Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su imali više od 50 000 komada nukleranog naoruţanja. Pojedine fiziĉke posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat moţe stvoriti toliko ugljenika i prašine u atmosferi da bi to  blokiralo biljke u vršenju fotosinteze, što bi znaĉilo kraj ţivota kakav poznajemo. Studija  Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima moguća, ali veoma neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruţje bilo usmereno na gradove, ili na druga oruţja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrţajem ugljenika koji bi  blokirao sunĉevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrţao u vazduhu.  Nuklearno oruţje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni naĉin na koji je svet organizovan. Svet anarhiĉnih drţava bez više vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drţave predloţile Plan Bar uh, kako bi se uspostavila meĊunarodna kontrola nuklearnog naoruţanja, Sovjetski Savez je to video kao još jednu ameriĉku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert Ajnštajn je sa ţaljenjem izjavio da se sve menja osim našeg naĉina razmišljanja. Moţda nije verodostojno, ali je navodno rekao da je »fizika lak ša od politike«. Postoje i vojni i politiĉki razlozi zašto nuklearno naoruţanje nije izazvalo dramatiĉnije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poĉetno atomsko oruţje nije nanosilo mnogo više štete od većine konvencionalnog naoruţanja za masovno uništavanje. Zapaljive bombe koje su baĉene na Drezden u Nemaĉkoj ubile su više ljudi nego nuklearno bombardovanje Hirošime. Iako je jedno atomsko oruţje obavilo posao ĉitavog vazdušnog napada sa konvencionalnim bombama, u poĉetku nije bilo tako mnogo nuklearnog naoruţanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drţave su imale samo 2 bombe 1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu

 potpuno razliĉite, nego predstavljaju samo produţetak konvencionalnog ratovanja.  Narastajuće ameriĉko - sovjetsko rivalstvo je takoĊe usporilo promene u politiĉkom razmišljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajući da se suviše oslanjaju na Sjedinjene Drţave. Sjedinjene Drţave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene

Drţave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da će izvršiti invaziju na Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice nuklearne tehnologije u poĉetku nisu bile dovoljne da izmene naĉin na koji su se drţave

 ponašale u anarhiĉnom sistemu. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaĊa kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-

 bomba je znaĉajno povećala moć mogućeg uništenja jednim oruţjem. Najveća eksplozija koju je ĉovek izazvao na površini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada  su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jaĉu od sve eksplozivne moći upotrebljene u Drugom svetskom ratu.

29

Ironiĉno, najznaĉajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo smanjivanje u veliĉini. Fuzija je omogućila da se u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraĊeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su  postajali sve veći i veći kako su bombe dobijale na veliĉini i zauzimale sve više  prostora. Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim  prostorom u kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba sa istom destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom destruktivna moć mogla da stane u vrh balistiĉke rakete, do interkontinentalnog

nuklearnog rata je moglo da doĊe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreĊenju sa osam sati koliko je trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu. Povećana destruktivnost hidrogenske bombe je takoĊe dramatizovala posledice nuklearnog rata. Ratovanje se više nije moglo smatrati produţetkom politike drugim sredstvima. H-bomba je imala  pet znaĉajnih politiĉkih posledica, ĉak i ukoliko nije reorganizovala anarhiĉni naĉin na koji svet funkcioniše. Prvo, oţivela je koncept ograniĉenog rata. U prvoj  polovini XX veka došlo je do promene – za razliku od ograniĉenih ratova iz XIX veka, došlo je do dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ţivota. Sredinom veka, analitiĉari su XX vek nazivali »vekom totalnog rata«. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjed injene Drţave i Sovjetski Savez su raĊe prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjaĉe naoruţanje. Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoĉavanja sa istinom. U prošlosti, rat  je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, r at je suviše razarajući i takvi momenti istine su previše opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska kriza, Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina,  predstavljale su funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u

vojnoj moći. Treće, nuklearno naoruţanje je odvraćanje (obeshrabrivanje strahom) uĉinilo kljuĉnom strategijom. Od kljuĉnog znaĉaja je bilo organizovanje vojne moći kako bi se proizveo strah i napad bio predupreĊen. Ĉetvrta politiĉka posledica bila je razvoj de facto reţima opreznosti supersila. Dve supersile su, uprkos ogorĉenim ideološkim razlikama, razvile jedan kljuĉni zajedniĉki interes: izbegavanje nuklearnog rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su bili ukljuĉeni u  posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u jednom sluĉaju nisu našle u direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere uticaja. Dok su Amerikanci govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istoĉnoj Evropi u 50-im godinama, u  praksi, kada su se MaĊari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara 1956. godine, Sjedinjene Drţave iz straha od nuklearnog rata nisu poţurile da im pomognu.  Nakon

Kubanske raketne krize, Vašington i Moskva su uspostavili vruću telefonsku liniju kako  bi omogućili brzu komunikaciju izmeĊu sovjetskih i ameriĉkih lidera. Tehnologija je uĉinila lakšom saradnju u kriznim vremenima, ĉineći komunikaciju izmeĊu lidera u  bipolarnom sistemu prilagodljivijom i liĉnijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli naoruţanja, poĉevši od Ugovora o zabrani ograniĉenih proba iz 1963. godine. Pregovori o kontroli naoruţavanja su postali naĉin da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom sistemu.

Peto, većina zvaniĉnika je nuklearno naoruţanje uopšte, a posebno H-bomba, smatrala neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za

30

upotrebu nuklearnog naoruţanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije  primenjivalo na konvencionalno naoruţanje.  Nuklearno naoruţanje je stvorilo poseban oblik ravnoteţe snaga koji se ponekad naziva „ravnoteţa straha―. Testiranje snage je bilo više psihološko nego fiziĉko. Obe strane su sledile politiku spreĉavanja nadmoćnosti onog drugog, ali je rezultat bio razliĉit u odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnoteţe snaga XIX veka, u kome  je pet velikih sila menjalo saveze, ravnoteţa Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drţave, od kojih je svaka mogla da uništi drugu u trenutku.  Nuklearna ravnoteţa straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti, kao Kenet Volc, odreĊuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drţave imaju gotovo svu moć, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ĉešće dešavala u istoriji kada su savezi toliko uĉvršćivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao što se desilo u Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drţave, savezi oko Atine i oko Sparte su ĉvrsto srasli u bipolarnu formu. Sliĉno tome, uoĉi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su  bili postali ĉvrsto uvezani u bipolarnosti. Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje

komunikaciju i raĉunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i on preuveliĉava vaţnost sporednih sukoba kao što je Vijetnamski rat.  Nuklearno odvraćanje je podvrsta opšteg odvraćanja, ali posebna svojstva nuklearnog oruţja su promenila naĉin na koji su se supersile odnosile prema meĊunarodnim odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraćanje ohrabruje razmišljanje tipa „ako me napadneš, moţda neću biti u stanju da spreĉim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snaţno da nećeš ni ţeleti da napadneš―. Tako je nuklearno oruţje utkalo novu nit u stari koncept.

Delotvorno odvraćanje zahteva i sposobnost da se nanese šteta i uverljivost da će naoruţanje biti upotrebljeno. Kredibilitet zavisi od interesa koji je ukljuĉen u sukob. Na  primer, ameriĉka pretnja da će bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad  je verovatno bila uverljiva. Ali pretpostavimo da su Sjedinjene Drţave pretile da će  bombardovati Moskvu 1980. godine ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana?

Sjedinjene Drţave su svakako imale sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su ulozi bili suviše mali, a Sovjeti su zauzvrat lako mogli da bombarduju Vašington. T ako da se odvraćanje ne odnosi samo na sposobnost, nego i na uverljivost. Od 1945. - 1949. godine samo su Sjedinjene Drţave imale nuklearno naoruţanje, ali ga nisu upotrebile. Tako da je postojalo i izvesno samo-ograniĉavanje, ĉak i pre uzajamnog nuklearnog odvraćanja. Deo razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog novog naoruţanja, i ameriĉki strah da bi Sovjeti zauzeli ĉitavu Evropu svojim masivnim konvencionalnim snagama. Do 1950. godine, i Sjedinjene Drţave i Sovjetski Savez su imali nuklearno oruţje, i postojalo je više kriza u kojima su ameriĉki lideri razmatrali njegovo korišćenje. Nuklearno oruţje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954. i 1958. godine kada su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan ko je su drţali nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu

nuklearnog oruţja iz više razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba nuklearne bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drţave su se plašile odgovora Sovjeta. Uvek je postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti

nuklearno oruţje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci

31

 bili nadmoćni u broju nuklearnog naoruţanja, postojala je opasnost od kretanja ka širem ratu koji ne bi uljuĉivao samo Koreju i Kinu.  Nuklearno oruţje je verovatno odigralo znaĉajnu ulogu u spreĉavanju prerastanja Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriĉki rimokatoliĉki biskupi su rekli da bi nuklearno odvraćan je moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera koja se moţe tolerisati dok se ne razvije nešto bolje. Oruţja za masovno uništenje razlikuju se od konvencionalnih oruţja po enormnoj  potencijalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima

koje će ubijati (Dţošua Goldstajn), sluţe drugaĉijim ciljevima nego konvencionalna oruţja. Sredstvo su odvraćanja za velike sile, simboliĉko sredtsvo izjednaĉavanja moći za manje zemlje, ĉinilac bez kojeg se danas pojam velike sile ne moţe ni zamisliti. Sluĉaj Izrael, Pakistan, Iran, Irak, JAR i SKoreja. Istorijski razvoj ovog oruţja je zapoĉeo za vreme WW II i ĉuvenog projekta Menhetn koji su razvijali Openhajmer, Bor, Ajnštajn. Uporedo su razvijani i nemaĉki projekti. Truman i Staljin  u Potsdamu; ―šaptanje u uvo‖. Staljinova paranoja i obaveštajni podaci. 16. jul 1945. prva proba atomske bombe od plutonijuma -tzv. Triniti test i taj datum oznaĉava poĉetak nove ere. 6. i 9. avgust -  prve bombe upotrebljene u Hirošimi i Nagasakiju (Little boy i Fat man). Komisija za kontrolu nuklearnog oruţja i Baruhov plan. Većina istoriĉara se sada slaţu da je Truman bacio bombu na Hirošimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata sa Japanom, a ne da bi zaplašio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on  jeste oĉekivao da će bomba imati odreĊene politiĉe posledice. Na sastanku u Potsdamu, kada je Truman kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao nepromenjenog izraza lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin već

znao od svojih špijuna, ali je njegova mirnoća donekle predstavljala udar za Amerikance. Kada su Sjedinjene Drţave 1946. godine predloţile Plan Baruh za kontrolu nuklearnog naoruţanja od strane U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu  bombu. Kako je on to video, bomba pod meĊunarodnom kontrolom bi i dalje bila ameriĉka bomba, jer su samo Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za sovjetsku bezbednost da imaju sopstvenu bombu  Nuklearna oruţja kao oruţja ko ja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu energiju.

 Najrazornija oruţja koja su na raspolaganju drţavama. Bomba veliĉine friţidera moţe da uništi ĉitav jedan grad + faktor radijacije koji ostavlja dugoroĉne posledice. Ne postoji adekvatna odbrana protiv ovog oruţja

32

37. MeĎunarodni mir i istraživanje mira Prema Johanu Galtungu postoje dve vrste mira: negativan mir   (to je odsustvo rata) i  pozitivan mir   (odsustvo strukturalnog nasilja  – ono postoji uvek kad su ljudska bića pod

takvim uticajem da je njihova somatska i mentalna potvrda ispod mogućeg ostvarenja –  to znaĉi da ako ne moţete da ostvarite sve svoje talente ili da postupate i ţivite u skladu sa svojom savešću onda vi ţivite samo u negativnom miru ali ne i pozitivnom).  Neki od najpoznatijih mirovnih sporazuma kroz istoriju su: Vestfalski mir 1648. god.

(uveo naĉelo moderne nacionalne drţave), Pariški mirovni sporazum 1825. god. (potvrĊene odluke Beĉkog kongresa), Versajski mirovni ugovor 1919. god. (kojim je ureĊena Evropa nakon I svetskog rata), i svakako jedan od znaĉajnih za naše prostore Dejtonski mirovni sporazum 1995. god. (doneo mir u BiH).

Kao zakljuĉak, treba naglasiti da je nepostojanje opštih mirovnih projekata vaţno svojstvo svih tradicija promišljanja mira do Novog veka. Ipak, sve tradicije su nesistematiĉne i necelovite u pristupu problemu mira. Mir je iskrena teţnja svih demokratskih vlada i većine ĉoveĉanstva i njegovo je ime ispisano na raznim barjacima. Skoro sve savremene univerzalne meĊunarodne organizacije treba da sluţe postizanju i oĉuvanju mira. Razmatranja o miru su veoma stara, ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga što je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najšire prihvaćena i što je, posle pronalaska i usavršavanja oruţja za masovno uništavanje, mir postao preduslov opstanka ljudskog roda, a ne samo  postizanja nekih od njegovih ideala. Iako su, dakle, rasprave o miru pisane i u prošlim vekovima, zajedno s detaljnim planovima za njegovo ostvarenje, posebna nauka o miru s

razliĉitim nazivima, od kojih su najĉešći: ―istraţivanje mira‖ (na podruĉju engleskog i nemaĉkog jezika: peace research, odnosno Friedens- forschung) i ―polemologija‖ (na francuskom podruĉju: polmologie). Ova nauka obuhvata prouĉavanje uzroka ratova i preduslova za mir, ali mora sve ĉešće da se suoĉava s odreĊivanjem samog pojma mira. Istraţivanju mira posvećuju se ljudi iz raznih struka i raznih zemalja, broj nacionalnih i meĊunarodnih ustanova i instituta za istraţivanje mira stalno raste i sve je više knjiga i ĉasopisa posvećenih problemima mira. Ovakav napor je doveo do pokretanja i ponovnog formulisanja nekih od osnovnih pitanja u vezi s pojmom mira. Pored konstatacije, bliske svakome ko se malo udubio u razmišljanje o miru, da je ―mir‖

ĉesto prazna fraza kojom se opravdava nemiroljubiva politika, istraţivanje mira zasluţno  je i za postavljanje sledeća dva odluĉujuća pitanja: prvo od njih se svodi na odnos mira i  potrebnih promena u meĊunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruţanog sukoba, rata, ili je to pojam ispunjen pozitivnom sadrţinom. Ako je mir samo zamrzavanje postojećeg stanja, stvorenog meĊunarodnom primenom nasilja i ispunjenog nepravdama, onda on znaĉi mirenje s nezadovoljavajućom i nepodnošljivom stvarnošću za većinu ĉoveĉanstva, podloţnu odnosima eksploatacije, stvarnošću koja nije ništa do  proizvod ispoljavanja nasilja, ne otvorenog već prikrivenog, institucionalizovanog (tzv. strukturno nasilje).

Stoga se zakljuĉuje da mira ne moţe biti sve dok ne postoje alternativni, mirni ali efikasni naĉini da se ostvare sve one promene koje teţe ukidanju ostataka preĊašnjeg, ―opredmećenog‖ nasilja.

33

U smislu drugog postavljenog pitanja, ―pozitivni‖ mir znaĉi odbijanje da se mir shvati

samo kao modalna vrednost, naĉin da se nešto postigne; on treba da se ispuni sopstvenom sadrţinom. Takva sadrţina traţi se ne samo u odnosima izmeĊu drţava i drugih subjekata meĊunarodnih odnosa, nego i u stanju u kome će se naći ljudi u njima. Na taj naĉin se u  pojam mira unose i elementi koji se u obiĉnom govoru pod njim ne podrazumevaju. Vizija budućeg mira razlikuje se stoga kod istraţi- vaĉa mira raznih pravaca, pri ĉemu  postoji opasnost ili da se mir poveţe s besmislenim parolama, ili da se u njega  projiciraju partikularne vrednosti, meĊusobno u sukobu, ili da se rešenje naĊe u širokim formulacijama, kao što su ―društvena pravda‖ ili ―ostvarenje ĉoveĉanskih teţnji‖. Neki istraţivaĉi mira, naroĉito oni s anarhoidne ―nove levice‖, poistovećuju mir s neposrednom revoluci jom, ĉiji će nosioci i onako znati šta im je ĉiniti.  Najĉešće se, pri tom, zaboravlja da je obaveza istraţivaĉa da definiše mir, a ne nešto drugo, ne ono što mirom ţeli da postigne. Svaki pokušaj da se mirom obuhvate i druge vrednosti, ma koliko on plemenit bio, izaziva zabunu, zato što taj pojam isuviše razvlaĉi i moţe da bude podozriv, jer zajedno s opšteprihvaćenim idealom mira nameće i društvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost, a borba za njih i oko njih bi mogla da se vodi i

drugim, mirnim sredstvima. Stoga nismo ubeĊeni da je mir više od jedne meĊunarodne instrumentalne vrednosti to je stanje u odnosima izmeĊu subjekata meĊunarodnih odnosa, u prvom redu drţava, u kome je primena nasilja napuštena, iskljuĉena i onemogućena te  prevaţu nenasilna ali efikasna sredstva za postizanje opšteprihvaćenih ciljeva i za rešavanje sukoba izmeĊu ciljeva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moţe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meĊunarodnih odnosa teţi. Savremeni istraţivaĉi mira isticu znaĉaj "pouka prošlosti koje predstavljaju veoma koristan vodiĉ― za svako ozbiljno promišljanje ovog fenomena. Antička tradicija Mir se, kod Grka, razmatra na nivou  pojedinca i društva koje se shvata u granicama "helenskog sveta". Po Helenima, mir (eirene) se uspostavlja u društvu kao sklad svih odnosa (homonoia, harmonija). Platon je smatrao rat helenskih gradova mnogo gorim od rata Grka i varvarskih naroda. Shvatanje da je mir nedeljiv i da ne moţe biti privilegija

samo slobodnih Grka, izneo je još Aleksandar Veliki. Društveni mir je, po rimskim misliocima, poistovećivan sa stabilnim pravnim poretkom i  poštovanjem zakona utvrĊene hijerarhije. Mir je i kod Grka i kod Rimljana odreĊen negativno: kao odsustvo nasilja. Hebrejska tradicija Pojam shalom na hebrejskom znaĉi mir, ali ne izmeĊu ljudi i izmeĊu naroda, već odnos

Jehove i ‘izabranog naroda‘. Sporazum izmeĊu Jehove i ‘izabranog naroda‘ se ne moţe  proširiti na druge ljude i narode. Mir proistiĉe iz verne sluţbe bogu – Jehovi i boţanskom  princu (koji proistiĉe iz naroda). Ovo je verovatno najuţe i najiskljuĉivije odreĊenje  pojma mir. Mir se postiţe pobedama, i on dolazi posle rata. Ranohrišćanska tradicija Mir se ne razmatra racionalno ili filozofski, već gotovo iskljuĉivo u okviru hrišćanskih svetonazora. Mir u odnosima prema ljudima sledi kao posledica ispravnog odnosa prema  bogu, i njegovo uspostavljanje ne zavisi od ĉoveka. Mir nije odnos koji se uspostavlja u stvarnom ţivotu i meĊu ljudima. Po hrišćanskoj tradiciji Bog je mir –  ĉovekov mir je

 podreĊen boţjem miru. Ulogu izabranog naroda u hrišćanstvu preuzela je crkva kao boţji

34

namesnik na zemlji. Kljuĉevi rata i mira unutar hrišćanskog sveta bili su u rukama crkve. Mir je bio rezervisan samo za one unutar hrišćanskog stada, i to u meri u kojoj je to stado  pokorno sluţilo Bogu, tj. crkvi. Islamska tradicija

Islamska tradicija pravi oštru dihotomiju na „kuću islama― ili „kuću mira― (dar-al-Islam) i „kuću rata―  (dar-al-Harb). Odnos islama i drugih religija se odreĊuje kao stalno neprijateljstvo (militantni koncept mira).

Istočnjačka tradicija  Nijedan od istoĉnjaĉkih koncepata mira nema univerzalistiĉke pretenzije. Za Hinduse je mir dobro organizovano stanje svesti. Po kineskoj tradiciji ĉovek postiţe unutrašnji mir onda kada se vlada po moralnim zakonima (+ poštovanje drţavnog poretka). Po  japanskoj tradiciji ĉovek do suštine svog bića dolazi samo veţbanjem duha u cilju dostizanja unutrašnjeg mira, shvaćenog kao „samodovoljno ţivljenje u jedinom stvarnom i jedinom veĉnom sadašnjem trenu―. Gandi obogaćuje janistiĉko (ne povrediti nijedno  biće) i budistiĉko tumaĉenje ahimse uvoĊenjem i praktikovanjem satyagrahe kao  pozitivne metode koja znaĉi da neĉinjenje zla drugome nije dovoljno - ljudima treba ĉiniti dobro. Uĉinjeno dobro jednom ĉoveku je dobroĉinstvo svim ljudima. Zapadno promišljanje mira Razdoblje modernog promišljanja mira zapoĉinje na Zapadu od vremena velikih geografskih otkrića i proteţe se do pojave savremenih istraţivanja mira. U najopštijim crtama sve koncepte mira iz tog razdoblja moţemo podeliti na dve velike grupe: a)  projekti koji pretpostavljaju mir unutar pojedinog društva delotvornim spoljnim akcijama – mir u drţavi, ili izmeţu pojedinih drţava ne shvataju kao cilj, već kao

sredstvo za uspešno delovanje prema spolja  b)  planovi za ostvarenje opšteg mira u celom/poznatom/ svetu, pri ĉemu središte  jedne takve društvene zajednice smeštaju na Zapadu. Ideju ostvarenja mira u okviru ili unutar jake, suverene nacionalen drţave, u kojoj su vladareva ovlašćenja gotovo neograniĉena, zagovarao je veliki broj mislilaca iz doba stvaranja nacionalne drţave (Makijaveli, Hobs. Boden). Bitno je spomenuti i projekte opšteg mira. U ţelji da poštede ljudski rod uništavajućih ratova, a svesni nemogućnosti delimiĉnog rešavanja ovog problema, mnogi mislioci su predlagali globalne mirovne  projekte. Najveću prepreku u ostvarenju opšteg mira videli su u postojanju egoistiĉnih, suverenih nacionalnih drţava, te su kao formulu za ir uglavnom predlagali stvaranje svetske drţave (Dante – univerzalna imperija). Po Hugu Grocijusu, meĊunarodni mir se moţe obezbediti ako se drţave u meĊunarodnim odnosima podvr gnu normama meĊunarodnog prava. I. Kant ostvarenje veĉnog mira vidi u stvaranju svetske r epublike federalnog ureĊenja koja bi se upravljala po prirodnom pravu i pokoravala Providnosti. Mir po Kantu mora biti delo ĉoveka.Marksistiĉko shvatanje mira se moţe svesti na odsusvo eksploatacije. Mir se razmatra kao neophodan uslov za potpuno ostvarenje  pojedinca.

35

38. Pojam i različita shvatanja uzroka rata u meĎunarodnim odnosima Od preko 3 300 godina poznate istorije, samo razdoblje od 200 godina prošlo je bez ratova. U 5500 godina voĊeno je 14500 ratova u kojima je poginulo preko 4 milijarde ljudi. Istorijat ratova prema Majklu Hauardu: ratovi vitezova, ratovi trgovaca, ratovi  profesionalaca, ratovi revolucije, ratovi nacija i ratovi tehnologa, i nuklearno doba. Profesor Andreja Miletić rat definiše kao „najoštriji oblik društvenih sukoba, u kome

se, neposrednom upotrebom oružane sile izmeĎu država, njihovih saveza ili organizacija, pokušavaju da ostvare odreĎeni politički ciljevi pobedom nad protivničkom stranom i njenim prinuĎivanjem da prihvati uslove pobednika .― Po Tomasu Hobsu rat obuhvata ne samo „stvarnu borbu―, nego i „ĉitavo razdoblje u kome je vidljiva spremnost na nju―. Drţave su ograniĉene pravilima MeĊunarodnog ratnog prava u pogledu sredstava i metoda borbe. Grocijus je utvrdio da se rat ne sme preduzimati,

izuzev za obezbeĊenje prava; ako je već preduzet mora se voditi u granicama prava i dobre vere. Savremeni meĊunarodni pravnici definišu rat kao stanje meĊudrţavnih odnosa na koje se primenjuju pravila ratnog prava. Bitno je napomenuti da je rat oruţani sukob meĊu drţavama, a ne izmeĊu privatnih lica i njenih grupa. MeĊutim, ĉinjenica je da graĊanski ratovi dobijaju velike razmere, izazivaju ogromne posledice i ţrtve, dovode do uplitanja drugih drţava i organizacija, ĉini da razlika u praksi nije tako oštra; i na ovu vrstu sukoba se proširuju pravila MHP. Poljak Vjatr odreĊuje zato subjekte rata kao  politiĉka društva kako bi obuhvatio i sukobe izmeĊu politiĉkih grupa koje još nisu drţave. Rat je, pored materijalne dimenzije, i sukob volja ili namera da se protivniĉka strana potĉini i na taj naĉin ostvari svoj cilj zbog koga se rat i vodi. Animus belligerendi  je konstitutivni element pojma rata. Namera da se povede rat moţe biti prećutna ili formalizovana (putem ultimatuma). Rat nije puki sudar oruţanih snaga drţava kako bi se odnela vojniĉka pobeda, već da bi se ostvarili izvesni politiĉki ciljevi koji se na drugi, miran naĉin nisu mogli ostvariti. (Klauzevic - ostvarivanje politiĉkih ciljeva drugim sredstvima). Završava se Ugovorom o miru kojim se rešavaju sva bitna pitanja; njemu moţe prethoditi ugovor o primirju ili sporazum o predaji. Teritorijalna pitanja se rešavaju  povraćajem na prethodno stanje (status quo ante bellum) ili zadrţavanjem stanja  proizašlog iz rata (uti possidetis). Savremeno pravo ne priznaje ratna, teritorijalna osvajanja.

 Preemptivni ( preduhitrujući) i preventivni ratovi Drţavni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluĉaja sa brodom „Karolina― (Carolina Incident –  nemiri u Kanadi, pomoć ameriĉke vojske i parobrod Karolina koji je uništen od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je  preduhitrujuće delovanje opravdano, istiĉući da to pravo moţe da se koristi kada je drţava suoĉena sa: „Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmišljanje.― Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruţja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika više jednostavno ne sme da ĉeka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po r eĉima Buša i Ĉejnija, bilo prekasno da se reaguje. Odvraćanje i zastrašivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno delovanje), koja je deo neotuĊivog prava drţave  na samoodbranu, podigla na nivo

doktrine. Ono što je, meĊutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu

36

samoodbranu, na naĉin kako je obrazloţena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najviše mogućnosti eventualne zloupotrebe ovog prava. TakoĊe je isticano da je, u stvari, Bušova administracija zamaglila razliku izmeĊu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meĊunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meĊunarodno pravo izriĉito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaţa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrţali središnje mesto u 5. poglavlju. Klasiĉni primer preemptivnih ratova je šestodnevni rat izmeĊu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su

 poĉeli da sumnjaju da će Egipat napasti prvi, s obzirom da je poĉeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da će njegov cilj, u bilo kojem kojem budućem ratu sa Izraelom, biti uništenje jevrejske drţave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, što im je omogućilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su drţavnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog

rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaţenje oruţja za masovno uništenje, koje je navoĊeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni

ratovi dozvoljeni po meĊunarodnom pravu, a preventivni nisu! U knjizi  Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog koji nastupa sa pozicije drţavnih  moralista, iznosi ĉetiri sluĉaja  u kojima bi se mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi izuzetak od strogog pravila je preduhitrujuća (preemptivna) intervencija, za koju se kao  primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna

 pretnja teritorijalnom integritetu i politiĉkom suverenitetu jedne drţave, ona mora delovati odmah, ili kasnije neće biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meĊutim, neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u

Avganistanu. Postoji razlika izmeĊu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su drţavnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao što smo videli, 1914.

godine takvo preventivno razmišljanje uticalo je na nemaĉki generalštab. Mnogi su se  bojali da će, ako bi ĉekali do 1916. godine, Rusija biti suviše jaka da bi Šlifenov plan uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne interveniše ne bi dozvolio preventivni rat zato što nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaĉku. A kao što smo videli ranije u našim protivreĉnim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju 1914. i 1916. godine. Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neophodna kako bi se uravnoteţila  prethodna intervencija. Treće  odstupanje od pravila  protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko

takvi ljudi nisu zaštićeni od potpunog uništenja, nema svrhe da se ne interveniše u znak  poštovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je okupirala Ugandu kada je diktatorski voĊa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu intervenciju kao spasavanje ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio sliĉan izgovor za svoju invaziju na Kambodţu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuţno drţave ili meĊunarodnu zajednicu da intervenišu. Obratimo paţnju na oklevanje Sjedinjenih Drţava da pošalje trupe u Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju 1996., Siera Leone 1999. i Kongo 2003. godine. Ĉetvrto  odstupanje od neintervenisanja je pravo na  pomoć secesionistiĉkim pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reĉima, ako grupa ljudi

37

u okviru neke zemlje jasno izrazi ţelju  da budu posebna drţava, legitimno je  pomoći njihovu secesiju zato što im se na taj naĉin pomaţe da grupišu svoja prava i razviju svoju autonomiju kao nacija.

 Različita shvatanja uzroka rata Uzroke rata moţemo povezati sa tri nivoa analize koja uvodi Kenet Volc. Naime, klasiĉni i neoklasiĉni realizam se bavi analizom na nivou pojedinca ( ljudska priroda - volja za moć) i drţave (priroda drţave kao uzrok rata, da li su neke drţave ratobornije) dok neorealizam stavlja akcenat na nivo meĊunarodnog sistema (priroda sistema kao uzrok, anarhiĉnost sistema i potreba za ravnoteţom snaga). MeĊunarodni odnosi se odvijaju pod senkom borbe za moć i meĊunarodno pravo moţe da postoji samo kad postoji ravnoteţa snaga. Ravnoteţa snaga se kod Morgentaua, koji je predstavnik klasiĉnog realizma,  posmatra na naĉin da je to politika – drţavnici joj svesno teţe. Bezbednost se shvata pre svega u vojnom smislu, a moć je najbolji naĉin da imate apsolutnu bezbednost. Po klasiĉnom realizmu glavna stvar kojoj drţavnici teţe jeste ostvarenje nacionalnog interesa definisanog u terminima moći. Neoklasiĉni realisti su isto kao i klasiĉni realisti smatrali da je glavni uzrok ljudska priroda (ljudi poseduju volju za moći) kao i drţava. Tipiĉni predstavnici ofanzivnog neoklasiĉnog realizma su Farid Zakarija i Randal Šveler koji tvrdi da se drţave po pitanju podele plena u meĊunarodnim odnosima, ponašaju  pohlepno. Defanzivni neoklasiĉni realizam smatra da drţave ne treba da teţe maksimilizaciji moći jer ih opasnost od ―imperial overstrech-a‖ dovodi u o pasnost da  propadnu. Tipiĉan predstavnik ove struje, Dţek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi „Mit o imperijama―. Volc, kao predstavnik neorealista, smatra da se glavni uzroci nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. On smatra da je glavni cilj drţava –   opstanak. Pošto drţave ţive u jednom anarhiĉnom meĊunarodnom sistemu, one su prinuĊene da same sebi pomognu, znaĉi u meĊunarodnoj politici glavni princip je princip samopomoći. Za razliku od Volca, koji je defanzivni neorealista, Dţon Miršajmer, koji je predstavnik ofanzivnog neorealizma smatra da surovi svet i surove okolnosti anarhiĉnog meĊunarodnog sistema u kojima su drţave prinuĊene da ţive, tera drţave da se ponašaju vrlo agresivno da bi opstale.

Profesor Andreja Miletić razlikuje mikro i makro teoriju shvatanja uzroka rata. Prave traţe uzroke ratova i sukoba uopšte u ĉoveku pojedincu, njegovoj prirodi. Makroshvatanja uzroke rata nalaze u širim društvenim, ekonomskim, politiĉkim odlikama društva, odnosno drţava, ili pak u strukturi i pravilima ponašanja meĊunarodnog sistema kao celine. TakoĊe, razlikuje i individualno- psihološke i socijalno- politiĉke teorije uzroka rata. Prva polazi od pretpostavke da je rat proizvod neznanja, nacionalnih i rasnih predrasuda.. Druga uzroke rata pronalazi u društvu i drţavi (najpoznatija marksistiĉka). Moguća je i podela na monistiĉka (jedan od navedenih uzroka) i pluralistiĉka shvatanja (više razliĉitih ĉinilaca).

38

39. Vrste ratova

Osnovna podela ratova prema profesoru Andreji Miletiću je podela na meĎudržavne i

unutardržavne ratove. Teško je odrediti jasnu razliku izmeĊu ove dve vrste rata, najviše zbog toga što se u graĊanske ratove po pravilu - otvoreno ili prikriveno - upliću druge zemlje, ĉime oni poprimaju meĊunarodni karakter. Sami  graĎanski ratovi mogu biti razliĉiti, zavisno od toga koje su strane u sukobu i koji su uzroci i ciljevi sukoba. Tako se razlikuju ratovi za otcepljenje od postojeće države (secesionistiĉki), revolucionarni i kontrarevolucionarni, meĎunacionalni ili meduetnički, meĎuverski, dinastički itd. graĎanski ratovi, s tim sto se pojavljuju i mešoviti tipovi (npr. nacionalni i verski, dinastiĉki i nacionalni itd.). Jedna od najuobičajenijih podela ratova je ona na napadačke (agresorske, Poveljom UN su pravno nedozvoljeni) i odbrambene (defanzivne - koje Povelja dozvoljava ĉl. 51 kao  pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu dok SB ne preduzme neophodne mere

da oĉuva meĊunarodni mir i bezbednost). Ovo razlikovanje, ĉini se, zavisi od toga sa koje sukobljene strane se isti rat posmatra: za stranu koja se brani, to je odbrambeni rat, dok je

za onu koja je otpoĉela rat on napadaĉki. Ovo razlikovanje u KMP nije imalo praktiĉnu vaţnost pošto je pravo na rat (ius ad bellum) bilo neograniĉeno, a rat normalno sredstvo spoljne politike. Tek sa Paktom DN, BK paktom, pravo na ra je ograniĉeno i najposle Poveljom UN je rat zabranjen i strogo sankcionisan (VII glava Povelje). Drţave su zato  prikrivale svoju ulogu i metode borbe kako bi izbegla sankcije. Zato je došlo do potrebe da se utvrdi jedna opšta i široka definicija agresije: 1974. R GS 3314: agresija je odreĊena kao upotreba oruţane sile neke drţave protiv suverenosti, teritorijalne celovitosti i politiĉke nezavisnosti druge drţave ili na svaki naĉin nesaglasan sa Poveljom UN: upad oruţanim snagama, blokada luka, vojna okupacija, bombardovanje teritorije, napad na oruţane snage ili brodove i avione druge drţave, odašiljanje oruţanih grupa,  plaćenika, upotreba oruţanih snaga i baza na teritoriji druge drţave suprotno sporazumu, i na padi iz ih baza na teritoriju treće drţave). Osvajaĉki ratovi novog veka zapoĉeli su kolonizatorskim ratovima Španije, zatim i Engleske i Francuske. U XIX veku se rat industrijalizuje, oruţja postaju efikasnija i ubojitija, armije brojnije. U XIX veku karakteristiĉan je sukob monarhistiĉkog legaliteta i naĉela nacionalnog suverenetita. Posebna vrsta napadačkog rata, s obzirom na naĉin njegovog izvoĊenja, je tzv. munjeviti rat (Blitzkrieg). On je teorijski razraĊen i praktiĉno primenjivan od strane Nemaĉke, ali i drugih drţava (npr. Izrael, protiv arapskih zemalja u ratu 1967. godine). Ovakav rat sastoji se u iznenadnom, dobro proraĉunatom i usredsreĊenom napadu, kako bi se  protivnik odmah bacio na kolena. Sliĉan njemu je i  preventivni rat   (Preventive War), koji se preduzima protiv drţave za koju se smatra da se sa njom, pre ili kasnije, mora ratovati. Njegova podvrsta je

 preduhitrujući rat (Preemptive War) koji se iznenadno otpoĉinje kako bi se preduhitrio neposredno oĉekivani neprijateljski napad. Neki teoretiĉari razlikuju preventivni i  preemptivni rat kao dve posebne vrsta, s tim što meĊunarodno pravo ne dozvoljava prve, dok druge dozvoljava. Preemptivni ( preduhitrujući) i preventivni ratovi Drţavni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluĉaja sa brodom „Karolina― (Carolina Incident –  nemiri u Kanadi, pomoć ameriĉke vojske i parobrod Karolina koji je uništen od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je  preduhitrujuće delovanje opravdano, istiĉući da to pravo moţe da se koristi  kada je

39

drţava suoĉena sa: „Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmišljanje.― Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruţja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika više jednostavno ne sme da ĉeka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po reĉima Buša i Ĉejnija, bilo prekasno da se reaguje. Odvraćanje i zastrašivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno

delovanje), koja je deo neotuĊivog prava drţave na samoodbranu, podigla na nivo doktrine. Ono što je, meĊutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu samoodbranu, na naĉin kako je obrazloţena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najviše mogućnosti eventualne zloupotrebe ovog prava. TakoĊe je isticano da je, u stvari, Bušova administracija zamaglila razliku izmeĊu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meĊunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meĊunarodno pravo izriĉito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaţa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrţali središnje mesto u 5. poglavlju. Klasiĉni primer preemptivnih ratova je šestodnevni rat izmeĊu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su

 poĉeli da sumnjaju da će Egipat napasti prvi, s obzirom da je poĉeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da će njegov cilj, u bilo kojem kojem budućem ratu sa Izraelom, biti uništenje jevrejske drţave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, što im je omogućilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su

drţavnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaţenje oruţja za masovno uništenje, koje je navoĊeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni

ratovi dozvoljeni po meĊunarodnom pravu, a preventivni nisu!  Nasuprot munjevitom i uopšte kratkom ratu, postoje i dugotrajni ratovi (stogodišnji, tridesetogodišnji itd.) u kojima ratna dejstva traju dugo, godinama, pa i decenijama; do  postepenog iscrpljivanja neprijateljskih snaga. Sliĉni su i  frontalni  ratovi u kojima se neposredno suĉel javaju velike grupacije neprijateljskih snaga, za razliku od gerilskog   ili  partizanskog   rata u kome se, sa manjim pokretnim snagama, deluje u neprijateljskoj  pozadini.  Partizanski naĉin ratovanja najĉešće primenjuju vojno-tehniĉki i brojĉano slabiji protivnici i on pretpostavlja politiĉku podršku naroda na ĉijem se podruĉju vrše  partizanska dejstva. Gerilski rat  je veoma star i ĉesto primenjivan sve do naših dana, a u

vojnoj teoriji je zapaţen i analiziran još u prvoj polovini XVIII veka u Francuskoj. U pogledu oblasti koje zahvata, rat moţe biti lokalni, regionalni i svetski. Najbrojniji su oni prvi, a najreĊi (samo dva) ovi poslednji. Neki autori razlikuju i periferne ratove, koje vode manje sile bez neposrednog uplitanja velikih sila i daleko od središta  njihovih interesa. Sa razvojem kosmiĉke tehnike postala je mogućnost voĊenja rata u svemiru –  kosmički rat ili „rat zvezda“ (Star War). Dosadašnji ratovi su, s obzirom na  prostor u kome se izvode  ratna dejstva, kopneni,  pomorski (sa podvrstom: podmorniĉk i) i vazdušni ratovi. Najstariji i najĉešći su kopneni ratovi, dok su ratovi u vazduhu postali mogući tek sa pronalaskom letilica i njihovim vojnim korišćenjem, praktiĉno poĉetkom XX veka.

40

Ĉesto se ratovi dele na ograničene i totalne. Obiĉno, ograniĉenim ratovima se smatraju oni koji se vode na ograniĉenom prostoru, sa ograniĉenim sredstvima i ciljevima. Totalni rat (primer: uništenje Kartagine od strane Rima), nasuprot, vodi se na celoj teritoriji  protivnika, protiv celog stanovništva, a ne samo oruţanih snaga, i sa ciljem potpunog  pokoravanja ili uništenja neprijatelja. U pogledu korišćenja oružja, ratovi se dele na konvencionalne (klasične) i nuklearne ratove. Do sada su voĊeni samo prvi, pošto je nuklearno oruţje upotrebljeno samo dva  puta, 6. I 9. avgusta 1945. godine, protiv japanskih gradova Hirošime i Nagasakija. Po svojim ciljevima i osnovnim motivima, najĉešći su ratovi oko teritorija i granica . Oni se vode tokom cele istorije sve do današnjih dana. Verski ratovi su nekada bili ĉešći, naroĉito u srednjem veku u sudaru hrišćanstva i islama, a zatim, u XVI i XVII veku, katoliĉanstva i protestantizma (Tridesetogodišnji rat završen Vestfalskim mirom 1648. godine). Davno, ratovi su se delili na  pravedne i nepravedne. Razlikovali se se prema motivima  bilo religijske i moralne, bilo politiĉke i pravne prirode, ili u kombinaciji svih ili nekih od

njih (pojam prljavog rata, u kome se grubo krše moralna naĉela i meĊunarodno pravo). Ĉesto se govori i o „ekonomskom ratu“, „carinskom ratu“, „psihološkom ratu“ , „medijskom“ ili „propagandnom“ ratu itd. Stvoren je i pojam specijalnog rata pod kojim se podrazumeva ĉitav niz mera i delatnosti drţave, kao što su neprijateljska propaganda, špijunaţa, korišćenje „pete kolone―, sabotaţa, diverzija itd. s ciljem da se na protivniĉku drţavu vrši sistematski pritisak kako bi se ona iznutra podrila, oslabila i tako prinudila na odgovarajuće spoljnopolitiĉko ponašanje ili unutrašnje preureĊenje. Velike sile ponekad koriste druge, manje drţave –   saveznice kako bi one, umesto njih, vodile rat protiv treće drţave. To su  posrednički ili  predstavnički ratovi. U celom posleratnom razdoblju ĉesto se koristi pojam hladni rat (uveo Lipman). Njime se oznaĉava poseban tip meĊunarodnih odnosa, stvoren u uslovima postojanja supersila i oko njih okupljenih vojno –  politiĉkih i ideoloških blokova sa ambicijama svake od njih da obezbedi istovremeno sopstvenu  prevlast u svetu i onaj društveno – ekonomski sistem i ideologiju koji ona ovaploĊuje i  predstavlja. Pojam prljavog rata kao izuzetno ne pravednog rata u kome se grubo krše moralna naĉela i MP, po pravilu od strane nadmoćnijeg protivnika. (treba navesti primere za svaki od ratova, nešto već ima u tekstu, a ostalo ima na netu :p)

41

40. Ratovi dvadeset prvog veka: „Ratovi treće vrste (Holsti)“, asimetrični ratovi, preduhitrujući (preemptive) i preventivni (preventive) ratovi, ratovi četvrte generacije,...

Poslednju deceniju XX veka u meĊunarodnim odnosima obeleţili su novi vidovi nasilnih sukoba: osim dobro poznatih ratova izmeĊu drţava tokom XVIII i XIX veka, kao i dva svetska rata u XX veku, naše vreme donelo je ratove treće vrste, a sam poĉetak XXI veka nagovestio je i ratove ĉetvrte generacije, koje neki još nazivaju i tzv. nedrţavnim –  asimetriĉnim nasilnim sukobima (uveo Kalevi Holsti). U sluĉaju ratova treće vrste, reĉ je o unutrašnjim sukobima najĉešće uzrokovanim etnoverskim razlozima, ili sukobima koji su izbili usred borbe za izraţeniju autonomiju, veća prava ili za odvajanje od već  postojeće drţave (secesionistiĉki) putem njenog razbijanja. Unutrašnji ratovi  predstavljaju u naše doba novu bezbednosnu pretnju koja zahteva drugĉije odgovore od dobro poznatih klasiĉnih, vojnih sredstava –   iako su po mestu izbijanja takvi nasilni sukobi unutrašnji, posledice ovakvih ratova treće vrste utiĉu na bezbednost u njihovom  bliţem i širem okruţenju, kao i na meĊunarodnu bezbednost (pre tri godine u svetu je bilo 24 rata i svi su bili unutrašnji, a pretprošle godine sa izuzetkom rata u Gruziji još i više) Kada se govori o asimetriĉnim ratovima pre svega se misli one ratove u kojima postoji neka vrsta asimetrije izmeĊu protivnika. Ova asimetrija moţe biti dvostruka: 1) ili su protivnici nejednake snage (SAD vs Vijetnam) 2) ili su protivnici predstavnici razliĉitih subjekata meĊunarodnih odnosa. (npr. rat SAD i Al Kaide, ili NATO-a i Srbije)

Od poĉetka stvaranja nacionalne drţave u XVII veku, asimetriĉni ratovi su pre izuzeci nego pravila. Sposobnost da se narušava volja snaţnijeg za borbu, navodeći na moralnu dimenziju sukoba, je dragoceno sredstvo u konceptu asimetrije. Kada se govori o ovim

ratovima, pretnja uglavnom najviše dolazi od nedrţavnih organizacija ili regija kao na  primer Ĉeĉenije, Kašmira, Al Kaide. U njihovu sposobnost da izazovu najmoćnije drţave se moţe sumnjati, ali u njihov potencijal da izazovu materijalnu štetu i gubitak ţivota ne. (deo o preemptivnim ratovima i preventivnim ratovima postoji u prethodnim pitanjima,

takoĊe dovesti to u vezu sa ameriĉkim strateškim mišljenjem, i to ima u prethodnim  pitanjima).  Preemptivni ( preduhitrujući) i preventivni ratovi

Drţavni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluĉaja sa brodom „Karolina― (Carolina Incident –  nemiri u Kanadi, pomoć ameriĉke vojske i parobrod Karolina koji je uništen od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je  preduhitrujuće delovanje opravdano, istiĉući da to pravo moţe da se koristi kada je drţava suoĉena sa: „Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmišljanje.― Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruţja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika više jednostavno ne sme da ĉeka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po reĉima Buša i Ĉejnija, bilo   prekasno da se reaguje. Odvraćanje i zastrašivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno delovanje), koja je deo neotuĊivog prava drţave na samoodbranu, podigla na nivo

doktrine. Ono što je, meĊutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu

42

samoodbranu, na naĉin kako je obrazloţena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najviše mogućnosti eventualne zloupotrebe ovog prava. TakoĊe je isticano da je, u stvari, Bušova administracija zamaglila razliku izmeĊu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meĊunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meĊunarodno pravo izriĉito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaţa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrţali središnje mesto u 5. poglavlju. Klasiĉni primer preemptivnih ratova je šestodnevni rat izmeĊu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su

 poĉeli da sumnjaju da će Egipat napasti prvi, s obzirom da je poĉeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da će njegov cilj, u bilo kojem kojem budućem ratu sa Izraelom, biti uništenje jevrejske drţave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, što im je omogućilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su

drţavnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog r ata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaţenje oruţja za masovno uništenje, koje je navoĊeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni

ratovi dozvoljeni po meĊunarodnom pravu, a preventivni nisu! Politiĉka priroda rata se razvijala u poslednjih nekoliko decenija pod uticajem globalizacije, koja je umanjila ekonomsku, politiĉku i kulturnu autonomiju drţave. Savremeni rat se odvi ja u lokalnom kontekstu, ali se takoĊe odigrava i u širim oblastima i  pod uticajem nevladinih organizacija, meĊuvladinih organizacija, regionalnih i globalnih medija, kao i korisnika Interneta. Na mnogo naĉina, savremeni ratovi su se delimiĉno vodili na televiziji, a mediji zbog toga imaju vaţnu ulogu u pruţanju okvira razumevanja za gledaoce sukoba. Savremene tendencije ratovanja:  povećana destruktivnost oruţja, veći broj civilnih ţrtava, veći stepen uništavanja kulturnih spomenika, veći znaĉaj nauke, obaveštajnih sluţbi, veći udeo medija HLADNI RAT - sukob dva bloka bez direktne konfrontacije, stalna priprema za rat, trka u naoruţanju, strah od spoljnjeg neprijatelja - blokovski identitet, teţnja za globalnim  primatom, psihološke posledice od nuklearne pr etnje/opasnosti PRAVEDAN RAT/OGRANIĈEN RAT - Pravedan rat je ograniĉen rat kojim vladaju odreĊena pravila. Jus ad bellum (pravedni ciljevi), Jus in bello (pravedna sredstva)

U savremenosti njegova naĉela su:    

 pravedan razlog (samoodbrana) odluku o ratu donosi nadleţno telo nasilje se koristi kao poslednje sredstvo

rat ne proizvodi veće zlo

POSTMODERNI RAT (Nintendo rat, high-tech rat) 

mašine zamenjuju vojnike



ubijanje sa distance, nema borbe prsa u prsa



 povećana ubojitost, brzina, preciznost, oruţja 43



Informacija je kljuĉni vojni resurs/stratosfera postaje 4 front,"first look - first kill"



manipulacija medijama

RAT PROTIV GLOBALNOG TERORIZMA (megaterorizma) Odlike globalnog terorizma:     

akteri nisu vezani za drţavu i odreĊenu teritoriju organizovani su u globalnu mreţu upotrebljavaju najsavremenije oruţje spremni su da poloţe svoje ţivote koriste "ćelije spavaĉe"

Odgovor SAD na globalni terorizam: intervencija u Avganistanu i intervencija u Iraku Opasnost da se pretvori u trajni rat. KAPILARNI RAT (Hans Magnus Encesberger) 

spontani unutrašnji sukobi rulja, bandi, skin heads, naci-grupa, terorista, obiĉnih graĊana



 bez ideologije, projekta, proizvoljno nasilje



 prazna agresija bez pravila, ţivot nema vrednost

44

41. „Velike strategije“ i značaj strateškog mišljenja u meĎunarodnim odnosima Reĉ strategija je starogrĉkog porekla: znaĉila je u to vreme, i više od dva milenijuma ka savremenom dobu, iskljuĉivo veštinu voĊenja rata –   ratovodstvo.  Najpribliţnije reĉi klasiĉnom znaĉenjenskom sadrţaju pojma strategije su, pored veštine, još i umeće i zanat...na ovaj naĉin razmišljajući, ukoliko prihvatimo da je strategija nauka, onda je to svakako nauka o ratu. Rejmon Aron je, na svoj osoben istorijsko-sociološki naĉin, istakao da je razvoj strategije, uostalom, i krenuo od uţeg ka širem pojmu, tj., strategije ĉije je teţište na pukoj primeni sile, sve do upotrebe sile zbog ciljeva koje je postavila  politika. Jasno je, meĊutim, da osim in ultima analisi nije moguće odvojati strategiju u njenom klasiĉnom znaĉenju i politiku. Kisindţer izriĉito tvrdi da bi „odvajanje strategije od politike išlo na štetu za obe strane. Strategija je, po našem mišljenju, sredstvo politike uzeta kao taktika ali, istovremeno, ona upravo nalazeći raspoloţive naĉine i sredstva da ostvari ciljeve politike, ograniĉava njena stremljenja svodeći je i vraćajući u okvire realno mogućeg.  Na najniţem stupnju strategija je taktika kao naĉin upotrebe sile na bojnom polju, npr., u konkretnom sudaru vojski. Kada strategija ide dalje i predviĊa upotrebu svih izvora moći  jednog društva za postizanje ciljeva koji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i odnosima nastupajućeg mira, na delu je tzv. velika strategija. Mogu li male i srednje drţave da, premda je prostorni domašaj njihove politike ograniĉen, da imaju velike strategije, tj., da se bave ukupnom moći vlastitog društva i planiraju ciljeve „iza horizonta rata―? Premda takve drţave ne zadovoljavaju sva merila koja je u svom odreĊenju velike strategije postavio Bazil Lidel Hart, naše mišljenje je da svaka drţava kao i svaki narod imaju pravo i onda kada nemaju odgovarajuće izvore moći, da planiraju svoj poloţaj i  pokušaju da ostvare ciljeve u „globalnoj budućnosti―. Pojam strategija je, pored suštinskih promena kroz vreme, doţiveo i semantiĉke izmene. Od gotovo iskljuĉivo vojnog pojma, strategija je posebno od kraja Drugog svetskog rata, nadišla i „progutala― rat, pokrivajući sve širu stvarnost. Otuda se danas sve ĉešće govori o  polistrategiji koja, pored vojne strane u uţem smislu, obuhvata i ostale dimenzije kao što su politiĉka, ekonomska, diplomatska,... drugim reĉima, ovako proširena strategija se  proţima sa spoljnom politikom i kao takva je nezaobilazna i u izuĉavanju meĊunarodnih odnosa. Pomenutu promenu u zahvatu strateškog mišljenja nije prepoznao ĉak ni Kolin Grej

odreĊujući strategiju i dalje kao primenu vojne moći za postizanje politiĉkih ciljeva, ili  još odreĊenije, teoriju i praksu upotrebe i pretnje upotrebom organizovane sile za  politiĉke ciljeve. Kolin Grej u studiji „Moderna strategija.― raspravlja o „tri glavne kategorije (Ljudi i politika, Priprema za rat i Odgovarajući rat) i sedamnaest dimenzija strategije.― Pod naslovom „Ljudi i politika― naglasak stavlja na ljude, društvo, kulturu,  politiku i etiku; „Pripreme za rat― ukljuĉuju ekonomiju i logistiku, organizaciju, vojnu administraciju, informisanje i obaveštajnu delatnost, stratešku teoriju i doktrinu i tehnologiju; najposle, dimenzije tzv., Odgovarajućeg ili pravog rata su vojne operacije, komanda, geografija, frikcija, protivnik i vreme.

Većina autora, teoretiĉara i praktiĉara iz ove oblasti, slaţe se u oceni da je strategija pre svega vid pragmatične i praktične delatnosti, a da je teorija strategije zapravo teorija akcije. Ovakav stav je najsaţetije iskazao Bernar Brodi tvrdnjom kako je teorija strategije teorija akcije.  Najopštije, strategija treba da odgovori na pitanje « kako da se

45

drugim reĉima, ona je neka vrsta uputstva za delotvorno ispunjavanje  postavl jenih ciljeva. Moţe se smatrati uspešnom samo onda kada su njeni glavni ciljevi ostvarljivi i ostvareni: ovakvo široko odreĊena strategija i strateško mišljenje se odnose na gotovo sve vrste pojedinaĉnog i kolektivnog delanja. Ne treba da ĉudi što je ovaj  pojam, kao što smo videli, davno napustio samo vojno i usko politiĉko podruĉje upotrebe i ušao u svakodnevni govor. nešto uradi?»;

Hijerarhija strategija: 1) ukupne strategije društvenog razvoja/ili razvoja jednog društva, 2) spoljnopolitičke strategije, 3) str ategije naci onal ne bezbednosti i 4) strategij e nacional ne odbrane.

 Najpoznatiji raniji pokušaji odreĊivanja strategije uglavnom je svode na vezu vojne sile i ciljeva rata; ne razlikujući se u osnovi od svojih kineskih i grĉko-rimskih uzora, Klauzevic (Carl von Clausewitz), Moltke (Count H. Von Moltke), Hart (B. H. Liddell

Hart) i Bofr (Andre Beaufre), primera radi, odreĊuju strategiju u vojnim pojmovima,  posredno nagoveštavajući njen nezaobilazni politiĉki karakter. Za razliku od ovakvog «klasiĉnog» pristupa, autori poput Gregori Fostera (Gregory D. Foster) i Roberta Ozguda (Robert Osgood) stavljaju naglasak na ukupnu moć društva sa njenim razliĉitim i mnogobrojnim ĉiniocima. Vojni reĉnik ameriĉkog Ministarstva odbrane iz 1979. godine. Pomenuti reĉnik pravi r azliku izmeĊu strategije uopšte i vojne strategije: za prvu kaţe da je „veština i nauka razvijanja i korištenja politiĉkih, ekonomskih, psiholoških i vojnih snaga potrebnih u vreme rata i mira, da bi se maksimalnno pomogla politika, kako bi se uvećala verovatnoća pobede...; vojnu strategiju odreĊuje kao „veštinu i nauku korišćenja vojnih snaga odreĊene nacije kako bi se obezbedili ciljevi nacionalne politike primenom sile ili  pretnjom sile. Pojedini autori iz prve polovine XX veka za velike strategije   su smatrali one zamisli

koje su naglašavale upotrebu svih izvora i vidova nacionalne moći zarad postizanja ratnih ciljeva, ne pominjući vreme, uslove i stremljenja vremena posle rata. Tek Lidel Hart  pravi ubedljivo razlikovanje strategija u njihovom uţem obuhvatu i znaĉenju s jedne, i velikih strategija, s druge strane. Dok je horizont strategije ograniĉen ratom, velika strategija gleda dalje, prema budućem miru. Ona ne treba samo da kombinuje razliĉite instrumente, nego da uredi njihovo korišćenje kako bi šteta budućem stanju mira,  bezbednosti i prosperitetu bila izbegnuta.

 Negde od druge polovine XX veka većina onih koji se bave strategijama i strateškim mišljenjem, posebno u uslovima postojanja nuklearnog oruţja, istiĉe da se strategije odnose podjednako na ciljeve rata, kao i na vreme mira, stabilnosti i razvoja. Po ovakvim

shvatanjima strategija obuhvata znatno šire podruĉje, nego što je to samo izuĉavanje ratova i vojnih poduhvata. Basil Lidel Hart tvrdi da „zamisao velike strategije ukljuĉuje usaglašavanje i

usmeravanje svih izvora moći jedne nacije za postizanje politiĉkih ciljeva.― Što je još vaţnije, velike strategije se sastoje ne samo od uputstava kako se boriti u ratu, nego se  bave i naĉinima i sredstvima kako da  se rat izbegne (Edvard Mid Erl).

46

Beri Pozen istiĉe da je uloga velikih strategija je da nabroji i hijerarhizuje pretnje i navede potencijalne politiĉke i vojne odgovore. On istiĉe i da je velika strategija zapravo ključni sastojak ukupne strategije spoljne politike neke zemlje. Pozen „vraća― strategiju njenom izvornom predmetu: upotrebi vojne sile za ciljeve koje je postavila politika.

 Najpotpunija definicija strategije je ona koja kaţe da je strategija upotreba vojne sile u konkretnom fiziĉkom prostoru radi postizanja politiĉkih ciljeva. Pozen navodi ĉetiri funkcije koje treba da ispunjavaju velike strategije: 1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateški prioriteti omogućavaju njihovu valjanu alokaciju i promišljeno iskorišćavanje; 2) u mnogim zemljama je neophodna usaglašenost u delovanju kljuĉnih društvenih i organizacionih struktura; 3) velike strategiije treba da daju prednost odvraćanju potencijalnih protivnika i

osnaţivanju savezništva i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile; 4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne velike strategije

 jaĉa unutardruštvenu odgovornost –  omogućava kritiku i popravljanje i daje  priliku da se ex post facto procenjuje njen uĉinak  8 ameriĉkih velikih strategija po Robertu Artu   su dominacija-nadmoć (cilj je svetska dominacija, preoblikovanje sveta u ameriĉkom interesu i nije izvodljiva, pa ĉak i ne štiti ameriĉke interese); regionalna kolektivna bezbednost ĉiji je cilj spreĉavanje rata; globalna kolektivna bezbednost; kontejnment (cilj je drţanje drţave agresora u ravnoteţi i izvodljiva je i štiti interese amerike); spoljno uravnoteţavanje (drţanje podalje od većine ratova, spreĉavanje nastajanja evroazijskog hegemona); selektivno angaţovanje (spreĉavanje širenja oruţja, energetska bezbednost); izolacionizam (ĉuvanje slobode delovanje i drţanje postrani od većine ratova). Edvard Mid Erl istiĉe da strategija nije samo koncepcija ratnog stanja, ona je inherentni element svih vremena. Lorens Fridman - „Velika strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva

drţave pozicioniraju sebe unutar meĊunarodnog sistema.― Fridman istiĉe da je posebno zapadnim silama zainteresovanim za oĉuvanje postojećeg stanja glavna briga uglavnom  bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u odnosu na odreĊen ras pored snaga meĊudrţavnog sistema. Od velikih strategija se još oĉekuje da obrazloţe navedeni redosled pretnji kao i da odgovore na pitanje zašto su predloţili odreĊena sredstva, a ne neka druga. Jedno je pitanje, razume se, da li je odreĊena strategija po iznesenim namerama i drugim osobinama tzv. klasiĉna ili «velika»; druga stvar, po nama mnogo znaĉajnija za njenu ocenu jeste: da li je takva strateška zamisao ostvariva i ostvarena, tj., ocena njene uspešnosti dobija se odgovorom na pitanje da li je ideja proradila? («Did the idea work?»)

Uvek je mnogo lakše savetovati, nego to što se preporuĉuje i uraditi, jer ništa nije nemoguće za onoga ko nešto ne mora sam da uĉini. Nijedno oruţje, radnja ili naĉin ratovanja nisu sami po sebi strateški –   samo posledice koje proizvode ih takvima ĉine, smeštajući ih u ukupan tok dogaĊaja, okvir postavljenih ciljeva...  Da bi odgovorile na ovakve i sliĉne zahteve, sve strategije, podjednako tzv. klasiĉne (nacionalne) i «velike» (Grand) treba da budu i valjano organizovane i neprotivreĉne zamisli poţeljnog; one kao

47

takve predstavljaju i odreĊenu sliku stvarnosti, tj., svojevrsnu mentalnu mapu sveta onoga/onih koji je stvaraju. Verovatno najpoznatiji, a svakako najznaĉajniji zahtev na koji jedna strateška zamisao treba da odgovori, jeste dostizanje sklada izmeĊu  predviĊenih sredstava i postavljenih ciljeva. Bez odgovarajućih i, pre svega, stvarnih sredstava (materijalnih i ĉesto, još više, nematerijalnih izvora moći i sposobnosti),  postavljeni ciljevi su samo prazne reĉi. U pravo je odnos sredstava i ciljeva neuralgiĉno  jezgro ostvarivosti bilo koje strateške zamisli.  Najposle, strategije pored toga što nuţno, manje ili više taĉno, predviĊaju dogaĊaje, takoĊe daju i objašnjenje onoga što je predhodilo i opredelilo zauzimanje novog pravca u kretanju jedne politiĉke zajednice. Ovde treba kazati da nema mnogo smisla izuĉavati strategiju i/ili strateški misliti, ukoliko smatramo da je tok dogaĊaja unapred dat i nepromenljiv, te da nema prostora za pojedinca ili gupu da prave racionalne izbore.

Strateško mišljenje postoji samo kada je moguće praviti racionalne izbore; Klauzevic je, uostalom, strategiju i odredio kao „carstvo izbora―... Strateška kultura, kao deo ukupne i  politiĉke kulture, utiĉe na strateško mišljenje i strateško ponašanje. Promene strateške kulture mogu biti uzrokovane iz najmanje dva razloga: šokova koji dolaze spolja, kao i zbog meĊusobne nesaglasnosti njenih osnovnih postavki. Sposobnost prilagoĊavanja na nove okolnosti je najvaţnija i najcenjenija osobina bilo kog strateškog mišljenja i delovanja. Dţek Snajder je istraţujući misao i praksu SSSR uveo u savremene studije bezbednosti svojevrsnu teoriju strateške kulture. Strateški kulturni identiteti se obrazuju uticajima koji dolaze iz tri grupe izvora: fiziĉki (geografija, klima), politiĉki (istorijsko iskustvo,  politiĉki sistem), i socio-kulturni (mitovi, simboli).

48

42. Intervencionizam u meĎunarodnim odnosima  Nemešanje u unutrašnje stvari suverenih drţava je osnovna norma meĊunarodnog prava.  Nemešanje je moćna norma zato što utiĉe i na poredak i na pravdu. Poredak postavlja granicu haosu. MeĊunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije isto što i haos ukoliko se poštuju osnovni principi. Suverenitet i nemešanje su dva principa koja odreĊuju poredak u anarhiĉnom svetskom sistemu.  Definisanje intervencije

Prema svojoj najopštijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje utiĉu na unutrašnje sukobe druge suverene drţave. Pod intervencijom se moţe podrazumevati sila, ali na najniţem delu skale, intervencija moţe jednostavno biti  govor formulisan tako da utiĉe na domaće politiĉare u drugoj drţavi (1990. godine predsednik Buš je pozivao iraĉki narod da obori Sadama Huseina).  Ekonomska pomoć moţe takoĊe da utiĉe na unutrašnje poslove druge zemlje (tokom Hladnog rata, ekonomska pomoć Sjedinjenih Americkih Drţava El Salvadoru i sovjetska pomoć Kubi usmeravane su tako da utiĉu na unutrašnje poslove u tim zemljama). Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude, dolazimo do  slanja vojnih savetnika  (u prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene

Ameriĉke Drţave su zapoĉele svoju intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu  pomoć). Sledeći oblik intervencije je  podrška opoziciji  (tokom ranih sedamdesetih godina, Sjedinjene Drţave su dostavljale novac protivnicima Salvadora Aljendea, demokratski izabranog predsednika Ĉilea). Na kraju spektra prinude je ograničena vojna akcija (osamdesetih godina Sjedinjene Drţave su bombardovale Libiju kao odgovor na drţavnu podršku terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila u graĊanskom ratu u Juţnom Jemenu). Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj granici spektra prinude (akcije Sjedinjenih Drţava u Dominikanskoj Republici 1965. godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog

Saveza u MaĊarskoj 1956, Ĉehoslovaĉkoj 1968. i Avganistanu 1979. godine). Suverenitet

Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaĉan  Paktom Lige naroda i Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoĊe u samom srcu rasprave o legitimnosti intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom

smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica ĉesto je pitanje stepena. Iz više razloga, ĉak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad svim što se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna ekonomska

meĊuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistiĉka partija došla na vlast u Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj politici. Ali, socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od ekonomije drugih evropskih zemalja da, kada su pokušali da jednostrano sprovedu promene, ka pital se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju, francuski socijalisti su

se vratili zajedniĉkoj politici sa ostalim evropskim zemljama. Medjuzavisnost nije ograniĉila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniĉila stvarnu kontrolu. Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji narušavaju  suverenitet.

49

Masovni priliv izbeglica moţe uzdrmati ĉak i stabilne drzave. Izbeglice sa Haitija i Kube su dovele do politiĉkih problema u Vašingtonu 1993. i 1994. godine, dok   su izbeglice iz Ruande pogoršale etniĉke sukobe u susednom Burundiju i Kongu. Trgovina drogom i oruţjem takodje moţe da podrije suverenitet. Protivreĉno, intervencija ponekad moţe da  poveća autonomiju. Neke siromašne drţave mogu da imaju nisku de facto autonomiju zato što imaju veoma male sposobnosti. Neke vrste intervencija mogu da u stvari  povećaju sposobnosti, a time i stvarnu autonomiju u budućnosti. Ekonomska ili vojna  pomoć moţe da pomogne drţavi da dugoroĉno postane nezavisna –   na primer, intervenci ja Ujedinjenih nacija u Kambodţi devedesetih.  ProsuĎivanje intervencije Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne politike su red i mir , a kljuĉna ustanova je

ravnoteţa snaga. Prema tome, za realiste, intervencija moţe biti opravdana kada je neophodno da se odrţi ravnoteţa snaga i da se odrţi red (sfere uticaja za vreme Hladnog rata  – sfera ameriĉkog uticaja na zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istoĉnoj Evropi). Za kosmopolite, temeljna vrednost je  pravda, a kljuĉna meĊunarodna institucija  je društvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moţe da bude opravdana ako unapreĊuje  pravdu za pojedince i ljudska prava. Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili

da je intervencija opravdana protiv desniĉarskih reţima poput Markosove diktature na Filipinima ili reţima aparthejda u Juţnoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina,

 pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, što je znaĉilo da je ispravno intervenisati protiv sandinistiĉke vlade u Nikaragvi i protiv komunistiĉkih vlada u Angoli i Mozambiku, zbog kršenja demokratskih prava. Za državne moraliste, temeljna vrednost u medjunarodnoj politici je autonomija drţava  i njihovih naroda. Kljuĉna institucija je društvo dr ţava sa odreĊenim pravilima i meĊunarodnim pravom. MeĊu ovim pravilima, najvaţnije je nemešanje u suverenu teritoriju druge drţave. Tako da je za drţavne moraliste intervencija retko kada opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog integriteta jedne zemlje ili pak u odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije.  Izuzeci od pravila

U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog

koji nastupa sa pozicije drţavnih moralista, iznosi ĉetiri sluĉaja u kojima bi se mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija.  Prvi izuzetak   od strogog pravila je  preduhitrujuća (preemptivna) intervencija, za koju se kao  primer uzima izraelski napad 1967. Godine (postoji nedvosmislena pretnja).  Drugo odstupanje od strogog pravila  javlja se kada je intervencija neohodna kako bi se

uravnotežila prethodna intervencija. Ukoliko intervencija spreĉava lokalno stanovništvo da odluĉuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja poništava prvu intervenciju moţe  biti opravdana zato što obnavlja pravo lokalnog stanovništva da odluĉuje (SAD u Vijetnamu). Treće odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno  spasavanje ljudi kojima preti masakr . Ukoliko takvi ljudi nisu zaštićeni od potpunog uništenja, nema svrhe da se ne interveniše u znak poštovanja njihove samostalnosti ili  prava (Tanzanija okupirala Ugandu). Četvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na  pomoć secesionističkim pokretima  onda kada su reprezentativni. Ovde se javlja problem

50

samoopredeljenja. Postavlja se pitanje koja strana donosi odluku (Somalija  –   Kenija). Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemoguća, koji drugi principi mogu biti upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se odnose na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vaţne zato što

 procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moţe da pruţi pogrešan odgovor.  Na primer, procena intervencije samo sa stanovišta posledica jednaka je izreci ―sila stvara  pravo‖. Oĉigledno je da mora biti razmatrano nešto više od posledica.  Sa druge strane, same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac Norman Podhorec

tvrdio je da su Sjedinjene Drţave imale pravo da intervenišu u Vijetnamu, jer su Amerikanci pokušavali da spasu Juţni Vijetnam od totalitarne vlasti. U Vijetnamskom ratu, nije bilo dovoljno što  su Sjedinjene Drţave  pokušale  da spasu Juţni  Vijetnam od uţasa koje su poĉinili severnovijetnamski komunisti. Ĉak i da je razlog bio ispravan, korišćena sredstva nisu. Teorija demokratskog mira je isticala kao osnovnu hipotezu da demokratije ne ratuju izmeĊu sebe. Jedan od predstavnika ovog pristupa Majk Dojl je svestan da svet uprkos

svemu, još uvek ne ţivi u potpuno demokratskim društvima. Jedan od naĉina da se proširi „zona liberalnog mira― je intervencija. TakoĊe, tu je i inspirisanje naroda koji ţive u nedemekratskim zemljama da se bore za svoju slobodu i podsticanje i izgradnja mira u takvim zemljama. Stoga, ova teorija opravdava intervenciju ako većina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski kršena. Kao zakljuĉak , iako se apsolutni princip neintervenisanja ĉesto krši  u praksi, norma neintervenisanja ostaje vaţna. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti procenjivana

od sluĉaja do sluĉaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica. (ovde treba problematizovati kroz primer ameriĉkog napada na Avganistan posle 11.9.2001., preemptivno delovanje, spreĉavanje terorizma, meĊutim ni pre ni posle ratnih dejstava ameriĉka administracija se nije bavila pitanjem posleratnog Avganistana, odnosno „izgradnjoj drţave―)

51

43. Novi globalni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje

Izmenjena stvarnost meĊunarodnih odnosa je postavila pred politiĉke odluĉioce, potom i  pred istraţivaĉe i teoretiĉare, tzv. transnacionalne i globalne izazove i pretnje koje po svojoj osnovnoj prirodni nisu, ili nisu iskljuĉivo vojni – i što je moţda još znaĉajnije, ne njih se ne moţe uspešno odgovoriti samo upotrebom vojne moći.  Najpre, to su problemi koji se tiĉu stanovništva (nekontrolisani i neravnomerni rast, migracije koje su najĉešće uzrokovane stanovništvom); gotovo nepojmljivo  produbljivanje jaza izmeĊu bogatih i siromašnih. Stvaraju se ostrvca prebogatih i okeani siromašnih (Ignatio Ramonet). Ekološki problemi su sve teţi: zagaĊivanje vazduha, zemlje, velikih vodenih masa i vodotokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat tzv.

staklene bašte, širenje ozonskih rupa, sve izraţenija nestašica pitke vode, pojava tzv.  pretnji bez neprijatelja u obliku prirodnih/ekoloških katastrofa izazvanih najĉešće ĉovekovim neodgovarajućim i neodgovornim odnosom prema prirodnom okruţenju i drugim ţivim organizmima.  Danas su svakako najozbiljniji izazovi i pretnje meĊunarodnog i globalnog terorizma (opasnost od hemijskog i biološkog terorizma, širenje oruţja za masovno uništenje). Konaĉno, tu su organizovani meĊunarodni kriminal, trgovina drogom i belim robljem, prob lem kvaliteta i koliĉine hrane (ispošćavanje obradivih površina, posledice po ljudsko zdravlje koje izaziva primena genetskog inţenjeringa u proizvodnji hrane itd.); iscrpivost postojećih izvora energije (nafta, zemni gas, najrazliĉitije rude). Tako se zemlje suoĉavaju sa pitanjem energetske  bezbednosti (pokušaj da zemlje ne zavise samo od jednog aktera u pogledu energenata, to  jest da diversifikuju svoje izvore energije). „Gasna kriza‖ izmeĊu Rusije i Ukrajine koja se ponavlja gotovo svake zime, tipiĉan je primer ovoga. TakoĊe, jedno od centralnih pitanja je i ugroţavanje suvereniteta drţava. Suverenitet je vruće pitanje današnje svetske politike. Mnogi politiĉki lideri opiru se svemu što im se ĉini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politiĉke uloge Ujedinjenih nacija u ograniĉavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zaštitu ţivotne sredine. U njihovim oĉima, zamisao jedinstvenog mišljenja meĊunarodne zajednice je iluzorna. Ipak, vrlo je teško kontrolisati nove globalne izazove i pretnje unutar suverenih granica. Vlade se prilagoĊavaju. U procesu prilagoĊavanja, meĊutim, one menjaju znaĉenje suverene nadleţnosti, kontrole i uloge privatnih aktera. Kao što je pokazao 11. septembar, teroristi mogu lako da se ubace, a lakše je uneti nekoliko funti smrtonosnog biološkog ili hemijskog agensa nego švercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiţu svake godine. Jedini naĉin da se Departman za unutrašnju bezbednost (Department of Homeland Security) uhvati u koštac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih granica preko obaveštajnih sluţbi i saradnje unutar nadleţnosti drugih drţava te da se oslanja na privatne korporacije, kako bi se r azvio transparentan sistem praćenja meĊunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlašćeni sluţbenici mogu da sprovode „virtuelne― revizije dolaznih pošiljki pre nego što stignu. Danas, napadaĉi mogu da budu vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova kombinacija. Mreţa Al Kaide koja je 11. septembra napala Sjedinjene Drţave ukljuĉuje pojedince i grupe iz mnogih zemalja i navodno je imala ćelije u ĉak pedeset drţava (ukljuĉujući SAD). Neki agresori mogu da  budu anonimni i da se ĉak i ne pribliţe ciljnoj zemlji. Nacionalna bezbednost –   odsustvo  pretnje glavnim vrednostima  –  drugi je primer. Šteta naneta klimatskom promenom ili

52

unetim virusima moţe biti veća u smislu gubitka novca ili ţivota nego posledice nekih ratova. Ĉak ukoliko neko još uţe omeĊi odreĊenje nacionalne bezbednosti, priroda vojne  bezbednosti se menja. Internet je takoĊe omogućio da protesti budu brzo organizovani od strane samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme Vijetnama, planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i

telefonske razgovore, i trebalo je ĉetiri godine da veliĉina prvih protesta od 25.000 dostigne pola miliona uĉesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru 2003.godine u Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju zbog pretećeg rata u Iraku. Politiĉari postaju teatralniji i usmereni na globalnu publiku.

Politikolog Dţejms Rozenau pokušao je da zahvati ovakve trendove pronalaţenjem nove reĉi, „fragmegracija―, da izrazi ideju da i integracija ka većim identitetima i fragmentacija u manje zajednice mogu da se dešavaju istovremeno. Nije, meĊutim, potrebno menjati engleski jezik da se shvati da naizgled protivreĉni pokreti mogu da se dešavaju simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drţave, nego pokušavaju da njenu politiku uĉine  promenljivijom i manje samoograniĉenom nacionaln0m ljušturom. Svedoci smo ĉinjenice da je globalizacija proizvela veliki broj protivreĉnosti (od situacije u kojoj se na zaštitu ţivotne sredine troši više nego  ikada pre u ljudskoj istoriji, do alarmantnog stanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i mogućim klimatskim promenama). Informaciona revolucija i nauĉno–tehnološki napredak, koji se nalaze „u srcu― procesa globalizacije, ipak su „maĉ sa dve oštrice―. Sa jedne strane, tehnološke i društvene promene su uĉinile rat daleko skupljim za moderne demokratije. Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajuća sredstva u ruke ekstremistiĉkih grupa i pojedinaca. TakoĊe, gobalizacija je proizvela  situaciju da svet nikada nije bio manje siromašan nego danas. Iako bi trebalo da proizvede slobodno kretanje ljudi, gvozdeni zidovi Šengena― i restriktivna politika izdavanja viza graĊanima drţava koje nisu ĉlanice Evropske unije, napravili su od „ujedinjene Evrope― pravu tvrĊavu. Iako je svet zahvatio talas demokratizacije, ratovi još nisu išĉezli. Sve ovo navodi na zakljuĉak da naizgled protivreĉni pokreti mogu da se dešavaju simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drţave nego pokušavaju da njenu politiku uĉine  promenljivijom i manje samoograniĉenom nacionalnom ljušturom. Protivreĉnosti globalizacije ţivotne sredine Već smo rekli da je globalizacija ţivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom

koraku, bez obzira da li je u to ukljuĉen ljudski faktor ili ne. Praktiĉno, priĉa o ugroţenosti i mogućim naĉinima zaštite i oĉuvanja ţivotne sredine, postala je stvar svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiĉu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke

vode), pojavi ozonskih rupa i izloţenosti ţivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunĉevog zraĉenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao  posledici  preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drţava sveta. TakoĊe, širenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog sveopšte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, veće nego ikada ranije. Budući da na zemlji danas ţivi preko šest i po milijardi stanovnika, a da su

53

 bogatstva kojima planeta raspolaţe, danas ista kao i u prošlosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, moguće je oĉekivati u pojedinim podruĉjima sveta, po reĉima Roberta D. Kaplana, „dolazeću anarhiju.― Ona negde, kao što je to sluĉaj sa Bliskim Istokom, gde  postoji nestašica pitke vode, moţe izazvati krvave sukobe izmeĊu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiĉu Ĉarls Kegli i Judţin Vitkof, „globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti šire brţe, uĉestalije i da ih je sve teţe kontrolisati.― Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korišćenu izreku, još uvek nije propao. Poznata priĉa o smrti Natana Rotšilda, najbogatijeg ĉoveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje naĉin na koji se moţe odgovoriti izazovima globalizacije ţivotne sredine. Naime, gospodin Rotšild se prilikom  boravka u Frankfurtu gde je otišao da bi prisustvovao venĉanju svoga sina razboleo i  pošto su lekari bili bespomoćni u leĉenju te bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila  je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma

lako leĉi obiĉnim antibioticima i koje moţete kupiti u svakoj apoteci, po ceni koštanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotšild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje naĉin na koji se ĉoveĉanstvo bori sa protivreĉnostima globalizacije ţivotne sredine. Ljudska inventivnost i tehniĉko–tehnološki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ţivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaţiti.

54

44. Terorizam, pojam i vrste

―Teror‖ dolаzi iz sаnskritа, od reĉi ―trаs‖ što znаĉi TRESTI SE, DRHTATI OD STRAHA. Lаtinskа reĉ Terror, Terroris- strаh. ―Amerikа je punа strаhа‖; ―Niko se neće osećаti sigurnim u Sjedinjenim Drţаvаmа‖- Osаmа bin Lаden. Terorizаm je izrаz  politiĉke nemoći; Terorizаm je kаo ―pozorište‖- cilj je dа mnogo ljudi gledа, а ne dа mnogo ljudi pogine; Teroristiĉki ĉin je u suštini politiĉki; Porukа teroristiĉkog ĉinа je  politiĉkа; Oĉekivаni rezultаti teroristiĉkog ĉinа su politiĉki. Terorizam je neobičan po tome što predstavlja vojnu taktiku koju definiše reakcija posmatrača. Ako nas teroristički akt ne zastraši., onda terorizam nije postigao cilj. Odlike novog doba terorizma: a) globalnost – sa smanjenjem rastojanja, granice više ne predstavljaju barijeru  b) letalnost – ubijanje što više ljudi i izazivanje što većeg straha c) koordiniranost planiranja d) voĊeni od civila bez drţavne pomoći ( privatizacija rata)

e) korišćenje najrazvijenije tehnologije f) zavereniĉke mreţe teroristiĉkih ćelija po celom svetu g) sprovode ih fanatiĉni ekstremisti spremni da ţrtvuju sopstveni ţivot h) mrţnja prema meti – meta izloţena patnji zbog onoga što jeste i) z asnovan na ―realpolitiĉkom principu‖- moć za uništenje teţi da se izjednaĉi sa moći usmerenom na promene i kontrolu  j) nov i prepun nepoznatih izazova-  biće potrebna velika vizija i pronicljivost da se sa njim izaĊe na kraj (Charles W. Kegley, Jr.,) Kako se boriti protiv terorizma? a) prevencija i preventivni udari  – smatraju da terorizam proistiĉe iz racionalnih odluka (efikasnija, što je podrška teroristima ograniĉenija)

 b) hvatanje u koštac sa uzrocima nastanka terorizma – terorizam kao posledica politiĉkog ugnjetavanja i oskudice, predlaţu se reforme i politika pomirenja (nezamenjljiva u uslovima kada postoji široka podrška teroristima) Odgovor na terorizam treba da odgovori na 2 zahteva: a) da bude prihvatljiv, saglasan sa osnovnim zahtevima demokratije  b) da bude uspešan u minimiziranju ili iskorenjivanju problema

Mogući odgovori na terorizam: 1. Odbrana i uništenje koji vode zastrašivanju 2. Istraga i obaveštenost koji vode spreĉavanju 3. Reakcija i popravljanje koji vode oporavku 4. Kompromisi koji vode prihvatanju Uzroci terorizma : masovno nezadovoljstvo, društveni razdor i/ ili nezadovoljstvo jednog dela elite Fenomen terorizma je: subjektivan, nepredvidiv, senzacionalan, emocionalan Differentia specifica  u odnosu na druge oblike nasilja: a) politiĉko nasilje  b) terorizam NAMERAVANO cilja neborca i ne bira oruţja i sredstva

55

odlikuju inaĉe veoma razliĉite tipove i karaktere  terorista. Zanimljiv je podatak da je veća mogućnost da vas udari grom, nego da stradate od teroristiĉkog napada. Slabost i nestrpljenje

―DEMOKRATIZACIJA NASILJA je jednа od nаjfundаmentаlnijih i nаjstrаšnijih odlikа (sаvremene) svetske politike. Drţаve su kroz vekove imаle monopol nа legitimnu upotrebu sile u ljudskim društvimа... Ali tokom proteklih nekoliko decenijа prednost drţаve u ovom polju nаd ostаlim аkterimа svetske politike je slаbilа; sаdа mаlа grupа ljudi moţe dа ĉini grozne stvаri. Terorizаm je dаnаs, iаko ne jedini, ipаk nаjozbiljniji udаrаc аutoritetu drţаve.‖ (Fareed Zakaria) ―Tehnologijа i terorizаm predstаvljаju dvа odgovorа nа globаlizаciju. Oni se nаlаze u  pozаdini skoro svih dogаĊаjа koji obeleţаvаju sаvremeni svet. ―Rojters‖ je preneo izjаvu  jednog špаnskog zvаniĉnikа dаtu posle dogаĊаjа u Mаdridu od 11. mаrtа 2004. godine: ―Stvаr kojа je psihološki nаjteţe pаlа spаsilаĉkim ekipаmа koje su pomаgаli nаstrаdаlimа  bilo je zvonjenje mobilnih telefonа u dţepovimа ubijenih. Nisu mogli dа ih išĉupаju iz njihovih ruku.‖ (Thomas L. Friedman) Tip nedrţavnih aktera koji postaje sve vaţniji jeste transnacionalni terorista. Terorizam

nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja ĉiji koreni seţu duboko u istoriju. Teror znaĉi veliki strah, a vlade u Francusk oj Revoluciji ili Staljinovom Sovjetskom Savezu koristile su ga da kontrolišu svoje stanovništvo. Terorizam su takoĊe koristili anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku. Ono što je danas novo je da tehnologija stavlja u ruke devi jantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne moći a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, šefovi vlada kao što su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u mogućnosti da pribave oruţje za masovno uništenje u dvadeset prvom veku, oni će razviti sliĉne sposobnosti. Zbog toga neki posmatraĉi o terorizmu govore kao o privatizaciji rata. Štaviše, tehnologija je sloţene sisteme modernih društava uĉinila ran jivijim za napad velikog obima.

 Napadi na Sjedinjene Drţave koje je 11. septembra izvela teroristiĉka mreţa Al Kaide i koji su odneli više od 3000 ţivota, u skladu su sa trendom povećanja broja ţrtava u napadima (iako je broj samih napada opao). 11.9. je razbio ranije prisutno osećanje meĊunarodne bezbednosti i euforije mirnog i naprednog doba posle Hladnog rata. ―Ne  postavlja se pitanje da li će se novi napad dogoditi, već kada će se dogoditi‖. Primarni cilj 11.9. je usaĊivanje straha. Teroristi su sada poĉeli da se upuštaju u novu praksu zbog novih ciljeva: svesno nastojeći ne samo da prinude neprijatelja da promeni politiku, već i da unište neprijatelja. Raniji akti terorizma - podmetanje bombe na letu Air India 1985. ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruţanog eksplozivom na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio voĊen ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve više davala ekstremna religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviĉarski ili desniĉarski ili nacionalistiĉko-separatistiĉki nastrojeni, ĉesto su imali izvesne skrupule u vezi nasumiĉnog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vaţne. Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnošću da se ţrtvuju sopstveni ţivoti, novi teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra

2001. godine bili motivisani odreĊenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se

56

 podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Drţavama (Oklahoma City) bio u  potpunosti domaći, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne, kultne ili pridruţene ekstremistima nekoliko religija. Šta je terorizam? Po ameriĉkom zakonu to je unapred planirano, politiĉki motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliĉitih društvenih grupa. UN su donele konvencije za suzbijanje teroristiĉkih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je obavezala svih 189. drţava ĉlanica da uskrate utoĉište teroristima pomogla je legitimizaciju ameriĉkih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skupštini je bilo teško da

se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoĊene Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao što su Palestinci od definisanja da su teroristi. U njihovim oĉima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada  preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao što skeptici ponekad kaţu,

„Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu.― Kada se Predsednik Dţordţ V. Buš 2001. godine obratio Generalnoj skupštini, rekao je da svet mora da se ujedini u „suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prošlosti, ne moţe ikada opravdati namerno ubijanje nevinih―. Mogu da postoje dela nedrţavnog politiĉkog otpora koja ne treba smatrati terorizmom  – na primer, borba protiv aparthejda u Juţnoj Africi uglavnom nije ukljuĉivala ubijanje civila. Uprkos svim poteškoćama koje postoje u vezi sa odreĊenjem terorizma, kljuĉno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politiĉke svrhe, široko je osuĊeno moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meĊunar odnim  pravom.

Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek nešto kao piraterija u ranijim vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju

neprijatelje. Danas neke drţave daju utoĉište teroristima da bi napadali njihove protivnike ili zato što su suviše slabe da kontrolištu takve grupe. Ameriĉka kampanja protiv talibanske vlade u Avganistanu i razliĉite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da drţavno sponzorisani terorizam uĉine manje verovatnim u budućnosti. Istovremeno, tehnologija minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao što su putovanja vazdušnim  putem i rastuća lakoća komunikacije preko interneta pruţaju mogućnosti nedrţavnim akterima da uĉine veliku štetu preko granica ĉak i bez drţavne podrške. Ironiĉno, zajedniĉka pretnja koju oseća mnogo ljudi moţe da ojaĉa poštovanje uloge drţava i vaţnost njihove saradnje u obezbeĊenju bezbednosti. Anarhija meĊudrţavnog sistema obiĉno je podnošljivija nego haotiĉna anarhija rata koji nedrţavni akteri vode po sistemu svi protiv svih.

Volter Laker ima svoju definiciju ove pojave: „Terorizam je opasno podruĉje  pojednostavljivanja i uopštavanja. Za prilaz njemu najverovatnije je pribranost bitnija od  bilo kog intelektualnog kvaliteta.‖ Izazivanje straha je suštinski cilj teroristiĉke igre, i to je tako bilo oduvek. Ono što je danas postalo novina to je globalnost straha, ni jedan ĉovek na planeti ne moţe biti osiguran od napada terorista. Posmatraĉi 9/11 smatraju da je to dan „kada se sve  promenilo―. Do tog dana, prvenstvena svrha terorizma je bila da zadobiju publicitet i simpatije za svoje ideale, ali od tog dana oni ne ţele samo ogromnu publiku, već i ogroman broj poginulih uz primoravanje neprijatelja da promeni svoju politiku.

57

45. Oružja za masovno uništavanje i opasnosti od njihovog širenja Definicija:  Nuklearna oružja su oružja koja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu energiju

Oruţja za masovno uništavanje= nuklearna + hemijska + bioloska oruţja „Oruţja za masovno uništavanje razlikuju se od konvencionalnih oruţja po enormnoj  potencionalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima

koje će ubijati― (Dţošua S. Goldstan) Postoji već oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno, hemijsko, ili biološko oruţje za masovno uništavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog oruţja stara je skoro  jedan vek; nuklerano naoruţanje i balistiĉke rakete su tehnologije stare  pola veka. U odreĊenom obimu, politike neširenja su usporile širenje nukleranog oruţja. Ali problem širenja oruţja se još i pogoršao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i nedovoljnom sposobnošću njegovih drţava naslednica da kontrolišu odliv tih tehnologija. Pre nego što se Sovjetski Savez raspao, osam drţava na svetu  posedovalo je nuklearno oruţje. MeĊu njima, pet drţava su imale status formalno deklarisanih „nuklearnih‖ zemalja i bile potpisnice sporazuma o neširenju nukleranog oruţja (Non proliferation Treaty- NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog

sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruţje, a to su: Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvršili svoje nuklearne  probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je

meĊu drugim zemljama bilo rašireno mišljenje da one pokušavaju na bilo koji naĉin da razviju nuklearno oruţje. Još pet drţava, Juţna Afrika, Juţna Koreja, Argentina, Brazil i Libija su krenule tim putem, ali su u meĊuvremenu promenile mišljenje i odustale. Interesantno je da je više od trideset drţava u stanju da proizvede nuklearno oruţje ali da to nisu uĉinile; to jest, postoji tri ili ĉetiri puta više drţava koje su sposobne da poseduju nuklearno oruţje nego što je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniĉavanju nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godi ne, koji je smatrao da će biti 25 drţava sa nuklearnim oruţjem do 1970. godine.

Postoji tri ili četiri puta više država koje su sposobne da razviju nuklearno oružje, ali to nisu učinile. Zašto? Prvi odgovor je da je za to zasluţno postojanje saveza tokom Hladnog rata u kojem je svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer, Nemaĉka i Japan nisu razvile nuklearno oruţje jer su imale ameriĉke bezbednosne garancije. Obećanja Amerikanaca da će spreĉiti svaku zemlju koja koristi pretnju upotrebe nuklearnog oruţja  protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne treba da razviju vlastito

nuklearno oruţje. Savezi su takoĊe od znaĉaja i za manje drţave. Drugi uzrok ticao se saradnje meĊu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere, stav supersila prema nuklearnom oruţju bio je veoma kompetitivan. Supersile su pokušale da koriste nuklearno oruţje kao sredstvo u sticanju poena u ideološkom nadmetanju. Treći razlog za ovo bio je postojanje meĊunarodnih ugovora i meĊunarodnih institucija. Ugovor o neširenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ĉime su se saglasile da ne razvijaju ili da ne uĉestvuju u transferu nuklearnog oruţja. Nenuklearne drţave su se sporazumele da

58

 prihvate inspektore koje bi poslala MeĊunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz Beĉa, a koji bi posećivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se uverili da ta  postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske nuklearna energija

koristi u cilju razvoja nuklearnih oruţja. Kao što smo videli, samo nekoliko drţava poput Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega nekoliko potpisnica su

 prekršile odredbe sporazuma. Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budućnost saveza, meĊunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna tehnologija dolazila iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama koje bi širile nuklearno oruţje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da širenje nuklearnih oruţja moţe biti ĉinilac stabilizacije jer će u tom sluĉaju delovati strategija odvraćanja. Ako je nuklearno oruţje spreĉilo da hladni rat ne postane "vruć," zašto onda taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao

što su Bliski Istok ili Juţna Azija? Problem sa ovakvim jednim gledištem je u tome da se ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraćanja meĊu koherentnim  jedinstvenim akterima (drţavama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih oruţja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli racionalnog odluĉivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predviĊanja mogu biti irelevantni. Mnoge od drţava koje će u budućnosti razviti nuklearno oruţje imaju jednu veoma nestabilnu prošlost prouzrokovanu vojnim puĉevima i podelama u vojsci. Ono što  je sigurno to je da bi nuklearni rat uništio civilizaciju kakvu znamo. Postoje razlozi zašto odmah nakon 1945. godine nije došlo do dramatiĉnijih posledica: 1) Verovalo se da je nuklearno oruţje samo modernije konvencionalno. Sa druge strane SAD i SSSR su bili u pat poziciji: nuklearna moć SAD -a je bila umanjena moći konvencionalnog oruţja i blizine Evropi i ameriĉkim saveznicima, što su bile prednosti SSSR-a. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Kada su Sovjeti 1961. godine aktivirali 60-megatonsku hidrogensku

 bombu, ona je bila 20 puta jaĉa od ukupne eksplozivne moći upotrebljene u II svetskom ratu. Ogromna destruktivna moć nuklearnog oruţja znaĉila je da je sada postojala disproporcija izmeĊu vojnih sredstava i praktiĉno svih politiĉkih ciljeva kojima je drţava mogla da teţi. U Vijetnamu i Avganistanu su SAD i SSSR radije prihvatile poraz nego da upotrebe nuklearno oruţje. 2) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoĉavanja sa istinom. Tokom Hladnog rata Kubanska raketna kriza, Berlinska kriza i kriza na Srednjem Istoku su predstavljale ekvivalent ratu, tada su se odmeravale snage. 3)  Nuklearno naoruţanje je odvraćanje naĉinilo kljuĉnom strategijom 4) Dve supersile su uprkos ograniĉenim ideološkim razlikama razvile zajedniĉki

interes: izbegavanje nuklearnog rata. One su razvile sopstvene sfere uticaja i nauĉile su da komuniciraju (NPT,...) 5) Za upotrebu nuklearnog naoruţanja se vezivalo neodobravanje koje se nije  primenjivalo na konvencionalno oruţje – nuklearno oruţje kao nemoralno.

Ĉemu sluţe? 1) Sredstvo odvraćanja za velike sile 2) Simboliĉko sredstvo izjednaĉavanja u moći za manje zemlje Vrste: a) Fisiona nuklearna oruţja (atomske ili a-bombe) –  cepanje atoma jeftina

59

 b) Fuziona nuklearna oruţja (termonuklearne bombe, hidrogenske bombe ili h bombe) - skupa Dr ţava više nema monopol na upotrebu fiziĉke sile, pa sad znatno veći broj aktera moţe da doĊe u njihov posed  po sve manjoj ceni (Farid Zakarija  –   demokratizacija nasilja). Oruţja su sve jeftinija, sve dostupnija i sve razornija. Sva eksplozivna snaga moţe stati u

 jednu bombu od tri megatone, a ta jedna bomba moţe stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Tehnologija se moţe širiti preko trgovine, migracijama, obrazovanjem i protokom ideja.

Izvesno je da bi nuklearni rat uništio civilizaciju kakvu znamo, bar na severnoj hemisferi. U svom izveštaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruţanju, ameriĉki rimokatoliĉki  biskupi su samo malo preterali kada su rekli »Mi smo prva generacija od Postanka sa

mogućnošću da uništimo Boţje delo«. Nuklearno oruţje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni naĉin na koji je svet organizovan. Svet anarhiĉnih drţava bez više vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri.  Narastajuće ameriĉko - sovjetsko rivalstvo je takoĊe usporilo promene u politiĉkom razmišljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajući da se suviše oslanjaju na Sjedinjene Drţave. Sjedinjene Drţave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene Drţave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da će izvršiti invaziju na Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice

nuklearne tehnologije u poĉetku nisu bile dovoljne da izmene naĉin na koji su se drţave  ponašale u anarhiĉnom sistemu. Stalna meĊunarodna zabrinutost zbog oruţja za masovno uništavanje ima i moralnu i realistiĉku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog oruţja dele ne samo one zemlje koje nemaju sposobnost ili ţelju da proizvode takvo naoruţanje, nego i one zemlje koje ga i dalje poseduju , kao što su Sjedinjene Drţave, Francuska i Rusija. Hemijsko i biološko oruţje je osuĊivano od Prvog svetskog rata, kada  je upotreba iperita dovela do opšte povike i meĊu saveznicima i meĊu silama osovine. Realistiĉka dimenzija je jednostavna: oruţje za masovno uništavanje nosi ogroman rizik eskalacije i ogromni potencijal uništenja. Kada god je to oruţje prisutno, dinamika sukoba se menja. Slabe drţave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim oruţjem imaju veću mogućnost da zaprete jakim drţavama, dok jake drţave sa ovim oruţjem mogu delotvornije da zaprete ili odvrate protivnike. A pretnja korišćenjem od strane terorista dodaje zastrašujuću dimenziju u kojoj odvraćanje nije dovoljan odgovor. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Dok se posedovanje nuklearnog oruţja u Hladnom ratu koristilo kao politika odvraćanja, ne mora znaĉiti da svako posedovanje nuklearnog oruţja to znaĉi. Prisutna su strahovanja da bi neke teroristiĉke organizacije poput Al-Kaide mogle da doĊu u posed nuklearnog oruţja, upotrebe ga za teroristiĉke napade, i tako otpoĉnu nuklearni rat. Od maja 2009. raste opasnost da do istog doĊe i na korejskom poluostrvu, jer   Severna Koreja odbija

svaku saradnju sa meĊunarodnom zajednicom, a pri tom preti ratom i istovremeno razvija nuklearno oruţje. Prošle godine je došlo do sukoba Severne Koreje i Juţne Koreje koji se dogodio u trenutku kad je Severna Koreja objavila da je napravila novu nuklearnu

centralu za obogaćivanje uranijuma.

60

46. Pojam i vrste nuklearnih strategija

Vojna strategija je ―veština upotrebe oruţanih snaga za postizanje ciljeva koje je  postavila politika‖. - Lidel Hart; ili upotreba fiziĉke sile u konkretnom fiziĉkom prostoru radi postizanja politiĉkih ciljeva. Strategija je veština i stavlja se u zavisnost od politike. Povezanost strategije i politike je oĉigledna, uzajamni uticaj i uslovljenost takoĊe. S druge strane, ova sprega strategije i politike ig ra znaĉajnu ulogu u meĊuna- rodnim odnosima u celini. U današnjem vremenu ta sprega strategije i politike naroĉito dolazi do iz- raţaja, što nije sluĉajno. Mada postoje razlike u shvatanjima, moguće je smatrati da strategija ima za zadatak ostvarenje ciljeva politike jedne drţave, za ĉije je postizanje  potrebna pri- mena sile u meĊunarodnim odnosima. U tom smislu, strategija je u sluţbi  politiĉkih ciljeva drţave što, sa svoje strane znaĉi, da politika odluĉuje da li će upotrebiti silu za ostvarenje svojih ciljeva. Politika za postizanje svojih ciljeva ima razliĉita sredstva. Primena oruţane sile samo je jedno od niza sredstava kojima drţava raspolaţe u meĊunarodnim  odnosima. Sa razvojem nuklearnog oruţja, odnos strategije i politike  jošviše se komplikuje. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruţja politiĉari su do- bili najšire mogućnosti izbora sredstava za postizanje razliĉitih politiĉkih ciljeva. Nuklearno oruţje ukinulo je ograniĉenje koje strategija stavlja politici; za svaki po- litiĉki cilj moţe se naći odgovarajuća strategija, koja u svako doba moţe raspolagati odgovarajućim obimom sile. MeĊutim, ove neograniĉene mogućnosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruţje je teško primenjivo za postizanje bilo kojih ciljeva politike. To stvara, do sada u istoriji, nepoznato stalno stanje ratne pripravnosti armija.

 Nuklearno oruţje nije samo novo oruţje koje se samo svojom veliĉinom moći razaranja razlikuje od poznatih oruţja. Ovo oruţje, s njegovim mogućnostima razaranja i uništavanja, dovodi u pitanje ne samo tradicionalan odnos strategije i politike, već i sam rat kao sredstvo politike i naĉin primene oruţane sile, što je zadatak strategije. Da li oruţje koje moţe da uništi ĉitav svet, i ĉija se konaĉna moć sasvim egzaktno i ne zna, moţe biti tehniĉki osnov strategije pomoću koje politika jedne zemlje ţeli da ostvari neke svoje ciljeve u meĊunarodnim odnosima? U prošlosti, vojne operacije na jednom kraju zemljine kugle mogle su ostaviti  potpuno po strani druge regione, pošto vojne operacije tehniĉki nisu mogle zahvatiti šire  prostore od strategijskih mogućnosti datog trenutka. Sa razvojem nuklearnog oruţja, strategija narasta u glo-  balni ĉinilac definitivno, u tom smislu što u svakom trenutku, ako se to ţeli, moţe da obuhvati ĉitav svet, bez obzira na poĉetne ograniĉene (geografski ograniĉene) vojne ciljeve. U sluĉaju izbijanja bilo koje faze nuklearnog rata, ĉitav svet bi  bio realno ugroţen od mogućeg proširenja, bilo samih vojnih operacija, bilo posledica tih ope- racija (radijacija i dr.) koje se vode na drugom mestu.

S druge strane, razvoj nuklearnog oruţja i odgovarajućih strategija doveo je do višeg stepena ekonomske meĊuzavisnosti u svetu. Nijedna zemlja, ĉak ni one najveće, ne mogu na svojoj teritoriji da naĊu sve sirovine potrebne savremenoj rat- noj tehnici. Sve veći razvoj tehnike dovodi do sve veće potrebe razliĉitih sirovina; savremena proizvodnja se ne zasniva više na nekoliko osnovnih metala, većspisak ovih metala razumeju samo upućeni struĉnjaci. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodnju svih tih sirovina. Da je to veoma ozbiljan problem, dokazuje i

ĉinjenica da SAD grade ogromna skrivena skladišta u kojima se ĉuvaju dovoljne koliĉine

61

tih sirovina, za sluĉaj da zbog ratnih operacija ne mogu doći do njih u zemlji u kojoj se te sirovine nalaze.

Nuklearne strategije su načini na koji će države odlučiti koliko će razviti nuklearnih projektila, kako će ih isporučiti do meta i kako će ih upotrebljavati u zavisnosti od okolnosti.

U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruţja, ravnoteţa je uspostavljena tako što su snage, koje su raspolagale ovim oruţjem, posedovale takvu moć, da se odnos snaga nije mogao drukĉije uspostaviti nego kao odnos dva pola. Moţe se smatrati da je bipolarizam u to j fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde . Ova strategija se

zasnivala na nuklearnom oruţju velike snage, koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaranja i uništenja. Nuklearna zaštita koju je pruţila nuklearna sila svojim saveznicima, bila je dovoljna garancija da se druga strana neće usuditi da napadne, s obzirom na to da je uništava-  juća odmazda odgovor koji sledi. Na taj naĉin je bipolarna ravnoteţa snaga dovela do uspešnog formiranja vojno- politiĉkih saveza i blokova drţava, koji su u toj fazi iznutra bili ĉvrsti i odbojni prema drugoj strani. U tim vremenima ĉvrsti  bipolarni sistem odnosa snaga u meĊunarodnim odnosima poĉinje da remeti jedino  jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. MeĊutim, s razvojem strategije elastičnog odgovora, koja omogućuje  postepenu eskalaciju rata, ovo stanje se menja. Ova strategija u sebi sadrţi mogućnost

voĊenja rata konvencionalnim oruţjem, taktiĉkim nuklearnim oruţjem (nuklearno oruţje relativno male snage i ograniĉenog fiziĉkog delovanja). Naime, nuklearna sila, koja bi  bila uvuĉena ili sama otpoĉela jedan rat na nekom podruĉju svoje sfere, mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruţja, osim onog koje bi vodilo totalnom ratu, tj. oruţja za masovno uništenje (strategijsko oruţje) koje bi, sasvim razumljivo, izazvalo razaranja velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Drugim reĉima, ako  bi se u jednom ratu, uz upotrebu taktiĉkog nuklearnog oruţja, uĉinila velika razaranja u Zapadnoj Evropi, totalni rat ne bi morao da izbije, jer se od SAD (one su tu doktrinu  proklamovale) ne bi moglo oĉekivati da zbog razaranja u Evropi, dozvoli da doĊe do

razaranja u SAD, do ĉega bi došlo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde  protiv onoga ko ugroţava Zapadnu Evropu, a ko poseduje nuklearno oruţje. Ovom ―doktrinom Evropljani su primorani da priznaju da njihovi uslovi nisu identiĉni sa uslovima SAD...‖ Ovakav zakljuĉak povodom strategije elastiĉnog odgovora ostavio je sasvim praktiĉne posledice koje su se odrazile na znaĉaj i svrsishodnost vojnopolitiĉkih saveza u tim uslovima. ―Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage još bolje‖. Politiĉki savezi su bili skoro jedini naĉin oĉu- vanja nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane. Sa nuklearnim oruţjem i strategijom elastiĉnog odgovora, ni male ni srednje drţave ne mogu raĉunati na efikasnu zaštitu svoje bezbednosti u vojnopolitiĉkom savezu. Uza jamano osigurano uništenje –  bazira se na teoriji odvraćanja. Nuklearno naoruţanje

 je stvorilo poseban oblik ravnoteţe snaga koji se ponekad naziva „ravnoteţa straha―.  Nuklearno odvraćanje ohrabruje razmišljanje tipa „ako me napadneš, moţda neću biti u stanju da spreĉim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snaţno da nećeš ni ţeleti da napadneš―. Primer je Kubanska raketna kriza.

62

„Rat zvezda“  - Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu Inicijativu (SDI), popularno nazvanu „Rat zvezda― koja je predviĊala razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemir. Kosmos je viĊen kao prostor za voĊenje rata. Zabranjene su probe u svemiru. Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan odbacuje

Gorbaĉovljev predlog da Sovjetski Savez uĉini znaĉajno smanjenje naoruţanja ukoliko Amerika prekine rad na programu „Rat zvezda―.  Na primer, od 2010. godine Amerika ima novu strategiju. Po prvi put, SAD se obavezuju da neće upotrebiti nuklearno oruţje  protiv drţava koje ga ne poseduju, odnosno poštuju Sporazum o neširenju nuklearnog oruţja, ĉak i kad bi takve drţave napale SAD biološkim ili hemijskim oruţjem ili  pokrenule sajbernapad. Predsednik Obama je, meĊutim, rekao da je napravio mesta za izuzetke, kao što su Iran ili Severna Koreja, koji krše ili su se povukli iz tog najvaţnijeg meĊunarodnog sporazuma kojim se zaustavlja širenje nuklearnog oruţja u svetu. 5) Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog naoruţanja, supersile su više zavisile od obeshrabljivanja putem pretnji, nego od odbrane nakon što doĊe do napada. Odvraćanje u Hladnom ratu je bilo vezano za celokupnu strategiju nuklearnog odvraćanja, ali je takoĊe bilo i nastavak logike ravnoteţe snaga. Odvraćanje nuklearnom pretnjom je bio  jedan od naĉina na koji je svaka supersila pokušala da spreĉi drugu od sticanja prednosti i time narušavanja ravnoteţe snaga izmeĊu njih. Odvraćanje je ĉesto povećavalo napetost izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako dokazati da je odvraćanje delovalo. Sjedinjene su Drţave 2010. objavile svoju novu strategiju kada je u pitanju korištenje nuklearnog naoruţanja. Za razliku od dosadašnjih, nova strategija najveći naglasak stavlja na opasnost da nuklearno oruţje doĊe u ruke terorista ili pak zemalja-otpadnica od meĊunarodnog poretk a. Tradicionalna pr etnja nuklearnih arsenala Rusije ili Kine ponešto  je u drugom planu. Nova strategija ima i pristalice ali i kritiĉare.  Nova strategija sluţbeno se zove 'Analiza pozicioniranja nuklearnog arsenala' i treća je  po redu od završetk a Hladnog rata. Objavljena pr e nekoliko dana, ona ograniĉava broj sluĉajeva u kojem je Amerika spremna iskoristiti svoje nuklearno oruţje, što je u skladu s vizijom predsednika Obame koji se zalaţe za 'svet bez nuklearnog naoruţanja'. Koncepcija je nova i po tome što se teroristi s nuklearnim oruţjem smatraju opasnijom  prijetnjom od tradicionalnih nuklearnih suparnika  –   Rusije i Kine. Ministar obrane Robert Gates objasnio je da je ova promena posljedica drugaĉijih opasnosti koje priete Americi. "Spreĉavanje nuklearnog terorizma i prevencija širenja nuklearnog naoruţanja s  pravom su glavni prioriteti. Naime, al-Qaida stalno traţi naĉin da se domogne nuklearnog oruţja. Iran razvija nuklearno oruţje, dok ga Severna Koreja i izvozi. Zbog toga, naglasak je stavljen na pravo mjesto, i ta je promena od kljuĉne vaţnosti". Bela je kuća naglasila da nova strategija neće umanjiti ameriĉku sposobnost da odbrani sebe i saveznike. MeĊutim nova strategija ukljuĉuje –  po prvi put - i najavu Washingtona da neće koristiti atomsko oruţje protiv zemalja koje ga nemaju, a poštuju meĊunarodno pravne odredbe o njegovu neširenju. To se ĉak odnosi i na sluĉaj da neka takva zemlja napadne Ameriku biološkim ili kemijskim oruţjem. Ova se inaĉe ameriĉka odredba ne odnosi na zemlje poput Irana ili Sjeverne Koreje, za koje Washington tvrdi da krše meĊunarodno pravo te se opiru rezolucijama SB.

63

47. Ekološke pretnje u savremenim meĎunarodnim odnosima

Domet drţave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari su priznali da njihova efikasna kontrola moţe da se poveća tako što će se udaljiti od pitanja koja ne mogu da reše. Sve zemlje, ukljuĉujući najveće, suoĉavaju se sa rastućom listom problema koje je teško kontrolisati unutar suverenih granica –   finansijski tokovi, trgovina drogom, klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje kulturnih vrednosti  –  da  pomenemo nekoliko. Zabrinuti su zbog politiĉke uloge Ujedinjenih nacija u ograniĉavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zaštitu ţivotne sredine. Vlade se prilagoĊavaju. U procesu prilagoĊavanja, meĊutim, one menjaju znaĉenje suverene nadleţnosti, kontrole i uloge privatnih aktera. Šteta naneta klimatskom  promenom ili unetim virusima moţe biti veća u smislu gubitka novca ili ţivota nego  posledice nekih ratova.

Beri Bazan u „ Ljudi, države i strah“  je upozorio na opasnost od nekritiĉkog širenja polja izuĉavanja nauke o bezbednosti, posebno kada je reĉ o sve prisutnijim i sve brojnijim ekološkim pitanjima i problemima: ne poriĉući im ogroman znaĉaj za ţivot ĉoveka i društva, on je ukazao na potrebu pouzdanog utvrĎivanja kada jedan ekološki problem  predstavlja legitimno polje (predmet) istraživanja za nauku o bezbednosti. Primera radi,  po zagovornicima proširenog koncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu sredinu, jeste istovremeno i bezbednosni problem. Na drugoj strani su oni koji obazrivije

istiĉu da samo ona ekološka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmeĊu organizovanih politiĉkih zajednica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja, te da se kao takva izuĉavaju u okviru nauke o bezbednosti. Negde, na sredini, izmeĊu ovakvih krajnjih shvatanja je mišljenje Normana Majersa koji smatra da uprkos ĉinjenici kako svaki ekološki problem ne vodi nuţno nasilnom sukobu moţe se, ipak, naći uzroĉna veza na duţi rok izmeĊu ekoloških pitanja i promena u politiĉkom delovanju." Homer Dikson je ovakav stav pojasnio izdvajanjem tri grupe ekoloških izazova i pretnji  bezbednosti: 1) meĊudrţavni sukobi koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskorišćavanja neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora; 2)  pokreti stanovništva velikog obima koji su uzrokovani "ekološkim udarima," a koji mogu da vode sukobima suprotstavljenih interesa i grupa

sa razliĉitim etnoreligijskim identitima; 3) urušavanje društvenih ustanova i unutrašnja "socijetalnu nestabilnost" koje imaju veliku izvesnost da prerastu u nasilne sukobe a koje su uzrokovane

ugroţavanjem većeg broja stanovnika zbog osiromašivanja pojedinih  prirodnih izvora energije i sirovina, zagaĊivanja okoline, klimatskih  promena, itd. U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvim drugom kraju, Mark

Levi i, posebno Danijel Dedni tvrde kako povezivati ovaj naĉin ekološke probleme i nacionalnu bezbednost, tj. militarizovati ih, moţe da dovede do ozbiljne konceptualne kao i politiĉko-delatne zabune u poimanju bezbednosti. Otuda je od suštinskog znacaja za predmet nauke o bezbednosti da se pouzdano odredi kada i na koji naĉin mnogobrojni novi izazovi medu kojima su i tzv. pretnje bez neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) predstavljaju i stvarnu bezbednosnu  pretnju - legitimno polje proucavanja (predmet proucavanja), kao i osnovu za

64

 preduzimanje odgovarajućih zaštitnih radnji. Za takav naum nije od velike koristi, na  primer, nedovoljno odreĊen stav Gvina Prinsa, po kome je već sarno "postojanje pretnje odreĊujuca crta bezbednosnog problema". Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje izoštrava ovo svojevrsno svoĊenje nauke o bezbednosti na jednu, u pogledu predmeta, "proširenu strategiju", odreĊujuci je kao: "istraţivanje uslova koji ĉine verovatnijom upotrebu sile, naĉin na koji upotreba sile pogaĊa pojedince, drţave i društva, i posebne  postupke koje drţave usvajaju u nameri da se pripreme ili ukljuĉe u rat". Globalizacija ţivotne sredine  je najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom koraku, bez obzira da li

 je u to ukljuĉen ljudski faktor ili ne. Praktiĉno, priĉa o ugroţenosti i mogućim naĉinima zaštite i oĉuvanja ţivotne sredine, postala je stvar svakodnevice. Pri tome se naravno u  prvi plan istiĉu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na  primer, problem nedostatka pitke vode), pojavi ozonskih rupa i izloţenosti ţivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunĉevog zraĉenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane  pojedinih drţava sveta. TakoĊe, širenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i  patogena, danas je zbog sveopšte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti

svih sa svima, veće nego ikada ranije. Budući da na zemlji danas ţivi preko šest i po milijardi stanovnika, a da su bogatstva kojima planeta raspolaţe, danas ista kao i u  prošlosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, moguće je oĉekivati u pojedinim  podruĉjima sveta, po reĉima Roberta D. Kaplana, „dolazeću anarhiju.―  Ona negde, kao što je to sluĉaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestašica pitke vode, moţe izazvati krvave sukobe izmeĊu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiĉu Ĉarls Kegli i Judţin Vitkof, „ globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti šire brţe, uĉestalije i da ih je sve teţe kontrolisati.― Ipak, svet, da upotrebimo  jednu staru i mnogo puta korišćenu izreku, još uvek nije propao. Priĉe o njegovoj  propasti, moralnoj i zagaĊenosti svake druge vrste, stare su gotovo koliko i ĉoveĉanstvo. I  bar dosad, ĉoveĉanstvo, je uvek našlo naĉina da izaĊe na kraj sa ovim izazovima. Poznata  priĉa o smrti Natana Rotšilda, najbogatijeg ĉoveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje naĉin na koji se moţe odgovoriti izazovima globalizacije ţivotne sredine. Naime, gospodin Rotšild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otišao da bi prisustvovao venĉanju svoga sina razboleo i pošto su lekari bili  bespomoćni u leĉenju te bolesti, ubrzo  umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako leĉi obiĉnim antibioticima i koje moţete kupiti u svakoj apoteci, po ceni koštanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotšild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje naĉin na koji se ĉoveĉanstvo bori sa protivreĉnostima globalizacije ţivotne sredine. Teza  profesora Pur Bjorn Lomborga sa Univerziteta Arhus u Danskoj, u kojoj je statistiĉki dokazao da svet danas nije ništa više zagaĊen danas nego što je to uvek bio i da nema nikakvih razloga za paniku takoĊe se moraju uzeti u obzir kada se govori o ovoj  problematici. Ljudska inventivnost i tehniĉko–tehnološki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ţivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaţiti. Bar za malo.

65

48. Pojam i različita shvatanja moći u meĎunarodnim odnosima Moć je, kao i ljubav, mnogo lakše iskusiti nego definisati ili izmeriti. (Dzozef Naj); ―Ono što je energija u fizici to je moć u politici‖ –  Bertrand Rasel;  Nemaĉki fiziĉar Vilhelm Fuks je svoju formulu moći izrazio kao sumu proizvedene energije, proizvedenog ĉelika i kubnog korena broja stanovnika. Godine 1963. njegova tako dobijena tablica najmoćnijih imala je na vrhu SAD (100), SSSR (67), Kinu (41), SR  Nemaĉku (15), Japan (14) dok su mu predviĊanja za 1980. godinu davala sledeću sliku: Kina (250), SAD (160), SSSR (120). Kojа će drţаvа biti sledećа vodećа svetskа silа? ―Moć drţаvа, jednih u odnosu nа druge, nikаdа ne ostаje konstаntnа, uglаvnom zbog nejednаke stope rаstа u rаzliĉitim društvimа i tehnološkim i orgаnizаcionim prodorimа koji donose veću prednost jednimа nego drugimа‖ O kineskom potencijаlu zа gospodаrenje svetom u vreme аdmirаlа Ĉeng Hoа, iznenаdnom povlаĉenju i ―evropskom ĉudu‖ ―Bogаtstvo je obiĉno nuţno dа bi se poduprlа vojnа moć, а vojnа moć je obiĉno nuţnа dа se bogаtstvo stekne i zаštiti‖. Moć je stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili nateraju da ponašanje koje posednik moći ţeli. Kibernetiĉki moć se moţe odrediti kao stupanj verovatnoće da će ishod biti onakav kakv subjekt ţeli. Ovako odreĊena moć je bezvr ednosna: sama po sebi, ona nije ni dobra ni loša, dobre su i loše svrhe za koje će se ona upotrebiti. Teškoće u odmer avanju moći pa i uspeh da se ona nametne laţni o njoj, zasnovane su na okolnosti da se ispoljavanje moći ne moţe zamisliti bez sudelovanja jednog nematerijalnog, pa  prema tome i objektivno nemerljivog elementa. Kao što je poznato reĉ je o moralu, koji u ovom kontekstu dobija voljno znaĉenje rešenosti i spremnosti stanovništva na zalaganje, samopregor i bor   bu. U srţi morala je motivacija. Vaţnost moralnog elementa obavezuje nas da naĉinimo jasnu razliku izmeĊu moguće i stvarne moć. Latentna moć bi se onda oznaĉila kao potencijal koji u datom odnosu moţe biti iskorišćen ili neiskorišćen. Da bi se dakle potencijal oţiveo, potrebno je dejstvo moralnog ĉinioca: bez njega potencijal ostaje mrtav, ali se naravno skromni potencijal nikakvim naporom ne moţe ĉarobno uvećati. Dok se ranije pomenuti elementi moći mogu na manje ili više savršene naĉine meriti i uporeĊivati, moralni elementi se mogu samo procenjivati. Za Maksa Vebera moć predstavlja izglede da se u okviru jednog društvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na ĉemu se zansivaju ti izgledi. Kenet Volc – Moćan je onaj ko utiĉe na drugog više nego onaj na njega Moć za šta? (Naj) ―Postoji jedna neuhvatljivost povodom moći koja joj daje skoro avetinjsko svojstvo... Mi znamo šta je a ipak se srećemo sa beskrajnim teškoćama u pokušaju da je odredimo. Mi moţemo da kaţemo su pojedinac ili grupa moćniji od ostalih, ali ipak moć ne moţemo meriti‖ (Arnold Rouz).  Moć  je sposobnost da se postignu nečije svrhe ili ciljevi. Još preciznije rečeno, to je sposobnost da se utiče na druge i da se ostvare željeni rezultati. Robert Dal, politikolog sa Jejl Univerziteta, definiše moć kao sposobnost da se drugi primoraju da urade nešto što inače ne bi uradili . Ali, kada merimo moć u smislu promenjenog ponašanja drugih,

 potrebno je da poznajemo njihove ţelje. U suprotnom, bili bismo u pogrešnom uverenju o stanju moći, kao što je to sluĉaj sa lisicom koja misli da će povrediti zeca koji ţivi u trnju

66

ako ga u njega baci. Ĉesto je teško unapred znati kako će se drugi ljudi ili drţave ponašati u odsustvu uticaja sa strane, .

 Bihejvioristička definicija moći moţe biti od koristi analitiĉarima i istoriĉarima koji znatno vreme posvećuju rekonstruisanju prošlosti, ali za politiĉare u svakodnevnim  poslovima i za voĊe, ona se moţe ĉiniti kao isuviše efemernog karaktera.  Zbog toga što se sposobnost uticaja na druge često povezuje sa posedovanjem određenih resursa,  političke vođe uopšteno definišu moć na ovaj način. Ti resursi između ostalog uključuju stanovništvo, veličinu t erirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu, vojnu moć, i političku stabilnost . Prednost ove definicije jeste u tome da tu moć izgleda

mnogo konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego što je to sluĉaj sa bihejvioristiĉkom definicijom. Moć u ovom smislu znaĉi posedovanje jakih karata u partiji pokera meĊunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako vaš protivnik pokaţe karte koje su jaĉe od svake od vaših karata, spustite ruke. Ako znate da ćete izgubiti rat, ne zapoĉinjite ga. Kao u pokeru, veštine kao što su blefiranje i varanje mogu da nekim igraĉima daju znaĉajnu prednost. Ĉak i kad nema obmanjivanja, moţe se pogrešiti povodom toga koji od izvora moći su relevantni u nekoj odreĊenoj situaciji. Na primer, Francuska i Britanija su 1940. godine imale više tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju sposobnost manevrisanja i bolju vojnu strategiju. Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove ―drugo lice moći.‖ Primoravanje drugih drţava na promene moţe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoĊenja moći. Takva tvrda moć moţe poĉivati na obećanju nagrade (šargarepa) ili pretnji (štap). Postoje, meĊutim, i meki ili indirektni naĉin za ostvarenje moći. Neka zemlja moţe da u svetskoj politici postigne ţeljene rezultate zato što druge zemlje ţele da je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate  proizvodi. U tom smislu, podjednako je vaţno postaviti dnevni red i privući druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moći - navesti druge da hoće ono što vi hoćete - moţe se nazvati moć privlaĉnosti

ili ponašanje zasnovano na mekoj moći. Meka moć moţe poĉivati na takvim izvorima kao što su privlaĉnost neĉijih ideja ili sposobnost da se politiĉki prioriteti postave na naĉin k oji oblikuje ţelje drugih. Roditelji tinejdţera znaju da će, ako su oblikovali uverenja i  preference svoje dece, njihova moć biti veća i trajaće duţe nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na sliĉan naĉin, politiĉke voĊe i pristalice konstruktivistiĉke teorije već dugo razumeju moć koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreĊivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove ţelje teţi da se poveţe sa neopipljivim izvorima moći kao što su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka moć su povezane, ali nisu iste. Materijalni uspeh ĉini kulturu i ideologiju privlaĉnom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka moć se ne zasniva iskljuĉivo na tvrdoj moći. Meka moć Vatikana nije išĉezla sa smanjenjem veliĉine papske drţave u devetnaestom veku. Kanada, Švedska i Holandija danas teţe da imaju više uticaja nego neke druge drţave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je posedovao znaĉajnu meku moć u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraćio nakon invazije MaĊarske 1956. i Ĉehoslovaĉke 1968. godine. Konverzija moći je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moći u smislu izvora . Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki

 praktiĉan uticaj, sliĉno kao što neki vešti igraĉi pobeĊuju uprkos tome što su im u rukama slabe karte. Konverzija moći je sposobnost da se potencijalna moć, koja se meri

67

resursima, pretvori u stvarnu moć, koja se meri promenom ponašanja drugih. Da bismo ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i veštine zemlje po pitanju konverzije moći i izvore moći koje poseduje. Drugi problem tiče se odreĎivanja koji resursi pružaju najbolju osnovu za moć u nekom odreĎenom kontekstu. Resursi moći uvek   zavise od konteksta. Tenkovi nisu tako dobri u moĉvarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moći. U ranijim razdobljima ljudske istorije bilo je lakše suditi o vrednosti izvora moći. Na primer, u vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovništvo je predstavljalo izvor moći od  presudne vaţnosti, jer je ono obezbeĊivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje  pešadije. Odnos moći i drugih pojmova ―Mesto moći je na pola puta izmeĊu uticaja i sile (force). Uticaj se vrši ubeĊivanjem. Sila  predstavlja fiziĉki postignuto potĉinjavanje volje drugoga. Nasuprot uticaju i sili, moć podrazumeva nametanje sopstvene volje grupi ili volje jedne grupe drugoj, ako je moguće bez primene sile, ali ako to nije moguće, primenom najmanje potrebne sile.‖ –  Georg Švarcenberger  ―Drugo lice moći.― Primoravanje drugih drţava na promene moţe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoĊenja moći. Takva tvrda moć moţe poĉivati na obećanju nagrade (šargarepa) ili pretnji (štap) Meka moć - navesti druge da hoće ono što vi hoćete, moć privlaĉnosti. Meka moć moţe  poĉivati na takvim izvorima kao što su privlaĉnost neĉijih ideja ili sposobnost da se  politiĉki prioriteti postave na naĉin koji oblikuje ţelje drugih. Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moći to jest da u zavisnosti od okolnosti i cilja kojem teţite koristite i tvrdu i meku moć. Šta ĉini moć Moć jedne drţave nije više presudno odreĊena samo veliĉinom teritorije, brojem stanovnika, vojnom moći, bogatstvom u tzv. grubim sirovinama i izvorima energije. Znaĉajni izvori moći u meĊunarodnim odnosima su i stepen tehniĉko-tehnološkog razvoja, obrazovna i starosna struktura stanovništva i, pre svega, njene nove dimenzije se iskazuju kroz sloţenu meĊuzavisnost svih subjekata i ĉinilaca - uĉesnika u meĊunarodnim odnosima i svetskim poslovima, preko uticaja koji, na primer, neko ima na donošenje odluka u radu meĊunarodnih organizacija. Novi vidovi ispoljavanja moći u meĊunarodnim i globalnim odnosima su, dalje, privlaĉnost kulturnih dobara, ideologije, naĉina razmišljanja i ţivota itd., ukratko - privlačnost ukupno g civilizacijskog obrasca. Glavni problemi kada se procenjuje moć su: stalna promenljivost, subjektivnost, ―percepcija moći‖, nepostojanje instrumenata za merenje moći –   rat kao najbolji instrument za merenje moći?, problem kriterijuma  –   GDP, GNP, PPP, GDP per capita, uspon i opadanje u moći je pre proces nego nešto što se dešava brzo. ―To dа li je drţаvа dаnаs moćnа i bogаtа ili nije, ne zаvisi od obiljа ili sigurnosti njene moći i bogаtstvа, već prvenstveno od ĉinjenice dа li njeni susedi poseduju više ili mаnje togа od nje.‖ (fon Hornik, nemаĉki merkаntilistiĉki pisаc)

68

Moć se moţe rašĉlaniti na nove dimenzije, koje onda bolje govore o njenoj promenjivosti i neprimenjivosti, pa ĉak  i o eventualnoj ―nemoći‖ moći. Karl Dojĉ predlaţe sledeće dimezije moći: 1) Prva je njena količina, teţina (weight) koja pokazuje do koje mere nosilac moći moţe da promeni tok dogaĊaja, odnosno tuĊe ponašanje 2) Druga dimenzija je prostor (domain)  koji ukazuje na to gde se nalaze ljudi ĉije se  ponašanje ispoljavanjem moći verovatno menja. U ovom pogledu najupadljivija je razlika izmeĊu moći jedne drţave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. 3)U opisivanju moći dalje treba uzeti u obzir njen opseg (range) koji Dojĉ definiše kao razmak izmeĊu najviše nagrade i najstroţe kazne koje nosilac moći moţe dati ili izvršiti. 4) I na kraju, moć ima svoj i  svoj domašaj (scope), prema vrstama ili klasama ponašanja na koje se moţe uticati. „Uprkos stаlnoj zаinteresovаnosti ove knjige dа ide trаgom ―krupnih tendencijа‖ u svetskim poslovimа proteklih pet vekovа, onа ne tvrdi dа ekonomijа determiniše svаki dogаĊаj, ili dа je onа jedini uzrok uspehа i neuspehа svаke drţаve. Nаprosto je suviše mnogo dokаzа koji ukаzuju nа druge stvаri: geogrаfijа, vojnа orgаnizаcijа, morаl nаcije, sistem sаvezništvа... Ono što izgledа dа je ipаk nepobitno, jeste dа u rаzvuĉenim rаtovimа velikih silа (obiĉno i koаlicijа) pobedu zаdobijа strаnа sа nаprednijom  proizvodnom osnovom  –  ili, kаko su špаnski kаpetаni imаli obiĉаj dа kаţu, onome ko imа poslednji eskudo‖ (Pol Kenedi)

69

49. Moć i informatička revolucija Efekti treće informatiĉke revolucije na centralne vlade još su u ranoj fazi.  Umesto ―meĊudrţavne politike‖ imaćemo širu ―svetsku‖ politiku. Srednjovekovni Evropljanin je moţda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi, kralju i papi. Budući Evropljanin će moţda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim „sajber zajednicama‖ koje se bave religijom, radom i razliĉitim drugim interesima.‖ (Dţozef Naj) Pre ĉetiri stoleća, engleski drţavnik -filozof Frensis Bejkon napisao je da je informacija moć. Na poĉetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moći ima mnogo veći broj ljudi, unutar drţava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile raĉuna o protoku informacija i kontroli nad njima, a sadašnje razdoblje nije prvo na koje su promene u informatiĉkoj tehnologiji snaţno uticale. Gutenbergovom izumu štamparije, koji je omogućio štampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu evropskog stanovništva, ĉesto se pripisuje glavna uloga na poĉetku Reformacije. Kljuĉna odlika informatiĉke revolucije nije brzina komunikacije izmeĊu bogatih i moćnih: doslovno trenutna komunikacija izmeĊu Evrope i Severne Amerike moguća je više od 130 godina. Suštinska promena je izuzetno smanjenje troškova  prenosa informacije. Za sve praktiĉne svrhe, sadašnji troškovi prenosa postali su zanemarljivi; stoga je koliĉina informacija koje se mogu preneti širom sveta u stvari neograniĉena. Rezultat je eksplozija informacija, pri ĉemu su dokumenti jedan mali deo u tome. Brzina  procesora udvostruĉavala se svakih 18 meseci tokom 30 godina, a na poĉetku dvadeset  prvog veka košta manje nego 1 procenat onoga koliko je koštala ranih sedamdesetih. Informatiĉka revolucija ĉini svetsku politiku sloţenijom tako što daje veće mogućnosti nedrţavnim akterima, što ima svoje dobre i loše strane, i smanjuje kontrolu centralnih vlada. TakoĊe utiĉe na moć meĊu drţavama. Ovde koristi imaju Sjedinjene Drţave, a mnoge siromašnije zemlje zaostaju. Dok su neke siromašne zemlje kao Kina, Indija i Malezija napravile znaĉajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87% ljudi koji koriste internet ţivi u postindustrijskim društvima. U informatiĉko doba svet ostaje mešavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija. Postindustrijska društva i vlade najteţe pogoĊeni informatiĉkim dobom uporedo postoje i stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoĊenim informatiĉkom revolucijom. Sa smanjivanjem troškova za kupovinu sve moćnijih i moćnijih raĉunara ĉija se veliĉina smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujuće posledice nadmašile su pomenute centralizujuće efekte. Internet stvara sistem u kome je moć posedovanja informacija rasprostranjenija. U poreĊenju sa radijom, televizijom i novinama, koje kontrolišu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan (preko elektronske pošte), jedan-prema-mnogima (preko liĉne internet stranice ili elektronske konferencije), mnogi-prema- jednom (preko elektronskog emitovanja) i, moţda najvaţnije, mnogi-prema-mnogima („chat room― na internetu). Širenje informacija znaĉi da će moć biti rasprostranjenija, a neformalne mreţe će uzdrmati monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znaĉi da će sve vlade, i ovde i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnošću. Politiĉke voĊe imaće manji stepen slobode delovanja pre nego što budu morale da se uhvate u koštac sa dogaĊajima, a onda će biti prinuĊeni i da dele pozornicu sa više aktera. Konstruktivisti upozoravaju da ćemo morati da izbegavamo opĉinjenost pojmovima kao

70

što su „ravnoteţa snaga― i „hegemonija―, i merenje moći pomoću koga uporeĊujemo samo tvrdu moć drţava kojima upravljaju centralizovane vlade.  Neki aspekti informatiĉke revolucije pomaţu malima; ali neki pomaţu onima koji su već veliki i moćni. Postoji nekoliko razloga za ovo. 1) veliĉina je još uvek vaţna. 2) ĉak i onde gde je sada jeftino širiti postojeće informacije, prikupljanje i proizvodnja novih informacija ĉesto zahteva veliku investiciju 3) oni koji poĉinju prvi, ĉesto su kreatori standarda i arhitekture informatiĉkih sistema. 4) vojna moć ostaje vaţna u kritiĉnim domenima meĊunarodnih odnosa. Informatiĉka tehnologija ima neke efekte na korišćenje sile koja koristi malima a nekad ide u prilog već moćnima. Informatiĉka revolucija nije ujednaĉila moć meĊu drţavama. Do sada je imala suprotan uĉinak, a realisti se moţda osećaju osloboĊenim krivice. Šta je, meĊutim, sa smanjenjem uloge vlade i moći svih drţava. Ovde su promene mnogo više u skladu sa  predviĊanjima liberala i konstruktivista. Sloţena meĊuzavisnost sigurno je mnogo veća u  prostoru višestruktih kanala kontakta izmeĊu društava. Eksplozija informacija proizvela je „paradoks obilja―. Obilje informacija dovodi do gubljenja paţnje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliĉinama informacijama, imaju teškoća da razlikuju na šta da se usredsrede. Više nego informacija, paţnja postaje resurs koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog šuma stiĉu moć. Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaĉene, nego moţe da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje. Preterane tvrdnje

u vezi sa oruţjem za masovno uništenje Sadama Huseina i vezama sa Al Kaidom, 2003.godine su moţda pomogle mobilisanje domaće podrške iraĉkom ratu, ali ankete  pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac britanskom i

ameriĉkom kredibilitetu. U novim uslovima više nego ikada, tzv. meka propaganda moţe se pokazati delotvornijom nego tvrda.

Sada je poverenje kljuĉni resurs, i vaţan izvor meke moći. Ugled postaje ĉak i vaţniji nego u prošlosti, a politiĉke borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta. Vlade se nadmeću za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem mogućnosti ukljuĉujući novinske medije, korporacije, nevladine organizacije, meĊuvladine organizacije i mreţu nauĉnih zajednica.  Politika je postala nadmetanje za  poverenje (90-ih u Srbiji se verovalo Radiju Slobodna Evropa i radiju B92, a ne drţavnim stanicama).

Što se tiĉe drţava, većinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluĉajno. Njihovim društvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljaĉkim ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato što takoĊe mogu i da ih dobijaju.

Kako, meĊutim, društva kao što je Singapur dostiţu nivo razvoja pri kome veći broj obrazovanih radnika traţi manje ograniĉenja za pristup mreţi, Singapur je u opasnosti da izgubi radnike sa stvaralaĉkim znanjem, svoje najvrednije bogatstvo za nadmetanje u informatiĉkoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa dilemom preoblikovanja vlastitog obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinaĉnu kreativnost kakvu će traţiti informatiĉka ekonomija, dok u isto vreme pokušava da drţi postojeći društveni nadzor nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve skuplji.

71

Drţavne granice relativno uspešno zadrţavaju nepoţeljne izvan, ali su, istovremeno,  propustijivije za najrazliĉitije uticaje više nego ikada ranije; osporava se znaĉaj fiziĉkog  prostora i geopolitiĉkog naĉina razmišljanja, ali je teritorija i dalje glavno pitanje za rnnoge narode u odnosu tesne meĊuzavisnosti, naime, odvijaju se istovremeno globalizacija i fragrnentacija - kao takozvana fragmegracija - Rozenau. Subjekti novonastajućih globalnih odnosa iz "oba sveta svetske politike" mogu se, na

osnovu stepena opštosti, razvrstati u najmanje tri grupe: 1) Drţave i meĊunarodne organizacije su po obuhvatu najširi, a po snazi, i dalje najmoćniji subjekti; 2) Veze i odnosi koji se uspostavljaju izmeĊu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, ali i etniĉkih zajednica i brojnih drugih kolektiviteta, na jednoj, i pojedinaca, na drugoj strani;

3) meĊunarodnim i globalnim izazovima i pretnjama sa "najniţeg nivoa" odgovaraju  pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetske politike i globalnih odnosa u nastajanju.

Medutim, upravo je ĉin uvoĊenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona „rasedna linija", differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka in statu nascendi naspram svih sadašnjih i preĊašnjih organizacionih naĉela i oblika nacionalne i meĊunarodne bezbednosti. „revolucija u viĉnosti‖ –   pojam koji uvodi Rozenau, a koji znaĉi da danas ljudi znaju mnogo više stvari da rade sami nego ikada pre u ljudskoj istoriji. Zemlje će se razlikovati po tome koliko daleko i brzo će informatiĉka revolucija  podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moţe pojaviti. Ĉini se veoma verovatnom opšta pretpostavka da vlade drţava gube svoj monopol nad spoljnom  politikom, i da će biti prinuĊene da dele pozornicu svetske politike sa nedrţavnim akterima kao što je opisano u osmom poglavlju ove knjige. To raspršivanje moći moţe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom,  pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstiĉe ekonomski razvoj i slabi autoritarne reţime. Rezultat bi bio da se ubrzava širenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom, negativnijem shvatanju, uoĉava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci, teroristiĉke grupe, i druge slabe drţave imaju pristup sredstvima za masovno uništenje, što stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meĊu drţavama. U jednom takvom nesigurnom svetu, moţe doći do otpora koji usporava proces ekonomske globalizacije i u kome graĊani ţrtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih autokratskih vlada koje im obezbeĊuju liĉnu bezbednost.

72

50. Tvrda, meka i pametna moć u meĎunarodnim odnosima  Moć  je sposobnost da se postignu neĉije svrhe ili ciljevi.  Još preciznije rečeno, to je  sposobnost da se utiče na druge i da se ostvare željeni rezultati. Konverzija moći je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moći u smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki praktiĉan uticaj, sliĉno kao što neki vešti igraĉi pobeĊuju uprkos tome što su im u rukama slabe karte. Konverzija moći je sposobnost da se potencijalna moć, koja se meri resursima,  pretvori u stvarnu moć, koja se meri promenom ponašanja drugih. Da bismo ispravno  predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i veštine zemlje po pitanju konverzije moći i izvore moći koje poseduje. Postoji i faktor koji se ponekad zove ―drugo lice moći‖.  Primoravanje drugih drţava na promene moţe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoĊenja moći. Takva tvrda moć moţe poĉivati na obećanju nagrade (šargarepa) ili pretnji (štap). Postoje, meĊutim, i meki ili indirektni naĉin za ostvarenje moći. Neka zemlja moţe da u svetskoj politici postigne ţeljene rezultate zato što druge zemlje ţele da je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu, podjednako je vaţno  postaviti dnevni red i privući druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na  promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moći - navesti druge da hoće ono što vi hoćete - moţe se nazvati moć privlaĉnosti ili ponašanje zasnovano na mekoj moći. Meka moć moţe poĉivati na takvim izvorima kao što su privlaĉnost neĉijih ideja ili sposobnost da se politiĉki prioriteti postave na naĉin koji oblikuje ţelje drugih. Roditelji tinejdţera znaju da će, ako su oblikovali uverenja i preference svoje dece, njihova moć biti veća i trajaće duţe nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na sliĉan naĉin, politiĉke voĊe i pristalice konstruktivistiĉke teorije već dugo razumeju moć koja dolazi iz  postavljanja dnevnog reda i odreĊivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove ţelje teţi da se poveţe sa neopipljivim izvorima moći kao što su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka moć su povezane, i mogu osnaţiti jedna drugu, ali nisu iste. Materijalni uspeh ĉini kulturu i ideologiju privlaĉnom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka moć se ne zasniva iskljuĉivo na tvrdoj moći. Meka moć Vatikana nije išĉezla sa smanjenjem veliĉine papske drţave u devetnaestom veku. Kanada, Švedska i Holandija danas teţe da imaju više uticaja nego neke druge drţave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je posedovao znaĉajnu meku moć u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraćio nakon invazije MaĊarske 1956. i Ĉehoslovaĉke 1968. godine. Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moći to jest da u zavisnosti od okolnosti i cilja kojem teţite koristite i tvrdu i meku moć. Izvori moći nikada nisu statiĉni i oni nastavljaju da se menjaju i u današnjem svetu. Štaviše, oni su razliĉiti u razliĉitim delovima sveta. Meka moć postaje sve vaţnija u odnosima izmeĊu postindustrijskih društava u informatiĉkom dobu u kojem preovlaĊuje demokratski mir, a tvrda moć je ĉesto od veće vaţnosti u industrijalizujućim i  preindustrijskim delovima sveta.

U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj meĊuzavisnosti, moć  postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna.

73

51. Struktura i raspored moći u meĎunarodnim odnosima na početku 21. veka MeĊunarodna zajednica je istorijska i klasna pojava u razvoju meĊunarodnih odnosa, kao izraza objektivne nuţnosti, koja podrazumeva postojanje a) odreĊenog stepena i intenziteta meĊunarodnog opštenja, b) odreĊenog dostignutog nivoa i oblika u meĊunarodnoj pravnoj i politiĉkoj orga- nizaciji meĊunarodnih odnosa... v) odreĊenih opštih i zajedniĉkih interesa prvenstveno drţava pa i sveta kao celine u meĊunarodnim odnosima.

 Neosporno je da je tokom istorije meĊunarodna zajednica doţivela mnoga  preobliĉavanja, te se kod mnogih teoretiĉara, bez obzira na termin koji usvajaju,  pojavljuje potreba da se prikaţu razliĉita stanja, u kojima se ona nalazila ili se moţe naći.  Na jĉešće se pri tome polazi od strukture meĊunarodne zajednice i rasporeda moći u njoj. Pod strukturom meĊunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. Elementi meĊunarodne zajednice su subjekti meĊunarodnih odnosa, a ok olina u kojoj deluju izraţava se dejstvom ĉinilaca koji utiĉu na subjekte meĊunarodnih odnosa i meĊunarodne zajednice u celini. Tipologija meĎunarodnih sistema  prema rasporedu moći ima mnogo. Od poznatijih  pojmova koji se s tim u vezi sreću treba pomenuti sledeće: 1) Imperijalna struktura - Imperijalna struktura postoji onda kada u meĊunarodnoj zajednici preovlada jedan centar, koji ima odluĉujući uticaj na pojedine jedinice. Ovakva struktura pribliţava se politiĉkom sistemu drţave i bila je moguć a u podeljenoj meĊunarodnoj zajednici, tj. u razdobljima kada su skupovi subjekata meĊunarodnih odnosa ţiveli odvojeno jedni od drugih. U pojedinim delovima stvarana su carstva, koja nisu bila jedinstvene drţave u savremenom smislu reĉi, ali su zauzimala ceo poznati svet, odnosno deo sveta (npr. Kina, Indija). Makedonska i Rimska drţava imale su sliĉne ambicije, dok su kasni o blici ovakve strukture uoĉljivi  u Svetom rimskom carstvu srednjeg veka i u halifskoj carevini. U jedinstvenoj meĊunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena, ali je teorijski moguća u vidu ―svetske drţave‖. 2) Polarizovana struktura  - Kada se, umesto jednog, u meĊunarodnoj zajednici pojavi više centara  predominantne moći, ona ima polarizovanu strukturu. Subjekti meĊunarodnih odnosa teţe ili su primorani da se grupišu oko nekoliko drţava, koje su izuzetno moćne i otuda se nazivaju velikim silama ili sliĉnim imenima. U razdeljenoj meĊunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici grĉkih gradova-drţava), dok se u jedinstvenoj zajednici izraţava svetskim delovanjem jed- nog uţeg broja drţava kojima se priznaje takva misija. U toku XIX veka, Evropa, kao celina, dominirala je ostalim svetom, dok su polovi sila bili izraţeni u obliku nekoliko vodećih sila na tom kontinentu. Ako postoje samo dva glavna centra moći, polarizovana struktura se naziva bipolarnom, kao što je to bio sluĉaj sa strogom  blo- kovskom podelom posle Drugog svetskog rata, sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima), odnosno ―supersilama‖. Ĉim se pojavi treći pol, struktura postaje multipolarna. 3) Nepolarizovana ili difuzna struktura - struktura u kojoj je moć ravnomereno

rasporeĊena na sve subjekte (Grĉki gradovi drţave pre prevlasti Sparte i Atine, Evropa  pre kolonijalnih osvajanja)

74

Ove su strukture zamišljene samo kao ―ĉisti modeli‖ te se u stvarnosti mešaju i prelaze  jedna u drugu. Štaviše, neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadrţe teţnju da  budu zamenjene nekom drugom, u vidu kruţnog kretanja koje ispo- ljava izvesne  pravilnosti.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca, vrše se  prilagoĊavanj a u vidu ―labavih polarnih sistema‖  ili ―difuzno-blokovskih sistema‖  ili se biraju  primeri koji se odnose samo na deo sveta.

Jedan od najstarijih sistema koji se predlaţe radi zaštite nekih univerzalnih i zajedniĉkih vrednosti naziva se ravnoteţom snaga (moći). U globalnom informatiĉkom dobu, moć je meĊu drţavama raspodeljena po obrascu koji  podseća na sloţenu trodimenzionalnu šahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu šahovske table gde su politiĉko-vojna pitanja, vojna moć je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Drţavama kao jedinom supersilom, ali u sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drţave nisu hegemon ili imperija, i moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na  pr ivredu, one moraju naći kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table

transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drţava i tako ukljuĉuju raznovrsne aktere kao što su bankari i teroristi, moć se haotiĉno raspršava.  Trenutnu raspodelu moći u svetu moţemo oznaĉiti kao meĎuzavisnost na više nivoa. Naime, nijedna pojedinaĉna hijerarhija ne opisuje na odgovarajući naĉin današnju svetsku  politiku, kao što to ĉini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju šaha. Ali sva ta sloţenost ne bi ništa znaĉila da se vojna moć pretvara poput novca i da se moţe odrediti ishod u svim oblastima. Vojna veština se, meĊutim, dokazala kao slabo sredstvo za predviĊanje ishoda u današnjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj šahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Ameriĉke Drţave imaju raznovrsniji portfolio izvora moći nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak današnjice nije era ameriĉke imperije u tradicionalnom smislu te reĉi. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moţe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red meĊunarodnih odnosa sledeće: ĉak ni najmoćnija zemlja sveta ne moţe se hvatati u koštac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meĊunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, širenje infektivnih  bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristiĉke mreţe. Danas postoje razliĉita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moći je prema Crauthammer-u unipolarna. Kisindţer veruje da je multipolarna i da SAD ne moţe da dominira sama, tu su još Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom mišljenju Indija. Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna struktura ali da sadašn ja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno

 postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i više okolnih sila. Sa završetkom Hladnog Rata dolazi i do vaţnih nestrukturalnih promena. Proces meĊunarodne politike u Evropi znaĉajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje  Nemaĉku i druge evropske drţave, na naĉin na koji one ranije nikada nisu bile povezane.

75

Glavni uzroci dešavanja u meĎunarodnim odnosima, nalaze u strukturi medjunarodnog sistema . Struktura  je pojam koji uvodi Kenet Volc da oznaĉi ono što se apstrahovanjem moţe izvući iz meĊunarodne politike i ona se sastoji od : - načina organizacije vlasti  (koji je u meĊunarodnoj politici anarhija a u unutrašnjoj hijerarhija) -raspodele mo ći u meĎunarodnom sistemu koja, u zavisnosti od broja polova, odnosno, najjaĉih i najmoćnijih drţava u meĊunarodnom sistemu, moţe biti unipolarna , bipolarna  i multipolarna .

Za razliku od strukture unutrašnje politike Volc kod strukture meĊunarodne politike izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politiĉkih jedinica, koje cine jedan medjunarodni sistem, a to su razlike meĊu njima.U unutrašnjoj politici postoji razliciti organi vlasti a u meĊunarodnoj politici drţave da bi opstale moraju da se socijalizuju ( da liĉe jedna na drugu i da obavljaju iste funkcije).

Unipolarni sistemi su skloni propadanju pošto drţave, u teţnji da oĉuvaju vlastitu nezavisnost, vode politiku ravnoteţe snaga protiv drţave koja ima premoć u sistemu, ili  protiv hegemona, ili će neka drţava ĉija je moć u usponu, u nekim sluĉajevima izazivati moć vodeće drţave. U multipolarnim ili u meĊunarodnim sistemima koji imaju raspršenu raspodelu moći, drţave će formirati saveze u cilju ostvarenja ravnoteţe snaga, ali će savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali će biti relativno ograniĉeni u svom opsegu.

U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo rigidniji, što zauzvarat doprinosi većoj verovatnoći izbijanja sukoba širih razmera, moţda ĉak i svetskog rata. Neki analitiĉari kaţu da ―bipolarlni sistemi ili erodiraju ili eksplodiraju‖. Ovo se desilo u Peloponeskom ratu kada su Atina i Sparta pojaĉale meĊusobna trvenja poštujući vlastite savezniĉke obaveze.

MeĊunаrodnа strukturа i odnosi u periodu posle Hlаdnog rаtа odumiru i nа njihovo mesto dolаze novi koji ublаţаvаju ulogu Zаpаdа. Uticаj ovih promenа u Evropi odrţаvаće Kosovo i celokupаn region jugozаpаdne Evrope nekoliko godinа u nestаbilnom stаnju. Zа ovo postoji pet rаzlogа: Prvo, tokom prethodnih pet godinа Sjedinjene Drţаve stаlno su gubile moć, аutoritet i uticаj nа svetskoj pozornici. Tаkozvаni „unipolаrni trenutаk‖, koji je trebаlo dа opiše аmeriĉku moć posle slomа Sovjetskog Sаvezа i komunizmа, u stvаrnosti nije bio ništа više od trenutkа.Drugo, Evropskа unijа je u izvesnoj meri posustаlа i postаlа nesigurnа kаdа je reĉ o plаnovimа zа proširenje i produbljenje. Treće, NATO je postаo zаstаreo. Uprkos zаvršetku Hlаdnog rаtа – kаdа je NATO bio neophodаn zа zаštitu Zаpаdа, ovаj sаvez nаstаvio je dа postoji po inerciji i zbog nesposobnosti zаpаdnih liderа dа se upuste u veomа nаporаn posаo stvаrаnjа sistemа bezbednosti koji odgovаrаju stvаrnosti 21. vekа.Ĉetvrto, Rusijа se s Vlаdimirom Putinom ponovo pojаvilа nа svetskoj pozornici kаo znаĉаjnа silа. I pored togа što su odnosi Moskve sа Evropom i Sjedinjenim Drţаvаmа ĉesto nespretni, nemа sumnje dа ekonomski i politiĉki uticаj sаvremene Rusije rаste. Konаĉno, sve bolji odnosi izmeĊu Rusije i Turske obećаvаju preorijentisаnje politiĉkih, ekonomskih i vojnih odnosа ne sаmo u priobаlnom podruĉju Crnog morа, već  potencijаlno i u ĉitаvoj jugoistoĉnoj Evropi.

76

52. Pojam strategije i strategijskog mišljenja u meĎunarodnim odnosima Reĉ strategija je starogrĉkog porekla: znaĉila je u to vreme, i više od dva milenijuma ka savremenom dobu, iskljuĉivo veštinu voĊenja rata –  ratovodstvo Definicije :

Strategija je upotreba vojne sile u konkretnom fiziĉkom prostoru radi postizanja  politiĉkih ciljeva. Vojna strategija je ―veština upotrebe oruţanih snaga za postizanje ciljeva koje je  postavila politika‖- Lidel Hart Vo jna strategija predstavlja sistem nauĉnih znanja o zakonomernosti rata kao oruţane  borbe u ime odreĊenih klasnih interesa. - Sokolovski Strategija se podreĊuje i sluţi ciljevima koje je postavila politika, ali istovremeno,  politika ne moţe postaviti ciljeve koji nisu u skladu s mogućnostima strategije, ako su ti ciljevi ostvarivi primenom sile.

Ciljevi koje je postavila politika mogu biti ofanzivni (osvajanje...), defanzivni (zaštita teritorija ili drugih interesa), ili pak mogu jednostavno teţiti odrţanju politiĉkog status quoa).

 Najvaţniji sastavni delovi u ljudskoj delatnosti upotrebe vojne sile, kao i mišljenja koje takvu ukupnu društvenu aktivnost nastoji da tumaĉi: na najniţem stupnju je taktika  kao naĉin upotrebe sile na bojnom polju, npr., u konkretnom sudaru vojski;  strategija relativno samostalno „na mapi― pravi raspored poteza u ĉitavom ratu u okviru zadataka i ciljeva koje joj postavlja politika; kada strategija ide dalje i predviĊa upotrebu svih izvora moći jednog društva za postizanje ciljeva ko ji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i odnosima nastupajućeg mira, na delu je tzv. grand strategija. Strategije se posle Drugog svetskog rata, po merilu prostornog obuhvata, a pre svega po sredstvima koje planiraju da koriste i ciljevima kojima teţe, dele na nacionalne i velike (globalne) strategije: sve drţave mogu imati, naravno, nacionalnu strategiju; samo velike

sile ĉiji se uticaj i domašaj politike proteţu na ĉitav svet imaju vlastitu nacionalnu koja je istovremeno i globalna strategija. Prevelika i još više preširoka upotreba pojma strategija zapravo je zamaglila njegov

osnovni znaĉenjski sadrţaj, te je potreba jednog ovakvog pregleda znatna. Moţda je  ponovno izoštravanje predmetnog i znaĉenjskog jezgra strategije neophodno najviše zbog toga, što se ĉesto ne pravi valjano razlikovanje i hijerarhizacija izmeĊu, primera radi, 1) ukupne strategije društvenog razvoja/ili razvoja jednog društva, 2) spoljnopolitičke strategije, 3) strategije nacionalne bezbednosti i 4) strategije nacionalne odbrane.

I najposle, usaglasiti sve razliĉite strategije jednog društva sa njegovim nacionalnim interesima...svejedno da li te interese smatramo za „objektivno― date ili „subjektivno―  postavljene. Lorens Fridman : Grand strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva drţave pozicioniraju sebe unutar meĊunarodnog sistema. Pretpostavljalo se da je osnovni cilj drţave opstanak kao suverenog entiteta, što zahteva usmerenost na potencijalne  pretnje  bezbednosti i moguća sredstva pomoću kojih pretnje mogu biti eliminisane,

obuzdane ili odbaĉene. Ova sredstva mogu biti društvena, ekonomska, politiĉka ili vojna,

77

 premda je tradicionalna velika strategija bila koncentrisana na takve stvari kao što su stvaranje saveza i vojnu spremnost.

Obrazlaţući, dalje, pitanja kojima su se najviše bavile grand strategije u prošlosti, Fridman istiĉe da je posebno zapadnim silama zainteresovanim za oĉuvanje postojećeg stanja glavna briga uglavnom bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u

odnosu na odreĊen raspored snaga meĊudrţavnog sistema. Beri Pozen svojim stavovima o ovom pitanju, posle iskustva teroristiĉkih napada na  Njujork i Vašington i poslediĉne renacionalizacije koncepta bezbednosti, u novim okolnostima oţivljava pojedine kljuĉne postavke strateškog mišljenja u njegovom klasiĉnom znaĉenju. On, naime, strateško mišljenje, a pre svega sadrţinu jedne velike strategije, vraća u okvire osiguranja bezbednosti. „Velika strategija je teorija nacionalne drţave kako da obezbedi bezbednost za sebe samu.― Pozen istiĉe i da je velika strategija zapravo ključni sastojak  ukupne strategije spoljne politike neke zemlje; na ovaj naĉin, izmeĊu ostalog, on jasno razdvaja po opštosti i po zahvatu ova dva strateška dokumenta. U tom pogledu, drţave koje pišu velike strategije bez jasno postavljenih ciljeva i dostupnih, odgovarajućih sredstava, ĉine to na svoju štetu. Pozen navodi četiri funkcije koje treba da ispunjavaju grand strategije: 1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateški prioriteti omogućavaju njihovu valjanu alokaciju i promišljeno iskorišćavanje; 2) u mnogim velikim zemljama je neophodna usaglašenost u delovanju kljuĉnih društvenih i organizacionih struktura; 3) velike strategije treba da daju prednost odvraćanju potencijalnih protivnika i osnaţivanju savezništava i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile; 4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne grand strategije jaĉa untardruštvenu odgovornost – omogućava kritiku i popravljanje i daje priliku da se ex  post facto procenjuje njen uĉinak. Takve velike strategije su dobre i za demokratiju, zakljuĉuje Pozen. Uloga velikih strategija je, po Beriju Pozenu, da nabroji i hijerarhizuje pretnje i navede  potencijalne politiĉke i vojne odgovore (sredstva) na njih. Od velikih strategija se još

oĉekuje da obrazloţe navedeni redosled pretnji kao i da odgovore na pitanje zašto su  predloţili odreĊena sredstva, a ne neka druga. Primera radi, u izuĉavanju strateške kulture većine zapadnoevropskih naroda  prepoznatljiv je, uz druge izvore, i uticaj pojedinih kljuĉnih istorijskih napisa koji su se  bavili strategijama i strateškim mišljenjem: poĉev od dela kineskog mislioca Sun Cua, „Umeće ratovanja―, preko Tukididovog „Peloponeskog rata―, Kautiljine „Artašastre, Cezarovog „ De bello Galico―, Porfirogenitovog „ De administrando Imperii―, sve do  Napoleonovog doba i dela genijalnog pruskog stratega Karla fon Klauzevica... kod Grka  je i danas moguće videti u stalnom nadgornjavanju dve strateške tradicije uticaj mitsko-

istorijskih liĉnosti, ratobornog Ahila i pomirljivog Odiseja.  primer –  SAD:

 Najviše rasprave u Americi i svetu povodom Bušovog strateškog zaokreta vodilo se zbog istaknutog mesta koje je preduhitrujuće delovan je (Preemption) dobilo u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002.godine. Preduhitrujuće delovanje, kao deo strategije, predstavlja glavnu novinu u pogledu sredstava za postizanje ciljeva koji, inaĉe, nisu suštinski menjani u odnosu na prethodne sliĉne dokumente. SAD su u nekoliko

78

navrata u svojoj istoriji delovale preemptivno, ali je Strategija nacionalne bezbednosti iz

2002. godine prvi put ovakvu praksu, koja je deo neotuĊivog prava drţave na samoodbranu, podigle na nivo doktrine. Kako je tvrdio Stenli Hofman, „pravila  ponašanja najjaĉeg mogu da postanu pravila za ponašanje svih ostalih―... Drugim reĉima,  postavilo se i jedno suštinsko pitanje: nije li ovako široko tumaĉeno i samododeljeno  pravo na preduhitrujuće delovanje, zapravo, paravan za voĊenje preventivnih ratova? Promene: iz pasivnog , defanzivnog stava u proaktivni, ofanzivni stav

od zapreĉavanja i odvraćanja do rata protiv terorizma uz preemptivno delovanje

79

53. Pojam bezbednosti, njeni elementi i

opažanje u meĎunarodnim odnosima

S obzirom na to da je taj izbor suštinskih vrednosti širok i da pri tom treba voditi raĉuna o njihovoj saglasnosti s meĊunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata, tokom vremena se ispoljila sklonost da se, pod izrazom ―nacionalna  bezbednost‖  podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti, nego i neke suštinske vrednosti kao osnovne, neophodne i bitne za svaku drţavu. Bezbednost je postala oznaka, kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da će se neke vrednosti uţivati duţe vremena, bez opasnosti da budu

izgubljene, tako i za same suštinske vrednosti koje bezbedno treba da se uţivaju. Postoje dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moţe svesti samo na

uverenje, nego na stvarno stanje neugroţenosti. Ne postoji neka opšteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. U pokušaju da se doĊe do nje, treba, pre svega, ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. Jedan je vrednosni, a drugi je saznajni (kognitivni). Treba, dakle, znati o kojim se vrednostima radi i šta predstavlja opasnost za njih. Objektivno shvatanje nacionalne bezbednosti podrazumeva: 1) opstanak  - Za sve subjekte meĊunarodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. MeĊutim, paţljivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne

 podrazumeva samo zadrţavanje statusa posebne drţave, već još i tzv. nacionalni i fiziĉki opstanak. U prvom sluĉaju, cilj je da nacija opstane kao takva, da se ne izgubi denacionalizacijom, asimilacijom ili onemogućavanjem reprodukcije, a u drugom sluĉaju misli se na fiziĉko preţivljavanje postojeće generacije stanovništva, na opasnost od uništenja oruţjem ili izgladnjavanjem. 2) teritorijalni integritet - ovim povodom misli se na dvostruko simboliĉan znaĉaj teritorije. S jedne strane, ona je prostor na kome je ţivela i razvila se nacija, odnosno nacije, koja saĉinjava stanovništvo drţave. Za to tle vezana je istorija drţave i na ĉemu se nalaze spomenici ili mesta koji za ljude u drţavi imaju veliku afektivnu vrednost. S druge strane, teritorija ima odbrambenu stratešku funkciju, i sposobnost drţave da je ĉuva netaknutu svedoĉi o njenoj opštoj sposobnosti da se stara o sebi. Da bi se, meĊutim, izbegli nesporazumi, treba naglasiti da je teritorija drţave vrednost koju sama drţava definiše, te da druge drţave prema njoj mogu biti sasvim ravnodušne, ili ĉak smatrati da  je postojanje neke drţave u odreĊenom teritorijalnom obliku povreda meĊunarodnih vrednosti, pravila meĊunarodnog prava ili ĉak opasnost za bezbednost drugih.  Kada je deo teritorije steĉen kršenjem teritorijalnog inte-griteta druge drţave (agresijom) postoji takoĊe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro drţave-agresora. 3) Treća grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlašću kao konstitutivnim elementom svake drţave. Ove se vrednosti oznaĉavaju raznim nazivima, od kojih su najĉešći nezavisnost i samostalnost . Na osnovu ranijih izlaganja ovaj nam je pojam dovoljno jasan i znaĉi, u stvari, postojanje neometanog, autonomnog procesa odluĉivanja. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku, jer  je prelaz izmeĊu gubljenja samostalnosti i nestanka drţave ili drugog subjekta meĊunarodnih odnosa neosetan i nejasan. Gubljenje samostalnosti znaĉi uvod u gu bljenje drugih vrednosti. Otuda politiĉka nesamostalnost nije i ne moţe biti vrednost za spoljnopolitiĉke odluĉioce, koji bi time poricali i svoje postojanje.

80

4) kvalite t života - kako ni pojedincu nije cilj samo goli ţivot, tako ni za ljudsku grupu

 puka egzistencija nije dovoljna, ona traţi ţivot dostojan ĉoveka. Postoji tendencija da se  pod ovom vrednošću podrazumevaju samo ekonomska dobra.  Privredni razvitak i osamostaljenje su nesumnjivo preduslovi za postizanje i oĉuvanje boljeg kvaliteta ţivota. To podjednako vaţi za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju, mada je kod pr- vih naglašena i ţelja za oĉuvanjem steĉenog, naroĉito kada se radi o prednosti ili  privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. Otuda dolazi i do sukoba izmeĊu ove dve grupe zemalja, koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. Ako  je visok ţivotni standard graĊana  jedne zemlje delimiĉno zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemalja, a dobijenim od strane ranijih tamošnji h vlada, onda će svaki  pokuša j da se takvi ugovori raskinu i izvrši nacionalizacija stranih  preduzeća biti u razvijenoj zemlji  protumaĉe n kao kršenje steĉenih prava i kao napad na kvalitet ţivota njenog stanovništva. Drugi, kognitivni, elemenat pojma nacionalne bezbednosti, svodi se na procenu stanja u

kome se pomenuta dobra nalaze. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroţena. U tom  pogledu ima dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moţe

svesti samo na uverenje, nego na stvarno stanje neugroţenosti. Ovo drugo shvatanje je taĉnije, iz prostog razloga što je subjekt koji misli da je bezbedan, a nalazi se u opasnosti, samo samopouzdan ili lakomislen, a ne bezbedan. MeĊutim, u stvar nom spoljnopolitiĉkom odluĉivanju ova razlika nije toliko znaĉajna jer se odluĉioci ponašaju  prema svom opaţanju (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. Ovo opaţanje sastavni je deo definisanja situacije i  podloţno je svim onim zabludama ko je se tu pojavljuju. U vezi s bezbednošću su naroĉito uoĉljive dve tendencije. Jedna je većnagoveštena i ona se sastoji u teţnji da se drţavna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reţimi svaku opasnost po sebe tumaĉe kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni da sve svoje politiĉke protivnike okvalifikuju kao agente stranih drţava. U drugom sluĉaju, teţi se apsolutnoj bezbednosti, koja u stvari krije ţelju da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglašavaju se i najudaljenija podruĉja, a napadom na  bezbednost i najmanje promene koje nisu u skladu s interesima takve drţave. Percepcija  bezbednosti koja zavisi od ljudske psihe i njenog opaţanja stvarnosti - ako je neko  paranoik onda nikad nije bezbedan.

Ukoliko se smanjuje efikasnost sile za postizanje pozitivnih drţavnih ciljeva, utoliko se ugroţavanje drţavne samostalnosti premešta sa vojnog na ekonomski plan. Politika jedne drţave postaje sve zavisnija od politike drugih time što se razgraĊuju  prirodne granice koje su do sada delile privredna podruĉja. Stoga politika ne teţi samo cilju da odvrati stranu drţavu od vojnih akcija nego i da je spreĉi u tome da cenu svoje unutrašnje politike prevali na domaću drţavu, na primer  putem spoljnotrgovinskih restrikcija, odrţavanja veštaĉkog deviznog kursa ili drugih necarinskih ograniĉenja. Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemalja u razvoju izloţena na ovaj naĉin velike su i dolaze s raznih strana. Sem od razvijenih drţava, koje teţe da na pomenute pa i mnogo brutalnije naĉine ostvare svoje interese, ovakvi pritisci potiĉu i od drugih subjekata meĊunarodnih odnosa, meĊu kojima se istiĉu transnacionalne privredne organizacije (tzv. multinacionalne kompanije).

81

definicije : -Bezbednost je, u objektivnom pogledu, odsustvo pretnji usvojenim vrednostima, a u subjektivnom pogledu, znaĉi odsustvo straha da će te vrednosti biti napadnute (Arnold Wolfers ); - U sluĉaju bezbednosti, razgovor se vodi o teţnji ka slobodi bez pretnji. Kada se ova

rasprava tiĉe meĊunarodnog sistema, bezbednost se odnosi na sposobnost drţava i društava da oĉuvaju njihovu nezavisnu samobitnost i njihov funkcionalni integritet (Barry Buzan );

 Nesaglasnost se javlja i u pogledu nabrajanja vrednosti koje se štite, odnosno obezbeĊuju, ili im se teţi, da bi se, kako Kenan kaze "oĉuvala fiziĉka netaknutost nacionalnog ţivota" koncepta nacionalnog interesa, tako i u pogledu njegovih subjekata. Interes (kerdos),  pa

tako i nacionalni interes, odreĊuju se polarizovano, u krajnostima: kao iskljuĉivo subjektivne, odnosno, kao iskljuĉivo objektivne kategorije. U tipiĉne predstavnike shvatanja nacionalnog interesa kao objektivne kategorije mogu se ubrojati dve škole: realistička, naroĉito u pristupu Hansa Morgentaua, kao i sistemska na naĉin na koji je ovu zamisao u okviru svoje teorije razvio Morton Kaplan. Morgentau, kao što je dobro poznato, odreĊuje nacionalni interes u terminima sile, kao zvezdu vodilju drţavne politike, on je, pri tom, jos i nepromenljiv u vremenu i prostoru". Dok doktrinarni realisti filozofsko-antropološki zasnivaju svoje stavove u veĉitoj i nepromenljivoj ljudskoj prirodi, u ĉoveku i njegovim zajednicama svojstvenoj volji za moć, dotle zagovornici sistemskog pristupa u izuĉavanju meĊunarodnih odnosa i nacionalnog interesa takvo "objektivno" utemeljenje   ove zamisli vide u sistemu,

njegovoj strukturi i odlikama, kao i u potrebama koje proistiĉu iz sistema imanentne teţnje da se odrţi u ravnoteţi, proizvede interes (nacionalni interes u ovom slucaju), koji i nije ništa drugo nego zadovoljavanje tih potreba nametnutih sistemom.  Na drugoj strani, po broju pristalica zastupljenija subjektivna shvatanja   nacionalnog

interesa, koji neki zovu i javni interes, izjednaĉavaju ga sa drţavnirn interesom, a u  pojedinim krajnjim tumaĉenjima i sa onim što odluĉe zvaniĉni donosioci odluka.  Najpoznatiji preclstavnici takvih shvatanja (Snyder, Sapin i Bruck, na primer) smatraju,

naime, da je nacionalni interes sve što ti donosioci odluka odluĉe, odnosno one što oni smatraju da nacionalni interes jeste. Krajnosti ova dva pristupa u izvesnoj meri miri Aron, koji smatra da je koncept

nacionalnog interesa upotrebljiv u ograniĉenoj meri jer, po njemu, ukazuje na neke dugoroĉne ciljeve drţave i podseća graĊane na to da su ĉlanovi jedne trajnije politiĉke zajednice. Po Aronu je bezbednost uz slavu i ideju, jedan od nadistorijskih nacionalnih

interesa svake drţave.  Najĉešće se, nekad kao iskljuĉiva i najvaţnija, a nekad i kao prva izmeĊu drugih vrednosti, istice nacionalno samoočuvanje, tj. nacionalna bezbednost.  Nacionalna bezbednost je, kod ogromne većine pisaca o ovoj temi, nesvodivo jezgro nacionalnog interesa. otrebno je naglasiti i njegovu stalnu promenljivost.

Preklapanje sadrţaja nacionalnog interesa sa sadrţajem tradicionalnog koncepta  bezbednosti je gotovo potpuno. Otuda je nacionalna bezbednost ugaoni kamen koncepta nacionalnog interesa kod mnogih autora. Razlikuje se od pojma drţavne bezbednosti koja

se odnosi na zaštitu drţavnih institucija i ustavnog poretka kao takvog.

82

54. Pojam ravnoteže snaga i načini njenog uspostavljanja Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata, ravnoteţa snaga se smatrala najboljim i neprikosnovenim naĉinom za oĉuvanje stabilnosti u meĊunarodnoj zajednici i za zaštitu bezbednosti njenih ĉlanica. Ravnoteţa snaga je sistem u kome ţivimo. Niko ga ne prihvata kao idealan, ali dogaĊaji koji su doveli do Drugog svetskog rata pruţaju nam neposredno iskustvo o opasnosti njegovog neodrţavanja. Politika ravnoteţe snaga vodi se i danas, naroĉito od velikih sila, bilo da se to priznaje ili ne. Kako i samo njeno ime nagoveštava, ravnoteţa snaga se prvenstveno oslanja na  pojavu moći, te polazi od toga da se moćjedne drţave ili grupe drţava ne moţe obuzdati niĉim drugim do moći druge drţave ili grupe drţava. Prema ovakvom shvatanju, nagomilana moć će se neizbeţno upotrebiti na uštrb drugih subjekata, bez obzira na moguće suprotne izjave, pa ĉak i iskrene namere njenog nosioca. Posednik nesrazmerno velike moći ima na raspolaganju sredstva da ostvari najširi krug mogućih spoljnopolitiĉkih ciljeva. Dostupnost sredstava uticaće ĉak i na proširenje tih ciljeva, tako da će vrednosti drugih subjekata biti ugroţene. Jedini naĉin da do toga ne doĊe sastoji se u spreĉavanju takve premoći stvaranjem odgovarajuće koliĉine protivmoći. Iz toga sleduje da je za jedan region, pa i za celu meĊunarodnu zajednicu, najbolje da je moć izjednaĉena, uravnoteţena, jer se tada niko neće naći u mogućnosti da poseţe za vrednostima ostalih. Drugog naĉina za ograniĉavanje moći nema, s obzirom na to da u meĊunarodnoj zajednici ne posto ji vrhovna vlast koja bi sputavala njenog posednika i naterala ga da se ponaša u skladu s opštim interesima. Hedli Bul  piše: „Glavna funkcija ravnoteţe snaga u meĊunarodnom društvu nije da saĉuva mir nego da odbrani nezavisnost suverenih drţava od pretnje  dominacijom i da spreĉi da društvo suverenih drţava osvajanjem bude pretvoreno u univerzalnu imperiju i da to uĉini, ako je potrebno, ratom‖. Razlike se takoĊe pojavljuju kada treba ustanoviti mehanizam koji dovodi do ravnoteţe. Tu postoje tri glavne grupe gledišta. 1) automatski  - Prema prvom shvatanju, drţave u stvari ne teţe ravnoteţi: svaka od njih ţeli da bude što jaĉa i tako se i ponaša. MeĊutim, kao rezultanta tih pojedinaĉnih nasto janja javlja se ravnoteţa. Kako se istovremeno smatra da ravnoteţa snaga obez-  beĊuje interese svih drţava, ovo je gledište deterministiĉko i optimistiĉko. Dovedeno do kraja, ono bi znaĉilo da drţave i dalje treba da slede iskljuĉivo sebiĉne porive, a da će tako najbolje sluţiti opštem interesu. Najviše zastupljeno poĉetkom XIX veka, ovakvo shvatanje nastanka ravnoteţe jasno pokazuje koliko duguje os- novnim idejama liberalnog kapitalizma, zasnovanog na uverenju da će nesputana teţnja svakog ĉoveka da se obogati konaĉno dovesti do opšteg blagostanja. I danas ovakvo gledište zadrţava isto  poreklo. 2) spontani  proces koriguju drţave-balanseri (Razlozi zbog kojih se sistem ravnoteţe sa drţavom-uravno-teţivaĉem (balan- serom) toliko pominje više su istorijske nego

teorijske prirode. Naime, pošto se XVIII i XIX vek uzimaju za ―zlatno doba‖ ravnoteţe snaga u Evropi, ovaj se istori jski jedinstven period uzima kao uzor sistema ravnoteţe snaga. Klasiĉni, pak, sistem evropske ravnoteţe ne moţe se zamisliti ni objasniti bez uloge koju je u njemu igrala Velika Britanija, te se stoga sliĉno mesto predviĊa za jednu drţavu u ovakvom teorijskom modelu. Britansku politiku je ser Ajr Krou definisao 1907. godine na ĉesto navoĊen naĉin: ova zemlja je odrţavala ravnoteţu time što je svoju teţinu

83

stavljala ĉas na ovu, ĉas na ovu stranu vage ali uvek na stranu koja je bila protiv politiĉke diktature najjaĉe pojedine drţave ili grupe u datom trenutku‖ Prema ovakvom shvatanju funkcionisanja sistema ravnoteţe snaga, drţava balanser treba da bude izuzetak u odnosu na druge. Dok se ove poslednje samo staraju da uvećaju svoju moć kako bi na raĉun drugih postigle dobitke, dotle balanser nema takvih teţnji, već mu je jedini cilj ravnoteţa  – znaĉajno samo istorijski. 3) ravnoteži treba svesno da teţe sve drţave koje uĉestvuju u meĊunarodnim odnosima To ne podrazumeva samo ţelju slabijih da se izjednaĉe s jaĉima da bi im se suprotstavili, već i odanost onih koji su privremeno moćniji (ili to lako mogu da budu) samome sistemu, ĉije osnove ne ţele da naruše, ukljuĉujući tu i dalje postojanje većeg broja nezavisnih subjekata, drţava. Da bi odbranile opšte, zajedniĉke i sopstvene vrednosti, drţave će, dakle, jaĉati sopstvenu moći grupisati se protiv moćnijeg potencijalnog  protivnika, ali neće radi zadovoljavanja svih svojih interesa ―seći granu na kojoj sede‖ time što će dopustiti izrazitu neravnoteţu u svoju korist i tako dovesti u pitanje opstanak meĊunarodne zajednice sastavljene od većeg broja nezavisnih drţava. Osnovni preduslovi potrebni za dejstvova nje sistema ravnoteže snaga:

a) U sistemu treba da postoji veći broj podjednako moćnih većih drţava koje obiĉno nazivaju ―velikim silama‖ ili, kako M. Kaplan kaţe, „esencijalnim akterima‖.  b) Odluĉioci na ĉelu takvih drţava treba da deluju racionalno i u interesu sistema, što znaĉi da primenjuju silu samo ako ne mogu pregovarati, da se uzdrţavaju od uništenja nekog od „esencijalnih aktera‖, ili da poraţenog takvog aktera zamene novim, da se suprotstavljaju svakom od njih kada hoće da bude predominantan ili da stvori naddrţavni sistem.

v) Da bi to bilo moguće, drţave treba u toj meri da budu sliĉne izmeĊu sebe, kako bi se mogle zamenjivati kao saveznici. Drugim reĉima, meĊu njima ne  bi trebalo da bude nikakvih posebnih srodnosti, naklonosti, netrpeljivosti i razlika, sem onih koje su  posledica trenutne konstelacije snaga.

g) Merenje moći treba da bude ostvarljivo i pouzdano. d) Treba da su mogući ograniĉeni ratovi, koji se mogu voditi  dotle dok se ne postigne taĉno odreĊen cilj (ratovi radi ravnoteţe). Dva se razloga mogu navesti protiv zakljuĉka da je politika ravnoteţe snaga  podobna da saĉuva mir. Prvi je istorijsko iskustvo. Kao što smo pokazali, evropski sistem ravnoteţe snaga nije uspeo da spreĉi manje ratove, pa je ĉak doveo do Prvog svetskog rata. Zanemarivanje Društva naroda i politika suparniĉkih saveza posle Pr - vog svetskog rata utrli su put još katastrofalnijem Drugom svetskom ratu. Drugi su razlozi teorijski. Pre svega, sam sistem ravnoteţe snaga podrazumeva rat, izazvan potrebom da se spreĉi  poremećaj ravnoteţe: ograniĉen, ali ipak rat. Ceo sistem poĉiva na odvraćajućem dejstvu  protiv moći sakupljene naspram dominatne sile ili saveza; ako to dejstvo izostane, ona će morati da se pokrene, te dolazi do oruţanog sukoba (kao ostvarenja pretnje). Pored toga  postoje i logiĉki nedostaci da li podjednaka moć smanjuje izglede da doĊe do napada? Glavni obrasci za mir no ostvarivanje ravnoteže snaga: 1) kompenzacija -  Nijedna od vodećih sila nije mogla da

dozvoli dobitak druge takve sile bez odgovarajuće „naknade‖ (kompenzacije) za sebe. Inaĉe bi prema logici koju smo upravo opisali porasla moć prve sile i ravnoteţa bi bila narušena.

84

Već prema tome da li je reĉ o teritorijalnom proširenju, kolonijalnom osvajanju ili uvećanju interesne sfere, druga strana je traţila i dobijala istovrsno ili sliĉno uvećanje. 2) intervencija , sprovodi se u okviru sopstvene interesne sfere i u sistemu ravnoteţe snaga toleriše od drugih nosilaca ravnoteţe u ime toboţnjih viših interesa. Kad god unutrašnjopolitiĉki tokovi u drţavi koja spada u interesnu sferu po oceni hegemona prete da izbace na površinu struju koja bi vodila osamostaljenju, po hegemonovoj logici to moţe biti samo radi prikljuĉenja drugoj sferi. Takva promena ugroţava sistem u celini, tj. odnose izmeĊu nosilaca ravnoteţe, koji onda odobravaju oruţanu intervenciju i nasilno gušenje unutrašnjeg politiĉkog pokreta. 3) tampon države – drţave van interesnih sfera, ali u podruĉjima gde se pretenzije dveju velikih sila ukrštaju. Pošto nijedna nije u stanju da zagospodari tim podruĉjem, a sposobna je da spreĉi rivala da to uĉini, tampon drţavi se omogućava slobodno  postojanje, pod uslovom da vodi pasivnu politiku, bez opredeljivanja izmeĊu suprotstavljenih sila. Švajcarska je ostala kao tampon drţava na strategijski veoma vaţnom delu Evrope, ĉije bi posedovanje nekoj od evropskih sila dalo prednost koju nijedna druga ne bi mogla da podnese. Iako za manju drţavu u sistemu ravnoteţa snaga ima i gorih alternativa nego što je stanje tampon drţave, njena je bezbednost nesigurna. Svaki poremećaj ravnoteţe moţe da dovede do pripajanja tampon drţave jednom nosiocu ravnoteţe s druge strane, uvek je moguć sporazum izmeĊu njih o njenoj podeli. Svi njeni zagovornici ne oĉekuju od ravnoteţe snaga da osigura mir, nego da zaštiti

 bezbednost ĉlanica meĊunarodne zajednice. Vodeći politiku ravnoteţe snaga drţave i nisu toliko ţelele da izbegnu rat, većda ga doĉekaju spremne, na strani koja ga neće izgubiti. Ravnoteţa snaga moţe se demistifikovati kao formula koja je odrţavala kolektivnu premoć  grupe velikih sila, koje su smatrale da ne mogu da u potpunosti  prevladaju jedna drugu, ali su se osećale slobodnim da svoje interese zadovoljavaju na raĉun subje- kata van svoga kruga. Tako je u Evropi u doba opšteg usvajanja ravnoteţe snaga postojao tzv. koncept sila, koji se u suštini starao da ekspanzionistiĉke i imperijalistiĉke teţnje svojih ĉlanica samo usmerava, reguliše i ujednaĉi kako ne bi došlo do meĊusobnog sukoba.

85

55. Različita shvatanja pojma „ravnoteža snaga“: mit i stvarnost Termin ravnoteža snaga obiĉno oznaĉava najmanje tri razliĉite stvari: a) Ravnoteţa snaga moţe znaĉiti bilo kakvu raspodelu moći. Ponekad ljudi koriste termin ravnoteža snaga da oznaĉe status quo, odnosno postojeću raspodelu moći. Tako su 1980.ih neki Amerikanci smatrali da će se, ako Nikaragva postane komunistiĉka drţava,

ravnoteţa snaga promeniti. Takva upotreba ovog termina nije baš prosvetljujuća. Kada bi neka mala drţava promenila stranu, to bi moglo malo da promeni postojeću raspodelu moći, ali bi to bila priliĉno trivijalna promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim  promenama koje se dešavaju u svetskoj politici. Ovaj termin se takoĊe moţe odnositi na posebne (i reĊe) situacije u kojima je moć ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moţe oţiveti sliku vage u ravnoteţi. Neki teoretiĉari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnoteţa, dok drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmoćna, tako da se drugi ne usuĊuju da je napadnu. Teorija hegemonske stabilnosti kaţe da neuravnoteţena moć proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojaće i stabilnost, ali kada ta  jaka sila poĉne da slabi, a novi izazivaĉ da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo Tukididovo objašnjenje Peloponeskog rata: uspon moći Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moći. Kako ćemo videti kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom. Ipak, moramo biti paţljivi kada su takve teorije u pitanju zato što one imaju tendenciju da dovedu do predviĊanja prevelikog broja sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene Drţave pretekle su Veliku Britaniju kao najveća ekonomska sila sveta. 1895. godine došlo je do sukoba izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Velike Britanije zbog granica u Juţnoj Americi i izgledalo je kao da moţe doći do rata. Tu je postojao izazivaĉ koji se uspinje u moći, stari hegemon i uzrok sukoba, ali nećete imati prilike da ĉitate o velikom britansko -ameriĉkom ratu iz 1895. godine zato što do njega nije ni došlo. Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteţu snaga kao na politiku uravnoteţavanja. Teorija ravnoteţe snaga pretpostavlja da će drţave delovati u cilju spreĉavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima dugaĉak istorijat. Lor d Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine, rekao je da Britanija nema veĉne saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije hteo da ide u rat, ali je to ipak uĉinio zato što se plašio da će Nemaĉka steći premoć u

Evropi tako što će kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvršio napad na Sovjetski Savez, premijer Vinston Ĉerĉil je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa Staljinom, prema kome je bio veoma kritiĉki nastrojen samo nekoliko godina ranije. Ĉerĉil je rekao, ―Kada bi Hitler napao pakao, najmanje što bih uradio bilo bi da pohvalim Đavola u Donjem domu.‖ Ovo su dobri primeri ravnoteţe snaga kao konkretne politike. PredviĊanje ovakvog ponašanja poĉiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1) struktura meĊunarodne politike je anarhiĉni sistem drţava, i (2) drţave iznad svega cene svoju nezavisnost. Politika ravnoteţe snaga ne pretpostavlja nuţno da drţave deluju u cilju maksimiziranja moći. U stvari, drţava moţe da izabere sasvim razliĉit tok delovanja ako ţeli da maksimizira moć. One mogu da odaberu „svrstavanje uz jaĉeg―(bandwagon),, to jest da se pridruţe onome ko izgleda jaĉi i da uĉestvuju u podeli plena koji pobedn ik odnosi. Ovo je pojava karakteristiĉna za unutrašnju politiku, gde se politiĉari priklanjaju

86

izglednom pobedniku. Ravnoteţa snaga, meĊutim, predviĊa da će se drţava pridruţiti onome ko se ĉini  slabijim, zbog toga što će drţave raditi na tome da bilo koju drţavu spreĉe da razvije premoć. „Svrstavanje uz jaĉeg» u meĊunarodnoj politici nosi sa sobom rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruţio Hitlerovom napadu na Francusku da bi dobio nešto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od  Nemaĉke. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnoteţe snaga preporuĉuje  pridruţivanje slabijoj strani. Ravnoteţa snaga je politika u kojoj ko joj se pomaţe po maţe autsajderima,  jer ako pomognete p omognete favoritima favori tima oni se mogu, u nekom sluĉaju, okrenuti protiv vas i pojesti vas.

Drţave pokušavaju da uravoteţe moć delujući unilateralno, naoruţavajući se ili formirajući saveze sa drugim zemljama, ĉiji izvori moći mogu da pomaţu uravnoteţavanje najjaĉeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnaţnijih prognoza u meĊunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao što ćemo videti u šestom poglavlju, kada su Iran i Irak ušli u rat ranih 1980-ih, neki posmatraĉi smatrali su da će sve arapske drţave podrţati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao  BAAS  partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku

kulturu i manjinsku šiitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome što je imala sekularnog voĊu iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zašto? Zato što je Sirija bila zabrinuta zbog porasta moći svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da uravnoteţuje iraĉku moć, bez obzira na ideološke sklonosti. Napori da se ideologija koristi u cilju predviĊanja ponašanja drţava ĉesto su pogrešni, dok su protivintuitivna  predviĊanja zasnovana na ravnoteţi snaga sn aga ĉesto taĉna.  Naravno, postoje izuzeci. izuz eci. Ljudsko ponašanje nije potpuno determinisano. determinisano . Ljudska  bića imaju izbor i ne ponašaju se uvek kako je predviĊeno. OdreĊene situacije navode ljude na odreĊeni tip ponašanja, ali ne moţemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko  poviĉe ―poţar‖ ―p oţar‖ u prepunoj p repunoj sali za z a predavanja, p redavanja, moţemo mo ţemo predvideti da će studenti potrĉati na izlaz, ali ne i na koji  izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi neće moći da izaĊu. Teorije u meĊunarodnoj politici ĉesto imaju veliki broj izuzetaka. Ĉak iako je ravnoteţa snaga u politiĉkom smislu jedan od najjaĉih prognozera u meĊunarodnoj politici, njen uĉinak je daleko od savršenstva. Zašto zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteţu snaga, i umesto toga se  pridruţe jaĉoj, a ne slabijoj strani, s trani, ili ostanu po strani, ignorišući rizike koji prete njihovoj nezavisnosti? Neke zemlje moţda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiĉu na ravnoteţu. Ako je tako, mala zemlja moţe da odluĉi da mora da uĊe u sferu uticaja velike sile, nadajući se pri tome da će joj neutralnost saĉuvati neku slobodu delovanja. Drugi razlog zbog koga su predviĊanja ravnoteţe snaga ponekad pogrešna ima veze sa opaţanjem pretnji. Na primer, ĉisto mehaniĉko izraĉunavanje izvora moći drţava 1917. godine predvidelo bi da će Sjedinjene Drţave ući u Prvi svetski rat na strani Nemaĉke, zbog toga što su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih industrijskih resursa, dok su Nemaĉka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu odigrale na ovaj naĉin, delom zato što su Amerikanci Nemce doţivljavali kao vojno jaĉe i kao agresore u ratu, i zbog toga što su Nemci potcenili ameriĉki vojni potencijal. Opaţanja pretnje ĉesto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moţe biti slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moţe biti pretnja u regionu ili na lokalnom  podruĉju. Razmotrimo sluĉaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drţava 1890-ih godina: Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drţave.

87

Dopustile su Sjedinjenim Drţavama mnogo toga, ukljuĉujući izgradnju Panamskog kanala, što je sve omogućilo Sjedinjenim Drţavama da unaprede svoj pomorski poloţaj. Jedan od razloga bio je da je Britanija bila više zabrinuta zbog obliţnje Nemaĉke nego zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drţave su bile mnogo veće nego što je to bila  Nemaĉka, ali je blizina uticala na to koja će pretnja izgledati veća u britanskim oĉima. Blizina takoĊe moţe biti od pomoći u objašnjenju nastanka saveza  posle 1945. godine. Sjedinjene Drţave bile su jaĉe nego Sovjetski Savez, pa zašto onda Evropa i Japan nisu ušli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drţava? Odgovor delimiĉno leţi u  blizini pretnje. Sa taĉke gledišta Evrope i Japana, Sovjeti su  bili neposredna pretnja a Sjedinjene Drţave su bile daleko. Još jedan izuzetak od predviĊanja ravnoteţe snaga odnosi se na rastuću ulogu ekonomske meĊuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnoteţe snaga, Francuska ne bi ţelela da vidi rast Nemaĉke, ali, zbog ekonomske integracije, nemaĉki rast stimuliše i francuski rast. Francuski politiĉari imaju više izgleda za reizbor kada je francuska ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokušajima zadrţavanja nemaĉkog ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaĉka ekonomija toliko meĊuzavisne. Ekonomski posmatrano, ĉesto postoje zajedniĉke dobiti koje bi mogle biti izgubljene ako bi se suviše jednostavno sledila politika ravnoteţe snaga. Konaĉno, ideologija ponekad utiĉe na to da se zemlje radije pridruţe favoritima nego autsajderima. Ĉak i u Tukididovo vreme, gradovi-drţave sa demokratskim ureĊenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika umirivanja prema Sjedinjenim Drţavama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju ponešto uticaju ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paţljivi pri iznošenju  prognoze koja se previše oslanja na uticaj ideologije, jer to ĉesto dovodi do grešaka kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler neće napraviti zajedniĉki dogovor 1939. godine zbog toga što su se nalazili na suprotnim stranama ideološkog spektra, ali uzimanje u obzir ravnoteţe snaga  dovelo ih je do saveza protiv zemalja u središtu ideološkog spektra. Na sliĉan naĉin, 1960-ih, Sjedinjene Drţave su  pogrešno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Savez , Vijetnam i Kambodţu kao sliĉne meĊu sobom, sobo m, zbog toga što su sve imale komunistiĉko drţavno ureĊen je. Politika zasnovana na logici ravnoteţe snaga predvidela bi da će ove komunistiĉke drţave voditi politiku uravnoteţivanja jedna protiv druge (kao što su to i radile), što bi bio manje skup naĉin da se sledi odrţavanje stabilnosti u regionu istoĉne Azije. Treći naĉin na koji se koristi termin ravnoteža snaga  je da se opišu multipolarni istorijski sluĉajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene multipolarne ravnoteţe snaga. Istoriĉari poput Edvarda Galika, koriste termin klasična ravnoteža snaga da oznaĉe evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnoteţa snaga zahteva odreĊen broj zemalja koje slede skup opšteprihvaćenih pravila igre. Pošto se ova upotreba termina ravnoteţa snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratićemo paţnju na dve dimenzije sistema,  strukturu i  proces. Kako se devetnaesti vek primicao kraju,

struktura evropske ravnoteţe snaga se menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet velikih sila koje su ĉesto menjale saveze u cilju spreĉavanja da jedna od njih dominira kontinentom. Od 1890. do 1907. godine, postojalo je šest velikih sila, nakon ujedinjenja  Nemaĉke i Italije, ali je rastuća moć Nemaĉke na kraju k raju dovela do problema koji su doneli kraj sistema. Tokom narednih sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika

88

Britanija, Francuska i Rusija) i Trojni Savez (Nemaĉka, Austro-Ugarska i Italija)  polarizovali su se u dva ĉvrsta bloka, ĉiji je gubitak prilagodljivosti doveo do otpoĉinjanja Prvog svetskog rata. U smislu procesa, sistem ravnoteţe snaga devetnaestog veka moţe se podeliti na  pet razdoblja. Na Beĉkom kongresu, evropske drţave su vratile Francusku u igru i saglasile se o odreĊenim pravilima kako bi ujednaĉile igraĉe. Od 1815. do 1822. ta  pravila su formirala ―Evropski ―Ev ropski koncert.‖ Drţave su usaglašavale usa glašavale svoje delovanje, ĉesto ĉ esto se sastajavši da bi razmatrale probleme i odrţavale ravnoteţu. Prihvatile su odreĊeni stepen intervencionizma da bi zadrţale na vlasti one vlade ĉija bi promena dovela do destabilizujuće orijentacije u njihovoj politici. Treće razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko manje umereno i obeleţilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasiĉan rat za ravnoteţu itisak na Otomansko snaga u kojem su Francuska i Britanija spreĉile Rusiju da vrši pr itisak carstvo ĉija je moć opadala. Ĉetvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine,  bilo je Bizmarkova ravnoteţa snaga u kojem je nova Nemaĉka, predvoĊena Pruskom, igrala kljuĉnu ulogu. Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliĉitim saveznicima, i pokušao da Francusku usmeri na prekomorske imperijalistiĉke poduhvate i time odvrati od izgubljenih provincija Alzas i Lorena.

89

56. Značaj savezništva u meĎunarodnim odnosima Ravnoteţa snaga shvaćena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranţmani u koje suverene drţave ulaze u cilju osiguranja zajedniĉke bezbednosti. Rаzlog zа to je ĉinjenicа dа je zаjedniĉki interes izmeĊu tih drţаvа oĉigledаn.  Neki savez moţe biti motivisan zabrinutošću za vojnu  bezbednost: dve drţave srednje veliĉine mogu se odluĉiti na formiranje saveza smatrajući da će tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke veće drţave. Tradicionalno, vojni savezi su jedna od središnjih taĉaka meĊunarodne politike. Drţave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo napomenuli ranije, ideologija ĉesto uvlaĉi drţave u zajedništvo, premda i ona moţe da uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoĊe mogu biti razlog za formiranje saveza, osobito u onim delovima modernog sveta gde je ĉisto vojnih razloga sve manje. Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopšteno  posmatrano, drţave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moţe desiti kada u nekoj drţavi doĊe do promene reţima. Dok su ranije moţda delile istu ideologiju, sada su dve drţave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drţave bile saveznici dok su nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast

iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Moć neke drţave moţe porasti. Ona moţe videti drugu drţavu kao rivala, dok druga drţava moţe nju videti kao pretnju i potraţiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteţivanja te pretnje. Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i

sloţenost. Prilagodljivost je uĉinila rezultirajući sistem ravnoteţe snaga stabilnim, jer su mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graĊevina sruši. Nemaĉka je  bila u središtu tog sistema, a Bizmark se moţe porediti sa vrhunskim ţonglerom koji drţi nekoliko loptica u vazduhu. Ak o neka loptica padne, ţongler moţe da nastavi da baca druge, pa ĉak i da se sagne i povrati onu koja je pala. Ipak, sloţenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen manje veštim voĊama, ovaj sistem saveza više se nije mogao odrţavati. Umesto da guraju sukobe daleko od Nemaĉke, kao što je to Bizmark radio ohrabrujući Francusku da troši svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemaĉkoj donosili politiĉke odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije

 porastu. Umesto da obnovi savez Nemaĉke sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija uĊe u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono što je nekada bio jedan fluidni, multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim  posledicama po mir u Evropi.

Sаvezništvа ne podrаzumevаju zаkljuĉenje ugovorа izmeĊu drţаvа ĉlаnicа odnosno potpise njihovih predstаvnikа. Odbrаmbeni pаktovi su uzаjаmne obаveze koje drţаve prihvаte nа sebe, a koje podrаzumevаju dа priskoĉe jednа drugoj u pomoć аko su nаpаdnute.  Nekа sаvezništvа, kаo što je ono izmeĊu Izrаelа i SAD-а, podrаzumevа bliske odnose izmeĊu te dve drţаve tokom duţeg vremenskog rаzdobljа, dok je recimo sаvezništvo izmeĊu SAD-а i Sirije u Prvom zаlivskom rаtu, prošlo sа prestаnkom rаtа. Dakle, savezništvo ne podrazumeva oĉekivanje stalnog kvaliteta u odnosima meĊu

90

drţavama; zajedniĉki interesi tu nose celokupne odnose, te oni ne treba da se pregovaraju formalno.

Sve dok drţаve budu nаstаvile dа opаţаju dа njihovoj nаcionаlnoj bezbednosti preti opаsnost od spoljаšnjih pretnji, sаvezi - trаdicionаlnа sredstvа kojа drţаve koriste dа bi osigurаli sopstvenu nаcionаlnu bezbednost - imаće smislа.U stvаri, аrаpske drţаve su vodile politiku urаvnoteţivаnjа jedne protiv drugih ne putem povećаnjа brojа vojnikа, već povećаvаnjem brojа glаsаĉа. Stogа vojno beznаĉаjni sаvezi izmeĊu rаzliĉitih аrаpskih drţаvа, imаju duboke politiĉke efekte.Dа bismo objаsnili nаstаjаnje sаvezа, ne smemo se koristiti sаmo logikom reаlizmа i neoreаlizmа, kojа smаtrа dа je srţ formirаnjа sаvezа uvećаnje neĉije bezbednosti, već morаmo uzeti u obzir i efekte politiĉkih i ekonomskih ĉinilаcа i strаtegijskih аfinitetа drţаvа nа njihovo formirаnje (liberаlnа  perspektivа). Rаtovi su mаnje verovаtni kаd je moć sаvezа većа i kаd su sаvezi ukljuĉiviji, dok je rаt verovаtniji ondа kаdа moć nаjjаĉe drţаve (u sistemu) nije povezаnа u širu koаliciju.Postoje sаvezi koji su sredstvo urаvnoteţivаnjа i sаvezi koji su sredstvo uprаvljаnjа... Ĉesto je ţeljа dа se vrši kontrolа nаd politikаmа sаveznikа, bilа glаvni uzrok ulаskа u sаveze. Oto fon Bizmаrk i njegov ĉuveni ―Kissinger Diktat‖: ―Trebа stvoriti univerzаlnu  politiĉku situаciju u kojimа smo mi neophodni svim silаmа osim Frаncuske, а koje ćemo  pomoću, nаših meĊusobnih odnosа, drţаti što je moguće dаlje od formirаnjа koаlicije  protiv nаs.‖ Oto fon Bizmаrk: ―Prаvilo Šаbulov‖- ―Celokupnа politikа moţe se svesti nа ovo prаvilo: Pokušаj dа budeš u trojstvu dok god svetom uprаvljа nepouzdаnа rаvnoteţа izmeĊu pet velikih silа. To je stvаrnа zаštitа protiv kаolicijа.‖ Beda savezništava: Problem ljudske prirode, problem vаrаnjа, problem аpsolutnih i relаtivnih dobitаkа, problem obezbeĊivаnjа‖opšteg dobrа‖ i problem ―slobodnih jаhаĉа‖,  problem podele teretа i rаzlikovаnje pаrtner - sаveznik (Lord Robert Skidelski) Kada razmatramo da li neki novi savez predstavlja racionalan izbor u kome koristi imaju

 prevagu nad gubicima, oni koji vode drţavu obiĉno priznaju da saveznici mogu lako da uĉine više štete nego koristi. Realisti savetuju drţavama da ne oformljuju saveze za odbranu, zasnivajući svoja strahovanja na pet fundamentalnih grešaka: 1) Savezi omogućavaju agresivnim drzavama da kombinuju vojne potencijale radi agresije. 2) Savezi prete neprijateljima i izazivaju i h da formiraju protivsaveze, što umanjuje  bezbednost obema koalicijama.

3) Formiranje saveza moţe da odvede inace neutralne strane u suprotstavljene koalicije. 4) Pošto drţave jednom spoje svoje snage, one moraju da kontrolišu ponašanje sopstvenih saveznik a kako bi obeshrabrili svakog ĉclana od lakomislene agresije protiv neprijatelja, što bi potkopalo bezbednost drugih ĉlanova saveza. 5) Uvek postoji mogućnost da današnji saveznik sutra postane neprijate1j. Ĉerĉil: „Postoji samo jedna gora stvar od borbe sa saveznicima: boroti se bez njih‖  Napoleon jednom austrijskom generalu koji se hvalio kako oni imaju puno saveznika,

kaţe „Koliko saveznika imate? pet, deset, dvadeset? Što ih više imate to je bolje za mene‖.

91

57. Ravnoteža snaga u poslehladnoratovskom svetu: protivrečnosti i izgledi Ameriĉka moć - tvrda ili meka - samo je deo priĉe. Kako će drugi reagovati na ameriĉku moć znaĉajno je pitanje o stabilnosti i upravljanju u ovoj globalnoj informatiĉkoj eri. Mnogi realisti podstiĉu SAD da ponovo otkriju vrlinu ravnoteţe moći na globalnom nivou. Riĉard Nikson je tvrdio da je jedino vreme u svetskoj istoriji kada smo imali duţe  periode mira bilo onda kada je postojala ravnoteţa moći. Opasnost rata se javlja kada  jedna nacija postane beskonaĉno moćnija u odnosu na svoje konkurente. Ali sporno je da li će takva multipolarnost biti dobra ili loša za SAD. Dosledno pridrţavanje ravnoteţi moći i multipolarnosti mogu se pokazati kao opasan pristup globalnom upravljanju u svetu gde se rat moţe izroditi u nuklearni. Mnogi regioni sveta bili su stabilniji pod hegemonijom kada je jedna sila bila dominantna. Taĉerova je upozoravala na skretanje kao orvelovskoj budućnosti Okeanije, Euroazije i Istoĉne Azije - tri merkantilistiĉka svetska carstva u rastuće neprijateljskim odnosima. Gledišta Niksona i Taĉer ove su suviše mehaniĉka jer oni ignorišu meku moć Amerike. Amerika je izuzetak jer je hipersila takoĊe najprivlaĉnije i najzavodljivije društvo u istoriji. „Ravnoteţa moći― se  ponekad koristi i za predviĊanje kako će se drţave ponašati. Mnogi veruju da će trenutna nadmoć SAD izazvati protivteţu u obliku koalicije koja će na kraju ograniĉiti ameriĉku moć. Volc kaţe da će „i prijatelji i neprijatelji reagovati kako drţave oduvek reaguju na  pretnje ili dominantnost jedne od njih: nastojaće da uspostave ravnoteţu. Trenutno stanje meĊ. politike je neprirodno.‖ Takvom mehaniĉkom predviĊanju nedostaje ocena. Prvo, zemlje ponekada reaguju na uspon jedne sile "trendovski" - to jest, pridruţivanjem naizgled jaĉoj umesto slabijoj strani - sliĉno kao što je Musolini, nakon nekoliko godina oklevanja, odluĉio da uĊe u savezništvo sa Hitlerom. Blizina i osećaj ugroţenosti takoĊe će uticati na naĉin na koji će zemlje reagovati. Sjedinjene Drţave imaju koristi od svoje geografske odvojenosti od Evrope i Azije jer ĉesto izgledaju kao manje bliska pretnja od susednih zemalja u tim regionima. 1945. mehaniĉka primena teorije ravnoteţe snaga je predviĊala alijansu protiv SAD kao tada najjaĉe drţave. Ipak, Evropa i Japan su se udruţili sa SAD jer je SSSR  predstavljao veću vojnu pr etnju zbog svoje blizine i revolucionarnih ambicija. Danas ni Iran ni Irak ne vole SAD, ali umesto stvaranja koalicije u Zalivu protiv SAD oni se bore

zbog meĊusobno suprotstavljenih interesa. Nedrţavni ĉinioci mogu imati uticaja, a svedoci smo saradnje protiv globalnog terorizma.

Dobar sluĉaj bi bio da neravnoteţa moći postane izvor mira i stabilnosti. Bez obzira kako se moć meri ravnomerna raspodela moći izmeĊu velikih sila bila je relativno retka u istoriji, a napori na odrţavanju ravnoteţe ĉesto su vodili ratovima. S druge strane, neravnomerna moć ĉesto je vodila miru i stabilnosti jer je bilo malo smisla objavljivati rat dominantnoj drţavi.  Kindelberg navodi da bi svetska ekonomija bila stabilna mora da  postoji jedan stabilizator. Globalno upravljanje zahteva da velika drţava preuzme voĊstvo. Ali koja i koliko neravnoteţe se i koliko dugo moţe tolerisati? Ako vodeća zemlja poseduje meku moć i ponaša se na naĉin od kojeg koristi imaju druge zemlje, efektivne protivkoalicije će se sporo javljati. Ako s druge strane, vodeća zemlja usko definiše svoje interese i arogantno koristi svoju snagu, ona povećava podsticaje drugih za koordinacijom kako bi izbegle njenu hegemoniju.

 Neke zemlje se više od drugih bune pod teţinom ameriĉke moći. Hegemonija se ponekad kor isti kao izraz sramote politiĉkih lidera u Rusiji, Kini, na Bliskom istoku, u Francuskoj

92

i drugde. Ovaj izraz se manje ĉesto ili manje negativno koristi u zemljama gde je ameriĉka meka moć snaţna. Ako hegemonija znaĉi biti sposoban za diktat, ili barem imati dominaciju nad pravilima i aranţmanima voĊenja meĊunarodnih odnosa, kao što tvrdi Dţošua Goldštajn, onda se za SAD teško moţe reći da su danas hegemon. One imaju dominantan glas u MMF-u ali one same ne mogu odabrati direktora. One nisu uspele da nadglasaju Evropu i Japan u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. One su se

suprotstavile Sporazumu o kopnenim minama, ali nisu mogle da spreĉe njegovo usvajanje. Sadam Husein ostajao je na vlasti više od jedne decenije uprkos ameriĉkim naporima da ga svrgnu. Sjedin jene Drţave suprotstavljale su se ratu Rusije u Ĉeĉeniji i graĊanskom ratu u Kolumbiji, ali bez uspeha. Ako se hegemonija definiše umerenije, kao situacija gde jedna zemlja ima znaĉajno više resursa moći ili sposobnosti od drugih, onda ona prosto oznaĉava ameriĉku nadmoć, a ne neophodno dominantnost ili kontrolu. Ĉak i nakon Drugog svetskog rata kada su Sjedinjene Drţave kontrolisale polovinu svetske ekonomske proizvodnje (jer su sve druge drţave bile uništene ratom), one nisu uspele da ostvare sve svoje ciljeve.

Pax Britanica u 19. veku se ĉesto navodi kao primer uspešne hegemonije, mada je VB  bila iza SAD i Rusije prema BDP. Britanija nije bila kao SAD superiornija u

 produktivnosti, ali je imala je relativno znaĉajan stepen meke moći. Amerika nema globalnu teritorijalnu imperiju, ali poseduje veliku domaću privredu i ima veću meku moć. Hegemonija SAD ima veću snagu da opstane. Volford smatra da su SAD toliko ispred drugih da potencijalni rivali smatraju opasnim prizivanje fokusiranog ameriĉkog neprijateljstva, a drţave saveznici se osećaju sigurnim da se mogu i dalje oslanjati na ameriĉku zaštitu. Ipak, da je ameriĉka diplomatija unilateralna i arogantna, njena nadmoć ne bi spreĉila druge da preduzmu akcije u cilju ograniĉenja slobode delovanje SAD.  Na  primer, neki saveznici slede Ameriku "trendovski" u najznaĉajnijim pitanjima  bezbednosti, ali prave koalicije da bi uskladile ameriĉko ponašanje u drugim oblastima kao što su trgovina ili ekologija. A diplomatsko manevrisanje bez alijanse moţe imati  politiĉke posledice. Pax americana će verovatno trajati, ne samo zbog ameriĉke tvrde moći bez presedana već i zbog toga što SAD su sposobne da se angaţuju u strateškom uzdrţavanju uveravajući  partnere i olakšavajući saradnju. Uticaj ameriĉke nadmoći se umekšava njenim ulaskom u mreţu Morganizacija koje omogućavaju drugima da uĉestvuju u donošenju odluka. Da li će se druge zemlje ujediniti da uravnoteţe moć SAD zavisiće od ponašanja SAD i resursa moći potencijalnih izazivaĉa. Oni koji veruju u ravnoteţu snaga smatraju  da kad jedna zemlja postane nadmoćna da se druge kao po zakonu udruţuju protiv nje. Ali, postoje situcije kad se svrstavaju uz jaĉeg ( bandwagon), buck-pass (prebacivanje odgovornosti - kad ĉekaš da neko drugi uravnoteţi a ti da stojiš po strani, ravnoteţe pretnji (da zemlje ne uravnoteţuju moć nego pretnju), Soft Balancing (kad nekog ne uravnoteţuješ tako što ulaziš u oruţani sukob protiv njega, ili praviš vojni savez, nego mu, npr. ne da preleti avionima preko tvoje teritorije, glasaš protiv njega negde, prtotiviš se ratu u Iraku iz 2003. itd. Nasuprot tome imate Hard balancing što je uravnoteţivanje u klasiĉnom smislu te reĉi kako u doba Prvog svetskog rata. itd. (Moj stav da li će se u I Aziji formirati uravnoteţujuća koalicija  protiv Kine ili SAD ili će izmeĊu njih doći do rata.)

93

58. Pojam i pretpostavke kolektivne bezbednosti

Definicija agresije koju je usvojila Generalna skupština UN 14. 12. 1974. godine: ―Agresija je upotreba oruţane sile od strane jedne drţave protiv suverenosti, teritorijalnog integriteta ili politiĉke nezavisnosti neke druge drţave ili na bilo koji naĉin nesaglasno s  poveljom UN―–  primeri upotrebe oruţane sile su invazija, napad, aneksija, okupacija,  bombardovanje, korišćenje oruţja, blokada, napad na flotu, slanje oruţanih bandi. Iako je u obliku teorijskih radova i preporuka postojala još ranije, u toku Prvog svetskog rata naroĉito je ojaĉala ideja o  potre bi da se neuspeli sistem ravnoteţe snaga zameni drugim, koji se ne zadovoljava izjednaĉenošću snaga, već  bi uvek obezbeĊivao  premoć onih ĉlanica meĊunarodne zajednice koje brane mir i  bezbednost. Umesto individualnog istupanja i privremenih koalicija, nudila se zajedniĉka odbrana osnovnih dobara drţava, kolektivna bezbednost. Otada, pa sve do danas, kolektivna bezbednost je sistem za zaštitu univerzalnih i zajedniĉkih vrednosti, koji je (bar na reĉima) najšire  prihvaćen i koji se neprekidno pokušava ostvariti i usavršiti. Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, šire i uže. Prema  prvome, kolektivna bezbednost je zajedniĉka odbrana bezbednosti svake ĉlanice jedne  povezane grupe drţava od unapred predviĊenog ili nepredviĊenog neprija- telja. U okviru ovakvog shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: ―svako zajedniĉko, dvostrano ili višestrano istupanje drţava s ciljem odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne ili više strana ugovornica protiv zajedniĉkog neprijatelja, uz eliminisanje rata kao sredstva u meĊusobnim odnosima‖. Uţe  - prof. Dr Vojin Dimitrijević: ―obаvezа priticаnjа u pomoć ţrtvi nаpаdа nа osnovne vrednosti postoji u svаkom sluĉаju i protiv svаkog nаpаdаĉа, koji se ne moţe odrediti unаpred, već premа аgresiji koju je izvršio te znаĉi, u prvom redu morа dа obuhvаti i drţаve koje su uspostаvile sistem kolektivne bezbednosti, а ne sаmo spoljne neprijаtelje‖( ∑-а>а - a je drţava aggressor, E predstavlja drţave ĉlanice sistema zasnovanog na kolektivnoj  bezbednosti).

To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meĊunarodnom ugovoru, kojim se drţave-ugovor nice unapred obezbeĊuju da neće stajati same pred ugroţa- vanjem svojih osnovnih vrednosti. Od sadrţaja ugovora zavisi, meĊutim, u odnosu na kog napadaĉa ovo  jemstvo vaţi. To bi mogla biti taĉno imenovana drţava, koja se uoĉava kao opasnost, zatim bilo koja drţava van ugovornog kruga, i konaĉno, neka od ugovornica. Neke od definicija ove vrste izrazito naginju pretpostavci da se bez bednost ĉlanica štiti od spoljnog napada, kao npr. ona M. Markovića, za koga je kolektivna bezbednost: ―takvo stanje odnosa u meĊunarodnoj više ili manje organizovanoj zajednici, pri kome su njeni ĉlanovi, u manjem ili većem obimu (broju) povezani meĊu sobom jednim odbrambenim mehanizmom radi obezbeĊenja nezavisnosti i teritorijalne nepovredivosti protiv napada na ta dobra bilo kog svog ĉlana od strane spoljnog neprijatelja, ili ĉak, i od strane nekog od samih ĉlanova‖ Ovako širok pojam kolektivne bezbednosti omogućava da se pod njega podvedu mnogi odbrambeni savezi sklopljeni u prošlosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao preteĉe ideje kolektivne bezbednosti navode planovi ĉeškog kralja Jirţija PoĊebradskog (XV vek) i francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruţivanju hrišćans- kih drţava protiv Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje proizišli

94

savezi velikih sila, kao i savremeni vojno- politiĉki blokovi (bar prema slovu ugovora na kojima se zasnivaju). Izgleda nam da prihvatanjem šireg shvatanja  pr eti opasnost da se izgubi razlika izmeĊu

kolektivne bezbednosti i ravnoteţe snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv moćnije drţave potencijalnog neprijatelja. Mada je ovde  primena izraza ―kolektivna bezbednost‖ semantiĉki ispravna jer se drţave kolektivno obezbeĊuju mora se traţiti opis koji ukazuje na razliku od ravnoteţe snaga, zasnovanu na  pomenutoj teţnji da se u svakom sluĉaju osigura premoćonih koji brane neĉija ugroţena dobra.

Tom zahtevu odgovaralo bi uţe shvatanje kolektivne bezbednosti, gde obaveza priticanja u pomoć ţrtvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluĉaju i protiv svakog napadaĉa, koji se ne moţe odrediti unapred, većprema agresiji koju je izvršio te, znaĉi, u  prvom redu mora da obuhvati i drţave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne neprijatelje. To bi, u idealnom sluĉaju, bio ―savez svih protiv svakog‖, gde za razliku od ravnoteţe snaga ili saveza, agresor ne bi bio suoĉen samo sa grupom drţava koje su obavezne ili im je u interesu da brane napadnutog, nego sa svim ostalim drţavama. Teoretski, to bi moralo da osigura premoć branilaca, jer je verovatno da je zbir svih ĉlanica jednog svetskog ili regionalnog sistema kolektivne bezbednosti, umanjen za  jednog ĉlana, moćniji od ovoga (S a = a). B. Pretpostavke

Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan ravnoteţi snaga, već predstavlja njeno usavršavanje, zasnovano na sliĉnoj logici. Otuda se i na sliĉan naĉin mogu posmatrati preduslovi k oji za njega treba da postoje. a. U sistemu takoĊe treba da postoji veći broj podjednako moćnih drţava. To sad više nisu ―esencijalne sile‖,već je naglasak na rasporeĊenosti moći da bi pretpostavka S a > a  bila ostvarena. Antiagresorski savez mora da bude ubedljivo jaĉi od svakog mogućeg agresora. Povrh toga, u stvarnosti se nikada ne moţe oĉekivati da će sve ostale drţave  priteći u pomoćugroţenoj.  b. MeĊu drţavama ne treba da postoje takve razlike koje bi ih ometale da se suprotstave onoj od njih koja se ispolji kao agresor ili da se pridruţe antiagresorskoj kombinaciji. Tome treba pridodati i sledeće nove preduslove: v. Primena oruţane sile od strane drţava mora biti zabranjena, sem onda kada se prinuda  primenjuje radi odbijanja

napada na osnovne vrednosti (opstanak, neza- visnost i teritorijalni integritet) od strane same napadnute drţave (individualna sa- moodbrana) ili

drugih drţava, koje joj pritiĉu u pomoć (kolektivna samoodbrana, kolektivne mere). g. Da bi prethodni uslov bio ostvarljiv, treba da postoje jasna merila o tome kada je

izvršen napad na osnovne vrednosti (definicija agresije). d. Priticanje u pomoć ţrtvi agresije treba da bude obaveza drugih drţava. Iako se ona zasniva na uverenju da bezbednost svih ĉlanica predstavlja zajedniĉku vred- nost, ovo uverenje samo po sebi moţe da bude nedovoljno. Ako, pak, drţave ĉekaju da i njihova  bezbednost bude neposredno ugroţena, kolektivne bezbednosti nema i mehanizam se ne razlikuje od ravnoteţe snaga. Ċ. Pošto je prinuda zabranjena, mora da bude osigurana mogućnost da se opravdani i zakoniti zahtevi ostvare nenasilnim, mirnim putem.

95

59. Razlike izmeĎu zamisli ravnoteže snaga i zamisli kolektivne bezbednosti I svetski rat je prouzrokovao ogromne društvene potrese i osećanja uţasa zbog  besmislene r atne klanice. Politika ravnoteţe snaga bila je naširoko okrivljivana za rat.

Vudro Vilson, ameriĉki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasiĉni liberal devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnoteţe snaga nemoralna zbog toga što narušava  demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju, ―Ravnoteţa snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao  poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnoteţa snaga je nešto bez ĉega moţemо u budućnosti―. Vilson je imao pravo, zbog toga što politika ravnoteţe snaga ne daje prvenstvo demokratiji ili miru. Kao što smo videli, ravnoteţa snaga je naĉin da se oĉuva sistem suverenih drţava. Drţave deluju sa ciljem da spreĉe da bilo koja od drţava postane nadmoćna. Iz toga proizilazi takva ravnoteţa snaga koja dopušta rat ili kršenje principa samoopredeljenja, ako je to jedini naĉin da se saĉuva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je tako razarajući, haotiĉan i brutalan, da su mnogi ljudi poĉeli da misle da rat radi oĉuvanja ravnoteţe snaga više ne moţe biti tolerisan. Ali ako svet sebi više ne moţe da dopusti sistem ravnoteţe snaga, šta bi zauzelo njegovo mesto? Vilson je priznavao da suverene drţave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti obuzdana uz pomoć prava i ustanova kao što je to uĉinjeno na nivou unutrašnje politike. Liberalno rešenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne unutrašnjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti  primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da

 je I svetski rat voĊen da bi se svet uĉinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi demokratija mogla da uĉini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile saopštenje navodeći u 14 taĉaka svoje razloge za ulazak u rat. Ĉetrnaesta taĉka je bila najvaţnija. Ona je pozivala na „na stvaranje, putem posebnog obavezujućeg sporazuma, opšteg udruţenja nacija, u cilju pruţanja uzajamnih jemstava politiĉke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim drţavama―. U stvari,Vilson je hteo da  promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnoteţe snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti. Uprkos tome što su kritiĉari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi

organizovanje meĊunarodne bezbednosti mogao biti praktiĉan pristup svetskoj politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru neće biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako

mnogo vere u ideju Lige naroda. Moralna snaga je bila znaĉajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podrţi. Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne drţave udruţile, premoć bi bila na strani dobra. MeĊunarodna  bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drţave obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi bio nedeljiv.

Kako drţave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraćanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih drţava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomoć svakoj drţavi koja je ţrtva bilo gde u svetu, onda bi premoć bila na strani neagresivnih snaga. Treće, ako odvraćanje ne uspe i doĊe do agresije, sve drţave bi se saglasile da kazne drţavu koja je poĉinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreĊenih

96

sliĉnosti sa politikom ravnoteţe snaga u smislu da su drţave pokušavale da odvrate agresiju o brazovanjem moćnih koalicija, a ako odvraćanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu.

MeĊutim, postoje tri značajne razlike izmedju pristupa kolektivne bezbednosti i ravnoteže snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak više na agresivnoj politici drţava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa  politikom ravnoteţe snaga u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drţave koja je  postajala suviše jaka; odnosno, fokus je bio na kapacitetima drţava. Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti savezi nisu stvarani unapred, budući da se ne zna koja će drţava  biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poĉinjena, dok se u sistemu ravnoteţe snaga savezi obrazuju unapred. Treće, kolektivna bezbednost  je bila osmišljena da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drţava ili onih koje taj sistem iskorišćavaju ne doprinoseći mu. Ako bi previše drţava bilo neutralno, koalicija dobra bi mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila umanjena.

Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaćena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okonĉan I svetski rat. Nekoliko ĉlanova Pakta Lige naroda su naroĉito znaĉajni. U ĉlanu 10. drţave su se obavezale da zaštite sve ĉlanice od agresije. U ĉlanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglašeni su brigom svih drţava. U ĉlanovima 12 i 15 drţave su se sloţile da svoje sporove podvrgnu arbitraţi i da tri meseca nakon neuspele arbitraţe ne ulaze u rat. Ĉlan 16, ujedno i najvaţniji, kaţe da bi svaki rat koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih ĉlanica. Drţava koja  bi zapoĉela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda  bi mogao preporuĉiti dalje vojne mere. Ovo tvrdo zvuĉi, ali su postojale i nejasnoće. Sve ĉlanice su morale da se saglase da se  primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drţava imala pravo veta. Kada su drţave  potpisale Pakt, one su se obavezale na poštovanje ĉlana 16, ali je u praksi ostajalo na drţavama da odluĉe koju vrstu sankcija će primeniti i kako će ih sprovesti; one za to nisu odgovarale nikakvoj višoj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u kojoj bi viša vlast mogla da obaveţe drţave ĉlanice. Ona nije bila kraj anarhiĉnog sistema drţava, nego prvenstveno napor da drţave kolektivno disciplinuju one ĉlanice sistema koje krše pravo. Kolektivna bezbednost u sebi sadrţi dva povezana koncepta: suverenost i meĎunarodno  pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date

teritorije. Proslavljena od strane drţavnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda, suverenost drţave je apsolutna i nepovrediva; vlade drţava imaju punu vlast unutar njihovih granica. Drţava moţe ograniĉiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno, ako vlada potpiše ugovor kojim dopušta drugoj vladi da ima odreĊeni uticaj u njenim domenima, što je pre sporazumno ograniĉavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su  potpisivanjem pakta Lige naroda drţave dobrovoljno prepustile nešto suverenosti medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meĊunarodnog  prava.

Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meĊunarodno pravo nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreĊenim sluĉajevima. Još od Vestfalskog mira 1648. godine, kljuĉno naĉelo meĊunarodnog prava je bilo da su drţave suverene, osim kada povrede meĊunarodno pravo, u kom sluĉaju su podvrgnute kaţnjavanju.

97

Kolektivna bezbednost bila je meĊunarodnom pravu ono što je policija u unutrašnjem  pravu. Ipak, meĊunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaćeno od strane drţava nego unutrašnje pravo. Mnoge drţave odbile su da budu ograniĉene meĊunarodnim pravom i njegovo poštovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim. Ĉlan 16, ujedno i najvaţniji, kaţe da bi svaki rat koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih ĉlanica. Drţava koja bi zapoĉela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuĉiti dalje vojne mere. Kolektivna bezbednost u sebi sadrţi dva povezana koncepta: suverenost i meĎunarodno  pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date teritorije. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meĊunarodno pravo

nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreĊenim sluĉajevima. Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, šire i uţe. Prema prvome, kolektivna bezbednost je zajedniĉka odbrana bezbednosti svake ĉlanice jedne povezane grupe dr ţava od unapred predviĊenog ili nepredviĊenog neprijatelja. U okviru ovakvog shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: ― svako zajedniĉko, dvostrano ili višestrano istupanje dr ţava s ciljem odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne ili više strana ugovornica protiv zajedniĉkog neprijatelja, uz eliminisanje rata kao sredstva u meĊusobnim odnosima‖. To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meĊunarodnom ugovoru, kojim se dr ţave-ugovornice unapred obezbeĊuju da neće stajati same pred ugroţavanjem svojih osnovnih vrednosti. Od sadrţaja ugovora zavisi, meĊutim, u odnosu na kog napadaĉa ovo jemstvo vaţi. To bi mogla biti taĉno imenovana drţava, koja se uoĉava kao opasnost, zatim bilo koja drţava van ugovornog kruga, i konaĉno, neka od ugovornica. Ovako širok pojam kolektivne bezbednosti omogućava da se pod njega podvedu mnogi odbrambeni savezi sklopljeni u prošlosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao preteće ideje kolektivne bezbednosti navode planovi ĉeškog kralja Jirţija PoĊebradskog (XV vek) i francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruţivanju hrišćanskih drţava protiv Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje  proizišli savezi velikih sila, kao i savremeni vojno- politiĉki blokovi. Prihvatanjem šireg shvatanja  preti opasnost da se potre razlika izmĊeu kolektivne bezbednosti i ravnoteţe snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv moćnije drţave potencijalnog neprijatelja.

Uţe shvatanje kolektivne bezbednosti: Obaveza priticanja u pomoć ţrtvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluĉaju i protiv svakog napadaĉa, koji se ne moţe odrediti unapred, već prema agresiji koju je izvršio te, znaĉi, u prvom redu mora da obuhvati i drţave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne neprijatelje. Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan

ravnoteţi snaga, već predstavlja njeno usavršavanj, zasnovano na sliĉnoj logici. Ovaj sistem je u stvari usavršen sistem ravnoteţe snaga. npr. pet stalnih ĉlanica Savtea  bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska) imaju pravo veta i jednakije su od drugih u svojim pravima.

98

60. Liga naroda i UN

Ameriĉki predsednik Vudro Vilson, ĉesto zbog toga nazivan utopistom, verovao  je da bi organizovanje meĊunarodne bezbednosti mogao biti praktiĉan pristup svetskoj  politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru neće biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Znao je da je moralna snaga bila

znaĉajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podrţi. MeĊunarodna bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drţave obrazovale koaliciju protiv agresora.

Kako drţave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo,  pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraćanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih drţava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u  pomoć svakoj drţavi koja je ţrtva bilo gde u svetu, onda bi premoć bila na strani neagresivnih snaga. Treće, ako odvraćanje ne uspe i doĊe do agresije, sve drţave bi se saglasile da kazne drţavu-agresora. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreĊenih sliĉnosti sa politikom ravnoteţe snaga - drţave bi pokušavale da odvrate agresiju obrazovanjem moćnih koalicija, a ako odvraćanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu.

 No, postoje i znaĉajne razlike izmeĊu ove dve doktrine (znam da je ovo 59-o pitanje, tako da ću preskoĉiti.) Ovo je vaţno, po Draganĉetu: Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaćena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okonĉan I svetski rat.  Nekoliko ĉlanova Pakta Lige naroda su naroĉito znaĉajni. U ĉlanu 10. drţave su se obavezale da zaštite sve ĉlanice od agresije. U ĉlanu 11  svaki rat ili pretnja ratom  proglašeni su brigom svih drţava. U ĉlanovima 12 i 15 drţave su se sloţile da svoje sporove podvrgnu arbitraţi i da tri meseca nakon neuspele arbitraţe ne ulaze u rat. Ĉlan 16, ujedno i najvaţniji, kaţe da bi svaki rat koji ne poštuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih ĉlanica. Drţava koja bi zapoĉela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuĉiti dalje vojne mere. Sve ĉlanice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drţava imala pravo veta. TakoĊe, u praksi, svaka drţava se sama odluĉivala za vrstu sankcije. Shodno tome, ovo nije bio korak ka svetskoj vladi, već pokušaj da se kontroliše agresija širokim konsenzusom. Struktura je bila sledeća: postojao je Savet (4 stalne plus 4 izabrane ĉlanice...kasnije se širi na 15, od kojih su 5 stalnih), Sekretarijat (zaduţen za tehniĉke stvari) i Skupština (gde  je svaka zemlja imala predstavnika). Postojao je i Stalni sud pravde, ali ne kao organ Lige (za razliku od UN). Slabosti (ujedno i razlike sa UN)

Kada se ovome doda da je u Društvu naroda vladalo naĉelo jednoglasnosti,  lako je zakljuĉiti kako je sistem kolektivne bezbednosti Društva naroda, kao prvi pokušaj da se u  praksi izmeni vekovno drukĉije ponašanje, bio stidljiv i skroman. Pre svega, pravo na rat nije ukinuto on je ostao kao vrhovno sredstvo za ostvarivanje pravde. Njegovo je izbijanje samo oteţano zahtevom da se prethodno iskoriste mogućnosti za mirno

99

rešavanje sporova, u nadi da će tako doći i do ―hlaĊenja‖ zategnutosti, prolaska krize. Drţave su bile obavezne samo da primenjuju  ekonomske i diplomatske sankcije prema agresoru, ali je ocena o tome da je došlo do agresije bila u njihovim rukama. Ona, pak, ni u Paktu ni van njega nije bila definisana. Vojne sankcije Savet je bio obavezan da

 preporuĉi, ali ĉlanice nisu morale da slede njegove preporuke. TakoĊe, Liga nikad nije  postala suštinski univerzalna. Dugo je van ĉlanstva drţala sile gubitnice Prvog sv. Rata, a sve kolonije (a tad ih je bilo mnogo) nisu bile nezavisno predstavljene. Stoga je univerzalni karakter Lige krajnje upitan. To je dovelo do otpora i propagande protiv Lige

u Nemaĉkoj i Japanu, pa i Rusije. Organizacija je ostala preteţno evropska, pod uticajem Francuske i Velike Britanije i podreĊena njihovim planovima, koji su se sve više vraćali naĉelima ravnoteţe snaga. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lig e naroda, meĊunarodno pravo

nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreĊenim sluĉajevima. Ipak, mnoge drţave odbile su da budu ograniĉene meĊunarodnim pravom. Štaviše, u Senatu SAD je pobedila struja izolacionista, te je Vilson nadglasan i SAD nisu po stale ĉlanica Lige. Optimizam i propast Uprkos svemu, razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. IzraĊeni

su planovi da se smanje reparacije koje je Nemaĉa morala da plati. 1924. godine, vlade su  potpisale Protokol o mirnom rešavanju sporova u kome su se obavezale da će svoja sporna pitanja podvrgnuti arbitraţi. Što je moţda najvaţnije, 1925. godine je Ugovor iz Lokarna dopustio Nemaĉkoj da uĊe u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu. Liga  je uspela da reši neke manje sporove, kao što je onaj izmeĊu Grĉke i Bugarske, i zapoĉela je proces pregovora o razoruţavanju. Posle Vašingtonske konferencije iz 1921. godine, na kojoj su se Sjedinjene Drţave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja  pomorskog naoruţanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o razoruţavanju širih razmera. Pored toga, 1928. godine drţave su se saglasile da zabrane rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih poslova Amerike i Francuske (blagi napredak ka obavezi uzdrţavanja od rata, što će posle tek u UN biti

kodifikovano u Povelji). Što je najvaţnije, Liga je postala centar diplomatskih aktivnosti. Iako nisu bili ĉlanovi, Amerikanci i Rusi su poĉeli da šalju posmatraĉe na sastanke Lige u Ţenevi. Taj optimizam bio je raspršen 30-ih godina krizama u Mandţuriji i Etiopiji.  Mandžurija Japan se, od moguće ţrtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja veka transformisao u vrlo uspešnu imperijalistiĉku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu 1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio savezniĉkim silama u Prvom svetskom ratu. Po završetku rata, Japan je traţio da ga prihvate kao veliku silu. Evropljani i Amerikanci su to odbili. Mnogi Japanci su se osećali nezadovoljno. Kina je  bila drugi akter u Mandţurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine Kina je postala republika. Nacija je, meĊutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni graĊanski ratovi izmeĊu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandţurija, iako formalno deo Kine, bila je  pod vlašću jednog od tih vojnih zapovednika i odrţavala je svoj kvazinezavisni status. Uspon nacionalista u Kini doveo je i do bojkota japanske robe.

Septembra 1931. godine japanska vojska je inscenirala incident na mandţurijskoj

 

100

ţeleznici, gde su oni imali pravo da drţe trupe još od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905. Sabotaţa na ţeleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Mandţuriju. Japan je otišao još dalje i formirao marionetsku drţavu zvanu Mandţuko. Kina je uputila ţalbu Ligi naroda, ali je Japan spreĉio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da  povuĉe trupe. U decembru, Liga je poslala komitet pod rukovodstvom britanskog lorda Litona da istraţi dogaĊaje u Mandţuriji. Liton je podneo izveštaj koji je bio negativan po Japan. Izveštaj nije usvojen jer je Japan glasao protiv. Rezultat glasanja bio je 42:1. Nakon toga Japan istupa iz Lige. Ovaj sluĉaj  je pokazao slabosti i sporost vladajućih procedura u Ligi.  Etiopija Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji 1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh.

U oktobru 1935. godine, Italija je izvršila invaziju Etiopije. Invazija je bila ĉist sluĉaj agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajući specijalnu konferenciju koja će odluĉiti o nametanju sankcija Italiji. Savet je preporuĉio drţavama 4 vrste sankcija (prodaja oruţja, embargo na pozajmice, na uvoz iz Italije..) ali nije blokiran Suecki kanal niti su prekinuti diplomatski odnosi. To je zato što je postojao opšti optimizam da će sankcije prisiliti Italiju da se povuĉe iz Etiopije. Sankcije su imale uticaja na italijansku ekonomiju, ali osim što su bile bolne, sankcije nisu naterale Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji.

Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije bio je više nego ublaţen njihovom brigom za evropsku ravnoteţu snaga. Britanija i Franscuska su ţelele da izbegnu otuĊenje Italije zbog toga što je Nemaĉka obnavljala svoju snagu, ove dve sile su se ponadale da će ubediti Musolinija da se pridruţi koaliciji protiv Nemaĉke. Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine Hitler je

 poslao nemaĉke trupe u demilitarizovanu Rajnsku oblast. Britanija i Francuska su odmah  prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa Italijom da se dogovore kako da obnove

ravnoteţu snaga u Evropi. Ravnoteţa snaga u Evropi prevladala je primenu doktrine kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936. godine Italijani su mogli da okonĉaju svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile uklonjene. Prvi napor sveta za kolektivnom

 bezbednošću bio je jedan ţalostan neuspeh. 61. Sistem kolektivne bezbednosti UN

UN naĉin ĉuvanja mira i kolektivna bezbednost Kao što smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokušaj da se stvori koalicija drţava koje bi odvratile i kaznile agresore. Po mišljenju Vudroa Vilsona Prvi svetski rat je bio sluĉajan i nepotreban rat izazvan ravnoteţom snaga, a takvi ratovi  bi mogli biti spreĉeni savezom svih drţava radi kolektivne bezbednosti. Cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da spreĉi Drugi svetski rat. 49 drţava se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuĉivala novine kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona, za svaku zemlju koja je  potpisala Povelju UN, osim u sluĉaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Svako korišćenje sile je moralo da bude ili u samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti.

 

101

Važni članovi iz Povelje UN :

ĉlan 1 – UN nije samo organizacija kolektivne bezbednosti, već ima i šire ciljeve koji  potpomaţu stvaranje univerzalnih vrednosti i odbranu meĊunarodne i nacionalne  bezbednosti. Ĉlan 2, stav 4. – Ĉlanice se bezuslovno odriĉu pretnje silom i upotrebe sile  protiv teritorijalne celovitosti i politiĉke nezavisnosti svake drţave. (glavna razlika u odnosu na Ligu)

Ako neka drţava prekrši  pravilo i izvrši agresiju, Savet bezbednosti moţe naloţiti ĉlanicama da primene sankcije – ekonomske, diplomatske, saobraćajne (član 41) Savet bezbednosti moţe odluĉiti da se upotrebi i sila (član 42).  Nju sprovode oruţane snage UN, oformljene posebnim sporazumima (član 43).  No, drţave i dalje imaju pravo da koriste silu u svrhu odbrane i jedna drugoj pomaţu u tome (kolektivna i individualna samodbrana, član 51) Primena kolektivnih mera protiv agresora (član 27)  –   Savet berbednosti izglasava uz  pristanak svih 5 stalnih ĉlanica. STRUKTURA UN Osnivaĉi UN su stvorili Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih ĉlanica i rotirajućeg dela nestalnih ĉlanica. Savet bezbednosti se moţe posmatrati kao koncept ravnoteţe snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet  bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujućih rezolucija. Svaka sila od 5 velikih je imala pravo veta (za razliku od Lige, gde su svi imali pravo

veta). Inaĉe, u SB nestalne ĉlanice se biraju na 2 godine, od strane Generalne skupštine. Ĉlanice SB predsedavaju po mesec dana, a aktuelni, januarski, predsedavajući je Bosna i Hercegovina. Ĉlanice imaju pravo veta zbog realnog uticaja na svetsku politiku i na  prevenciju ratova, kao i zbog neproporcionalno velikog ulaganja.

Postoji i Generalna skupština, kao i Sekretarijat. Tu su i  Ekonomsko-socijalni savet, i MeĊunarodni sud pravde (ovoga puta u sklopu UN). To su glavni organi, a postoji i niz specijalnih organizacija za neke oblasti što govori o višem nivou mešanja u sfere koje su pre bile ĉisto drţavne, kao ekonomija i soc. polit ika. To je jedna od razlika u odnosu na Ligu naroda. Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U vreme ideoloških podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome šta je legitimna upotreba sile, a šta je agresija. Na primer, kako treba ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga

koje su prve prešle granicu? Kao što smo videli, Izrael je 1956. godine trpeo pritajene napade gerile podrţane iz Egipta, a ipak su izraelske konvencionalne snage prve prešle granicu. U zavisnosti od vaše strane u Hladnom ratu, imate razliĉite poglede na to ko je izazvao agresiju. Tako da je, što se tiĉe Ujedinjenih nacija, agresija bila poĉinjena onda kad tako kaţe Savet bezbednosti. Sve je zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata.

Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodušnost  prema agresiji, izvršenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja  da se

 

102

aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meĊunarodna solidarnost u

meĊuzavisnom svetu i stvara pogrešna procena da udaljena agresija ni na koji naĉin ne  pogaĊa sopstvenu bezbednost. Svest o meĊuzavisnosti je u meĊuvremenu porasla, ali je  još uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da o buhvati zemlje i narode na drugim krajevima sveta.

Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omogućio uspon koncepta  preventivne diplomatije i snaga za oĉuvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kaţnjavanja agresora, što je osnovni koncept kolektivne bezbednosti,  Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne snage i postavile ih izmeĊu zaraćenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamaršeld i Lester Pirson 1956. godine je korišćen mnogo puta posle toga. U kolektivnoj  bezbednosti, ukoliko neka drţava preĊe granicu, sve ostale se moraju ujediniti protiv nje i  primorati je na povlaĉenje. U preventivnoj diplomatiji i oĉuvanju mira, ukoliko neka drţava preĊe granicu, Ujedinjene nacije se umešaju i drţe sukobljene strane razdvojenim  bez izjašnjavanja ko je u pravu, a ko ne. Vojne snage uvek dolaze iz malih zemalja, kako  bi velike sile (SAD;SSSR) bile drţane izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i oĉuvanje mira su bile vaţna novina koja još uvek igra znaĉajnu ulogu, ali to nije kolektivna bezbednost.

Da li će kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u izuzetnim sluĉajevima. Stalne ĉlanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraĉki rat. Postoje znaĉajni  problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcioniše kada postoji jasna agresija; on bi se mnogo teţe primenio u graĊanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost će funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drţave, Rusija, Kina, Britanija ili Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost će ponovo biti ugroţena. Treće, kolektivna bezbednost funkcioniše kada drţave ĉlanice obezbede sredstva, ali je teško zamisliti kolektivnu bezbednost koja funkcioniše ukoliko drţave sa jakim vojnim snagama ne obezbeĊuju sredstva. Ujedinjene nacije su imale  politiĉki uticaj, ĉak i kada kolektivna bezbednost nije mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret

dokazivanja na one koji hoće da upotrebe silu. To utiĉe na meku moć drţava, što su Sjedinjene Drţave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN nije spreĉila Sjedinjene Drţave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniĉila dobijenu pomoć i uĉinila rat i njegove posledice skupljim. Konaĉno, uloga snaga UN za oĉuvanje mira je ograniĉena ali korisna. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji Namibije, nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi, administraciji u Kambodţi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skorašnja iskustva u oĉuvanju mira su

mešovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodţi, ali nisu uspele sa spreĉe genocid u Ruandi, ili da zaustave graĊanski rat u Angoli. Igrale su kljuĉnu ulogu na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene jaĉim NATO snagama. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne uklapaju onako precizno

kako se nekad mislilo, bila bi greška odbaciti meĊunarodno pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo politiĉke realnosti anarhiĉnog sistema drţava. Greška je biti suviše ciniĉan ili suviše naivan u vezi sa meĊunarodnim organizacijama i pravom. Drţave ne ţive samo po zakona, ali ne ţive ni u potpunosti bez njega.

 

103

62.

UN u poslehladnoratovskom svetu:protivrečnosti i izgledi sistema kolektivne

bezbednosti

Iraĉka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budući da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna bezbednost UN je upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo, Irak je izvršio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liĉila na 30-te godine, što je drţavnike podsetilo na tadašnji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo

osećanje da ako kolektivna bezbednost UN zakaţe u tako jasnom sluĉaju, onda neće  predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Treće, male drţave u Ujedinjenim nacijama su podrţale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne  postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korišćeni da opravdaju njegovu invaziju Kuvajta su takoĊe predstavljali pretnju većini ostalih malih drţava. Kako se sistem kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija ne moţe svesti samo na navedene grube obrise niti na slovo Povelje, većse on stalno usavršava, pri- lagoĊava i ispoljava u praksi, najbolji se kratak opis njegovog

delovanja kao sukoba ideala i stvarnosti moţe dati vraćanjem na ispitivanje ispunjenosti preduslova za ko- lektivnu

 bezbednost datih na poĉetku. a. U posleratnoj meĊunarodnoj zajednici nije postojao veći broj podjednako moćnih drţava. Već su pomenute velike sile i tzv. ―supersile‖. Za one drţave, koje su se takvim smatrale 1945. godine, predviĊen je zato u Povelji poseban status stalnih ĉlanica Saveta  bezbednosti. One mogu da spreĉe da se sankcije primene u odnosu na njih, te stoga od njihove

agresije nema druge odbrane, osim samoodbrane, individualne i kolektivne. Stoga stoji uverenje da se protiv velike sile ne moţe osigurati nadmoćna koalicija, već, u najboljem sluĉaju, ravnomeran odnos, što bi kolektivne mere od neke vrste ―polici jske‖

akcije pretvorilo u svetski rat, a to se ţeli izbeći, makar i po cenu ţrtvovanja bezbednosti nekih drţava. Iako je status nekih od ―velikih sila‖ (npr. Velika Britanija i Francuska) kasnije doveden u pitanje, odnos snaga je spreĉio sva nastojanja da se ―pravo veta‖ ukine.  b. MeĊu drţavama postoje bitne razlike, koje spreĉavaju nepristrasno opredeljivanje  protiv agresora i za ţrtvu agresije. One su dovele do stvaranja vojnopoli- tiĉkih blokova, formalno zasnovanih na odredbama Povelje UN o pravu na kolektivnu samoodbranu i uperenih protiv opasnosti van svoga kruga. Oni, s jedne strane, štite svoje ĉlanove u odnosima sa neĉlanicama a, s druge strane, onemo- gućavaju da pred Ujedinjene nacije doĊu sluĉajevi ugroţavanja teritorijalnog integ- riteta i nezavisnosti jedne ĉlanice od

strane drugih ĉlanica istoga bloka (tako je Organizacija ameriĉkih drţava ―pokrivala‖ intervencije SAD u Latinskoj Americi, a Varšavski pakt je bio paravan za intervenciju u Ĉehoslovaĉkoj 1968. godine). Kako su vojnopolitiĉki blokovi povezani s velikim silama, ove mogu uvek da zaštite svoje saveznike od sankcija o kojima odluĉuje Savet  bezbednosti, zahvaljujući svom poloţaju u njemu. Štaviše, one mogu da spreĉe da oni  budu oglašeni agresorima. To objašnjava i ĉinjenicu da u praksi Saveta bezbednosti nijedna drţava nije bila okrivljena za agresivan ĉin. Jedini izuzetak u tom pogledu  predstavljala je NR Koreja koju je Savet bezbednosti 1950. godine osudio i preporuĉio  primenu sile protiv nje, zahval jujući trenutnom odsustvu Sovjetskog Saveza i takvom tumaĉenju Povelje prema kome odsutnost stalne ĉlanice Saveta bezbednosti nema uĉinak ―veta‖. Pa i tada su u izvršenju mera uĉestvovale samo drţave koje su za to imale

 

104

 posebnog politiĉkog interesa, i to  pre svega SAD, kojima su se njihovi saveznici

 pridruţili mahom simboliĉkim snagama. Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodušnost prema agresiji, izvršenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja da se aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meĊunarodna solidarnost u meĊuzavisnom svetu i stvara pogrešna procena da udaljena agresija ni na koji naĉin ne  pogaĊa sopstvenu bezbednost. Koliko je to pogrešno vidi se kada se iz današnje  perspektive ocenjuju sliĉni stavovi u prošlosti, kao što je poznata izjava britanskog  premijera Ĉemberlena (Chamberlain), koji je 1938. godine, na pozive da pritekne u  pomoćod Nemaĉke ugroţenoj Ĉehoslovaĉkoj, odgovorio, da bi bilo ―uţasno, fantastiĉno i neverovatno da mi kopamo rovove i stavljamo gas maske zbog svaĊe u jednoj dalekoj zemlji izmeĊu ljudi o kojima ne znamo ništa‖. Ĉemberlenu je samo pre pet decenija drţava na istom malom kontinentu, izgledala beskrajno tuĊa. Svest o meĊuzavisnosti je u meĊuvremenu porasla, ali je još  uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da obuhvati zemlje i narode na drugim krajevima sveta. v. U sistemu Ujedinjenih nacija primena sile i pretnja silom nedvosmisleno su zabranjene. g. Iako u Povelji Ujedinjenih nacija agresija nije definisana, dugogodišnji na pori doveli su do njenog definisanja putem rezolucije br. 3314 (XXIX) Generalne skupštine od 14. decembra 1974. godine.35 Iako je usvojena konsensusom, ova rezolucija nema snagu meĊunarodnog ugovora i ne predstavlja dopunu ili izmenu Povelje. Ona, meĊutim, unosi

više jasnoće u postupanje pojedinaĉnih drţava (kada se opredeljuju za pomoć ţrtvi agresije) i u radu Savetu bezbednosti, koji ipak i dalje zadrţava slobodu u kvalifikovanju. d. U sistemu Ujedinjenih nacija postoji naĉelna solidarnost svih ĉlanica sa ţrtvom agresije, ali su one obavezne samo da se odazovu pozivu Saveta bezbednosti a ne i da

same pritiĉu u pomoć. Ova obaveza savršena je samo u pogledu poziva na primenu nenasilnih sankcija, dok u pogledu prinudnih mera nisu sklopljeni potrebni sporazumi,  prema ĉl. 43. Povelje, izmeĊu Saveta bezbednosti i svih ĉla-nica o oruţanim snagama,

olakšicama i pomoći, koje bi one bile duţne da pruţe. Vršeći do sada svoja ovlašćenja u oblasti zaštite mira i bezbednosti, Savet bezbednosti je raĉu- nao samo na dobrovoljan odziv ĉlanica. Ċ. U pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu postojećeg stanja i progres ĉoveĉanstva, Ujedinjene nacije su daleko nadmašile svoga prethodnika. Kao što je dosadašnja delatnost Ujedinjenih nacija, sa svim teškoćama i sumnjama, pokazala da mehanizam kolektivne bezbednosti ne moţe delovati izolovano, već u sklopu nastojanja da se najbolje prilagodi datim uslovima ali i da se oni promene radi njegovog boljeg funkcionisanja. Preduslovi koji nedostaju za primenu kolektivne bezbednosti nisu neostvarljivi. Razlike u moći mogu se umanjiti ubrzanim ekonomskim razvojem zaostalijih zemalja, a u oblasti vojne moći razoruţanjem. Teorijski pojam kolektivne bezbednosti mora u stvarnosti da bude  prilagoĊen.

Pokušaj u doba Društva naroda je propao. U Ujedinjenim nacijama većina ga drţava shvata kao jednu od faza ka potpunom ukidanju sistema meĊunarodnih odnosa koji je zasnovan na sili i nasilju. Dok god postoji potreba da se prinudom odvraća nasilno zadiranje u tuĊe vrednosti, kolektivna bezbednost se nudi kao sistem koji moţe da zadovolji interese svih drţava.

 

105

Ovde se treba setiti tzv. problema ‗kese‘ (zavise od drţava. Amerikanci daju 22. 5  posto njhihovog budţeta, budţet UN je 3 milijarde dolara, budţet njujorške policije je 8 milijardi za godinu dana, dok je ameriĉki vojni budţet prošle godine bio 750 milijardi dolara), kao i problema sopstvene vojske (problema ‗maĉa‘), pošto je ĉinjenica da UN nema svoju homogenu, jasno odeljenu vojsku. Oba problema ukazuju na ameriĉku dominaciju, jer su do skoro bili jedini koji su mogli da omoguće vojnu snagu, kao i da finansiraju dobar deo operacija UN. Ali, treba razmisliti i da li bi svet bio bolji da nema UN, tj. o dobrim stranama UN. Ja bih tu dodao brigu za pojedinca (borba protiv siromaštva, izbeglice, kulturna baština)

koje ranije nije bilo. Dobra strana je i mogućnost rasprave i usklaĊivanja stavova o globalnim temama. Ĉinjenica je da i  u pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu  postojećeg stanja i progres ĉoveĉanstva, Ujedinjene nacije su daleko nadmašile svoga  prethodnika. Devet neotklonjivih nedostataka zamisli i sistema kolektivne bezbednosti

(Dţon Miršajmer): ....ovo je rekao Draganĉe da pogledamo, da moţe biti potrebno: Za drţave je teško a ĉesto i nemoguće da naprave razliku izmeĊu napadaĉa i ţrtve

u jednom meĊunarodnom sukobu. Kolektivna bezbednost podrazumeva da je svaka agresija neopravdana, a s druge strane postoje uslovi kada je pobeda u sukobu protiv suseda agresora opravdana.

Pojedine drţave su iz istorijskih ili ideoloških razloga bliski prijatelji, te je malo verovatno da će se pridruţiti koaliciji protiv vlastitih prijatelja. Postojanje istorijskih neprijateljstava u odnosima izmeĊu ĉlanica nekog meĊunarodnog sistema u velikoj meri usloţava njegovu delotvornost Drţave ĉesto imaju sklonost da izvrdavaju uĉešće u ravnomernoj raspodeli troškova i tereta zaustavljanja i kaţnjavanja agresije i agresora. Teškoće se javljaju i u naporu da se osigura brzi odgovor agresiji z bog nepostojanja ţelje drţava da se ukljuĉe u radnje kojima bi se sukobi predupredili. Drţave su nevoljne da uĉestvuju u kolektivnim akcijama zbog izvesnosti  prerastanja lokalnih u meĊunarodne sukobe. Poštovanje suvereniteta drţava oteţava donošenje odluka kod pojedinih drţava kojima bi se one momentalno pridruţile koaliciji protiv napadaĉa; i Zamisao i sistem kolektivne bezbednosti sadrţe jednu unutrašnju protivreĉnost: upotreba vojne sile se smatra za ―odvratan ĉin‖ a, ipak, drţave moraju da se oslone na nju s ciljem odbrane od agresije.

 

106

63. Svetski poredak, ravnote ža snaga i meĎunarodno pravo

Kada govorimo o stvarnim odnosima u meĊunarodnom ili svetskom sistemu drţava, a ne svetskom poretku, središni pojam je ravnoteža snaga. Od znaĉaja za ovaj osvrt je i istraţivanje prirode odnosa izmeĊu ravnoteţe snaga, meĊunarodnog prava i, poslediĉno, meĊunarodnog i svetskog sistema. Više puta je povodom raspravljanja o nekim drugim  pitanjima istaknuto da nije glavni zadatak ravnoteţe snaga da oĉuva mir, nego da zaštiti sam meĊunarodni sistem i poredak da osvajanjem ne bude pretvoren u ''univerzalnu imperiju.''

Teško je poreći Openhajmov stav da „meĊunarodno pravo moţe da postoji samo ako  postoji ekvilibrijum, ravnoteţa snaga izmeĊu ĉlanica porodice naroda". Protivreĉnost ova dva pojma leţi u sledećem: odrţavanje konkretne ravnoteţe snaga pretpostavlja, meĊutim, delanje koje je najĉešće u suprotnosti sa pravilima meĊunarodnog prava. Najĉešće korišćena sredstva za odrţavanje ravnoteţe snaga su upravo pretnja i upotreba sile, voĊenje ratova za odrţavanje ravnoteţe, mešanje u unutrašnje stvari posebno srednjih i malih drţava ili nasilno „disciplinovanje"... Šta tek ostaje od meĊunarodnog prava kad nema nikakve ravnoteţe snaga? Ovde treba  problematizovati temu, i dati primer. Ja za primere predlaţem  bombardovanje 1999. i ameriĉku invaziju na Irak 2003. Oba su odraĊena bez rezolucije Saveta bezbednosti i jasnog utemeljenja u meĊunarodnom pravu. Taj period je vreme unipolarnog trenutka SAD što govori o nepoštovanju prava kada ne postoji ravnoteţa snaga.

 Naredno pitanje koje zasluţuje paţnju jeste: da li je meĊunarodno pravo samo jedan od vaţnih ĉinilaca meĊunarodnog poretka, ali ne i neizostavni? Stroţije nauĉno govoreći, meĊunarodno pravo se ne moţe smatrati za pravo - u najboljem sluĉaju ono je; kako Hart kaţe, samo jedna vrsta „primitivnog prava". Glavni razlog poricanja pravne prirode meĊunarodnom pravu je u nepostojanju delotvorne kazne, prinude ili sile pomoću kojih bi  bilo obezbeĊeno poštovanje pravnih pravila u odnosima suverenih drţava. Stavovima o sumnjivoj pravnoj prirodi meĊunarodnog prava u uĉenjima Hobsa, Harta, Openhajma, Ostina i Kelzena u osnovi su bliska stanovišta koja za izvor meĊunarodnog  prava uzimaju „pristanak drţave" (consent of state). - tradicionalistiĉka shvatanja. U novije vreme su se javile i tzv. solidaristiĉke teorije; njihovi zagovornici smatraju da su izvori meĊunarodnog prava ne samo u onim pravilima o kojima postoji saglasnost drţava, nego su, po njima, izvori meĊunarodnog prava i ona pravila do kojih se došlo saglasnošću ili solidarnošću preteţnog broja ĉlanova meĊunarodnog društva kao celine. Autoritet koji bi obezbeĊivao sprovoĊenje na takav naĉin donesenih normi, solidaristi vide u univerzalnim meĊunarodnim organizacijama i institucijama, ĉime posredno odriĉu drţavama ulogu glavnih subjekata meĊunarodnih odnosa i, poslediĉno, meĊunarodnog  prava. Po Hedliju Bulu, meĊunarodno pravo kao sastavni deo meĊunarodnog poretka, treba da, obezbedi prvenstvo jednog nad ostalim naĉelima. ustanovi okvir uporednog

 postojanja drţava i drugih subjekata, kao i da obezbedi potĉinjavanie svih ĉinilaca usvojenim normama. Uprkos ovako znaĉajnoj ulozi, meĊunarodni poredak, moţe da  postoji i bez pravnih pravila koja ga ureĊuju. Sve pomenute funkcije koje danas treba da ispunjava meĊunarodno pravo, ispunjavala su „boţija" i moralna pravila. Primera radi,

 

107

sistem gradova-drţava u staroj Grĉkoj je postojao bez ustanove kakva je meĊunarodno  pravo. Ranije je dominiralo obiĉajno pravo.

Promene koje su zadesile svet posle II svetskog rata i, poslediĉno, meĊunarodne odnose, uticale su i na meĊunarodno pravo: u pogledu njegovih subjekata, zbog novih legitimnih subjekata meĊunarodnih odnosa (pojedinaca, medunarodnih organizacija,...) meĊunarodno pravo se preobraţava iz meĊudrţavnog u pravo svetske zajednice (the law of world community). Ovde treba imati u vidu da pravo ne stvara zajednicu drţava, već je  proces obrnut, ono reflektuje takvu realnost.

Pored postojećeg meĊunarodnog sistema drţava, neophodno je razmotriti druge modele  politiĉke organizacije. Tri suštinske odlike, koje odlikuju sistem drţava, po Bulu su: 1.  postojanje većeg broja suverenih drţava; 2. dovoljan stepen meĊudejstva koji ih ĉini sastavnim delovima jednog sistema i 3. odreĊen stepen prihvatanja zajedniĉkih pravila i ustanova srazmerno kojem (ne)tvore društvo drţava. Konkretni modeli sistema drţava podrazumevaju, u svom „ĉistom" obliku, samo neophodan stupanj meĊudejstva njegovih ĉinilaca. Pod meĊudejstvom se ne  podrazumeva deljenje zajedniĉkih interesa i vrednosti, kao i stvaranje zajedniĉkih pravila  ponašanja i ustanova koje ih podrţavaju. U takvom sistemu odnosi se u potpunosti sameravaju postojećim odnosima moći; nema svesne teţnje za uspostavljanjem ravnoteţe snaga, a oni koji su jaĉi, u ovakvoj Bulovoj zamisli sistema drţava, ne organizuju se sa namerom da stvore nekakav koncert velikih sila. Navedeni Bulov teorijski model sistema drţava gotovo je neverovatan u stvarnosti meĊunarodnih odnosa; ĉak i najtvrdokorniji

„realisti" u tumaĉenju i izuĉavanju meĊunarodnih odnosa, smatraju da je svaki konkretni sistem drţava do sada imao izvesne zajedniĉke interese, vrednosti, pravila i institucije koje ih pridrţavaju. Moţe biti da je Bul mislio na mogućnost da se svetski sistem menja u  pravcu izrazitog jaĉanja regionalne saradnje, uz prekidanje svih onih veza društvenosti koje odlikuju meĊudejstvo u svetskim razmerama. Ukoliko se, primera radi, ostvare  predviĊanja Semjuela Hantingtona o produbljivanju rasednih linija  (fault lines ) koje dele civilizacije, nestaće u potpunosti zajedniĉki interesi, vrednosti i institucije na svetskom nivou. Zajedniĉki interesi, vrednosti i institucije se u tom sluĉaju „spuštaju" na nivo grupe drţava povezanih privrednim, ekonomskim, politiĉkim ili kulturno-civilizacijskim „meĊudejstvima". Drugi teorijski model svetske politiĉke organizacije ĉoveĉanstva je još manje verovatan u stvarnosti. U okviru ovog modela Bul teorijski razraĊuje sluĉaj kada postoje samo suverene drţave bez meĊudejstva sa odlikama „sistemskih" ili društvenih odnosa. Ovakav „ poredak univerzalnog izolacionizma"  potpuno iskljuĉuje meĊudejstvo njegovih samodovoljnih ĉinilaca koje bi davalo osnova za tvrdnju da je reĉ o sistemu u svetskim razmerama. Bul dopušta mogućnost veza samo sistemskog, ne i društvenog, karaktera u okviru pojedinih grupa drţava. I u ovom sluĉaju moţemo samo da nagaĊamo na kakve „veze" misli Bul; privredne, politiĉke, kulturno-civilizacijske... Uzgred, stvari se povodom ovog modela mogu  posmatrati i na drugi naĉin: nepostojanje ili minimalno meĊudejstvo u odnosima drţava smanjuje mogućnost izbijanja  

108

sukoba na najmanju meru podvlašćivanja slabijih od strane jaĉih; ako nema  dodira,

uglavnom nema ni ekonomskog iskorišćavanja... Ideju sveta sastavljenog od malih samodovoljnih drţava koje izmeĊu sebe skoro da nemaju dodira, zagovara Ţan-Ţak Ruso, takoĊe smatrajući da će se na taj naĉin smanjiti mogućnost izbijanja sukoba i rato va, odnosno saĉuvati mir. Takav primer se nalazi u ĉuvenom Kobdenovom (Cobden) „diktumu": ,,što je manje moguće odnosa izmeĊu vlada, što je više veza moguće izmeĊu naroda sveta".

 

109

64. Svetska vlada i svetska država

 Najĉešći argument koji navode zagovornici svetske vlade i svetske drţave odnosi se na izbegavanje rata koji je, navodno, neminovna posledica postojanja sistema suverenih drţava. Najslavniji meĊu takvima, Imanuel Kant, poneseno je „dokazivao" da će svetska vlada zauvek ukloniti rat kao „najoštriji društveni sukob" iz ljudskih odnosa. Do svetske

drţave i svetske vlade, kao posebnog oblika univerzalne politiĉke organizacije ĉoveĉanstva, moţe da se doĊe na nekoliko naĉina, od kojih su dva osnovna: prvo, u istoriji meĊunarodnih odnosa najviše pokušaja je bilo da se osvajanjem, silom, stvori nekakva univerzalna, svetska drţava - imperija. Primere za ovakve, „imperijalistiĉke" pokušaje stvaranja svetske drţave ima u nastojanjima Aleksandra Velikog, rimskih imperatora, kineskih careva, Hitlera...

Drugi naĉin dolaska do, navodno, neminovnog stvaranja svetske vlade i svetske drţave,  podrazumeva dobrovoljno ujedinjenje naroda i drţava. Zagovornici ovakvog puta do svetske drţave ne nalaze se samo u redovima pacifista i idealista „svih vrsta", nego i u  pojedinim nevladinim organizacijama meĊu kojima se istiĉe veoma razvijena i uticajna organizacija „svetskih federalista". Po njima, svetska drţava sa federalnim ureĊenjem bi imala demokratski izabrane ustanove na koje bi drţave ĉlanice dobrovoljno prenele najveći deo svoje suverenosti, što bi, u krajnjem ishodu, doprinelo nestanku rata iz meĊunarodnih odnosa. U ovom drugom navedenom sluĉaju vaţan je naĉin nastanka; od manjeg je znaĉaja da li bi drţava koja je ustanovljena „demokratski", saglasnošću svih ili većine (overwhelming majority), imala oblik federacije ili konfederacije. Zagovornici svetske vlade i svetske drţave istiĉu da, pored oĉuvanja mira, ovakvo ostvareno naĉelo univerzalne politiĉke organizacije ĉoveĉanstva takoĊe obezbeĊuje uslove materijalnog blagostanja i društvene pravde za svakog pojedinog ĉoveka i za sve narode. TakoĊe, u pogledu ekologije, svetska drţava bi, navodno, ispunila zahtev za „zdravim upravljanjem ljudskom okolinom". Argument da, uz sve napred pobrojano, svetska vlada doprinosi stvaranju jednog miroljubivog i stabilnog svetskog  poretka nije teško pobiti.

Prava i slobode ĉoveka, pojedinca mogu biti, naime, u većoj opasnosti u svetskoj drţavi ukoliko je ona po naĉinu vladanja, npr., tiranska. Kad je reĉ o zalaganjima „svetskih federalista," koja polaze od pretpostavke da će se drţave dobrovoljno odreći suverenosti i preneti je, uglavnom, na svetsku vladu ili neki drugi nadnacionalni autoritet, dosadašnja istorija meĊunarodnih odnosa pokazuje drukĉiju sliku. Primera radi, drţave ĉlanice Evropske unije se ne odriĉu ni jednoga suštinskog ovlašćenja koje ih ĉini suverenima. Povodom ovih pitanja Hedli Bul razraĊuje još jedan model univerzalne politiĉke organizacije ĉoveĉanstva koji, kao konkretan uzor, ima u vidu stanje tzv. preklapajuće vlasti i višestruke potĉinjenosti Evropi srednjeg veka. Reĉ je, naime, o „podeli" lojalnosti i  preklapanju vlasti u sloţenim odnosima izmeĊu rimokatoliĉke crkve kao univerzalistiĉke institucije i slabašnih srednjovekovnih drţava sa neustanovljenom centralnom vlašću i osionih feudalaca. Bul je ovim modelom, zapravo, ţeleo da predvidi mogući pravac razvoja meĊunarodnog sistema u uslovima kada se za „kolaĉ suverenosti," osim do skoro neprikosnovenih drţava, bore i neki drugi, novodošli subjekti u meĊunarodnim odnosima. Suverenost drţava je u meĊuvremenu napadnuta odozgo i odozdo. S jedne strane to su raznovrsni i mnogobrojni nadnacionalni, regionalni i svetski subjekti meĊunarodnih

 

110

odnosa; nepojamno šarenilo nadnacionalnih organizacija napada suverenitet nacionalnih drţava iznutra, s druge strane. Sve napred reĉeno uslovljava da, primera radi, pojedinac koji danas ţivi u nekoj drţavi Zapadne Evrope ima iznad sebe, po vertikalnom rasporedu, mesne vlasti i organizacije, potom drţave na ĉijoj teritoriji je nastanjen, tj., ĉiji je graĊanin ili podanik, a od njega se, takoĊe, oĉekuje da ispolji odreĊenu potĉinjenost i prema organima EU u Briselu kao i prema drugim meĊunarodnim organizacijama sa UN na vrhu. Jedina suštinska razlika sa srednjovekovnim sistemom „preklapajućih vlasti i umnoţene lojalnosti" je samo u tome što je osnovno organizujuće naĉelo ukupnih tadašnjih odnosa versko po svojoj prirodi, dok je danas svetovno i proţima sve oblasti društvenog. Pojedini gorljivi protivnici sistema suverenih drţava i zagovornici oblika opštesvetskog  politiĉkog organizovanja smatraju da jedino model ,,preklapajućih autoriteta i umnoţene lojalnosti" stvara uslove za nastanak istinske svetske ljudske zajednice na taj naĉin što isuviše usredištenu moć u suverenim drţavama izmešta u širinu i dubinu na ĉitavu mreţu novih, drugih subjekata.― Bul, naime, oštroumno prepoznaje i istiĉe prave ciljeve drţava koje su se prikljuĉile evropskim integracijama; ma šta da govori o tome, svako ko sledi svoj dobro shvaćen nacionalni interes ulazi u proces integracije s namerom da uveća vlastitu moć. Bul ispravno odbacuje objašnjenja kako, npr., stvaranje EU znaĉi samo stvaranje „zajednice  bezbednosti", „zone mira u Evropi", ''prevazilaţenje nacionalizma u meĊunarodnim odnosima", „trajno napuštanje voĊenja politike s pozicije sile",... stvaranje EU moţe, u  jednoj manjoj meri, da ima sve navedene odlike i znaĉaj, ali je osnovni cilj za svaku drţavu, ipak, uvećanje vlastite moći udruţivanjem u jednu novu evropsku „superdrţavu" koja bi mogla da se uspešnije nadmeće sa drugim posednicima moći u globalnim odnosima. Iako najizrazitiji primer, regionalna integracija je samo jedan od sluĉajeva kojima se dovodi u pitanje neprikosnovenost sistema drţava kroz „preklapanja autoriteta i umnoţavanje lojalnosti". Drţave se ĉesto i razdruţuju, a ne samo udruţuju; ono što pri tome treba posebno istaći jeste da se u oba sluĉaja ţeli isti ishod - ujedinjavanjem se, u osnovi, teţi stvaranju nove drţave, a razjedinjavanjem se ţele i, opet, stvaraju u krajnjem ishodu suverene drţave. Bilo da se smanjuje ili uvećava broj drţava, sistem drţava se navedenim  procesima, kao naĉelo svetske politiĉke organizacije, samo ojaĉava. Po našem mišljenju, to je dokaz da drţava, kao oblik društvenog organizovanja, kao i sistem drţava, kao vladajući oblik ureĊivanja odnosa u meĊunarodnom ţivotu, iako ozbiljno napadnuti, nisu u odstupanju, a još manje zastareli, kako već nekoliko decenija tvrde zagovornici svetske vlade i svetske drţave. Model „preklapajućih autoriteta i umnoţenih lojalnosti", pored već pominjanih regionalnih udruţivanja i razdruţivanja drţava, podrazumeva i neke druge moguće oblike ispoljavanja. Premda je, normativno gledano, jedna od suštinskih odlika drţavne suverenosti posedovanje monopola na legalnu upotrebu sile, u stvarnosti nedrţavne gru pe uzurpiraju to pravo kroz oblike svetskog terorizma. Ĉesto je takvo ĉinjenje moralno i materijalno podrţano od strane već postojećih suverenih drţava; U većini sluĉajeva, krajnji ciljevi meĊunarodnog i globalnog terorizma jesu uzdrmavanje odreĊene drţave, stvaranje neke nove suverene drţave ili oĉuvanje već postojeće (primeri: teroristiĉki napadi na Njujork i Vašington, palestinsko pitanje unazad nekoliko decenija i kurdski  problem danas, pobune u Avganistanu i Iraku...) - to će reći da se sistem suvernih drţava kao osnovno, organizujuće politiĉko naĉelo, ne dovodi u pitanje.  

111

Po našem mišljenju, udar na suverenost drţava moţe da doĊe i od meĊunarodnih organizacija kada one posegnu za silom u rešavanju nekog problema, a to ĉine, navodno, u interesu celine meĊunarodnog sistema. Vrlo brzo se pokaţe kako konkretna meĊunarodna organizacija sluţi kao sredstvo za ostvarenje interesa njenih najuticajnijih ĉlanova. Protivreĉimo navedenom Bulovom stavu, stavom da organizacije mogu biti štetnije po suverenitet od terorizma. Uz njih veliki znaĉaj u savremenim svetskim odnosima imaju i transnacionalne nevladine organizacije koje deluju preko i iznad drţavnih granica. Upravo transnacionalne organizacije svojom delatnošću stvaraju najgušću mreţu odnosa funkcionalnog  povezivanja u svetskim razmerama. Baš ovakvi odnosi, koji zaobilaze drţavne granice kad god je to izvodljivo, stvaraju na prvi pogled sliku o izvesnosti ustanovljavanja svetskog društva. Doduše, treba kazati da uĉestalost veza ne odreĊuje njihovu društvenost, nego kakvoća. Inaĉe, multinacionalne korporacije su uprkos njihovom meĊunarodnom karakteru, kad je reĉ o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih i teritorija na kojima se odvijaju njihove delatnosti, uglavnom pod nacionalnom kontrolom sedišta su im skoro bez izuzetka u najrazvijenijim zemljama Zapada i Japanu.

Zagovornici svetske vlade i svetske drţave najĉešće istiĉu ĉinjenicu tehnološki ujedinjenog ĉoveĉanstva kao glavni razlog za napuštanje sistema drţava. Po njima, sistem drţava je, kao naĉelo politiĉke organizacije ĉoveĉanstva, nesposoban da odgovori izazovima „skupljanja sveta" koje se najvidljivije ospoljava, izmeĊu ostalog, kroz „komunikacijsko globalno selo"... Zagovornici svetske vlade i svetske drţave, a istovremeno protivnici sistema suverenih drţava, svesno ili nesvesno previĊaju nedostatak odlika društvenih odnosa u savremenom meĊunarodnom sistemu. Oni samo na osnovu objektivno velike meĊuzavisnosti i obima meĊudejstva u sistemu, govore o postojanju „globalnog sela", „svetskog društva", neki o „meĊunarodnoj zajednici". Povećano meĊudejstvo u tehnološki ujedinjenom svetu ne znaĉi, po našem mišljenju, istovremeno i povećanu privrţenost zajedniĉkim interesima i, naroĉito, odanost zajedniĉkim vrednostima...; ukratko, fiziĉko meĊudejstvo nije isto što i osećanje bliskosti.

 

112

65. Suverenitet, demokratija i globalne institucije: nemogućnosti globalnog upravljanja

Davanje suviše moći globalnim institucijama moţe dovesti do gubitka demokratije u odluĉivanju kako za SAD, tako i za druge drţave. Oni koji se opiru multilateralizmu usko definišu suverenitet kao domaću vlast i kontrolu. U sluĉajevima kada nemamo unilateralnu sposobnost da proizvedemo ţeljene ishode, našu suverenu kontrolu moţe uvećati ĉlanstvo u reţimima koji ĉine suštinu meĊunarodnog ţivota. Jedini naĉin za rešavanje mnogih meĊunarodnih napada jeste organizovati unapred odbranu koja obuhvata saradnju u obaveštavanju i sprovoĊenju zakona sa drugim zemljama van njihovih granica i unutar naših. Vlade drugih drţava ĉesto bolje mogu da identifikuju i uhapse npr. teroriste. Saradnja sa njima je od presudnog znaĉaja. Transnacionalni odnosi i višestruki identiteti takoĊe umanjuju našu nepropustljivost. Neki suverenisti veruju da amerika ne mora da igra po pravilima po kojima svi drugi igraju jer je niko ne moţe naterati da igra po njima - a pored toga ima sopstveni skup znaĉajnih pravila. Ali, visoki su troškovi ameriĉkog odbijanja voĊstva od strane drţava koje bi se inaĉe priklonile njenim stavovima, kao i nesposobnosti SAD da samostalno ostvare svoje ciljeve. Pored

toga ameriĉke korporacije su osetljive na reakcije stranaca i NVO, a kada su one  povreĊene, pritiskaće vladu za pomoć na nacionalnom i drţavnom nivou. Nijedna vlada, ma koliko moćna, ne moţe jednostrano nametnuti ili sprovesti svoju volju po ovim  pitanjima. Ona ukljuĉuju toliko mnogo uĉesnika i interese u toliko mnogo zemalja da bi  bila osetljiva na brutalnu, hegemonsku silu. Istovremeno, ostaje realan problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija.

To je proces multilateralnog stvaranja prava, a ne suštine, koji u velikoj meri stvara napetosti vezane za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu i demokratiji nisu

velike, ali su stvarne. Umesto odbijanja tih institucija, kao što savetuju suverenisti, SAD treba da urade nekoliko stvari kao odgovor na zabrinutosti oko demokratskog deficita i legitimiteta multilateralnih institucija i mreţa koje obezbeĊuju neophodno upravljanje globalizmom.

Moţda je najznaĉajnije pokušati oblikovati multilateralne institucije tako da se saĉuva što  je moguće više prostora za domaće demokratske procese. Stvarni izazov politici je napraviti svet bezbednim za razliĉite robne marke nacionalnih privreda koje će se razvijati jedne pored drugih. Ovde je STO dobar primer. Odgovor ukljuĉuje multilateralne procedure, skromne barijere i pravila igre koja dozvoljavaju zemljama da  ponovo uvedu ograniĉenja kada bi su protno ugrozilo legitiman nacionalni cilj. Pored

toga, u demokratijama veća odgovornost moţe poĉeti kod kuće. Ako ameriĉki narod veruje da ekološki standardi nisu na odgovarajući naĉin uzeti u obzir na sastancima STO mogu izvršiti pritisak na vladu. Amerik anci treba da shvate da demokratska odgovornost moţe biti priliĉno indirektna. U principu, nema razloga da indirektna odgovornost bude u neskladu sa demokratijom, ili da meĊunarodne institucije imaju više standarde od nacionalnih. Povećana transparentnost, tj. izbacivanje tajnosti iz procedura od presudne je vaţnosti ukoliko se ţeli da meĊ. institucije ostanu odgovorne. Interesne grupe i štampa imaju znaĉajnu ulogu u stvaranju transparentnosti u našoj domaćoj demokratskoj politici. Privatni sektor moţe doprineti odgovornosti. Privatna udruţenja i kodeksi mogu da spreĉe trku u sniţavanju standarda. Otvorena rţišta mogu pomoći u uništavanju nedemokratske moći lokalnih monopola i smanjiti moć birokrata.

 

113

Tradicionalni odnosi i višestruki identiteti takoĊe umanjuju našu nepropustljivost. Mešovite koalicije presecaju granice, a cena njihovog zaustavljanja bila bi preterano visoka u pogledu naših osnovnih demokratskih vrednosti i graĊanskih sloboda. Drţave i vlade imaju nove izazove,  postojanje multilateralnih institucija i korporacija  prevazilazi granice. Ekonomija jedne drţave i jedne kompanije je usko povezana sa svojim ostalim filijalama, odnosno sa drugim drţavama. Kontrola podataka koji protiĉu  je nezaustavljiva sa pojavom interneta. Problem Multilateralnih institucija

Kako ameriĉke, tako su i ostale korporacije osetljive na reakcije stranaca i NVO. Postoji i  problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija: „To je proces multilateralnog stvaranja prava, a ne suštine, koji u velikoj meri stvara napetosti vezane za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu nisu velike, ali su stvarne―, kaţe advokat Kal Raustial. Umesto odbijanja tih institucija, kao što savetuju suverenisti, treba se povećati odgovornost globalnih institucija: 1) oblikovati institucije tako da štite domaće procese (npr STO) 2) ukljuĉiti zakonodavce u delegacije i savetodavne grupe 3) koristiti indirektnu odgovornost (npr reputacija, trţište) 4)  povećati transparentnost preko štampe, NVO i web sajtova 5)  podsticati odgovornost privatnog sektora 6) eksperimentisati sa novim formama (ICANN, Svetska komisija o branama, Globalni sporazum) Umesto „meĊudrţavne politike‖  poĉinjemo da imamo sve širu ―svetsku‖ politiku. „Srednjevekovni Evropljanin je moţda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom

gospodaru, vojvodi, kralju i papi. Budući Evropljanin će moţda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim „sajber zajednicama‖ koje se bave religijom, radom i razliĉitim drugim interesima.‖ Termin „novog srednjevekovlja― skovao je Hedli Bul koji oznaĉava to da se ljudske lojalnosti danas prepliću kao u srednjem veku – ĉlan ste svoje porodice, grada, drţave, EU, graĊanin sveta, identiteti su isprepleteni, problemi globalni, a drţave ograniĉene. A sistem kao takav je još uvek anarhiĉan, te su institucije globalnog upravljanja (zato i nema reĉi vladanje) još u povoju. Ilustrativan primer za to je odgovor na svetsku ekonomsku krizu, ali i pomoć koja je sporo stizala na Haiti. UN ţele, ali nemaju ni para ni sredstava da pomognu u dovoljnoj meri.

 

114

66. Razlicito shvatanje kovanice odnosima

poredak poslehladnoratovskim meĎunarodnim

Bulova definicija : „ Sistem postoji onda kada

dve ili više drţava, kao delovi, saĉinjavaju  jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen meĊuzavisnosti izmeĊu njih.―  On, naime, tvrdi da društvo drţava, odnosno meĎunarodno društvo, postoji kada „grupa drţava, svesna odreĊenih zajedniĉkih interesa i vrednosti stvara društvo u kome su njegovi ĉlanovi subjekti obavezani zajedniĉkim skupom pravila u meĊusobnim odnosima i dele ustanovljavanje zajedniĉkih institucija. POREDAK POSTOJI ONDA KADA MOŢEMO GOVORITI O POSTOJANJU JEDNOG OBRASCA LJUDSKOG DELOVANJA KOJI ODRŢAVA OSNOVNE ILI  NEKE UNIVERZALNE CILJEVE DRUŠTVENOG ŢIVOTA KAO TAKVOG. Znaĉenje sadrţaja kovanice "novi svetski poredak" je istovremeno i povod za  pokušaj utvrĊivanja prirode i dubine promena stvarnih meĊunarodnih odnosa posle "hladnog rata".

Kad je reĉ o ispitivanju promena u meĊunarodnim odnosima, koje su se nesumnjivo zbile krajem osamdesetih i poĉetkom devedestih godina XX veka, pojam poredak se i dalje netaĉno koristi ne samo u svakodnevnom i politiĉkom govoru, nego i u struĉnim raspravama iz oblasti meĊunarodne politike. Poĉev od toga da, osim Hedlija Bula, niko od autora koji su pisali o poslehladnoratovskim meĊunarodnim odnosima i pominjali, na ovaj ili onaj naĉin, "novi svetski poredak", ne postavlja uopšte neophodna prethodna  pitanja: Šta je to meĊunarodni/svetski sistem a šta poredak, i u ĉemu se oni meĊusobno razlikuju, da li se, konaĉno, u današnjim meĊunarodnim odnosima moţe uopšte govoriti o postojanju poretka?  Novi svetski poredak" je, inace, samo jedan ,od mogucih naziva za promenjene

meĊunarodne odnose posle "hladnog rata" u okviru kojih se raĊa/stvara novi poredak. Samo ispitivanjem stvarnih odnosa moţe se odgovoriti na pitanja da li je uopšte reĉ o  poretku, a ako jeste, koliko je i u ĉemu taj poredak zaista nov i svetski? Utemeljeni odgovori na postavljena pitanja razrešavaju nedomicu ima li ili nema u savremenim meĊunarodnim odnosima "novog svetskog poretka". lnaĉe, pravilnije je, onda, razdoblje istorije u kome ţivimo nazvati vremenom posle nekog prelomnog dogaĊaja ili post-erom. Stenli Hofman tim povodom veli da smo danas ţitelji „sveta koji koji je potpuno bez  primera. Ovaj svet je veoma teško odrediti. Kada za jednu eru ne znate kakva je, zovete  je posle neke druge―. Posle neodreĊenih fraza Mihaila Gorbaĉova o tzv. novom poretku mira, "novom poretku" i "novim meĊunarodnim odnosima", prvi koji je oduševljeno današnjio poredak nazvao "novim svetskim poretkom" je ameriĉki predsednik Dţordţ Buš u vreme trajanja tzv. zalivske krize, 1990. godine. Ovo treba istaći zato što će veliki broj analitiĉara meĊunarodnih odnosa posle "hladnog rata" govoriti o "novom svetskom poretku " kao  poretku Dţordţa Buša. Zanimljivo je da Buš, kao i mnogi tumaĉi njegovih maglovitih odreĊenja sadrţine "novog svetskog poretka", istiĉu u prvi red novih odnosa poštovanje pravila meĊunarodnog prava i, navodno, presudnu ulogu koja treba da pripadne svetskim meĊunarodnim organizacijama, posebno Ujedinjenim nacijama. Pa sad priĉaju kako je teško odrediti tu sintagmu i šta ona zapravo znaĉi... Ideje i zalaganja za stvaranje nekakvog "novog svetskog poretka prisutni su, inaĉe, meĊu Amerikancima jos od vremena nastanka ove

 

115

drţave. U Americi postoje dve struje idealistiĉka i realistiĉka, '"idealisti" i "realisti"  predstavljaju, po nasem mišljenju, samo dva lica jedne iste medalje - dva razliĉita naĉina kako da se što delotvornije ostvare ameriĉki nacionalni interesi. MeĊunarodni/svetski poredak posle "hladnog rata", svejedno kako ga nazivamo,  jeste najsloţeniji poredak u kome ljudski rod ţivi u celokupnoj istoriji. Današnji poredak  je sui generis i ne moţe se uspešno objašnjavati pomoću istorijskog poreĊenja. U analizi odnosa moć- poredak je saţeto kazano da je poredak senka odnosa moći (ponekad i njena karikatura!); oblik i raspored snaga u današnjem poretku su najneposrednije zavisni od  promenjene prirode moći u meĊunarodnim odnosima. MeĊunarodni poredak, sagledavan kroz razliĉite dimenzije "meke" i "tvrde" moći, zaista podseća na "filovanu tortu". U  pogledu, npr. vojne moci, svetski poredak je jednopolaran (SAD su neprikosnovene na samom vrhu); po merilu ek onomske i finansijske snage, meĊunarodni poredak

saĉinjavaju tri središta pribliţno, jednake moći: SAD, EU i Japan; najposle, po Naju, po merilima tzv. meke moći, svetski poredak je višepolaran. Moć jeste suštinsko, ali nije i  jedino

merilo

poretka.

Korisnije

je

od

Najevog

razlikovanja

dimenzija

meĊunarodnog/svetskog poretka (utemeljeno, kao što je već istaknuto, na razliĉitim vidovima ispoljavanja moći u savremenim meĊunarodnim odnosima) razvrstavanje koje  je, u nameri da analizuje "novi svetski poredak," uĉinio Miloš Kneţević: Vidovi (aspekti, dimenzije), "novog svetskog poretka― koje je on predloţio, povremeno se, naime,  preklapaju, meĊusobno ulaze u sadrţinska polja ... Treba, naravno, kazati da potpuno meĊusobno odvajanje delova u celini i od celine meĊunarodnog/svetskog poretka nije moguće. Pristup Aleksandra Nahta je u tom pogledu "nauĉniji": raspravljajuci o meĊunarodnim odnosima u budućnosti i ameriĉkoj spoljnoj politici u XXI veku, on predlaţe pet dimenzija u okvirima kojih je moguće sagledati i ob jasniti postavljeni problem: 1) kraj istorije; 2) sukob civilizacija;

3) ravnoteţa snaga; 4) prvenstvo ekonomije i 5) humanitarni i globalni trendovi.

U predloţenim Nahtovim matricama nije teško razaznati, zapravo, idejno-ideološku, kulturno-civilizacijsku, politiĉko-pravnu i ekonomsko-tehnološku stranu meĊunarodnih odnosa posle "hladnog rata", tj. svetskog poretka na prelazu iz veka u vek i novi milenijum; pa su i četiri vida ispoljavanja meĎunarodnog poretka posle hladnog rata: idejno-ideološka (zato što je sukob dve razliĉite ideje ureĊenja društvenih odnosa  bila karakteristika Hladnoratovskog perioda - pobeda Zapada); kulturno-civilizacijska ( drţave ostaju najvaţniji odluĉioci u MO, ali civilizacije će biti glavni ĉinioci, jer će se

osnovne linije sukoba kretati upravo po rasednim linijama izmeĊu razliĉitih civilizacija);  politiĉko-pravna (); ekonomsko-tehnološko-ekološka ().

 

116

67. Različita viĎenja sveta posle Hladnog rata: meĎunarodni odnosi kao kraj istorije i sukob civilizacija

Glavno obeleţje perioda posle Hladnog rata je svkako nestanak bipolarnog sveta i uzdizanje SAD-a kao vodeće zemlje sveta (postavlja se pitanje da li je hegemon). Dolazi i do raĉvanja sveta. Prema Rozenau, imamo 2 sveta. Prvi svet u svetu ĉine drţave, a drugi transnacionalne kompanije, NVO, pojedinci itd.

Danas postoje razliĉita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moći je prema Crauthammer-u unipolarna. Kisindţer veruje da je multipolarna i da SAD ne moţe da dominira sama, tu su još Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom mišljenju Indija. Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna

struktura ali da sadašnja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno  postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i više okolnih sila. Sa završetkom Hladnog Rata dolazi i do vaţnih nestrukturalnih promena. Proces meĊunarodne politike u Evropi znaĉajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje  Nemaĉku i druge evropske drţave, na naĉin na koji one ranije nikada nisu bile povezane. Odlike sveta: SAD izmeĊu imperije i hegemonije, izmeĊu globalne dominacije i globalnog voĊstva (Zbignjev Bţeţinski); Doba paradoksa ameriĉke moći - zašto jedina svetska supersila ne moţe sama? (Dţozef Naj); Neizvesnost (Pol Kenedi); ―globalna  pometnja‖ (Zbignjev Bţeţinski); ―demokratizacija nasilja‖ (Farid Zakaria) Odsustvo velikih, meĊudrţavnih ratova- od 111 ratova u svetu od 1989. Do 2000. Godine, samo 7 meĊudrţavnih (Dţozef Naj); ratovi treće vrste (K alevi Holsti); asimetriĉni ratovi; terorizam. Poslehladnoratovski meĎunarodni odnosi kao nastavak uspona i pada velikih sila-viĎenje Pola K enedija; kao doba novih dimenzija moći-viĎenje Džozefa Naja; kao kraj istorije- viĎenje Frensisa Fukujame; kao sukob civilizacija- viĎenje Semjuela Hantingtona; kao vreme druge i treće ere globalizacije -viĎenje Tomasa l. Fridmana; kao povratak u budućnost-viĎenje Džona Miršajmera; kao vreme dolazeće anarhije-viĎenje Roberta d. Kaplana; kao doba “uspona ostalih” –viĎenje Farida Zakarije; kao borba za prevlast u “drugom svetu”–viĎenje Paraga Kane; kao ”doba azije”–viĎenje Kišore Mahbubanija. Frensis Fukujama  je 1989. godine objavio je ĉlanak pod naslovom „Kraj istorije‖. Fukujama nije ĉitao Hegela nego njegovog interpretatora Aleksandra Koţeva, ruskog emigranta koji je ţiveo i radio u Francuskoj. Fukujama tvrdi da ―ono ĉemu smo moţda svedoci nije nije samo završetak Hladnog rata ili proticanje odreĊenog odreĊenog razdoblja posleratne istorije, nego kraj istorije. Reĉ je o krajnjoj taĉki taĉki ideološkog razvoja ĉoveĉanstva i univerzalizaciji zapadne liberalne demokratije kao završnog oblika ljudske vladavine jer se pobeda liberalizma odigrala na podruĉju ideja ili svesti te je za sada nedovršena na na podruĉju stvarnog ili materijalnog sveta‖. Duboki ideološki rascepi vodili su ka meĊunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao što su fašizam i komunizam bili su odgovori na poremećaje u tradicionalnom naĉinu ţivota usled procesa modernizacije. Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih

zajednica, i uĉinila ih podloţnim angaţovanju u velikim ideološkim pokretima. Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam pokazao kao mnogo uspešniji sistem, zbog stvaranja većeg stepena blagostanja i uĉešća graĊana. Kraj Hladnog rata nagovestio je  pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane, Fukujama je u pravu. Više ne postoji

 

117

 jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu, kao jedinoj preovlaĊujućoj ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeĊu bogatih zemalja sa demokratskim ureĊenjem. Ni Nemaĉka i Francuska, niti Sjedinjene Drţave i Japan, ne oĉekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloţena meĊuzavisnost izmeĊu njih stvara „velika ostrva demokratskog mira‖ u današnjem svetu, i stoji u istom redu kao i Kantove liberalne prognoze. Teoriju o kraju istorije je zagovarao i Karl Marks, smatrajući da je istorija dijalektiĉki proces koji ima svoj poĉetak, razradu i kraj. Ovaj koncept je Marks  preuzeo od Hegela.

S druge strane, meĊutim, poslehladnoratovski svet se pre moţe opisati kao  povratak istorije, nego da se radi o „kraju istorije‖. Povratak istorije podrazumeva više uobiĉajenih okolnosti, u kojima pojedinaĉna ideološka neslaganja ne vode ka velikim sukobima u meĊunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako su oni meĊusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trţište, iako nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstiĉka drţava. U drugim  podruĉjima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu,

 postoji više razliĉitih fundamentalizama. Ono što je zajedniĉko svima njima su delovanje  protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih

odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniĉki, verski i nacionalni komunalizam. Kritike: Ĉitanje‖ Hegela preko Alekdsandra Koţeva; nerazlikovanje ili bar nedovoljno

razlikovanje klasiĉne, hronološke ili dogaĊajne istorije s jedne i istorije ideja s druge strane; odvajanje formalne jednakosti od suštinske ontološke nejednakosti (isotimije od megalotimije) meĊu ljudima i narodima je ĉin nasilja nad celinom stvari; s druge strane, meĊutim, poslehladnoratovski svet se pre moţe opisati kao povratak istorije, nego da se radi o „kraju istorije‖. Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington  je objavio ĉlanak (a kasnije i knjigu) pod naslovom „Sukob civilizacija‖, zahvaljujući ko jima je postao poznat po suprotnim shvatanjima od Fukujame.

Fundamentalni sukoba u novom svetu neće biti ni prvenstveno ideološki, ni prvenstveno  politiĉki. Velike podele unutar ĉoveĉanstva i preovlaĊujući izvor sukoba biće kulturne  prirode.Nacionalne drţave će ostati najmoćniji akteri svetskih zbivanja, ali će se osnovni sukobi globalne politike odigravati izmeĊu nacija i grupa razliĉitih civilizacija. Sudar civilizacija će dominirati svetskom politikom. Sudari civilizacija će biti  poslednja faza u evoluciji sukoba u modernom svetu. Prestankom Hladnog rata meĊunarodna politika izlazi iz zapadnjaĉke faze, a njeno centralno mesto postaje meĊudejstvo izmeĊu Zapada i nezapadnjaĉkih civilizacija kao i izmeĊu samih nezapadnjaĉkih civilizacija. U politici civilizacija narodi i vlade nezapadnjaĉkih civilizacija prestaju da budu objekti istorije kao ciljevi kolonijalizma Zapada već mu se pridruţuju kao snage koje pokreću i oblikuju istoriju. Tokom Hladnog rata svet je bio podeljen na I, II i III svet. Danas se drţave grupišu na osnovu kulture i civilizacije. Civilizacije su najviše kulturne grupacije naroda i najširi nivo kulturnog identiteta koji pojedinci imaju pored onog koji ih odvaja od ostalih ljudi. One se definišu kako pomoću zajedniĉkih objektivnih, tako i pomoću subjektivnih elemenata. Civilizacije mogu obuhvatati veliki broj ili mali broj ljudi. Civilizacije se mogu ujedinjavati ili prelivati jedna preko druge, i ukljuĉivati i podcivilizacije ( zapdna se deli na evropsku i severnoameriĉku). Sledeći Arnolda Tojnbija, Hantington je podelio

 

118

svet u 8 velikih „civilizacija‖ (Zapadna, Konfuĉijanska, Japanska,Hindu, Slovensko pravoslavna, Latinoameriĉka, Afriĉka, kao i Islamska).  Najvaţniji sukobi budućnosti će se odvijati duţ kulturnih demarkacionih granica koje dele ove civilizacije jednu od druge. One zamenjuju politiĉke i ideološke granice. Dva glavna istorijska sudara su sudar islam pravoslavlje i islam-hinduizam. Zašto će se sudarati? Sudaraće se jer će civilizacijski identitet u budućnosti biti sve znaĉajniji. Razlike meĊu civilizacijama nisu samo stvarne, one su i suštinske, one neće uskoro nestati, i one su fundamentalnije od ideoloških. Svet  postaje sve manji. Interakcija naroda razliĉitih civilizacija sve je više; ove interakcije  pojaĉavaju svest o sliĉnostima, ali i o razlikama. Procesi ekonomske modernizacije i društvene promene odvajaju ljude od njihovih tradicionalnih lokalnih identiteta. Mnoge svetske religije popunjavaju ovaj prostor, ĉesto u obliku fundamentalistiĉkih pokreta. Porast civilizacijske svesti je pojaĉan i zbog ogromnog znaĉaja i moći Zapada, pa raste vraćanje nezapadnih civilizacija svojim korenima; dolazi do azijacije, reislamizacije, hinduizacije. Kulturne karakteristike su manje podloţne promenama ( kljuĉno je pitanje: šta si ti? a ne: na ĉijoj si strani?). On smatra da je ekonomski regionalizam u zamahu i da  je uspešan samo u okviru jedne civilizacije. Prisustvo EU to negira, kao i brojne druge regionalne organizacije. Ovaj sudar će se odigravati na mikro i makro nivou. Dolazi i do civilizacijskog grupisanja - roĎačke zemlje su grupe drţava koje pripadaju  jednoj civilizaciji, a koje se naĊu u ratu s narodom na rodom druge civilizacije prirodno prirod no pokušavaju da pridobiju podršku od drugih ĉlanova svoje civilizacije (Bosna). Zapad protiv ostatka sveta - Zapad danas dominira nad ostatkom sveta što utiĉe na zemlje, da se krajnje izoluju od uticaja sa Zapada (S.K.); ili da se prikljuĉe zapadu; ili da balansiraju, razvojem sopstvene ekonomske i vojne moći. Podvojene zemlje su one sa narodima koji pripadaju razliĉitim civilizacijama (Turska sukob islamistiĉkih ideja i prozapadnih elita, Meksiko - latino duh i vezivanje za severnog suseda, Rusija - zapadna ili istoĉna). Prepreke prikljuĉenju nezapadnih društava zapadnim su manje kod pravoslavnih i latinoameriĉkih, ali su najveće kod muslimanskih i konfuĉijanskih ( pa zato govori o konfučijansko-islamskoj vezi). Sve ovo ne znaĉi da će civilizacijski identiteti zameniti ostale, ni da će sukobi meĊu civilizacijama zameniti ostale sukobe. Hantington ispravno uoĉava da do pada jedne civilizacije dolazi posle prevelikog širenja civilizacije van njenih granica i van stvarnih materijalnih moći (imperial overstretch).  Nasuprot onim realistiĉkim teoretiĉarima koji su koristili teoriju ravnoteţe snaga da predvide obnavljanje meĊudrţavnih sukoba izmeĊu Nemaĉke i njenih suseda, ili nekih liberala koji su oĉekivali da će se demokratski mir raširiti po svetu, Hantington se  pokazao kao veoma veom a mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba. MeĊutim nije  pravio razliku izmeĊu kulture i civilizacije (duhovne pojave od materijalnog pojave). Sa druge strane, Hantington je previše uprostio svoje shvatanje prihvatajući jednu Tojnbijevu priliĉno proizvoljnu podelu civilizacija. Kao što smo imali prilike da vidimo u sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statiĉne kategorije, nego se one ĉesto  prepliću i menjaju. Došlo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih „civlizacija‖  prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, prime r, unutar unu tar afriĉke civilizacije ili islama), nego ne go izmeĊu njih. Neki posmatraĉi smatraju da teroristiĉki napadi Osame bin Ladena i njegov  poziv na Islamski Dţihad protiv Zapada, potvrĊuju da je Hantington bio u pravu, ali neko moţe smatrati opravdanim i dogaĊaje posle Septembra 2001. godine, kao i graĊanski rat unutar Islama izmeĊu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi

 

119

muslimani umerenih pogleda imaju više zajedniĉkog sa umerenim Hrišćanima ili Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom.  Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meĊutim, ne

odgovara svima. Kao što smo prethodno videli, osim razliĉitih kultura postoje i veoma razliĉiti oblici drţava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u veći deo  postindustrijskog sveta. Realizam moţe mnogo da nam kaţe o odnosima izmeĊu zemalja u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do

kojih dolazi zbog razliĉitih kultura, više odgovara predindustrijskom svetu i njihovim odnosima sa ostatkom sveta.

Kao što smo već videli, etniĉki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod znakom  pitanja usled velikih društvenih promena koje prate procese modernizacije mode rnizacije i globalizacije. Ljudi sa sliĉnim etniĉkim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniĉki identitet veoma moćna ideja, ali kada pokušavaju da kontrolišu drţavu, to nazivamo nacionalizmom. Realisti kritikuju Hantingtona istiĉući da su takve nacionalne drţave u zategnutim odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ĉijim  osnovama je religija, koje su u središtu njegovog shvatanja. Kao što smo primetili na Bliskom Istoku, nacionalne drţave kao što su Egipat i Sirija su se pokazale jaĉe od pan-arabizma, i trenutno su one u borbi protiv p rotiv snaga islamskog fundamentalizma.

Ĉak i kada drţave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma  je pouĉno posmatrati razliku izmeĊu Istoĉne i Zapadne Evrope. Pod komunistiĉkom vladavinom na Istoku, nacionalistiĉki i etniĉki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oţiveli su mnoge takve napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistiĉke vlade, razlike izmeĊu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. Širom bivšeg Sovjetskog Saveza, mnoge etniĉke grupe raširile su se van drţavnih granica rasplamsavajući nove etniĉke sukobe i oţivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata,  bile su zanemarljive mogućnosti mogućno sti za izbijanje meĊudrţavnih meĊudrţavn ih sukoba, a zemlje z emlje koje su pre pr e toga bile ţestoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moţe objasniti? Delimiĉno objašnjenje moţe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ţive bolje, neslaganja izmeĊu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objašnjenja moţe biti i demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogućnost da stvore za sebe odreĊene javne  procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom demokratskih procesa - o tome najbolje svedoĉi rasprava koja se vodila u Zapadnoj

 Nemaĉkoj po završetku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udţbenicima i do novog razumevanja nemaĉke istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evr ope ope u jedan veći poredak u kome krajnja nacionalistiĉka shvatanja nisu naišla na odobravanje. Ĉak i u Zapadnoj Evropi, meĊutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i  puno nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ţele da njihov nacionalni identitet bude pot puno utopljen u evropski identitet. Još uvek postoje preostali strahovi izmeĊu Francuza i  Nemaca. Jedan od razloga zbog ĉega Francuzi podrţavaju proces evropskih integracija,  jeste što tako drţe Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Zapad ne Evr ope ope su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa

 

120

Afrike, kao i iz Istoĉne Evrope. Ti došljaci sa juga i istoka su siromašni, i mogu doći  pojedinaĉno ili moţda kao teroristiĉke grupe. Politiĉke partije desno od centra koriste se ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etniĉkih tenzija nisu potpuno otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje štiti bogatu manjinu od siromašne većine koja ţivi u svetu. MeĊutim, znaĉajno je poreĊenje izmeĊu Zapadne i Istoĉne Evrope. Na sreću, ţelja mnogih istoĉnoevropskih zemalja da se pridruţe Evropskoj uniji imala je snaţan umirujući efekat na njihove lidere i narode. Ipak, širenje ostrva mira je  jedan spor proces. Kritike: ―Nedopustivo sadrţinsko uprošćavanje‖; ―Sindrom roĊaĉkih zemalja‖ vs. Konkretnih interesa; Clash of Civilizations or Civlizations of Clashes. Poslehladnoratovski svet Pol Kenedi vidi kao nastavak uspona i pada velikih sila, a Dţozef naj kao doba nastanka novih dimenzija moći. Tomas fridman ovo do ba gleda

kao period 2 odnosno treće ere globalizacije, a Miršajmer kao povratak u prošlost (povratak u budućnost). Prema Kaplanovom mišljenju uslediće anarhija, a prema Zakarijevom mišljenju, ovo je doba uspona ostalih. Kišora Mahbubani vidi sadašnji svet kao doba Azije, a Parag Kana smatra da su meĊunarodni odnosi danas borba za prevlast u „drugom svetu―.

 

121

68. Različita viĎenja sveta posle Hladnog rata: MO kao nadolazeća anarhija Gradovi zapadne Afrike noću su medu najnesigurnijim mestima na svetu. Ulice nemaju rasvjetu, policiji ĉesto nedostaje benzina za njihova vozila; raste broj naoruţanih  provalnika, kradljivaca automobila i uliĉnih napadaĉa. U izveštaju ministarstva spoljnih  poslova stoji kako u zraĉnoj luci "vlada maltretiranje nametanjem pravila i od strane imigracijskih sluzbenika".

Zapadna Afrika postaje simbol svetskog demografskog, ekološkog i društvenog pritiska, u kojem se kriminalna anarhija pojavljuje kao stvarna "strateška" opasnost. Bolest,  prenaseljenost, neizazvani kriminal, nestašica resursa, migracija izbeglica, povećana erozija nacionalnih drţava i meĊunarodnih granica, osnaţivanje privatnih vojski, firme koje se bave sigurnošću i meĊunarodni karteli za preprodaju droge, sada se najbolje vide kroz prizmu zapadne Afrike.  Nema drugog mjesta na planetu gdje su politicke karte tako varljive - gde, zapravo, one govore takve izrnisljotine - kao u zapadnoj Africi. Poĉevši sa Sijera Leoneom. Prema karti, to je nacionalna drţava s definisanim granicama, s vladom koja kontroliše teritoriju te zemlje. U stvarnosti, vlada Sijera Leonea, koju vodi 27-godišnji vojni bojnik.

A buducnost zapadne Afrike će u konaĉnici, biti i budućnost većine ostatka sveta. Afriĉka bi budućnost ubrzo mogla biti vrlo loša. Nadolazeći prevrat, u kojem se zatvaraju strana veleposlanstva, drţave doţivljavaju slom, a kontakt sa spoljnim svetom ostvaruje se preko opasnih, obalnih trgovinskih gradova proţetih bolestima. Još će neko vreme mediji nastaviti pripisivati nerede i ostale nasilne prevrate uglavnom etniĉkim i verskim sukobima. Ali, kako će se ovi sukobi mnoţiti, postat će jasno da je nešto drugo posredi, te će biti sve više drţava bez vlade kao što su Nigerija, Indija i Brazil. Homer - Dixon  je, mnogo uspešnije od ostalih analitiĉara, spojio dva naoko odeljena  polja istraţivanja - studije vojnih sukoba i studije fiziĉkog okoliša. Prema viĊenju Homer - Dixona budući ratovi i civilno nasilje izbijaće zbog nedostatka resursa poput vode, obradivih površina, šuma i ribe.

Isto kao što će se voditi ratovi za okoliš, i kao što će do velikih migracija, pojaviće se i okolišem potaknuti pretorijanski reţimi - ili, kako ih on naziva ,,ĉvrsti reţimi". Zemlje, u kojima postoji najveća verovatnost za pojavu takvih reţima, prema Homer - Dixonu su one kojima prijeti propadanje njihove baze prirodnih resursa, a s druge strane imaju

istoriju vezanu uz drţavnu (ĉitaj vojnu) silu". MeĊu kandidatima su lndonezija, Brazil i naravno, Nigerija. Umesto granica postojaće mobilni centri moći, kao u srednjem vijeku. Mnogi od ovih slojeva biće u pokretu. Drţave u kojima one ne mogu da zadovolje  potrebe svojih graĊana a pre svega potrebu graĊana za bezbednošću zovu se pale ili neuspele drţave. (Povezati sa Haitijem) - danas su to Somalija, Ĉad, Sudan, DR Kongo, Haiti, Zimbabve, Afganistan, CAR, Irak, Obala Slonovaĉe (mi se nalazimo u grupi drţava pod nazivom WARNING states, na 98. mestu).

 

122

“Američki kolos”- moć SAD na vododelnici dva milenijuma: izmeĎu imperije i hegemonije, izmeĎu ”globalne dominacije i globalnog voĎstva” 69.

Ĉinjenica je da je ameriĉki kolos dominantniji u savremenoj globalnoj konstelaciji moţda ĉak i od nekadašnjeg Rimskog carstva. Dominacija SAD je specifiĉna po tome što se proteţe na jako puno oblasti. Naime, SAD su ovladale poljima privrede, vojske, novca,  pa i stila ţivota, jezika i kulture. Štaviše, mnogi tvrde da je globalizacija sprovoĊenje ameriĉke nadmoći u svetu, zbog univerzalizma ameriĉke kulture. Globalni status SAD na  poĉetku 21. veka iziskuje novi termin zato sto je ameriĉko prisustvo u svetu izmenjeno. To prisustvo toliko je snaţno da je ono bez presedana u dosadašnjoj isroriji. Spektar vojnog, ekonomskog i kulturnog uticaja SAD na druge zemlje impresivno je širok. Još impresivniji je stepen moći koji Ameriku odvaja od svake druge zemlje. Ameriĉka ekonomija proizvodi 30% svetske proizvodnje; nijedna druga zemlja ne proizvodi ni  polovinu od toga.

Ameriĉki budţet za odbranu, raĉunat u dolarima, prevazilazi vojnu potrošnju sledećih 15 zemalja zajedno uzev. dok SAD imaju neka vojna sredstva - na primer, veoma precizne krstareće rakete - koje ne poseduje nijedna druga zemlja. Postoje razlicita misljena o momentu unipolarnosti SAD. Jedna strana teo retiĉara

(deklinisti) smatra da će momenat biti izuzetno kratak, usled prirode ravnoteze snaga. Ostali, poput Rusije i Kine, će se udruţiti i razviti u nastojanju da uspostave ponovnu ravnotezu. S druge strane, postoji i stav da će ameriĉka nadmoć biti znatno trajnija (trijumfalisti), uzevši u obzir dubinu njene dominacije u sferama kulture i vojske. TakoĊe, SAD su lider u tehnološkoj revoluciji, što je još jedan pokazatelj premoći. U vojnoj sferi, SAD su trenutno dominantne. 40 procenata svetskih tr oškova na odbranu troše Amerikanci. Pored 5.100 nuklearnih bojevih glava, raspolaţu sa ĉak 11 aktivnih nosaĉa aviona (Kina ima 0, Rusija i Indija po 1) od kojih su mnogi na nuklearni  pogon, što znaĉi da ne moraju da pristaju u luku na sipanje goriva. Vojsk a SAD je  prisutna u mnogim delovima sveta, a najbolji primer za to je Azija. Iako su Kina i Indija

 potencijalni takmaci za mesto vodećeg, SAD je prisutna u jugoistoĉnoj Aziji, aktivna je  po pitanju odnosa dve Koreje, a postavlja se i kao posrednik meĊu Indijom i Kinom. Ovo znaĉi da ameriĉka moć dopire do jako udaljenih taĉaka. S obzirom na broj nuklearniih  podmornica i mnogih drugih mornariĉkih snaga, u roku od 30 minuta, SAD u stanju da reaguju na svaku pretnju širom planete. To se naziva „overseas power projection capabilities‖, i po tome su posebne. Dakle, imaju uticaja širom sveta. TakoĊe, jedino su SAD kao supersila dominantne u svim vaţnim sferama, kao  pomenute kultura (svi govore engleski, njihovi filmovi su dominantni), vojska, ekonomija, prirodni resursi (nemaju ih previše, ali ih poseduju po svetu), kao i nauka/tehnologija (em imaju najbolje fakultete na svetu, em prednjaĉe u tehnološko-

informatiĉkom napretku sa kompanijama). Pre svega, moć je potencijal sprovodjenja svoje volje u delo, uprkos mogućim otporima. Tokom istorije najĉešće je manifestovana kroz vojnu silu. U savremeno doba  postoji stav da se klatno moći pomerilo ka drugim sferama iz 3 razloga: nuklearno oruţje  je bilo preskupo koristiti u svakom smislu, nacionalistiĉke snage su oteţale vladavinu nad  potĉinjenim narodima, te tako oteţavale i kolonijalnu vlast, dok je treći razlog društvena  promena, jer se postindustrijska društva fokusiraju na blagostanje umesto na ţrtvovanje.

 

123

Po Naju, ne treba nepravedno zanemariti silu, jer je ona poput kiseonika u medj. odnosima, kada je nema, tek onda shvatamo koliko je potrebna. Takodje, vojnu silu

koriste teroristi, te je stoga realnost, a moţe biti vaţna i meĊu drţavama. Primer za to su drzave jugoistoĉne Azije koje su pozdravile ameriĉko vojno prisustvo kao osiguranje od nemirnih suseda. Ĉesto je potencijal upotrebe vojske dovoljan kao prevaga u  pregovorima, makar u podsvesti drţavnika. Stoga je naivno verovati da je sila toliko po strani kada se govori o izvorima moći. Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata,

 primorala je SAD na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeĊu potrebe za svetskim prisustvom i svetskim voĊstvom i nespremnosti najširih slojeva stanovništva da  plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ĉini se da u samim SAD ţivi još uvek dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako nešto, bez obzira na sve rizike koje to sasobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji su dokaz za to.

Vodeća uloga u procesu globalizacije i ĉinjenica da su SAD još uvek glavna ekonomska sila sveta (imaju 27,5 odsto svetskog GDP-a, a što je vaţnije, jako su visoko  po GDP po glavi stanovnika, Kina nije ni medju prvih 100 po tom kriterijumu), snaţni su izvori iz kojih će SAD i u decenijama koje dolaze crpeti snagu za poloţaj jedine svetske supersile. TakoĊe, „meka moć― SAD, najšire posmatrano izraţena u privlaĉnosti ameriĉke kulture, i naĉina ţivota za ostatak sveta, bila je i ostala neprikosnovena (ĉak i kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku iz 2003. godine pa naovamo

uzme u obzir). Kad se tome doda i to da priĉe o opadanju ameriĉke moći, nisu ništa novo, već se, kako neki hroniĉari navode, mogu pratiti još odprvih dana Republike, postaje  jasno da vremedominacije SAD u svetskim poslovima još nije isteklo. Drugim reĉima, iako je Amerika u procesu opadanja moći, njen silazak   sa mesta vodeće sile sveta trajaće odreĊeno vreme, a njena premoć u svetskim poslovima, ostaće,  jer, kako to kaţe poznati nemaĉki teoretiĉar meĊunarodnih odnosa Jozef Jofe, u nedostatku onih koji su sposobni i voljni da preuzmu tu ponekad nezahvalnu ulogu, Sjedinjene Ameriĉke Drţave ostaju sila po difoltu.

TakoĊe, zbog proste ĉinjenice da se moć neke zemlje uvek sagledava u kontekstu vremena o kojem govorimo, jasno je da su slabosti i odsustvo eventualnih izazivaĉa njenoj prevlasti doveli su do toga da poslehladnoratovski svet  bude ustvari „ameriĉki svet―. Kad se toma doda i faktor „percepcije moći“, to jest da vi niste ono što jeste, već da ste onakvi kakvim vas drugi vide, situacija sa procenom ko je u kom trenutku moćniji  postaje još sloţenija, a posledice jednog takvog ĉina dalekoseţnije. K ao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiĉari opisuju meĊunarodni  poredak kao Ameriĉku svetsku imperiju. Na mnogo naĉina metafora o imperiji je  privlaĉna. Ameriĉka vojska ima globalni domašaj, sa bazama širom sveta i njihovim regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua  franca kao što je to svojevremeno bio Latinski jezik. Ameriĉka ekonomija je najveća na

svetu, a ameriĉka kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogrešno je pomešati  politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Ameriĉke Drţave zasigurno nisu imperija na naĉin na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz devetnaestog i dvadesetog veka, jer je suštinska osobina takvog imperijalizma bila  politiĉka kontrola nad ostalim delovima  planete. Iako odnosi u kojima postoji nejednakost zasigurno postoje izmeĊu Sjedinjenih Drţava i slabijih sila i lako mogu

 

124

dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa ameriĉke strane, odsustvo formalne  politiĉke kontrole nad tim drţavama, ĉini termin "im perijalna" ne samo nedovoljno taĉnim, nego i potpuno pogrešnim. Moţda se moţe govoriti o ameriĉkoj nadmoći u smislu hegemonije. Da biste bili imperija neophodan je nivo kontrole i upravljanja koji teško da SAD ima. U hegemonskom sistemu, vi ste 'primus inter pares', dakle prvi meĊu jednakima. Mnogo ste uticajniji i napredniji, te ste stoga 'prvi u redu', 'prvi po autoritetu', i imate ulogu lidera, ali

ne formalnog gospodara. Istorijski primer je atinska hegemonija (grĉki gradovi pristali da Atina organizuje ratne napore protiv Persije).

Sjedinjene Ameriĉke Drţave imaju više izvora moći nego što ih je imala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moći, ali Sjedinjene Drţave imaju manje moći u smislu kontrole nad ponašanjem i unutrašnjom politikom drugih zemalja, nego što je to imala Britanija u doba kada je vladala ĉetvrtinom Planete. Na primer, škole u Keniji, izbori, proces donošenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaniĉnika. U poreĊenju sa tim, Sjedinjene Drţave imaju malo takve kontrole u današnje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene Drţave nisu ĉak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiĉari imperije odgovaraju da je termin "imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva

kontrolu iz Vašingtona koja se teško uklapa sa sloţenim naĉinom na koji je moć u svetu danas raspodeljena.

U globalnom informatiĉkom dobu, moć je meĊu drţavama raspodeljena po obrascu koji podseća na sloţenu trodimenzionalnu šahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu šahovske table gde su politiĉko-vojna pitanja, vojna moć je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Drţavama kao jedinom supersilom, ali u sredini table gde su ekonomska  pitanja, Sjedinjene Drţave nisu hegemon ili imperija, i moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na

 privredu, one moraju naći kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drţava i tako ukljuĉuju raznovrsne aktere kao što su bankari i teroristi, moć se haotiĉno raspršava. U takvoj  jednoj situaciji ĉini se da nema baš puno smisla koristiti tradicionalne termine poput unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opišu takvi problemi. Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj moć  oslanjaju se u svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meĊutim, izgubićete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i nećete uspeti da uzmete u obzir i druge odnose, te vertikalne veze izmeĊu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv terorizma, izmeĊu vojnih akcija na najvišoj tabli (figurativno:šahovskoj tabli-prim.prev.) u kojoj su Sjedinjene Drţave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uvećale sposobnost ĉlanova teroristiĉke mreţe Al Kaida da pridobiju nove regrute na transnacionalnoj tabli. Predstavljajući tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su inherentno višestrana, a da bi se rešila zahtevaju saradnju. Opisujući takav svet kao svet u kojem postoji nekakva ameriĉka imperija, nećemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu sveta sa kojim se Sjedinjene Drţave suoĉavaju. Štaviše, još jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li će ameriĉka  javnost tolerisati ovakvu jednu klasiĉno imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila

 

125

u imperijalnom isk ušenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meĊunarodnoj

sceni 1898. godine, ali meĊuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajuće iskustvo. Istraţivanja  javnog mnenja su stalno  pokazivala da postoji malo osećaja za imperiju. Umesto toga,  javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korišćenje Ujedinjenih Nacija. Moţda je to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore

imperije, oznaĉio ameriĉku ulogu u svet kao "laku imperiju". Trenutnu raspodelu moći u svetu moţemo oznaĉiti kao meĎuzavisnost na više nivoa.  Naime, nijedna pojedinaĉna hijerarhija ne opisuje na odgovarajući naĉin današnju svetsku politiku, kao što to ĉini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju šaha. Istina je da Sjedinjene Ameriĉke Drţave imaju raznovrsniji portfolio izvora moći nego  bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak današnjice nije era ameriĉke imperije u tradicionalnom smislu te reĉi. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moţe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red

meĊunarodnih odnosa sledeće: ĉak ni najmoćnija zemlja sveta ne moţe se hvatati u koštac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meĊunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, širenje infektivnih bolesti itd. „Tri deficitа― sа kojimа se Sjedinjene Ameriĉke Drţаve dаnаs suoĉаvаju, а sve u vezi sа eventuаlnim pokušаjem ove zemlje dа postаnu svetskа imperijа. On smаtrа dа Amerikа „pаti― od deficitа vojnih trupа, budţetskog deficitа i deficitа pаţnje (misli se nа slаbu zаinteresovаnost sаmih Amerikаnаcа zа tаko nešto i zа svetske poslove uopšte). Amerikа jeste dаnаs moţdа neuporedivo nаjsnаţnijа silа po svojim globаlnim dosezimа, no njenа je teritorijа isto tаko mnogo više izloţenа rаzliĉitim izаzovimа, nego što je to bio sluĉаj sа prošlim imperijаlnim silаmа. A sаsvim je verovаtno dа ţivot u nesigurnosti zа Amerikаnce od sаdа predstаvljа trаjno stаnje.

 

126

70. Kina kao izazivač Kine je ĉetvrtа po veliĉini zemаljа u svetu sа površinom preko 9,6 milionа km², kаo i nаjmnogoljudnijа zemljа svetа sа oko 1,3 milijаrde stаnovnikа, što je oko 20% od ukupnog brojа stаnovnikа nа svetu. BDP je 2500 $ po stanovniku, 10,3 % rast, troškovi vojske zauzimaju 4,3 %. 1400 milijardi ameriĉkih obveznica. Kinа imа stаlno mesto u sаvetu bezbednosti Ujedinjenih nаcijа. Kinа je drugа nаjvećа ekonomijа svetа, kаo i nаjveći uvoznik i izvoznik robа i uslugа. Zbog velikog rаzvojа i rаstа troškovа vojske, kаo i sve većeg povećаnjа brojа stаnovnikа, nа Nаrodnu Republiku Kinu se gledа kаo nа buduću supersilu svetа.Kinа je jednа od nаjstаrijih kontinuаlnih civilizаcijа nа svetu. Zа kornjаĉin oklop koji se koristio zа proricаnje sа oznаkаmа koje  podsećаju nа drevno kinesko pismo iz dinаstije Šeng je ustаnovljeno dа potiĉu iz vremenа oko 1500. godine p. n. e. Kineskа drţаvа potiĉe od grаdovа-drţаvа u dolini Hoаnghoа. Godinа 221. p. n. e. se ĉesto uzimа zа godinu u kojoj je Kinа ujedinjenа u veliko krаljevstvo ili cаrstvo. Te godine Ćin Š‘ huаng je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne kineske dinаstije su rаzvile birokrаtski sistem koji je omogućio kineskom cаru dа kontroliše ogromnu teritoriju.Kineski grаĊаnski rаt zаvršio je 1949. KP Kine je preuzelа vlаst nаd glаvninom Kine, sem Tаjvаnа. Kuomintаng se povukаo nа Tаjvаn i nekа mаlа ostrvа Fudţijаnа. Mаo Cedung je 1. oktobrа 1949. proglаsio Nаrodnu Republiku Kinu. Mаo Cedung se povukаo sа pozicije predsednikа Kine 1959.  posle nekoliko velikih ekonomskih neuspehа, kаo što je bio Veliki skok nаpred. Li Šаoĉi gа je zаmenio, аli Mаo  je i dаlje imаo ogromаn uticаj nа pаrtiju i ostаo je generаlni sekretаr KP Kine. Jedno vreme Kinom je uprаvljаlo umereno voĊstvo : Li Šаoĉi, Deng Sjаoping i drugi, koji su zаpoĉeli ekonomske reforme. Mаo Cedung i njegovi sаveznici su 1966. lаnsirаli Kulturnu revoluciju. Premа mišljenju mnogih istoriĉаrа to je bio pokušаj dа se oĉisti vodstvo od umerenih elemenаtа. Mаovi sledbenici su to smаtrаli eksperimentom direktne demokrаtije i prvi pokušаj borbe protiv korupcije i drugih negаtivnih uticаjа nа kinesko društvo. Rаzvio se Mаov kult, а ekonomijа zemlje je tokom togа periodа nаzаdovаlа. Došlo je do velikog neredа tokom kulturne revolucije, pа je predsednik vlаde Ĉu Enlаj  posredovаo u smаnjivаnju destruktivnosti i pomаgаo je umerene elemente. Ĉu Enlаj je inicirаo normаlizаciju odnosа sа SAD, pа je Kinа 1971. postаlа ĉlаn sаvetа bezbednosti UN umesto Tаjvаnа, koji je dotаd predstаvljаo Kinu. Poslednjih godinа ţivotа otvoreno  je kritikovаo ţenu Mаo Cedungа i preostаle pripаdnike bаnde ĉetvoro. Bio je nаjbliţi sаrаdnik Deng Sjаopingа i pomogаo je dа se Kinа nаkon kulturne revolucije oslobodi rаdikаlnih elemenаtа. Posle Mаove smrti 1976. uhаpšenа je Ĉetvoroĉlаnа bаndа, а Deng Sjаoping je uspeo dа  preuzme vlаst od Mаovog nаslednikа Huа Kuаfengа. Deng nije nikаd postаo šef pаrtije ili drţаve, аli je svojim uticаjem nа pаrtiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Prаgmаtizаm kojim je vodio Kinu ocrtаn je njegovim reĉimа: "Nije bitno dа li je mаĉkа crnа ili belа, bitno je dа lovi miševe". Komunistiĉkа pаrtijа je smаnjilа svoju sveobuhvаtnu kontrolu. Rаspuštene su i zаdruge, а seljаci su poĉeli dobijаti zemlju u zаkup. Zbog togа je došlo do povećаnjа poljoprivredne proizvodnje.d krаjа 1978. kinesko vodstvo je zаpoĉelo sа ekonomskim reformаmа. Dotаd je kineskа privredа bilа plаnskа  privredа sovjetskogа tipа. Reformisаnа je u mešovitu privredu, mnogo bliţe trţišnoj  privredi, аli još uvek pod politiĉkim okvirimа koje nаmeće KP Kine. Kolektivizаcijа u  poljoprivredi je zаmenjenа privаtizаcijom zemlje. Povećаnа je odgovornost lokаlnih

 

127

vlаsti i direktorа fаbrikа. Dozvoljeno je otvаrаnje velikog brojа mаnjih privаtnih firmi, а strаne investicije su ohrаbrene brojnim ekonomskim i politiĉkim merаmа. Kаo rezultаt tih promenа kineskа privredа je postаlа mešovitа, а Kinа je 2001. primljenа u Svetsku trgovinsku orgаnizаciju. U 5 specijаlnih ekonomskih zonа zаkoni o investirаnju su mnogo povoljniji sа ciljem dа se u te zone  privuĉe strаni kаpitаl. Od 1990-ih specijаlne ekonomske zone su se rаširile i nа veće kineske grаdove ukljuĉujući Peking i Šаngаj. Zbog togа je Kinа šest putа  povećаlа bruto domаći proizvod(BDP) od 1978. Kinа imа jednu od nаjbrţih ekonomskih stopа rаstа, tаko dа je proseĉni godišnji rаst BDP-а 9,4% u zаdnjih 25 godinа. Krаjem 2009. Kinа je postаlа drugа privredа svetа po ukupnom BDP-u, а drugа nа svetu po BDP-u izrаĉunаtom po pаritetu kupovne moći. Zbog velikog brojа stаnovnikа BDP po stаnovniku po pаritetu kupovne moći je 7.200 $, što predstаvljа 1/6 аmeriĉkog. Rаst kineskog BDP-а od 1952. do 2005. Kinа je uglаvnom postаlа proizvoĊаĉ sа niskim troškovimа. Troškovi proizvodnje u Kini su mnogo mаnji nego u Aziji ili Lаtinskoj Americi. Pošto je dugo vremenа fiksirаlа teĉаj  juаnа uz dolаr dolаzile su kritike dа je to rаzlog ogromnog suficitа, koji Kinа imа u trgovini sа gotovo svim rаzvijenim zemljаmа, sem sа Tаjvаnom i Juţnom Korejom. Od 21. julа 2005. teĉаj juаnа je postаo plivаjući. Kinа ujednаĉuje svoj porezni sistem koji je dotаd dаvаo prednost izvoznim kompаnijаmа. Postoji ogromаn jаz u bogаtstvu izmeĊu obаlnog podruĉjа Kine i unutrаšnjosti. To predstаvljа problem, koji moţe potencijаlno destаbilizovаti zemlju, pа je vlаdа Kine zаdnjih godinа zаpoĉelа sа nizom inicijаtivа, kojimа bi se pomoglo unutrаšnjosti Kine dа sustiţe ekonomski rаzvoj nаprednog  podruĉjа. Kаo rezultаt velikog ekonomskog rаzvojа stаndаrd ţivotа u Kini je bitno veći, а  broj siromаšnih je postаo mаlen. Mnogi vide Kinu Amerikanci se dive le poti, ali s nogu ih obara samo veliĉina. Shodno tome, Kina se percipira kao najveća pretnja. Sa 1,3 milijarde stanovnika, sve  brojke vezane za Kinu i njen razvoj izgledaju zastrašujuće. Imaju najbrojniju armiju na svetu, najvišu stopu ekonomskog rasta već godinama unazad, vojni budţet koji raste iz godine u godinu, (u stvarnosti daleko veći od nominalnog), itd. MeĊutim, uprkos tome što su sve ove stvari neophodni rekviziti da bi se bilo velika sila, sve to zajedno ipak  nije dovoljno za poloţaj supersile ili pak svetskog hegemona. Ranke odreĊuje veliku silu kao zemlju koja je u stanju da vodi konvencionalni rat sa svim drugim velikim silama, i da iz tog rata izaĊe ako ne neporaţena, a ono bar da moţe da nanese velike gubitke najmoćnijoj drţavi u meĊunarodnom sistemu kojem pripada. Sa  pojavom nuklearnog oruţja, postalo je jasno da uz konvencionalno naoruţanje i njega morate imati u svojim rukama da biste se i dalje raĉunali kao velika sila. TakoĊe, velika sila koja pretenduje da postane svetska supersila, mora da poseduje i mogućnost da tu svoju moć projektuje, ne samo u blizini svoje teritorije, već i po potrebi u bilo kojoj taĉki sveta. A za to je potrebno mnogo, mnogo više od onoga što Kina danas ima. Dakle, Kina ima više vojnika (2.3 miliona) od SAD, ali nema mogućnost delovanja širom sveta. TakoĊe, ima svega 24 balistiĉke rakete koje mogu da pogode teritoriju SAD. Ima samo  jedan nosaĉ aviona, nasuprot 11 (aktivnih) ameriĉkih, i ima 400 nuklearnih  bombi naspram 5100 ameriĉkih. Kina vojno za sad jeste inferiorna u odnosu na SAD.  Njena geografija  je indikativna. Uprkos ĉinjenici da izlazi na tri mora, Ţuto, Istoĉnokinesko i Juţnokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih mora i gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna „zatvorenost― Kine dodatno je

 

128

 pojaĉana prisustvom ameriĉkih trupa na Filipinima, u Juţnoj Koreji i Japanu, blizinom Tajvana i naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Sve to zajedno, ĉini da Kina ipak pomalo pati od klaustrofobije. Kroz istoriju, K ina je najĉešće bila okrenuta sebi. Taj nedostatak ofanzivnog i globaldominacijskog razmišljanja je svakako jedna od varijabli koja se mora promeniti ako bi da se transformiše u ozbiljnog pretendenta na mesto hegemona ili svetskog lidera. Kina znaĉajno zaostaje za SAD i svoje politike prevashodno usredsreĊuje na svoj region i svoj ekonomski razvoj, a njena zvaniĉna komunistiĉka ideologija malo je privlaĉna. Ipak, uspon Kine podseća na Tukididovo upozorenje da verovanje u neizbeţnost konflikta moţe postati jedan od njegovih glavnih uzroka. Svaka strana verujući da će završiti u ratu sa onom drugom obavlja razumne vojne pripreme koje druga strana potom tumaĉi kao  potvrdu njenih najgorih strahova. Uspon Kine je pogrešan izraz; ponovna pojava bio bio taĉniji jer je po veliĉini i istoriji ona bila dugo vodeća sila u I. Aziji. Od 500. do 1500. god. nove ere moţe se reći da je ekonomski i tehnološki Kina dominirala svetom, ali bez globalnog domašaja niti svega što to danas podrazumeva. Tada, takoĊe, do izraţaja je dolazila njena konzervativna kultura, koja ih je spreĉavala da zavladaju svetom, već samo da ga istraţuju. U novijoj istoriji Deng Sijao Peng je izvršio politiĉku (donekle) i ekonomsku liberalizaciju zemlje koja je dovela do strahovitog ekonomskog napretka (danas je Kina druga ekonomija sveta). Kina je druga ekonomija sveta, skoro je prestigla Japan po GDP-u, ali im je GDP i dalje nekoliko puta manji od SAD), loši su u GDP po glavi stanovnika (jer ih ima beskonaĉno) pa tu nisu ni medju prvih 100. Ima ogroman suficit u trgovini sa SAD (20 posto spoljne trgovine je sa SAD, u suprotnom pravcu 0, 16

 posto), neće da spuste valutu juan, što izuzetno šteti ameriĉkim interesima.  Najbolji primer interakcije izmeĊu sloţene meĊuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriĉki uvoz iz Kine daleko nadmašuje ameriĉki izvoz. Rezultat je znaĉajan  trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeĊu Sjedinjenih Drţava i Kine asimetriĉan u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi

 potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujući je negde drugde, a Kina ima snaţne unutrašnje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliĉina kineskog trţišta za ameriĉku robu i domaća potraţnja za kineskom robom u SAD znaĉe da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniĉena transnacionalnim akterima, ukljuĉujući ameriĉke  multinacionalne korporacije koje su vršile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i kršenja ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaţan uticaj na opaţanje ravnoteţe snaga u Istoĉnoj Aziji, i doprineo oţivljavanju ameriĉko japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine. Robert Kagan veruje da je cilj Kine da u kratkom roku zameni SAD kao dominantnu silu

u I. Azij, a na dugi rok da ospori poloţaj Amerike kao dominantne sile u svetu. 6 razloga zbog kojih Kina neće biti sledeće supersila?  Kao prvo, i usponi i padovi velikih sila su pre jedan dugotrajan  proces, nego nešto što se dešavaju preko noći.16 U pitanju su decenije, ponekad i vekovi, a ne godine, kako to neki oĉekuju. Što se tiĉe same Amerike, njen uspon u rang svetske supersile trajao je više od 150 godina. Ogroman potencijal razvoja nakon sticanja nezavisnosti 1783. godine i

znaĉajnog proširenja teritorija u decenijama koje su usledile, bio je nakratko zaustavljen graĊanskim ratom, ali se dodatno povećao u godinama  posle njega. Amerika je

 

129

zahvaljujući svemu tome, postala drţava-kontinent, a ne zemlja u evropskom smislu te reĉi.  Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata,  primorala ih je na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeĊu potrebe za svetskim prisustvom i svetskim voĊstvom i nespremnosti najširih slojeva stanovništva da  plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ĉini se da u samim SAD ţivi još uvek dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako nešto, bez obzira na sve rizike koje to sa sobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji

su dokaz za to. Vodeća uloga u procesu globalizacije i ĉinjenica da su SAD još uvek glavna ekonomska sila sveta, snaţni su izvori iz kojih će SAD i u decenijama koje dolaze crpeti snagu za poloţaj jedine svetske supersile. TakoĊe, „meka moć― SAD, najšire  posmatrano izraţena u privlaĉnosti ameriĉke kulture, i naĉina ţivota za ostatak sveta, bila  je i ostala neprikosnovena (ĉak i kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku iz 2003. godine pa naovamo uzme u obzir).  Kao drugo, pokušaj da se taĉno izmeri moć neke zemlje u meĊunarodnim odnosima, isti  je kao i pokušaj da se preskoĉi sopstvena senka: dosad to nikom nije pošlo za  rukom. Iako je bilo raznih pokušaja da se uĉini tako nešto, pa su pojedini teoretiĉari smišljali razne formule kojima su sabirali razliĉite elemente moći, uvek je postojao problem kako izmer iti njene nematerijalne ĉinioce. Dodatni problem je i što se moć moţe shvatiti najmanje u dvostrukom smislu: kao kapacitet i sa druge strane kao vaša sposobnost da  promenite neĉije ponašanje, a za to nije nuţan preduslov da budete moćniji. Jedini naĉin na koji se to tradicionalno radilo, a to je direktnim ratom dveju strana, bio bi katastrofalan  po obe strane, pogotovo u vreme nuklearnog oruţja.

Treći razlog tiĉe se onoga što će sama Amerika ĉiniti po tom pitanju. Naime, većina  prognoza koja se daje u vezi sa neizbeţnim usponom Kine u rang supersile, zanemaruje ono što će Amerika ĉiniti kao odgovor na tako nešto. Kao da će Kina i ekonomski i vojno  jaĉati, a Amerika to posmatrati skrštenih ruku i sa strane. MeĊutim, ako posmatramo trenutnu situaciju po tom pitanju stvari ne izgledaju baš tako. Vodeći se starim realpolitiĉkim principom da ako hoćete da vam dogaĊaji idu na ruku da onda morate biti aktivni, Sjedinjene Drţave nastoje da budu veoma prisutne i veoma aktivne u regionu Istoĉne Azije. Uprkos ĉinjenici da izlazi na tri mora, Ţuto, Istoĉnokinesko i Juţnokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih mora i gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna „zatvorenost― Kine dodatno je pojaĉana  prisustvom ameriĉkih trupa na Filipinima, u Juţnoj Koreji i Japanu, blizinom Tajvana i naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava. Kina će i u  budućnosti ostati ono što i sada jeste: velika sila ĉiji su kapaciteti ipak samo regionalnog karaktera. TakoĊe, uprkos svojoj monolitnosti, kad se posmatra spolja, Kina je iznutra u stvari veoma podeljeno i raznoliko društvo. Strahovit ekonomski razvoj poslednjih decenija, nije doneo podjednake dobrobiti svim delovima zemlje. Unutrašnja, ruralna Kina daleko je iza „blistavih svetlosti nove Kine― i oni koji su bili u Kini kaţu da što dublje zalazite u unutrašnjost zemlje, ta razlika postaje sve oĉiglednija. Tako, neki tvrde da uprkos nesumnjivim uspesima koje ova zemlja beleţi u poslednjih dvadesetak   godina, njena „ekomonija trpi od neefikasnosti preduzeća koja su u drţavnom vlasništvu, ne baš  jasnog finansijskog sistema, i neodgovarajuće infrastrukture. Unutrašnji problemi vezani za oblast Sinkjang naseljene Ujgurima, ili problem Tibeta, takoĊe mogu biti znaĉajan izvor nestabilnosti. Jer, kad se pogleda nacionalni sastav Kine, uprkos tome što je stanovništvo Kine dosta homogeno kad se pogledaju samo brojevi, u praksi kineskih 8, 5

 

130

 posto (koliki je procenat stanovništva koji otpada na nacionalne manjine), znaĉi oko 110 miliona ljudi. Ipak, još uvek nerešeno pitanje Tajvana najveći je izazov sa kojim se Kina suoĉava. Tajvan je za nju „pitanje svih pitanja― i njegovo prisajedinjenje matici je „cilj svih ciljeva―. Budući da je tako osetljiva na ovo pitanje, jasno je da je to i njena slabost. Svemu ovome treba dodati i veliku kinesku zavisnost od energenata, koja će se u godinama koje su pred nama dodatno povećavati. Naime, već sada Kina je drugi najveći  potrošaĉ energije, treći uvoznik nafte na svetu i jedna od najvećih uvoznica ostalih sirovinaţivotno vaţnih, energetskih interesa. To znaĉi, naravno i dobre odnose sa zemljama od kojih se nafta kupuje, ali i pokušaj da se linije snabdevanja za kineske tankere odrţavaju bezbednim.  Podatak da je 80 procenata sirove nafte koju Kina uvozi tankerima, prošlo kroz Malajski prolaz u Indoneziji, samo potvrĊuje pretpostavku koliko  je Kina ranjiva na bilo kakvu vrstu blokade ili izolacije koju bi eventualno SAD u nekom trenutku nametnule.  Poslednji, š esti razlog zbog kojeg Kina moţda neće biti sledeća svetska supersila tiĉe se,  po našem mišljenju, nedostatka volje kod samih Kineza za takvim jednim poduhvatom. Kad je u pitanju Kina, ovo nije ništa novo i ima svoje korene duboko u istoriji. Kao jedna

od najstarijih civilizacija na svetu, Kina je bila imperija praktiĉno od svog ujedinjavanja, 221. godine pre nove ere, u vreme dinastije Ĉin. Ipak , Kina je polako poĉela da vraća status velike sile i došavši u posed nuklearnog oruţja 1964. godine, kao deo Niksonove i Kisindţerove politike „otvaranja Kine― vraćen joj je status stalne ĉlanice Saveta  bezbednosti, a sukobom sa Sovjetskim Savezom poĉela je da traţi sopstveno mesto pod suncem i sopstveni put. Krajem sedamdesetih i poĉetkom osamdesetih godina prošlog veka, otpoĉele su reforme koje su i dovele do toga da danas priĉamo o tome kako će Kina  biti sledeća svetska supersila. Kina više nije bila Kina, već „pretnja―. Ipak, uprkos napretku koji je zaista impresivan u svim oblastima, i ĉinjenici da će kineska moć vremenom rasti, ĉini se da sami Kinezi nisu voljni da postanu to što im neki proriĉu. Kinezi koji, inaĉe kupuju najveći deo proizvodnje sudanske nafte,83 nisu hteli da reaguju u vezi sa genocidom koji se tamo odvijao, najbolja je potvrda pragmatiĉnosti spoljne  politike Kine. Kina ne ţeli da zameni Sjedinjene Ameriĉke Drţave kao predominantna svetska sila. Njene elite trenutno ne ţele da Kina bude globalni lider rame uz rame sa Sjedinjenim Drţavama. Kineski rukovodioci smatraju da su unutrašnji izazovi koji muĉe Kinu previše veliki da bi se preuzeli rizici i odgovornost koje svetsko liderstvo  podrazumeva i priznaju da im nedostaju sredstva za tak o nešto. Oni se takoĊe plaše da će im uloga globalnog lidera odvratiti paţnju i usmeriti energiju od preko potrebnog nacionalnog razvoja, a bespotrebno ubrzati netrpeljivost prema Kini u regionu.

 

131

73. Japan kao potencijalni takmac SAD privredni rast 3,9 %.

Prve naseobine na japanskom arhipelagu poĉele su pre 100 000 god. Negde u Jajoi (II vek n.e.) dolazi do razvoja poljoprivrede i podele rada, što vodi jaĉanju klasnog sistema. U Asuka periodu (538.  –   710.) dolazi do razvoja japanske kulture koja je pod uticajem kineske kulture. U prvom periodu se prestonica stalno seli, kasnije je to bila

 Nara a zatim Kjoto. Iako je car bio simbol drţave, jedno vreme je vojska drţala vlast (car zbaĉenod plemena Ašikaga 1336– 1573). Japan se prvi put susreo sa evropskom kulturom 1543. god. kad je nasukan portugalski brod na njegove obale. Edo (današnji Tokio) nakon 1600. postaje prestonica. Iako je u poĉetku bio u izolaciji sa ostalima u spoljašnjem svetu, 1853. SAD Metju Peri zahteva trgovaĉke veze, a slede ga i ostali. Godine 1889. usvojen  je novi ustav pod voĊstvom princa Ito Hirobumija → proces modernizacije Japana (Skupština). U I svetskom ratu, Japan se bori protiv nemaĉkih kolonijalnih sila, a u  periodu pred II svetski rat slede politiĉki skandali u zemlji i  1931. godine invazija Mandţurije (1937. invazija severne Kine). U II svetskom ratu, Japan se pridruţuje silama Osovine. Godine 1941. oni napadaju ameriĉku luku Perl Harbur, da bi zatim u avgustu 1945. godine pretrpeli ameriĉki nuklearni napad na Hirošimu i Nagasaki. Godišnji vojni  budţet od 44,3 milijаrde dolаrа svrstаvа Jаpаn u petog nаjvećeg svetskog vojnog  potrošаĉа. U teoriji,ponovno nаoruţаvаnje Jаpаnа je strogo zаbrаnjeno Ĉlаnom 9  jаpаnskog Ustаvа u kome se kаţe: ‖ Jаpаnski nаrod se zаuvek odriĉe rаtа kаo suverenog  prаvа nаcije i pretnje ili upotrebe sile kаo nаĉinа rešаvаnjа meĊunаrodnih nesporаzumа ‖ MeĊutim, u prаksi, Pаrlаment je osnovаo odbrаmbene snаge 1954.godine. Posle Drugog svetskog rаtа, Jаpаn se strogo drţаo Jošidine doktrine kojа je obuhvаtаlа sledeće stаvke: Jаpаnskа bezbednosnа politikа morа izbegаvаti meĊunаrodne sporove; Drţаti se po strаni od spornih globаlnih pitаnjа; Usredsrediti se nа ekonomske ciljeve. Osnovnа politikа Jаpаnа u vezi nаcionаlne odbrаne sаdrži: Odrţаvаnje iskljuĉivo odbrаmbeno orjentisаne politike; Izbegаvаnje situаcije dа Jаpаn postаne glаvnа vojnа snаgа što moţe dа bude pretnjа ostаtku svetа; Uzdrţаvаnje od rаzvojа nukleаrnog oruţjа i odbijаnje dа se dozvoli prisustvo nukleаrnom oruţju nа jаpаnskoj teritoriji; Obez beĊenje civilne kontrole vojsk e; Odrţаvаnje  bezbednosnih аrаnţmаnа sа SAD; IzgrаĊivаnje odbrаmbenih kаpаcitetа unutаr umerenih grаnicа. Japan je ostrvskа cаrevinа nа Dаlekom istoku. Sаstoji se od 6582 mаnjih i većih ostrvа, od kojih su nаjvećа Honšu, Kjušu, Šikoku i Hokаido. Površinа Jаpаnа je 377.873 km². Po  površini Jаpаn je 63. drţаvа u svetu. Zvaniĉna i najveća religija u Japanu je šintoizam (93,1 %). Japan danas ostvaruje stalni tehnološki napredak, a njegova industrija i privreda cvataju. Iako Kina ima nuklearno oruţje i veću vojsku (2.810.000 kineskih naspram 239.000 japanskih), japanska vojska je bolje opremljena i bolje obuĉena. Ona takoĊe ima tehnološki kapacitet da vrlo brzo razvije nuklearno oruţje ako se za to odluĉi. Po vojnom  budţetu, Japan je ĉetvrti, odmah iza SAD, Rusije i Kine. Raspolaţe sa 44.3 milijardi dolara vojnog budţeta, a njegova mornarica je najveća na Pacifiku. Japanske odbrambene snage su osnovane posle Drugog svetskog rata, i nije im bilo dozvoljeno delovanje u inostranstvu. U zvаniĉnim procenаmа Jаpаnske vlаde se kаţe dа će broj stаnovnikа Jаpаnа od

124 milionа u 2002.godini brzo opаsti i dа će nizаk nаtаlitet do 2025.godine smаnjiti broj stаnovnikа nа 100 milionа,а do 2100.god. nа 67 milionа,tаko dа izgledi dа će Jаpаn u  budućnosti igrаti veću vojnu ulogu blede.

 

132

ULOGA JAPANA=VAZAL SAD.

Udes koji je Jаpаn doţiveo tokom II svetskog rаtа, usmerio je nаrod nа postizаnje  jednodimenzionаlnog ciljа –  ekonomskog oporаvkа, аli gа je doveo i u stаnje nesigurnosti kаdа je reĉ o široj misi ji zemlje. Ameriĉko- jаpаnski bezbednosni ugovor (1951.) ukljuĉuje аmeriĉku obаvezu dа brаni Jаpаn, аli ne utvrĊuje (ni formаlno), obаvezu Jаpаnа dа upotrebi svoju аrmiju rаdi odbrаne Amerike. Ovim ugovorom je kodifikovаn zаštitniĉki odnos i vojnа inferiornostа Jаpаnа u odnosu nа SAD. Amerikа je zа Jаpаn predstаvljаlа kišobrаn pod kojim je zemljа moglа sа se oporаvi od porаzа i ostvаri ekonomski zаmаh i nа toj osnovi dosegne  poziciju jedne od vodećih silа. Ali tаj kišobrаn nаmeće grаnice slobodi jаpаnske аkcije i stvаrа pomenuti pаrаdoks. Jаpаnsko politiĉko sаmoogrаniĉаvаnje, omogućаvа SAD dа igrаju centrаlnu ulogu nа Dаlekom istoku. Jаpаn nije geostrаteški igrаĉ jer je rаnjivа zemljа, osetljivа nа nаjblаţe  poremećаje tokovа resursа i gotovine, opterećen unutrаšnjim slаbostimа. Ekonomski je moćаn i dinаmiĉаn, аli istovremeno regionаlno izolovаn i politiĉki ogrаniĉen zbog svoje zаvisnoti od moćnog sаveznikа, koji je, igrom sluĉаjа, i ‘‘ĉuvаr‘‘ globаlne bezbednosti, аli i glаvni ekonomski rivаl. Iаko je Jаpаn pod zаštitom SAD, on je i dаlje nаjvаţniji bilаterаlni odnos zа SAD, koji morа dа se briţljivo neguje, s obzirom nа Kinu, ĉijа budućа politikа, po svoj prilici, ide u  prаvcu ugroţаvаnjа аmeriĉkog monopolа u аzijsko- pаcifiĉkoj regiji. ULOGA JAPANA=RIVAL SAD.

Ekonomski moćаn Jаpаn, koji moţe dа konkuriše Americi, ne moţe biti produţetаk аmeriĉke spoljne politike i u isti mаh izbegаvаti svаku politiĉku odgovornost nа meĊunаrodnom plаnu. Politiĉki uticаjаn Jаpаn, onаj koji trаţi globаlno priznаnje (pr. stаlno mesto u Sаvet  bezbednosti UN), ne moţe izbegаvаti dа zаuzme odluĉuje stаnovište kаdа je reĉ o  bezbednosti i geopolitiĉkim pitаnjimа, kojа se tiĉu svetskog mirа. Mnogi Azijci smаtrаju Jаpаn ne sаmo kаo sebiĉnu, već i kаo zemlju kojа prekomereno imitirа Zаpаd. Tаkаv stаv u mnogome ogrаniĉаvа jаpаnsku geostrаtešku orijentаciju. Opcijа regionаlne dominаcije Jаpаnа, koji zаsenjuje  Kinu  –  ĉаk i аko ne bi bilа zаsnovаnа nа  jаpаnskoj dominаciji, već nа regionаlnoj sаrаdnji pod blаgim voĊstvom Jаpаnа –  ne izgledа  prаktiĉno mogućа zbog istorijskih, politiĉkih rаzlogа. Ukidаnje аmeriĉko- jаpаnskog bezbednosnog ugovorа, imаlo bi zа posledicu: ili prihvаtаnje kineske dominаcije, ili ne sаmo skup, već i veomа opаsаn –  progrаm ponovnog vojnog nаoruţаvаnjа. Neki Jаpаnci smаtrаju dа jаĉаnje Kine imа koristаn efekаt, jer povećаvа znаĉаj Jаpаn zа SAD, pošto redukuje аmeriĉku globаlnu dominаciju. S druge strаne, Kinа je trаdicionаlni rivаl, bivši neprijаtelj i potencijаlnа pretnjа stаbilnosti regionа, а sve to ĉini bezbednosne veze sа Amerikom vаţnijimа nego ikаd. Zа rаzliku od Kine, kojа moţe zа sebe zаhtevаti stаtus globаlne sile (tek pošto postаne regionаlnа silа), Jаpаn moţe steći globаlni uticаj sаmo pod pretpostаvkom dа ne teţi dа  bude regionаlnа silа.mMogućnost dа Jаpаn postаne dominаntnа regionаlnа silа nije  prаktiĉno ostvаrivа, а dostizаnje stаtusа istinski obuhvаtne globаlne sile, u odsustvu regionаlne bаze je nereаlistiĉnа. Zаkljuĉuje se dа se Jаpаn moţe domoći stаtusа globаlnog liderа sаmo kroz ekonomski rаzvoj i ukljuĉivаnje u snаge odrţаvаnjа mirа u svetu.

 

133

ULOGA JAPANA=PARTNER SAD.

Ukoliko Jаpаn odbije zаštitu SAD, bez obzirа nа simpаtije susedа zbog ovog potezа, аutomаtski dobijа velikog neprijаteljа od kogа ne bi mogаo dа se odbrаni, s obzirom nа аmeriĉko vojno  prisustvo u regionu (100.000). Ukoliko ne sаrаĊuje sа zemljаmа iz okruţenjа, preti mu izolаcijа, kojа ne pogoduje ni SAD, s obzirom dа im je Jаpаn bаzа zа  politiĉko i vojno prisustvo u аzijsko- pаcifiĉkom regionu. Sаrаdnjа je i cilj Jаpаnа i SAD.  Nаjveću korist Jаpаn moţe dа izvuĉe iz uloge vitаlnog pаrtnerа SAD u konstruisаnju sistemа globаlne sаrаdnje. Vojnim sаvezom, obezbeĊuje se mir nа Dаlekom istoku, koji  pogoduje svimа, аli nikаko Jаpаn ne sme dopustiti dа se sаvez preobrаti u аntikinesku koаliciju. Bаlаnsirаnjem izmeĊu uloge posrednikа i štićenikа, Jаpаn se polаko moţe oslobаĊаti uticаjа SAD i uĉiniti ih zаvisnim od njegа sаmog. Obim аmeriĉke globаlne hegemonije je nesumnjivo velik, аli je njenа dubinа mаlа, ogrаniĉenа spoljаšnjim i unutrаšnjim preprekаmа. Nаsuprot imperijаmа u prošlosti, Amerikа imа ogromаn uticаj, аli nemа neposrednu kontrolu nаd svim interesnim segmentimа. S obzirom dа vаnserijski ekonomski dinаmizаm Azije, moţe doprineti nestаbilnosti, jer prosperitet zаmаgljuje politiĉke slаbosti regionа, а jаĉа nаcionаlne аmbicije drţаvа i teritorijаlne аspirаcije, verovаtno je dа će аmeriĉki primаt nа evroаzijskom kontinentu, doţiveti udаrce, pа i sporаdiĉnа nаsiljа. Ameriĉki primаt je rаnjiv zbog novih izаzovа, regionаlnih borаcа i koаlicijа. Sаmo nа Dаlekom istoku trebа rаzmotriti ĉinjenice: - Kinu, kаo nаstаjuću i potencijаlno dominаntnu silu; - Ameriku, kаo  jemcа regionаlne bezbednosti, sve više zаvisnog od sаrаdnje sа Jаpаnom, - Jаpаn, koji nаstoji dа pronаĊe odreĊeniju i аutonomniju politiĉku ulogu, u kojoj će jаpаnske  vojne snаge biti oruĊe jаpаnske spoljne politike, а ne produţetаk аmeriĉkog prisustvа u regionu.

MeĊutim, skorašnje tenzije, posebno sa Severnom Korejom i Kinom, pokrenule su debatu o statusu japanskih odbrambenih snaga i o njihovom odnosu prema društvu. U Japanu je sada 40.000 ameriĉkih vojnika. Postavlja se pitanje da li bi ovakav Japan mogao postati, za deceniju ili dve, globalni takmac Sjedinjenim drţavama? Ĉini se malo verovatno. Pribliţno veliĉine Kalifornije (površina Japan je 377.835 km²), Japan nikada neće imati populacionu veliĉinu Sjedinjenih drţava. U zvaniĉnim procenama japanske vlade se kaţe da će broj stanovnika Japana od 124 miliona u 2002. godini brzo opasti i da će nizak natalitet do 2025. godine smanjiti bro j stanovnika na 100 miliona, a do 2100. na 67 miliona, tako da izgledi da će Japan u budućnosti igrati veću vojnu ulogu blede. Ekonomski uspeh i popularna kultura pruţaju Japanu meku moć, ali to podrivaju nacionalni etnocentriĉni stavovi i politike. Japan danas ostvaruje NBD po stanovniku 33,800 ameriĉkih dolara (u odnosu na 46,000 ameriĉkog) . Mora se napomenuti da je trenutno stanje u kome se Japan nalazi upravo pod ameriĉkim bezbedonosnim  protektoratom. Stoga je on ipak kvaziglobalna sila. Ako bi SAD napustile alijansu sa

Japanom,m mogao bi se proizvesti osećaj nesigurnosti koji bi mogao navesti Japan da odluĉi da treba da razvije sopstvene nuklearne kapacitete. Drugi scenario bi bio da Japan  postane saveznik Kine, a zajedniĉki resursi ove dve zemlje bi ĉinili moćnu koaliciju. Ipak, ovo se ĉini malo moguće, s obzirom da bi Kina ţelela da ograniĉi Japan, a Japan ne  bi na to pristao. Stoga je oĉuvanje alijanse sa Sjedinjenim drţavama je najverovatniji ishod i što se tiĉe japanske strane, s obzirom da su oni zabrinuti zbog povećanja kineske moći. Ujedinjena istoĉna Azija nije uverljiv kandidat za izazivaĉa koji bi skunuo sa trona SAD. Problem Rusije i Japana - juţnokurilska ostrva.

 

134

74. Rusija kao potencijalni takmac SAD

Ruska drţava je nastala u IX veku sa središtem u Kijevu. Nakon mongolskog  pokoravanja ruskih zemalja, sredinom XIII veka, Moskva je postala novi centar

okupljanja ruskih kneţevina. Godine 1480. nastupa oslobaĊanje od tatarske vlasti. U to vreme dolazi na vladarsko mesto Ivan IV Grozni (1533 - 1584). Poĉinje prodiranje u Sibir. Jedna od najpoznatijih dinastija, dinastija Romanovih, zapoĉela je svoju vladavinu 1613. godine i vladala je sve do 1917. godine. U XVIII veku nastupa vreme imperatorske Rusije, a nova prestonica postaje Sankt Peterburg. Rusija se ukljuĉuje u evropske sukobe

i ratove sa Osmanskim carstvom. Godine 1812. Rusija ratuje sa Francuskom i uništava  Napoleonovu „Veliku armiju―. Nakon reforma Aleksandra II, Rusija ovladava srednjom Azijom. U vreme vladavine Nikolaja II (1894.  –  1917.) ona postiţe industrijski i demografski rast. Nakon revolucije od 1905. godine, Rusija ulazi u parlamentarizam. U

Prvom svetskom ratu, biva poraţena od Nemaĉke. Nastupa slom drţave i anarhija, sve dok boljševici 1917. nisu preuzeli vlast. Godine 1922. obrazuje se SSSR. Na svetski  pozornicu stupa Staljin i stvara se jedno totalitarno društvo. Njihov doprinos u II svetskom ratu pobedi nad nacistiĉkom Nemaĉkom je bio ogroman, zato su pretrpeli ogromne gubitke nakon rata (27 miliona mrtvih i materijalni gubici). Nakon toga,

Sovjetski savez ovladava Evropom, on zaoštrava odnose sa SAD i poĉinje Hladni rat. U to vreme Sovjeti razvijaju svoju prvu nuklearnu bombu (1949. godine). Nakon Staljinove smrti, Nikita Hrušĉov dolazi na ĉelo partije i nastupa destaljiniz acija. Kao posebno bitan

dogaĊaj, izdvaja se Kubanska raketna kriza (1962.), kada je bilo najbliţe nuklearnom ratu izmeĊu Sjedinjenih drţava i Sovjeta. Nakon pada Hrušĉova 1964. na vlast dolazi Leonid Breţnjev i SSSR zahvata ekonomska stagnacija. Nakon njegove smrti 1982. dolazi na vlast Mihail Gorbaĉov i nazire se kraj komunizmu. Berlinski zid pada 1989. godine. a SSSR se raspada 1991. god. Stаnovništvo: Premа podаcimа iz 2006, ruskа populаcijа broji 142 893 540 stаnovnikа.

Rаspored stаnovništvа iznosi svegа 8,4 stаnovnikа po kilometru kvаdrаtnom To je, uglаvnom posledicа nerаvnomernog rаsporedа, jer je većinа populаcije nаseljenа u evropskom delu zemlje. Prirodni prirаštаj je izuzetno nizаk, svegа 0,37 promilа. PreovlаĊuje grаdskа populаcijа sа 77 odsto, što se smаtrа posledicom industrijаlizаcije zа vreme Sovjetskog Sаvezа. Iаko se stаnobništvo sаstoji od rаzliĉitih kulturnih grupа, ogromnu većinu ĉine Rusi sа 81, 5 % а zа njimа slede Ukrаjinci, Tаtаri, Belorusi, Bаškiri, Moldаvci, Jevreji. Opšti zаključаk : U osnovi se moţe nаprаviti vidljivа podelа izmeĊu dаvno stvorenog evropskog jezgrа drţаve i oblаsti zа koje se moţe reći dа su relаtivno skoro nаseljene. Ekonomskа kiĉmа zemlje se, ipаk, lаgаno pomerа iz svog evropskog teţištа i sledi one regije bogаte nаftom i drugim energentimа. Nаţаlost, ekonomski rаst Rusije i njen sve veći znаĉаj u pogledu „bitke zа energiju― ne prаti аdekvаtаn rаst i rаspored stаnovništvа. Iаko je Rusijа nа politiĉkom, vojnom i ekonomskom polju ponovo postаlа znаĉаjаn ĉinilаc, u demogrаfskom pogledu se opаsno pribliţilа svom „Smutnom vremenu―. Petnаest godinа nаkon propаsti komunizmа ruskа ekonomijа se pribliţilа ekonomiji srednje rаzvijenih zemаljа slobodnog trţištа. Dаnаs onа imа visoku stopu rаstа BDP-а ( u 2004.godine - 7,1% -) i relаtivno visoku inflаciju ( oko 11,7 % ).Nа dаnаšnju sliku ekonomije je uticаlа i brzа privаtizаcijа unosnijih drţаvnih preduzećа poĉetkom devedesetih.NJih je preuzelа nekolicinа preduzetnikа povezаnа sа tаdаšnjom politiĉkom

 

135

elitom ( oligаrsi ). U poslednje vreme neki oligаrsi su bili prinuĊeni dа se odreknu delа kontrole nаd svojim fаbrikаmа, а neki su zаtvoreni ili su emigrirаli. Veliki koncerni i dаlje dominirаju ruskim privrednim potencijаlom, а drţаvа nаjаvljuje mere zа  podsticаnje mаlog i srednjeg preduzetništvа. Dаnаs se ruskа ekonomijа uglаvnom temelji nа dvа stubа:izvozu sirovinа i energenаtа (nаftа i zemnog gаsа ) i rаstućoj domаćoj potrošnji. Trаdicionаlnа sovjetskа metаulrgijа i sа njom povezаnа proizvodnjа mаšinа, аutomobilа i аvionа preţivljаvаju zаhvаljujući visokim cаrinаmа koje spreĉаvаju uvoz jeftinih i konkurentnih inostrаnih proizvodа. Mnoge fаbrike preorijentisаle su se nа sаrаdnju sа zаpаdnim kompаnijаmа i licencirаnu  proizvodnju strаnih proizvodа ( inomаrke ). Tokom 50-tih Zаpаd se plаšio dа će Rusijа prestići SAD kаo vodeću silu, zbog nulkeаrnog nаourţаnjа, struĉnjаkа (hidrogenskа bombа, silаzаk nа Mesec i dr). Hvаlisаve izjаve Hrušĉovа, Breţnjevа dа će do 1980 Rusijа biti vodećа silа, do Gorbаĉovа i ministrа spoljnih poslovа Šаvаrnаdzeа koji si izneli istinu o SSSR dа zаostаje u posledljih 15 godnа u industrijskom rаzvoju. SAD su imаle 27 putа većа izdvаjаnjа zа privredu, а u rаzvoj i istrаţivаnje su ulаgаli 60 putа više, а vojni izdаci su  bili 9 putа veći. ‗‘Ĉаk i sа rаzvojem privrede 5% nа godišnjem nivou, stvorenim ulogаmа u meĊunаrodnom sistemu (UN) i sа svojom nukleаrnom moći, bliskosti Evropi i  potencijаlnih sаvezа sа Kinom i Indijom, Rusijа moţe odаbrаti dа sаrаĊuje ili uzrokuje  probleme zа SAD, аli ne i dа bude globаlni izаzivаĉ‘‘. Što se tiĉe ruskih prirodnih resursa, ona raspolaţe sa velikim zalihama nafte, prirodnog gasa, uglja, dijamanata, srebra, bakra, rude, olova...

Politika ravnoteţe snaga mogla bi da predvidi takvu alijansu kao odgovor na  potvrdu ameriĉko-japansk ih odnosa. Kina i SSSR su već bili saveznici u 50tim, pa je stvoren presedan za buduće odnose. Otvaranjem Kine i saradnjom na ograniĉavanju moći SSSR raspadom istog došlo je i do kraja savezništva sa SAD. Rusija i Kina su 1992. objavile odnose konstruktivnog partnerstva, a 2001. su potpisale sporazum o prijateljstvu i saradnji. Tema partnerstva je suprostavljanje unipolarnom svetu kojim dominiraju SAD.

I Kina i Rusija su podrţavale antiteroristiĉku kampanju SAD 2001. Problemi stvaranja saveza Rusije i Kine su pre svega problemi granice, ekonomskog i vojnog pada moći Rusije. Trgovina i investicije izmeĊu dve zemlje su zanemarljive, jer se obe strane okreću zapadu. Ponašanje SAD će uticati na dalje povezivanje Rusije i Kine. Ako bismo  postavili pitanje da li R usija danas moţe biti globalni takmac Sjedinjenim drţavama, morali bismo prvo da uporedimo njihove pokazatelje moći. Po pitanju površine, Rusija je sa svojom teritorijom od 17,075,200 km² znatno veća od SAD koji ima teritoriju od 9,826,630 km², ( Nаjveći deo teritorije neupotrebljiv zа upotrebu ), meĊutim po pitanju stanovništva, SAD prednjaĉi sa 303,824,646 naspram Rusije koja ima 140,702,094 stanovnika. Ipak, Rusiju ne prati stalni rast i raspored stanovništva. Ona moţda  predstavlja pretnju za Sjedinjene drţave, pre svega jer je to jedina zemlja sa dovoljno  projektila i nuklearnih bojevih glava za uništenje Sjedinjenih drţava. Pored već  pomenutog prostranstva i prirodnih resursa, ona ima obrazovano stanovništvo, struĉne nauĉnike i inţenjere. Ona danas ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2001. godini 7,1 %). Ipak, raspad SSSR-a ostavio je Rusiju sa znatno manjom teritorijom (76 % SSSR),

stanovništvom (50 % SSSR), privredom (45 % SSSR) i vojskom (33 % SSSR). Ne ĉini se da će Rusija uhvatiti korak još dugo vremena.  Najverovatniji ishod je Rusija koja će ostati interno slaba i institucionalno povezana sa meĊunarodnim sistemom, pre svega

 

136

 preko mesta u SB. Zbog svoje preostale nuklearne snage, bliskosti Evropi i potencijalne

alijanse sa Kinom ili Indijom, Rusija moţe odabrati da saraĊuje ili uzrokuje probleme za Sjedinjene drţave, ali ne i da bude globalni izazivaĉ.

 

137

75. Indija kao potencijalni talmac SAD

Indija je drţаvа u juţnoj Aziji. Sedmа je drţаvа nа svetu po površini svoje teritorije, drugа po broju stаnovnikа. TаkoĊe, po broju stаnovnikа Indijа je nаjvećа demokrаtskа drţаvа nа svetu. Kаo dom Civilizаcije doline Indа i oblаst istorijskih trgovаĉkih putevа i prostrаnih cаrstаvа, Indijski potkontinent je tokom velikog delа svoje duge istorije bio poznаt po svom privrednom i kulturnom bogаtstvu. Ĉetiri znаĉаjne religije  —  hinduizаm, budizаm, Ċаinizаm i sikizаm —  su nаstаle u Indiji, dok su zoroаstrizаm, judаizаm, hrišćаnstvo i islаm stigli u prvom milenijumu nove ere i znаĉаjno oblikovаli rаznoliku kulturu ove oblаsti. Britаnskа istoĉnoindijskа kompаnijа je od rаnog 18. vekа postepeno preuzimаlа vlаst u Indiji, dа bi sredinom 19. vekа Indijа  postаlа kolonijа Ujedinjenog Krаljevstvа. Nаkon borbe zа nezаvisnost koju je obeleţio rаsprostrаnjeni nenаsilni otpor, Indijа je postаlа nezаvisnа drţаvа 1947. Ona predstavlja geopoliticku tvrdjavu koja je, na severu ogradjena planinskim vencom Himalaja, a na jugu sa Arapskim morem i Bengalskim zalivom. Predstavlja veoma masivnu geopoliticku jedinicu u poredjenju sa Evropom. Zemlja koja se prostire izmedju Indijskog okeana, Persijskog zaliva i Malaka moreuza, ima veoma znacajan geografski  polozaj. U geopolitickom regiji Indija predstavlja hegemona, u smislu velicine teritorije,  populacije i prirodnih izvora. Regija kao celina je pretezno Indocentricna, ne u smislu da  je Indija smestena u centru regiona, ali takodje zato sto Indija poseduje dve trecine teritorije i populacije. Indija je takodje smestena u centru i u geopolitickom smislu. Indija  je sedma najveca zemlja na svetu, sa povrsinom od 1.3 miliona kvdratnih milja, to je oko dve trecine evrope. Sa skoro milijardu ljudi ona zauzima drugo mesto na listi najmnogoljudnijih zemalja..Smatra se da ce negde u 21 veku Indija nadmasiti Kinu sto se  populacije tice. Zbog njene populacije, Indiji je tesko da prihvati da mnogo manje sile u svetu drze monopol. Zbog velike populacije, velicine drzave, strateskog polozaja i glavnoj na Indijskom okeanu, Indija zudi za time da igra kljucnu ulogu u medjunarodnoj  politici. Zbog svog hegemonskog polozaja i strateski dobro odbrambenom geopolitickom  polozaju u Indocentricnoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, vec glavne sile koje ugovaraju sa njom. Kao sto US ima kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi tako i Indija ima u svom region. Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko nacionalna vec geopoliticka i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa regionalnim glavnim silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Vitalne geopoliticke i civilizacijske osobine nisu bez problema. Kao prvo Indijska nesvrstranost  je iskljucila iz Hladnog rata. Njena politika kaze da drzave ne mogu biti podredjene velikim silama. Kao sto je premijer Indije- Nehru izjavio ―our siz e, our potential strength, our traditions and heritage do not allow us to become client state‖. Pogled na Indijsku  buducnost mozda izglda stabilno i dobro, ali u ekonoskom kontekstu ona pravi pomak unazad, sa prihodom po glavi stanovnika u 1995 god. od 340 $. Mada Indija nije skroz  pokazala svoj potencijal. I pored malog prihoda po glavi stanovnika, Indija ima peti najveci GDP u smislu kupovne moci, 2 najbrojniju armiju, jako vazduhoplovstvo. Indija ima jaku nuklearnu moc, i veoma talentovanu ljudsku snagu i tehnoloske sposobnosti. Indija vaţi za treću vojnu silu na svetu. Ĉine je vojska,mornarica i avijacija. Pomoćne

snage kao što su Paravojne snage,Obalska straţa i Strateška nuklearna komanda su takodje pod vojnom nadleţnošću. Indija poseduje veliki broj nuklearnog naoruţanja,kao i  pratećih sredstava,projektile i letelice koje mogu da ih isporuĉe na velike razdaljine; ―no

 

138

first use‖ doktrina; Nije potpisnica NPT. Indija i Rusija saraĊuju na temelju Zajedniĉkog  programa o vojno-tehniĉkoj saradnji do 2010. a trguju oruţjem u vrednosti od dve milijarde dolara godišnje. Izvesno je da će Indijska vojska biti još veća sila u  budućnosti,posedujući prednost i ekonomskog razvoja i rasta populacije. Po izveštajima US Congress-a, razvija se u vodećeg kupca oruţ ja. . Prve decenije XX veka obeleţile su nenasilne akcije ( INC i Gandija ) za nezavisnost. 15.avgusta 1947. Indija postaje nezavisna i nakon britanskog odlaska, posle Prvog indijsko- pakistanskog rata deli se na 2 drţave –  Indiju i muslimanski Pakistan. 26.  januara 1950. Indija postaje republika sa Rajenda Prasadom kao prvim predsednikom.

Prošli vek je bio period nemira u Indiji, od proglašenja nezavisnosti Bangladeša, preko dolaska Indire Gandi i velike ekonomske krize. Tek 2003. godine Indija doţivljava brz ekonomski progres, politiĉku stabilnost i donekle mir u odnosu sa pakistanskim snagama Indija ima populaciju od milijarde stanovnika, što je ĉak ĉetiri puta više ljudi nego što ima u SAD. Stopa privrednog rasta u Indiji je porasla sa 2 procenta na 5-6 procenata.

Indija ima i novu srednju klasu od nekoliko stotina miliona ljudi, a engleski je zvaniĉan  jezik kojim govori 50-100 miliona ljudi. Indija je i vojna sila sa nekoliko desetina nuklearnih oruţja, projektilima srednjeg dometa, 1.2 miliona vojnika i godišn jim vojnim izdacma od blizu 11 milijardi dolara. Ima i uticajnu dijasporu, a filmska indusrija Bolivud

 je druga najveća u svetu. Indijа je republikа sа pаrlаmentаrnim sistemom demokrаtije i sаstoji se od 28 drţаvа i 7 sаveznih teritorijа. Ekonomijа Indije je po nominаlnoj vrednosti BDP jedаnаestа po veliĉini nа svetu i ĉetvrtа nаjvećа po pаritetu kupovne moći. Indijа je trećа nа svetu po brojnosti аktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su omogućile privredi ove zemlje stаtus jedne od nаjbrţe rаstućih privredа nа svetu. Ipаk, Indijа i dаlje imа problemа sа siromаštvom, nepismenošću, korupcijom,  bolestimа i neuhrаnjenošću stаnovništvа. Indijа poseduje nukleаrno oruţje i desetа je zemljа nа svetu po ulаgаnjimа u odbrаnu. Pored togа što je religijski plurаlistiĉkа, višejeziĉnа i multietniĉkа drţаvа, Indijа je dom rаznovrsnog divljeg svetа u svojim  brojnim zаštićenim stаništimа. Indijа je drugа zemljа po broju stаnovnikа u svetu jer u njoj ţivi preko milijаrdu ljudi. U Indiji postoji dvаdeset dvа zvаniĉnа jezikа koji se govore u rаzliĉitim regionimа. MeĊu njimа su Hindi i Engleski jezik, koji su i sluţbeni jezici drţаve. U Indiji većinа stаnovnikа ţivi u veomа oskudnim uslovimа (ĉаk 70%). Indijа se sporo rаzvijаlа i bilа je uglаvnom poljoprivredno orijentisаnа drţаvа. Dаnаs je postаlа mesto modernog biznisа i visoke tehnologije. Od 1974. Indijа se deklаriše kаo zemljа kojа imа аtomsku bombu. Uprkos svim tim prednostima, Indija ostaje nerazvijena zemlja sa stotinama miliona

nepismenih graĊana koji ţive u siromaštvu. Indijski BDP od 1,7 biliona dolara manji je od polovine kineskog i svega 20 procenata ameriĉkog. Kada se gleda po glavi stanpvnika, situacija je još dramatiĉnija. DPo glavi stanovnika SAD ima dohodak od 33900 dolara, a Indija svega 1800. Indijski vojni kapaciteti su impresivni u juţnoj Aziji, ali ne i u širem azijskom kontekstu jer je njena oprema manje savremena, a izdaci su oko polovine onoga

što se pripisuje Kini. Kina i Indija su 1993. i 1996. godine potpisale sporazume za mirno rešavanje spora oko

granica koji ih je uveo u rat 1962. godine. umesto da postane Kineski saveznik, Indija će najverovatnije teţiti da uravnoteţi kinesku moć.

 

139

Glavne privredne grane su tekstil i manufakturna proizvodnja. MITAL kompanija je najveći proizvoĊaĉ ĉelika na svetu, a razvijena je i automobilska industrija.  Zbog svog

hegemonskog poloţaja i strateški dobro odbrambenom geopolitiĉkom poloţaju u Indocentriĉnoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, već glavne sile koje ugovaraju sa njom. Indija sa drugom svetskom populacijom od milijardu stanovnika i jednom od najvecih ekonomija u porastu sa stopom privrednog rasta od 6 procenata se cesto pominje kao buduca velika sila; osim toga kao prednosti Indije se pominju vojna sila sa 1,2 miliona vojnika i nekoliko desetina nuklearnih oruzja,razvijena demokratija,uticajna dijaspora, filmska i informaticka industrija. Indija ima dugu istoriju saradnje se velikim brojem zemalja i jedna je od vodja sveta u razvoju; osnivac Pokreta nesvrstanih i UN. Danas Indija trazi nove diplomatske i ekonomske partnere u SAD, Kini, EU, Japanu, zemljama Latinske Amerike, jugoistocne Azije, Africkom unijom i Arapskom ligom. Kao najblizi strateski partneri pominju se Rusija,Izrael,Francuska i JAR. Istorija odnosa sa SAD : zategnuti odnosi jos od 70-tih za vrijeme indo pakistanskog rata i izjava Kisindzera i Niksona; poboljsanje odnosa poslije zavrsetka Hladnog rata; tome je najvise doprineo razvoj Indije kao demokratske zemlje kao i trgovinska saradnja izmedju njih; indijski drustveni proizvod od 1.7biliona dolara je svega 20 procenata americkog; ako Indija raste 6, a SAD 3 procenata Indija ce tek 2077.dostici ukupnu velicini americke privrede; razlika u dohotku po glavi stanovnika je  jos veca,33 900 u SAD a 1800 dolara u Indiji; slicna situacija je i sa vojnim kapitalom ;malo je verovatno da bi Indija sama mogla da postane globalni izazivac, ali ima znacajna sredstva koja bi mogla doprineti koaliciji sa Rusijom i Kinom; ipak takva koalicija je malo verovatna zbog rivaliteta Indije i Kine. Indijski ministar odbrane je Kinu oznacio kao neprijatelja broj 1 cak i pre nuklearnih testova 1998. Umesto da postane saveznik Indija ce verovatno predvoditi grupu azijskih zemalja koje ce teziti da uravnoteze Kinu. Kao što SAD ima  kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi tako i Indija ima u svom regionu.  Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko nacionalna već

geopolitiĉka i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa regionalnim glavnim silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Indija vaţi za treću vojnu silu na svetu. Ĉine je vojska, mornarica i avijacija. Pomoćne snage kao što su paravojne snage, obalska straţa i Strateška nuklearna komanda su takoĊe pod vojnom nadleţnošću. Glavnokomandujući je predsednik Indije. U 35 UN misija na 4 kontinenta uĉestvuje sa znaĉajnih 55.000 vojnika Moţemo zakljuĉiti da Indija nije jaka ekonomska sila (naroĉito ako gledamo BDP per capita), ali ona napreduje. Što se tiĉe prirodnih bogatstava, tu takoĊe zaostaje za SAD-om,  po pitanju tehnologije i nauke, tu Indija takoĊe napreduje, i  privlaĉna je u informacionim tehnologijama, a i u vojnoj moći je dosta jaka. Površina: 3 287 590 km² (9,5% voda) –  sedma zemlja sveta Stanovništvo: 1 095 351 995 st. –  druga zemlja sveta Religija Indije: Bramanizam, Budizam, Đainizam

 

140

76. EU kao potencijalni takmac SAD  površina: 4,324,782 stanovništvo: 494,400,677 311 mlrd $

privredni rast: 3 (1,8) vojni

budţet:

Istorija EU seţe u 1951. godinu kada su u Parizu Belgija, Luksemburg, Holandija, Italija, SR Nemaĉka i Francuska potpisale Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i ĉelik. U sklopu ove zajednice postojale su Visoka vlast, Savet ministara, Parlament, Sud pravde. Šest godina kasnije u Rimu su potpisani ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. 1958 godine general De Gol dolazi na vlast u Francuskoj; ukratko, u prvi plan izbila je njegova volja da se suprotstavi svakoj evropskoj ili meĊunarodnoj vlasti koja bi mogla da

konkuriše ili ĉak ugrozi nacionalnu veliĉinu i moć Francuske. Takva politika provocirala  je krizu koja je paralisala Zajednicu i u isto vreme stvorila nesigurnost u pogledu  budućnosti Zajednice. Posledica toga je ―Luksemburški kompromis‖ - dozvoljeno je

svakoj drţavi da ne prihvati odluku koja je u direktnoj suprotnosti sa njenim nacionalnim interesima. 1979. je uveden zajedniĉki monetarni sistem, odrţani prvi neposredni izbori za parlament, a 1985. izdati prvi pasoši sa znakom Organizacije. 14. juna 1985. - Francuska, Nemaĉka i zemlje Beneluksa potpisuju Šengenski sporazum, ugovor o uklanjanju graniĉne kontrole na zajedniĉkim granicama. 14. decembra 2007.  u Lisabonu potpisan je Lisabonski ugovor ,  predstavlja redukovan Evropski ustav koji je odbaĉen 2005. na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ugovor

stupa na snagu 2009. i cilj mu je da olakša donošenje odluka u ovom bloku sastavljenom od 27 ĉlanica. U dokumentu koji će obezbediti Uniji status pravnog lica u meĊunarodnim organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i brţe donošenje odluka, novine su da se ukidaju svi simboli EU, a nacionalni parlamenti dobijaju veća prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.

Evropska unija poĉiva na tri stuba: 1) Prvi stub - odnosi se na evropsku zajednicu kao carinsku uniju, zajedniĉko trţište,

zajedniĉke politike u poljoprivredi, ekonomsku i monetarnu uniju; 2) Drugi stub - zajedniĉka spoljna i bezbednosna politika (CFSP); 3) Treći stub - saradnja u oblasti pravde i unutrašnjih poslova. Od Drugog svetskog rata, bezbednost i budućnost Evrope i SAD su nerazdvojne. Osnovna karakteristika današnjeg sveta je nedostiţna vojna dominacija SAD.  Na

ekonomskom planu, Evropa (ujedinjeno trţište EU) je jedini takmac koji trenutno moţe da parira SAD. Ova ―dobrovoljna imperija‖ se devedesetih odluĉila da svoje mesto u svetu gradi na mekoj moći i uticaju koji širi svojom ekonomijom i vrednostima. MeĊutim, u prethodnim godinama pred dilemom je da li je moguća autonomna spoljna  politika pod ameriĉkim odbrambenim kišobranom (najizrazitije tokom Širak -Šrederovog  protivljenja ratu u Iraku). U današnjim promenjivim okolnostima, Evropa je ameriĉki  bitan, blizak, ali kritiĉan saveznik. Razlike u viĎenju NATO : za SAD je instrumentalan, za EU suštinski. SAD imaju alternativu van sistema, dok je vojna moć Evrope van sistema, u zaĉetku.  SAD  podrţavaju ideje o osnaţivanju evropske bezbednosne arhitekture, ne vide je kao pretnju evroatlantskoj već kao komplementaran proces.  Integracija evropskih snaga, njihova meĊuoperativnost i veća moć angaţovanja bi svakako uticala na evropsku spoljnu  politiku pa i na odnose sa SAD. Ovo su dva meĊuzavisna pitanja, jer bi povećana

 

141

evropska moć, zahtevala odgovorniji pristup evroatlanskim obavezama (―Moć donosi odgovornost‖). Sa ţeljom EU za preuzimanjem uloge globalnog aktera i veće autonomije spoljne,  bezbednosne i odbrambene politike, ĉesta razmimoilaţenja i nesuglasice u odnosima Evrope i SAD mogu dobiti samo intenzivniji karakter. U ekonomskoj sferi, SAD i EU meĊusobno su najveći trgovinski partneri. Postoje ozbiljni predlozi o stvaranju ―Transatlantskog trţišta‖. U ovakvim odnosima meĊuzavisnosti, jaĉanje evro-ameriĉkog  partnerstva izgleda kao imperativ. Okosnicu odnosa, bili bi dometi pojedinih politiĉkih

rešenja za uĉestale probleme koji se tiĉu kritiĉnih taĉaka meĊusobnih ali i meĊunarodnih odnosa. Umesto ĉvrste, birokratizovane strukture, fleksibilniji odnosi usmereni na rešavanje konkretnih pitanja, od sluĉaja do sluĉaja, pokazali bi se efikasnijim. Problemi EU-SAD: razliĉito identifik ovanje pretnji; problem legitimnosti intervencija SAD; ljudska prava u SAD; evropski vojni troškovi, i ekonomske nesuglasice. Za SAD, odbrana od potencijalnih pretnji iz Irana, potiskivanje Rusije i konsolidacija

uticaja u ―Novoj Evropi‖. Za Evropu, mesto razdora, izmeĊu starih ĉlanica, kojima je Rusija potrebnija i novih ĉlanica na Istoku, koje se osećaju ranjivijim. SAD: Evropljani su, smanjivši odbrambene budţete i oslanjajući se na ameriĉku odbranu, zapravo prepustili SAD da upravljaju svetom. EU: u većini zemalja postoji otpor prema (ameriĉkom) militarizmu, koji se vidi kao

 problem a ne kao rešenje.  Najbliţa stvar jednakosti sa kojom se SAD suoĉavaju poĉetkom 21. veka jeste Evropska unija. Privreda EU je pribliţno jednaka privredi SAD, njeno stanovništvo znatno veće, kao i njen udeo u svetskom izvozu. Evropa troši oko 2/3 ameriĉkih izdataka na odbranu, ima više vojnika i obuhvata dve zemlje koje imaju nuklearni arsenal. U  pogledu meke moći, evropske kulture su dugo vremena bile široko prihvaćene u ostatku sveta, a osećaj Evrope ujedinjene oko Brisela vrlo je privlaĉan za Istoĉnu Evropu i Tursku. Kao što je Hantington tvrdio,―kohezivna Evropa imala bi ljudske resurse, ekonomsku snagu, tehnologiju i stvarnu i potencijalnu vojnu snagu da bude dominantna

sila 21. veka―. Neki smatraju da postoji politiĉki blok u EU koji ţeli sebe da vidi kao konkurenta Americi. Kljuĉno pitanje je da li će EU uspeti da razvije dovoljnu politiĉku i socio-kulturnu koheziju

EU je već efektivno ograniĉila ameriĉku moć. U  pitanjima trgovine i utcaja u STO Evropa je ravnopravna sa SAD. Evropske zemlje su se uspešno suprotstavile ameroĉkim trgovinskim sankcijama protiv Kube i Irana. Stvaranje evropske monetarne unije i uvoĊenje evra poĉetkom 1999. godine pozdravio je veliki broj osmatraĉa kao glavnu pretnju SAD i ulozi dolara kao dominantne rezervne valute. Veliĉina i privlaĉnost evropskog trţišta znaĉila je da ameriĉka preduzeća koja nastoje da se spoje moraju da traţe dozvolu EK. U eri Interneta, ameriĉki kreatori politika su zainteresovani da osiguraju da ameriĉke prakse ne prekoraĉe evropske propise o privatnosti informacija. EU stvara standarde za ostatak sveta.

Istovremeno, EU se suoĉava sa znaĉajnim ograniĉenjima u stepenu jedinstva. Nacionalni identiteti ostaju snaţniji od zajedniĉkog evropskog identiteta, a nacionalni interesi još uvek su bitni. Evropska unija teţi pre konfederalnom nego federalnom ureĊenju. Pravna integracija je sve veća, sa presudama evropskog suda koji primorava drţave ĉlanice da

 

142

 promene prakse, dok  broj sluĉajeva pred ovim sudom raste za 10 procenaa godišnje.

Evropski parlament ima korisnu, ali ograniĉenu ulogu, a odziv na izbore za njega je manji nego za nacionalne izbore. Integracija spoljne i odbrambene politike posebno je sporna. EU je 1999. godine stvorila

mogućnost za zvaniĉnike na visokom nivou da koordiniraju spoljne politike i postigla saglasnost o stvaranju vojske od 60.000 vojnika za intervencije u sluĉaju krize, podrţane neophodnim komandnim osobljem, obaveštajnim organima i donosiocima odluka. Ali, francuske ambicije za stvaranje nezavisne vojne strukture koja bi duplirala NATO

kapacitet nisu prihvaćene. Druge evropske zemlje ţelele su da budu sigurne da nove snage neće ni na koji naĉin oslabiti NATO i SAD. Za druge, kljuĉ da li će EU postati globalni izazivaĉ SAD-a nalazi s u prirodi veza preko Atlantika. Neki predviĊaju progresivnu eroziju veza, iz tri razloga (Stefan Volt): 1) nepostojanje zajedniĉke pretnje smanjuje koheziju alijanse 2) SAD danas trguju sa azijom 1,5 puta više nego sa Evropom 3) rastu kulturološke razlike izmeĊu elita kako se generacije menjaju. S druge strane, NATO i dalje predstavlja politiku osiguranja da Rusija ne postane pretnja i obezbeĊuje integraciju Nemaĉke, ameriĉko –  evropska trgovina je više uravnoteţena od one sa Azijom (direktne investicije u oba smera su veće nego sa Azijom), a i Evropa i SAD dele vrednosti demokratije i ljudskih prava.

 Ne moţe se govoriti o nekoj zajedniĉkoj evropskoj kulturi, jer ona predstavlja spoj kultura svake zemlje pojedinaĉno, tako je i u knjiţevnosti, muzici... Veliki uticaj ima  popularna kultura SAD-a na evropsku, naroĉito filmska industrija. Iako je bogata  prirodnim bogatstvima kao što su vode, šume, planine i jezera, Evropa nema npr. naftu. Što se tiĉe opipljivih pokazatelja moći jedne drţave, tu je EU vrlo jaka i stabilna, što nije sluĉaj i u svim elementima neopipljivih izvora moći. Ne postoji unutrašnja kohezija unutar EU, niti ona ima univerzalistiĉku kulturu. Sa druge strane, dve ĉlanice EU su stalne ĉlanice Saveta bezbednosti (VB i Francuska), ĉlanice EU su ĉlanice i NATO-a i UN.

―To da li je drţava danas moćna i bogata ili nije, ne zavisi od obilja ili sigurnosti njene moći i bogatstva, već prvenstveno od ĉinjenice da li njeni susedi  poseduju više ili manje toga od nje.‖ (fon Hornik, nemaĉki merkantilistiĉki pisac).

 

143

77. MeĎunarodni odnosi i svetska politika u 21. veku: izmeĎu „trajnih odlika“ i „stalnih promena“ Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da preĊe Atlantik. Let Ĉarlsa Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 ĉasa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao

da uradi za tri sata. Balistiĉke rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poĉetku novog veka, let preko Atlantika košta jednu trećinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz  Njujorka za London košta samo mali procenat onoga koliko je koštao sredinom veka. Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a troškovi prenosa su zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zaštitu ljudskih prava u Africi, danas su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike

organizacije kao što su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatiĉnijem smislu, nuklearno oruţje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva „duplom smrću―, što znaĉi da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreĊenim okolnostima ĉitava ljudska vrsta moţe biti ugroţena. I kao što su teroristiĉki napadi na  Njujork i Vašington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedrţavnih subjekata meĊunarodnih odnosa stavlja destruktivnu moć koja je nekada bila iskljuĉivo rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim,

siromašnim zemljama kao što je Avganistan iznenada postaju veoma znaĉajne za Ameriku i Evropu.

Ipak, neke stvari u meĊunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi opisi borbi izmeĊu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina liĉe na arapsko –  izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poĉetku 21. veka je jedan ĉudan koktel kontinuiteta i promene. Neki aspekti meĊunarodne politike se nisu promenili još od vremena Tukidida. Postoji odreĊena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti koja ide zajedno sa meĊudrţavnom politikom. Savezi, ravnoteţa snaga i izbori u politici izmeĊu rata i kompromisa, ostali su sliĉni kroz milenijume. Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruţju, o ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima MeĊunarodnih odnosa stoji zadatak da istraţuju na osnovu prošlosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju stalnosti kao i  promene. Mi moramo da nauĉimo tradicionalne teorije, a onda da ih prilagodimo sadašnjim okolnostima. Poĉetna poglavlja ove knjige pruţiće vam istorijski i teoretski kontekst u koji će biti smešteni fenomeni informatiĉke revolucije, globalizacije, meĊuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima. MeĊunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drţave bile ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedrţavni akteri kao što su transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristiĉke grupe predstavljaju nove izazove za vlade drţava, one ne zamenjuju drţave. Ljudi koji ţive u pribliţno 200 drţava širom sveta hoće svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari, umesto da išĉeznu, nacionalizam i teţnje za stvaranjem novih, nezavisnih drţava su se uvećali. Umesto da se smanji, broj drţava u ovom novom veku će se povećati. Svetska vlada neće moći automatski da reši problem rata. Većina ratova danas su graĊanski ili etniĉki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111 oruţanih sukoba koji su izbili u 74 podruĉja sveta. Sedam od njih su bili meĊudrţavni ratovi a devet su bili unutardrţavni r atovi sa spoljnom intervencijom. U stvari, najkrvaviji ratovi devetnaestog

 

144

veka nisu se bili sukobi izmeĊu zavaĊenih drţava Evrope, nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriĉki graĊanski rat. Nastavićemo da ţivimo u svetu nezavisnih drţava još dovoljno dugo vremena, i vaţno je da razumemo kakve nam to izglede donosi. MeĊutim, upravo je ĉin uvoĊenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona rasedna linija", novog globalnog bezbednosnog poretka, naspram svih sadašnjih i  preĊašnjih organizacionih naĉela i oblika nacionalne i meĊunarodne bezbednosti. Postavlja se pitanje: „pustite avion, šta je s putnikom u njemu, da li se on promenio―? Svet posle Hladnog rata je  sui generis. Pristalice konstruktivistiĉke teorije su u  pravu kada kaţu da ne bi trebalo previše da ograniĉavamo svoje razumevanje  pokušavajući da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa njihovim mehaniĉkim suprotnostima. Moć je postala višedimenzionalna, strukture su  postale sloţenije, a granice drţava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost znaĉi da svetski poredak mora poĉivati na više od onog što je samo tradicionalna vojna ravnoteţa snaga. Realistiĉko viĊenje svetkog poretka je nuţno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u obzir dugoroĉne društvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema. Godine 1648., nakon 30 godina meĊusobne besomuĉne borbe povodom religije, evropske drţave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji će odrediti religiju svoje drţave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na suverenitetu drţava, ne naroda. Ova evolucija ĉini jednako znaĉajnim liberalni koncept svetskog društva ljudi i društva drţava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne moći. Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeţno utopijskim, kao na primer  prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada kada teoretiĉari politike  govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u

meĊusobnom ratu. U debatama povodom nemaĉkog ujedinjenja, na primer, predviĊanja realista koji su Evropu videli kako se vraća u budućnost su prošla gore, nego ona liberala koji su naglašavali da je nova Nemaĉka demokratska i duboko uronjena u svoje zapadnjaĉko okruţenje kroz institucije Evropske unije. Supersile su stavile jedna drugoj veto na inicijative i organizacija je svedena na još skromniju ulogu stacioniranja mirovnih snaga više za nadgledanje  primirja, nego za odbijanje agresorskih napada. Kada je pad sovjetske moći doveo do nove politike Kremlja  –  saradnje sa Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama u primeni doktrine UN-a o kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to je bio manje dolazak novog svetskog

 poretka, nego što je bio ponovna pojava jednog aspekta liberalnog institucionalnog  poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine. Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom  poretku, tako je i otkrio jednu vaţnu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne

 bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drţave, i  primenjiva je samo kada odnosi prelaze drţavne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena izmeĊu naroda u drţavi. Liberali pokušavaju da pobegnu od ovog problema pozivajući na  principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drţave da glasa da li ţeli da  bude zaštićen van svojih granica. Ko odluĉuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje od 10% drţava u današnjem svetu su etniĉki homogene. Samo polovina od njih ima jednu etniĉku grupu koja ĉini više od 75%. Većina drţava nastalih raspadom Sovjetkog saveza imaju znaĉajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice.

 

145

Razvoj hibridnog svetskog poretka

Kako je onda moguće oĉuvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele moći meĊu suverenim drţavama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja meĊunarodnih institucija koje u svojoj osnovi imaju princip  pravde meĎu narodima? MeĊunarodne institucije se postepeno kreću u takvom post-vestfalskom smeru. Već 1945. godine, na osnovu ĉlanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drţave su obavezane na kolektivnu odgovornost u poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ĉak i pre Rezolucije Saveta  bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u Iraku, preporuke

Ujedinjenih Nacija o uvoĊenju sankcija protiv reţima aparthejda u Juţnoj Africi znaĉile su presedan o nepridrţavanju odredaba Povelje o suverenitetu drţava. U Evropi, Zavr šnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava manjina, dok bi  povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji

i Savetu Evrope. MeĊunarodno pravo se postepeno razvija. Ameriĉki Pravni Institut je 1965. godine definisao meĊunarodno pravo kao "pravila i principe ... u vezi sa  ponašanjem drţava i meĊunarodnih organizacija". Dve decenije kasnije, pravnici ovog Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima". Liĉna prava kao i prava manjina se sve više tretiraju kao nešto što nije samo unutrašnja stvar drţava. U mnogim, moţda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se krše što prolazi nekaţnjeno. Pokrenuti oruţanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela takoĊe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao što smo videli, intervencija odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreću od davanja izjava i  preduzimanja ekonomskih mera ograniĉenog karaktera što je na najniţem nivou lestvice,  pa do invazije u punoj snazi, što se nalazi na najvišem nivou. Vojne intervencije ograniĉenog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se povećaju  bez izazivanja naglog poremećaja u raspodeli moći meĊu drţavama. Takvi nesavršeni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje nasilja unutar drţava i nepravdi izmeĊu naroda. Strahote bi bile, meĊutim, mnogo manje nego kada bi donosioci politiĉkih odluka pokušali da isprave sva zlodela silom, ili opciju da se vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meĊunarodnih odnosa. Liberali moraju shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem nešto što traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moći i strukture u njihovom iskljuĉivo vojnom znaĉenju, propuštaju promene koje se dogaĊaju u svetu globalnih komunikacija i rastućih transnacionalnih odnosa. MISLEĆI O BUDUĆNOSTI U kakvom biste svetu ţeleli da ţivite? Ţiveli bi u svetu koji bi bio anarhiĉan u smislu opisanom na poĉetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotiĉnog rata sviju  protiv svih. Poredak će biti osiguran i realistiĉkom koncepcijom ravnoteţe snaga meĊu drţavama, ali i liberalnim konceptom meĊunarodnih institucija. Taj poredak neće biti uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su ĉesto suprotstavljeni ĉak i u pitanju samoopredeljenja. Da li je vaţnije oĉuvati granice ili slediti humanitarne razloge koje krše teritorijalni integritet? Kako izbor izmeĊu ove dve stvari utiĉe na principe poretka? Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju.

 

146

Promena se, meĊutim, dogaĊa. Robert Gilpin smatra da se meĊunarodna politika nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo  problema razumeo naš današnji svet. Kada bi se Tukidid našao na Bliskom Istoku ili u

Istoĉnoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snašao u takvom okruţenju. Ali, kada bi se, kojim ĉudom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo više vremena da shvati odnose izmeĊu Francuske i Nemaĉke. Globalno posmatrano, postojala je tehnološka revolucija u razvoju nuklearnog oruţja, informatiĉka revolucija koja je smanjila ulogu geografije i teritorija, jedan znaĉajan porast ekonomske meĊuzavisnosti i pojava globalnog društva u kojem postoji povećana svest ljudi o odreĊenim vrednostima ljudskih  pravima koja nadilazi drţavne granice. Interesantno je da je sliĉne promene predvideo Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meĊunarodnu politiku. Kant je  prorekao da će se na duge staze ljudi izdići iznad rata iz tri razloga: zbog velike destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meĊuzavisnosti, i zbog razvoja onoga što je on zvao republikanskom vladom, ili onoga što mi danas nazivamo liberalnom demokratijom.

Da bismo razumeli sadašnji svet, moramo shvatiti i realistiĉko i liberalno gledište na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiĉu pristalice konstruktivistiĉke teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliĉitim idealnim tipovima, u veberovskom smislu te reĉi. U stavarnosti ne postoji ni ono što slika realizam, ni ono što opisuje uĉenje o kompleksnoj meĊuzavisnosti; jer su oba idealni tipovi. Realisti vide svet naseljen drţavama koje koriste silu u potrazi za bezbednošću. Ako se to preokrene stvara se kompleksna meĊuzavisnost, u kojoj su nedrţavni akteri, ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaţniji nego bezbednost. Ova dva gledišta su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moţemo smestiti razliĉite odnose koji postoje u realnom ţivotu. Sva tri pristupa  –   realizam, liberalizam, konstruktivizam - mogu biti od pomoći i neophodni u razumevanju meĊunarodne politike u svetu koji se menja.

To nas dovodi do nekih završnih pitanja. Koliko će budućnost liĉiti na prošlost? Moţe li se Evropa vratiti u budućnost? Da li će doći do još jednog rata velikih sila? Civilizacija? Hoće li naše informatiĉko doba biti više demokratsko i stoga miroljubivije? Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet više ne postoji, ali neće biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju će Sjedinjene Drţave same kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, već multipolaran i kako informatiĉka revolucija bude napredovala i meĊuzavisnost se povećavala, a transnacionalni akteri na meĊunarodnoj sceni postajali sve znaĉajniji, doći će do raspršivanja moći. Novi svet neće  biti savršeno ureĊen, i vi ćete ţiveti s tim.  Nešto više od 350 godina vladala je relativna predvidivost u meĊunarodnim odnosima. Od pre nekoliko decenija zapoĉeti proces raĉvanja globalne strukture uveo je sve u šizofreno stanje. Na pozornicu stupaju desetine hiljada drugih novih subjekata,  pored drţava, nastojeći da dostignu nivo i ulogu igraĉa. Dosadašnji sistem drţava je manje odluĉujući, ali je i dalje nezaobilazan i moćan. Drţave se menjaju, ali ne išĉezavaju sa scene. Vlade postaju slabije, ali i dalje više ili manje uspešno nose svoj teret odgovornosti; drţavne granice uspešno zadrţavaju nepoţeljne izvan, ali su popustljivije za najrazliĉitije uticaje... kaţe Rozenau. Dva su uporedna procesa, mada  ponekad i  protivreĉna i meĊusobno suprostavljena, odvijaju se procesi fragmentacije i globalizacije u svetu meĊuzavisnosti - tzv. fragmegracija. Subjekit novonastalih odnosa mogu se

 

147