ПРОПИСИ О АДВОКАТУРИ ДЕФИНИЦИЈА АДВОКАТУРЕ, САМОСТАЛНОСТ, НЕЗАВИСНОСТ И ЈАВНИ ЗНАЧАЈ АДВОКАТУРЕ Устав Републике Србије (2006) утврђује право на правну помоћ , као једно од зајемчених
људских права, а садржина му је следећа: ''Свакоме се, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ. Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом. Законом се одређује када је правна помоћ бесплатна.''. Адвокатура је независна и самостална служба пружања правне помоћи правним лицима.
физичким и
Самосталност и независност адвокатуре остварује се:
самосталним и независним обављањем адвокатуре; правом странке на слободан избор адвоката; организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу, као самосталне и независне организације адвоката; доношењем општих аката од стране адвокатских комора; одлучивањем о пријему у адвокатуру и о престанку права на бављење адвокатуром. УЛОГА И ЗАДАЦИ АДВОКАТУРЕ Полазећи од Основних принципа о улози адвоката , усвојених на Осмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела, одржаном у Хавани од 27. августа до 7. септембра 1990. године; узимајући у обзир Кодекс професионалне етике адвоката Европске уније , усвојен на пленарној седници Савета адвокатских комора Европске уније (CCBE) 28. октобра 1988. године,
допуњен на пленарним седницама одржаним 28. новембра 1998. године, 6. децембра 2002. године и 19. маја 2006. године, Препоруку Комитета министара Савета Европе од 25. октобра 2000. године (2000) 21, под називом " Слобода обављања адвокатске професије", , донету и депоновану у Адвокатској комори Париза 26. јуна 1987. године, којој је Савез републичких и покрајинских адвокатских комора Југославије, као правни претходник Адвокатске коморе Србије, приступио у Новом Саду 25. марта 1995. године и Принципе понашања у адвокатури, усвојене 28. маја 2011. године од
Међународну конвенцију о заштити права одбране
стране Међународне адвокатске коморе (IBA); имајући у виду међународне правне стандарде сродних професија, као што су, inter allia, Основна начела о независности судства, усвојена на Седмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела одржаном у Милану од 26. августа до 6. септембра 1985. године, Кодекс минималних стандарда судске независности, донет од стране Међународне уније адвоката у Њу Делхију 1982. године, Универзална декларација о независности судства, усвојена у Монтреалу 1983. године, Бангалорски принципи судијске независности подржани на Генералној скупштини Комисије Уједињених нација за људска права у 2003. години и Упутства о улози тужилаца, усвојена на Осмом конгресу Уједињених нација о превенцији криминала и поступању са учиниоцима кривичних дела, одржаном у Хавани од 27. августа до 7. септембра 1990. године; настављајући традицију адвокатуре у данашњој Србији
, у којој су се на територији
садашње Аутономне покрајине Војводине прве адвокатске канцеларије појавиле средином XVII
века, а прва адвокатска комора почела са радом 1. јануара 1875. године, док је у некадашњој Србији правозаступничка пракса отпочела у првој половини XIX века, први Закон о правозаступницима донет 28. фебруара 1862. године, а прво удружење правозаступника основано у августу 1886. године; сматрајући да је у правила за обављање адвокатске професије неопходно уградити принципе прокламоване Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима, Међународним пактом о грађанским и политичким правима, Европском конвенцијом
за заштиту људских права и основних слобода и другим међународним актима, као што су принципи о унапређењу и подстицању поштовања људских права и основних слобода, о једнакости пред законом, о праву на помоћ и савет адвоката, о претпоставци невиности, о гаранцијама неопходним за одбрану, о фер и непристрасном суђењу без непотребног одуговлачења ;
Адвокатска комора Србије налази да је адвокатура слободна професија и занимање у оквиру јавног поретка, да је адвокат посебан чинилац правосудног система и да је, као заступник и саветодавац у свим правним стварима, осим дужности да штити или остварује интересе клијента, подједнако дужан да својим професионалним и другим јавним деловањем доприноси владавини права, законитости и правичности; уверена је да посебна морална одговорност адвоката произлази из чињенице да делује у домену у којем клијент не познаје прописе, праксу и систем установа и да независно, стручно, савесно и самостално обављање адвокатске професије представља једну од основних гаранција у остваривању, заштити и унапређењу људских слобода и права; и свесна је да од начина рада и понашања сваког адвоката понаособ зависе значај и углед адвокатуре у целини , а да адвокатске коморе имају обавезу да установе и одржавају стандарде професионалног понашања и деонтолошке етике адвоката. ПРЕДМЕТ АДВОКАТУРЕ Пружање правне помоћи физичким и правним лицима обухвата
:
давање усмених и писмених правних савета и мишљења; састављање тужби, захтева, предлога, молби, правних лекова, представки и других поднесака; састављање уговора, завештања, поравнања, изјава, општих и појединачних аката и других исправа; заступање и одбрану физичких и правних лица; посредовање у циљу закључења правног посла или мирног решавања спорова и спорних односа; обављање других послова правне помоћи у име и за рачун домаћег или страног физичког или правног лица, на основу којих се остварују права или штите слободе и други интереси. ПРАВО НА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ Право на бављење адвокатуром стиче се:
доношењем одлуке о упису у именик адвоката, и полагањем адвокатске заклетве. Поступак за остваривање права на бављење адвокатуром покреће се захтевом кандидата за упис у именик адвоката поднетим адвокатској комори на чијем подручју ће бити седиште адвокатске канцеларије кандидата .
УСЛОВИ ЗА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ УСЛОВИ – ЗА УПИС У ИМЕНИК АДВОКАТА ДРЖАВЉАНА СРБИЈЕ Услови за доношење одлуке о упису у именик адвоката, ако Законом о адвокатури није другачије одређено, су:
диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији; држављанство Републике Србије; општа здравствена и потпуна пословна способност; непостојање радног односа; неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром; непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; достојност за бављење адвокатуром; обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије; протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен. Сматра се да није достојан поверења за бављење адвокатуром кандидат из чијег се живота и рада, у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом, може закључити да се неће савесно бавити адвокатуром и чувати њен углед. Испуњеност услова за упис у именик адвоката који се тичу неосуђиваности за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром и достојности за бављење адвокатуром адвокатска комора цени по слободној оцени. Кандидат који је обављао судијску или јавнотужилачку функцију најмање 12 полаже адвокатски испит.
година, не
Уз захтев за упис кандидат је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова прописаних Законом о адвокатури, и то: извод из матичне књиге рођених, уверење о држављанству Републике Србије, диплому правног факултета или уверење о дипломирању, или одлуку о нострификацији дипломе, уверење о положеном правосудном испиту, уверење о положеном адвокатском испиту, уверење суда да се против кандидата за упис не води кривични поступак, уверење центра за социјални рад да је кандидат пословно способан, лекарско уверење о општој здравственој способности, копију личне карте, потврду да је подносилац раскинуо радни однос или да је незапослен (уверење Националне службе за запошљавање или потврда Фонда ПИО да подносиоцу нису уплаћивани прописани доприноси), изјаву да нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или
председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, потврду претходног послодавца да ли је кандидат дисциплински одговарао, а ако јесте када и за коју повреду радне обавезе и која је дисциплинска мера изречена, две фотографије, две биографије. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова Закона о адвокатури и то:
из
неосуђиваност кандидата за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, достојност за бављење адвокатуром, протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен, мишљење адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије на чијој је територији кандидат обављао професионалну делатност пре подношења захтева за упис у Именик адвоката и мишљење огранка адвоката према месту пребивалишта подносиоца. Правна лица, државни и правосудни органи и организације дужни су да, у складу са Законом о адвокатури, на захтев адвокатске коморе, дају о кандидату тачне и потпуне податке, потребне за оцену да ли испуњава услове из Закона о адвокатури. УСЛОВИ ЗА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА Страни држављанин може се уписати у уписник А и уписник Б именика адвоката, ако се
бави адвокатуром у матичној држави у складу са прописима те државе и ако, у зависности од врсте уписа, испуњава услове предвиђене Законом о адвокатури. За упис у уписник А именика адвоката кандидат мора испуњавати следеће услове: општа здравствена и потпуна пословна способност; непостојање радног односа; неосуђиваност за кривично дело које би кандидата чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром; непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; достојност за бављење адвокатуром; обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије; протек најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис у именик адвоката било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен; да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији. За упис у уписник Б именика адвоката кандидат мора, поред услова неопходних за упис уписник А именика адвоката, испуњавати и услов који се односи на положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији . Уз захтев за упис у Уписник А именика адвоката, адвокат - страни држављанин је дужан да достави доказе и податке о испуњавању услова прописаних Законом о адвокатури и то:
потврду адвокатске коморе чији је члан о томе да у матичној држави има статус адвоката, у изворнику и овереном преводу на српски језик, не старију од три месеца, уверење о држављанству државе чији је држављанин, у изворнику и овереном преводу на српски језик, уверење да се против кандидата за упис не води кривични поступак у матичној држави i у Републици Србији, уверење да кандидат није лишен пословне способности у матичној држави, лекарско уверење о општој здравственој способности у Републици Србији, копију путне исправе и оригинал на увид, изјаву да нема заснован радни однос ван адвокатуре,
изјаву да нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника, директора или председника управног одбора у правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, стечајног управника, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције, да има обезбеђен радни простор погодан за бављење адвокатуром и испуњеност техничких услова, у складу са актом Адвокатске коморе Србије, да има закључен уговор о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији, две фотографије. Уз захтев за упис у уписник Б именика адвоката, адвокат - страни држављанин је дужан да, поред доказа о испуњености услова за упис у уписник А именика адвоката, достави и доказе о испуњености услова који се односе на положен правосудни и адвокатски испит у Републици Србији. упису адвоката - страног држављанина обавештава се надлежна адвокатска комора у његовој матичној држави. Адвокат уписан у Уписник А и Уписник Б именика адвоката страних држављана нема право: да бира и буде биран за члана органа и носиоца функција у Адвокатској комори Србије, нити у адвокатској комори у њеном саставу, да запошљава адвокатске приправнике ради обављања приправничке вежбе, у складу са законом, да буде именован за привременог заступника, пореског заступника или браниоца по службеној дужности, да пружа бесплатну правну помоћ у складу са важећим прописима, да буде пуномоћник странке која је ослобођена од плаћања судских трошкова, нити да буде медијатор.
Пружање правне помоћи адвоката страног држављанина, уписаног у Уписник А Именика адвоката страних држављана, ограничено је само на давање усмених и писмених правних савета и мишљења који се односе на примену права његове матичне државе и међународног права . Пружање правне помоћи адвоката страног држављанина, уписаног у Уписник Б Именика адвоката страних држављана, изједначено је са пружањем правне помоћи домаћег адвоката, уз услов да у периоду од три године од дана уписа у Уписник Б Именика адвоката страних држављана, може поступати у Републици Србији само заједно са домаћим адвокатом. Адвокат
-
страни држављанин уписан у уписник Б именика адвоката, после три године
непрекидног бављења адвокатуром у Републици Србији, стиче право да поднесе захтев за упис у Именик адвоката који се води за адвокате држављане Републике Србије, без испитивања услова за упис. УПРАВНИ ПОСТУПАК ОДЛУЧИВАЊЕ – ПО ЗАХТЕВУ ЗА УПИС У ИМЕНИК АДВОКАТА
Поднети захтеви за упис у именик адвоката евидентирају се на првој седници управног одбора адвокатске коморе и о томе се обавештава чланство са позивом да стави своје евентуалне образложене писмене примедбе или предлоге по поднетим захтевима.
Рок за евиденцију почиње да тече од дана седнице управног одбора на којој је захтев евидентиран. По истеку рока за евиденцију који не може бити дужи од 30 дана, управни одбор одлучује о захтеву кандидата за упис у именик адвоката, изузев у случају постојања приговора на упис кандидата. Орган који одлучује о упису може претходно обавити разговор са кандидатом за упис и тражити разјашњење одређених чињеница, а уколико има примедаба по његовом захтеву, упознаће кандидата са садржином истих и дати му могућност да се у року од осам дана о њима изјасни. Подносилац захтева за упис у именик адвоката може присуствовати седници управног одбора на којој се доноси одлука о његовом захтеву и давати, по одобрењу председавајућег, потребна усмена објашњења и предлоге. У поступку већања и гласања о захтеву за упис искључена је јавност. Адвокатска комора може одложити доношење одлуке о захтеву до правноснажног окончања кривичног поступка, ако је против кандидата оптужница за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, ступила на снагу. Ако кандидат испуњава услове предвиђене Законом о адвокатури, адвокатска комора доноси одлуку о упису у именик адвоката. Адвокатска комора одбиће захтев за упис у именик адвоката кандидата који не испуњава један или више услова прописаних Законом о адвокатури. О одлуци којом се одбија захтев за упис у именик адвоката адвокатска комора је дужна да без одлагања обавести Адвокатску комору Србије и све адвокатске коморе у њеном саставу. Управни одбор одлучује о захтеву за упис у Именик адвоката у року који не може бити дужи од 60 дана од подношења захтева. Ако Управни одбор не одлучи о захтеву за упис у року од 60 дана, подносилац захтева може изјавити жалбу Управном одбору Адвокатске коморе Србије.
Управни одбор адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије или Управни одбор Адвокатске коморе Србије ће поништити упис ако се накнадно утврди да за упис нису постојали прописани услови. Против решења Управног одбора адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, а којим се одбија захтев за упис, или поништава упис кандидата у именик адвоката адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања решења, Управном одбору Адвокатске коморе Србије. Жалба се подноси адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије која је одлучивала у првом степену, у два примерка. О жалби одлучује Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Против коначне одлуке Управног одбора Адвокатске коморе Србије може се покренути управни спор. Адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвоката омогући кандидату полагање адвокатске заклетве , под условом да је уплатио трошкове уписа, а ако се ради о страном држављанину и под условом да је поднео доказ о закљученом уговору о осигурању од професионалне одговорности у Републици Србији.
Адвокатска заклетва полаже се пред председником адвокатске коморе или лицем које он овласти. Адвокатска заклетва гласи: "Заклињем се да ћу дужност адвоката обављати савесно, да ћу се у свом раду придржавати Устава, закона и других прописа, статута адвокатске коморе и Кодекса професионалне етике адвоката и да ћу својим поступцима и понашањем чувати углед адвокатуре." Адвокатска комора, на дан положене адвокатске заклетве, доноси решење о упису у именик адвоката и издаје адвокатску легитимацију која служи као доказ својства адвоката. Адвокатска легитимација садржи име и презиме адвоката, његову фотографију, редни број и дан, месец и годину уписа у именик адвоката, као и друге податке од значаја за утврђивање својства адвоката предвиђене општим актом адвокатске коморе. Орган који води поступак може тражити на увид адвокатску легитимацију од лица које пред њим непосредно наступа у својству адвоката. У случају сумње у својство лица које се представља као адвокат, орган који води поступак може да од надлежне адвокатске коморе прибави потребна обавештења. Адвокатска комора која је донела одлуку о упису или Адвокатска комора Србије по праву надзора, поништиће одлуку и решење о упису или само одлуку о упису када решење није донето : ако кандидат не положи адвокатску заклетву; ако се после уписа у именик адвоката сазна да нису били испуњени услови за упис. Поступак за поништај одлуке и решења о упису покреће се по службеној дужности или на основу пријаве. Адвокатска комора која је донела одлуку и решење о упису дужна је да без одлагања, а најкасније у року од три дана од покретања поступка за поништај одлуке и решења упису, о покренутом поступку обавести Адвокатску комору Србије и адвоката против кога је поступак покренут. ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВОКАТА
Адвокат је дужан: да се стварно и стално бави адвокатуром; да правну помоћ пружа стручно и савесно, у складу са законом, статутом адвокатске коморе и кодексом; да чува адвокатску тајну; да у професионалном раду и у приватном животу који је доступан јавности чува углед адвокатуре. Адвокат има право да се адвокатуром бави на целој територији Републике Србије . Адвокат има право да се адвокатуром бави и на територији стране државе, у складу са потврђеним међународним уговорима и прописима те државе о праву на рад страних адвоката. U складу са Законом о адвокатури, Статутом АКС и Статутом Адвокатске коморе Војводине адвокат има право да бира и буде биран у органе ове Адвокатске коморе и Адвокатске коморе Србије и да учествује у раду тих комора.
На захтев Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу, адвокат је дужан да даје податке и обавештења о свом раду у органима адвокатских комора, као и о обављању адвокатских послова, уз обавезу чувања адвокатске тајне. Адвокат је дужан да уредно плаћа чланарину и испуњава друге материјалне обавезе прописане одлукама органа адвокатске коморе.
Адвоката може заменити само адвокатски приправник запослен у његовој канцеларији или други адвокат непосредно или посредством свог адвокатског приправника, у складу са законом. За пропусте адвокатског приправника одговара адвокат код кога је адвокатски приправник запослен. Адвокат има право на награду и накнаду трошкова за свој рад, у складу са тарифом , коју доноси Адвокатска комора Србије. Висина награде за рад адвоката утврђује се у зависности од врсте поступка, предузете радње, вредности спора или висине запрећене казне. Висина награде за одбране по службеној дужности, утврђује се актом који доноси министар надлежан за послове правосуђа. Адвокат је дужан да клијенту изда обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове. Обрачун о награди и накнади трошкова адвоката представља веродостојну исправу у извршном поступку. Адвокат има право да , у циљу пружања правне помоћи, од државних органа, установа, предузећа и других организација тражи и благовремено добије информације, списе и доказе који су у њиховом поседу или под њиховом контролом. Државни органи, установе и предузећа дужни су да, у складу са законом, адвокату омогуће приступ информацијама, списима и доказима. Адвокат је дужан да на приход остварен по основу обављања адвокатске службе, плаћа порез у складу са пореским прописима. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ Адвокат је дужан да стално стиче и усавршава знања и вештине потребне за стручно, независно, самостално, делотворно и етично обављање адвокатске службе, у складу са програмом стручног усавршавања који доноси Адвокатска комора Србије.
Адвокат који има адвокатског приправника дужан је да му обезбеди одговарајуће услове за рад и обуку у складу са сврхом приправничке праксе, да спроводи план и програм обуке и да надзире његов рад и стручно усавршавање. СЛОБОДА И ОБАВЕЗА ПРУЖАЊА ПРАВНЕ ПОМОЋИ, ОБАВЕЗА ОДБИЈАЊА ПРУЖАЊА ПРАВНЕ ПОМОЋИ, ОТКАЗИВАЊЕ ЗАСТУПАЊА Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити пружање правне помоћи , осим у случајевима предвиђеним законом.
Адвокат не може одбити пружање правне помоћи ако га као заступника или браниоца у складу са законом постави суд, други државни орган или адвокатска комора, осим ако постоје разлози предвиђени законом због којих је дужан да одбије заступање. Адвокат је дужан да одбије пружање правне помоћи
:
ако је у истој правној ствари заступао супротну странку; ако је био адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у којој се у истој правној ствари заступа или је заступана супротна странка; ако је члан или је био члан заједничке адвокатске канцеларије или адвокатског ортачког друштва, у којима се у истој правној ствари заступа или је заступана суп ротна странка; ако је у истој правној ствари поступао као носилац правосудне функције или службено лице у државном органу, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе;
ако су интереси странке која тражи правну помоћ у супротности са његовим интересима или интересима његових блиских сродника, пријатеља, сарадника или других странака, а што се прописује статутом адвокатске коморе и кодексом; у другим случајевима утврђеним законом, статутом адвокатске коморе и кодексом. Адвокат има право да откаже заступање (пуномоћје) . О отказу заступања (пуномоћја) адвокат је дужан да одмах обавести орган који води поступак. Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана обавештавања oргана који води поступак, настави са пружањем правне помоћи, изузев ако га странка те обавезе није изричито ослободила или ако то није супротно прописима . АДВОКАТСКА ТАЈНА, ПОСТУПАЊЕ СА СПИСИМА И ИСПРАВАМА Адвокат је дужан да, у складу са статутом адвокатске коморе и кодексом, чува као професионалну тајну и да се стара да то чине и лица запослена у његовој адвокатској канцеларији, све што му је странка или његов овлашћени представник поверио или што је у предмету у коме пружа правну помоћ на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и
по престанку заступања. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена . Начин чувања адвокатске тајне и поступање у вези са адвокатском тајном уређују се статутом адвокатске коморе и кодексом. Адвокат је дужан да у роковима прописаним за чување архивске грађе чува списе и исправе које му је странка поверила, ако споразумом са странком није другачије одређено. Адвокат је дужан да преда странки, на њен захтев, све њене списе и исправе. НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ, ПОСТУПАЊЕ У СЛУЧАЈУ НЕСПОЈИВИХ ПОСЛОВА Адвокат не сме да се бави пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре. Адвокат не може имати другу регистровану самосталну делатност . Адвокат нема право да заснива радни однос осим у адвокатском ортачком друштву, да буде статутарни заступник, директор или председник управног одбора у правном лицу, члан или председник извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста или лице које има утврђену забрану конкуренције.
Статут адвокатске коморе и кодекс ближе утврђују послове који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре, а могу предвидети и друге послове који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре. Неспојиви послови са угледом и независношћу адвокатуре су и послови посредовања у промету роба и услуга, стечајног управника, ликвидационог управника, судског вештака, судије, јавног тужиоца, јавног правобраниоца, јавног бележника, приватног извршитеља, или послови у чијем обављању може доћи до сукоба интереса . Адвокату привремено престаје право на бављење адвокатуром у случају избора, именовања или постављења на јавну функцију која захтева заснивање радног односа у органу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана почетка обављања јавне функције, поднесе надлежној адвокатској комори захтев за привремени престанак права на бављење адвокатуром. Ако адвокат не поступи у складу са наведеном обавезом, надлежна адвокатска комора ће по службеној дужности донети решење о његовом брисању из именика адвоката.
Ако адвокат, у року од 60 дана од дана престанка јавне функције, не поднесе захтев да му се одобри даљи наставак бављења адвокатуром, надлежна адвокатска комора ће донети одлуку о његовом брисању из именика адвоката са даном престанка јавне функције. ЗАБРАНА РЕКЛАМИРАЊА Забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва.
Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују статутом адвокатске коморе и кодексом професионалне етике адвоката. АДВОКАТСКА КАНЦЕЛАРИЈА, ТАБЛА АДВОКАТА, ПЕЧАТ АДВОКАТА Адвокат може да има само једну адвокатску канцеларију. Место и уређење адвокатске канцеларије морају бити у складу са значајем и угледом адвокатуре и условима неопходним за чување адвокатске тајне, сагласно мерилима утврђеним актом Адвокатске коморе Србије.
Адвокат може пружати правну помоћ само у својој адвокатској канцеларији, осим када заступа на расправама, претресима, увиђајима, реконструкцијама, преговорима или на закључењу правних послова. Изузетно, због посебних околности случаја и природе правне помоћи, адвокат може пружити правну помоћ и у стану или пословној просторији странке . Адвокат је дужан да пријави промену седишта своје адвокатске канцеларије на територији исте адвокатске коморе, надлежној адвокатској комори, у року од 15 дана од дана промене седишта. U адвокатској канцеларији, не може да се обавља било каква друга делатност послова судског тумача.
осим
Адвокатска канцеларија по свом изгледу и уређењу мора бити у складу са значајем и угледом адвокатуре и условима неопходним за чување адвокатске тајне. Разговор са странком је поверљивог карактера и њему могу присуствовати адвокат, странка, адвокатски приправник или лице запослено у адвокатској канцеларији и лице са чијим се присуством сагласи странка. Адвокат је дужан да на згради у којој се налази адвокатска канцеларија има истакнуту таблу која садржи назив: "адвокат" и име и презиме адвоката. Табла је правоугаоног облика са исписаним називом на српском језику, а поред овог може бити исписана и на језику који је у службеној употреби у јединици локалне самоуправе у којој се налази седиште адвокатске канцеларије. Адвокат - страни држављанин на табли истиче називе професије и на језику матичне државе. Адвокат има печат правоугаоног облика који садржи назив: "адвокат", име и презиме адвоката и адресу седишта адвокатске канцеларије. Заједничка адвокатска канцеларија има печат са називом: "заједничка адвокатска канцеларија", именом и адресом седишта заједничке адвокатске канцеларије, а у складу са уговором о оснивању. Адвокатско ортачко друштво има печат који садржи назив адвокатског ортачког друштва и адресу седишта друштва. Адвокат који је члан заједничке адвокатске канцеларије и ортачког адвокатског друштва дужан је да, уз печат заједничке адвокатске канцеларије и ортачког адвокатског друштва, користи и лични печат.
Адвокат је дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат. НЕПОВРЕДИВОСТ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ, ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ АДВОКАТА И ПРЕТРЕСАЊЕ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ Адвокатска канцеларија, предмети и подаци који се налазе у њој, могу бити предмет контроле само уколико то одреди суд у погледу тачно одређеног списа, предмета или документа. Одлуку о привременом или трајном престанку рада адвокатске канцеларије може донети само надлежни орган адвокатске коморе у посебно предвиђеном поступку. U односу на адвокатску канцеларију не може бити примењена мера затварања, односно печаћења, у кривичном и прекршајном поступку и поступку за привредни преступ, нити у другом поступку који се води против адвоката.
Адвокат не може бити лишен слободе за кривична дела у вези са обављањем адвокатске службе, без одлуке надлежног суда. Претрес адвокатске канцеларије може одредити само надлежни суд у погледу тачно одређеног списа, предмета или документа. Претрес адвокатске канцеларије може се извршити само у присуству адвоката кога одреди председник надлежне адвокатске коморе . Предмети, списи или документа, изузев списа чију контролу је дозволио суд, као и сазнања до којих се дође приликом претреса адвокатске канцеларије, не могу се користити ради вођења поступка против странака адвоката из те адвокатске канцеларије. покретању поступка против адвоката, о одређивању задржавања или притвора адвокату, суд или други државни орган који води поступак је дужан да одмах обавести надлежну адвокатску комору. ПРИВРЕМЕНИ ПРЕСТАНАК ПРАВА НА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ Адвокат има право на привремени престанак права на бављење адвокатуром:
због стручног усавршавања или других оправданих разлога, док трају разлози; за време привремене спречености услед болести, породиљског одсуства, одсуства за негу детета и других здравствених разлога; због избора за народног посланика, посланика или одборника, у трајању посланичког или одборничког мандата. Адвокат је дужан да најкасније 30 дана пре почетка коришћења права на стручно усавршавање или из других оправданих разлога и у року од 30 дана од настанка привремене спречености услед болести, породиљског одсуства, одсуства за негу детета и других здравствених разлога, односно због избора за народног посланика, посланика или одборника достави надлежној адвокатској комори образложени захтев са одговарајућим доказом и подацима о почетку и трајању привременог престанка рада .
Адвокату привремено престаје право на бављење адвокатуром у случају избора, именовања или постављења на јавну функцију која захтева заснивање радног односа у органу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Адвокат је дужан да у року од 30 дана од дана почетка обављања јавне функције, поднесе надлежној адвокатској комори захтев за привремени престанак права на бављење адвокатуром. Ако адвокат не поступи у складу са обавезом, надлежна адвокатска комора ће, по службеној дужности, донети решење о његовом брисању из именика адвоката.
Ако адвокат, у року од 60 дана од дана престанка јавне функције, не поднесе захтев да му се одобри даљи наставак бављења адвокатуром, надлежна адвокатска комора ће донети одлуку о његовом брисању из именика адвоката са даном престанка јавне функције. U периоду коришћења права на привремени престанак права на бављење адвокатуром, адвокат који то право користи задржава статус адвоката, плаћа чланарину надлежној адвокатској комори, а мирују му права и дужности адвоката. Адвокат који користи права на привремени престанак права на бављење адвокатуром дужан је да депонује адвокатску легитимацију у служби адвокатске коморе.
Адвокатска комора је дужна да о коришћењу права на привремени престанак права на бављење адвокатуром обавести судове и надлежне државне органе. ПРИВРЕМЕНА ЗАБРАНА БАВЉЕЊА АДВОКАТУРОМ, ДЕЈСТВО ПРАВНОГ ЛЕКА И ОБАВЕЗА ОБАВЕШТАВАЊА Привремена забрана бављења адвокатуром може се одредити само под условима прописаним Законом о адвокатури.
Адвокату ће се (обавезно ) привремено забранити бављење адвокатуром ако је против њега: одређен притвор; покренут поступак за поништај уписа у именик адвоката. Адвокату се може привремено забранити бављење адвокатуром: ако је против њега покренут кривични или дисциплински поступак за дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром; ако својим поступцима отежава или онемогућава вођење дисциплинског поступка који је против њега покренут. Надлежна адвокатска комора ће решењем о одређивању привремене забране бављења адвокатуром: одлучити о времену трајања забране; одредити привременог заменика (за привременог заменика одредиће се адвокат кога предложи привремено замењивани адвокат, уколико приложи писмену сагласност тог адвоката, а ако таквог предлога или сагласности нема, тада адвокат кога одреди надлежна адвокатска комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замењиваног адвоката и његовог могућег заменика и о сродности области права којима се они у пракси баве). Адвокат коме је изречена привремена забрана обављања адвокатске делатности (суспензија), не може за то време обављати адвокатску делатност нити било које послове (службеник и сл.) у адвокатској канцеларији. O предлогу за одређивање привремене забране одлучује управни одбор надлежне адвокатске коморе решењем на предлог дисциплинског тужиоца, већа дисциплинског суда које поступа у том предмету или по сопственој иницијативи, а након подизања дисциплинске оптужнице.
Против решења управног одбора надлежне адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије о привременој забрани обављања адвокатуре дозвољена је жалба Адвокатској комори Србије у року од 15 дана од дана достављања. Ако Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује у првом степену о одређивању привремене забране бављења адвокатуром, ово решење је коначно.
Орган који је донео коначну одлуку о привременој забрани бављења адвокатуром може исту укинути и пре окончања дисциплинског или кривичног поступка, по захтеву адвоката, дисциплинског органа или по сопственој иницијативи, уколико нађе да су престали разлози због којих је одређена привремена забрана. Жалба против решења о привременој забрани бављења адвокатуром не задржава његово извршење. привременој забрани бављења адвокатуром надлежна адвокатска комора обавештава све судове у Републици Србији, Адвокатску комору Србије и адвокатске коморе у њеном саставу. ПРИВРЕМЕНИ ЗАМЕНИК АДВОКАТА, УЛОГА, ЗНАЧАЈ, ЗАДАЦИ И ПОДРУЧЈЕ ДЕЛОВАЊА Решењем о привременом престанку права на бављење адвокатуром, надлежна адвокатска комора ће адвокату одредити привременог заменика. Привремени заменик може бити само адвокат уписан у именик адвоката исте адвокатске коморе.
За привременог заменика одредиће се адвокат кога предложи привремено замењивани адвокат, уколико приложи писмену сагласност тог адвоката, а ако таквог предлога или сагласности нема, тада адвокат кога одреди надлежна адвокатска комора, водећи рачуна о међусобним односима привремено замењиваног адвоката и његовог могућег заменика и о сродности области права којима се они у пракси баве. ПРЕУЗИМАТЕЉ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ, УЛОГА, ЗНАЧАЈ, ЗАДАЦИ И ПОДРУЧЈЕ ДЕЛОВАЊА Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 15 дана од дана наступања неког од разлога за престанак права на бављење адвокатуром спроведе брисање из именика адвоката
именује преузиматеља предмета адвокатске канцеларије. Ако је адвокат престао да се бави адвокатуром на лични захтев, има право да сам предложи преузиматеља своје адвокатске канцеларије.
ОБЛИЦИ РАДА У АДВОКАТУРИ
Адвокат се бави адвокатуром: самостално, у заједничкој адвокатској канцеларији, или као члан адвокатског ортачког друштва. Два или више адвоката могу уговором , којим уређују међусобне пословне и имовинске односе, основати заједничку адвокатску канцеларију . Уговор о оснивању заједничке адвокатске канцеларије и захтев за упис у именик заједничких адвокатских канцеларија уговорне стране дужне су да доставе надлежној адвокатској комори у року од 15 дана од дана закључења уговора. Сви адвокати из заједничке канцеларије имају исто седиште канцеларије. Заједничка канцеларија мора имати истакнуту таблу са називом: "заједничка адвокатска канцеларија" и именом заједничке адвокатске канцеларије, у складу са уговором о оснивању и статутом адвокатске коморе. Име заједничке адвокатске канцеларије садржи само презиме једног, више или свих чланова заједничке адвокатске канцеларије. Заједничка канцеларија нема својство правног лица.
Заједничка канцеларија престаје споразумом или ако у њој остане само један адвокат. Странка може опуномоћити за заступање само једног адвоката, неке од адвоката или све адвокате у заједничкој канцеларији. За обавезе заједничке канцеларије настале из правног односа према странкама и трећим лицима, одговара опуномоћени адвокат, а ако је странка опуномоћила више од једног адвоката, солидарно одговарају сви опуномоћени адвокати. АДВОКАТСКО ОРТАЧКО ДРУШТВО, УПИС У РЕГИСТАР АДВОКАТСКИХ ОРТАЧКИХ ДРУШТАВА, ПРИЈАВА И УПИС ПРОМЕНА, КАНЦЕЛАРИЈА ДРУШТВА Два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко друштво. Друштво има својство правног лица. Друштво се оснива уговором који, осим услова прописаних законом, мора да садржи и следеће одредбе:
да је адвокатура једина делатност друштва; да правну помоћ могу пружати само адвокати чланови тог друштва; да се адвокати чланови друштва не могу бавити адвокатуром изван друштва; да адвокатско ортачко друштво не може бити оснивач других правних лица. За своје обавезе адвокатско ортачко друштво одговара целокупном имовином. За обавезе адвокатског ортачког друштва одговарају и чланови друштва целокупном својом имовином . Друштво се, на основу поднетог захтева, уписује у Именик адвокатских ортачких друштава који води Адвокатска комора Србије за целу територију Републике Србије , под следећим условима: да је уговор о оснивању адвокатског ортачког друштва, у складу са одредбом Закона о адвокатури, да су сви чланови адвокатског ортачког друштва адвокати уписани у именик исте адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије и имају исто седиште канцеларије, да адвокатско ортачко друштво располаже канцеларијским простором подесним за обављање адвокатуре у таквом облику рада, да су уплаћени прописани трошкови уписа Адвокатској комори Србије, да су чланови адвокатског ортачког друштва закључили уговор о осигурању од професионалне одговорности, да је сваки члан адвокатског ортачког друштва измирио материјалне обавезе према адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије код које је до тада уписан у именик адвоката, да против чланова адвокатског ортачког друштва није покренут дисциплински поступак за тежу повреду дужности и угледа адвоката, да члану адвокатског ортачког друштва није изречена привремена забрана бављења адвокатуром или одобрено коришћење привременог одсуства, да су унели оснивачки улог. Адвокатско ортачко друштво стиче право на бављење адвокатуром уписом у именик адвокатских ортачких друштава Адвокатске коморе Србије. Адвокатско ортачко друштво има печат који садржи назив адвокатског ортачког друштва адресу седишта адвокатског ортачког друштва, а у складу са уговором о оснивању. Адвокат који је члан адвокатског ортачког друштва дужан је да, уз печат адвокатског ортачког друштва, користи и свој печат. Пуномоћје за заступање странака даје се појединим, или свим члановима адвокатског ортачког друштва.
Адвокатско ортачко друштво је дужно да обавести Адвокатску комору Србије о свакој статусној и другој промени у року од осам дана од њеног настанка. Сваку промену Адвокатска комора Србије уписује у Именик адвокатских ортачких друштава, као и следеће: ако је потписан уговор о приступању , када адвокатском ортачком друштву приступа нови члан, ако је потписан уговор о иступању члана адвокатског ортачког друштва, када из адвокатског ортачког друштва иступа члан, ако адвокатско ортачко друштво промени седиште адвокатског ортачког друштва. Адвокатско ортачко друштво дужно је да уз захтев за упис промене достави Адвокатској комори Србије доказ о уплати прописаних трошкова уписа промене. Адвокатско ортачко друштво може имати само једно седиште и не може имати огранке земљи и иностранству .
у
Адвокатско ортачко друштво мора имати истакнуту таблу са називом: "адвокатско ортачко друштво" и именом адвокатског ортачког друштва, у складу са уговором о оснивању, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. Адвокатска комора Србије ће поништити упис, ако се после уписа у именик адвокатских ортачких друштава сазна да нису постојали услови за упис предвиђени Законом о адвокатури. Адвокатско ортачко друштво се брише из именика адвокатских ортачких друштава:
ако је отворен поступак стечаја или ликвидације адвокатског ортачког друштва, даном правноснажности одлуке о закључењу таквог поступка, ако се адвокатско ортачко друштво не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци, ако адвокатско ортачко друштво, осим адвокатуре, почне да се бави и другом делатношћу, ако број чланова адвокатског ортачког друштва више не испуњава услов за оснивање адвокатског ортачког друштва, укључујући и чланове адвокатског ортачког друштва којима је одређен привремени престанак или привремена забрана бављења адвокатуром, ако се утврди да адвокатско ортачко друштво има огранак. Право на бављење адвокатуром адвокатско ортачко друштво губи брисањем из именика адвокатских ортачких друштава. Након брисања адвокатског ортачког друштва из именика адвокатских ортачких друштава, чланови адвокатског ортачког друштва се враћају у статус који су имали пре оснивања адвокатског ортачког друштва. АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИЦИ, УСЛОВИ ЗА УПИС У ИМЕНИК АДВОКАТСКИХ ПРИПРАВНИКА, ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ, ЗНАЧАЈ И ЗАДАЦИ, УПРАВНИ ПОСТУПАК ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ ПО ЗАХТЕВУ ЗА УПИС Адвокатски приправник може да започне обављање приправничке вежбе ако је уписан у именик адвокатских приправника и ако је положио заклетву адвокатског приправника. Услови за доношење одлуке о упису у Именик адвокатских приправника су:
диплома правног факултета стечена у Републици Србији или диплома правног факултета стечена у страној држави и призната у складу са прописима који уређују област високог образовања; држављанство Републике Србије; општа здравствена и потпуна пословна способност;
непостојање радног односа; неосуђиваност за кривично дело које би подносиоца чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром; непостојање друге регистроване самосталне делатности или статуса статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе и лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; непостојање положеног правосудног испита или радног искуства које подносиоцу даје право на полагање правосудног испита; достојност за обављање адвокатске службе; закључен уговор о раду са адвокатом који има најмање 3 (три) године адвокатске праксе, седиште канцеларије на територији исте адвокатске коморе и важећу адвокатску легитимацију, или закључен уговор о раду са друштвом у коме исте услове испуњава адвокат који је означен да ће бити задужен за реализацију плана и програма обуке адвокатског приправника и надзирати његов рад и стручно усавршавање. Захтев за упис у Именик адвокатских приправника подноси се у писаној форми Управном одбору Адвокатске коморе најкасније до 15 -ог (петнаестог) календарског дана у текућем месецу. Уз захтев подносилац приказује у оригиналу уз прилагање неоверене копије, или прилаже у овереној копији:
уверење о држављанству Републике Србије; диплому правног факултета или уверење о дипломирању; уверење суда да се против подносиоца не води кривични поступак; уверење центра за социјални рад да подносилац није лишен пословне способности; лекарско уверење о општој здравственој способности; копију личне карте; уговор о раду; две фотографије; извод из матичне књиге рођених; копију радне књижице; изјаву да подносилац нема другу регистровану самосталну делатност или статус статутарног заступника или директора у правном лицу, председника управног одбора у добитном правном лицу, члана или председника извршног одбора банке, заступника државног капитала, прокуристе или лица које уговором о раду има утврђену забрану конкуренције; изјаву да подносилац нема положен правосудни испит или радно искуство које му даје право на полагање правосудног испита; потврду да је подносилац раскинуо радни однос или да је незапослен (уверење Националне службе за запошљавање или потврда Фонда ПИО да подносиоцу нису уплаћивани прописани доприноси); биографију. Адвокатска комора по службеној дужности прибавља доказе о испуњености услова из Закона о адвокатури, и то о: неосуђиваности кандидата за кривично дело које би га чинило недостојним поверења за бављење адвокатуром, достојности за бављење адвокатуром, протеку најмање три године од доношења коначне одлуке о одбијању захтева за упис именик адвокатских приправника било које од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије, ако је кандидат претходно подносио захтев који је одбијен.
Својство адвокатског приправника стиче се полагањем заклетве . Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 30 дана од доношења одлуке о упису у именик адвокатских приправника омогући кандидату за приправника полагање приправничке заклетве.
Приправничка заклетва полаже се пред председником надлежне адвокатске коморе или лицем које он овласти. Заклетва адвокатског приправника гласи: "Изјављујем да ћу дужност адвокатског приправника обављати савесно и да ћу се у свом раду придржавати Устава, закона и других прописа, као и да ћу својим радом чувати углед адвокатуре." На дан положене приправничке заклетве, надлежна адвокатска комора доноси решење о упису у Именик адвокатских приправника
и издаје приправничку легитимацију.
На упис у подлистак волонтера који се води у оквиру именика адвокатских приправника сходно се примењују одредбе о упису у Именик адвокатских приправника. Адвокатски приправник има право на одговарајуће услове рада и на обуку у складу са сврхом приправничке вежбе и планом и програмом приправничке обуке који доноси Адвокатска комора Србије. За време приправничке вежбе адвокатски приправник има право на зараду и остала права из радног односа, у складу са законом и уговором о раду. Адвокатски приправник је дужан да ради по упутствима и у оквиру овлашћења добијених од адвоката код кога је на приправничкој вежби, осим ако су ова супротна Уставу, закону, статуту адвокатске коморе и кодексу. Приправник има право да настави приправничку вежбу код другог адвоката да о томе обавести Адвокатску комору у року од 8 дана од дана настале промене.
, уз обавезу
Пред државним органом или другим лицем, адвокатски приправник може да замењује само адвоката код кога је на приправничкој вежби, како у случају када тај адвокат заступа, тако у случају када тај адвокат замењује другог адвоката. Када један адвокат замењује другог адвоката посредством свог приправника, адвокатски приправник је дужан да поступа по налозима замењиваног адвоката. Адвокатски приправник не може самостално да се бави пословима адвокатуре. На адвокатског приправника сходно се примењују одредбе о дужностима и дисциплинској одговорности адвоката. Адвокатском приправнику престаје статус приправника ако ни после две године од стицања права на полагање, не положи правосудни испит . Након положеног правосудног
испита приправнички стаж може трајати најдуже још годину дана, али не дуже од две године од стицања права на полагање правосудног испита. По истеку наведених рокова надлежна адвокатска комора доноси решење о брисању из именика адвокатских приправника. По истеку две године од испуњеног услова за полагање правосудног испита, адвокатска комора по службеној дужности доноси решење о брисању адвокатског приправника или адвокатског приправника волонтера из одговарајућег именика адвокатских приправника. На адвокатске приправнике волонтере сходно се примењују одредбе о адвокатским приправницима и посебни прописи о волонтерском раду. Адвокатски приправници остварују своја права у Адвокатској комори Војводине преко Одбора адвокатских приправника . АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ, ПРАВНА ПРИРОДА, ЗНАЧАЈ, ЗАДАЦИ И ПОСЛОВИ
Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу су самосталне и независне професионалне организације адвоката , основане у складу са законом и Статутом
Адвокатске коморе Србије, које су надлежне за вршење јавних овлашћења и обављање послова од општег интереса, у складу са законом и својим статутом. Адвокатске коморе имају својство правног лица. Републици Србији постоји Адвокатска комора Србије, са седиштем у Београду, за територију Републике Србије, у чијем саставу су: Адвокатска комора Војводине, са седиштем у Новом Саду; Адвокатска комора Косова и Метохије, са седиштем у Косовској Митровици; Адвокатска комора Београда, са седиштем у Београду; Адвокатска комора Зајечара, са седиштем у Зајечару; Адвокатска комора Крагујевца, са седиштем у Крагујевцу; Адвокатска комора Ниша, са седиштем у Нишу; Адвокатска комора Пожаревца, са седиштем у Пожаревцу; Адвокатска комора Чачка, са седиштем у Чачку; Адвокатска комора Шапца, са седиштем у Шапцу. Статутом Адвокатске коморе Србије одређују се подручја надлежности адвокатских комора у њеном саставу. Актом Адвокатске коморе Србије, у складу са њеним статутом, могу се основати и друге адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Сви адвокати који имају седиште адвокатске канцеларије у Србији су чланови Адвокатске коморе Србије и једне од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије. Адвокатска комора Србије, поред јавних овлашћења и других послова из Закона о адвокатури, обавља и следеће послове: представља адвокатуру, заступа и штити њене интересе; стара се о обезбеђењу услова за правилно и законито вршење адвокатуре; предузима мере за развој адвокатуре; стара се о подизању стручног и етичког нивоа адвокатуре; стара се о јачању професионалне дисциплине и одговорности у вршењу адвокатуре; стара се о обнављању адвокатуре првенствено из реда адвокатских приправника; одржава односе са државним и правосудним органима и другим организацијама; подноси предлоге за унапређење адвокатуре, правосудног и правног система; даје предлоге о питањима значајним за остваривање и заштиту уставних слобода и права грађана; обавља друге послове од значаја за адвокатуру. Адвокатска комора Србије обавља и друге послове: унапређује и афирмише адвокатуру као независну професију; врши јавна овлашћења у области адвокатуре у складу са Законом о адвокатури; води Именике адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Именик ортачких адвокатских друштава, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и Именик адвокатских приправника за територију Републике Србије; организује и спроводи адвокатски испит; води јединствену евиденцију о положеном адвокатском испиту за територију Републике Србије; одлучује о упису у именике и брисању из Именика адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б адвоката страних држављана и Именик адвокатских приправника, као другостепени орган;
одлучује о упису и брисању у Именик ортачких адвокатских друштава; спроводи дисциплински поступак због повреде дужности и нарушавања угледа адвокатуре, у складу са одредбама овог статута којима се уређује дисциплински поступак; стара се о законитости рада адвоката, адвокатских приправника и органа и служби Адвокатске коморе Србије и о спровођењу и примени Статута Адвокатске коморе Србије и Кодекса професионалне етике адвоката; доноси статут и друга општа акта; одлучује о начину коришћења сопствених средстава; заступа интересе адвоката пред државним и другим органима и организацијама; остварује међународну сарадњу у области адвокатуре од интереса за адвокатуру Србије;
представља адвокате и адвокатуру Србије пред домаћим и иностраним професионалним удружењима и организацијама, правним и физичким лицима; организује и спроводи сталну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима и специјализовано стручно усавршавање адвоката; оснива Адвокатску академију; организује пружање бесплатне правне помоћи, у складу са законом; даје мишљења на предлоге закона и других прописа; штити права и интересе адвоката и адвокатских приправника; штити интересе и интегритет Адвокатске коморе Србије; врши контролу законитости и правилности рада адвокатских комора у њеном саставу у складу са законом и овим статутом; организује рад, доноси програме обуке и рада Адвокатске академије у циљу сталне стручне обуке адвоката, адвокатских приправника и лица запослених у адвокатским канцеларијама у циљу усавршавања теоријских и практичних знања и вештина у области права адвокатуре; доноси програм адвокатског испита и организује адвокатски испит, образује Комисију за полагање адвокатског испита, начин рада и одлучивања Комисије за полагање адвокатског испита и о томе доноси посебан акт; издаје научни стручни часопис Адвокатске коморе Србије "Бранич", "Информативни билтен" Адвокатске коморе Србије и друге сталне и повремене публикације; обавља и друге послове прописане статутом.
ЈАВНА ОВЛАШЋЕЊА Адвокатска комора Србије врши јавна овлашћења непосредно преко својих органа и преко органа адвокатских комора у свом саставу . Адвокатске коморе у саставу Адвокатске
коморе Србије врше она јавна овлашћења која су им поверена Законом о адвокатури преко својих органа, у првом степену. Адвокатска комора Србије је искључиво надлежна за непосредно вршење следећих јавних овлашћења:
одлучивање о захтевима за упис, брисање и поништај уписа у именик адвокатских ортачких друштава, као и одлучивање о захтевима за промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава, уређивање садржине и начина вођења именика и њихово јединствено вођење за целу територију Републике Србије, доношење програма и уређење организације и начина полагања адвокатског испита, доношење кодекса; доношење тарифе; одређивање висине трошкова уписа у именик адвоката.
Адвокатска комора Србија је, као другостепени орган надлежна и за вршење јавних овлашћења, и то:
одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера, одлучивање о захтевима за привремени престанак права на бављење адвокатуром, одлучивање о захтевима за наставак обављања адвокатуре после привременог престанка права на бављење адвокатуром, одлучивање о привременој забрани бављења адвокатуром, одређивање привременог заменика и преузиматеља адвокатске канцеларије, одлучивање о покретању и вођењу дисциплинског поступка против адвоката или адвокатског приправника, о њиховој дисциплинској одговорности и о изрицању дисциплинских мера, вођење именика адвоката, именика заједничких адвокатских канцеларија, Уписника А Уписника Б именика адвоката, именика адвокатских приправника и именика адвокатских приправника волонтера, издавање и продужавање важења адвокатских легитимација и легитимација адвокатских приправника, одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њену територију. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије у првом степену надлежне су за јавна овлашћења, и то:
одлучивање о захтевима за упис у именик адвоката, именик заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А и Уписник Б именика адвоката, именик адвокатских приправника и именик адвокатских приправника волонтера, одлучивање о захтевима за привремени престанак права на бављење адвокатуром, одлучивање о захтевима за наставак обављања адвокатуре после привременог престанка права на бављење адвокатуром, одлучивање о привременој забрани бављења адвокатуром, одређивање привременог заменика и преузиматеља адвокатске канцеларије, одлучивање о покретању и вођењу дисциплинског поступка против адвоката или адвокатског приправника, о њиховој дисциплинској одговорности и о изрицању дисциплинских мера, вођење именика адвоката, именика заједничких адвокатских канцеларија, Уписника А i Уписника Б именика адвоката, именика адвокатских приправника и именика адвокатских приправника волонтера, издавање и продужавање важења адвокатских легитимација и легитимација адвокатских приправника, одређивање висине редовних обавеза према надлежној адвокатској комори за њ ену територију. ОСНИВАЊЕ И ОРГАНИ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ И АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ПРЕД ЧИЈОМ КОМИСИЈОМ СЕ ПОЛАЖЕ ИСПИТ Органи Адвокатске коморе Србије су:
скупштина, управни одбор, надзорни одбор, председник, један или више потпредседника, дисциплински суд,
дисциплински тужилац, савет, и други органи утврђени Статутом Адвокатске коморе Србије. Једно лице не може обављати више од једне функције у органима Адвокатске коморе Србије, осим ако законом или Статутом Адвокатске коморе Србије није другачије одређено.
Поступак избора, трајање мандата, опозив, делокруг рада и састав органа Адвокатске коморе Србије и број потпредседника уређује се Статутом Адвокатске коморе Србије. Конференција адвоката Србије
је најшири облик личног изјашњавања адвоката о
најзначајнијим питањима за адвокатуру. Конференцију сазива Управни одбор Адвокатске коморе Србије, предлаже дневни ред и одређује време и место одржавања Конференције адвоката Србије. На дан одржавања Конференције адвоката Србије обавезно се сазива и Скупштина Адвокатске коморе Србије . Конференција адвоката Србије доноси препоруке , о којима је Скупштина Адвокатске коморе Србије дужна да се одмах изјасни по окончању Конференције адвоката Србије. U
органе Адвокатске коморе може бити изабран адвокат који није дисциплински
кажњаван за тежу повреду дужности и угледа адвокатуре у последњих 10 (десет) година и
Критеријуме за избор утврђује Управни одбор, водећи рачуна о савременим међународним правним стандардима и потреби сразмерне регионалне, етничке, родне и старосне заступљености подносиоца. има најмање 5 (пет) година стажа у својству адвоката.
Председник Адвокатске коморе Београд
:
представља и заступа Адвокатску комору; одређује из реда чланов Управног одбора лице које га може ѕамењивати у случају спречености; сазива седнице Управног одбора, предлаже дневни ред и председава седници; потписује одлуке и друге акте које доносе Скупштина и Управни одбор; потписује решења у управном поступку; доноси решења о брисању из именика адвоката и приправника на њихов лични захтев или услед смрти; извршава одлуке Скупштине и Управног одбора; обавља и друге послове одређене Законом, Статутом АКС и Статутом АКВ и другим општим актима Коморе. За свој рад председник одговара Скупштини. Председника Адвокатске коморе у његовој одсутности замењује потпредседник . За председника Адвокатске коморе може бити изабран адвокат који није дисциплински кажњаван, који је допринео раду Адвокатске коморе и угледу адвокатуре, има најмање 15 (петнаест) година стажа у својству адвоката, познаје најмање један страни језик и није члан органа политичке странке. За потпредседника Адвокатске коморе може бити изабран адвокат који није дисциплински кажњаван, има најмање 15 (петнаест) година стажа у својству адвоката, познаје најмање један страни језик и није члан органа политичке странке. Надзорни одбор контролише финансијско пословање Адвокатске коморе . Надзорни одбор састоји се од председника, два члана и два заменика. Надзорни одбор је дужан да изврши увид у завршни рачун и свој извештај и мишљење о располагању средствима изнесе на редовној годишњој Скупштини. НАДЛЕЖНОСТ УПРАВНОГ ОДБОРА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ПРЕД ЧИЈОМ КОМИСИЈОМ СЕ ПОЛАЖЕ ИСПИТ
Управни одбор је извршни орган Адвокатске коморе Београда . Управни одбор сачињавају председник, један потпредседник и 13 (тринаест) чланова које бира Скупштина непосредним и тајним гласањем. Председник Одбора адвокатских приправника може учествовати у раду Управног одбора, без права гласа. За члана Управног одбора може бити изабран адвокат који није дисциплински кажњаван, има најмање 10 (десет) година стажа у својству адвоката и није члан органа политичке странке.
За одржавање седнице Управног одбора потребно је присуство више од половине свих чланова Управног одбора. Управни одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова. Седнице Управног одбора могу бити одржане и телефонским и/или електронским путем.
Управни одбор врши следеће послове: 1. извршава одлуке и закључке Скупштине, 2. утврђује предлог статута и доноси друге опште акте, 3. утврђује предлог плана прихода расхода и доноси завршни рачун Коморе и стара се о њиховом извршењу, 4. утврђује висину чланарине и других накнада и доприноса чланова Коморе, одлучује у оквиру законом утврђених права Коморе о упису у Именик адвоката, Именик адвокатских приправника и адвокатских приправика волонтера; Именик заједничких адвокатских канцеларија; уписник А и уписник Б Именика адвоката и о престанку вршења адвокатске делатности, односно својства адвокатског приправника, сем у случајевима када се решење о брисању из именика доноси по сопственом захтеву, услед смрти, односно када се у поступку извршења дисциплинске одлуке доноси закључак 5. одобрава привремена одсуства и одређује привременог заменика
адвокату или преузиматеља адвокатске канцеларије умрлом адвокату или адвокату који је брисан из Именика адвоката по другом основу, 6. одлучује у оквиру законом утврђених права Коморе о привременој забрани вршења адвокатске делатности и о њеном престанку, 7. прати рад адвоката и адвокатских приправника и предузима потребне мере за правилно вршење адвокатуре, 8. предлаже Скупштини коморе доношење одлука о врсти, облицима и трајању мера за заштиту професионалних права и интереса адвоката и о њиховој примени, 9. утврђује програм обуке адвокатских приправника за време трајања приправничке вежбе, 10. именује председника и чланове Изборне комисије, као и њихове заменике 11. стара се о угледу адвокатуре и предузима мере ради заштите њеног угледа, 12. прати материјални положај адвоката и предлаже одговарајуће мере, 13. заузима ставове и даје мишљења и предлоге о општим актима и другим питањима из делокруга рада АКС која се претходно разматрају од стране адвокатских комора, 14. остварује сарадњу са органима правосуђа и другим државним органима, фондовима и другим органима и организацијама, 15. доноси одлуку о расписивању избора и сазива изборну седницу Скупштине Коморе, 16. стара се о припремама за избор представника Коморе у органе АКС, 17. бира секретара Управног одбора из реда његових чланова, 18. доноси општи акт о систематизацији радних места 19. одлучује о заснивању и престанку радног односа запослених у Стручној служби (у даљем тексту: Служба), закључује уговоре о раду и анексе, доноси одлуку о
именовању руководиоца Службе, и закључује колективни уговор, 20. врши надзор над радом Службе коморе, 21. образује комисију за полагање адвокатског испита и друга стална и повремена радна тела, 22. доноси пословник о свом раду, 23. обавља и друге послове који законом, овим статутом или општим актом нису стављене у делокруг неког другог органа. НАДЛЕЖНОСТ СКУПШТИНЕ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ПРЕД ЧИЈОМ КОМИСИЈОМ СЕ ПОЛАЖЕ ИСПИТ
Скупштина је највиши орган Адвокатске коморе Београда . Скупштину чине сви адвокати уписани у именик Коморе. Седница може да се одржи ако јој присуствује веђе од 300 адвоката
Скупштина коморе: 1. доноси статут Коморе, пословник о свом раду и друга општа акта, 2. стара се о остваривању циљева Коморе, 3. разматра опште стање у адвокатури и доноси закључке о потребним мерама које органи Коморе треба да предузму, 4. одлучује о статусним питањима везаним за Комору, 5. одлучује о сагласности за оснивање нових адвокатских комора на подручју Коморе, 6. одобрава завршни рачун и доноси план прихода и расхода Коморе, 7. расправља о извештајима о раду органа Коморе и о њима одлучује, 8. бира Верификациону комисију, од пет чланова, 9. разматра и предузима потребне мере ради побољшања друштвеноекономског положаја адвоката и адвокатских приправника,10. прати рад, разматра извештаје и доноси одлуке којима се налаже отклањање неправилности уочених у раду органа Коморе, 11. бира и опозива председника и потпредседника Коморе, чланове Управног одбора и Надзорног одбора; Дисциплинског тужиоца и његове заменике; председника Дисциплинског суда, његовог заменика и судије Дисциплинског суда Коморе, 12. бира и опозива представнике Коморе у Скупштини АКС и Управном одбору АКС, 13. предлаже своје кандидате за чланове сталних и повремених радних тела АКС, 14. прати рад, разматра извештаје представника Коморе у органима АКС и доноси одлуке о њиховом раду, 15. формира своје стална и повремена радна тела, 16. доноси одлуке о врсти, облицима и трајању мера за заштиту професионалних права и интереса адвоката и оњиховој примени, 17. расправља о свим питањима која су од интереса за адвокатуру и професионални и друштвени положај адвоката и адвокатских приправника и о томе доноси одлуке, 18. расправља о питањима у вези са унапређењем правног и правосудног система и другим питањима у вези са пружањем правне помоћи, 19. расправља о питањима од општег значаја за друштвену заједницу и за заштиту права и слобода грађана и правних лица и о томе доноси закључке и препоруке, 20. врши и друге послове који су законом и овим статутом стављени у њен искључиви делокруг. НАДЛЕЖНОСТ СКУПШТИНЕ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Скупштина Адвокатске коморе Србије је највиши орган Адвокатске коморе Србије
Скупштину чине представници које бирају скупштине адвокатских комора које су у саставу
.
Адвокатске коморе Србије. Свака адвокатска комора бира у Скупштину Адвокатске коморе Србије једног представника на сваких 50 адвоката. Адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије формирају своје Скупштине по представничком систему уз формирање изборних јединица које обезбеђују приближну равномерну заступљеност адвоката чланова са територије те коморе и на којима ће се искључиво тајним гласањем бирати представници скупштине адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, што се ближе уређује статутом адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Без обзира на број својих чланова ниједна адвокатска комора у саставу Адвокатске коморе Србије не може да има више од 49% укупног броја представника.
Мандат представника траје четири године и може се поновити. Скупштина Адвокатске коморе Србије: доноси : Статут и одлуке о изменама и допунама Статута, Пословник о свом раду и раду радних тела која образује, Кодекс професионалне етике адвоката; одлучује и расправља о : свим питањима која су од интереса за адвокатуру, професионални и друштвени положај адвоката и адвокатских приправника, унапређења правног и правосудног система и друга питања у вези са пружањем правне помоћи, која су од општег значаја за јавни интерес и за заштиту права и слобода грађана и правних лица и о томе доноси одлуке, одлучује о оснивању нових адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и
утврђује територијалну надлежност за све адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, одобрава завршни рачун и доноси план прихода и расхода Адвокатске коморе Србије, претреса извештаје о раду органа Адвокатске коморе Србије и о њима одлучује, оснива фондове Адвокатске коморе Србије и доноси правилнике о њиховом раду, формира сталне и повремене комисије, обавља друге послове у складу са законом и Статутом; бира и опозива, искључиво тајним гласањем : председника Адвокатске коморе Србије, на првим изборима по ступању на снагу овог
статута, потпредседника Адвокатске коморе Србије, Дисциплинског тужиоца и његове заменике, председника, заменика председника и судије Дисциплинског суда, чланове Надзорног одбора, председника, заменика председника и чланове других повремених одбора, комисија и радних тела Скупштине; потврђује: мандат представника адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије у Скупштини и чланова Управног одбора Адвокатске коморе Србије.
Поступак избора, критеријуми за кандидовање и поступак опозива представника Скупштине Адвокатске коморе Србије утврђује статутом АКС. Председник Адвокатске коморе Србије сазива седницу Скупштине, као редовну најмање једанпут годишње или, као ванредну, уколико то захтевају околности или питања о којима треба Скупштина да се изјасни.
На предлог Управног одбора Адвокатске коморе Србије, управног одбора једне од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије или најмање 20% од укупног броја представника Скупштине, председник Адвокатске коморе Србије је дужан да сазове ванредну седницу Скупштине у року од 30 дана од дана пријема предлога. Скупштина доноси одлуке и закључке. Одлуком се одлучује о доношењу Статута, општих аката и другим пословима из делокруга рада Скупштине. Закључком се одлучује у свим осталим случајевима.
Седницом Скупштине руководи председник Адвокатске коморе Србије. У одсуству председника, седницом Скупштине руководи потпредседник. НАДЛЕЖНОСТ УПРАВНОГ ОДБОРА АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Управни одбор је орган Адвокатске коморе Србије који врши права и дужности утврђене статутом и другим општим актима. Ч ланове делегирају/бирају адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије и по положају председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије. Адвокатска комора Београда делегира/бира осам чланова, Адвокатска комора Војводине четири члана, адвокатске коморе Ниша и Чачка, свака по два члана, адвокатске коморе Зајечара, Крагујевца, Пожаревца, Косова и Метохије и Шапца свака по једног представника.
Мандат члана Управног одбора Адвокатске коморе Србије траје четири године. Председник и потпредседник Адвокатске коморе Србије су чланови Управног одбора по функцији. Председник Адвокатске коморе Србије је председавајући Управног одбора и руководи његовим радом.
Председници адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије учествују у раду Управног одбора, без права гласа. Управни одбор врши следеће послове: спроводи одлуке Скупштине; доноси одлуке о постојању ванредних околности за сазивање ванредне седнице скупштине; утврђује предлог статута и других општих аката које доноси Скупштина; доноси: програм и уређује организацију, начин полагања и издавања уверења о
положеном адвокатском испиту, Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, Правилник о именицима и другим евиденцијама, Правилник о оснивању и раду Адвокатске академије, програм рада, организацију и рад Адвокатске академије и друге опште акте који нису овим статутом или другим општим актом стављени у надлежност Скупштине или неког другог органа; врши надзор над радом Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; доноси програме сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката на предлог Адвокатске академије; доноси програм опште и посебне обуке адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима, на предлог Адвокатске академије; доноси и друге одлуке у вези са радом Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; именује органе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; доноси одлуке о свим накнадама везаним за рад Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије; утврђује начин избора и рада чланова комисија за полагање адвокатског испита; уређује садржину и начин вођења именика адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, адвокатских ортачких друштава и адвокатских приправника; води јединствени именик адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, Уписник А
Уписник Б именика адвоката страних држављана и именик адвокатских приправника за целу територију Републике Србије; уређује изглед, садржину и начин издавања и оверавања адвокатске легитимације; одлучује о захтевима за упис, брисање и поништај уписа у именик адвокатских ортачких друштава, као и одлучивање о захтевима за промену седишта друштва и вођење именика адвокатских ортачких друштава; одлучује у другом степену када је то Законом о адвокатури и статутом одређено; извршава коначне пресуде дисциплинског суда; утврђује висину трошкова уписа у именик адвоката; утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности; доноси одлуку о расписивању избора за чланове органа и носилаца функција у Адвокатској комори Србије; доноси одлуке о именовању Изборне комисије, Верификационе комисије и бирачких одбора;
утврђује листе кандидата; усклађује ставове адвокатских комора са своје територије када се доносе одлуке уз њихову сагласност или мишљење; предузима мере и учествује у сарадњи адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије са државним и правосудним органима, адвокатским коморама и другим професионалним и стручним организацијама из земље и иностранства; предлаже државним органима мере за унапређење адвокатуре, правосудног и правног система; прати рад адвоката, заједничких адвокатских канцеларија и адвокатских ортачких друштава на територије Републике Србије и предузима одговарајуће мере у складу са законом овим статутом; доноси одлуке о врсти, облицима и трајању мера за заштиту професионалних права и интереса адвоката и о њиховој примени, с тим да ако се ради о прекиду рада та мера не може трајати дуже од три дана, док о тој мери не одлучи Скупштина Адвокатске коморе Србије; прати рад адвокатских комора са своје територије и даје препоруке у вези са њиховим радом; утврђује предлог плана прихода и расхода и стара се о његовом уредном извршавању; усваја годишњи рачун Адвокатске коморе Србије; одређује лица која могу располагати материјалним средствима и границе њихових овлашћења; одлучује о додели Плакете и Повеље Адвокатске коморе Србије и других признања; одређује основну оријентацију часописа "Бранич" и других штампаних и електронских издања и презентације Адвокатске коморе Србије; одлучује о именовању главног и одговорног уредника часописа "Бранич" и именује уреднике и чланове уређивачких одбора часописа и других штампаних и електронских издања презентације Адвокатске коморе Србије; именује и разрешава предаваче и менторе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије, након претходно прибављеног мишљења Програмског савета Адвокатске академије; бира кандидате за изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, у складу са овим статутом; одређује представнике Адвокатске коморе Србије и чланове органа и тела из реда адвоката у органима и организацијама; одлучује о статусним, материјалним и другим питањима радника службе Адвокатске коморе Србије; одлучује о пословима и питањима који законом, овим статутом и другим општим актом нису стављени у делокруг рада Скупштине или неког другог органа; одлучује о чланству Адвокатске коморе Србије у међународним адвокатским организацијама и удружењима и именује представнике Адвокатске коморе Србије у овим организацијама и удружењима; доноси општа акта у складу са овим статутом;
доноси Пословник о свом раду; врши друге послове које му повери Скупштина. Седнице Управног одбора Адвокатске коморе Србије одржавају се најмање једном месечно. Седнице Управног одбора су јавне, а Пословником о раду Управног одбора утврђују се случајеви када може бити искључена јавност у раду. Председник Адвокатске коморе Србије сазива седнице Управног одбора, као редовне и ванредне. Секретара Управног одбора Адвокатске коморе Србије именује и опозива председник
Адвокатске коморе Србије из реда чланова Управног одбора. Управни одбор Адвокатске коморе Србије може покренути поступак опозива секретара Управног одбора Адвокатске коморе Србије. Мандат секретара Управног одбора траје четири године и може се поновити, док је исти члан Управног одбора. Секретар Управног одбора се стара о припреми седнице и спровођењу одлука Управног одбора. ОПШТИ АКТИ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ, УСВАЈАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ АКАТА Општи акти Адвокатске коморе Србије су:
Статут, Правилник о именицима, евиденцијама и заштити података о личности, Кодекс професионалне етике адвоката, Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, Правилник о Адвокатској академији са програмом рада, Правилник о адвокатском испиту са програмом испита, критеријумима и поступку избора Комисије за полагање адвокатског испита, Правилник о садржини и изгледу адвокатске легитимације, адвокатског печата, адвокатске табле и о минималним техничким условима и изгледу адвокатске канцеларије, Правилник о чувању архивске грађе у адвокатској канцеларији и адвокатској комори, Пословник о раду Скупштине, Пословник о раду Управног одбора, Правилник о часописима "БРАНИЧ", "ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН" и другим издањима Адвокатске коморе Србије, Правилник о признањима, Правилник о рачуноводству, Правилник о систематизацији радних места и о раду за стручну службу Адвокатске коморе Србије, Правилник о заштити на раду, заштити од пожара, Пословник о раду Савета. Статут Адвокатске коморе Србије мора бити у сагласности са Законом о адвокатури. Статут адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије мора бити у сагласности са Законом о адвокатури и Статутом Адвокатске коморе Србије. Иницијативу за доношење или измену Статута или другог општег акта може поднети сваки орган Адвокатске коморе Србије, или једна од адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије или 20 представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује о прихватању иницијативе за измену Статута Адвокатске коморе Србије или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Уколико Управни одбор Адвокатске коморе Србије прихвати иницијативу за измену Статута или другог општег акта формираће Комисију која ће урадити текст нацрта Статута или другог општег акта. Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђује нацрт статута или другог општег акта и доставља га на јавну дискусију адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије. Јавна расправа о нацрту траје 30 дана од дана доношења одлуке Управног
одбора Адвокатске коморе Србије о утврђивању нацрта Статута или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Након завршетка јавне расправе, Управни одбор Адвокатске коморе Србије утврђује предлог Статута или другог општег акта и предлаже председнику Адвокатске коморе Србије да року одређеним Статутом сазове Скупштину ради одлучивања о предлогу за измену Статута или другог општег акта Адвокатске коморе Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије приликом утврђивања предлога разматра мишљења, примедбе и предлоге из јавне расправе и даје разлоге због чега није усвојио одређене примедбе и предлоге. Скупштина Адвокатске коморе Србије приликом претреса предлога или измена Статута, а Управни одбор Адвокатске коморе Србије приликом претреса предлога другог општег акта поступа са примедбама и предлозима по процедури прописаној за амандмане. Скупштина Адвокатске коморе Србије одлуку о усвајању предлога Статута или предлога измена и допуна Статута Адвокатске коморе Србије доноси апсолутном већином - 50% плус 1 представника у Скупштини Адвокатске коморе Србије. Статут Адвокатске коморе Србије и његове измене и допуне, Кодекс професионалне етике адвоката и Тарифа о наградама и накнадама за рад адвоката се објављују у "Службеном гласнику Републике Србије" и ступају на снагу осмог дана од дана објављивања, осим ако примена није одложена самим актом. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлуку о усвајању других општих аката доноси већином гласова присутних. Други општи акти Адвокатске коморе Србије објављују се на огласној табли и у публикацијама Адвокатске коморе Србије. МАТЕРИЈАЛНО ПОСЛОВАЊЕ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ
Адвокатске коморе се финансирају из сопствених средстава . Извори финансирања адвокатске коморе су приходи од уписа, чланарине и друга средства, у складу са законом. Висину чланарине и трошкова уписа утврђује орган одређен статутом адвокатске коморе. Средства за рад Адвокатске коморе Србије обезбеђују се на начин прописан њеним статутом. Одлука адвокатске коморе о висини дуговања по основу чланарине, висини трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према адвокатској комори има својство веродостојне исправе у извршном поступку. Материјално пословање Адвокатске коморе Србије врши се на основу годишњег плана прихода и расхода који утврђује Управни одбор Адвокатске коморе Србије
, најкасније до дана
усвајања годишњег рачуна Адвокатске коморе Србије за претходну пословну годину. Материјално пословање адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије врши се на основу годишњег плана прихода и расхода који утврђује Управни одбор сваке од адвокатских коморa у саставу Адвокатске коморе Србије, најкасније до дана усвајања годишњег рачуна те коморe за претходну пословну годину. Извори финансирања Адвокатске коморе Србије су: допринос од дела чланарине које месечно уплаћују адвокатске коморе у њеном
саставу, накнада за полагање адвокатског испита, премије осигурања адвоката у случају колективног осигурања адвоката од професионалне одговорности, уписнина за упис у Именик адвокатских ортачких друштава и накнаде, приходи од донација и
други приходи. Допринос сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије за финансирање трошкова пословања Адвокатске коморе Србије, утврђује се сразмерно броју адвоката на основу годишњег плана прихода и расхода. Извори финансирања адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије
су:
уписнина чију висину одређује Управни одбор Адвокатске коморе Србије, чланарина и други доприноси чију висину утврђују Управни одбори адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије за њихову територију, износи наплаћених новчаних казни у дисциплинском поступку, донације, други приходи. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу располажу средствима у складу са Законом и статутима. Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у њеном саставу могу средства употребити за: своје редовне активности, осигурање адвоката од професионалне одговорности, прибављање имовине и имовинских права; чланарину међународним организацијама и Адвокатској комори Србије; зараде запослених у стручној служби; помоћ адвокатима и њиховим породицама који су остали без најнужнијих средстава; хуманитарне сврхе, друге сврхе у складу са Законом и Статутом. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ АДВОКАТА – ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДЕ ДУЖНОСТИ Адвокати и адвокатски приправници одговорни су за стручно и савесно бављење адвокатуром и чување њеног угледа . Адвокати и адвокатски приправници дисциплински одговарају за лакше и теже повреде дужности и угледа адвокатуре, које се уређују Статутом Адвокатске коморе Србије. Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописаних законом, Статутом Адвокатске коморе Србије и кодексом, а нарочито: очигледно несавестан рад у адвокатури, пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан да одбије пружање правне помоћи, бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре, повреда дужности чувања адвокатске тајне, тражење накнаде веће од накнаде прописане тарифом и одбијање издавања странци обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове.
Лакша повреда дужности и угледа адвокатуре је нарушавање дужности и угледа адвокатуре мањег значаја. Лакше повреде дужности адвоката су: ако лакше повреди законске обавезе према адвокатском приправнику, ако лакше повреди Кодекс професионалне етике адвоката, изостајање са седница органа Адвокатске коморе у који је изабран или необављање или несавесно обављање дужности у органу или другом телу Адвокатске коморе; неуредно извршавање материјалних обавеза према Адвокатској комори до три
месеца.
Под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра се нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописаних законом, Статутом Адвокатске коморе Србије и Кодексом професионалне етике адвоката. Теже повреде дужности адвоката су (Статут АКС):
очигледно несавестан рад у адвокатури; пружање правне помоћи у случајевима у којима је адвокат дужан да одбије пружање правне помоћи; бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре; тражење накнаде веће од накнаде прописане тарифом; одбијање издавања странци, на захтев странке, обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове; заступање код судова, државних органа и других организација противно закону, статуту и Кодексу професионалне етике адвоката; несавесно заступање; невраћање, на захтев странке, списа и докумената; неизвршење и непоступање одлука органа коморе; непоступање по захтеву органа коморе; одговорност органа и носилаца функција за законитост рада органи и/или носиоци функција адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије који својим поступањем, иступима у јавности износе нетачне информације или крше Кодекс професионалне етике адвоката или нарушавају углед и положај адвокатуре; ако узастопно, неоправдано, изостане са две седницe органа адвокатске коморе у који је изабран или органа Адвокатске коморе Србије; поступање адвоката који је члан политичке странке или њеног органа на штету адвокатуре или којом се угрожава њена самосталност и независност; недолично понашање према другом адвокату, адвокатском приправнику, противној или својој странци, суду, сведоку, вештаку, судском тумачу или учеснику у поступку који има својство службеног лица; недостојно понашање у јавним активностима и у приватном животу када је доступан увиду и оцени јавности, којима се наноси штета угледу адвокатуре; давање нетачних података којима се органи коморе доводе у заблуду при доношењу одлука; несавесно вршење послова привременог заменика, или преузиматеља адвокатске канцеларије; несавесно вођење послова и губитак документације странке; задржавање новца наплаћеног за рачун странке; куповина на јавној продаји на којој заступа странку, ствари које су изложене продаји за свој рачун или рачун другог лица; повреда права адвокатског приправника на пракси у адвокатској канцеларији; омогућавање рада адвокатском приправнику без надзора; стављање печата канцеларије на туђепрема поднеске; неизвршавање материјалних обавеза комори; давање изјава у јавности и иступање у јавности срачунато на рекламирање и истицање своје личности; истовремено заступање интереса две странке у поступку када су им интереси супротни; злоупотреба поверења странке коју заступа; нелојално преузимање странке од других адвоката; бављење пословима који не спадају у послове адвокатуре, осим Законом о адвокатури дозвољених; неоправдано одбијање пружања правне помоћи; заступање пред судовима или другим органима који воде поступак без важеће адвокатске легитимације;
заступање пред надлежним правосудним или државним органом под дејством алкохола или наркотика; прекомерно уговарање награде или накнаде трошкова противно одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката или тражење награде од странке коју је дужан да заступа бесплатно; одавање адвокатске или друге пословне тајне; фалсификовање записника или друге документације; обављање адвокатуре на непосредан или посредан начин за време привременог одсуства или привремене забране бављења адвокатуром; прибављање клијентеле преко посредника; држање филијале адвокатске канцеларије; необавештавање адвокатске коморе о прекиду или обустави свог рада у року од 30 дана од дана наступања промене; уколико председник и потпредседник или било ко од чланова Управног одбора, онемогући сазивање скупштине; ако чланови једног органа онемогућавају рад другог органа; тежа повреда Кодекса професионалне етике адвоката; непријављивање промене седишта адвокатске канцеларије; ако се адвокат или члан адвокатског ортачког друштва бави адвокатуром током привремене забране бављења или привременог престанка права на бављење адвокатуром. ДИСЦИПЛИНСКИ ОРГАНИ Дисциплински поступак покрећу и воде дисциплински органи надлежне адвокатске коморе, односно Адвокатске коморе Србије. Дисциплински органи су: дисциплински тужилац и дисциплински суд.
Дисциплински поступак може се покренути на основу пријаве коју подноси заинтересовано лице или државни орган, на основу предлога органа адвокатске коморе или по службеној дужности. Организација, састав, надлежност, начин одлучивања дисциплинских дисциплински поступак ближе се уређују статутом адвокатске коморе.
органа
и
Дисциплинска пријава или предлог подноси се дисциплинском тужиоцу надлежне адвокатске коморе. Дисциплински тужилац је самосталан и независан орган Адвокатске коморе Србије. Дисциплински тужилац има 16 заменика и то по два заменика из сваке адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије , који у дисциплинском поступку имају иста права
дужности као и дисциплински тужилац, а дужни су да поступају по његовим обавезним упутствима. Дисциплински тужилац покреће дисциплински поступак , подиже и заступа оптужницу пред Дисциплинским судом, улаже правне лекове и предлаже Управном одбору утврђивање привремене забране рада (суспензије).
Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Србије може преузети гоњење, покренути дисциплински поступак, подићи и заступати дисциплинску оптужницу и улагати правне лекове из надлежности дисциплинског тужиоца адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. У адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије бирају се дисциплински тужилац и његови заменици у складу са статутима тих адвокатских комора . Дисциплински тужиоци и њихови заменици у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије су
независни у свом раду и за свој рад одговарају скупштини која их бира. Дисциплински тужилац и његови заменици адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије су подређени Дисциплинском тужиоцу Адвокатске коморе Србије и дужни су да поступају по обавезним упутствима Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Србије. За Дисциплинског тужиоца Адвокатске коморе Војводине може бити изабран адвокат који није дисциплински кажњаван, има најмање 10 (десет) година стажа у својству адвоката и није члан органа политичке странке. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије
поступа као другостепени суд у
дисциплинским поступцима. О правним лековима против првостепених одлука дисциплинског суда адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије одлучује веће Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије састоји се од председника суда, заменика председника суда и 16 судија. Радом Дисциплинског суда руководи председник суда, а у његовој одсутности његов заменик. Дисциплински суд суди у већу које чини троје судија тога суда . Председника и састав Већа утврђује решењем председник Дисциплинског суда. Веће одлучује простом већином гласова. У првостепеним дисциплинским поступцима поступа дисциплински суд адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије . Дисциплински суд у адвокатским коморама у саставу Адвокатске коморе Србије се бира у складу са статутима тих комора.
Дисциплински суд је самосталан и независан орган Адвокатске коморе Војводине. Дисциплински суд спроводи дисциплински поступак и доноси одлуке у првом степену. Дисциплински суд састоји се од председника, два заменика председника и одговарајућег броја судија као чланова већа суда. За члана Дисциплинског суда може бити изабран адвокат који није дисциплински кажњаван, има најмање 10 (десет) година стажа у својству адвоката и није члан органа политичке странке. Радом Дисциплинског суда руководи председник дисциплинског суда или његови заменици. Дисциплински суд ради у већу које се састоји од председника већа и 2 (два) члана. Председника већа и чланове већа одређује председник Дисциплинског суда. Ако се дисциплински поступак води против адвокатског приправника, 1 (један) члан већа може бити адвокатски приправник кога бира Одбор адвокатских приправника Адвокатске коморе. Веће одлучује простом већином гласова. Дисциплински суд је надлежан да: у првом степену суди по оптужницама дисциплинског тужиоца; доноси одлуке након спроведеног дисциплинског претреса; предлаже Управном одбору доношење решења о привременој забрани права на обављање адвокатске делатности; предлаже Управном одбору укидање привремене забране права на обављање адвокатске делатности; обавља и остале послове, у складу са Законом и Статутом АКВ. ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ
За повреду дужности адвоката и нарушавање угледа адвокатуре, адвокату се могу изрећи следеће дисциплинске мере: опомена;
новчана казна; брисање из именика адвоката. За лакше повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи опомена или новчана казна.
Висина новчане казне за лакшу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од десетоструког износа најниже награде прописане тарифом, нити виша од тридесетоструког износа најниже награде прописане тарифом која се примењује на дан изрицања дисциплинске мере. За теже повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре може се изрећи новчана казна или брисање из именика адвоката.
Висина новчане казне за тежу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од тридесетоструког износа најниже награде за рад адвоката нити већа од шездесетоструког износа најниже награде, прописане тарифом која се примењује на дан изрицања дисциплинске мере. Мера брисања из именика адвоката може се изрећи на период од шест месеци до трајног губитка права на бављење адвокатуром. Адвокат коме је изречена мера брисања из именика адвоката на одређени временски период може поднети захтев за поновни упис у именик адвоката по протеку времена за које је мера брисања изречена. Статутом Адвокатске коморе Србије утврђују се лакше повреде дужности и угледа адвокатуре за које се може изрећи новчана казна, теже повреде дужности за које се може изрећи мера брисања из именика адвоката и услови под којима се изречена казна може условити. Правноснажне изречене дисциплинске мере уносе се у евиденцију дисциплинских мера , а примерак одлуке одлаже у досије адвоката који је оглашен за одговорног у дисциплинском поступку. ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК Дисциплински поступак покреће дисциплински тужилац адвокатске коморе у чији именик је уписан адвокат или адвокатски приправник против кога се поступак покреће.
случају пресељења седишта адвокатске канцеларије или адвокатског приправника, дисциплински поступак се наставља и окончаће се пред дисциплинским органима адвокатске коморе пред чијим је органима започет тај поступак. Дисциплински поступак може се покренути: на основу пријаве коју подноси заинтересовано физичко или правно лице или државни орган, на основу предлога органа адвокатске коморе, или по службеној дужности. Дисциплинска пријава или предлог подноси се дисциплинском тужиоцу надлежне адвокатске коморе писмено у два примерка са одговарајућим доказима. Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Србије може покренути поступак из надлежности дисциплинског тужиоца адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије или од њега преузети гоњење.
О поднетој пријави дисциплински тужилац обавештава пријављеног адвоката уз достављање пријаве и приложених доказа са позивом да се у року осам дана од дана пријема, пријави изјасни. Уколико се пријављени адвокат не изјасни о наводима из дисциплинске пријаве у остављеном року, Дисциплински тужилац ће одлучити о пријави без изјашњења на основу расположивих доказа. Дисциплински поступак се сматра покренутим достављањем дисциплинске пријаве пријављеном адвокату на изјашњење. Пријављени адвокат у дисциплинском поступку може се бранити сам, а може ангажовати браниоца. Пријављени адвокат може имати само једног браниоца. Бранилац може бити само адвокат уписан у Именик адвоката Адвокатске коморе Србије. току дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац може тражити додатна објашњења и доказе од подносиоца пријаве или других државних органа, физичких и правних лица. У случају да се подносилац пријаве не изјасни или не достави тражене податке, у остављеном року, Дисциплински тужилац ће донети одлуку о дисциплинској пријави на основу расположивих доказа. По приспећу изјашњења пријављеног адвоката, односно доставе додатних објашњења и доказа од подносиоца пријаве, дисциплински тужилац одлучује решењем да ли ће подићи оптужницу или одбацити пријаву. Ако Дисциплински тужилац одбаци пријаву, подносилац пријаве не може преузети гоњење пред Дисциплинским судом адвокатске коморе, али може у року од осам дана од пријема решења о одбачају пријаве уложити приговор Дисциплинском тужиоцу Адвокатске коморе Србије. Подигнуту оптужницу са свим доказима Дисциплински тужилац доставља Дисциплинском суду . Моментом достављања оптужнице Дисциплинском суду, оптужница је ступила на правну снагу.
Председник Дисциплинског суда у року од осам дана од пријема дисциплинске оптужнице одређује трочлано веће које ће одлучивати по поднетој оптужници. Дисциплинско веће, по правилу, у року од осам дана уз позив за дисциплински претрес оптуженом адвокату доставља оптужницу. Против подигнуте оптужнице оптужени адвокат нема право на приговор. Све доставе првостепеног и другостепеног Дисциплинског тужиоца и Дисциплинског суда достављају се пријављеном, односно оптуженом адвокату преко седишта адвокатске канцеларије уписане у Именик адвоката, препорученом поштом уз повратницу. У случају да достава не успе, иста ће се још једном поновити, а ако и друга достава не успе, следећа ће се извршити преко огласне табле адвокатске коморе пред чијим дисциплинским органом се поступак води. Протеком осмог дана од дана истицања на огласној табли достава се сматра уредно извршеном. Уколико пријављени, односно оптужени адвокат ангажује браниоца сва писмена у дисциплинском поступку се достављају и браниоцу. Рокови за жалбу рачунају се од дана достављања оптуженом, а ако има браниоца од дана када је извршена прва достава. Дисциплински претреси одржавају се у седишту адвокатске коморе. Дисциплински претрес се може одржати у одсутности уредно позваног оптуженог адвоката и његовог браниоца који свој изостанак нису оправдали.
Након спроведеног дисциплинског претреса, веће Дисциплинског суда доноси пресуду, којом се оптужени адвокат: оглашава кривим, ослобађа од оптужбе, ако се утврди да повреда које је предмет оптужбе не представља лакшу, односно тежу повреду дужности и угледа адвокатуре, или ако постоје околности које искључују дисциплинску одговорност, или ако нема доказа да је оптужени адвокат повреду извршио, или се утврди да дело није учинио, којом се оптужба одбија ако дисциплински тужилац одустане од оптужнице или ако се утврди да је наступила застарелост дисциплинског гоњења. Писмени отправак пресуде доставља се оптуженом адвокату, његовом браниоцу и дисциплинском тужиоцу у року од 30 дана од дана закључења дисциплинског претреса. Против пресуде Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије оптужени адвокат, његов бранилац и дисциплински тужилац могу изјавити жалбу у року од осам дана код поступака лакше повреде дужности и угледа адвоката, односно у року од 15 дана код поступака за теже повреде дужности и угледа адвоката од дана пријема одлуке. Рок за жалбу рачуна се од дана достављања оптуженом, а ако има браниоца од дана када је извршена прва достава. Примерак жалбе доставља се противној странци, која може дати одговор у року од три дана код поступака за лакше повреде дужности и угледа адвоката, односно у року од осам дана код поступака за теже повреде дужности и угледа адвоката. Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије одлучује у седници већа од три члана по правилу у року од 60 дана од пријема списа Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије.
Дисциплински суд Адвокатске коморе Србије може потврдити, преиначити или укинути пресуду Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. Одлука Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије доставља се странкама преко дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије који је поступао у првом степену, као и подносиоцу дисциплинске пријаве. току трајања дисциплинског поступка може се поднети захтев за изузеће. Захтев за изузеће мора бити образложен. О захтеву за изузеће заменика председника и судија првостепеног Дисциплинског суда одлучује председник Дисциплинског суда адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије. О захтеву за изузеће председника првостепеног дисциплинског суда одлучује председник Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије. Захтеви за изузеће председника, заменика председника и судија Дисциплинског суда Адвокатске коморе Србије могу се истаћи, након достављања жалбе већу другостепеног Дисциплинског суда, а најкасније три дана пре одржавања седнице другостепеног суда. Захтев за изузеће дисциплинског тужиоца и његових заменика није дозвољен. Дисциплински поступак је хитан . У случају одлагања главног претреса и у случају промене једног или више чланова већа изведени докази се неће поново изводити, већ ће се записници о изведеним доказима прочитати, осим ако веће другачије не одлучи.
Одредбе Законика о кривичном поступку сходно се примењују на дисциплински поступак, на све оно што није уређено Законом о адвокатури и статутом. Председник Дисциплинског суда доставља дисциплинску пресуду Управном одбору адвокатске коморе у чији је Именик адвокат уписан, у року од осам дана по коначности пресуде Дисциплинског суда адвокатске коморе, ради спровођења извршења . Управни одбор надлежне
адвокатске коморе ће коначну пресуду дисциплинског суда којом је изречена новчана казна са одређеним роком ради извршења - уплате изречене новчане казне и трошкова поступка, по истеку рока за извршење обавезе, извршити подношењем предлога надлежном суду ради извршења - наплатом изречене новчане казне и досуђених трошкова поступка. Застарелост покретања дисциплинског поступка наступа по протеку шест месеци од сазнања за учињену повреду, а у сваком случају по протеку две године од учињене повреде. Застарелост вођења дисциплинског поступка наступа по протеку једне године од покретања поступка. Застарелост се прекида сваком процесном радњом која се предузима ради
вођења дисциплинског поступка. Застарелост се прекида и када адвокат у време док тече рок застарелости учини исто тако тешку или тежу повреду дужности и угледа адвокатуре. Са сваким прекидом застаревање почиње поново да тече. Застарелост вођења дисциплинског поступка наступа у сваком случају кад протекну две године од покретања дисциплинског поступка. Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка за повреду која има обележје кривичног дела наступа кад истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. Застарелост извршења дисциплинске мере наступа по протеку једне године од дана коначности одлуке којом је мера изречена. Застарелост се прекида сваком радњом која се предузима ради извршења дисциплинске мере. После сваког прекида застарелости рок почиње поново да тече, а застарелост у сваком случају наступа кад протекну две године од дана коначности одлуке којом је мера изречена.
Изречена дисциплинска мера опомене или новчане казне брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе у року од годину дана од дана коначности одлуке дисциплинског суда, уколико адвокат у том року не учини нову повреду дужности и угледа адвоката. Изречена дисциплинска мера брисања из именика адвоката брише се из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као период на који се адвокат брише из именика адвоката коначном одлуком дисциплинског суда. Ако је одлуком дисциплинског суда условљено извршење изречене дисциплинске мере, дисциплинска мера се брише из евиденције надлежне адвокатске коморе протеком двоструког рока који је одређен као време проверавања и под условом да у периоду проверавања адвокат не учини нову повреду дужности адвоката и угледа адвокатуре. Рокови одређени за брисање изречених мера почињу да теку од коначности одлуке о изреченој мери. Решење о брисању изречене дисциплинске мере из евиденције доноси, по службеној дужности, дисциплински суд надлежне адвокатске коморе. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ АДВОКАТСКИХ ПРИПРАВНИКА Одредбе о дисциплинској одговорности адвоката сходно се примењују и на адвокатске приправнике.
Адвокати и адвокатски приправници дужни су да се одговорно, стручно и савесно баве адвокатуром и чувају углед адвокатуре. За повреде дужности и за нарушавање угледа адвокатуре, адвокати и адвокатски приправници одговарају дисциплински, према одредбама Закона о адвокатури, статута и Кодекса професионалне етике адвоката. Адвокатски приправници, поред повреда дужности и угледа адвоката предвиђених статутом, одговарају и за следеће теже повреде дужности адвокатског приправника :
необављање праксе адвокатског приправника код адвоката код кога је на пракси; повреда обавеза према адвокату код кога ради; обављање адвокатских послова самостално, за свој рачун. ПРЕСТАНАК ПРАВА НА БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ Адвокату престаје право на бављење адвокатуром: на лични захтев , од дана који је одредио у захтеву, а у случају да у захтеву за брисање из именика адвоката није одређен дан престанка права бављења адвокатуром или је одређен
дан који претходи дану подношења захтева - од дана доношења одлуке о брисању из именика адвоката; у случају смрти или проглашења за умрлог - даном смрти, односно проглашења за умрлог; у случају потпуног или делимичног лишења пословне способности - од дана правноснажности одлуке надлежног суда; у случају изрицања дисциплинске мере брисања из именика адвоката - од дана коначности одлуке о брисању из именика; у случају изрицања мере безбедности забране бављења адвокатуром у кривичном поступку - од дана правноснажности пресуде надлежног суда; у случају осуде за кривично дело које га чини недостојним за бављење адвокатуром од дана правноснажности пресуде надлежног суда; у случају осуде за кривично дело на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци - од дана ступања на издржавање казне, о чему надлежну адвокатску комору обавештава суд надлежан за извршавање кривичних санкција; у случају да се не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци - од дана доношења коначне одлуке о брисању из именика; у случају заснивања радног односа ван адвокатуре , уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управног одбора у правном лицу, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу - од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора; у случају да не закључи уговор о осигурању од професионалне одговорности - од дана доношења коначне одлуке о брисању из именика; у случају да адвокату уписаном у уписник А и уписник Б именика адвоката , престане својство адвоката или му буде забрањен рад у матичној држави - од дана доношења одлуке надлежног органа матичне државе. Сматраће се да се адвокат не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци, ако у том року нису могле да му се доставе писмена на адресу седишта адвокатске канцеларије или ако у том року не извршава материјалне обавезе према адвокатској комори, што се утврђује одлуком надлежне адвокатске коморе. Надлежна адвокатска комора је дужна да у року од 15 дана од дана наступања неког од разлога за престанак права на бављење адвокатуром спроведе брисање из именика адвоката и именује преузиматеља предмета адвокатске канцеларије. Ако је адвокат престао да се бави адвокатуром на лични захтев, има право да сам предложи преузиматеља своје адвокатске канцеларије. Наведене одредбе сходно се примењују и на адвокатске приправнике.
Против одлуке Управног одбора надлежне адвокатске коморе о испуњености услова за брисање из именика адвоката, дозвољена је жалба Управном одбору Адвокатске коморе Србије у року од 15 дана од дана пријема. ЗАШТИТА ПРАВА, ПРАВО НА ПРАВНИ ЛЕК, ПРАВО НА УПРАВНИ СПОР У поступку који води адвокатска комора кад решава о правима, обавезама или правним интересима, примењују се одредбе закона који уређује општи управни поступак
.
Против свих првостепених одлука адвокатске коморе дозвољена је жалба Адвокатској комори Србије у року од 15 дана од дана достављања. Изјављена жалба одлаже извршење првостепене одлуке , осим ако законом није другачије прописано.
Подносилац захтева може поднети жалбу и у случају да о његовом захтеву није донета одлука у року утврђеном законом. Против другостепене, односно коначне одлуке Адвокатске коморе Србије, може се покренути управни спор . Нема неправилне примене прописа у доношењу одлуке адвокатске коморе којом је решавано по слободној оцени, на основу, у границама и у складу са циљем прописаних овлашћења и против овакве одлуке не може се водити управни спор пуне јурисдикције. Право на покретање управног спора постоји и ако другостепени орган није донео одлуку о жалби у законом прописаном року. АДВОКАТСКА АКАДЕМИЈА, ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ Адвокатска комора Србије оснива Адвокатску академију, као посебно тело задужено за сталну стручну обуку адвоката, адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и друштвима , усавршавање теоријских и практичних
знања и вештина адвоката, потребних за стручну, независну, самосталну, делотворну и етичну адвокатуру, специјализацију адвоката и издавање уверења о специјализацији у одређеној области права и адвокатуре. Оснивање, организација и рад Адвокатске академије и доношење програма опште и специјализоване обуке уређују се статутом и другим актима Адвокатске Коморе Србије. Адвокатска академија: предлаже програм сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката; предлаже програм опште и посебне обуке адвокатских приправника, дипломираних правника и лица запослених у адвокатским канцеларијама и адвокатским ортачким друштвима; утврђује стратешко планирање и доноси основни план и јединствене стандарде рада за спровођење програма сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката; доноси посебне планове за спровођење програма сталне опште, посебне и специјализоване обуке адвоката; организује и спроводи сталну општу, посебну и специјализовану обуку; усклађује рад академија адвокатских комора у саставу Коморе; утврђује мерила за стицање звања ментора и предавача; даје мишљење о именовању и разрешењу предавача и ментора; предлаже доношење одлуке о накнадама у вези са радом академије; успоставља и одржава сарадњу са домаћим и страним установама, организацијама и удружењима исте или сродне делатности; издаје стручну литературу, приручнике друге публикације; обавља издавачко аналитичке послове и сарађује са научним установама; систематски прикупља податке који су од значаја за њен рад, а нарочито о спровођењу и резултатима обуке и води документационо информациони центар;
прикупља и обрађује судску праксу; обавља и друге послове у складу са циљевима свог оснивања, овим статутом и општим актима Коморе и Адвокатске академије. Органи Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије су Програмски савет и Декан . органе Адвокатске академије Адвокатске коморе Србије може бити изабран адвокат који испуњава један од следећих услова: најмање 15 година праксе у адвокатури, или који има академско звање доктора наука. ПРЕКОГРАНИЧНИ РАД АДВОКАТА Адвокат има право да се адвокатуром бави и на територији стране државе , у складу са потврђеним међународним уговорима и прописима те државе о праву на рад страних адвоката. ОДБРАНА И ЗАСТУПАЊЕ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА Апелацију Европском суду за људска права чије се седиште налази у седишту Савета
Европе у Стразбуру, Република Француска, грађанин може поднети сам или преко свог заступника, а заступање је обавезно на сваком рочишту када то суд одреди или за радње у поступку након доношења одлуке о прихватању апелације. Целокупна преписка са подносиоцем апелације или његовим заступницима одвија се на једном од службених језика Суда,
енглеском
или француском. Председник већа може одобрити и преписку на једном од службених језика тужене државе. Када се предмет прогласи прихватљивим такође се користи један од службених језика Суда који заступник или апелант апелације мора познавати у довољној мери, осим ако председник већа не одобри наставак употребе језика странака који није у службеној употреби Суда. Ако је такво одобрење дато, странка која је то захтевала обезбеђује о свом трошку тумача или преводиоца на енглески или француски језик. Да би се обезбедила једнакост странака пред Судом и лакши приступ појединаца који су жртве кршења неког права Суду, Пословник Суда предвидео је да на захтев подносиоца апелације или по сопственој иницијативи, председник већа може да одлучи да странка користи бесплатну правну помоћ. У том случају апелант апелације мора да докаже да нема довољно средстава да надокнади потребне трошкове. Накнада у том случају покрива трошкове адвокатских услуга или трошкове заступника, али и трошкове пута и других издатака који се односе на поступак. ПРАВО НА БЕСПЛАТНУ ПРАВНУ ПОМОЋ Адвокатска комора може да организује бесплатно пружање правне помоћи грађанима на свом подручју или делу тог подручја, самостално или на основу уговора који закључи са јединицом локалне самоуправе, у складу са законом. ОСНОВНИ МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ АКТИ О АДВОКАТУРИ Повељи Уједињених нација народи света потврђују, између осталог, одлучност да успоставе услове под којима правда може бити одржана, и прокламују, као једну од сврха, постизање међународне сарадње у унапређењу и подстицању поштовања људских права и основних слобода, без обзира на расу, пол, језик или веру. Универзална декларација о људским правима садржи принципе о једнакости пред
законом, о претпоставци невиности, о праву на фер и јавно саслушање пред независним и непристрасним судом и потпуне гаранције неопходне за одбрану свакога ко је оптужен за кривично дело. Међународни пакт о грађанским и политичким правима прокламује, осим тога, право на суђење без непотребног одуговлачења и право на фер и јавно саслушање пред надлежним, независним, непристрасним и правно утемељеним судом.
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима подсећа на обавезу држава да у складу са Повељом унапређују опште поштовање и придржавање људских права и слобода. Основни принципи о улози адвоката (ОУН, 1990. Куба) предвиђају следеће принципе:
Доступност адвоката и адвокатских услуга, Посебна заштита у кривичном правосуђу, Квалификације и образовање, Дужности и одговорности, Гаранције за рад адвоката, Слобода изражавања и удруживања, Професионална удружења адвоката, Дисциплински поступак. Међународна конвенција о заштити права одбране (1987) је настала као резултат међународног састанка представника адвокатских комора који су одлучили да усвоје ову повељу у сврху поштовања следећих начела: Једнакости пред законом, Претпоставке невиности, Права сваког човека да му се омогући праведно суђење, а пре свега, слободан избор адвоката. Препорука Комитета министара Савета Европе (2000) под називом ''Слобода обављања адвокатске професије'' такође представља значајан међународни документ. СТРУЧНА И ПУБЛИЦИСТИЧКА ДЕЛАТНОСТ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ (ЧАСОПИС, КАТЕДРА)
У циљу информисања стручне и опште јавности, обезбеђења јавности рада и усавршавања чланова Адвокатске коморе, Адвокатска комора издаје стручни часопис за правну теорију и праксу, билтене, књиге, приручнике и друге публикације. Адвокатска комора Србије издаје научно -стручни часопис и друге публикације, за потребе адвокатуре и у вези са адвокатуром и њеним функционисањем. Часопис за правну теорију и праксу, Адвокатска комора Србије издаје под називом "Бранич" , на српском језику и штампан ћирилицом. Адвокатска комора Србије издаје часопис "Информативни билтен" у коме објављује информације и извештаје о раду органа Коморе, Статут и општа акта Коморе, као и информације од значаја за рад и положај адвокатуре. Адвокатска комора издаје и сву научно -стручну литературу од значаја за едукацију адвоката и адвокатских приправника на Адвокатској академији. Правилником о часопису и другим издањима, који доноси Управни одбор Коморе, одређује се програмска концепција часописа "Бранич" и избор Главног и одговорног уредника и Уређивачког одбора. Правилником се одређује и издавање других публикација (књига, брошура, билтена и др.) за потребе адвокатуре у вези са остваривањем њене функције. Адвокатска комора Војводине је 1. јуна 1928. године покренула стручни часопис за правну теорију и праксу, под називом: "Гласник Адвокатске коморе Војводине" - часопис за правну теорију и праксу. Часопис се штампа на српском језику и по правилу излази једном месечно. У Часопису се могу штампати радови и на светским језицима, као и на језицима који су у службеној употреби у Аутономној покрајини Војводини, са резимеом на српском језику.
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ И МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ АДВОКАТА Адвокатска комора Србије остварује међународну сарадњу у области адвокатуре од интереса за адвокатуру Србије. Управни одбор Адвокатске коморе Србије одлучује о чланству Адвокатске коморе Србије у међународним адвокатским организацијама и удружењима и именује представнике Адвокатске коморе Србије у овим организацијама и удружењима. Значајније међународне организације адвоката су:
Асоцијација удружења и адвокатских комора Европске Уније; Међународна унија адвоката; и Међународна асоцијација адвокатских комора. ПОРЕСКЕ И ДРУГЕ ОБАВЕЗЕ АДВОКАТА Адвокат је дужан да на приход, остварен по основу обављања адвокатске службе, плаћа порез у складу са пореским прописима. Према важећим пореским прописима, у оквиру самосталног бављења адвокатуром постоје три различита облика опорезивања адвоката: адвокати-паушални порески обвезници са укупним годишњим прометом до 6 дин;
милиона
адвокати-порески обвезници који воде пословне књиге са годишњим прометом до 8 милиона динара, односно од 6 до 8 милиона динара; адвокат ПДВ обвезник без обзира на висину укупног годишњег промета. Пореске обавезе адвоката обрачунавају се на паушално утврђен приход који се на месечном нивоу утврђује решењем од стране надлежне филијале Пореске управе, према седишту адвокатске канцеларије. Адвокати који порез плаћају на паушално утврђен приход дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету. Полазна основица за утврђивање паушалног прихода је просечно остварена месечна зарада у Републици, граду, општини или округу која се увећава или умањује према прописним критеријумима из одговарајућих законских и подзаконских аката. Надлежне филијале Пореске управе приликом доношења решења којим се утврђују аконтације пореза на приходе од обављања самосталне делатности и аконтације за доприносе, најчешће не садрже образложења у којима би се објаснило који су критеријуми примењени и на који се начин дошло до паушално утврђеног прихода који је основица за опорезивање. Адвокати који се самостално баве адвокатуром, а чији је укупан годишњи промет већи од 6 милиона динара су порески обвезници пореза на приходе од самосталне делатности, у складу са одредбама чл. 32. Закона о порезу на доходак грађана. Уколико је њихов годишњи промет већи од 8 милиона динара, онда су адвокати из ове категорије и обвезници пореза на додату вредност.
Ова категорија адвоката је у обавези да, према одредбама чл. 43. Закона о порезу на доходак грађана, води пословне књиге у којима мора да искаже све пословне промене на начин утврђен поменутим законом. Адвокат чији је годишњи укупан промет већи од 8 милиона динара, стиче услове за обавезну ПДВ регистрацију, у складу са одредбама чл. 38. ст. 1. Закона о порезу на додату вредност. Када је реч о добровољној ПДВ регистрацији, раније је био услов да је остварен укупан годишњи промет од 2 милиона динара али је од 1. јануара 2013. године, тај услов укинут. На основу измена Закона о ПДВ сваки адвокат /порески обвезник/, у складу са одредбама чл. 33. ст. 3. Закона о порезу на додату вредност, без обзира на висину оствареног укупног годишњег промета, може да се добровољно региструје као ПДВ обвезник, и то у било којем периоду у току године, а не само на почетку године, како је то раније било регулисано. Пружање адвокатских услуга у оквиру заједничке адвокатске канцеларије
не производи
пореске последице које су другачије од оних већ предвиђених код самосталног пружања адвокатских услуга. Другим речима, пружање адвокатских услуга у оквиру заједничке адвокатске канцеларије односно закључење уговора о оснивању заједничке адвокатске канцеларије, у складу са чл. 45. Закона о адвокатури, не производи никаве пореске последице, јер заједничка адвокатска канцеларија нема порески субјективитет и не може бити порески обвезник. За адвокате, чланове заједничке адвокатске канцеларије, према важећим прописима који уређују опорезивање, нису предвиђене никаве нове пореске обавезе нити пореске олакшице које су другачије од оних које су већ утврђене код самосталног бављења адвокатуром. Једина разлика је у томе што се трошкови заједничке адвокатске канцеларије могу сразмерно, или према договору, пренети на адвокате чланове заједничке канцеларије, међутим то не утиче на порески положај ове категорије адвоката. Имајући све наведено у виду, заједничку адвокатску канцеларију могу основати адвокати који своје пореске обавезе измирују на било који од три могућа начина. То значи, да се у оквиру исте заједничке адвокатске канцеларије могу наћи адвокати паушални порески обвезници и адвокати ПДВ обвезници, при чему тај облик организовања уопште не утиче на њихов већ утврђен порески статус. Како заједничка адвокатска канцеларија нема порески субјективитет, она сагласно томе не може имати сопствени рачун, не може издавати фактуре, не може имати сопствене приходе и расходе, не може бити закупац пословног простора као што не може запошљавати особље. На овај начин, без обзира што је овај облик рада адвоката један од три облика обављања адвокатуре који су утврђени чл. 44. Закона о адвокатури, овај облик обављања адвокатуре порески прописи једноставно не препознају. Два или више адвоката, у складу са чл. 47. Закона о авокатури, могу да оснују адвокатско ортачко друштво . У складу са чл. 52. ст. 1. истог закона на рад и пословање друштва примењују
се одредбе којима је уређено пословање ортачких друштава. Чланом 93. Закона о привредним
друштвима, прописано је да је ортачко друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва, што значи да су у ове обавезе укључене и обавезе друштва по основу пореза. То даље значи да и ова категорија адвоката за своје пореске и друге обавезе одговара целокупном својом личном имовином, без обзира што своју делатност обавља у оквиру регистрованог правног лица -ортачког друштва. Када је реч о плаћању обавеза по основу доприноса на исплаћене зараде члановима адвокатског ортачког друштва важе већ раније поменуте одредбе Закона о порезу на доходак грађана, а основица је лимитирана на петоструки износ просечене месечене зараде. Адвокатско ортачко друштво може да послује као порески обвезник који није обвезник ПДВ уколико је његов годишњи промет до 8 милиона динара. Уколико је промет адвокатског ортачког друштва преко тог износа онда друштво мора бити ПДВ обвезник. Пореске обавезе по основу остварене добити, имајући у виду да адвокатско ортачко друштво има својство правног лица, друштво измирује према одредбама Закона о порезу на добит правних лица. Према изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, посебно током 2013. године, укинути су бројни порески подстицаји, а стопа пореза на добит подигнута је на 15%. Према изменама Закона о ПДВ које се примењују од 1. јануара 2013. године, адвокатско ортачко друштво, уколико се тако определи, може да буде ПДВ обвезник без обзира на висину оствареног односно очекиваног годишњег промета. ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ ОД ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОДГОВОРНОСТИ Адвокат је дужан да закључи уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности код организације регистроване за ову врсту осигурања.
Адвокатска комора може закључити уговор о колективном осигурању од одговорности за све адвокате уписане у њен именик адвоката .
професионалне
Адвокатска комора Србије професионалне одговорности.
за
утврђује
минималну
суму
осигурања
штету
од
Адвокатска комора ускратиће издавање или продужење важења адвокатске легитимације адвокату који није закључио уговор о осигурању, осим у случају колективног осигурања од професионалне одговорности за све адвокате уписане у њен именик адвоката.
ЕТИКА АДВОКАТА СМИСАО, ЗНАЧАЈ И ДОМАШАЈ КОДЕКСА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА
Кодекс је скуп правила о професионално -етичким дужностима
адвоката.
Кодекс се односи на адвокате и адвокатске приправнике уписане у именике адвокатских комора на територији Републике Србије и адвокате из других држава који, у складу са законом, заступају на територији Републике Србије. Непознавање Кодекса не оправдава.
Када адвокатску делатност обавља у иностранству, адвокат је дужан да поштује и међународна правила професионалне етике и правила професионалне етике адвоката у држави у којој заступа. Повреда Кодекса основ је дисциплинске одговорности адвоката.
Адвокатска комора прописује дисциплинску одговорност и спроводи дисциплински поступак због повреде Кодекса. Ако у Кодексу не постоји правило које се на одређени случај може непосредно применити, Кодекс ће бити примењен у складу са смислом његових начела . НАЧЕЛА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ЕТИКЕ АДВОКАТА
У друштву заснованом на владавини права адвокат има високи степен професионалне одговорности , која проистиче из обавезе да своја знања и способности подједнако посвети клијентима и интересима законитости и правде. Правне и етичке обавезе адвоката везане су за његов однос према адвокатској професији, клијентима, судовима и другим органима пред којима заступа, према другим адвокатима, странкама које имају или заступају супротан интерес од интереса клијената, према адвокатским приправницима, правној струци уопште и сваком њеном припаднику посебно, према адвокатској комори и јавности. Правне и етичке обавезе адвоката засноване су на Уставу, закону и другим важећим прописима, потврђеним међународним уговорима, међународним правним актима о адвокатури, статуту адвокатске коморе и Кодексу професионалне етике адвоката. Важећим Кодексом професионалне етике адвоката који је скупштина Адвокатске коморе Србије донела 2012. године установљена су следећа начела: Независност, Самосталност, Стручност, Савесност, Поштење, Поверљивост, Достојност, Неспојивост, Одговорност, и Одмереност. НЕЗАВИСНОСТ Адвокат заступа независно, у складу са својим уверењима , заснованим на позитивном праву, правној науци и пракси, међународним правним стандардима, статуту и Кодексу.
Адвокат треба да предузме одговарајуће правне мере да би се спречио и казнио свако ко, у циљу утицања на његово заступање, примењује принуду, претњу, силу или друге недозвољене притиске, или ко га, поводом заступања које је у складу са његовим уверењима заснованим на позитивном праву, правној науци и пракси, међународним правним стандардима, статуту и Кодексу, подвргава санкцијама или претњи санкцијама. Одступање од начела независности, које не укида његову суштину, допуштено је само у мери неопходној за рад заједничке адвокатске канцеларије.
САМОСТАЛНОСТ Одлуке о прихватању, начину и престанку заступања адвокат доноси самостално.
У границама прописаним законом, статутом и Кодексом, адвокат самостално одлучује : о организацији рада своје канцеларије; о евиденцији клијената и предмета; о запошљавању сарадника, приправника и особља; о начину рада, обуци и принадлежностима лица које запошљава; о располагању средствима оствареним својим радом; о удруживању у заједничку адвокатуру и приступању другим облицима професионалне сарадње; о учешћу у јавним расправама о раду правосуђа, правним проблемима и другим питањима од општег значаја; о покретању иницијативе за доношење, реформисање, или оспоравање закона и других прописа; о учлањењу у стручна и професионална удружења у земљи и иностранству; о обављању послова који нису неспојиви са адвокатуром. Одступање од начела самосталности, које не укида његову суштину, допуштено је само у мери неопходној за заједничку адвокатуру. СТРУЧНОСТ Адвокат је дужан да заступа стручно, са знањем за које је стекао квалификације. Адвокат треба да прати прописе, правну праксу и стручну литературу и да обнавља, усавршава и проширује своје правно и опште образовање.
Циљ правног образовања је и изучавање правних вештина, развијање осећаја за етичке вредности и заштиту људских слобода и права, подстицање бриге за рад у корист клијента и пружање подршке законитој делотворности правосуђа. Адвокат не сме да улази у било какве пословне везе са надриписарима. САВЕСНОСТ
Адвокат је дужан да заступа савесно. Савесност адвоката састоји се убрижљивом, марљивом, одлучном и благовременом заступању. Адвокат је дужан да без одлагања укаже на све повреде права и друга кршења закона на штету клијента. Интересе клијента адвокат треба да стави испред сопствених интереса и интереса својих колега, других учесника у поступку и трећих лица. На заступање не смеју утицати политичка или верска уверења, нити национална, расна или етничка припадност. ПОВЕРЉИВОСТ Поуздање у тајност података које је клијент пренео адвокату од суштинске је важности за пружање правне помоћи, правну сигурност и спровођење правде.
Привилегија поверљивости у односима адвоката и клијента представља људско право , битну претпоставку стручног и савесног заступања и незаменљив услов независности и самосталности адвокатске професије. Изузеци од поверљивости допуштени су само у складу са законом, статутом и Кодексом.
ПОШТЕЊЕ И ДОСТОЈНОСТ Част, поштење и морална чврстина одлике су професионалног рада адвоката. Адвокат треба да клијента обавести потпуно, отворено и искрено о правној оцени случаја, процени изгледа за успех и извршавању или неизвршавању својих обавеза.
У професионалном раду адвокат сме да користи само допуштена и часна средства. Адвокат не сме да суделује у недозвољеном прибављању права, нити да се позива на доказе за које зна да су лажни или прибављени на незаконит начин. заступању, понашању, јавном иступању и приватном животу који је доступан увиду јавности, адвокат треба да чува властити углед и углед адвокатуре. Начином рада и живота адвокат треба да доприноси значају, друштвеној улози и правној неопходности адвокатуре. НЕСПОЈИВОСТ Адвокат се не може бавити пословима који нарушавају значај и углед адвокатуре.
Адвокат не сме да прихвати послове и звања који би га довели у подређен положај, навели на некритичко извршавање туђих налога, или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову независност и самосталност. Неспојиво је са адвокатуром истовремено обављање било које друге професије и делатности, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта. Руководећи положај адвоката у политичкој странци није спојив са руководећим положајем у адвокатској комори.
Адвокат може да буде руководилац или члан државног органа у који се по закону бира из реда адвоката или међу адвокатима, као и стручних, радних или саветодавних државних тела и тела невладиног карактера, управних и уређивачких одбора, или издавачких савета у организацијама, под условом да није на сталном раду и да тај рад није у супротности са начелима адвокатуре. ОДГОВОРНОСТ У заступању адвокат је одговоран за савете које је дао или пропустио да дâ, и за мере које је предузео или пропустио да предузме.
Адвокат у сваком тренутку треба да буде свестан своје одговорности и да са њом усклади своје поступке, посебно када се опредељује између сукобљених вредности и интереса. Одговорност адвоката не односи се на последице ризика на које је упозорио клијента, ако се не ради о случају из правила када заступа више клијената у истом предмету када постоји могућност да дође до сукоба интереса и о случају када је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати, а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за штетне последице које су, због његовог заступања, или у периоду тог заступања, нанете клијенту, другом лицу, или интересима правде, када је обавезан да одбије или откаже заступање, и ако клијент својим потписом или на други поуздан начин изричито потврди да му је на такве ризике указано, да их је свестан и да их прихвата. Адвоката треба да препоручују стручност, способност, успех, углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем.
Адвокат не сме да нуди своје професионалне услуге, нити да стиче клијенте рекламом, нелојалном конкуренцијом, на нечастан или на други недопуштен начин. АДВОКАТСКА ТАЈНА – ПРЕДМЕТ ТАЈНЕ Адвокатску тајну представља све што је клијент, или лице овлашћено од стране клијента, поверио адвокату, или што је адвокат, у случају у коме заступа, на други начин сазнао или прибавио, у припреми, током и по престанку заступања .
Обавеза чувања тајне подједнако се односи на: податке, исправе (списе, предмете, документе, електронске, тонске или видео, записе снимке) и депозите који су у вези са заступањем саопштени, приказани или предати адвокату, без обзира да ли се исправе и депозити налазе у адвокатској канцеларији, или су, по налогу или под надзором адвоката, привремено смештени на друго место; поверљиве податке које је адвокат сазнао од лица чијег заступања се није прихватио (странке), или од супротне странке, која му се, пре покретања поступка пред надлежним органом, обратила у циљу поравнања или посредовања. ЧУВАЊЕ АДВОКАТСКЕ ТАЈНЕ Адвокат тајну чува тако што поверљиве податке не износи или проноси, исправе чини недоступним трећим лицима.
а поверљиве
Адвокат тајну чува и без посебног захтева клијента, на основу савесне процене свих околности које могу упутити на закључак о томе шта клијент жели или шта је у његовом интересу да остане поверљиво. Општепознате, јавно објављене или у јавне књиге заведене чињенице, адвокат чува као тајну ако је клијент то од њега посебно захтевао, или ако изношење или проношење ових чињеница може да повреди углед, част, приватност или друге интересе клијента, његових сродника или наследника. Обавеза чувања адвокатске тајне није временски ограничена.
У циљу чувања тајне адвокат треба: да упозори и лично обавеже своје сараднике, службенике, приправнике и сва лица која ангажује током заступања, на чување адвокатске тајне и на последице кршења ове обавезе; да у преношењу поверљивих садржаја поштом, телефоном, телефаксом, електронским путем, или на други посредан начин, поступа са разумним опрезом и на најмању меру сведе могућност да тајна буде откривена, било случајно било злоупотребом средстава комуникације; да у околностима када зна или има оправданог разлога да посумња да се његови разговори са клијентом слушају или прислушкују, а посебно у полицији, затвору или притвору, клијента упозори на ову опасност и на ризик да му под овим условима саопшти поверљиве податке; да лично, или посредством поузданог повереника, надзире израду преписа, копија или снимака поверљивих исправа; да исправе на одговарајући начин збрине и чува; да на поверљивост садржаја упозори лице коме је овлашћен да такав садржај пренесе. Не сматра се повредом адвокатске тајне када адвокат износи податке или чини доступним исправе, које му је поверио клијент, или лице овлашћено од стране клијента, у мери која је неопходна за остварење сврхе заступања.
Када се пред државним органом позива на адвокатску тајну адвокат сам процењује да ли и који подаци и исправе чине предмет тајне, образлажући само основ из Кодекса.
Сматраће се кршењем начела поштења када адвокат, под изговором чувања тајне, одбије да изнесе податке који нису предмет тајне. Адвокат који упућује колеги из друге државе поверљиво обавештење, треба да на јасан начин изрази да обавештење има такав карактер, а прималац је дужан да такво обавештење врати без откривања његовог садржаја, ако оцени да из било ког разлога не би био у могућности да поверљивост сачува. ОТКРИВАЊЕ АДВОКАТСКЕ ТАЈНЕ Адвокат има право да открије адвокатску тајну:
кад му клијент или лице чијег заступања се није прихватио (странке), или од супротне странке, која му се, пре покретања поступка пред надлежним органом, обратила у циљу поравнања или посредовања то на несумњив начин дозволи; када је то неопходно ради спречавања извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу; када је то неопходно за одбрану самог адвоката у поступку који се против њега води по пријави или тужби клијента, лица које је у име клијента адвокату поверило податке или исправе, или лица чијег заступања се није прихватио (странке), или од супротне странке, која му се, пре покретања поступка пред надлежним органом, обратила у циљу поравнања или посредовања.; када је то неопходно за одбрану интереса и права самог адвоката или његових блиских сродника и сарадника, ако су ти интереси и права објективно значајнији од садржаја тајне. О одлуци да искористи право на откривање тајне, адвокат је дужан, увек када природа случаја и конкретне околности то дозвољавају, а морални обзири препоручују, да без одлагања обавести лице на које се тајна односи.
Адвокат је дужан да клијента упозори на своју законску обавезу да у одређеним правним случајевима неке податке евидентира и пренесе надлежном органу, пре него што му их клијент повери. Приликом откривања тајне адвокат у највећој могућој мери треба да поштеди личност и интересе клијента, или лица чијег заступања се није прихватио (странке), или од супротне странке, која му се, пре покретања поступка пред надлежним органом, обратила у циљу поравнања или посредовања, да избегне публицитет, а да у случају када је то неопходно ради спречавања извршења најављеног кривичног дела са знатном друштвеном опасношћу не открива личне податке, већ само околности које су довољне да се криминална радња спречи или прекине. НЕДОПУШТЕНО СТИЦАЊЕ КЛИЈЕНАТА ЗАБРАНА – РЕКЛАМИРАЊА Адвокат не сме јавно да хвали своје знање и способности нити да се рекламира.
Сматраће се да адвокат крши забрану рекламирања, нарочито када: истиче, дели или у јавним медијима, у електронском представљању и у другим публикацијама објављује саопштења којима нуди своје услуге, или када дозвољава да такве понуде буду унете у огласе и рекламни материјал других правних или физичких лица; организује или користи услуге посредника, агената или трећих лица који га рекламирају, а нарочито када у ту сврху договара упућивање клијената са лицима у притвору или затвору и лицима запосленим у полицији, суду, тужилаштву, управи и другим органима власти;
даје другоме своје посетнице или бланко пуномоћја ради даље расподеле потенцијалним клијентима; означава канцеларију, њен штампани материјал и друга обележја (табла, печат, меморандум, посетнице) на претерано упадљив и неодмерен начин; даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима, или изван канцеларије пред непознатим особама; тражи да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изузетни адвокат или у оквиру групе изузетних адвоката; на сензационалистички или самохвалисав начин представља у јавности своје предмете, способности и успехе. Не сматра се рекламирањем изношење основних података о рођењу, школовању, научном или стручном усавршавању, објављеним радовима, опредељењу за одређену грану права, познавању страних језика, друштвеним и професионалним функцијама адвоката и обавештење о стручној спреми и познавању страних језика сарадника у адвокатској канцеларији, уколико се ови подаци представе у штампаном материјалу који се даје странкама клијентима, или у средствима електронске комуникације, на одмерен начин, истинито и без самохвале. НЕДОПУШТЕНО СТИЦАЊЕ КЛИЈЕНАТА НЕЛОЈАЛНА – КОНКУРЕНЦИЈА Адвокат не сме да стиче клијенте нелојалном конкуренцијом. Сматраће се да адвокат прибегава нелојалној конкуренцији, нарочито када: користи познанства и везе са особама у органима власти, јавним службама, медијима другим организацијама које саобраћају са најширим грађанством, да би договорио систематско упућивање клијената; генерално или мимо услова предвиђених овим Кодексом нуди бесплатно заступање или заступање за награду нижу од оне која је прописана адвокатском тарифом; препоручује се својим претходним радом у правосуђу, управи, или органима представничке или извршне власти, или својим претходним или постојећим професионалним, политичким и друштвеним ангажманом; обећава или наговештава коришћење веза и сопствених или туђих непрофесионалних утицаја, или утицаја које може да оствари захваљујући свом претходном запослењу или јавно означава рад нерадним данима или мимо уобичајеног радног времена; прима за сараднике судије, тужиоце и њихове заменике, функционере и иследнике у полицији, или руководиоце служби у суду, тужилаштву и органима управе. Адвокат не сме да стиче клијенте на нечастан и други недопуштен начин. Сматраће се да адвокат прибегава нечасном и другом недопуштеном стицању клијената, нарочито када: обећава дајепредмета; нереалне процене, или доводи странку или клијента у заблуду у погледу правнеуспех, природе омаловажава друге адвокате; подстиче или не оспорава уверење странке или клијента у ефикасност корупције, или предлаже или наговештава сопствено суделовање у корупцији; ступа у контакт са клијентима колега и наводи их да на њега пренесу заступање, или преузима клијенте колега на начин супротан овом Кодексу; сарађује са надриписарима; на расправама и у другим јавним иступањима у својству адвоката изазива инциденте, у намери да наметне утисак одважности и стекне популарност; устаљено прима странке или клијенте ван канцеларије или, када су изузетно разлози за контакт ван канцеларије оправдани, то чини на неприкладним местима. ПРИХВАТАЊЕ ЗАСТУПАЊА
Адвокат може да прихвати заступање само када странка, или лице овлашћено од странке, то од њега затражи, или када му је заступање додељено одлуком надлежног органа. Адвокат слободно одлучује да ли ће прихватити заступање, осим у случају забрана и налога прописаних законом, статутом и Кодексом. При доношењу одлуке о заступању адвокат треба да води рачуна о потреби да независно
самостално пружање правне помоћи, какво је поверено адвокатури, буде на располагању свакоме коме је доступно и да без оправданог разлога пружање такве помоћи не одбије. На доношење одлуке о заступању не сме утицати разлика у полу, раси, националној припадности, језику, вери, политичком и другом убеђењу, пореклу, друштвеном положају, економској моћи или страначкој припадности. ОДБИЈАЊЕ ЗАСТУПАЊА Оправданим разлогом да адвокат одбије заступање сматраће се нарочито:
ако је преоптерећен већ прихваћеним пословима; ако странка није способна или не жели да плати накнаду за његов рад; ако странка условљава плаћање накнаде успехом у спору, или захтева обећање успеха; ако закључи да је обест основни мотив странке, или да странка има друге нехумане или неморалне побуде; ако су захтеви странке очигледно супротни њеним властитим интересима; ако странка испољава према њему неповерење или непристојност; ако оцени да су изгледи на успех незнатни или мало вероватни. У кривичним предметима не сматрају се оправданим разлозима за одбијање одбране: личне особине окривљеног, врста кривичног дела и висина запрећене казне, начин одбране окривљеног, гнев који је кривично дело изазвало у јавности и понашање оштећених.
Адвокат треба да одбије заступање : ако га је препоручила супротна странка или њен пуномоћник; ако је са супротном странком или њеним пуномоћником у таквим породичним, личним или пословним односима који објективно могу да доведу у сумњу његову непристрасност и савесност, изузев када странка, иако упозната са овим чињеницама, изричито захтева заступање, а адвокат је сам уверен да то неће неповољно утицати на његов рад; ако је као судија, тужилац, или друго службено лице у органима власти поступао у предмету у коме је решавано о претходном питању у односу на предмет заступања; ако је странка за заступање овластила и лице које није адвокат, осим лица која су у нестандардним предметима истакнути правни стручњаци за одређену правну област. Адвокат треба да одбије заступање више клијената у истом предмету, ако постоји могућност да између њих дође до сукоба интереса. Адвокат је дужан да одбије заступање : ако је захтев странке очигледно супротан позитивним прописима; ако нема довољно знања и искуства у правној области на коју се односи предмет заступања; ако би примање новог клијента или предмета угрозило испуњење његових претходно преузетих обавеза; ако је уверен да странка нема изгледа на успех; ако истовремено у другом предмету заступа супротну странку; ако је у истој правној ствари посредовао или саветовао супротну странку, или је од супротне странке примао обавештења која представљају адвокатску тајну;
ако се заступање односи на спор поводом уговора, споразума, вансудског поравнања, завештања или друге исправе коју је саставио, или против носиоца права на имовини чији јесте или је био старатељ; ако се заступање односи на супарничара или саокривљеног чији су интереси супротни интересима клијента кога у истом предмету већ заступа; ако би заступање подразумевало употребу нечасних или других недозвољених средстава (у професионалном раду адвокат сме да користи само допуштена и часна средства, не сме да суделује у недозвољеном прибављању права, нити да се позива на доказе за које зна да су лажни или прибављени на незаконит начин.), а у кривичним предметима активну улогу у оправдавању и доказивању истинитости одбране за коју адвокат зна да је неистинита; ако основано посумња да би посао у коме се од њега тражи заступање довео до прања новца; ако би требало да заступа против бившег клијента, осим ако је из начина на који је престало претходно заступање, и на који се бивши клијент према њему тада и касније понашао, очигледно да је између њих престао однос поверења; ако је захтев или интерес странке у супротности са интересима правног лица у коме адвокат има какав положај или га заступа; ако му се за заступање обрати странка која у истом предмету има или је имала адвоката, а не прикаже му писану потврду тог адвоката да од ње не потражује накнаду; ако му се за заступање обрати странка која у истом предмету већ има адвоката, са којим није постигао сагласност о правном основу и организацији заступања. ПУНОМОЋЈЕ Адвокат треба да настоји да странка лично пред њим изнесе проблем, изјави да му случај поверава и потпише пуномоћје .
У оправданим случајевима изјава и потпис пуномоћја могу се прибавити уобичајеним средствима комуникације, или посредством лица у које и странка и адвокат имају поверење, уз услов да веродостојност изјаве и потписа адвокат провери без одлагања, чим му околности то дозволе. Пре него што је странка потпише, у пуномоћје треба да буду унети подаци о адвокату, колеги и адвокатском приправнику овлашћеном за замењивање, странкама, врсти поступка, предмету заступања и датуму потписивања, а у заступању које не достиже или превазилази законом прописани делокруг овлашћења, и подаци о обиму овлашћења. Осим броја предмета, имена другог адвоката који је касније овлашћен за замењивање и исправљања очигледних погрешака у писању , у пуномоћју није дозвољено накнадно
уношење
других података и промена . Изузетно, када странци предстоји дужа одсутност, или постоје
други оправдани разлози, адвокат може дати на потпис или примити потписано непопуњено пуномоћје, под условом да су начин и сврха употребе таквог пуномоћја претходно одређени писаним налогом странке, или посебним споразумом адвоката и клијента и да потписано пуномоћје одмах буде попуњено у складу са таквим писаним налогом или посебним споразумом. Пуномоћје не сме да садржи неодређена овлашћења, овлашћења која се не односе на предмет заступања и споразуме о накнади. OДНОС ПРЕМА КЛИЈЕНТУ Адвокат треба да са примереном пажњом и са разумевањем за недоумице, страхове или устручавања клијента, саслуша његов проблем и усмери га на казивање о чињеницама које су од значаја за пружање правне помоћи. Приликом прихватања заступања адвокат ће клијенту указати:
да је претпоставка успешног заступања искреност клијента и да је потребно да му овај изнесе све чињенице и доказе и открије своје стварне побуде и циљеве; да је поверљивост изнесених података заштићена обавезом чувања адвокатске тајне и под којим условима тајна може бити откривена; на своју оцену чињеничне и правне природе предмета; на врсту и основне особине поступка који ће бити примењен; на начин обрачуна и наплате, и на приближан или, када је то могуће, тачан износ накнаде; на обавезу да евиденцију о новцу, хартијама од вредности или другим имовинским вредностима које му клијент повери, када је то законом прописано прикаже на захтев надлежног органа јавне власти. Адвокат је дужан:
да се према свим клијентима опходи пристојно и одговорно; да свим предметима приступа једнако савесно и стручно; да клијенту укаже на могућност и целисходност решавања случаја мирним путем; да заступа без непотребног одуговлачења; да клијента благовремено обавештава о свим битним променама у предмету, а на тражење клијента и о свим појединостима; да клијента упозна са променом својих ставова о правним и чињеничним питањима; да клијенту преда, на његов захтев, сву документацију коју је од њега добио, одлуке, записнике и копије поднесака које у његовом предмету примио или саставио, без обзира да ли заступање траје или је престало и да ли му је клијент исплатио накнаду; да клијенту омогући увид у Тарифу, укаже на разлоге због којих накнада коју надлежни орган одмерава на терет супротне странке може бити мања од накнаде коју је од од клијента наплатио или је потражује; да састављањем сувишних поднесака, предлагањем непотребних или неконцентрисаних доказа, безразложним проузроковањем одлагања и повећања броја рочишта, или на други начин, клијента не излаже непотребним издацима и дуготрајнијем поступку; да клијенте прима у радно време означено на адвокатској канцеларији. Када то налажу интереси клијента, омогућују непрекорачиви рокови и правила поступка, адвокат ће, пре покретања поступка пред судом или другим надлежним органом, указати клијенту на корисност решавања спорног односа мирним путем, а уз сагласност клијента, и покушати да спорни однос реши мирним путем. Када саставља исправе у двостраним или вишестраним правним пословима адвокат је дужан да води рачуна о правима свих странака и да савесно штити њихове интересе, без обзира која од њих му се прва обратила и која плаћа накнаду. Адвокат не сме да се поистовећује са клијентом и његовим интересом. ПОСТУПАЊЕ СА ИМОВИНСКИМ ВРЕДНОСТИМА КЛИЈЕНТА Новац, хартије од вредности и друге имовинске вредности које му је клијент поверио адвокат прихватио да му буду поверени, адвокат је дужан:
,а
да са посебном пажњом чува на начин који је клијент одредио, уколико је тај начин у складу са позитивним прописима и Кодексом; да по сопственом избору, водећи првенствено рачуна о поузданости чувања, уколико нема посебног налога клијента, а то правила пословања дозвољавају, депонује на рачун или положи у сеф код банке или друге финансијске организације које потпадају под надзор органа јавне власти, уз ознаку да се средства држе за рачун клијента, или да их чува на другом безбеднијем месту;
да не меша са сопственом имовином и не располаже њима у своје име и за свој рачун; да, у складу са налогом клијента, на време преда или дозначи овлашћеном примаоцу; да о располагању води потпуну и детаљну евиденцију, у коју клијент има право увида; да надлежном органу јавне власти, ако је то законом прописано, уз услов чувања тајне, дозволи финансијску контролу ове евиденције; да без одлагања врати клијенту када овај то захтева, када истекне одређени рок, када наступи или изостане уговорени услов, када основано посумња да се ради о прању новца, када доспе његова обавеза за извршење завештања, или када решење о наслеђивању клијента постане правноснажно. На претходно описан начин адвокат ће поступити и када новац, хартије од вредности или друге имовинске вредности од трећег лица прима у име, за рачун и по овлашћењу клијента. Адвокат је дужан да одбије пријем новца,
хартија од вредности или других имовинских
вредности , ако није сигуран у идентитет клијента или идентитет и овлашћење његовог
посредника, ако средства нису везана за одређени предмет или име, или ако основано посумња да се ради о "прању" новца, или о средствима која потичу од извршења каквог другог кривичног дела. Адвокат не треба да из својих средстава за клијента полаже јемство или плаћа обезбеђење, новчану казну, обештећење, паушални износ и трошкове поступка, осим ако то оправдавају изузетне и тренутне околности, или се ради о незнатним износима, а углед и платежна способност клијента дају основа за уверење да се ради о краткорочној позајмици, која је увек бескаматна. ОТКАЗИВАЊЕ ЗАСТУПАЊА
Адвокат може да откаже заступање ако за то постоје, или он сматра да постоје, оправдани разлози. Оправданим разлозима за отказивање заступања сматрају се сви разлози због којих је адвокат могао да одбије прихватање заступања, изузев преоптерећености пословима коју је сам проузроковао накнадним примањем нових предмета. Адвокат је дужан да откаже заступање из истих разлога због којих је имао обавезу да се заступања не прихвати , а уколико су му ови разлози били или морали бити познати и у време када се заступања прихватио, одговоран је за штетне последице које су, због његовог заступања, или у периоду тог заступања, нанете клијенту, другом лицу, или интересима правде. случају сукоба интереса клијената које истовремено заступа у истом предмету, адвокат је дужан да свима откаже заступање , изузев ако је законом другачије прописано.
Адвокат треба да води рачуна о томе да заступање не откаже на начин и у тренутку који би клијенту проузроковао штету. Кад откаже заступање адвокат је у обавези да предузима у корист клијента мере неопходне за спречавање или отклањање за клијента штетних последица у предмету, осим ако клијент већ има и другог заступника, све док га клијент такве обавезе на несумњив начин не ослободи, док клијент не обезбеди другог заступника, или док не истекне законом прописани рок обавезе предузимања процесних радњи након отказивања заступања. Након отказивања заступања адвокат треба да се уздржи од давања изјава које би клијенту погоршале положај у поступку, или проузроковале непријатности у јавности или у приватном животу. УРЕЂЕЊЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ АДВОКАТСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Распоред просторија, опремање и уређење адвокатске канцеларије треба да одговарају начелима, начину обављања, значају и угледу адвокатске професије и условима неопходним за чување адвокатске тајне. Табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница, меморандум и заглавље на другом писаном материјалу адвоката не смеју обликом, величином, бојом, обрадом и целокупним изгледом да одступају од добрих обичаја и одмереног начина означавања и представљања, нити да стварају утисак наметљивости, претераности или рекламирања.
Сматраће се да адвокат крши забрану обављања неспојивих послова ако смештај, назив друга видна обележја његове канцеларије, и смештај, назив и друга видна обележја пословних просторија лица које се бави другом, са адвокатуром неспојивом делатношћу, основано упућују на закључак да се ради о заједничком послу или да посао тог другог лица обавља, контролише, или организује сам адвокат. Адвокатска канцеларија не сме да буде означена: другим називом, осим називом: "адвокат" и именом и презименом адвоката; путоказом изван зграде, нити путоказом у згради који би представљао поновљену таблу, или стварао забуну уколико у истој згради има више од једног адвоката; таблом истуреном изван равни фасаде зграде, уколико постоји прикладно место да се табла постави у равни фасаде; таблом пензионисаног или преминулог адвоката, остављеном уз таблу преузиматеља канцеларије, другог адвоката који ради у истој канцеларији или на месту на коме је била канцеларија, у периоду дужем од годину дана од пензионисања или смрти; стручном или академском титулом адвоката или ознаком специјализације, који нису признати у складу са законом или општим актима адвокатске коморе. Заједничка адвокатура, у зависности од облика организовања, носи назив: "заједничка адвокатска канцеларија", са именима и презименима свих адвоката који су њени чланови, или назив: "адвокатско ортачко друштво" са именом друштва које мора бити у складу са правилима Кодекса о одмерености, забране рекламирања, забране нелојалне конкуренције, забране нечасног или другог недопуштеног придобијања клијената. Печат адвоката не сме бити округлог облика , нити имати садржај другачији од законом прописаног.
Амблем канцеларије, ако га адвокат има, не сме носити државна обележја, нити обележја адвокатске коморе или других органа и организација. Отварање, пресељење и преузимање канцеларије, и удруживање и престанак удруживања адвоката у заједничку адвокатуру, могу бити оглашени у јавним медијима, највише два пута у периоду од шест месеци после наступања промене, на начин који не повређује забрану рекламирања. О наведеним променама адвокат може циркуларним писмом да обавести своје клијенте сараднике, друге адвокате, судске вештаке, правосудне и управне органе и стручна удружења правника. Адвокат који је преселио канцеларију или иступио из заједничке адвокатуре може да, у периоду од шест месеци од наступања промене, на месту на коме се налазила канцеларија остави таблу са белешком о новој адреси. УПОТРЕБА ПЕЧАТА Адвокат свој печат употребљава само за властиту адвокатску делатност.
Адвокат је дужан:
да на поднеске, исправе и дописе које је саставио у адвокатури, отисне свој печат, чија замена не може бити ознака друге врсте (водени жиг, штампани лого, амблем, налепница); да уз отисак печата стави свој потпис, параф или факсимил, или обезбеди да потпис или параф, уколико је оправдано одсутан, а ради се о обавезама које не трпе одлагање, с његовим одобрењем и уз његово претходно упознавање са садржајем писмена, стави његов приправник; да печат чува на месту недоступном лицима која нису овлашћена да га употребе; да упозори службенике, сараднике или приправнике у канцеларији да коришћење печата није допуштено без његовог одобрења и пре него што он провери садржај писмена на које се ставља отисак печата. Адвокат, или бивши адвокат, не сме: да користи или другоме дозвољава да користи печат, након што је брисан из именика адвоката, или за време док му мирују права и дужности адвоката; да користи или другоме дозвољава да користи печат адвоката који је брисан из именика адвоката, или коме мирују права и дужности адвоката. МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ АДВОКАТА КОЛЕГИЈАЛНОСТ
У циљу одржавања добрих колегијалних односа, као израза међусобног уважавања и чувања угледа адвокатске професије, адвокат треба: да се према колеги опходи учтиво, без омаловажавања, оговарања, вређања или другог напада на личност; да сауњеговим клијентом; да колегу колегу не на поистовећује расправи, осим границама прописаним правилима поступка, не прекида или на други начин омета; да без одлагања одговори на службено обраћање колеге; да не одбија пријем писмена која му доставља колега; да се придржава времена договореног за пословни састанак са колегом; да о молби за одлагање почетка рочишта, увек када то околности дозвољавају, обавести колегу који заступа у истом поступку; да не користи процесне могућности на штету супротне странке, изузев оних чије пропуштање би утицало на губитак самог права или би ишло на штету суштинских интереса клијента, уколико му је колега најавио заступање супротне странке, или зна да постоје оправдани разлози који су колегу спречили да приступи на рочиште; да у име клијента не ступа у разговоре или преговоре са супротном странком, без знања и сагласности колеге који ту странку заступа у истом предмету, осим ако се на други начин не може спречити наступање доцње, а да о оствареном службеном контакту без одлагања обавести адвоката супротне странке; да не ступа у разговоре о предмету са судијом, тужиоцем, или лицем које руководи управним или преткривичним поступком, без обавештавања колеге који у истој ствари заступа супротну странку или брани другог окривљеног; да обавести колегу чији му се клијент обратио зато да би на њега пренео заступање; да се представи старијем колеги са којим се није упознао; да без договора са колегом не преузима његове приправнике, службенике или сараднике; да неповољна процесна решења или неуспешан исход поступка у коме заступа не правда тако што ће колеги који заступа супротну странку приписивати употребу недозвољених средстава, или тако што ће подржавати такво уверење клијента, осим ако он или клијент
располажу доказима који би представљали основ за подношење кривичне или дисциплинске пријаве; да за замењивање колеге не тражи више од половине награде прописане Тарифом. Када му се за саветовање обрати странка коју у тој ствари заступа колега, адвокат је дужан да се ограничи на разматрање чињеничних и правних питања, а уздржи од оцене рада колеге. Уколико су колегијални обзири супротни законитим интересима клијента, интереси клијента имају предност. Адвокат не сме да тражи или прими од колеге, или од било ког другог лица, накнаду за то што је колегу препоручио странци или му је упутио странку, нити сме да понуди или исплати накнаду за то што је он на такав начин препоручен или му је странка упућена. ПРОФЕСИОНАЛНА САРАДЊА У циљу успостављања и одржавања добре професионалне сарадње , адвокат треба:
да са колегама размењује стручна знања и мишљења; да колеги пружи затражену стручну помоћ, осим ако ова знатно прелази меру уобичајене размене знања и мишљења или би била штетна за интересе клијента; да прихвати замењивање колеге који то од њега тражи, или да, ако је из оправданих разлога спречен, а нема довољно времена да о томе обавести колегу и да овај пронађе другог заменика, предузме мере које би отклониле последице пропуштања процесне радње за коју је замена тражена; да о резултатима замене без одлагања обавести колегу који је замену тражио; да лично јамчи за накнаду у вези са заменом или другом помоћи коју је тражио. У пружању помоћи иностраном колеги адвокат је:
одговоран за савете и тумачења које даје; дужан да не прихвати случајеве које није способан да обради стручно и без одуговлачења, а иностраном колеги одговори на језику који овај познаје или на коме му се обратио; дужан да препоручи другог домаћег адвоката, за кога зна да може да удовољи захтевима стручне обраде и без одуговлачења, уколико такве захтеве сам не може да испуни. Право клијента да у истој ствари има више од једног адвоката
, налаже адвокату:
да не спречава клијента да, поред њега, за заступање овласти и другог адвоката; да пре него што се прихвати заступања странке која у истој ствари већ има адвоката, о томе обавести тог адвоката и провери да ли су им подударна схватања о правном основу и организацији заступања, и да разлике у схватањима покуша да усагласи; да у заједничком заступању са колегама стално усаглашава схватања, договара поделу посла и настоји да у односима са клијентом, заступником супротне странке, судом и другим органима и организацијама, наступа као део усклађеног стручног тима. Адвокати који имају и задржавају одвојене адвокатске канцеларије могу уговорити трајније облике професионалне сарадње. ПРЕУЗИМАЊЕ ЗАСТУПАЊА Адвокат од кога странка захтева да преузме заступање у предмету у коме је заступа други адвокат, дужан је: да се не упушта у оцењивање квалитета рада колеге који заступа; да обавести странку да заступање не може преузети пре него што је адвокату који заступа отказана пуномоћ и пре него што странка од тог адвоката прибави и прикаже потврду да му не дугује накнаду за заступање;
да обавести странку о обавези да адвоката који заступа упозна са чињеницом да му се његов клијент обратио, осим ако се странка определи само за саветовање. Пре него што се прихвати да заступа странку која тврди да је у истој ствари престао да је заступа други адвокат, адвокат је дужан: да се на поуздан начин увери да је раније заступање престало; да се увидом у потврду колеге који је раније заступао увери да му странка не дугује накнаду за заступање. ОДНОСИ АДВОКАТА У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АДВОКАТУРИ Два или више адвоката могу радити у истој просторији само ако имају заједничку адвокатуру.
Припадност заједничкој адвокатури не искључује право и дужност адвоката да буде ослобођен задатака који су супротни Кодексу. Независност и самосталност адвоката у заједничкој адвокатури могу бити ограничени само: уговореном организацијом и условима рада; искључењем прихватања личних клијената; искључењем или ограничењем самосталног прихватања, одбијања или отказивања заступања, сем ако се ради о личним клијентима; обавезом примене правних схватања руководилаца канцеларије, стручног колегијума или већине адвоката, у складу са правилима канцеларије. обавезом да не иступа из канцеларије у време и на начин који би канцеларији нанели штету или повредили интересе клијента. Одговорност адвоката прописана правилима заједничке адвокатуре не искључује дисциплинску одговорност пред органима адвокатске коморе. ОДНОС АДВОКАТА ПРЕМА АДВОКАТСКОЈ КОМОРИ Адвокат треба да уважава и чува углед, аутономију и интегритет адвокатске коморе чији је члан и друге адвокатске коморе са којом саобраћа.
У односу према адвокатској комори чији је члан, адвокат треба: да извршава коначне одлуке њених органа; да благовремено и у потпуности испуњава своје материјалне и друге обавезе; да у остављеном року одговори на писано обраћање или се одазове на позив њених надлежних органа; да у службеном саобраћању износи истините податке; да достави тражене исправе и пружи тражена објашњења, осим ако би тиме повредио обавезу чувања адвокатске тајне; да без оправданог разлога не одбија избор и именовање у њене органе и радна тела; да стручно, савесно и благовремено извршава обавезе у органима и радним телима у које је изабран или именован, и учествује у њиховом раду. Правила о односу адвоката према адвокатској комори примењују се и на друге облике организовања адвоката, које је одобрила адвокатска комора. Адвокат треба да извршава одлуку надлежног органа адвокатске коморе о протестном обустављању или ограничењу рада адвоката, под условом да је установљен минимум рада неопходан за заштиту основних права и интереса клијената и странака.
Адвокат на положају у органима и радним телима адвокатске коморе треба да штити законска права и интересе адвоката и да се у службеном саобраћању према колеги опходи одмерено и пристојно. Члан дисциплинског суда и дисциплински тужилац адвокатске коморе, који је у дисциплинском поступку од окривљеног колеге сазнао адвокатску тајну, дужан је да ову тајну чува изван оквира дисциплинског поступка, као да је њему поверена. ЗАБРАНА ЗЛОУПОТРЕБЕ У ОДНОСУ АДВОКАТА ПРЕМА СУДУ И ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА
Однос адвоката према суду, другим државним органима и њиховим представницима, и однос суда, других државних органа и њихових представника према адвокату, израз је правне културе и уважавања правничке професије. Према суду, другим државним органима и њиховим представницима адвокат треба да се опходи одмерено и пристојно , настојећи да обезбеди исто такво опхођење клијента, али и представника ових органа према себи и клијенту. Одмерено и пристојно опхођење подразумева поштовање правила поступка, уљудан садржај и начин изражавања, и уредно и прикладно одевање. Поднесци и усмена излагања адвоката треба да буду јасни, сажети, умесни и логични, а критика коју адвокат упућује суду, другим државним органима и њиховим представницима не сме да буде саопштена на непримерен или увредљив начин. У односу према суду, другим државним органима и њиховим представницима адвокат не сме: да утиче на ток поступка и доношење одлуке непрофесионалним средствима и притисцима, а нарочито обраћањем органима и лицима која немају право да се уплићу у поступак, расправљање и одлучивање; да личне родбинске или пријатељске односе са судијама и другим представницима органа власти испољава пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, или да пред овим лицима ствара утисак постојања таквих односа; да неповољан ток или исход поступка правда приписивањем корупције и других видова злоупотреба судијама и другим представницима органа власти, или да подржава такво уверење клијента, осим ако он или клијент располажу доказима који би представљали основ за подношење кривичне или дисциплинске пријаве; да злоупотребљава улогу браниоца да би клијенту, или посредством клијента који је у притвору или на издржавању казне, другим притвореницима или затвореницима кришом дотурао писма, поруке или предмете, чије је достављање забрањено, подложно контроли, или намењено недозвољеним циљевима; да пред клијентом, супротном странком или њеним заступником, уочи рочишта улази у судницу или другу службену просторију намењену расправи пре него што је прозван, или се након завршетка рочишта у судници или таквој просторији задржава и по изласку свих ових лица, осим ако свој улазак или останак претходно тим лицима оправда постојањем изузетних, оправданих и истинитих разлога. Адвокат не сме да прибегава процесним злоупотребама , а нарочито да користи неосноване разлоге за одлагање рочишта и да износи податке и доказе за које зна да нису истинити. АДВОКАТ И АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК
ОБАВЕЗЕ АДВОКАТА Приправника, кога је примио на рад, адвокат треба да оспособи за самостално обављање адвокатске професије и других звања у правосуђу , у складу са планом и програмом приправничке обуке који доноси адвокатска комора.
Током обуке адвокат је дужан да приправнику: посвети довољно времена, пажње и васпитног утицаја да би му пренео своја професионална знања и искуства; пружи податке за коришћење прописа и правне литературе; у складу са Кодексом укаже на начин рада у адвокатској канцеларији, на обавезу чувања адвокатске тајне, на однос према клијенту, колегама и супротним странкама и на понашање пред судом и пред другим органима и лицима пред којима заступа; даје упутства за заступање; надзире и анализира рад и указује на добре и лоше стране његовог рада; пружи прилику за упознавање предмета из свих области права у којима заступа, и да настоји да му, кроз сарадњу са колегама, омогући праксу и у оним областима права којима се он не бави; својим понашањем и радом пружа позитиван пример; обезбеди услове рада у складу са позитивним прописима, Кодексом и сврхом приправничке обуке; исплаћује награду у складу са законом и уговором; остави довољно слободног времена за припремање правосудног испита. Адвокат не сме да приправника: прима на привидан рад и пријављује га иако зна да овај неће радити, или не одјављује иако се испостави да не ради стварно и стално; користи као партнера и са њим уговара поделу добити или ортаклук; искоришћава за послове који нису у вези са приправничком обуком. Адвокат не сме да злоупотребљава очигледно незнање или неискуство адвокатског приправника свог колеге који заступа супротну странку. ОБАВЕЗЕ ПРИПРАВНИКА Адвокатски приправник дужан је:
да се упозна са садржајем статута и Кодекса; да се придржава плана и програма приправничке обуке који је донела адвокатска комора; да се према адвокату код кога ради опходи пристојно и да се придржава обавеза проистеклих из организације рада адвокатске канцеларије; да се придржава упутстава адвоката код кога ради, осим ако су супротна позитивним прописима и Кодексу; да приправничку обуку искористи за што потпуније стицање знања и искуства и оспособљавање за самосталан рад; да приправничку вежбу обавља стварно и стално и да се у исто време не бави другим, са адвокатуром неспојивим послом; да се у првом службеном сусрету представи другим адвокатима, судијама и другим представницима органа или правних лица пред којима заступа. Адвокатски приправник не сме:
да заступа без питања и упутства адвоката код кога ради, а ако замењује адвоката који замењује колегу, и без упутстава замењиваног колеге;
да без знања и одобрења адвоката код кога ради прихвата или отказује заступање, или замењује друге адвокате; да прима властите клијенте и води властите предмете. АДВОКАТ И СУПРОТНА СТРАНКА Адвокат треба да уважи претпоставку да супротна странка наступа са једнаким осећајем правичности и са једнаком увереношћу у своја права, као и његов клијент. Према супротној странци адвокат треба да се опходи одмерено и учтиво, али не и по цену остављања утиска колебљивости, попустљивости, или неодлучног заступања права и интереса клијента. Адвокат не сме да: искоришћава очигледну неукост, заблуду или збуњеност супротне странке која нема заступника, да би за клијента прибавио неосновану корист; према супротној странци примењује претњу, принуду или обману; супротну странку изазива и подстиче на недопуштено понашање; ступа у разговоре и преговоре са супротном странком, без знања клијента, или на начин супротан правилу да у име клијента не ступа у разговоре или преговоре са супротном странком, без знања и сагласности колеге који ту странку заступа у истом предмету, осим ако се на други начин не може спречити наступање доцње, а да о оствареном службеном контакту без одлагања обавести адвоката супротне странке; подстиче клијента на кривично гоњење, или сам прибегава кривичном гоњењу супротне странке за увреде које је ова, изазвана од њега или његовог клијента, изнела на расправи.
АДВОКАТСКА ТАРИФА ПРЕДМЕТ НАГРАДЕ ЗА РАД АДВОКАТА
Награда и накнада трошкова адвокату припадају за радње обављене: по пуномоћју, решењу надлежног органа, усменом или писменом налогу странке. Странка или надлежни орган , дужни су да адвокату плате и награду и накнаду трошкова. Висина награде за рад адвоката одређује се Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката (2012) којом се утврђује број поена за поједине радње адвоката, с тим да за састављање изјава воље (уговора, исправа једностраних или двостраних, завештања
сл.) адвокат може награду обрачунати у процентуалном износу од вредности предмета изјаве воље. ПРЕДМЕТ НАКНАДЕ ТРОШКОВА У РАДУ АДВОКАТА
Адвокату припада накнада за стварне трошкове који су били потребни за обављање поверених му послова . За обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада: накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије, и дневнице.
ОСНОВ И НАЧИН ОБРАЧУНА НАГРАДЕ Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду у износу који је мањи од износа прописаног Тарифом, али не мањи од 50% тог износа или у износу који је већи од износа прописаног Тарифом, али не већи од петоструког износа .
Када досуђују трошкове странци која је успела у поступку - судови или други државни орган нису обавезни да примене уговор о висини награде нити уговор о примени иностране адвокатске тарифе. За пружање континуиране правне помоћи , адвокат може са странком уговорити награду паушалном износу. Овако уговорена награда не може се односити на радње заступања пред судовима и државним органима. Уговори о висини награде у паушалном износу производе правно дејство само ако су закључени у писменом облику и ако садрже опис радњи или послова на које се адвокат обавезао да предузима. Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад на основу сатнице која не може бити мања од 150 поена за сваки започети сат. имовинскоправним предметима адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад у сразмери (проценту) са успехом у поступку односно са успехом у правним радњама које ће за странку предузети, с тим да уговорени проценат не може бити већи од 30%. ОСНОВ И НАЧИН ОБРАЧУНА ТРОШКОВА
За обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз, накнада за смештај, накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије и дневнице и то: за превоз у међумесном саобраћају - у висини цене превоза превозним средством по избору адвоката; за превоз у месном саобраћају - у висини цене такси превоза; за превоз сопственим возилом - у висини од 30% од цене најквалитетнијег бензина по пређеном километру; за смештај - у висини цене хотелског смештаја, осим хотела са пет и више звездица; за одсуствовање из канцеларије - у висини од 50 поена за сваки започети сат, а највише десет сати дневно; за поштанске, телефонске, банкарске и сличне услуге према плаћеним рачунима; дневнице - исто као и запосленима у државним органима и изабраним, односно постављеним лицима.
НАПЛАТА НАГРАДЕ Награда и накнада трошкова се могу плаћати унапред или након извршене радње и насталих трошкова.
Адвокат је овлашћен да од странке затражи и унапред прими новчана средства на име обезбеђења наплате будуће награде и трошкова који ће настати приликом заступања. Моменат сачињавања обрачуна између адвоката и странке има се сматрати тренутком наплате трошкова и награде адвоката.
Висина награде за рад адвоката утврђује се према важећој тарифи у време обрачуна. Вредност једног поена износи 30,00 динара.
Досуда и наплата трошкова поступка на терет противне странке не утиче на обрачун и наплату награде и трошкова између адвоката и странке. На захтев странке адвокат је дужан саставити писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе. Адвокат, кога Адвокатска комора именује као заступника или браниоца странке која је неспособна за плаћање из социјалних разлога, нема право да од те странке или од Адвокатске коморе тражи награду за заступање. Адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова. НАГРАДА ЗА РАД У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ТАРИФА КРИВИЧНИ ПОСТУПАК Основица за обрачун награде Тарифни број 1.
Адвокату припада награда у зависности од висине запрећене казне за кривично дело и то: Запрећена казна
Награда
- за казну до 3 године затвора
550 поена
-
за казну преко 3 до 5 година затвора
750 поена
-
за казну преко 5 до 10 година затвора
1.000 поена
-
за казну преко 10 до 15 година затвора
1.500 поена
-
за казну преко 15 година затвора
2.000 поена
Одбрана окривљеног у преткривичном - предистражном и истражном поступку Тарифни број 2. Под процесном радњом, у смислу одредби Тарифног броја 2., 7. и 8. ове тарифе, подразумева се свака радње полиције, тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник.
За сваку одржану процесну радњу којој је присуствовао адвокату припада награда из Тарифног броја 1., а за сваку неодржану процесну радњу којој је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. За присуствовање и приступање процесним радњама, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 50 поена за сваки започети сат рачунајући од времена када је процесна радња била заказана.
У случају када полиција, тужилац или суд предузимају више процесних радњи сукцесивно, адвокату припада прописани износ награде за сваку појединачну процесну радњу којој је присуствовао или приступио. У случају неодржавања процесне радње, адвокат је дужан да од полиције, тужиоца или суда затражи сачињавање записника или службене белешке у којој ће се констатовати да процесна радња није одржана и да је адвокат приступио - како би му, на основу сачињеног записника или службене белешке, могла бити призната награда. Одбрана окривљеног на главном претресу и на седници већа Тарифни број 3. За сваки одржани главни претрес или седницу већа којима је присуствовао адвокату припада награда из Тарифног броја 1., а за сваки неодржан главни претрес или седницу већа на које је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1.
За присуствовање главним претресима или седницама већа, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 50 поена за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак главног претреса или седнице већа био заказан. Састављање поднесака Тарифни број 4.
Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање: кривичне пријаве, приватне тужбе, захтева за спровођење истраге, предлога за предузимање истражних радњи, предлога за закључење споразума о признању кривице, оптужнице, оптужног предлога, одговора на оптужницу, предлога за укидање притвора, писмене одбране, образложених поднесака којима се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани молбе ради одлагања извршења казне затвора, предлога за извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује, молбе за условни отпуст, тужбе за судску заштиту повреде права осуђеног лица, захтева за рехабилитацију. Адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку. Састављање правних лекова Тарифни број 5. Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. за састављање:
жалбе против решења о задржавању, жалбе против решења о одређивању или продужењу притвора, жалбе против решења о спровођењу истраге, приговора на оптужницу, одговора на жалбу,
жалбе оштећеног, одговора на захтев за понављање кривичног поступка, молбе за помиловање. Адвокату припада награда из Тарифног броја 1. увећана за 100% за састављање: жалбе против пресуде, жалбе против решења којим се изриче мера безбедности или васпитна мера, жалбе против решења о одузимању имовинске користи проистекле из кривичног дела, захтева за понављање кривичног поступка, предлога за подизање захтева за заштиту законитости. Разговор са окривљеним који је лишен слободе Тарифни број 6. Адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за сваки обављени разговор са окривљеним који је лишен слободе или се налази у притвору. Одбрана више окривљених Тарифни број 7. Када адвокат брани више окривљених, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другог и сваког наредног окривљеног.
У случају из става 1. овог тарифног броја увећан износ наградесе обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за одбрану једног окривљеног увећава процентом који одговара броју окривљених које адвокат брани у тренутку када се процесна радња предузима. Заступање оштећеног, оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца Тарифни број 8. За заступање оштећеног као тужиоца и приватног тужиоца адвокату припада наградa као и за одбрану окривљеног. За заступање оштећеног адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ПРИВРЕДНИХ ПРЕСТУПА Састављање поднесака Тарифни број 9. За састављање прекршајне пријаве, акта и других поднесака којима се покреће прекршајни поступак, као и за састављање писмене одбране и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у прекршајном поступку или у поступку привредних преступа, адвокату припада награда према врсти поступка и то: Врста поступка
Награда
- у поступку привредних преступа
1.000 поена
- у поступку који се води пред прекршајним
850 поена
судом - у поступку који се води пред полицијским
органима
750 поена
у поступку пред судом части при 550 поена Привредној комори - у осталим прекршајним поступцима
550 поена
За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање и одбрана Тарифни број 10. За одбрану окривљеног правног лица, одговорног лица у правном лицу, правног и физичког лица адвокату припада: за сваки претрес једнак износ награде као и за поднеске из Тарифног броја 9. за сваки претрес који је одложен решењем суда или органа да се претрес не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање претресима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на претресу пред другостепеним судом или органом као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа. Правни лекови Тарифни број 11. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 9. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање и одбрана више странака Тарифни број 12. Када адвокат брани или заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећани износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. НАГРАДА ЗА РАД У ПАРНИЧНОМ, ВАНПАРНИЧНОМ И УПРАВНОМ ПОСТУПКУ ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК Састављање поднесака (у процењивим предметима) Тарифни број 13. За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак у процењивим предметима, адвокату припада награда према вредности спора и то:
Вредност спора
Награда
преко
до
-
15.000 поена
200 поена
15.000 поена 25.000 поена
300 поена
25.000 поена 50.000 поена
375 поена
50.000 поена 100.000 поена
550 поена
100.000 поена
200.000 поена
750 поена
200.000 поена
400.000 поена
1.000 поена
400.000 поена
800.000 поена
1.250 поена
800.000 поена
1.600.000 поена
1.500 поена
Ако вредност спора прелази износ од 1.600.000 поена па до 4.000.000 поена, адвокат поред награде од 1.500 поена има право обрачунати награду од по 1 поена на сваких започетих 10.000 поена. Ако вредност спора прелази износ од 4.000.000 поена па до 10.000.000 поена адвокат, поред награде из претходног става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 30.000 поена. Ако вредност спора прелази износ од 10.000.000 поена адвокат, поред награде из претходна два става, има право обрачунати и награду од по 1 поена на сваких започетих 150.000 поена, али не више од 1.000 поена. За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходног става. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (у непроцењивим предметима) Тарифни број 14. За састављање тужбе, противтужбе и других поднесака којима се покреће парнични поступак у непроцењивим предметима, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то:
Врста спора - у споровима због сметања државине
- у споровима о праву службености
Награда 550
поена 750
поена
у споровима из стамбених односа (откази уговора о закупу стана, исељење из стана, 750 утврђење права закупа на стану и др.) - у споровима о разводу или поништаја брака о постојању или непостојању брака
- у споровима за утврђење или оспоровање материнства или очинства
поена 550
поена 850
поена
у споровима о вршењу родитељског права и о одржавању личних односа детета и 375 родитеља са којим дете не живи
поена
у споровима за одређивање законског издржавања или измене одлуке о законском 200 издржавању
поена
- у споровима из радних односа (у вези са отказом уговора о раду, постојању или непостојању радног односа, премештаја на друго радно место и слично), осим у
550 поена процењивим имовинским захтевима из радног односа
- у споровима о ауторском и сродним правима, о праву на жиг, модел и о осталим 1.500 правима интелектуалне својине, осим у процењивим имовинским захтевима из ових поена
односа За састављање одговора на тужбу и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе адвокату припада награда из претходног става. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је тужбом, противтужбом или другим поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 15.
За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. и 14. за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. Правни лекови Тарифни број 16. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. и 14. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 17. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ИЗВРШНИ ПОСТУПАК Састављање поднесака Тарифни број 18. За састављање предлога којима се покреће поступак извршења или обезбеђења као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе) из Тарифног броја 13. и 14. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 19. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18. за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.
За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. Правни лекови Тарифни број 20. За састављање правних лекова адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 18. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 21. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК Састављање поднесака -
(уређење имовинских Тарифниодноса број 22. процењиво) За састављање предлога којима се покреће ванпарнични поступак за уређење
имовинских односа (расправљање заоставштине, одређивање накнаде за експроприсану непокретност, уређење коришћења заједничке ствари, деоба заједничке ствари, уређење међа, судски депозит и друго) и то у процењивим стварима као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 1 3. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 23. За састављање предлога којима се покреће ванпарнични поступак у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то: Врста поступка
Награда
у поступку уређења личних стања (лишење пословне способности, задржавање у 850 здравственој организацији, проглашење несталог лица за умрло)
поена
у поступку уређења породичног односа (продужење родитељског права, лишење 550 родитељског права, давање дозволе за ступање у брак) поступку уређења имовинских односа –
поена
непроцењиво (састављање исправе, 1.000
састављање судског тестамента, потврђивање садржине исправе, чување исправе, поена поништавање исправе)
1.000 - остали ванпарнични поступци
поена За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 24. За заступање на рочишту адвокату припада:
за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 22. и 23. за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним адвокату припада, поред награде за заступање и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. Правни лекови Тарифни број 25. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 22. и 23. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 26. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан
износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД ОРГАНИМА КОЈИ ВОДЕ РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ Састављање поднесака Тарифни број 27. За састављање захтева за упис у катастар непокретности (упис непокретности,упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или стварним правима на њима, брисање) и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и
за
састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали уписи - непроцењиво) Тарифни број 28. За састављање захтева за упис у катастар непокретности (упис непокретности, упис стварних права, предбележба, забележба, провођење промена на непокретностима или
стварним правима на њима, брисање) у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада, независно од означене вредности, награда у износу од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу.
Заступање Тарифни број 29. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (захтеви) из Тарифног броја 27. и 28. за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.
За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена.
Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. Правни лекови Тарифни број 30. За састављање правних лекова, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (захтеви) из Тарифног броја 27. и 28. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%.
Заступање више странака Тарифни број 31. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за
сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. СТЕЧАЈНИ И ЛИКВИДАЦИОНИ ПОСТУПАК Састављање поднесака (у процењивим предметима) Тарифни број 32. За састављање поднесака којима се пријављују потраживања у стечајном или ликвидационом поступку и то у проценљивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (у непроцењивим предметима) Тарифни број 33. За састављање поднесака којима се покреће стечајни или ликвидациони поступак као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у стечајном или ликвидационом поступку у непроцењивим предметима, адвокату припада награда у износу од 850 поена. За састављање осталих поднесака у непроцењивим предметима, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је предлогом постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.
Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 34. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се пријављује потраживање или покреће поступак из Тарифног броја 32. и 33. за свако рочиште које је одложено решењем суда или органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започетисат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање медијацији, седници као и свим осталим радњама суда или органа које се одржавају у згради или ван зграде суда или органа. Правни лекови Тарифни број 35. За састављање правних лекова, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се пријављује потраживање или покреће поступак из Тарифног броја 32. и 33. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане100%. у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити Заступање више странака Тарифни број 36. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. УПРАВНИ ПОСТУПАК Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 37. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у процењивим стварима када се управни поступак води око неког права
вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев.
Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 38.
За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти поступка независно од означене вредности спора и то: Врста поступка
Награда
- у поступку који се води пред пореским органима, пред царинским органима и
1.000
пред полицијским органима
поена
- у поступку који се води по одредбама Закона о планирању и изградњи и Породичном закону
550 поена
- у поступку који се води пред инспекцијским органима
850 поена
- у осталим управним поступцима
550 поена
За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 39. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37. и 38. за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. Правни лекови Тарифни број 40.
За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37. и 38. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 41.
Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. УПРАВНИ СПОРОВИ Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 42. За састављање тужби којима се покреће управни спор и то у процењивим стварима када
се управни спор води око управног акта органа поводом права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 43. За састављање тужби којима се покреће управни спор и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припадаспора, награда према врсти управног поступка спора из којег настао управни акт који је предмет управног независно од означене вредности и то: Врста поступка
Награда
- око управног акта донетог у поступку који се водио пред пореским органима, пред
1.000
царинским органима и пред полицијским органима
поена
- око управног акта донетог у поступку који се водио по одредбама Закона о планирању и изградњи и Породичном закону
550 поена
- око управног акта донетог у поступку који се водио пред инспекцијским органима
850 поена
- око управног акта донетог у осталим управним поступцима
550 поена
За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 44. За заступање на рочишту адвокату припада:
за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 42. и 43. за свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. Правни лекови Тарифни број 45. За састављање правних лекова- ванредних правних средстава, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (тужбе) из Тарифног броја 42. и 43. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 46. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ЗА УПИС У РЕГИСТАР КОЈИ ВОДИ СУД ИЛИ АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ ИЛИ ДРУГИ ДРЖАВНИ ОРГАН Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 47. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у процењивим стварима када се упис односи на неко право или чињеницу вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада
једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали уписи - непроцењиво) Тарифни број 48. За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће поступак уписа у регистар којег води суд или Агенција за привредне регистре или други државни орган и то у непроцењивим предметима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 49. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 47. и 48. за свако рочиште које је одложено решењем регистратора да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама органа које се одржавају у згради или ван зграде органа. Правни лекови Тарифни број 50. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 47. и 48. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%.
Заступање више странака Тарифни број 51. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за
сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД ПОСЛОДАВЦЕМ И ПОСТУПАК ПРЕД ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВОМ Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 52. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред послодавцем (заштита права запослених) или поступак пред привредним друштвом (заказивање седнице скупштине друштва и др.) и то у процењивим стварима када се поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифни број 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (непроцењиво) Тарифни број 53. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред послодавцем или поступак пред привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда од 550 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 54. За заступање на рочишту, састанку, седници или другом облику расправљања пред послодавцем или пред привредним друштвом адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 52. и 53. за свако рочиште које је одложено одлуком да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.
За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним органом као и свим осталим радњама код послодавца или привредног друштва које се одржавају у згради или ван зграде послодавца или привредног друштва. Правни лекови Тарифни број 55. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 52. и 53. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 56. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПАК ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ Састављање поднесака Тарифни број 57. За састављање поднесака којим се покреће поступак пред Уставним судом као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена.
За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 58. За заступање на рочишту адвокату припада за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 57.
За свако рочиште које је одложено решењем суда да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходног става овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена.
Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда које се одржавају у згради или ван зграде суда. Заступање више странака Тарифни број 59. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПЦИ ПРЕД МЕЂУНАРОДНИМ СУДОВИМА И МЕЂУНАРОДНИМ АРБИТРАЖАМА Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 60. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 61. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред међународним судом или арбитражом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 1.500 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 62. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 60. и 61. за свако рочиште које је одложено решењем органа да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја.
За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају, на расправи пред другостепеним судом као и свим осталим радњама суда или арбитраже које се одржавају у згради или ван зграде суда или арбитраже. Правни лекови Тарифни број 63. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 60. и 61. За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 64. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ПОСТУПЦИ ПРЕД ДОМАЋОМ АРБИТРАЖОМ, АГЕНЦИЈОМ ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА И ПРЕД ПОСРЕДНИКОМ (МЕДИЈАЦИЈА) Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 65. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у
процењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 66. За састављање поднесака којима се покреће поступак пред пред арбитражом, Агенцијом за мирно решавање радних спорова или пред посредником у поступку медијације и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда у износу од 850 поена. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја.
Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 67. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 65. и 66. за свако рочиште које је одложено решењем арбитраже, Агенције или посредника да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама арбитраже, Агенције или посредника које се одржавају у згради или ван зграде арбитраже, Агенције или посредника. Заступање више странака Тарифни број 68. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ Састављање поднесака (процењиво) Тарифни број 69. За састављање поднесака којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове Тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у процењивим предметима у којима се расправља о правима на имовини која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде према вредности те имовине као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13. За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Састављање поднесака (остали поступци - непроцењиво) Тарифни број 70.
За састављање поднесака којима се покреће било који други поступак који није наведен у претходним одредбама ове Тарифе и то без обзира да ли се покреће пред судом, државним органом, привредним друштвом и то у непроцењивим стварима, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада награда према врсти тог поступка, независно од означене вредности спора и то: Врста поступка
Награда
- у поступку који се води пред привредним друштвом
550 поена
- у поступку који се води пред државним органом
650 поена
- у поступку који се води пред основним судом
750 поена
- у поступку који се води пред привредним судом
850 поена
- у поступку који се води пред вишим судом
1.000 поена
- у поступку који се води пред управним судом
1.200 поена
- у поступку који се води пред уставним судом
1.500 поена
За састављање осталих поднесака, адвокату припада 50% награде из става 1. овог тарифног броја. Ако је поднеском постављено више кумулативних захтева, адвокату припада пун износ награде који се увећава за по 50% те награде за други и сваки даљи захтев. Уколико адвокат једним поднеском чини више радњи које су иначе посебно тарифиране, припада му пун износ награде који се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку следећу радњу. Заступање Тарифни број 71. За заступање на рочишту адвокату припада: за свако рочиште једнак износ награде као и за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 69. и 70. за свако рочиште које је одложено решењем суда, органа и др. да се рочиште не одржи, 50% од награде из претходне тачке овог тарифног броја. За присуствовање рочиштима, одржаним или неодржаним, адвокату припада, поред награде за заступање, и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан, у износу од по 50 поена. Награда из овог тарифног броја припада адвокату и за присуствовање вештачењу, увиђају као и свим осталим радњама суда, органа и др. које се одржавају у згради или ван зграде суда, органа и др. Правни лекови Тарифни број 72. За састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 69. и 70.
За састављање одговора на изјављене правне лекове адвокату припада 50% од награде прописане у претходном ставу, с тим да у компликованим случајевима ова награда може износити 100%. Заступање више странака Тарифни број 73. Када адвокат заступа више странака, награда му се по овом основу додатно увећава за сваку радњу коју предузима за по 50% за другу и сваку наредну странку. У овом случају, увећан износ награде се обрачунава у односу на сваку процесну радњу понаособ тако што се награда за заступање једне странке увећава процентом који одговара броју странака које адвокат заступа у тренутку када се процесна радња предузима. НАГРАДА ЗА САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА САСТАВЉАЊЕ ИСПРАВА Правни послови (процењиво) Тарифни број 74. За састављање уговора (за живота или након смрти, једностраних или двостраних и др.) и
изјава воља (завештање и др.) и то у процењивим стварима када се правни посао односи на имовину која има одређену новчану вредност, адвокат по своме избору може применити Тарифни број 13. или награду обрачунати у процентуалном износу од тржишне вредности имовине, која је предмет правног посла, с тим да тај проценат не може бити већи од 1,5%. У сваком случају најнижи износ награде не може бити мањи од 375 поена. Код правних послова где је предмет повремено давање (закупнине и др.) тржишна вредност предмета правног посла се утврђује збиром тих повремених давања у уговореном периоду али не краћем од једне и не дужем од пет година. Правни послови (непроцењиво) Тарифни број 75. За састављање уговора и изјава воља у непроцењивим стварима адвокату припада награда према врсти тог правног посла, независно од означене вредности и то: Врста правног посла
Награда
- за састављање ортачких уговора
1.000 поена
- за састављање уговора o коришћењу заједничке ствари
750 поена
- за састављање уговора o послузи
550 поена
за састављање уговора o трговинском заступању или посредовању 850 поена - за састављање генералних (општих) уговора
1.000 поена
- за састављање предуговора
750 поена
- за састављање осталих уговора
650 поена
- за састављање завештања
650 поена
- за састављање пуномоћи
450 поена
- за састављање осталих изјава
375 поена
Општи и појединачни акти привредних субјеката државних органа и осталих правних лица Тарифни број 76. За састављање општих или појединачних аката привредних субјеката, државних органа, односно органа локалне самоуправе и осталих правних лица адвокату припада награда према врсти тог аката, независно од означене вредности и то:
Врста правног акта
Награда
за састављање статута или оснивачког акта привредног субјекта и осталих правних 1.000 лица поена за састављање осталих општих аката привредног субјекта и осталих правних лица850 поена (правилници и др.)
1.250 - за састављање општих аката државних органа или органа локалне самоуправе
поена за састављање појединачних аката привредних субјеката и осталих правних лица 650 поена (одлуке и др.)
за састављање појединачних аката државних органа или органа локалне 750 поена самоуправе (одлуке, решења и др.) ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ Правни савети и мишљења Тарифни број 77. За усмени правни савет или мишљење о неком правном питању, адвокату припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће одговарајући поступак у вези са тим правним питањем.
За писмени правни савет и мишљење адвокату припада награда прописана за поднеске којима се покреће одговарајући поступак у вези са тим правним питањем. Адвокату припада награда за писмени правни савет и мишљење само ако је странка тражила писмени правни савет и мишљење. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако даје савете и мишљења у вези са поступком који покреће у име странке или у вези са поступком који води у име странке. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи. Присуствовање на конференцијама Тарифни број 78. За присуствовање на конференцијама и састанцима на којима се расправља о чињеничним и правним питањима од интереса за странку, адвокату припада награда за сваки започети сат у износу од 150 поена. Адвокат нема права на награду из овог тарифног броја ако је са странком уговорио паушалну награду за континуирано пружање правне помоћи. Разматрање списа Тарифни број 79.
За прегледање или разматрање списа предмета, адвокату припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак чији списи се разматрају. За прегледање земљишних и осталих јавних књига, за вађење извода или преписа из јавних књига или списа, за утврђивање правоснажности или извршности одлука, адвокату припада 20% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак у којем су одлуке донете, односно за чије покретање поступка се списи разматрају. Дописи и опомене Тарифни број 80. За састављање опомена или дописа противној странци којима се захтева чињење, нечињење или трпљење, адвокату припада 50% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак за остварење таквог захтева. За састављање осталих дописа противној или својој странци, адвокату припада награда у износу од 100 поена. СПОРАЗУМ О НАГРАДИ Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду у износу који је мањи од износа прописаног Тарифом, али не мањи од 50% тог износа или у износу који је већи од износа прописаног Тарифом, али не већи од петоструког износа . Адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад на основу сатнице која не може бити мања од 150 поена за сваки започети сат. У имовинскоправним предметима адвокат може у писменом облику са странком уговорити награду за рад у сразмери (проценту) са успехом у поступку односно са успехом у правним радњама које ће за странку предузети, с тим да уговорени проценат не може бити већи од 30%. УГОВОР О НАГРАДИ У ПАУШАЛНОМ ИЗНОСУ За пружање континуиране правне помоћи , адвокат може са странком уговорити награду
паушалном износу. Овако уговорена награда не може се односити на радње заступања пред судовима и државним органима. Уговори о висини награде у паушалном износу производе правно дејство само ако су закључени у писменом облику и ако садрже опис радњи или послова на које се адвокат обавезао да предузима. НАГРАДА ЗА БРАНИОЦА И ПУНОМОЋНИКА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ На основу овлашћења из Закона о адвокатури министар правде је 2014. године донео Правилник о висини награде за рад адвоката за одбране по службеној дужности .
Адвокат који је постављен за браниоца по службеној дужности у кривичном поступку има право на новчану награду у износу од 50% од награде предвиђене Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката коју доноси Адвокатска комора Србије. Пуномоћнику из реда адвоката трошкови и награда одређују се по тарифи о накнади трошкова и наградама за рад адвоката која важи на подручју суда, односно другог органа који води поступак ( Правилник о накнади трошкова у судским поступцима , 2016.) НАГРАДА У СЛУЧАЈУ ОБУСТАВЉАЊА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА, ОДБИЈАЊА ОПТУЖБЕ ИЛИ ОСЛОБАЂАЊА ОКРИВЉЕНОГ ОД ОПТУЖБЕ У свим наведеним случајевима, на основу Законика о кривичном поступку трошкови одбране падају на терет буџетских средстава Републике Србије .
Кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка, нужни
издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника падају на терет буџетских средстава суда. МАТЕРИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ АДВОКАТА ПРЕМА АДВОКАТСКОЈ КОМОРИ Адвокат је дужан да адвокатској комори плаћа чланарину и друге материјалне обавезе.
Одлука адвокатске коморе о висини дуговања по основу чланарине, висине трошкова уписа и других редовних материјалних обавеза адвоката према адвокатској комори има својство веродостојне исправе у извршном поступку.
Адвокат је дужан да уредно плаћа чланарину и испуњава и друге материјалне обавезе прописане одлукама Адвокатске коморе Војводине и огранка Адвокатске коморе Војводине. Неиспуњавање ових обавеза у временском периоду дужем од 3 (три) месеца може бити разлог за привремену суспензију и покретање дисциплинског поступка због теже повреде адвокатске дужности. Адвокату, између осталог, престаје право на бављење адвокатуром у случају да се не - од дана доношења коначне одлуке о брисању из именика, а сматраће се да се адвокат не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци, ако у том року не извршава материјалне обавезе према адвокатској комори, што се утврђује одлуком надлежне адвокатске коморе
бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци
