ВАТРОГАСНА ТАКТИКА (обједињено градиво за испит)
1. GAŠENJE GAŠENJE POŽARA POŽARA NA AUTOMOB AUTOMOBILU ILU 400 - automobila izgori u požaru godišnje (automobili se pale i namerno) Već ećin ina a nema nema PP apar aparat ate. e.P Požar ožar na auto automo mobi bili li traj traje e 10mi 10min. n. Požar ožar na automo automobil bilu u može može nasta nastati ti u toku toku ožnje ožnje!! kada kada je automo automobil bil parkir parkiran an na otorenom prostoru ili kada se automobil nalazi u garaži ili u radioni"i. Prilikom požara koji nastane u toku ožnje! a posebno pri požarima koji nastaju prilikom saobraćajni# nesreća! sudara! prertanja i sl. u oakim slu$ajeima jedan od pri# i najažniji# zadataka jeste da se spasu ljudski žioti. Požar ožar na auto automo mobi bilu lu može može da za# za#at atii elek elektr tri$ i$ne ne inst instal ala" a"ij ije! e! karburator ili pumpe! rezeroar sa te$nim goriom! deloe karoserije od zapalj zapaljio iog g materi materijal jala a i sa zapalj zapaljii ii materi materijal jal koji se nalazi nalazi kao kao toar toar u auto automo mobi bilu lu.. %or %ore gume gume!s !sed ediš išta ta i plas plasti ti$n $na a apar aparat atur ura. a. &ada ada je ozi ozilo lo parkirano u grupi automobila treba da se ukloni ili da se ozila koja ga okružuju eakuišu. Prilikom požara na ozilima na otorenom prostoru mora se uzeti u obzir i praa" etra a zna$ajno je i stanje! odnosno položaj ozila. %ašenje požara u po$etnoj 'azi gorenja umešna i energi$na interen"ija je neop#o neop#odna dna i rlo rlo $es $esto to daje daje dobre dobre rezul rezultat tate! e! $ak i primen primenom om priru$ priru$ni# ni# sredstaa za gašenje ugušianjem požara pokria$ima! kaputom! suim pesk peskom om!! zeml zemljo jom m ili ili ru$n ru$nim im apar aparat atim ima a za gaše gašenj nje e poža požara ra kojim ojima a su obezbeena ozila. *eutim! kada atra uzme eće razmere! potrebna su i ja$e snage i sredsta za gašenje. Prilikom Prilikom požara koji je nastao u karburatoru! karburatoru! treba odma# zatoriti slainu za dood goria i ozilo zaustaiti !na elektri$noj instala"iji oseća se karakteristi$an miris koji nastaje prilikom izga izgara ranj nja a gume gume i izol izola" a"ije ije elek elektr tri$ i$ni ni# # pro prood odnik nika. a. Vozilo ozilo treb treba a odma odma# # zaustaiti! a takoe i motor i iskop$ati eze sa akumulatorom i pristupiti gašenju priru$nim sredstima! aparatom za gašenje požara! pokria$em! kaputom! peskom peskom ili nekim drugim sredstom. Prilikom požara kao posledi"a suda sudara ra!! treb treba a zaus zausta tai iti ti ozi ozilo lo i moto motorr i što što pre pre napu napust stit itii ozi ozilo lo zbog zbog neposredne opasnosti da izbije požar i za#ati eentualno razlieno gorio. Pri izne iznena nadn dnom om kar karu u moto motora ra!! kada kada je moto motorr u plam plamen enu u treb treba a odma odma# # zaustaiti ozilo i brzo ga napustiti. Pristupiti energi$no gašenju da bi se spre$i spre$ilo lo šir širenj enje e atre atre.. +a gašenj gašenje e požara požara na automo automobil bilima ima naje,k naje,kas asnija nija sredsta su pra#! pena i /. Prilikom gašenja požara u razbuktaloj 'azi kada je $itao ozilo u plamenu treba preduzeti mere za zaštitu okoline. Požar ožar gasi gasiti ti po mogu mogućn ćnos osti ti sa da da mlaz mlaza a pene pene koji oji treb treba a da dejs dejst tuj uju u istoremeno. *ože se primeniti i pra# za gašenje ili /.. esto "e biti potrebna odgoarajuća zaštita od toplote. aje,kasnije gašenje postiže se penom! kada se dejstuje u pra"u etra. *ože se e,kasno primeniti i odena magla! jer će mlaz odene magle dozoliti mlazni$aru da se približi zapaljenom ozilu! kako bi eentualno odenu maglu uba"io u unutrašnjost ozila ozila.P .Post ostoji oji mogućn mogućnost ost eksplo eksplozij zije e ako ako je pogons pogonsk ko gorio gorio dizel dizel i ako ako plamen liže lim iznad nioa te$ne 'aze ali da rezeroar nije u potpunosti napu napunje njen. n. 2ksp 2ksplo lozi zija ja će se dogo dogodi diti ti i ako ako je rezer ezero oar ar sa 3 3%. %. kup kuplji lji auto automo mobi bili li imaj imaju u sta" sta"io iona narrni sist sistem em za gaše gašenj nje e poža požara ra.. 5ezer ezero oar ar sa benzinom neće eksplodirati zato što je temperatura paljenja benzina -678 a temperatura paljenja dizela 9:8
2. GAŠENJE GAŠENJE KAMIO KAMIONA NA - CISTER CISTERNE NE
Požari nastaju aju usled udara u $rstu prepreku!elektrostati$kog elektri"iteta!prertanja. ;sled udara stara se kinemati$ka eksplozija 2k < mv
2
2
. Posebnu opasnost predstaljaju "isterne za transport te$ni# goria
koje usled oštećenja ili ako se prernu i zapaljio gorio razlije! mogu da ugroze okolinu i na ećoj udaljenosti. +ra$enje toplote je eoma intenzino! a pri gašenju požara potrebne su i odgoaraju"e mere zaštite. =edna od osnoni# opasnosti jeste i opasnost od eksplozije. Pri tome ažno je da li su "ist "ister erne ne pune pune ili ili praz prazne ne.. Praz Prazne ne "ist "ister erne ne pred predst sta alj ljaj aju u uek uek eli elik ku i neposrednu opasnost od eksplozije. Prazna "isterna je puna gasoa i para te$ni# te$ni# goria goria.. Potrebn otrebnii su i mlaze mlazeii ode ode za ras#l ras#lai aian anje. je. Pri Pri gašenj gašenju u penom ili pra#om obaezno treba upotrebiti odela za prilaz atri zbog jakog zra$enja toplote. a nagnutom terenu treba preduzeti mere da se primenom peska! zemlje ili drugog materijala! eentualno izliena te$nost zadrži u odreenim grani"ama.
3. GAŠENJE KAMIONA - ČVRSTI OPASNI OPASNI TERETI TERETI &amion &ami onii pre preoz oze e razn razne e rst rste e ter tereta. eta. &amio amioni ni oze oze eksp eksplo lozi zie e!r !raz azna na gori goria a!o !otr tro oe! e!#e #emi mijs jsk ko štet štetne ne mate materi rije je.. >ko >ko se ozi ozi ubr ubri io o mora mora se obezbediti od mogući# dimoa produkata sagoreanja koji sadrže otrone azot azotne ne oksi okside de.. ; slu$ slu$aju aju nezg nezgod ode e treb treba a isklj isklju$ u$it itii moto motorr i stru struju ju!a !ak ko je moguće odstraniti moguće izazia$e požara ili eksplozije (otoreni plamen! arni"e! izore toplote itd.) upozoriti prolaznike na opasnosti od materije! obezbe obezbedit ditii mes mesto to nezgod nezgode e i upozor upozoriti iti druge druge u$esni u$esnike ke u sao saobr braća aćaju ju !za gašenje požara koristiti pra#! penu! ugljen dioksid
4. GAŠENJE LOKOMOTIV LOKOMOTIVA A - ELEKTRO ELEKTRO ?okomoti ?ok omotia a je požar požar klase klase @. Pale se od preop preopter tereće ećenja nja!a !arn rni"a i"a!kr !kratk atkog og spoja!slabi# kontakata. %ori tra'o ulje u njoj. Poli#loridni 'enoli koji su u tom ulju opasni su po zdralje jer su otroni. ?okomotie gore obi$no u polju (na otorenoj pruzi) pruzi) pa se teško teško gase!najbolja zaštita zaštita je obu$enost mašinooe mašinooe za rukoa rukoanje nje PP aparat aparatom. om. Potrebn otrebno o je odoji odojiti ti lokomo lokomoti tiu u od ostatk ostatka a kompozi"ije kompozi"ije da ne bi došlo do prenošenja požara. %ašenje se rši tako što se idi da li je ulje zagrejano !ugasi se napon od /:000V ali se odi ra$una jer napona ima još u kondenzatorima. %ašenje se rši penom! poželjan #alon ili 'reon. Preentina Preentina zaštita je uoenje sta"ionarnog sistema za %P
5. GAŠENJE LOKOMOTIV LOKOMOTIVA A - DIZEL ?okomotia je požar klase @. Pale se od preopterećenja!arni"a!kratkog spoja!slabi# kontakata. kontakata. ?okomotie gore obi$no u polju (na otorenoj otorenoj pruzi) pa se teško gase!najbolja zaštita je obu$enost mašinooe za rukoanje PP aparatom.Potrebno aparatom.Potrebno je odojiti lokomotiu lokomotiu od ostatka kompozi"ije kompozi"ije da ne bi došlo do prenošenja požara. %ašenje se rši penom! poželjan #alon ili 'reon. Preentina zaštita je uoenje sta"ionarnog sistema za %P. Aizel motor pokreće elektro-agregat. Vodi se ra$una o #laenju rezeroara sa dizelom jer može doći do eksplozije. eksplozije.
. GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA GARAŽAMA - NADZEMNE NADZEMNE ;zro"i požara u oim objektima su uglanom posledi"e neispranosti ozila ili eentualni# radoa na ozilima. +bog prisusta lakozapaljii# materijala
na ozilima (plastika! tekstil! guma) i lakozapaljii# te$nosti! kao pogonskog goria za preozna sredsta. Posebna opasnost u elikim garažama koje imaju nekoliko spratoa jer se u njima nalazi eliki broj gusto parkirani# ozila koja mogu prouzrokoati spe"i,$no požarno opterećenje koje će usloiti eliku brzinu širenja požara. +a gašenje požara u garažama treba prensteno koristiti pra# kao sredsto za gašenje a ako se gase te$nosti razliene po podu garaže moguća je i upotreba pene niske ekspanzije!oda se koristi kao sredsto za #laenje okoline i ozila koja nisu za#aćena požarom (raspršeni mlaz). Paralelno sa postupkom lokaliza"ije požara preduzimaju se i mere za odoenje dima iz prostora garaže. a se mera primenjuje tek po obezbeianju potrebni# snaga za e,kasno gašenje !jer se odoenjem dima omogućaa lakši pristup! ali se istoremeno poećaa intezitet požara i njegoa brzina širenja. Lako se odimljavaju,imaju video nadzor,jeftinije su od podzemnih,ne moraju imati sistem za odimljavanje. Problem zakljucani auti,lako se prenosi požar.Gašenje automobila koji gori i zaštita vozila u neposrednoj blizini. Eksplozija rezervoara.
!. GAŠENJE POŽARA U GARAŽAMA - PODZEMNE ;zro"i požara u oim objektima su uglanom posledi"e neispranosti ozila ili eentualni# radoa na ozilima. +bog prisusta lakozapaljii# materijala na ozilima (plastika! tekstil! guma) i lakozapaljii# te$nosti! kao pogonskog goria za preozna sredsta +a gašenje požara u garažama treba prensteno koristiti pra# kao sredsto za gašenje a ako se gase te$nosti raziene po podu garaže moguća je i upotreba pene niske ekspanzije!oda se koristi kao sredsto za #laenje okoline i ozila koja nisu za#aćena požarom (raspršeni mlaz). Paralelno sa postupkom lokaliza"ije požara preduzimaju se i mere za odoenje dima iz prostora garaže. a se mera primenjuje tek po obezbeianju potrebni# snaga za e,kasno gašenje !jer se odoenjem dima omogućaa lakši pristup! ali se istoremeno poećaa intezitet požara i njegoa brzina širenja. Podzemne garaže su speci!ni objekti, koji zbog svog položaja, speci!nog požarnog optere"enja, ventilacije i drugih faktora, predstavlja izazov za sve one koji se bave zaštitom od požara, a posebno za pripadnike vatrogasno#spasila!kih jedinica. Eventualni požari u podzemnim garažama se brzo šire, a postoji opasnost i od eventualnih eksplozija. $sled slabe ventilacije prostora, a velike zadimljenosti i visoke temperature, akcije gašenja i spasavanja u ovim objektima su vrlo složene. %maju jednu ili više etaža u suterenu,problem sa pojavaom dima. &eliki broj toksi!nih produkata ,rad u zaštitnoj opremi sa maskom. Pojava eksplozija.
". GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ RASUTI# TERETA *ere zaštite koje se prediaju na brodoima su konstruk"iona zaštita !zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i preoznim aparatima za gašenje. %ašenje požara na brodoima će se
naj$ešće odijati u usloima isoke temperature !guste zadimljenosti!požar će se širiti elikom brzinom postojanje raznorsni# gorii# materija i nedostatak bezbedni# putea eakua"ije. Požar na brodu se brzo širi zbog konstantnog strujanja azdu#a!#orizontalne i ertikalne poezanosti prostorija preko otor a i zbog elikok požarnog opterećenja (razne boje!premazi !mazia !plasti$ne mase !gorio i zapaljii tereti) snona sredsta za gašenje požara na brodoima su oda i pena dok se samo u pojedinim slu$ajeima može koristiti i pra#. eop#odno je da rukoodila" stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled elike koli$ine ode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda. Pšenica,suncokret,soja # rifuza skloni samopaljenju ili drugi izvori 'udar groma,stati!ki elektricitet(. )i požari se ne šire brzo zbog smanjena koncentracije kiseonika. *rod pristaje u luku i puni se sa penom.
$. GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ TEČNI# TERETA *ere zaštite koje se prediaju na brodoima su konstruk"iona zaštita !zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i preoznim aparatima za gašenje. %ašenje požara na brodoima će se naj$ešće odijati u usloima isoke temperature !guste zadimljenosti!požar će se širiti elikom brzinom postojanje raznorsni# gorii# materija i nedostatak bezbedni# putea eakua"ije. Požar na brodu se brzo širi zbog konstantnog strujanja azdu#a!#orizontalne i ertikalne poezanosti prostorija preko otor a i zbog elikok požarnog opterećenja (razne boje!premazi !mazia !plasti$ne mase !gorio i zapaljii tereti) snona sredsta za gašenje požara na brodoima su oda i pena dok se samo u pojedinim slu$ajeima može koristiti i pra#. eop#odno je da rukoodila" stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled elike koli$ine ode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda . +od brodova koji prevoze zapaljive te!nosti za gašenje je neophodna složena akcija raspršenim vodenim mlazevima se hlade zidovi zapaljenih i susednih tankova a požar se gasi topovima sa penom da bi se požar što pre suzbio penu treba što pre naneti preko zapaljive te!nosti. akon što se požar ugasi još -#-/min potrebno je hladiti zidove tanka. 0ko se brod nalazi u plivaju"im zapaljenim derivatima treba penom gasiti prostor oko broda i istovremeno izvesti brod iz ugrožene zone, tanker se šlepa suprotno od smera vetra.
1%.
GAŠENJE BRODOVA - PREVOZ PUTNIKA
*ere zaštite koje se prediaju na brodoima su konstruk"iona zaštita !zaštita automatskim sistemima za zaštitu od požara i zaštita prenosnim i preoznim aparatima za gašenje. %ašenje požara na brodoima će se naj$ešće odijati u usloima isoke temperature !guste zadimljenosti!požar će se širiti elikom brzinom postojanje raznorsni# gorii# materija i nedostatak bezbedni# putea eakua"ije. Požar na brodu se brzo širi zbog
konstantnog strujanja azdu#a!#orizontalne i ertikalne poezanosti prostorija preko otor a i zbog elikok požarnog opterećenja (razne boje!premazi !mazia !plasti$ne mase !gorio i zapaljii tereti) snona sredsta za gašenje požara na brodoima su oda i pena dok se samo u pojedinim slu$ajeima može koristiti i pra#. Kada su u pitanju brodovi za prevoz putnika pri gašenju broda neophodno je da rukovodilac gašenja bude u stalnom kontaktu sa kapetanom broda. 0ko se gasi pomo"u vode neophodno je da rukovodilac stalno nadgleda tok požara jer postoji opasnost da se usled velike koli!ine vode upotrebljenje za gašenje naruši stabilnost broda. 0ko se pojavi takva mogucnost rukovodilac može da naredi ispumpavanje vode sa broda.. +ada se izvodi akcija spasavanja ugroženih lica sa broda bitno je ako je to mogu"e približiti brod obali ,tako da se cela dužina trupa može iskoristiti za iskrcavanje .$ slu!aju da to nije mogu"e ,organizuje se spuštanje spasila!kih !amaca i uzimanje spasila!ke opreme ,kao i umirivanje eventualne panike me1u putnicima. $ no"nim uslovima rada potrebno je vršiti osvetljavanje re2ektorima. 3ovoljan broj !amaca za spasavanje,gasi se na licu mesta.
11.
GAŠENJE STAJNOG TRAPA PUTNIČKI# AVIONA
&od gašenja stajnog trapa aiona ne postoje neka striktna praila ali se ipak odi ra$una o sledećim ak"ijama •
• •
•
•
•
5azmeštaj ozila tako da se monitorima može štititi trup zbog mogućnosti kolapsa stajnog trapa ili pomeranja aiona 5azoj pruge ukoliko bude potrebe za #ladjenjem stajnog trapa Bzbegaanje opasni# zona(izbeći postaljanje ispod noseće konstruk"ije ili sa strane to$koa) Voditi ra$una o prailnom razmeštaju da se postigne radi ranomerno #ladjenje i smanji rizik od eksplozije usred termi$kog šoka!oaezno se postaiti tako da etar dua u ledja i obu#atanje "elog sklopa pri #ladjenju ;koliko je stajni trap oštetio rezeroare goria!razlieno gorio se mora prekriti penom i spre$iti dalje isti"anje dok se rezeroar ne isprazni ;koliko dodje do palenje guma zbog težine gašenja kombinuje se primena odaCpra# koja moze biti jako e,kasna
pasnosti na stajnom trapu aiona su komponente pod isokim pritiskom!mobilnost aiona!#idrauli$na te$nost!otroni dim!prisusto zapaljii# materijala!a ako su u požaru može do"i do zasipanja okoline istopljenim metalima!elika blizina motora.Posto su kod pozara naj"es"e u pitanju legure razni# metala koji spadaju u pozare A klase za gasenje se koriste spe"ijalni pra#oi.
12.
GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA - ZAKONSKE OBAVEZE
*edjunarodna organiza"ija za "iilni azdu#oploni saobraćaj B> regulisala je propise koji se se $lani"e te organiza"ije moraju pridržaati.&onkretno >neks 14 reguliše osnone obaeze pasila$ko Vatrogasni# lužbi na aerodromima. Bz oog aneksa su proistekli detaljniji
propisi kojima se uredjuju praila i norme reagoanja i deloanja V. Bz oi# propisa izdaajaju se da izuzetno rigorozna za#tea Pri za#te se odnosi na reme reagoanja!odnosno pristizanja ozila na bilo koji deo Poletno letne taze ili bilo koje poršine u zoni aerodroma koje ne sme biti duže od 6 minuta. Arugi za#te je 'aktor remena za koji je požar potrebno ugasiti ili staiti pod D0E kontrolu i on se meri od trenutka dolaska prog ozila do kriti$ne zone oko aiona i iznosi F0 sekundi. Aa bi se oa da za#tea mogla ispoštoati oprema V mora biti u skladu sa njima.Vatrogasna mozila pored nosiosti moraju imati izuzetnu snagu motora da bi za kratko reme razili eliku brzinu.Vatrogasne pumpe i mlazni"e moraju biti jake!kapa"itet izba"ianja pene 7./ lCminC proteinsku a :.: lCminC
m
2
m
2
za
za ,lm penu.Aomet mlaza mora biti jak da može
da pokrije najduži deo aiona.
13. GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA NA PISTI & TAKTIKA 'TVIN EJDŽENT( %ašenje oom taktikom se isklju$io primenjuje kod eliki# požara @ klase. *laz pene B mlaz pra#a se usmeraaju paralelno sa ogledalom zapaljene loke te$nosti .*laz se usmeraa leoGdesno da obu#ati "elu širinu požara i prekrije ga penom kako bi se spre$ilo ponono paljenje. >ko se gasi ru$nim aparatima mlazni$ar pognuto prilazi požaru B gasi tako da su mu ruke skoro naslonjene na kolena.Pri tom mora imati kompletnu opremu za zaštitu od toplotnog dejsta. 3akoe pošto je primena oe taktike ezana za elike požare u industriji!na aerodromima B sl. za tu namenu su mobilne atrogasne jedini"e opremnjene ozilima oog tipa(tin ejdzent).na poseduju pored dostruki# ru"ni# mlazni"a B topoe takog tipa.ni su elikog dometa!montirani iznad kabine kamiona B imaju eliki domet B mogu se primenjiati na širokom prostoru.aka ozila nose relatino malo tereta pa imaju eliku pokretljiost.
14. GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA NA PISTI - TAKTIKA 'ZLATNI REZ( &oristi se kod gašenja razliene zapaljie te$nosti po poršini a u "ilju prilaska npr.aionu da bi se ršla eakua"ija i spasaanje putnika i $lanoa posade. Vatrogasnim ozilom sa negoriim ugraenim mlazni"ama (donjim) i bo$nim mlazoima ili pridodatim mlazni"ama se prai prolaz kroz razlieno zapaljeno gorio. +latni rez se moze koristiti za odajanje !par"elisanje razliene poršine tako da se moze gasiti segment po segment.
15. GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA NA PISTI & PRODOR SPASILACA U VAZDU#OPLOV Podor spasila"a u azdu#oplo se obi"no izodi kada se za to store usloi odnosno kada se požar na aionu ugasi ili se stai pod kontrolu.pasio"i ulaze u azdu#oplo ukoliko dodje do pojae dima u kabini kako bi ugasili požar!izsili entila"iju azdu#oploa i spasaanje putnika.+a prodor spasila"a u azdu#oplo mogu se koristiti normalna aionska rata!izlazi predidjeni za #itne slu$ajee!otori koji nastanu kao posledi"a nesreće!serisni otori i otori koji su ozna$eni za prisilan ulazak. &od izbora ta$ke prodora u aion mora se razmotriti stabilnost leteli"e ili njenog dela!ne ometati eakua"iju ukoliko je po"ela!ako se koriste alati za prisilan ulazak mora se oditi ra"una o bezbedonosnim usloima.Pri tim za ulazak u leteli"u ima osnoni zadatak pored gašenja eentualno unutrašnjeg požara da izrši entila"iju aiona tako sto "e ototiti odore i ubrzati odimljaanje upotrebom raspršenog mlaza.3im sa sobom nosi prugu dooljne dužine da dodje do kraja aiona.Bspituju stabilnost poda udar"en nogom o tlo da ne bi doslo do propadanja.Arugi tim ulazi da bi se izršila pretraga unutrašnjosti i izršila eentualna eakua"ija poredjeni#.; slu$aju otežani# usloa!se prepreke se pažljio uklanjaju kako bi se mogla izršiti što potpunija pretraga.Pretraga se nastalja se tok se osobe sa spiska putnika ne budu na broju. pasnosti kod prodora spasila"a u aion su brz razoj požara!strukturalni kolaps!propadanje kabinskog oda!ispadanje kroz otorena rata!prisusto sistema pod pritiskom!iskriljen metal i ostre ii"e!toksi$ni dim!prašina...
1. GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA NA PISTI & SPASAVANJE PUTNIKA pasaanje putnika B $lanoa posade primarni je zadatak V na aerodrmima.e aktinosti oe sluzbe usmerene su ka tom "ilju a njegoa realiza"ija naj$ešće zaisi od stepena stru$ne osposobljenosti B te#ni$ke opremljenosti V. ; ak"iji spasaanja i eakua"ije u$estuje kabinsko osoblje i ostali $lanoi posade koji su obu$eni i znaju pro"edure u takim situa"ijama. Po sletanju i zaustaljanju azdu#oploa na tlu izba"uju se tobogani za brzo iskakanje i udaljaanje !tobogan se izba"uje na bezbednom delu azdu#oploa u odnosu na opasnu zonu u kojoj zapo$inje ak"ija gašenja. >ko je požar izbio u unutrašnjosti azdu#oploa dejstuju da tima. Pri tim ima osnoni zadatak pored gašenja unutrašnji# požara da izrši entila"iju leteli"e i ubrza odimljaanje. Arugi tim koji ulazi ima zadatak da izrši pretragu unutrašnjosti i eentualnu eakua"iju i spasaanje poreeni# koji su onemogućeni da samostalno napuste azdu#oplo. astani deo spasila$ko-atrogasne službe su i serti,koane osobe za pružanje pre medi"inske pomoći.
1!.
GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA IZVAN PISTE
%ašenje požara u #angarima je otežano zbog elikog prostora koje je za#aćeno požarom !kao i elike kon"entra"ije dima u zatorenom prostoru. Aim se iz #angara odstranjuje primenom entilatora ili se aion izla$i iz #angara (naro$ito ako preti opasnost od prenošenja požara na druge aione koji se nalaze u #angaru) %ašenje požara u #angarima se rši penom ili odom . Pri ak"iji gašenje odi se ra$una o eentualnom rušenju krone konstruk"ije #angara takoe eliku opasnost predstaljaju deloi #angara u kojima se rši popraka aiona pa se tamo pri gašenju mora oditi ra$una o prisustu lako zapaljii# materijala i bo"a sa kompresoanim gasoima.
1". GAŠENJE PUTNIČKI# AVIONA PRI PADU NA NASELJENO MESTO 1$. GAŠENJE VOJNI# AVIONA Problem je elika koli$ina goria i naoružanja. Problemi rasuti# goria na pisti i eakua"ija okruženja. %ašenje se rši sa distan"e topoima !pozi"ioniranjem ozila bo$no u odnosu na aion zbog opasnosti koje prete sa prednje i zadnje strane. @ezbedna zona preko F00m ali i dalje postoji izesna opasnost.
2%.
GAŠENJE #ELIKOPTERA
pasno prilaženje zbog elisa koje se spuštaju kada se smanji gas . =ako su gorii i ako su ojni dodatnu opasnost predstalja naoružanje. 21 !а"тита с#седни$ резервоара % те&но гориво' 22 !а"тита с#седни$ резервоара % #те&њено гасно гориво' HIJKL IMNOKM QL R SL KMITMK IULOMS SKUWQXLY NUZLXLY O [L\L WR]LOMSK MR ULNLU[MU W ^MYL QL IM_U. ` M[Q OZO IULOLK KMITMK Y STLRL\ JKLKO RLQSK[
-
прво дејство је на људе код којих, на незаштићеној кожи изазива бол који се не може издржати. Безбедно растојање за човека без заштитне одеће је у функији висине пламена и износи H m
=
",! xH p
#де је H m [ m] - удаљеност незаштићено# човека, а H p [ m]
- висина пламена$ -
дру#о дејство је за#ревање предмета у близини места пожара резервоара #орива. %во за#ревање има за последи&у пораст температуре на плаштовима резервоара #орива који су у близини.
%штре иви&е на њима мо#у се за#рејати тако да се и усијају. 'о доводи до пожара деривата ускладиштено# у њима. %ваквим паљењем ће се, у случају пожара на једном резервоару ватра пренети, по истеку одре(ено# времена на све резервоаре у комплексу. %во неповољно дејство пожара се елиминише ватро#асном активношћу која се назива заштита.
2 *а+ење гор#,ег резервоара' 2- *а+ење гор#,ег резервоара пос*е .ип/ења и за.асне*ог ./#&ања' Борба са пожаром на резервоару #орива неизоставно мора почети воденим хла(ењем плашта #оруће# резервоара. ) такти&и #ашења пожара резервоара ово је увек *+) %+/. %ва активност мора трајати све до #ашења пожара и дово(ења плашта на температуру околине. 0лашт се мора хладити из два разло#а. 0рви је #убљење механичке моћи ношења материјала од ко#а је направљен резервоар услед усијавања. 0ознато је да челик за#рејан до !11 12 #уби половину своје носивости. 0лашт који се не хлади 3пада4 као завеса #омилајући искривљени лим на земљи. 'о доводи до хаварија и просипања #орива. *ру#и разло# збо# ко#а треба хладити плашт је потреба да се пена, којом се #аси пожар резервоара, слива низ хладан плашт. 2ливање пене низ усијани плашт доводи до раз#арања исте пре не#о што сти#не до нивоа запаљено# #орива. з досадашње# изла#ања је јасно да се тешка пена мора сливати низ плашт да не би урањала у #ориво и мешала се са њим износећи #а на површину пене. 0ламен над слојем пене је брзо уништава, чиме пропадају сви напори да се пожар у#аси. 0оред наведено#, хла(ење омо#ућава задржавање #еометрије плашта и ње#ове вертикалности, тако да пена има 3стазу4 по којој клизи надоле. 0отклобучен плашт доводи, не до сливања, већ до сурвавања пене и до дубоко# продора у дериват који #ори.
Брзо оштећење пламеном пожара је мо#уће на следећим дел овима плашта резервоара
на површинама плашта изнад нивоа #орива, а препознају се по из#орелој боји на плашту$ на арматурама на крову резервоара$ одушке, ре#улатори притиска, мерачи нивоа, вентили за контролу притиска у резервоару, мешачи и др$ на лон&има за уливање пене, скретачима пене, &евоводима за проток раствора и дру#им елементима ста&ионарно# или полуста&ионарно# система за #ашење пожара кроз које не протиче течност у моменту избијања пожара$ на спојевима остатака крова и плашта, како би се спречио пад крова у течност$ на термички неизолованим ослон&има резервоара у случају кипљења.
5лазеви расхладне воде морају бити усмеравани на највишу тачку остатка крова резервоара 6осим ако је у питању пливајући кров, тада се млаз усмерава на врх плашта7 како би се спречило даље деформисање крова. 0ропадање крова повући ће и плашт. ров који, деформа&ијама претрпљеним у пожару, доспе у ниво #оруће течности озбиљно у#рожава успех #ашења. 0осебним интензитетом се хладе места на плашту #де се уводи пена за #ашење. *обро охла(ен плашт на месту #де клизи пена #арантује успешну примену ово# средства. ров резервоара који #ори неће се хладити водом у следећим случајевима
експлозијом која је претходила пожару кров је одбачен се резервоара, па #а и нема$ при хла(ењу остатака крова вода продре у дериват што изазива опасно кипљење и проширење пожара$ пливајући кровови под теретом воде мо#у потонути у дериват. 8е поливају се водом у случају пожара, сем ако вода доспе случајно на њих. %бавезно отворити вентиле за дренажу крова да не потоне у дериват јер ће тада површина коју треба #асити бити мно#оструко већа а за тај случај није планирана залиха пенила$ продор воде у #орући резервоар подиже ниво што може довести до преливања преко иви&е резервоара у танквану, што је случај код малих резервоара и др$
9ла(ење је активност која се искључиво обавља мобилном опремом ватро#аса&а, који су сти#ли на интервен&ију. )#ра(ени ста&ионарни системи су искључиво у функ&ији заштите од преношења топлоте струјањем и топлотним зрачењем. 5е(утим ако је овај систем инсталиран на резервоару, треба #а активирати али само за квашење плашта, док ће остатак до потребне количине надокна(ивати ватро#ас&и са мобилном опремом. 0отребан минимални спе&ифични интензитет дотока воде за хла(ење плашта при пожару резервоара #орива је •
1,: ;<=<> дужном плашта, ако #а пламен #реје само са једне стране$
•
",1 ;<=<> дужном плашта, ако #а пламен #реје само са обе стране 6унутрашње и спољашње7$
ПРИМЕР: Израчунати потребну количину воде за хлађење плашта резервоара кои е запа!ен и чии е пречник "# m ако е по$ар о%раничен &а'о на резервоар( %бим резервоара је *+
=
)xπ
=
:1 xπ
=
"1@,1?m
5инимални спе&ифични интензитет дотока воде за хла(ење је .+
=
1,:- < , < m
нтензитет хла(ења воде
/ +
=
/ +
=
/ +
=
*+x.H "1@,1?mx1,:- < , < m
=
:B,:A- < ,
BE"E- < >CD
20 Га"ење резервоара сирове нате и тани$ натни$ деривата те".о пено # ази пре .ип/ења и за.асне*ог ./#&ања' 0очетак пожара на резервоару #орива може бити на један од следећих начина -
експлозија одбе#лих 6ис&урелих7 пара, у ширу зону око резервоара, преноси пожар на резервоар$ тренутно је запаљено &ело о#ледало течности$ - пирофорне насла#е су довеле до усијања у унутрашњости резервоара које је резултирало експлозијом$ пожар је настао у тренутку, као и претходни, уз одбачен кров$ - резервоари који немају ослабљен спој крова и плашта, ако почну експлозијом у резервоару, кидају се обично на вези дна резервоара и плашта, као што је случај код битуменских и мазутних резервоара$ резервоар полеће увис стварајући о#ромну ку#лу пламена и настављају са великим пожаром у танквани и око ње$ пожар је на земљи и лако се #аси, али су последи&е велике, нарочито за људе и околину$ - пожар на неопренском заптивачу резервоара са пливајућим кровом настао статичким електри&итетом нарочито ако је по&епан заптивач$ по#асити #а апаратима са прахом или млазом средње или тешке пене, уз највећи мо#ући степен хитности$ - пожар на неопренском заптивачу резервоара са пливајућим кровом, настао ударом муње, карактеристичан за високе нивое #орива у резервоару$ #асити прахом или средњом пеном што је мо#уће брже$ - појава пламена на одушку резервоара жуто-наранFасте боје са обиљем &рно# ча(аво# дима. 0ожар се може лако ликвидирати или ако се не интервенише може прерасти у велики пожар. %вај пожар на резервоару указује да је смеша пара и ваздуха у резервоару изнад #орње #рани&е експлозивности. 0ошто никаква опасност не прети особљу, најхитније се попети на кров резервоара и у#асити пожар прахом, употребом најближих ручно преносних апарата "$ -појава пра&каво% плавичасто-&рвено# пламена, са врло мало дима, на одушки резервоара указује да је у унутрашњости резервоара експлозивна смеша пара запаљене течности и ваздуха. %вде је питање времена када ће топлота оштетити надпритисно-вакуумски вентил и ватру пренети у унутрашњост резервоара што ће проузроковати експлозију. Gксплозија неће настати ако је у резервоару већи притисак од атмосферско# и паре истичу са#оревајући изнад вентила који
1
-
је споменут. 8еоштећен вентил чува резервоар од повратка пламена. 8ај&елисходније је снажним распршеним млазевима воде охладити вентил и кров резервоара чиме ће се притисак пара у резервоару стишати и притисно-вакуумски вентил ће се аутоматски затворити. 0рекинуће се доток пара #орива и пламен ће нестати. дру#и начин #ашења је везан за операторе у технолошком про&есу који на појаву пламена са овим зна&има, на крову, у резервоар уведу паре неко# #ориво# #аса, на пример, рафинеријско# #аса или пропан-бутана, како би се повећала кон&ентра&ија пара изнад течности у резервоару. 'о ће одмах резултирати променом боје пламена и дима и уклонити опасност од експлозије. 'ада може било ко са апаратом на прах да се попне и у#аси пожар на крову резервоара. %ператор мора да остане на свом месту и прекине довод запаљиво# #аса у резервоар како би се избе#ле не#ативне последи&е које мо#у наступити у случају да је пламен у#ашен а да се у резервоар још увек доводи запаљиви #ас 6активирање вентила, исти&ање #аса у простор, поново паљење #аса на одуш&и и др7. %соба са апаратом на крову резервоара дежура све док се вентил аутоматски не затвори и престане свако исти&ање #аса из ње#а. Hувати се експлозије, интервенисати са потпуном заштитиом од топлотно# дејства.
0рва активност када настане пожар резервоара течних #орива је хла(ење. %дмах затим се ор#анизује претакање #орива у резервоаре изван простора у#рожених пожаром. %ве две активности морају, безусловно да се испоштују без обзира на оптимистичке про#нозе да ће пожар бити у#ашен, што обично сви мисле па претакање касни и по неколико часова. 'реба имати на уму да, на сваки литар #орива са#орело# у пожару, претакањем се мо#у спасти две литре. 0рема томе, штета од пожара, уз мало среће, може да се сведе на уништен резервоар и из#орелу једну трећину сад ржаја што је мно#о повољније од тоталне штете. 'рећа активност је дренирање резервоара ако је садржај склон кипљењу или закаснелом кључању. 2 обзиром на велики број активности при пожарима резервоара #орива предпо$арно планирање је од изузетне важности као и увежбавање интервен&ије по етапама. /ко све није увежбано како треба на пожару ће се заборавити неке важне радње које мо#у да имају за последи&у неуспех интервен&ије. 0ри пожару резервоара #орива мора се ан#ажовати већи број радника, који нису ватро#ас&и. %ни морају бити радно дис&иплиновани и поуздани јер пожар почиње на#ло и шири се брзо. %дсуство ових радника са сво# радно# места може имати неса#ледиве последи&е при ширењу ватрене стихије. 2амо добро увежбани тимови радника ће компензовати одсуство поједина&а у критичном тренутку и омо#ућити успешну интервен&ију заменом одсутних оних који су на ли&у места. ашење пожара на резервоару #орива мора почети у најкраћем времену по избијању пожара. Iто пре почне #ашење из#леди за успех интервен&ије су већи. /ко је у питању #ашење пожара инсталираним ста&ионарним системом максимално кашњење #ашења је ": минута а за резервоаре сирове нафте ово време је B1 минута мерено од момента почетка пожара.
23 Га"ење 4и*индри&ни$ $оризонта*ни$ надзени$ резервоара ТНГ5а'
8ајчешће је течни #ас испод једно# или два резервора, тако да их пламеном директно у#рожава, а околни резервоари су изложени зрачењу. 0рва радња је примена расхладне воде. Jоду усмерити директно на делове резервоаа који су изложени пламену. 8е поливати непотребно суседне судове, већ само ако после наношења воде до(е до испаравања. *ру#а радња је затварање вентила на продуктоводима суседних резервоара. 0редходно за#ревање резервоара довешће до пораста притиска и активирања вентила си#урности. %сновна опасност код ових пожара је откидање дан&етаи настанак ракете од резервоара.
26 Га"ење серни$ надзени$ резервоара ТНГ5а' Jелики пожари оваквих резервоара настају обично када из &евовода или неко# ру#о# извора постоји велико пропуштање '8 који капље или интензивно &ури на тло испод резервоара. %пасност рапидно расте ако пламен лиже лимове резервоара изнад ниво течости у њему. ада пламен усиј метални плашт изнад нивоа течне фазе до температуре AE:-A?1 степени 2, плашт почиње да се испупчава према напоље. 0овећањем димензија плашта, смањује се дебљина лима, лим слаби, испупчавање се наставља док не до(е до кидања плашта и екплозије 6са#оревање по анвелопи7. 0овећање висине звука које проузрокује вентил си#урности указује на предстојећу експлозију. ) том тренутку потребно је брзо потражити заклон. %вакви пожари трају око "1 минута, након че#а долази до експлозије. 'актика је да се одмах примењује расхладна вода на пре#рејани део резервоара. )колико се расхладна вода не може применити одмах, потребно је хитно евакуисати све присутне.
27 Га"ење подзени$ "#с.и$ по8ара' 'о су пожари тресетишта, шире се ",: до E метра на дан, температур #орења је око ?111 2, а при са#оревању ослоба(а се "1 про&ената у#љен-моноксида. *убина тресетишта може бити до ?метара. 0ожари се препознају тако што дрвеће пада неконтролисано у свим прав&има, услед из#арања корена. од ових подручја нјбитније је да се утврде #рани&е подземних подручја, која су захваћена ватром. %во се може установити по диму, по врелом ваздуху и тлу, а најси#урније копањем пробних јама мало# пречника. Kедини ефикасни начин #ашења јесте копање дубоких ровова у ширини од најмање !1 &м у дубину, зависи од дебљине насла#а у#ља. %ви се ровови пуне водом. 8екад се ватра може у#асити и натапањем читаво# запаљено# подручја великим количинама воде тако што се буше рупе у које се ставе пластична &рева кроз која се пусти вода.
29 Та.ти.а га"ења призени$ "#с.и$ по8ара етодо :против5 по8ара;' од мањих површина за #ашење пожара примењују се матлари&е или ударање лиснатим зеленим #ранама дужине око E метра. ашење увек почиње од спољних иви&а уз постепено сужавање обруча, али свакако првенствено са иви&а у прав&у ширења ватре. 0ожар се може у#асити и ба&ањем песка и земље лопатама на запаљене површине.
2пречавање ширења ватре може се постићи одстрањивањем #ориво# материјала суво# лишћа, #рања дрвета, траве, корења и дру#о#, прокопавањем јаркова који ће зауставити ватру, заоравањем и на дру#и начин. 0ожар се може #асити водом L кофама, напртњачама или пак заливањем каналима уколико има текуће воде. од #ашења пожара водом најпре треба #асити најјача жаришта и површине. Mудство се препоручује на размаку од B метра у непрекидном лан&у који напада бочно и постепено сужава запаљено подручје у виду клина. Nронтално наступање против ветра је веома тешко и #отово немо#уће. 0овршински или пузећи пожари настају најчешће у јесењим, летњим па и пролећним данима, а нарочито у сушним периодима у четинарским и листопадним шумама. %вде у ствари постоји са#оревање шумске постеље од суво# лишћа, суве траве и #рања. %ви су пожари почетак и узрок великих шумских пожара и катастрофа јер се из њих развијају надземни односно високи шумски пожари када такорећи #ори читава шума.
< =апирање надзени$ "#с.и$ по8ара' 5апирање је у прин&ипу изви(ање терена на којем је настао пожар, као и шире# реона у околини пожара. зви(ање на реону величине до E1км руководила& ак&ије #ашења пожара врши пешке. зви(ање на реону величине преко E1км врши се летели&ама. 5апирање се ради према картама у малом размеру 6војне карте7 #де се тачно означава фронт пожара зви(ање L %сматрањеприземно# пожара треба да буде веома брзо и без неко# веће# детаљисања. Oадатак изви(ања L осматрања треба да буде утвр(ење карактера пожара, утвр(ивању прав&а ње#ово# ширења, утвр(ивања мо#уће промене брзине ње#ово# ширења, утвр(ивања постојећих природних и дру#их препрека за ње#ово ширење и дру#их релевантних чињени&а везаних за ову врсту пожара 6узимајући у обзир поједина подручја, општине и временске услове7.
1 Та.ти&.и за$вати .од надзени$ "#с.и$ по8ара' 8адземни шумски пожари представљају флешовер отворено# типа, тактички захвати су #ашење против ватром, #ашење сусретном вучом, #ашење авионима... 8адземни или високи пожари узимају обично катастрофалне размере, захватајући читава шумска подручја и велике површине. од ових пожара развија се о#ромна топлота чије је зрачење тако снажно да пред собом пали и на десетине метара удаљености, а нарочито ако су у питању #усте четинарске шуме, које #оре великом брзином уз јаку пу&њаву и развијање #асова из смоле, који се брзо пале и у виду покретно# летеће# пламена уништавају све пред собом.
2 Та.ти.а га"ења призени$ "#с.и$ по8ара етодо #потребе вазд#$оп*ова' Jаздухоплови се веома често користе у #ашењу шумских пожара, јер мо#у да допру било #де без обзира на приступачност трена. ашење се врши на више начина у заисности од карактеристика ваздухоплова. 8ајчешће се #ашење врши отварањем пртљажника 6истресањем воде7 или распршивањем воде преко крила што је мање делотворна метода... Oа #ашење се користе и хеликоптери, они носе ведро запремине PB1 литара. 0риземни пожари немају јасно из#ра(ен фронт, а из разло#а што су карактеристични за време без ветра. Jатра се шири равномерно на све стране, а фронт се појављује само у случају ветра који је производ настајања пожара. ради то#а, за #ашење ових пожара треба примењивати тактички захват опкољивања и по мо#ућности деловањем из ваздуха воденим QбомбамаR.
ашење ових пожара има своје спе&ифичности. 0риземни пожар локализован на фронту наставља се на боковима, па се ње#ово даље #ашење спроводи као #ашење приземних пожара.
=е$аниза генерисања .р#нс.о$ "#с.ог по8ара'
TLJM[LU MK[MULOM KI. %ašenje oi# požara eoma je teško i dugotrajno! jer ode u stari gori $itaa šuma kako po poršini tako i u sim stablima i granama! uz jako zra$enje toplote tako da je i samo približaanje atri teško i eoma opasno. %ašenje odom! ako su u pitanju eće poršine obi$no neće dati nikake rezultate! jer su ode potrebne ogromne koli$ine ode koja treba da bude ba$ena elikom snagom da bi se e'ekat gašenja mogao zapaziti. ; oakim požarima se uek primenjuje lokaliza"ija i odbrana i to imajući u idu da u etroitom remenu brzina širenja je taka da je eoma teško na manjoj daljini izraditi sigurne perpreke atri. ?okaliza"ija se postiže prese"ima u šumi koji se dobijaju obaranjem stabala! zase"anjem grana! $išćenjem i okopaanjem terena i kašenjem odom. tabla se po prailu obaraju uek prema atri jer bi obaranje na drugu stranu moglo da prenese atru a osim toga samo obaranje stabla donekle uti$e na ugušianje i zaustaljanje atre. aj odbrambeni prosek mora imati poršinu najmanje za / ili 6 isine stable tj. oko 40 do :0 metara. a širina može biti i eća na ii"ima u pra"u etra odnosno širenja atre i požara. dbranbena linija proseka mora biti na dooljnoj daljini da bi se mogla o$istiti. na obi$no opkoljaa zapaljene poršine u idu trouglastog klina! s tim da r# klina bude u pra"u etra! odnosno širenja požara. o je neop#odno da bi se u pra"u širenja atre omogućio rad! a da joj se da duže reme dok se ne stigne do r#a klina što će omogućiti da se prosek uspešno o$isti pre dolaska atre. &od odrenianja pra"a izrade proseka treba koristiti se prirodne praznine i prepreke širenja atre kao što su liade! putei! jarkoi! i ododerine tako da oaj klin može da dobije i sasim drugi oblik! što se zaisi od prilika i mogućnosti. >ko požar probije odbrambeni prosek i liniju treba brzo otstupiti i 'ormirati nou liniju odbrane na dooljnoj udaljenosti &od oi# požara se preporu$uje i paljenje šume (proti atre) da bi se spre$ilo dalje širenje požara. +a ou sr#u obrazuje se jedan lana" polazeći od proplanka! gde se sakupi elika koli$ina zapaljiog materijala! sue trae! lišća! slame i sl. &ad se atra približi na udaljenost od 1:0-/00m zapali se jednoremeno sa oaj materijal. Vatra će se usled zagrejanog azdu#a širiti prema požaru a kad se de atre sastae oaj susret će biti dooljno daleko od linije gde je zapaljen probitni pripremljeni lana". o se zasnia na $injeni"i da se atra zapaljenog lan"a (proti atra) širi samo prema požaru a ne prema šumi. a kraju treba naglasiti da za gašenje šumski# požara treba angažoati i radnike i rukoodio"e šumski# gazdinstaa sa raspoložiom opremom a da atrogasne jedini"e treba da dejstuju prema nji#oim upustima po planu za gašenje i lokaliza"iju požara. +a gašenje oi# požara neopo#odno je potrebno prikupiti elike snage ojske! okolno stanoništo! i atrogasne jedini"e a samo gašenje može da traje i nedeljama. 5ad se nemože zamisliti bez šumskog alata i pribora a takone treba organizoati i dobau ode za piće i is#ranu ljudsta. +a gašenje požara mogu se uspešno koristiti spe"ijalni aioni i #elikopteri! ozoi sa elikim koli$inama ode! spraa! alata i ljudsta! terenska kola za prodiranje u zapaljena šumska podru$ja i dejsto iz bliza! auto"isterne i drugo. &od gašenja se naro$ito uspešno može primeniti prodorna oda. Vatrogasni ozoi za šumska podru"ja gde prolazi železni"a mogu biti od elike pomoći jer mogu da douku i
preko 100.000 litara ode sa moćnim pumpama! opremom i alatima kao i snabdeanjem (pijaća oda! #rana i sanitetski materijal itd). bzirom da u šumskim podru$jima $esto nema u blizini požara ode nekada je moguće postojeće re$i"e i potoke skrenuti sa nji#oog toka kroz noe kanale! a prema zapaljenim podru$ijima šume! te se prema tome i na taj na$in može dobiti oda za gašenje požara. &od požara pojedini# stabala u šumi atra je obi$no unutar stabla! jer su to obi$no osušena i šuplja stabla. %ašenje atre može se postići zataranjem si# otora ili pak nalianjem ode kroz gornji otor i to u dooljnoj koli$ini da bi se atra ugasila. aj sigurnije je tako stablo poseći i oboriti a zatim atru potpuno ugasiti. &od šumski# požara! iako je atra ugašena! ukazuje se neop#odna potreba stalnog nadgledanja i kontrole zgarišta u toku iše dana i to obilaznim patrolama i stražama! koje imaju zadatak da odma# ugase eentualne noe za$etke atre. %ašenje šumski# požara ne može se zamisliti bez elikog broja ljudi i raznog šumskog alata kao
- Та.ти.а га"ења .р#нс.и$ "#с.и$ по8ара етодо :против5 по8ара;' &od oi# požara se preporu$uje i paljenje šume (proti atre) da bi se spre$ilo dalje širenje požara. +a ou sr#u obrazuje se jedan lana" polazeći od proplanka! gde se sakupi elika koli$ina zapaljiog materijala )*+, +/+0 sue trae! lišća! slame i sl. &ad se atra približi na udaljenost od 1:0-/00m zapali se jednoremeno sa oaj materijal. Vatra će se usled zagrejanog azdu#a širiti prema požaru a kad se de atre sastae oaj susret će biti dooljno daleko od linije gde je zapaljen probitni pripremljeni lana". o se zasnia na $injeni"i da se atra zapaljenog lan"a (proti atra) širi samo prema požaru a ne prema šumi. Paljenje proti atre je rizi$no! može biti eoma opasno! jer etar može da okrene širenje atre nasuprot željenog pra"a. Paljenje proti atre se može primeniti samo po ti#om remenu a naro$ito noću kad je azdu# znatno #ladniji odeći ra$una da po saku "enu spre$i širelje atre prema neza#aćenim poršinama šume. 0 Та.ти.а га"ења .р#нс.и$ "#с.и$ по8ара етодо :с#сретне в#&е;' 2усретна вуча дрва се исеку на одре(ену дужину "-E метра, и послажу се на одре(ену висину у ширем фронту, али тако да ваздух може да струји изме(у дебала. *рва се полију неком запањивом материјом, када ветар крене да дува дирктно кроз зид од дрва према пожару, дрва се упале долази до развијања пожара који иде директно ка фронту постојеће# пожара.
3 Та.ти.а га"ења степс.и$ по8ара' 6 Та.ти.а га"ења по8ара стрни$ #сева' Požari nepokošene trae! trske! žita i drugi# poljopriredni# proizoda naziaju se poljskim požarima. ;zrok oi# požara naj$ešće je nepažnja! a zatim arni"a iz lokomotia i drugi# mašina i
drugo. bzirom da se ode radi o požaru na otorenom prostoru njegoo širenje razija se elikom brzinom a naro$ito kada dua etar. d oi# požara mogu do"i u opasnost i biti ugroženi i drugi objekti kao što su barake! naslage dra! maga"ini! skladišta lako zapaljii# te$nosti i dr.. bzirom na brzinu širenja atre $estog nedostatka ode i nedostatka prilazni# putea za atrogasna ozila! gašenje oi# požara naj$ešće se sastoji u samu lokaliza"iju tj. spre$aanju širenja atre! jer u stari ono što je za#aćeno atrom ne može se ni spasiti.. cirenje požara obi"no se zaustalja na taj na$in što se zapaljene poršine opkole praznim prostorom! u idu odbrambene lineje u dooljnoj širini! da bi se onemogućilo prelaženje atre preko te linije. epokošeno žito se može pokositi i to po$eši od one strane na kojoj je upraljeno širenje atre a zatim sa si# strana. aj otkos zatim treba o$istiti od trae i strnike zaoraanjem ili okopaanjem. >ko je u pitanju požar manjeg obima atra se može ugasiti! ako je u pitanju traa i koro! udaranjem metlari"a ili zelenim granama! lopatama! zatrpaanjem zemljom! tapkanjem i pokrianjem. >ko imamo dooljno ode za gašenje i pristupne putee! gašenje se može uspešno obaiti rasprskaajućim mlazom ode. &ada gori trska! u elikim poršinama! gašenje i lokaliza"ija su otežani! a ponkad se i ode može primeniti paljenje proti atre imajući u idu ono što je re$eno po tome pitanju kada je gooreno o šumskim požarima. +a gašenje eći# požara takone trebamo eliki broj ljudi i raznog poljskog alata. +a izinanje i gašenje oi# požara mogu se koristiti aioni i #elikopteri. - STUVTDWXDY WX ;YZXDWX Y[\YVXDX \T[VX C =]T;WC\TDWX =;T>X C =[VDWC^X DT ]TV_X;T>T, - `Y[VXUDY WX YUXaUXbC[C [XcDCd^e C=]VT\DY=[ =\Cc ]Y;WY]VC\VXbDCc >TfCDT ^YWX edX=[\eWe e ZX[\C, \VfCbUC C [VTD=]YV[e =[VDCc e=X\T, T DTVYdC[Y bT Y\X >TfCDX Uebe =DTUbX\XDX YbgY\TVTWehC> c\T[TdC>T \TVDC_T, - iY>UTWDC >YVTWe UC[C =DTUbX\XDC C=]VT\DC> T]TVT[C>T aT gTfXDWX ]YZTVT, TfY\Y> C ;Y]T[Y>, T [VTD=]YV[DT =VXb=[\T T]TVT[Y> aT gTfXDWX ]YZTVT, - STUVTDWXDY WX ]efXDWX DT >X=[C>T YUT\;WTDWT ZX[\X, \VfCbUX, ]VX\YaT C =^;TbCf[XDWT =[VDCc e=X\T C - STUVTDWXDY WX ^T>TVC=TDWX =;T>X DT ]VY=[YVe ^YWC DCWX ebT;WXD DTW>TDWX fX=[ >X[TVT Yb YUWX^[T.
7 Га"ење биос.опа и позори"та' >озори"те делимо на с&енски део 6позорни&а, #ардероба за #лум&е7 и #ледалишни простор. 2&енски део, који има високо пожарно оптерећење, мора бити одвојен од остало# дела позоришта противпожарном пре#радом и стабилним системима за #ашење. ) случају пожара у #ледалишном простору навалу вршити из прав&а с&ене. Iтитити евакуа&ионе путеве и избе#авати да се на њих пос тављају ватро#асне арматуре. )потреба средстава за #ашење мора бити у складу са потребама, избе#авати непотребно наливање и наношење штете. 0озориште чини комплекс просторија различитих намена које се #енерално мо#у разврстати на с&енски и #ледалишни део. ) с&енски део спадају следећи простори позорни&а, посебне про- сторије за разне намене 6столарска радиони&а, декоратери, #ардеробе, шминкерни&а и др7. ледалишни део чине следећи простори сала, фо- аје, #ардероба, бифе и дру#е просторије.
Jеличина позоришта је варијабилна и креће се од дворане која може примити неколико стотина #ледала&а, до дворана које су опрем- љене за смештај неколико хиљада посетила&а. %д величине дворане, броја и величине пратећих простора зависи и степен пожарне у#рожено- сти. 0озорни&а је од#оварајућим ватроотпорним конструк&ијама пожарно издвојени простор. %блик може бити правоу#аони, али су мо#ући и дру#и обли&и. 0озорни&а је директно везана за споредне комуника&ије збо# природе своје намене. 'о је простор изражене висине и мање површине у односу на #ледалишни део. ) овом простору су смештени уре(аји за подизање и спуштање кулиса, уре(аји за светлосне и звучне си#нале, као и дру#и типови уре(аја. ) зависнос ти од времена из#радње и прописаних превентивних мера, различит је архитектонски приступ и врста конструк&ионих еле- мената. 2тарија здања имају решеткасте металне носаче преко којихје као покривка положена оплата од лима. 2авремена здања су из#ра(ена од знатно јаче армиранобетонске конструк&ије. спред позорни&е се налазе челична или азбестна завеса која штити дворану у случају избијања пожара на позорни&и. 'у су инстали- рани стабилни системи за #ашење типа j2принклерj са воденим завеса- ма или халонским средствима за #ашење којима се #аси почетни пожар. +азвој пожара, почев од момента избијања па до момента стизања ватро#асних екипа, је веома изражен. Jелика количина #оривих мате- рија, издвајање продуката #орења, топлотна зрачења у условима вели- ких отвора и јаких струјања, карактеришу развој пожара у позоришту. 0остојање и активирање вентила&ионих канала битно доприносе смањењу ути&аја отровних продуката #орења ка #ледалишном просто- +)*а би се безбедно извршило напуштање #ледалишно# простора битно је отварање свих отвора и бла#овремена упутства за даље кретање ради евакуа&ије #ледала&а, а која дају дежурни радни&и. Битно је спречити панику и стампедо што би довело до неса#ледивих последи&а по #ледао&е. ) про&есу изви(ања треба са#ледати следеће елементе - број у#рожених људи и удаљеност од излаза 6ако претходно није извршена евакуа&ија7, - растојање евакуа&ионих путева и пози&ије #лавних и помоћних излаза, - место, величину и обим пожара, у#роженост суседних простора, - прав&е ширења пожара, - прав&е наступа #ашења, заштиту евакуа&ионих путева и мо#ућ- нос т снабдевања водом са зидних хидраната. %дмах по стизању на место интервен&ије #лавне сна#е треба усме рити на безбедно изво(ење евакуа&ије 6ако већ раније није завршена7. Gвакуа&ију треба изводити кроз све расположиве излазе који ће бити брањени дејством водене ма#ле. *ео сна#а треба усмерити на заштиту евакуа&ионих простора унутар &ело# објекта, као и спречавање права&а ширења пожара. +уководила& ак&ије #ашења, на основу оперативно# плана #ашења и евакуа&ије, са#ледава токове ак&ија, усмеравајући сна#е на одре(ене прав&е #ашења сходно датој ситуа&ији. 'реба настојати да евакуа&иони путеви не буду закрчени и избе#авати да се преко њих полаже ватро#а- сна арматура. од пожара на с&ени и при одсуству противпожарне завесе, распо- ложиве сна#е и средства за #ашење се уводе из прав&а #ледалишне сале. 'ако(е се приступа извлачењу арматуре на одре(ене вертикалне површине путем унутрашњих комуника&ионих путева или лестава, са &иљем налажења повољних пози&ија за усмеравање средстава за #ашење. /ко је противпожарна завеса спуштена, сна#е и средства се уводе из прав&а просторија које се налазе уз с&ену, кроз отворе на бини. од пожара у радиони&ама и ма#а&инима сна#е треба усмерити најближим мо#ућим путем и започети ак&ију #ашења. од пожара у #ледалишној сали #лавни права& дејства ће бити из прав&а с&ене, са &иљем спречавања ширења пожара ка њој. 0осебна се пажња усмерава на заштиту плафона, носећих #реда и конструк&ија на таванском делу. Jатро#асни млазеви се уводе из прав&а балкона, ложа и таванско# простора. )потребљена средства за #ашење треба да од#оварају реалним потребама ситуа&ије како се не би проузроковало беспотребно нали- вање одре(ених површина. ?иос.опи су отворени или затворени простори у којима се окупља велики број људи, те је опасност увећана збо# појаве хаоса и панике приликом појаве пожара.
8ају#роженије место за појаву пожара је кабина за пројекторе. ) случају пожара у тренутку приказивања биоскопске представе потребна је присебност запослених радника који морају искључити струју у кино кабини, отворити евакуа&ионе путеве и упалити евакуа&иона светла. Gвакуа&иони путеви морају бити под заштитом ватро#асних екипа. 8ајефикасније #ашење се остварује воденом ма#лом Биоскопи су затворени и отворени простори #де се окупља већи број људи, па је сто#а и степен опасности при пожару различит. од пожара биоскопа у неком простору без крова, опасност за #ледао&е, а тако(е и за ватро#асне екипе, није изражена. ашење се спроводи брзо према отвору, без опасности од рушења конструк&ије. од пожара биоскопа који се налази унутар неке з#раде, посебну опасност чине паника и хаос који настају приликом изласка из биоскопа. Oбо# то#а може доћи до #убитка велико# броја људских живота. 2пе&ифичност код биоскопа је замраченост дворане, па у условима функ&и- онисања осветљења, није мо#ућа оријента&ија у#рожених људи. 2ве то битно утиче на планирање и изво(ење ак&ије евакуа&ије људи из ово# простора. Биоскопске дворане се изра(ују у виду приземних и спратних објеката. /ко је биоскопска дворана на спрату, евакуа&ија захтева не само излазак из простора дворане већ и кретање кроз степенишни простор. %р#анизовање евакуа&ије у условима са израженим развојем про- дуката #орења, је самим тим компликованије и директно утиче на појаву панике. ) про&есу изви(ања пожара треба са#ледати следеће елементе - број у#рожених људи и удаљеност од излаза, - постојање евакуа&ионих путева, пози&ије #лавних и помоћних излаза из објекта, - место, величину и обим пожара, прав&е ширења и у#рожености суседних простора, - прав&и наступа #ашења, мо#ућност снабдевања водом и заштиту евакуа&ионих путева. /ко пожар наступи у тренутку приказивања филма, кадаје публи ка у дворани, кино оператери и радни&и који разводе #ледао&е морају бити присебни и треба да спроведу следеће радње да искључе машину и затворе металне пре#раде према дворани, да упале панично осветљење и искључе напајање кино кабине електричном енер#ијом. %сновни задатак ватро#асних екипа је тренутна ак&ија #ашења са спрово(ењем евакуа&ије људства унутар биоскопа. /ко разводни&и нису отворили све излазе, ватро#асна једини&а је дужна да то ради, а уз заштиту водене ма#ле спроводи се про&ес евакуа&ије. 0утеви комуника&ије из дворане до излаза из објекта тако(е морају бити под непре- кидном заштитом ватро#асних екипа, како би се успешно спровео про&ес евакуа&ије. од избијања пожара у празној дворани, #лавне сна#е треба усме- рити на ак&ију #ашења пожара уз хла(ење суседних површина. 8ајефикасније #ашење се остварује применом водене ма#ле на секторима #ашења. Oбо# велике количине #оривих материја унутар дворане и израже- но# развоја продуката #орења обавезна је употреба изола&ионих апарата.
9 Га"ење бо*ни4а' )нутрашњи распоред у бо*ни4и је коридорни систем, просторије су повезане ходни&има и степеништима. %сновна опасност је појава пожара у лабораторијама и приручним ма#а&инима у којима се држе и лако запаљиве течности. Jатро#асна интервен&ија се изводи хитно и тихо, без дизања непотребне панике. ашење треба извести нападом из више права&а у &иљу спречавања ширења пожара. Gвакуа&ију болесника треба избе#авати, ако није преко потребна. Gвакуа&ија са заразно# оделења треба вршит уз посебне мере опреза. збор средстава за #ашење зависи од #ориве материје. Болни&е се у#лавном раде по типским пројектима од неса#оривих конструк&ија. %не се размештају у једну или чешће у више одвојених з#рада које су ме(усобно повезане спољним и подземним ходни&има. )нутрашњи распоред у болни&ама од#овара коридорном систему из#радње, што подразумева да су све просторије везане заједну основну комуника&ију. %сновне просторије болни&е су собе, кабинети, лабора- торије, сале, ма#а&ини, апотеке и др. )нутар њих су смештени ос етљиви и вредни електроуре(аји, разне хемикалије и медикаменти, бо&е са кисеоником и низ дру#их материјала. 0ожар се, у#лавном шири преко #оривих материјала унутар про- стора. %д конструк&ија мо#у #орети дрвени предмети, прозорска крила и врата, док би пожар
осталих #оривих предмета условио ширење кроз степениште уз изражено издвајање продуката #орења. 'о би највероват- није условило и појаву панике ме(у болесни&има што би додатно усложило ситуа&ију. зви(ањем треба установити следеће елементе - који су делови з#раде у#рожени и који је степен у#рожености, - шта #ори, #де #ори и који је обим пожара, - евакуа&иони прав&и и начин спрово(ења евакуа&ије, - прав&и ширења пожара, - начин уво(ења и прав&и дејства млазева, - начин снабдевања водом. зви(ање пожара се врши у неколико права&а, по мо#ућству тихо, не уласком у болничке собе без преке потребе. 2пасавање и евакуа&ију болесника треба вршити само у случају када то ситуа&ија налаже. %но се изводи уз помоћ меди&инско# особља, ради пружања потребне помоћи. Gвакуа&ију треба изводити евакуа&и- оним путевима, а то условљава њихову максималну заштиту по степену приоритета. Gвакуа&ију тешких болес ника треба вршити уз помоћ носила. 2пасавање болесника са инфективно# одељења захтева посебне мере. ) сарадњи са стручним меди&инским особљем, а предузимања адекватних мера заштите треба спречити мо#ућност ширења заразе. ) случају пожара већих размера, поред коришћења унутрашње комуника&ије, треба ан#ажовати све расположиве сна#е и опрему за њено изво(ење. Gвакуа&ија путем лестава и платформе је далеко при- мернија, но употреба дру#их справа с обзиром на карактер болести у#рожених људи. ашење пожара треба извести тако да се место пожара нападне из више права&а, уз спречавање ширења пожара на суседне површине. Oа #ашење треба користити водену ма#лу и распршени млаз, ако то карак- тер #ориве материје дозвољава, а ако се ради о хемикалијама и елек- тричним уре(ајима треба користити прах, 2%E и адекватни облик пене.
-< Га"ење ".о*а и пред".о*с.и$ #станова' ) установама за де&у попут јасли&а, обданишта, школа, интерната, активности ватро#асних једини&а усмерене су на омо#ућавање ак&ије евакуа&ије из одре(ено# простора и на упоредну ак&ију #ашења и штићења суседно# простора. онструк&ионо решење ових објеката је најчешће по коридорном систему унутрашње# распореда просторија, повезаних &ентралним ход- ником и степенишним простором. ра(евински конструк&иони елемен- ти су изра(ени, најчешће, од не#ориво# материјала. %бјекти су приземни и спратни, а унутрашњи распоред и припадајући инвентар од#оварају намени простора. 0ожар настао на одре(еном делу ширио би се путем комуника&и- оних конструк&ија или кроз отворе по вертикали и захватио би све #ориве материје. +азвој пожара би изазвао панику ме(у де&ом, чије је понашање у тим условима тешко дефинисати. зви(ањем пожара треба са#ледати следеће елементе - који су делови простора у#рожени и степен у#рожености, - евакуа&иони прав&и и мо#ући начин ње#ово# спрово(ења, - шта #ори, #де #ори и обим пожара, - начин уво(ења и прав&и дејства млазева, - начин снабдевања водом. %д одлучујуће# је фактора присебност и способност дежурно# особља за спрово(ење ор#анизовано# и си#урно# начина евакуа&ије. *ежурно особље треба својом смиреношћу максимално да стиша евен- туалну панику код де&е. *олазак ватро#асних једини&а на ли&у места подразумева момен- тално ан#ажовање на омо#ућавању ак&ије евакуа&ије де&е 6уколико она није већ извршена7. Gвакуа&ију треба изводити комуника&ионим путевима уз отварање отвора ради уласка свеже# ваздуха и изласка продука- та #орења. 'о ће
вероватно условити и брже и интензивније развијање пожара, па део сна#а и средстава треба ан#ажовати на спречавању ширења пожара и омо#ућавању вршења евакуа&ије. )колико се комуника&ионим путем не може извршити евакуа&ија, де&у треба извести у делимично заштићен простор, а одатле, уз помоћ мобилне ватро#асне опреме, на слободан простор. 2ва евакуисана де&а се разврставају по #рупама или разредима и врши се провера. Jатро#асне екипе претражују просторе како би про- нашли евентуално настрадала ли&а. стовремено се приступа усмера- вању ватро#асних екипа на локализовање и ликвида&ију пожара.
-1 Га"ење *инова' ) млиновима постоји више опасности од појаве пожара услед само# технолошко# поступка а мо#у бити %пасност од самоупале у силосима , од појаве експлозивнине смеше ор#анске прашине и од појаве статичко# електри&итета приликом транспорта. 0ожар се брзо шири помоћу прашине и брашна, путем &евовода и каблова. 0риликом #ашења основно је зауставити млин и искључити ел.енер#ију, Oа #ашење користити водену ма#лу и распршени млаз. 5линови су објекти који су зидани у више етажа с а степеништем и траком дуж њих. Jеза изме(у приземља и таванско# простора је директна, што условљава ширење пожара великом брзином. 'ехно- лошки про&ес иде смером од таванско# дела ка приземном, а конструк- &ија може бити армиранобетонска или класична - опека. 'авани&е имају отворе за пролаз транспортних канала. Jелике насла#е прашине су извор додатних опасности од појаве пожара и експлозије. 0ожар, настао избијањем у било ком делу, веома брзо ће се ширити дуж простора везе #оривих материја и насла#а прашине на њима. 0ожар доњих слојева убрзаће ширење по вертикали, захватајући при томе и #ориве елементе #ра(евинске конструк&ије. ) случају експлозије, може доћи до рушења конструк&ије. /к&ију #ашења треба ор#анизовати са пози&ија које су изнад жаришта пожара или пак из права&а ње#ово# ширења и при томе треба користити комуника&ионе путеве. ашење се врши воденом ма#лом или распршеном водом у прав&у ширења пожара. %бавезно треба хладити и конструк&ионе елементе, а затим приступити #ашењу жаришта пожара.
-2 Га"ење р#дни.а'
- Га"ење по8ара # те.сти*ној инд#стрији' 2ировине у овој индустрији су памук, лан, свила и вештачка влакна. 0ожари у овој индустрији карактеришу Jисока брзина ширења услед карактеристика #оривих материјала и велике количине прашине, мо#уће ширење пожара кроз вентила&ионе канал , за #ашење користити пену и воду у облику продорне воде, водене ма#ле и распршено# млаза, основни наступ #ашења представља пресе&ање права&а ширења и деловање на само жариште са растурањем материјала и деловањем на скривена жаришта а по завршетку интервен&ије потребно је обезбедити ватро#асну стражу. 'екстилне фирме имају знатан број разноврсних производних по#она као што су предиони&е, ткачни&е, сортирни&е,конфек&ија. %сновни сировински материјал који се у њима прера(ује је памук, лан, природна свила и широк асортиман вештачких влакана. 'ехнолошки про&ес обухвата и прераду при којој се стварају вели- ке количине прашине, као што су ткачни&е и предиони&е. 0роизводни објекти се смештају у приземне или вишеспратне з#раде из#ра(ене од армиранобетонских, челичних и дру#их не#оривих материјала, али склоних деформа&ији и рушењу услед напрезања под дејством високих температура. 0ри избијању пожара, ватра се брзо шири по читавом по#ону, захватајући прашину и ситне отпатке памука, лана и дру#их #оривих материја. 8а развој пожара посебно повољно утиче постојање велико# броја вентила&ионих канала кроз које се пожар веома брзо шири, пре- носећи се из једно# простора у дру#и. 2редња линијска брзина ширења ватре у по#онима и складиштима износи од 1,:-E т<пип. по површини и линијском брзином од @-? т)тт. по наталоженој површини са трендом даље# раста. ашење пожара подразумева коришћење довољно# броја сна#а и средстава, уз примену воде у облику продорне воде, водене ма#ле и распршено# млаза. 'ако(е се за #ашење користи и пена, али је потребно материјал растурити збо# скривених жаришта, која се мо#у јавити и неколико десетина часова од #ашења пожара. 0ри #ашењу треба заузи- мати пози&ије које оси#уравају заштиту млазничара од мо#уће# обрушавања делова #ра(евинских конструк&ија и пози&ије из којих се ефикасно може наступити у ак&ији #ашења прашина и уре(аја без њихово# оштећења. Oа #ашење мањих пожара ефикасно је коришћење праха и инертних #асова, без ризика од појаве оштећења на машинама и опреми. 0ри #ашењу је најбоља употреба унутрашње навале када улазак и боравак ватро#асних једини&а нису опасни за њихове животе, а некада се може применити комбинована и спољна навала. 'реба штитити по- зи&ије преношења ватре, а адекватно је пресе&ати и хладити конструк- &ионе елементе склоне обрушавању. оришћењу вентила&ионих систе- ма за одво(ење продуката #орења треба приступити сасвим обазриво, збо# мо#уће# интанзивирања пожара. Jатро#асне екипе треба адекват- но заштитити 6лична заштитна опрема, изола&иони апарати7. 'реба водити рачуна о количини набачено# средства за #ашење, да се не би нанела већа штета материји, но што
би пожар то сам од себе учинио. од #ашења пожара у ма#а&инима текстилних сировина, памука, лана, синтетичких влакана и др. сировина у балама и на #омилама ствара се мо#ућност за ослоба(ање великих количина топлотне енер#ије и проду- ката #орења. %сновни наступ #ашења подразумева сечење права&а ширења пожара, штићење материја и конструк&ије објекта које ватра није захватила, као и ак&ију наступа на само жариште пожара. ада је пламен на површини пламена сузбијен, потребно је приступити растурању материјала са &иљем #ашења и притајених жаришта у дубини бала. збор наступа, средстава за #ашење и заштита ватро#асних екипа исти су као и код #ашења текстилних по#она.
-- Га"ење по8ара # дрвној инд#стрији' 2тепен опасности у овој индустрији зависи од степена прераде сировине. збор средства за #ашење зависи од места избијања пожара. 0ри механичкој обради користи се вода, док се у лакирни&и користи прах и пена као средство за #а шење. kакирни&е су нају#роженији део дрвне индустрије што се тиче пожара.'у се пожар развија великом брзином и мо#ућа је појава експлозија.%бавезно коришћење личне заштитне опреме и изола&ионих апарата. 2тепен опасности у дрвној индустрији зависи од степена прераде сировине. 0ро&ес производње у столарским фирмама #де се производи намештај и #ра(евинска столарија почиње сушењем дрвета. 0ожар дрвета у фази ње#ово# сушења унутар комора за сушење се развија веома интензивно, а посебну опасност представља мо#ућност ње#ово# ширења кроз вентила&ионе канале, као и мо#ућност експлозија. *ејство млазева у овим условима треба усмерити са одре(ених растојања уз предузете мере заштите. од фазе машинске прераде дрвета унутар столарске индустрије, опасност од настанка пожара је тако(е велика. +азвој пожара унутар простора машинске хале, збо# спе&ифичности прераде, може бити вео- ма интензиван. Jелику опасност од ширења пожара по хоризонтали изме(у просторија представљају вентила&иони уре(аји за отклањање отпадака и прашине. *ејство сна#а унутар објекта треба усмерити на ак&ију пресе&ања пожара, заштиту суседних површина и хла(ење конструк&ионих елемената. )потреба водене ма#ле, распршено# млаза и пене условиће прекид #орења. 8а машине се не сме директно наносити млаз, већ за непосредно #ашење треба користити прах. kакирни&е су пожаром нају#роженији део дрвне индустрије и нос е највећи степен опасности. ) њима се пожар развија великом брзином и постоји опасност да се прошири по &елој површини лакирни&е. 'реба #а #асити пеном и прахом, уз обавезно коришћење личне заштитне опреме и изола&ионих апарата
-0 Га"ење по8ара диња.а'
-3 Га"ење по8ара на особаа'
". 2пасавање људи употребом ускочно# јастукаl E. 2пасавање људи употребом унакрсно# ужетаl B. 2пасавање људи употребом ауто-механичких лестава и з#лобне платформеl A. 2пасавање људи употребом хелихоптераl :. ашење пожара сушара меркантилне робеl !. ашење пожара сушара семенске робеl @. ашење ма#а&ина експлозиваl ?. ашење силосаl P. ашење подних складиштаl "1. ашење високоре#алних складиштаl "". ашење складишта ауто-#умаl "E. ашење на ауто и ва#он претакалиштимаl "B. ашење рафинеријских постројењаl "A. ашење резервоара са оловним алкенимаl ":. ашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата тешком пеном у фази после кипљења и закаснело# кључањаl "!. ашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата средњом пеном у фази пре кипљења и закаснело# кључањаl "@. ашење резервоара сирове нафте и тамних нафтних деривата средњом пеном у фази после кипљења и закаснело# кључањаl "?. ашење супер маркета и робних кућаl
