Andragogija Skripta Za Ispit

Andragogija – skripta za ispit 1. Metode obrazovanja odraslih -

Nastavna metoda i pored razlika u teorijskom razmatranju, označava najracionalniji, najekonomičniji i najdelotvorniji naučno utvrđen sistem postupanja u obrazovno – vaspitnom procesu ( saznavanju ).

-

Ogrizović ističe: metoda je didaktičko – metodički proveren i određen sistem diferenciranih i međusobno povezanih puteva postupanja koji osiguravaju najefikasniji i najekonomičniji proces obrazovanja i samoobrazovanja odraslog čoveka.

-

Po mnogim autorima, upotreba metoda ima za cilj da odraslog čoveka stavi u aktivnu poziciju u procesu saznavanja i da mu probude želju i stvore naviku za sticanje novih znanja i umenja i da učenje shvate kao stalnu potrebu i sastavni deo svakodnevnog života i rada.

-

Izbor i primena metoda ne mogu biti proizvoljni, već uslovljene procesima i zadacima koji se žele ostvariti u andragoškom procesu, od znanja i intelektualnih sposobnosti odraslih.

-

Odrastao čovek se mora uvažavati, prema njemu treba i obrazovni proces organizovati, pa i primeni metoda.

-

Dugo se smatralo da didaktičke metode za mlade u celosti odgovaraju i za odrasle.

-

U nastavnoj praksi u radu sa odraslima dominira monovalentna primena metoda, pod kojom Babić podrazumeva konstantan izbor i jednoličnu primenu jedne metode uz povremeno korišćenje i neke druge metode.

-

Ukazuje se na neophodnost polivalentne primene metoda, to podrazumeva svrsishodan izbor, funkcionalno povezivanje kombinovanjem i dinamičnu primenu više metoda ( varijanti ) u obradi tema i tematskih celina, bez favorizovanja jedne i zapostavljanja druge.

-

Ova primena metoda ima dva bitna obeležja: sukcesivnu i kombinovanu primenu više metoda i dinamičnu – polivarijantnu primenu svake pojedinačne metode.

Polivalentna primena metoda zavisi od: -

Životnog i radnog iskustva odraslih učenika,

Strana 1

Andragogija – skripta za ispit -

Prethodnog nivoa obrazovanja, strukture i karaktera vaspitno – obrazovne grupe ( zaposleni, nezaposleni, starosne razlike, iskustvo... )

-

Cilja i zadataka teme – tematske celine, osposobljenosti nastavnika, upotrebe sredstava

-

Nivoa funkcionalne primenljivosti obrazovnih sadržaja, objekata u kojima se izvodi andragoški rad,

-

Postoje brojne klasifikacije nastavnih metoda, Metode koje se oslanjaju na izvore saznanja su:

-

Saznanje putem žive reči, putem pisane i štampane reči, demonstracije pojava i predmeta i saznanje putem praktičnog rada,

-

Pokušana je i podela metoda u okviru osnovnih misaonih operacija ( upoređivanje, analiza sinteza, indukcija, dedukcija ),

-

Na osnovu ukazane podele saznanja Hans Hojman ukazuje na rezultate istraživanja: čovek zapamti samo 20% onoga što čuje, 30% onog što vidi, 50% onog što vidi i čuje, 70% onog što uspešno reprodukuje i 90% onog što lično – neposredno uradi,

Verbalne metode su metoda predavanja, razgovora, diskusije, sa svojim brojnim varijantama – modalitetima, a živa reč i govor su sredstvo, -

Efikasnost upotrebe žive reči – govora treba da zadovolji određene didaktičke zahteve – stil, logički sklad oblikovanja sadržaja, živost govora, književni govor, artikulacija, intonacija, tempo... ),

Metode predavanja – usmeno izlaganje ( dominira monoverbalan načina rada, jednosmerno upućena komunikacija; izlaganje se ostvaruje kroz: pričanje, objašnjavanje, opisivanje, dokazivanje i uveravanje ), -

Iako racionalna ( mnogo učenika na jednom mestu, omogućava logično, pregledno i povezano iznošenje činjenica... ) ipak je nepopularna u radu sa odraslima, pa i sa mladima ( monotona, dosadna... ),

-

Vezano za usmeno izlaganje u obrazovanju odraslih, Zvonarević ukazuje na metodu privlačenja pažnje slušalaca, metodu očuvanja pažnje i metodu ubeđivanja slušalaca,

-

Uslovljena je kvalitetom rada nastavnika ( poznavanje sadržaja, tok trajanja, način izlaganja, ubacivanje humora, uvažava dragoceno vreme odraslih... ), Strana 2


Varijante usmenog izlaganja su: mono, tandem ( dva ) i panel ( više stručnjaka ) izlaganje; predavanje pomoću auditivnih i audio – vizuelnih sredstava,

Metoda razgovora – kombinovanje pitanja i odgovora; obezbeđuje dvosmernu komunikaciju između nastavnika i učesnika i između učesnika, -

Njen rezultat zavisi od – iskustva i znanja kojima polaznici raspolažu o sadržajima o kojima se vodi razgovor, zahteva osmišljenu pripremu, treba obezbediti demokratsko vođenje razgovora, razgovor završiti rezimeom, Samolovčev ističe sledeće varijante ove metode:

-

Sokratski razgovor ( zasnovan na alternativnim pitanjima, sagovornik se saglašava sa istinom koja mu se nameće... ),

-

Heuristički razgovor ( polazi od problemskih pitanja, upućuje na razmišljanje... )

-

Katehestički razgovor ( potiče od skolastičke škole, i još uvek prisutan kod nekih nastavnika, vezan je za pamćenje definicija, formula, u vojnoj sredini učenje lozinki )

-

Razgovor u obliku pitanja i odgovora, Filipović ukazuje i na:

-

Intervju – posebna vrsta razgovora u funkciji sticanja znanja,

-

Kviz – pokazivanje nivoa stečenog znanja,

-

Konsultacije – pitanja postavljaju učesnici,

-

Grupni razgovor,

-

Forum razgovor ( učešće većeg broja učesnika... )

-

Serkl razgovor ( okupljanje učesnika oko stola, a razgovor se vodi pred užim ili širim auditorijumom – a jedni i drugi mogu da postavljaju pitanja... )

-

Usmereni razgovor; Slobodni razgovor; Razvojni razgovor...

Metoda diskusije -

U obrazovanju odraslih – obezbeđuje demokratski rad učesnika; zahteva dobru osposobljenost andragoških kadrova – nastavnika i ostvaruje se u grupama ( 15 – 20 ) Strana 3


Omogućava razmenu mišljenja i znanja između učesnika; najteže je učesnike animirati na diskusiju – prvi diskutanti „profesionalni“ diskutanti,

-

Najviše joj odgovaraju organizacioni oblici, kao što su: seminari, javna diskusija...

-

U njenoj primeni moguća je i upotreba različitih sredstava ( pisani materijali, audio – vizuelna sredstva... ), Filipović ukazuje na više varijanti – modela:

-

Plenum diskusija – primenjuje se u obrazovnoj grupi, učesnike treba na vreme pripremiti, učesnicima obezbediti teze za diskusije, sedenje treba da bude lice u lice, može se ostvariti i u etapama, na kraju treba napraviti izvode na osnovu diskusije,

-

Panel diskusija - koristi se za širi auditorijum, učesnici prate razvoj diskusije koju vodi stručni tim, može se proširiti i na sve učesnike; voditelj grupe usmerava diskusiju, dolaze do izražaja različita mišljenja o nekom pitanju – problemu,

-

„Suđenje“ – o nečemu ili nekome, naravno uslovno ( književno delo, projekat, nastavnik, škola, udžbenik, obavlja se pred auditorijumom, navode se razlozi „za“ i „protiv“,

-

Okrugli sto – najviše u žurnalistici, raspravlja se o različitim problemima: nauka, ekonomija, politika, ali i u procesu sticanja znanja odraslih o nekoj određenoj temi, tema treba da je aktuelna,

-

Treba obezbediti demokratičnost učesnika, u njemu mogu učestvovati andragoški kadrovi ( stručnjaci ), a mogu i učesnici,

-

Metoda 6 X 6 – ima značajne mogućnosti u obrazovanju odraslih, veća obrazovna grupa se deli na manja ( 5 – 6 učesnika ), vodi se diskusija o istom pitanju, ali traje 6 minuta; omogućava aktivnost svih učesnika; izvestilac grupe govori o ishodu rezultata; razbija monotoniju nastavnog rada,

-

Debata – sastoji se iz ciklusa tema o kojima se raspravlja preko debatnih klubova, primenjuje se u grupama, mora se dobro poznavati problematika o kojoj se vodi debata, Po Samolovčevu varijante ove metode su:

-

Diskusija na osnovu prethodnih teza,

-

Neposredna diskusija,

-

Panel ili podijumska diskusija,

-

Uspeh ovih varijanti – metoda zavisi od ličnih osobina svakog člana grupe koji učestvuje u diskusiji, Strana 4

Andragogija – skripta za ispit

Samolovčev ukazuje i na ove metode: -

Tekst metoda – značajna u procesu saznavanja odraslih, potrebno je ekonomično čitanje i kritičko razmišljanje o pročitanom, umetnički tekst zahteva izražajno čitanje, naučni tekst, arhivsko – dokumentacioni tekst, udžbenički tekst...;

-

Metoda pisanih i grafičko – ilustrativnih radova ( pismeni i grafički se saopštavaju misli i znanja... ),

-

Grafičko – ilustrativni radovi se odnose na – crtanje objekata, pojava, događaja, šematsko prikazivanje ideja, situacija, događaja... Izrada geografskih – topografskih karata, crtanje dijagrama, grafikona, izrada tehničkih crteža;

-

Pismeni radovi se odnose na – reprodukovanje stečenih znanja, primenu znanja, podsticanje stvaralaštva svakog učenika;

-

Metoda laboratorijskih radova – frontalni, grupni, individualni laboratorijski rad, zahteva poznavanje određene tehnike;

-

Metoda demonstracije – pokazivanje objekata, modela, slika, pojava, radnji...; metoda vežbanja – pokazivanje, ponavljanje...;

-

Jedan od autora ukazuje na ove tipove ponašanja učesnika u grupi koja razgovara o nekom problemu – znalac, pametan, naivan, ćaskalo, nekritičan, dodvorica, nadaren, tvrdoglav, nezainteresovan...;

2. Komunikacija u obrazovanju odraslih Rad sa odraslima je uvek komunikacioni proces između izvora (medija) i subjekta saznavanja. -

Ona u obrazovanju odraslih ima mnoge specifičnosti u odnosu na rad sa decom uslovljene psihološkim i socijalnim osobenostima odraslih.

-

Odvija se kroz pitanja i odgovore, diskusijom, konsultacijom, asistencijom u nastavi,

-

Ukazuje se na nekoliko tipova komunikacije: 1) Jednosmerna komunikacija – ima dugu tradiciju, dominira nastavnik – vaspitač,

učesnici (odrasli učenici ) nisu subjekti andragoškog rada već samo slušaoci, nisu saradnici već „prijemnici“ njegovih informacija.

Strana 5

Andragogija – skripta za ispit - U savremenom radu sa odraslima nije poželjno da ima dominantnu ulogu. Ne motiviše odrasle na kvalitetnije rad učenje. 2) Dvosmerna komunikacija (ima dugu tradiciju i učestalu primenu, prisutna povratna sprega sa povratnom informacijom, doprinosi kvalitetnijem saznavanju i afektivnom podsticanju odraslih, dolazi do izražaja saradnička atmosfera u procesu učenja – saznavanja, podstiče i razvija sistematsku aktivnost učenja, stalna je mogu’nost vrednovanja ostvarenog u;inka, motiviše odrasle na ulaganje napora u učenju. 3) Individualna komunikacija -

nameće je savremena ekspanzija učenja, podrazumeva diferenciajciju načina, nivoa i tempa učenja.

-

Zavisna je od potreba, interesa i mogućnosti učenja odraslih.

-

Javlja se u dvojakom vidu: individualizacija nivoa u kolektivnoj situaciji učenja ( nastavni listići, programirane sekvence ) i situaciona individualizacija ( individualan nivo, tempo učenja – obrazovanja, zahteva prethodno upoznavanje učesnika, zahteva situaciono formiranje grupa. 4) “Adrestni” tip komunikacije

-

organizuje se u homogenim – ciljnim grupama. Prisutan je jedinstven cilj, približno jednako iskustvo, spremnost na medjusobnu saradnju.

-

Prisutne su zajedničke obrazovne potrebe, obrazovni sadržaji su privlačni za se učesnike. Dogovorom se određuje način komunikacije. Komunikacija je dinamična, raznovrsna, saradnička, privlačna i podsticajna. 5) Savjetodavni tip komunikacije – Proistekla iz savetodavnog obrazovnog rada.

- Ostvaruje se kroz savetodavni razgovor ( ima za osnovu određenu informaciju vezanu za potebe života i rada kao što su: medicina, psihologija, hortikultura, astrnautike, porodica. -

Motivi za njenu primenu su hetorogeni: unapređivanje ličnog života i rada, hobi, potrebe. Razgovor je otvoren sa ciljem da se od savetodavca dobije što više bitnih informacija.

-

Savetodavna komunikacija treba da je saradnička, dinamična, zanimljiva. Komunikacija ima obrazovni i motivacioni značaj. Bitna je učenje i obrazovanje odraslih učenika.

6. Multimedijski tip komunikacije: Sjedinjuje više tipova komunikacije: -

Omogućava privlačne socijalno – psihološke, obrazovne i didaktičke situacije,

Strana 6


Nastavnik i konsultant uvode u komunikaciju i druge medije saznavanja: radio i TV – emisije, programirani materijal, kompjuter, film…

-

Njome se individualizuje put, nivo i tempo učenja. Jedna informacija se može dobiti sa više strana i na različit način. Sprečava dosadu i odbojnost odraslih u procesu saznavanja – učenja.

-

Dinamična je i psihološki podsticajna. Nema dugu tradiciju (Otvoreni univerzitet u Engleskoj, Tele – kurs i SIM – sistem u Nemačkoj, Otvorena škola u Holandiji, Multimedijski sistem u Švedskoj, primenjuje se i kod nas pri radničkim univerzitetima i drugim institucijama obrazovanja odraslih).

- Dr Borivoje Samolovčev i Hakija Muradbegović: Opšta andragogija, strana 222 – 230,

3. Obrazovno vaspitna grupa -

Bitan je činilac determionacije ponašanja i uspeha odraslih u sferi učenja.

-

To je mikrosocijalna zajednica značajne unutrašnje kohezivnosti i kozistentnosti, obezbeđenih jedinstvom obrazovnih potreba i obrazovno – vaspitnog cilja i odgovarajućim sadržajima, jakim interakcijskim socijalnim vezama.

-

Proces formiranja obrazovne grupe se ostvaruje postepeno.

-

Etape formiranja obrazovne grupe su: predintergracije, intergracije i postintegracije.

-

Predintegracije – kada se kandidat počinje odlučivati za obrazovanje i traje do uključivanja u obrazovni proces.

-

Uspostavljanje prvih kontakata je u funkciji olakšavanja da se odrasli smelije odlučuju na edukativnje aktiivnosti.

-

U fazi predintegracije, skupljaju se podaci o pontecijalnim učesnicima obrazovanja (generalije, socijalni status, obrazovni nivo, fizičko – zdravstveni uslovi, procena osobina, opšti uslovi).

-

Integrisanost treba da zadovolji afilijativne ( združiti – pridružiti). kognitivne, sigurnosne i obrazovne potrebe svojih članova.

-

Uslovljena je veličinom obrazovne grupe, načinom njene organizacije, atmosfere, uslova učenja.

-

Grupa bi trebala da ima oko 20 članova; Radna atmosfera treba da je demokratska i saradnička; Način rada treba da je stimulativan, racionalan i kvalitetan.

Strana 7


Jedinstvo obrazovnih potreba (uvek se za uključivanje u andragoški proces polazi od određenih potreba, treba ih blagovremeno utvrditi i na njima izraditi zajednički obrazovno – vaspitni cilj).

-

Interakcijeske socijalne veze – odnosi (usmereni su na ostvarivanje zajedničkog obrazovno – vaspitnog cilja, aktivnost nastavnika je okrenuta grupi, podstiče ih na odnose koakcije (prinuda) i interakcije.

-

Za ostvarivanje interakcijskih socijalnih odnosa, bitni su prijateljstvo, odanost, tolerancija;

-

Strukturiranost grupe ( bitna je struktura odnosa );

-

Strukturu odnosa čine: nastavnici, voditelj grupe, pojedinačni članovi;

-

Prisutna je i struktura funkcija (uloga);

-

Integracija obrazovno – vaspitne grupe zavisi od prethodne pripremljenosti učesnika, strukture statusa članova grupe, razvijenosti socijalnih veza, uzrasne strukture, obrazovne i motivacione razvijenosti učesnika, nazina rukovođenja i rada.

-

Treba voditi razgovore sa učesnicima; Dolazi i do krize kod pojedinih članova grupe.

-

Integracija grupe značajno zavisi od voditelja grupe, nastavničkog kadra i kvaliteta rada.

-

Način rada: oblici, sredstva, metode su značajan integracioni faktor.

-

Integraciju uslovljava i uzrasna struktura grupe – životno doba njenih članova.

-

Generacijske razlike članova pbrazovno – vaspitne grupe mogu da dovedu do nesporazume u grupi.

-

treba po mogućnosti da se uvažavaju uzransa doba pri formiranju grupe,

-

To su doba: adultacije od 18 – 23 god.; mladog odraslog od 24 – 33; sredovečnosti 34 – 44; starijeg odraslog 45 – 55; starenja 55 – 68; starosti 69 – 80.

-

Ovi starosni intervali imaju neka zajednička osnovna mentalna i socijalna svojstva, približno iste životne preokupacije, relativne bliske potrebe i interese, a to podstiče integraciju grupe.

-

Ovakvo formiranje grupa se ne može bukvalno shvatiti, jer to zavisi i od brojnih drugih činilaca: raznih situacija, potreba, interesa.

-

Obrazovna i motivaciona razvijenost ima bitan uticaj na proces integracije obrazovne grupe. 4. Voditelj obrazovne grupe

-

Rukovođenje i način rada je bitan činilac u životu i radu svake obrazovne grupe, a to ima i poseban integracioni značaj. Strana 8


Psihološka saznanja ukazuju uglavnom na tročlanu tipologiju rukovođenja:

1) Demokratsko – preovladava u grupama koje savlađuje obrazovne programe, prisutno,

učestalo komuniciranje svih učesnika, razmenjuju se iskustva – zajednička i ravnopravna diskusija, dolazi do izražaja ispoljavanje i potvrđivanje svakog člana grupe, jača integrisanost i kohezivnost grupe, omogućava zajedničku odgovornost. 2) Autokratsko – voditelj sve drži u svojim rukama, komunikacija jednosmerna, izaziva

nelagodnost – neprijatnost kod odraslih, sprečava integrisanost i kohezivnost grupe, članovi grupe nemaju mogućnost da iskažu sebe kao ličnost, uvažavajući socijalni, psihološki, andragoški aspekt ne odgovara odraslom čoveku, sprečava motivisanost i odgvornost odraslih u procesu učenja, obrazovanja. 3) Lese fer ( laissez faire ) – uvažava se raspoloženje većine, zadaci se prenose grupi, uloga

voditelja minimalna, prisutno je međusobno komuniciranja članova grupe.

5. Opismenjavanje i osnovno obrazovanje odraslih Pismenost i osnovno obrazovanje su osnova svakog strucnog obrazovanja i osposobljavanja. U svetu je nepismena milijarda ljudi. Nepismeni se u teze ukljucuju andragoski process. Pismeni covek nije u stanju da adekvatno shvai nepismenu licnost. Zato opismenjavanje nije jednostavan zadatak andragoskih kadrova ( nastavnika). Prate ga socijalne, andragoske i psiholoske specificnosti. One se moraju poznavati i uvazavati u izvodjenju andragoskog rada. - Nepismene su one osobe koje ne znaju da citaju sa razumevanjem, ne umeju pisati i ne poznaju isnovne racunske operacije. Moze se ostvariti kroz direktnu nastav, konsultativnu i patronaznu nastavu (individualno rade kod kuce). Takodje treba obezbediti adekvatne uslove. - Programe funkcionalnog opismenjavanja i osnovnog obrazovanja treba dpbrp osmisliti. - Sadrzaji treba da su u skladu sa njihovim stalnim radnim i zivotnim obavezama, tako da se u program unose i elementi profesionalne usmerenosti, ali ne u funkciji sticanja nekog zvanja – zanimanja. Bez osnovnog obrazovanja tesko je ostvarljivo i bilo koje drugo usavrsavanje i osposobljavanje. - Odrasli uz program osnovnog mogu savladati i program za neke manje slozene poslove. To bi uticalo na motivaciju obrazovanja odraslih. Ostvaruju se u samostalnim skolama, radnickim – narodnim univerzitetima.

6. Obrazovanje odraslih za rad Profesionalno obrazovanje za rad, bitno je podrucje obrazovanja odraslih. To je process prikupljanja radnog iskustva i osavremenjavanja znanja. Strana 9

Andragogija – skripta za ispit - Uslovljeno je modernizacijom i uvodjenjem novih tehnologija u process rada. - Ostvaruje se obrazovanje uz rad i povratno obrazovanje. Moze da se ostvaruje in a random mestu kadrova. - Moze biti usmerene ka odredjenim specijalizovanim funkcijama, usavrsavanjem u struci. - Vertikalna napredovanja prema slozenijim radnim mestima i menjanje profesionalnog statusa; horizontalna pokretljivost kadrova se ostvaruje prekvalifikacijom. Izmedju obrazovanja na random mestu ili horizontalne pokretljivosti i prekvalifikacije, pojavljuje se readaptacija prilikom promene delokruga rada ( matematicar prelazi na rad kompjuterom) - Mnogo je teza prekvalifikacija kada se znatnije menja zanimanje. - Kadrovi nerado prihvataju prekvalifikacije iz viseg u nize zanimanje. - Prekvalifikacija je slozen andragoski posao i on mora biti zasnovan na primeni andragoskog ciklusa. - Za njegovo ostvarivanje u preduzecima i u ustanovama su potrebne strucne sluzbe ( andragog, industrijski psiholog) - ponegde se insistira na uzoj specijalizaciji - Pozeljno je proucavanje opsteobrazovnih i strucnih sadrzaja - veza teorijskog i prakticnog obucavanja.

Drustveno – ekonomsko obrazovanje Programski sadrzaji sui z oblasti ekonomije, sociologije, socijalne psihologije, prava. - Kriza porodice – obrazovanje za zivot u porodici.

Opste i kulturno obrazovanje Usmereno je ka razumevanju, dozivljavanju kulturno – umetnickih vrednosti. To su najcesce neformalne obrazovne aktivnosti. Sadrzaji koji se ostvaruju sa odraslim, treba da uticu na intelektualno – emocionalnu stranu licnosti. - Kultura ne moze biti izvan preduzeca – ustanova i kadrova koji su uposleni. - Kultura treba da postane sadrzaj i nacin rada i zivota svakog coveka. - Covek nije i ne bi trebao samo da bude potrosac kulturnih dobara vrednosti vec i stvaralac. - Ovo obrazovanje treba da bude permanentnou preduzecima – ustanova i u mestu stanovanja. - Nosioci ove andragoske obrazovno – vaspitne delatnosti su razlicite ustanove. Strana 10

Andragogija – skripta za ispit - Domovi i centri culture, razna udruzenja, drustva, sredstva masovnih komunikacija - Razvijanje culture rada ( humanizaciaj radnog procesa, uslova rada, odnos medju ljudima) - Kulturne samoaktivnosti kadrova kroz udruzenje drustva. Ekolosko obrazovanje Usmereno je ka zastiti i unapredjivanju zivotne i redne sredine. Tezi ka izgradjivanju ekoloske svesti, vrednosnih orijentacija i pozitivnog ekoloskog ponasanja. Sve se vise isled vec drasticne ekoloske krize posvecuje posebna paznja.

7. Samoobrazovanje odraslih U uslovima ubrzanog razvoja nauke, tehnologije, komunikacija, samoobrazovanej postaje nuznost i znacajna potreba svakoga coveka. Zato skola mora da ucenika upoznaje sa metodama i tehnikama samostalnog ucenja, a time id a ih osposobljava za njihovo samoobrazovanje. Koriste se sledeci nazivi: - samoobrazovanje odraslih, samousmereno ucenje, samonastava, projekti ucenja. Kinauski andragog se opredeljuje za naziv ‘projekti ucenja’ podrazumevajuci po tim ulozen napor odraslog ucenika da stane i sacuva izvesna znanja, vestine i navike. On istice da si samoobrazovnoj situaciji, primereni pojmovi – samoobrazovanje odraslih, samonastava, samokultura uz potrebu i odgovornost individue za samoplaniranje ucenja. - Sluzi odraslima da razvijaju svoje sposobnosti i sklonosti. Omogucava im osposobljavanje za raznovrsne i radne situacije, usavrsavaju vlastite metode i tehnike ucenja, razvijaju se kao licnosti. - Usmereno je ka sticanju savremenih znanja, ucenja, vestina i navika. Najcesce odrasli sami utvrdjuju ciljeve ucenja i pronalaze nacine saznavanja. - Za efikasnost samoobrazovanja bitna je mentalna kondicija, uslovi za samostalno ucenje, motivacija. Andragozi ukazuju na dva oblika samoobrazovanja: 1. Potpuno samostalno samoobrazovanje, spontana obrazovna aktivnost, pojedinac prema interesima bira zadatke i sadrzaj obrazovanja, bira metode ili tehnike ucenja, vrsi samovrednovanej, samokontorlu. 2. Usmeravno samoobrazovanje – odrasli se podsticu i usmeravaju, tu su nastavnici ili mentori, moze biti podsticajno od strane obrazovnih i kulturnioh ustanova. Ono je deo ili dopuna nastave na daljinu. - Samoobrazovanje zahte va da samoobrazovanej planira i programira ovu aktivnost. - Individualni plan samoobrazovanja (dinamika, tempo, obim, mediji). Ovaj plan zavisi od motivacije, od slobodnog vremena koje odrasli imaju na raspolaganju,objektivnih uslova za ucenje i dr. - Samoobrazovanje zahteva svesnu radnu aktivnost Strana 11

Andragogija – skripta za ispit - Samoobrazovanje treba da se koncentrise na ucenje, ucenje treba da je namerno, treba imati plan rada, stvoriti naviku, zatim vreme i mesto rada. - Planom treba odraditi sta, kako i kad aucim, nije dobro odlagati pocetak ucenja (za neki sledeci dan); - Odabrati pravilan tempo ucenja, grupisati slicne zadatke, odabrati uspesnu metodu ucenja, nije dobro samo uciti pred ispite. - Treba imati i dovljno vremena da se gradivo ponovi, utvrdi, sistematizuje; - izbegavati sve ono sto smanjuje koncentraciju, nije dobro odlagati ucenje, jak umor sprecava kvalitetno ucenje, nije dobro u vreme ucenja cesto prekidati rad; - Izbegavanje preterano konzumiranje kafe, cigareta, alkohola, to sve utice ma pospanost i glavobolju, a in a koncentraciju ucenja. - Zadatak svakog skolovanja je da osposobljava mlade i odrasle za samoobrazovanje. - Oni treba da se upoznaju sa metodama i tehnikama samostalnog ucenja. METODE ucenja se razlicito klasifikuju: - U odnosu na raspodelu ucenja ukazuje se na metode, koncentisanost i raspodelu ucenja; - Prednost se daje raspodeljenom ucenju; - Metoda aktivnog ucenja uz slisavanje, reprodukciji i pasivnog ucenja pomocu citanja i gledanja. Prva je efikasnija i plodotvornija. U opnosu na ucenje gradiva, globalno, fragmentalna i slozena metoda ucenja. - Pozeljne su opste logicke metode misljenja analiza, sinteza, indukcija i dedukcija. - U procesu samoobrazovanja su pozeljne i opste didakticke metode ( demonstracije, ilustracije, prakticni radovi, razgovori ), - Knjiga ce biti jos uvek bitan izvor znanja za samoobrazovanje. Mogo je vazno kako se cita, nego koliko se cita. Treba imati jasan cilj citanja. Za efikasno citanje potrbna je misaona aktivnost. Osnovne misaone aktivnosti su pojmovi, sudovi, zaključci, Vazno je razlikovati bitno od sporednog. Prilikom citanja razgovaramo sami sa sobom. Da li razumemo ono sto citamo. Treba efikasno citati, a to znaci citati brzo. Pokretanje usana i vreme tihog citanja nije pravo citanje u sebi, cita se ocima cak i bez pokretanaj jezika.

TEHNIKE CITANJA SU: 1. Orijentacijsko citanje - upoznavanje udzbenika, citanje naslova i podnaslova, slika 2. Studijsko citanje - zasnivanje, hvatanje belezaka, podvlacenje bitnih reci Strana 12

Andragogija – skripta za ispit 3. Dijagonalno citanje – ponavljanje, traga se za delovima teksta koji su istaknuti - to je brzo citanje i intezivno razmisljanje.

REZIME: U vreme samoobrazovanja – samoucenja treba se koncentrisati, uciti sa namerom, imati plan ucenja, steci naviku na mesto ucenja i vreme ucenja, mora se uciti aktivno, treba grupisati slicne zadatke, odabrati pravilan tempo ucenja, izbegavati sve sto smanjuje koncentraciju. 8. Barijere, participacije odrasli u obrazovnim aktivnostima Mnoga istrazivanja su ukazala na razloge zbog cega se odrasli ne ukljucuju u proces obrazovanja i ucenja: - porodicni i spoljni razlozi ( bolest, priroda posla, udaljenost od obrazovne institucije ); - opsti stavovi ( nema interesa, lenjost, strast, nervoza ); - nastavne situacije ( ne voli nastavnika, neujednacenost razreda, nepodesno vreme, ubrzano napredovanje). Americki autori ukazuju na druge barijere: porodicne odgovornosti, nedostaju olaksice za obrazovanje, nedostatak novca, vremena, motivacije. KROSAVA – situacione, institucionalne, dispozicione barijere; SAVICEVIC – ukazuje da se barijere mogu podeliti u dve grupe: 1) drustveno – ekonomske ( sredinski ili individualno – tehnicke barijere ) 2) Klasifikacija Krosave. - U mnogim istrazivanjima se ukazuje in a institucionalne barijere ( planirani raspored casova, problem lokacije, transporta ); - Nedostatak prakticnih kursevam informacija, nedovoljno prilagodjen sistem obrazovanja, dispozicione barijere, stavovi i percepcije. Po SAVICEVICU, odrasli ce radije da kazu da nemaju vremena za ucesce u programima obrazovanja, jer je to pozeljnije od onoga ako kazu da nisu zainteresovani. Smatra se da se razlozi neucesca odraslih u obrazovanju i ucenju nalaze i u negativnom skolskom iskustvu, nedostatku samopouzdanja, izgovaranju na starost.

9. Principi obrazovanja odraslih

Strana 13

Andragogija – skripta za ispit To su opsta nacela i u funkciji su kvaliteta obrazovanja odraslih. Da bi bili prihvaceni, treba da se oslanjaju na empirijske cinjenice, naucne teorije i zakone koji ih utvrdjuju. Determinante iz kojih se izvode opsti principi obrazovanja odraslih su: filozofske, idoeloske, socioloske. Formulisanju principa u obrazovanju odraslih, pristupalo se razlicito. PEGLER- tragati za principima u obrazovanju odraslih koji su u skladu sa ciljevima i zadacima. Ukazuju na princip dobrovoljnosti. HANZELMAN – andragog ne moze da ima uzor iz pedagogije. On istice princip funkcionalnosti. Znanje ima prednost ako se moze uvrstiti u zivotni sklad odraslih i ako se moze uciniti. BALAUF – zalaze se za princip aktuelnosti, aktivnosti, naucnosti, ideolosko obrazovanje, korisnosti. PRESTON – ukazuje na na tzv. “vodece” principe: obrazovanje odraslih je integralni i vitalni deo opsteg sistema obrazovanja; obrazovanje odraslih je potrebna komponenta zivljenja i ucenja coveka. HELENA RADLINJSKA – zalaze se za princip raznovrsnosti i demokraticnost. SAMOLOVCEV, SAVICEVIC, FILIPOVIC – ukazivali sun a principe obrazovanja kod nas. Principi: - Princip permanentnosti – osnovni princip koji se vezu ili su uslovljeni i ostali opsti principi. Treba da bude kontinuiran i zavisi od sposobnosti odraslih za samoobrazovanje; - Princip funkcionalnosti – ukazuje na utvrdjivanje obrazovne potrebe na savremena i aktuelna znanja suprostavlja se apstraktno obrazovanje; edukacija odraslih osoba treba da je temeljna i celishodna. - Princip dobrovoljnosti – uvazava slobodu, odluku i zelju odraslih da svoja znanja usklade sa potrbama i zahtevima vremena u kome zive. Ponekada se zbog odredjenih potreba promenjuje i usmerena dobrovoljnost. Ostvaruje se u raznim spoljasnjim uticajima ( krediti, posao ). Dobrovoljnost i usmeravanje se preplicu i u funkciji su obrazovanja odraslih. - Princip integralnosti – ukazuje da rad sa odraslima treba da doprinosi integralnom razvoju covekove licnosti. Polazi od zahteva celovitosti ( ukupnosti ) covekove licnosti – razvijanje svih vrednosti i integracija coveka u drustveni zivot. To se ostvaruje kroz primenu savremenih andragoskih sadrzaja (metoda, oblika) i jedinstvenosti ljudskih znanja ( dinamican razvoj nauke, tehnike, tehnologije, uslovljava sticanj savremenih opsteobrazovanih, drustveno – ekonomskuh, kulturnih, ekoloskih, profesionalnih znanja, specijalizacija. - Princip jedinstva teorije i prakse – U edukaciji odraslih polazi od drustvene i proizvodne prakse ka teoriji, kako bi se ponovo doslo do kvalitetnije prakse. Ostvaruje se povezivanjem teorijskog i prakticnog znanja. S` obzirom na iskustvo, odrasli su sposobni da samostalno istrazuju, ispituju neke pojave, utvrdjuju cinjenice. - Princip obrazovanja uz rad – treba ga razlikovati od opsteg principa jedinstva teorije i prakse. On oznacava _______ radai ucenja, naizmenicnom primenom jednog od drugog. Obrazovanje odraslih se omogucava bez prekidanja radnog odnosa i obezbedjuje realizaciju principa permanentnosti. Zahteva se Strana 14

Andragogija – skripta za ispit da nastava prilagodjava odraslima koji rade kroz izbor najedekvatnijih nacina ( dopisno obrazovanje, skola, seminar ). Prisutno je i to da nisu isti interesi preduzeca i pojedinca kada je u pitanju obrazovanje za rad. - Princip participacije – razlikuje se op principa svesne aktivnosti po temo sto se odnosi na celokupnu oblast obrazovanja odraslih, a participacija svesne aktivnosti je usmeren na nastavu.

10. Dopisno – konsultativna nastava Pojavila se sredinom 19.veka u mnogim zemljama i ima siroku primenu.Ostvaruje se putem pismene komunikacije. Osim raznovrsnih pisanih materijala,upotrebljavaju se i auditivni i audiovizuelni mediji. Najcesce je angazovan tim nastavnika strucnjaka. Odrasle ucenike je potrebno osposobiti za samostalni rad. Njome se onogucava obrazovanje uz rad.Omogucava znatniju individualizaciju i masovnost. Njome se obezbedjuje vlastiti izbor ponudjenog programa, usmerenost na rezultat, samostalnost rada kao i nacina intelektualnog rada,prisustvo samokontrole i samoodgovornosti.Ona je stalno u razvoju. 11.

Motivi i motivacija učenja odraslog čoveka

Naucnik KID – preporucuje da odrasle osobe treba stimulisati za rad i ucenje. Dobustiti im da odaberu svoju brzinu rada – ucenja. Da povremeno upoznaju neposredno ostvarene rezultate – povratna informacija, otkloniti faktore koji izazivaju neugodnost, umor, strah, stress, hrabriti ih da upravljaju samim sobom. - Odrastao covek se daleko vise emocionalno vezuje za kolektivno ucenje u odnosu na dete (adolescenata). Uz emocionalni aspekat odraslih vezane su njihove motivacione odluke ( potrebe, interesi, stavovi, motive u sferi organizovanog ucenja ) - Odrastao covek najcesce samostalno odlucuje o svom obrazovanju. U osnovi takve odluke, prisutna je i odredjena potreba. Svaka potreba ili donesena odluka ima znacenje motiva, pokretaca na obrazovnu aktivnost. Prvi koji je uocio znacaj motivacije za ucenje i obrazovanje odraslih bio je Torndajk. Opadanje rezultata u ucenju koje je on i njegovi saradnici istupili, ne treba vezati za nedostatak sposobnosti vec za nedostatak adekvatne motivacije, gubljenje interesovanja za odredjene sadrzaje, uslovima ucenja. Stimulacija je bitan element kako u ucenju tako i u drugim aspektima zivota i rada odraslih. Ako nema stimulacije, opadaju motivacione tendencije. Motivi ucenja kod odraslih su raznovrsni. SAMOLOVCEV – ukazuje na ovu grupu motiva: oni koji su proizvod egzistencijalnih potreba ( zelja za visom kvalifikacijom, poteba za prekvalifikacijom, potreba za odrzanjem zdravlja ). Motivi su koji izviru iz potreba samorealizacije ( afirmacija u struci ili sirem drustvenom zivotu, interesovanje za hobi ). Motivi su uslovljeni drustvenom sredinom ili odredjenom socijalnom grupom Strana 15

Andragogija – skripta za ispit ( podrazavanje, snobizam ), uznemiravajuce pojave – dogadjaji kao podstrek za motiv, samozadovoljstvo kao negativni motiv. Motivacija ucenja kod odraslih osoba se naziva i edukativna aspiracija, koja bitno utoce na edukativne aktivnosti odraslih kao i na konacan uspeh. SAVICEVIC – nacodi razloge za ukljucivanje odraslih u sferu obrazovanja: - ostvarinanje viseg nivoa obrazovanja - strucnosti, radi unutrasnjeg zadovoljstva da bi postal bolji roditelji ili bracni drugovi, savladali neke vestine. O motivaciji nastavnika za ukljucivanje u edukativni process ukazao je i Gojko Babic –> Postizanje veceg stepena obrazovanja, sigurnost i uspeh u profesionalnom radu, zadovoljenje saznajne radoznalosti, samo potvrdjivanje da se moze napredovati, postizanje veceg ugleda u profesiji. Do slicnih rezultata utvrdjivanja motiva za dalje ucenje i obrazovanje nastavnika u razrednoj nastavi, dosao je i Pejic. KULIC istice da se medju koncepcijama motivacione orijentacije u andragoskim studijama i raspravama najcesce ukazuju na Hulovu koncepciju. On je u svojim istrazivanjima ukazao na tri motivacijska tipa: - orijentisani na cilj, - orijentisani na aktivnost, - orijentisani na na process ucenja. Ovaj concept su prosirili i dalje razvili Sefild i Burze. SEFILD – istice pet najznacajnijih motivacionih faktora koji se odnose na: - process ucenja, druzeljubivost ka drustvenom cilju, aktivnost vezanu za odredjenu potrbu. BUSIJE i KOLINS ukazuju na razloge participacije odraslih u obrazovanju i ucenju, objasnjavaju sledeci faktori: - socijalni kontakt – zelja za sklapanjem prijateljstva, prihvacenost od drugih, poboljsanje svoje pozicije radi aktivnosti; - socijalna stimulacija – bezanje od dosade, frustracije u svakodnevnom zivotu; - profesionalno unaprejdenje – napredovanje u profesiji i orijentisanost na posao; - sluzenje zajednici – zele da budu efikasniji gradjani, da ostvaruju visi nivo razumevanja u medjuljudskim odnosima, da uzmu ucesce u radu zajednice; - spoljna ocekivanja – dobijaju instrukcije od drugih autoriteta, kao sto su prijatelji, poslodavci; - kognitivni interesi – uzivaju u ucenju i zbog ucenja, to im cini zadovoljstvo. BURZE ukazuje na sedam faktora koji uticu na ukljucivanje odraslih u sferu obrazovanja ucenja to zelja: Strana 16

Andragogija – skripta za ispit - za znanjem, da se ostvare socijalni ciljevi; - da se postignu religiozni ciljevi; - da se ucestvuje u socijalnim aktivnostima; - za isticanjem i da se zadovolji formalin zahtev. Osim motivacione koncepcije, mnogi autori su ukazivali in a razloge participacije odraslih u obrazovalju i ucenju. Ukazano je na razlicita istrazivanja koaj ukazuju na nivo ukljucivanja odraslih u process obrazovanja, a neki rezultati i na veliki broj odraslih koji ne ucestvuju u edukativnim aktivnostima. DZONSTON i RIVERA navode ove razloge na ucesce odraslih u obrazovanju: - da budem bolje informisana osoba, da se pripremim za novu profesiju, da naucim vise o poslu.

Strana 17

Andragogija Skripta Za Ispit

Recommend Documents