Montenj
Predavanje prof. Novice Milića, šk. god. 2004/2005.
Mišel Ekem de Montenj1, 1533-1592. Rodonačelnik čitavog žanra. Objavio delo pod nazivom Eseji 2 ; „esej“ na francuskom znači „ogled, pokušaj, iskušavanje, ispitivanje. Posle LIRIKE, PROZE i DRAME, ESEJ postaje četvrti književni žanr. Često se u literaturi može naći da je Montenj pisao o svom iskustvu, da je iskustvo presudno za sam žanr eseja. Međutim, nije sasvim tako. Književni esej upravo dozvoljava da se piše bez iskustva (na primer, o Africi – iako se tamo nije bilo). Književni esej dozvoljava udeo imaginacije u toj meri, da se mogu preći granice iskustva. Esejista u veliko koristi refleksiju. Dok filozofija ima osnovu u generalizovanju stvari, književni esej često samo liči na generalizaciju, a zapravo je SINGULARIZACIJA (tj. ide se prema nečemu što je jedinstveno). Montenj često postavlja pitanje: Šta znam? Granice našeg neznanja veće su i važnije od granica našeg znanja. Na putu generalizacije mi gubimo, možemo izgubiti ono što je pojedinačno, tj. ono što je stvarno. Neposredno posle Montenja Englezi su preuzeli taj žanr, a u Francuskoj je on počeo da se razvija tek dva veka kasnije. Od Frensisa Bekona (pod uticajem Montenja) nastaju ESSAYS – u 18, 19, 20. veku. Montenja je zanimalo ono retoričko, igra između stila i teme, što u stvari i čini književni esej. Engleski esej se razvijao u dva pravca: 1) naučni naučni ese esej, j, i kao kao 2) novinski, novinski, žurnalisti žurnalistički. čki. U Engleskoj Engleskoj su od 17. do polovine polovine 20. veka pisali pravi majstori takvog eseja. Neki Englezi su se bavili i književnim esejem, ali su se zapravo tek francuski prosvetitelji ponovo okrenuli književnom eseju. Zatim se esej tokom 19. i 20. veka razvijao i u Francuskoj. U književnosti 20. veka pojavila se ESEJIZACIJA. 1
Montenj, po nazivu zamka u vlasništvu njegove porodice. Godine 1580. prve dve knjige; 1592. je umro, a iza smrti kćer i prijatelji su objavili 3. knjigu najobimniju, koju je on bio pripremao.
2
Ovo se naročito odnosi na roman (Robert Muzil, Čovek bez svojstava; svojstava; Herman Broh, Vergilijeva smrt ). ). Esejizacija za potrebe naracije – Prustov U traganju za izgubljenim vremenom, vremenom, u nekim romanima Danila Kiša. Pojava eseja u nekoj književnosti jeste znak njene zrelosti; ispostavi se da nije više dovoljno pevati pesme, pisati drame i pričati priče. Tako esej predstavlja istraživanje mišljenja sredstvima književnosti (a ne filozofije). O Montenju se može pročitati da je sa 5, 6, 7 godina govorio latinski bolje nego francuski, da je kasnija znanja upijao na latinskom. (Njegovi eseji su gusto tkanje citata iz latinske, ali i grčke književnosti). Završio je pravni fakultet, radio u lokalnoj administraciji vršeći nekakvu funkciju sličnu sudijskoj. U trideset osmoj godini povukao se u kulu na svom imanju, i biblioteci koja se u njoj nalazila sledećih 15-20 godina pisao eseje. Sam Montenj govori da je povlačenje iz „velikih poslova sveta“ – iz politike, crkve, diplomatije – nužno da bismo osvetlili mišljenje. Za razliku od velikih individualista italijanske renesanse, koji su imali potrebu da budu javno priznati, Montenj – iako i sam veliki individualista – se povukao. Montenjevi eseji su nastajali iz beležaka koje je vodio dok je čitao. Tada se to zvalo .......... 3, što je označavalo izvod – citat ili ličnu impresiju. Imao je nekoliko hiljada knjiga. Eseji „O vaspitanju dece“ Prvi put u istoriji pedagogije, u tom eseju se ne govori o vaspitanju u pravcu usvajanja opšteg, već u pravcu postizanja singularnih sposobnosti. Dete je tu manje objekt, a više subjekt obrazovanja – što je prihvaćeno tek u 20. veku.4 „O kanibalima“ Ovaj esej je čitao i Šekspir (u Buri se javlja Kaliban). Do tada su već bile obavljene neke ekspedicije, sa kojih su ponekad dovođeni urođenici. Postavljaju se pitanja: Ko su ljudi koji tamo žive? Da li su i u kojoj meri ljudi? Odgovori na ova pitanja su važni za utvrđivanje šta je to evropska ljudskost. Često se uzimalo da su to samo ljudi po izgledu, stvorenja ne u punoj meri ljudska... Jer, ljudsko biće je hrišćansko. Prema njima se stoga možemo ponašati i drugačije – opravdanje grozota koje su činjene, na 3 4
Profesor reče nešto na francuskom... „U pedagogiji, ne kod nas“, istakao je profesor, a studenti se osmehnuli – ne bez izvesne gorčine.
primer, populaciji dve Amerike, kada su se Španci, Holanđani, Francuzi tamo našli u potrazi za zlatom. Astecima su donosili bolesti, činili od njih robove koji su morali po 20 časova dnevno da rade u rudnicima, a ovi su umirali posle dve-tri godine, bili su potrošna roba. Montenj je bio jedan od prvih koji je stao u odbranu ljudi različitih od Evropljana: drugi jesu različiti, ali to nije razlog da uspostavljamo hijerarhiju. Montenj je bio veliki protivnik svakog fanatizma, svakog ekstremizma (i po tome sličan Erazmu) – kada je u pitanju socijalni prostor. Pročitati još i esej „O iskustvu“. Zanimljivi su i eseji „O knjigama“ (niz paradoksalnih para doksalnih tvrdnji); o prijateljstvu, mirisima, smrti, konjima, kočijama, o ratu, samoći, strahu, dokolici.
