Osnovi sistema Evropske unije
1. Specifično Specifičnosti sti EU EU kao subjekta subjekta u međunarodni međunarodnim m odnosima. odnosima. EU je međunarodna međunarodna organizacija, organizacija, nadnacionaln nadnacionalna a orgnizacija orgnizacija,, sadrži sadrži neke elemente elemente državne organizacije, pravna akta EU imaju prednost nad nacionalnim pravom. EU nema svojstvo pravnog lica za razliku od evropski zajednica koje su bile osnov njenog nastanka. !. "ržave "ržave članice članice i države države kandidati kandidati za prijem prijem u članstvo članstvo EU. !# članica$ članica$ %rancuska, %rancuska, &emačka, 'talija, 'talija, (olandija, (olandija, )elgija, )elgija, *uksemburg, *uksemburg, +elika +elika )ritanija, )ritanija, 'rska, 'rska, "anska, "anska, rčka, rčka, -panija, -panija, ortugalij ortugalija, a, -vedska, -vedska, %inska, %inska, /ustrija /ustrija,, oljska, 0eka, Slovačka, Estonija, *etonija, *itvanija, Slovenija, 2ađarska, 3ipar, 2alta, )ugarska, 4umunija. 3andidati za prijem$ 5urska, (rvatska (rvatska ' 2akedonija. 6. +anevro +anevropske pske zemlje zemlje i teritorij teritorije e koje su pridružen pridružene e EU. 3oje 3oje imaju imaju posebn posebne e odnose odnose sa država državama ma članic članicama ama "ansko "anskom, m, %rancu %rancusko skom, m, (olandi (olandijom jom ' +elik +elikom om )ritan )ritanijo ijom m a to su$ renla renland, nd, &ova &ova 3aledo 3aledonij nija, a, 7avisn 7avisne e teritorije, +alis ' %utunska ostrva, %rancuska polinezija, 8užne ' antarktičke francuske teritorije, 2ajote, Sjen jer ' 2ikelon, /bura, (olandski /ntili, )onare, 3uaračo, Saba, Sen Eustasijus, Sen 2ertin, /ngija, 3ajmanska ostrva, %oklandska ostrva, 8užna 8užna "žordž "žordžija ija,, 8užnos 8užnosen en )ritan )ritanske ske antark antarktič tičke ke terito teritorij rije, e, )ritan )ritanske ske terito teritorij rije e indijskog okeana, ostrva turks ' 3aikos, )ritanska devičanska ostrva, )ermuda. 9. 'storijat 'storijat razvoja razvoja evropski evropski integracioni integracioni procesa procesa : nastanak nastanak evropski evropski zajednica. zajednica. Evro Evrops pska ka zaje zajedn dnic ica a za atom atomsk sku u ener energi giju ju,u ,ugo govo vorr iz rima rima 1;<# 1;<#:<= :<=go god d ' Evro Evrops pska ka zajedn zajednica ica za ugalj ugalj ' čelik. čelik.1;< 1;<1: zemalj zemalja$f a$fra. ra.nje njem.i m.ital talia, ia,bel belgij gija, a, lux.holand.po planu od ,9 maja 1950god (šumanova deklaracija)vazenje ovog ugovora je
osni osniva vanj nju u evro evrops pske ke unij unije e 2ast 2astri rit t:( :(ol olan andi dija ja@c @cililjj tržita,ekonomska ' mon.unija,nadležnost konkurencije,trgovinepoljopr.,ribarstva konkurencije,trgovinepoljopr. ,ribarstva ' dr.
uspo uspost stav avljljan anje je zaje zajedn dnič ičko kog g EU iz oblasti
<. As Asni niva vačk čkii akti akti EU. EU. >. 4eformski 4eformski ugovor EU @*isabon @*isabonski ski ugovorB. ugovorB.16.dec 16.decembae embae !??#god. !??#god. oto oto se na refere referendu ndumu mu u %rancu %rancusko skojj ' (oland (olandiji iji nije nije izglas izglasan an Ugovor Ugovor o Ustavu Ustavu Evrops Evropske ke Unije Unije blokir blokiran an je dalji dalji proces processs evrops evropski ki integr integraci acija. ja. 4eform 4eformski skim m ugovor ugovor otklanjanju se institucionalne prepreke za proirenje EU ' omoguCava veCu efikasnost ' bolju funkcionalnost EU. 4eformski ugovor treba da se ratifikuje u parlamentima zemalja članica. 4eformskim ugovorom se u buduCe odluke u savetu ministara donositi veCinom a ne jednoglasno. Uvodi se sistem dvostrukog odlučivanja a to je <
predstavljaju > a najvi najvie e ;> poslan poslanika ika.. 2andat traje < god. Sedite parlamenta je u Strazburu. oslanici su grupisani po ispreplitanoj političkoj a ne nacionalnoj pripadnosti. 7ajedno sa savetom usvaja nacrt budžeta ' usvaja zakonske akte..'ma zakonodavnu funkciju, +ri kontrolu izvrne vlasti, Saveta Saveta ' 3omisi 3omisije, je,bir bira a evrops evropskog kog obdusm obdusmana ana na period period < god... god...2ož 2ože e da izglas izglasa a nepoverenje 3omisiji.7aseda drugog utorka u martu 1!. "elokrug Saveta EU @Savet ministaraB. 0ine ministri država članica to znači da se članovi saveta menjanju u zavisnosti o kojoj obla oblast stii je reč. reč. ost ostoj ojii deve devett razl različ ičititi i obla oblast stii Save Saveta ta ' to$ to$ Save Savett za ekon ekonom omsk ske e ' finansijske poslove, Savet iz oblasti pravosuđa ' unutranji poslova, Savet iz oblasti zapo zapol lja java valjlja a soci social alne ne poli polititike ke zdra zdravs vstv tva a ' zat zatitite e potr potro oač ača, a, Save Savett za obla oblast st konkurencij konkurencije, e, Savet za oblast oblast transporta transporta telekomunikaci telekomunikacija ja energije, energije, Savet za oblast oblast poljop poljopriv rivred rede e ' ribolo ribolova, va, Savet Savet za oblast oblast zatit zatite e živ životn otne e sredin sredine, e, savet savet za oblast oblast obrazovanja omladine ' kulture. Sedite savetaa je u )riselu. 16. "elokrug "elokrug Evropske komisije. komisije.
3omisija ima zadatak da se stara o primeni osnivački ugovora ' drugi akata koje donose organi EU. @0uvar ugovoraB3andidata za presednika E$3omisije parlamentu predlaže evropski savet 19. "elokrug Evropske centralne banke. Evrops Evropska ka centra centralna lna banka banka je pravno pravno lice lice ' kontro kontroli lie e izv izvra ravan vanje je zadata zadataka ka koji koji su povereni sistemu centralni banaka država članica.cil:odrzavanje stabilnosti cena,vode moneta monetarnu rnu politi politiku. ku.sas sastoj tojii se od Saveta Saveta EF)@ko EF)@kojiji čine čine članov članoviB iB ' 'zvrn 'zvrnog og odbora odbora EF)@uvernerB. Sedite joj je u &emačkoj %rankfurt. 1<. "elokrug Evropske Evropske investicione investicione banke. banke. 7adatak joj je da uravnoteži razvoj zajedničkog tržita EU.Abezbeđuje zajmovi,finansira projekte za manje razvijene regione. Sedite u *uksemburgu. 1>. "elokrug "elokrug 4evizorskog 4evizorskog suda. +ri računovodstvenu kontrolu svi prioda ' rasoda ' dostavlja izjavu o ispravnosti svi transakcija Evropskom parlamentu ' Savetu EU. 1#. &adležnost &adležnost suda pravde. pravde. EU 8e nadležan da presudom odlučuje o tužbama koje podnesu države članice, savet ili 3omisija koje se odnose na povredu osnivački ugovora ili svakog drugog propisa koji se odnosi na njiovu primenu. Sud ima pravo da izriče finansijske kazne. 1=. 1=. 7aje 7ajedn dnič ičke ke dodi dodirne rne tačk tačke e EU i Save Saveta ta Evro Evrope pe kao kao regi region onal alni ni evrop evropsk ski i organizacija.
1;. ostupak ostupak pripreme pripreme propisa EU. !?. Uloga 3omiteta stalni stalni predstavnika u fazi fazi pripreme propisa. &edeljno &edeljno se sastaju sastaju na nivou ambasadora ambasadora država članica. 3omitet ima ulogu pripreme propisa i reavanja sporni pitanja između država članica i priprema dnevni red za savet. !1. Uloga Uloga Ekonom Ekonomsko skog g i socija socijalno lnog g komite komiteta ta i 4egion 4egionaln alnog og komite komiteta ta u postup postupku ku pripremanja odluka. Ekonomski ' socialni komitet ima savetodavnu ulogu i čine je predstavnici proizvođača, potro potroača ača,, trgova trgovaca, ca, poljop poljopriv rivredn redni i proizv proizvođa ođača, ča, zanatl zanatlije ije,, itd. itd. Ekonos Ekonosko ko social socialni ni komitet može imati najvie 6
4egionalni komitet se bira isto kao ' Ekonomsko socialni komitet ' nji ' ma najvie 6. rimarni rimarni izvori izvori prava EU. rimarni izvori prave EU su$ Ugovor o osnivanju E7 za ugalj ' čelik, Ugovor o Evropskoj Ekonomskoj Ekonomskoj 7ajenici, Ugovor o osnivanju osnivanju E7 za atomsku atomsku energiju, Ugovor o spajanju, spajanju, Ugovor o osnivanju EU, Ugovor iz /sterdama ' ugovor iz &ice, ' svi pojedinačni ugovori o pristupanju EU. !#. Sekundarni Sekundarni izvori izvori prava EU. Sekund Sekundarn arne e izv izvore ore prava prava Eu čine čine pravni pravni akti akti instit instituci ucija ja ' organa organa EU, međuna međunarod rodni ni ugovori između EU ' drugi država. !=. ropisi i drugi akti koje koje donose organi EU. Uredbe, Uputstva, Adluke, reporuke !;. rimena prava EU i uloga Evropskog suda pravde. pravde. rava EU se primenjuju kako na države članice tako ' na pravna lica ' fizička lica. A potovanju prava EU stara se Sud pravde. ravo EU ima preimuCstvo nad zakonima država članica. 6?. ravne ravne tekovine 7ajednice. 7ajednice.
od pravnim tekovinama EU podrazumevaju se primarni ' sekundarni izvori prava, sadržaj ' načela politički ciljeva osnivački ugovora, mere koje se odnose na zajedničku spoljn spoljnu u ' bezbed bezbedono onosnu snu politi politiku, ku, mere mere koje koje se odnose odnose na pravps pravpsuđe uđe ' unutra unutranj nje e poslove, kao ' usvojene rezolucije ' deklaracije. 61. Struktura EU @oblasti i pitanja o kojima kojima se odlučuje, odnosno utvrđuju zajedničke politike u EUB. (ram koji stoji na tri stuba 6!. Sadržina tzv. tzv. rvog stuba EU. ravo građanstva @državljanstvo EUB, carinska unija, poljoprivreda ' ribarstvo, Slobodno kretanje ljudi, robe, usluga, ' kapitala unutar EU, saobraCaj, zatita prava konkurencije, ekonomska ' monetarna politima, zapoljavanje, trgovinska politika, socialna politima, obrazovanje obrazovanje,, kultura, kultura, zatita zatita potroača, potroača, zdravstve zdravstvena na zatita, zatita, transevrops transevropske ke mreže, mreže, industrija, naučnoistarživački rad ' tenoloki razvoj, životna sredina. 66. Sadržina tzv. tzv. "rugog stuba EU. "rugi stub predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika. 69. Sadržina tzv. 5reCeg stuba stuba EU. 5reCi stub predstavlja policijska ' pravosudna saradnja u krivičnim stvarima. 6<. Stican Sticanje je status statusa a pridruž pridružene ene članic članice e @spora @sporazum zum o stabil stabiliza izacij cijii i pridru pridruživ živanj anju u i privremeni : prelazni sporazumB. Sporazumom o stabilizaciji ' pridruživanju preciziraju se opta načela ' principi na kojima se zasn zasniv iva a među međuso sobn bnii odno odnoss izme između đu stran strana a ugov ugovor orni nica ca.. eri eriod od prim primen ene e ovog ovog spor sporaz azum uma a je vrem vreme e koje koje je potr potreb ebno no da se pril prilag agod odii prav pravni ni ' ekon ekonom omsk skii sist sistem em pridružene članice pravima ' obavezama koje podrazumevaju članstvo u EU, kako bi se ispunili uslovi za kandidaturu za članstvu u EU. 6>. 3riterijumi za prijem u članstvo EU. 5kzv. 3openagenski kriterijumi$ : : :
da su obezbed obezbedile ile stabi stabilno lnost st instit instituci ucija ja sistem sistema, a, to Ce garant garantova ovatiti demokr demokrati atiju, ju, vladavinu prava ' potovanje ' zatitu ljudski prava ' prava manjina. "a su obezbe obezbedil dile e postojan postojanje je tržin tržine e privred privrede e ' uslove uslove za postojan postojanje je privre privredni dni subjekata sposobni da izdrže konkurenciju na zajedničkom tržitu EU "a priv privata ataju ju pravne pravne teko tekovin vine e EU ' da su spos sposobn obne e da ispune ispune preuz preuzete ete obav obaveze eze koje koje proizi proizilaz laze e iz članst članstva va EU, uključ uključujuC ujuCii i one koje koje proizi proizilaz laze e iz politi političke čke,, ekonomske ' monetarne unije.
:
' nakn naknad adno no doda dodatt krite riteri riju jum m je post postoj ojan anje je odgo odgova vara raju juCi Ci admi admini nist stra ratitivn vni i kapaciteta
6#. ostupak za sticanje statusa članice EU. Svak Svake e 9 god god na konf konfer eren enci cijiji vlad vlada a drža država va član članic ica a EU može može se done donetiti odlu odluka ka o otpočinjanju pregovora sa državom koja je podnela zatev za članstvo ' teme ta država postaj postaje e kandid kandidat. at. regov regovore ore vodi vodi redse redsedni dnitv tvo o EU u saradn saradnjiji sa komisi komisijom jom.. o uspen uspeno o zavre zavrenim nim pregov pregovori orima ma izrađu izrađuje je se nacrt nacrt ugovor ugovora a o pristu pristupu. pu. Ugovor Ugovor o pristupanju mora da odobri evropski parlament ' mora je ratifikovati ' svaka država članica EU.
38.pravo građanstva eu Njen državljanin koje ima državljanstvo neke od država članica .Podrazumeva slobodno kretanje I boravak na teritoriji država Članica 3.!konomska"carinska I monetarna unija Imaju za clj da se obezbede #unkcionisanje unutra$njeg trži$ta"bez unutra$nji% granica"sl. protok roba"lica"kapitala"bez carina I dr dadžbina"kao i određivanje zajedničke carinske stope sa tre&im državama.jedinstvena moneta'euro"od ( jan.)**)god.izuzev zemalja koje nisu pri%vatile euro'v.britanija"danska"$vedska"kao euro'v.britanija"danska"$vedska"kao I zemlje koje nisu ispunile uslove za usvajanje eura'mađarska"rumunija"bugarska. +*.,govor iz -msterdama Izmena I dopuna ugovora trima evropskim zajednicama I ugovor !,.Potpisan (" stupio na snagu (god'prosirivanje oblasti na kom Parlament ima pravo saodlučivanjima"prosirivanje zadataka iz oblasti bezbednosti I odbrambene politike I postepeni% integracija +(.,govor iz Nice Izmena I dopuna ugovora trima evropskim zajednicama I ugovor !, potpisan )**("a stupio na snagu)**3god'smanjen ja broj poslanika u !vropskom Parlamentu"da se smanji br clanova /omiije"a pove&a e#ikasnost njenog rada"da se odluke u 0avetu donose kvali#ikovanom ve&inom
