Dostojevski, nastavak Dijalog u kome Aljoša razgovara sa Ivanom, a onda Ivan iznosi svoju legendu o Velikom Inkvizitoru, u Španiji se inkvkizitor u 16. veku raspravlja sa isusom, i govori o slobodi i praktično mu kae da odlazi i da se ne vra!a inače !e ga ubiti. "egenda se često interpretira nezavisno od samog romana, odnosno, ti ruski religiozni mislio#i, $ilozo$i, kao šestober, rozanov, itd, interpretiraju ovu legendu kao da nije sastavni deo romana. %ostoji knjiga Vladimira...koja se navodi kao laička, knjiga je knjievno gledano potpuno neupotrebljiva, jer se veoma često te misli koje izriču likovi stavljaju kao da izgovara Dostojevski i misli se izvlače iz tekstova i često dostojevski je rtva ti& religiozni& interpreta#ija. 'akvi pristupi su za nas pogrešni jer mi gledamo knjievno u metničko delo kao #elinu. D. često čitaju u tom religioznom ključu, pravoslavnom, me(utim, bez obzira što ima religiozni religiozni&& misli, misli, mi sagledavamo samo knjievni aspekt. )bog toga o legendi legendi o velikom velikom inkvizitor inkvizitoruu moramo gledati kao o sastavnom delu romana, mada je to tvorevina koju je smislio jedan od likova. 'o je bitno jer Ivanova Ivanova argume argumenta# nta#ija ija u romanu romanu pos postoj tojii parale paralelno lno sa argume argumenta nta#ij #ijom om star# star#aa )osime )osime.. Imamo Imamo u *ra!i *ra!i +aramazovima dve linijejednu koju oličava Ivan sa legendom, i drugiu liniju koju zastupaju stara# )osima i Aljoša *ez )osime i Aljoše nema +aramazovi&. 'u postoji problemneki kritičari kod nas govore da su ovi likovi nepotrebni, nemotivisani, što nije tačno. -ni su deo suštinske zamisli ovog romana. asno da su negativni likovi privlačniji, a ovi pozitivni imaju manje izraenu karakterologiju od negativni&, ali kod D. nije tako. -no što je suština je da legenda o velikom inkv. i stavovi koje ivan iznosi i pre i posle nisu poslednja reč ovog romana, to nije ono što do. ima nama da poruči, u tome i jeste veština tumačenja, da se pokae koji je status poruka u romanu i šta je nji&ova protivtea. edan od tokova romana je tema Drugoga,i tema ljubavi. Aljoša kae kao jedan od nosio#a ove ideje da ivot treba voleti pre logike, a onda !e se tek pojmiti njegov smisao. 'a logika koj a ivana vodi, njega odvodi od ivota. do sveobu&vatnog potvr(ivanja ivota dolazi se bez razloga. +od D. postoji tema koja se javlja kod niz dela a to je prigrliti zemlju, da se ivot pri&vati onakav kakav jeste. -vaj stav je potpuno suprotan "jevnovom, 'olstojevom stavu, on traga za smislom da bi mogao da ivi. /ajčeš!e se i do(e do toga da je smisao ivota u samom ivotu. )aključlak do koga se dolazi 0ivanje da se ne moe iveti ako se sve posmatra kao nepravičnosti. %ostoje mnogi razlozi da se ivi tako, ali ne moe se iveti ako se niko ne voli i ako se ništa ne a$irmiše. -dgovor na legendu o inkvizitoru je ljubav, zato ga Aljoša na kraju poljubi. japanskoj tradi#iji oni slave kada #veta trešnjin #vetkratko traje, ali lepo izgleda. oni odlaze u prirodu, gledjau kada #vetaju trešnje, meditiraju. kada se desio #unami, priroda nastavlja da ivi, oni uprkos rtvama, odlaze da proslave praznik trešnjimog #veta. ivot se nastavlja, to je pouka. prkos svim dokazima koji su najbrutalniji, dokazi iz novina, o zlostavljanju de#e i tako dalje, čovek mora nekog aili nešto da voli da bi iveo. 'o savesno ponašanje prema drugima znači da smo otvoreni prema svetu i tada se svet ne moe pori#ati. "jubav je ta koja usre!uje čoveka. /a početku Ivan ima ideju da je blinji u nemogu!nosti da se voli, a na kraju su 2ristov odgovor %ilatu i Aljošin odgovr Ivanu isti, i to je odgovor na iVanov problem i to je rešenje koje nam nudi Dostojevski. Ako govorimo o ta dva toka, postoji protivtea da nema tu drugu stranu, ljubav. 3ivot bra!e nam tako pokazuje veze ljubavi i savesti i nji&ove mogu!e kombina#ije. 'o je poli$onija na delu, gde imamo mnoštvo glasova i odgovora zajedno. -dlučuju!e u ovom romanu u nekoj meta$izi#i bi bila neop&odnost ljubavi. Da bi se ivelo, neop&odna je ljubav. Vano je imati sposobnost i kapa#itet da voli. -naj koji nema tu mogu!nost, kod D. obično završava ili samoubistvom ili ludilom. tom smislu grada#ija ide od 4merdjakova, u kome nema ni trunke ljubavi, preko Ivana koji je više na tom višem stupnju jer više pri&vata ivot, ali završava u ludilu,. zatim Dimitrija, prestupnika, ali sa kalitetom ljubavi, koji bi trebao da završi u zatvoru, do Aljoše koji je oličenje an(eoske prirode i nekoga koji propoveda ljubav. %okazuje se da što manje preziremo svet, to je manje naše bi!e ugroeno. +ao glavni zastupni#i ove ideje su )osima i njegov brat 5arkel, koji je umro veoma mlad, sa 1 godina i upotpunjuju Aljošinu perspektivu. +ada mi imamo negativan svet prema drugima i prema svetu, onda imamo negativan odnos odno s i prema sebi. roman s eotkriva u tom paradoksu da
se bez njubavi ne moe iveti, ali da je u ivotu ljubav teško mogu!a. %ostoji obilje i bogatstvop sveta i mogu!e je prona!i i ljubav i zato se toliko i govori o njoj. 4ada je to snieno i pretvreno, ne u erotiku i pornogra$iju, jer je tu velika razlika. D. ovde kae da je praktično #eo roman odgovor na Ivanovu optubu protiv boga, to je pitanje zla i patnje u svetu, teodi#eja, #eli roman je vrsta odgovora, zato ne moemo tumačiti legendu van romana. Imamo trouglove, jedan trougao čine ateisti4medjakov, 7jodor i Ivan, zatim trougao raj koji simbolično predstavlja raj u očima D.)osima, 5arkel i Aljoša i kopča izme(u nji& je Dimitrije koji nosi i 4odomsku i rajsku ideju u sebi. -vi trouglovi se me(usobno dopunjuju i to su neke ivotne ideje, u tome i jeste prednost umetnosti u odnosu na $ilozo$iju, nije suvoparno i nisu to neke ideje koje zastupaju juna#i teorijski, nego i& ive. Dimitrije nije ubi#a, ali bi mogao biti ubi#a, to i on sam kae. 4ada što se tiče raja, to je jedna vrlo vana ideja Dost. i ona postoji od početka njegovog stvaralaštva sve do samog kraja i ovu ideju u +aramazovima zastupa zosimaon govori o raju koji se nalazi u čoveku, ako čovek izgradi odnos prema krivi#i, a to je ideja da je svako za sve kriv. on smatra da ova ideja vodi čoveka u raj. kada bismo pri&vatili ideju da je svako za sve kriv, svi bismo bili u raju, ovde se postulira opšta odgovornost i opšta krivi#a. +ae da !e svako oprostiti i da !e svako biti u raju i dolazimo do &armonije u me(uljudskim odnosima. -va idej ao opštoj odgovornosti i krivi#i, zastupa s ena 8 nivoa9 1. brat 5arkel, )osimin, koji umire s a1 godina i koji nije nikome ništa kriv, kao vrlo mlad se razbli i umre i nema nikakvu spolja gledano krivi#u. -n dolazi do te ideje prvi i do njega )osima dolazi do te ideje, a sama 5arkelova krivi#a je nejasna, ali on pred smrt dolazi do te ideje. )osimu zatičemo u manastiru, zamonašenog, kao star#a, ali on je bio o$i#ir ruski, bio je ba&at i u nekom trenutku iz te ba&atosti je išamarao svog slugu i u tom trenutku doivljaava neku vrstu prosvetljenja i odlazi na dvoboj i ne pu#a i ovaj ga promaši i on od tada menja svoj ivot. -n zapravo ozbiljno preuzima krivi#u na sebe, spoznaje, jer da bi nastavio po starom, moda bi bio ubijen, ali menja se, oprašta drugima i njemu se oprašta i tako dolazi do otkri!a ljubavi i raja koje opet nije mesto, ve! načelo. 're!a osoba koja je deo ove ideje je tajanstveni )osimin posetila#. -n dolazi kod )osime da se ispovedi. %riča vezana za njega je da je ubio enu koju je voleo, )osima je bio na pragu da ubije, ali nije to uradio. -vaj nije za to odgovarao i poverava se )osimi. 'aj čovek dolazi do te ideje, kae da je raj u svakome od nas prisutan, ali nije mani$estovan. Immao tu grada#iju od 5erkela koji ništa nije kriv, preko )osime koji je umalo kriv, do ovog čoveka koji je ubio enu koju je voleo. edini čovek koji ovu ideju nije čuo od )osime, ali je sam do nje došao je Dimitrije. -n u tom snu vidi bespomo!nost čoveka. -n sanja majku koja dri dete u naručju u...)ato je Dimitrije privilegovan, zato se )osima klanja Dimitriju na početku romana. +ae Dimitrije nakon tog sna da je svako za sve kriv, ako ništa drugo, zbog svog egpizma. -vim se postulira ta ideja koja se zove krila leptiraleptir moe ma&nuti krilima, to prouzrukuje vetar, a onda se to prenese u oluju. 5i proizvodimo zlo onim što činimo, ali i onim što nismo učinili a mogli smo. /ereagovanje na zlo, time što propuštamo nešto da učinimo činimo zlo. )bog toga treba oprostiti svima, ali to je ta boija odluka. *og je taj koji ima kapa#tet da sve oprosti. Ako bismo imali kvalitet oprosta i ljubavi, to bi bio neki konačni odgovor na sve ove dileme i IvA/-vu priču koju on iznosi u svom razgovoru sa Aljošom. %otrebno je da čovek izrazi svoju rajsku mogu!nost. :aj je sakriven u čoveku i pod odre(enim uslovima bi ve! sutra biop tu. %ostoji ideja da bi se raj mogao desiti za jedan dan, za jedan sat, samo kad bi ljudi riznali da su za sve krivi i da sve oproste, ali sa druge strane imamo i ideje o egoizmu kod Dostojevskom kada govori da praktično egoizam tu sliku koči. )lo u svetu koje se ne moe odstraniti prouzrokuje čovekl. ;ovek je kriv za sve. 5i smo deo te #eline, ali bismo mogli prevazi!i sve to oprostom, tako bi nama bilo oprošteno.
ČEHOV ;e&ov je i pripovedač, ali kratke $orme. %oznat je pre svega kao dramski pisa#, ali nije pisao te velike $orme, romane. :o(en 1<6=1>..%o pro$esiji bio je lekar i pisa#. %isao je pripovetke i drame i u jednoj i drugoj vrsti dao je svoj originalni pečat, uneo inova#ije koje do tada nisu postojale u tim knjievnim vrstama. *io je majstor
kratke novele, što do tada nije bilo u :usiji, a u oblasti teeatra, tvora# je lirske drame. 4ama ta sintagma je donekle protivrečna, ali znamo da postoji i mešanje rodova i davanju jednom rodu kvalitete drugog roda. )a *re&ta se tako(e kae da je tvora# epske drame, epskog pozorišta. ruskoj knjievnosti ;e&ov je vrlo značajna pojava i on je naslednik tzv. velikog realizma. 'u liniju on !e obnoviti, osvei!e i poveza!e je sa kasnijom knjievnoš!u, tako moemo re!i da je on most koji spaja knjievnost 1>. i ?= veka. :ealizam i modernu. -n baštini ideje i jednog i drugog. -n jeste moderan, ali nije odernista, on ne spada u modernističku knjievnost početkom ?=. veka. ;e&ov u tom smislu i nastavlja i negira realizam, prevazilazi ga na neki način i z anjega moemo re!i da stvara simboličkiu realizam, gde nije onaj mimetički prin#ip u prvom planu, to je opet neka vrsta lirskog, stilski& $igura koje unosi u prozu. -d realista unosi zainteresovanost za so#ijalne probleme, dobar je psi&olog, pruzima i religije &umanosti, čoveka koji je u prvom planu. +oristi se is redstvima simbolizma i impresionizma. +od njega imamo sintezu realizma i impresionizma. -n je rekao %otrebne su nove $orme, a ako i& nema onda ništa nije potrebno. +ae dakle da je potrebna nova $orma. -n 4'VA:/-4' %:I+A)@ -'V-:@/-, ':@)V@/- i u tom smislu je blizak realizmu i pokazuje naličja, skida maske, demaskira i ljude i doga(aje i situa#ije, u tom smislu je surovi realista. 'o nije ni blizu onoga što imamo u naturalizmu. -no što je za njega bitno je da je uspeo da na(e poeziju, simbolička poetska značenja i dramu u nečemu što je najbanalnije, najsvakodnevnije. -n je pisa# ti& naizgled trivijalni& značenja, ali u tome on pronalazi poeziju i pronalazi u tome odre(enu dramu čak i tamo gde je nema i da prona(e simbolična značenja. -n je bio lekar i zta njega se vezuju izjave da je medi#ina njegova zakonita supruga a knjievnost ljubavni#a. 4klonost i ka knjievnosti i prozi i drami on je ispoljio u ranoj mladosti i one su sastavni deo njegovog ivota, a ponekad je i potiskivao, jer je zara(ivao z aivot leče!i ljude. -no po čemu je ostao poznat su dobrim delom pripovetke, mada je teško danas razlučiti da li nam je ;e&ov vaniji kao dramski pisa# ili kao pripovedač. %aviljon br. 6 jeste jedna dua pripovetka, Dama sa psetan#etom, Vetropirku, ali najpoznatiji je ipak po svojim kratkim pričama, tu je uveo takve novine da danas moemo govoriti o ;e&ovljevskoj noveli. 'o je proza u kojoj je ;e&ov škrt ali potpun, daje nam malo, ali daje nam #elinu, za njega je jedinstvena dubina koju nam daje, bez obzira što opisuje jednostavne situa#ije, daje nam dubinu ti& doga(aja. -n je govorio da je kratko!a sestra talenta, to je bio njegov način pisanja, zato i jeste tvora# kratke novele i on smatra da iz priče treba izba#iti sve što je suvišno. /jegove čuvene izjave suako u prvoj glavi govorite da postoji puška, onda u drugoj glavi ona mora da opali u drugoj glavi, ako ne opali ne treba ni da bude pomenuta u tekstu. ;e&ov unosi manje isečke iz ivota i bavi se svakodnevi#om i likovi su prosečni ljudi i prosečne situa#ije. tome je razlika izme(u njega i klasični& ruski& realista. +od ;e&ova su primetne nedorečenosti i nagoveštaji, to je deo simbolističkog postupka. Immao simboliku, stezanje $orme iz koje onda proističe i mnogoznačnost. 7abula se tome podre(uje, briše se sve što je nepotrebno. -n voli nagle prekide, sugestije, slui se nekim te&nikama kojima se slui i muzika, to je taj lirski kvalitet koji preuzima. *itno se udaljava i od romantizma, od obilja motivima, ali i od realističke opširnosti. Dosledno primenjuje prin#ip objektivnosti i iščezavanja autora. ovorio je da delo treba da bude izrazito saeto, smelo, originalno, da se kloni šablona i da bude iskreno napisano. /a njegovo pisanje je značajno to što je bio lekar, čovek naučnik i on je poredio i govorio da pisa# mora da bude objektivan kao &emičar. )alago se za impersonalnost pis#a, za neličnost pisva, to je slično 7loberu i da izbegava svaku subjektivnost. -n naglašava da to nije ravnodušnost. %isa# ulazi u druge ljude, nji&ovu kou i pokušava da prikae svet prema nji&ovim, a ne svojim obličjima. -bjektivnost za njega znači iščezavanje autora, a time i aktiva#iju čitao#a, gledao#a. -n kae u tom smislu.&teli biste da kad slika konjokradi#e govori kra(a konja je zlo, ali to je i bez mene poznato, neka porotni#i osu(uju konjokradi#e, moje je da pokaem kakve su. -bjektivnost nije samo elja da se pisa# zaštiti od subjektivizma i tenden#ioznosti, ve! i od rasplinjavanja. )bog $orme kratke on pokušava da bude objektivan.-bjektivnost znači i angaovanje i koautorstvo čitao#a. /edorečenosti iz teksta trai aktivnog čitao#a. Ipak, kod ;e&ova nemamo tu odernističku krajnost i objektivnost, tu vrstu bezličnosti i impresionizma koji !e na neki način dovesti do dezintegra#ije umetnosti. -n
ne uništava $abula, modernisti uglavnom unoištavaju, njegova $abula je samo minijaturna. -n u $ragmentima i daje priču i kodnjega je priča uvek podre(ena slikanju karaktera i dočaravanju atmos$ere. 7abula je podre(ena njegovom glavnom #ilju, a to je udubljivanje u njegov unutrašnji ivot, ;e&ova zanima psi&ologija junaka, ono što je nepoznato. /jegove priče odlikuje kratko!a, jednostavnost i smisao za detalj i prime!eno ja da one prividno nemaju ni šočetak i ni kraj, poredili su i& sa kornjačom koja uvlači glavu i rep u oklop, ali to ne znači da i& nema. ;e&ov voli tzv. muzički prosede. Voli nagle prekide, zvuke, zvu#i su jedan od sastavni& delova i njegovi& drama. -n je umeo da običan razgovor i svakodnevnu uličnu s#enu uzdigne na nivo velikog umetničkog dela. /jegovi juna#i su po pravilu mali, obični ljudi, ni po čemu se ne izdvajaju. /jegove priče je teško grupisati i kategorisati, jer su to teme iz svakodnevni#e, ali ipak kao da se izdvaaju odre(eni #iklusi, uslovno rečeno. 'ako imamo priče o selu ili provin#iji, 4elo, zatim o inteligen#iji, Dosadna priča, o lekarima, /eprijatnost, %aviljn br. 6 a i Vetropirka, zatim o činovni#im ai birokratiji, ovde se vidi da baštini tradi#iju ogolja, ovde koristi jedan od osnovni& motiva smešnog, a to je nesklad izme(u vanosti koju jedan čovek pridaje samom sebi, i sa druge strane njegova potpuna nevanost i ništavnost. tom smislu ostaje realista. /ekad samo da nešto neobično. 'akve su priče činovnikova smrt, +ameleon, d@ebeli imršai, )ločin sa predumišljajem i posebno ga interesuje uti#aj čina i zbvanja na čiveka i tako(e se bavi temom tog stra&a potčinjeni& od pretpostavljeni&. 'aj stra& ra(a kameleone koji se prilago(avaju svakoj reak#iji svog nadre(enog. -sim ovi& pripovedaka, imamo i o ljubavi i braku, 3ena, Vetropirka, zatim o prirodi i ljudima o njoj, 4tepa, dua pripovetka, zatim priča o de#i, de#a su bila neki njegov posebni senzibilitet, to su npr. +uvari#a s eudaje, mala šala, Dečurlija, /joj se spava. 4pe#i$ičan je &umor. 'o je vana odlika i njegovi& drama. -n se kre!e od onog #rnog &umora pa do sentimentalnosti, posebno u pričama o de#i. če&ov ide dalje od tradi#ije u gra(enju komični& situa#ija. -bično se komika gradi na nezgodama, nesporazumima, itd. 5ešutim, ;e&ov komiku gradi na neskladu izme(u intimnog doivljaja sveta i njegovi& spoljni& mani$esta#ija i tako(e na ljudskim mislima i ose!anjima. nekim pričama on eli da nasmeje čitao#a, a u drugima da ismeje pojave. +ada ismeva pojave, to su pre sveg ala, primitivizam, parazitske navike, malogra(anska ljubav, miraz, brak iz računa, poltronstvo, protek#ije i sudstvo. 5e(utim, postoji posebna vrsta pripovedaka gde je &umor veoma direktan, ali imamo i priče sa direktnim &umorom, s tm što one ostavljaju gorak ukus ustima. /ema kod nejga rableovskog, osloba(aju!eg &umora. Imjau lirski e$ekat, tragičnu viziju sveta i pritajeni &umor te najpoznaijBe priče. -vde prevladava pesimizam i pokazuje se koliko je duboka ljudska patnja. una#i ovi& priopovedaka imaju realnu per#ep#iju svet aoko sebe i zbog toga su tragični. -ni ustvari uvi(aju lkjudsku glupost i kroz svoja razmišljanja daju oštru kritiku sveta, to je svet koji se gradi na nepoštenju, sebičluku, itd. +od ;e&ova je česta i produena meta$ora. -n pripoveda o spoljašnjim doga(ajima, ali to čini tako da se podrazumeva nesklad sa onim što se doga(a. 'aj nesklad i stvara tragično. 'ragičan svet ;e&ov stabvlja u okvire banalni& situa#ija. anti#i smo imali dosta tragedija, i kod šekspirovskoj, ali ovde imamo tragediju i tugu u okviru banalne svakodnevi#e. -vde je tragedija u nama, a ne izvan nas.5oe postojati ako se ne desi velika tragedija, kao smrt blinji& npr. ;e&ov otkriva i duboke, ponekad nesvesne pro#ese u ljudskoj psi&i i ono što je u dubini duše, ali on izbegava opasnost da primeni neko samootkrivanje lika ili da o#rta okolnosti. +od njega nema analize likova, analitičkog gra(enja likova, ve! se lik sam otkriva. Detalji saeto prikazuju suštinu. %aviljonu br. 6 imamo detalje sobe, bolesnika, itd. %odjednako su vani i drugi kvaliteti, mirisni, auditivni i vizuelni. Imamo io miris i zvuk koji kod ;e&ova igraju veliku ulogu. ;esto su to neki miris...+arakteriza#ija je spe#i$ična, kre!e se kod imenovanja, zatim tu je spoljašnji opis, po pravilui ;e&ov se zadrava na nekim detaljima#rven nos, visina, debljina, bezličnost, a osim tog imenovanja imamo prikaz istorije junaka da bismo došli do prikaza unutrašnjosti, a unutrašnjost se prezentuje kroz stavljanje junaka u odre(eni kontekst, u sredinu koja ga okruuje, ili se opet to daje kroz odnose sa ljudima koji ga okruuju, kroz unutrašnji monolog junaka. nutrašnji monolozi su karakteristični, dati su kao isprekidani govor, u.m. se korsite kada postoji neka napetost. 4itni#e na koje smo oguglali i koje ne prime!ujemo zatrpavaju krupna pitanja i dileme. Velike istine i pravi ivot. ;e&ov daje tu neku praznu $ormu
ivota i smrti i to su neka dva $iksna pola ;e&ovaivot i smrt i prazna $orma koja i& ispunjava. -n govori da je ivot zamenjen neivotom, ponovo ogoljev atradi#ija. *i!e je nebi!e ako ivi na taj način, me(utim ti njegovi juna#i iskreno pate. -ni nama jesu smešni ali to ne umanjuje iskrenost te patnje.
Dama sa psetancetom je po osnovnom motivu juavna pripovetka. Ima dosta sloenu strukturu, izme(u pripovetke i kra!eg romana i razvijen je psi&ološki plan i razvijena je dramska komponenta. %rimaran motiv je zasnovan na jednoj avanturi, dato je renovirano letovalište u :usiji i tu se vide gavni juna#i i tu se odvija nji&ova priča, nji&ovi sastan#i, rastan#i, čenje, susreti. %ripovedač kae da urov ima dva ivotajedan javni koji svi vide i tu je dsve kako treba, to je ivot pun konven#ija i lai i to je ivot sličan ljudima iz njegove okoline. Drugi je taj koji vodi tajno, i tu je sve ono u čemu je iskren i gde sam seme ne obmanjuje, gde čuva jezgro svog ivota. -no najvanije u junaku dešava se krišom od drugi&. -n skriva istinu i onog pravog sebe i samo u tom ivotu ivi ono što zaista jeste. %o sebi sudi i po drugimai uvek misli da se kod svakog čoveka pod koprenom tajni ivi pravi ivot. ;e&ovkod svakog čoveka pod koprenom tajni...I sam je ;e&ov svestan da se kod svakog čoveka krije neka tajna. 'a ljuska, koprena, je $utrola u kojoj se skriva i glavna junakinja, Ana 4ergejevna, i ona se krije od mua i sredine. -ni su svoje ličnosti raspolutili i razdvojili da bi mogli i da ive u svakodnevi#i i ovaj motiv razdvojenosti je značajan u pripove#i jer se on oslanja...'ako se pripovedanje deli na dva prostorna okvira, dva grada. Istovremeno je i $abula razbijena, tako da se nekim aso#ijativnim vra!anjem iz sadašnjosti u prošlost, odnosno sa alte u 5oskvu i %etrograd. 'e bočne aso#ija#ija, osim što razbijaju $abulu, postaju i neka vrsta veze. -ne postaju spojni#e, vremenske i prostorene, ali i pejzai, dvojnost karaktera..'o i razdvaja, ali i ujedinjuje priovetku. 4apajaju se dva plana ličnosti, dva plana radnje, dva prostorna plana. 4v eje u trom smislu duplirano. 4 tim u skladu, ;e&ov koristi i dva stila. Vlada realističan i romantičan stil. :elaističan suv, škrt, a ovaj drugi melodičan, melodramičan. %rvio se odnosi na njei&ove ivote u svakodnevnom svetu, a drugi se odnosi na nji&ove susrete na alti. -tuda imamo i taj dvostruki ton pripovedanja, s jedne strane lirski, s druge strane epski. "irski ton dominira #elom pripovetkom, pretapa se u taj elegičan ton. Intenzitet emotivnog plana ostvaruje se nizom...Imamo kontraste izme(u junakaon je iskusan u prevari, njoj je to prvi gre&. %si&ološki plan se ostvaruje onim što se dešava posle rastanka, reak#ije i ono posle nji&ovog susreta menja to što se dešava u njima. /ji& daljina zblii još više i onda se avantura nastavlja, tako što se vodi dvostruki ivot. Istina, poezija i banalost se stano u priči prepli!u ali su i u kon$liktu. -no što je obično i poetično se sudaraju i lepota i banalnost se tako pokazuju kao nerazdvojni, ali su sa druge strane i u sukobu. 'ako(e se tematizuje s&vatanje prirode i čovekovog statusa u njoj, odnos muškar#a i ene, odnos čoveka i njegove tajne. 4v eovo je dato i povezano sa jednom širom slikom, a to je ose!anje kraja veka, ose!anja ljudi koji ive pogrešne ivote. ;e&ov ovo uokviruje i predočava jednostavnim slikama. *oje su dosta blede, dominira olovno siva, nešto što je magla, zamagljenost. 'o se pokazuje u sobama koje su zaguišljive, na uli#ama gde je podignuta prašina, pejzai su gotovo večernji, more je tamno i neprozirno. +roz neke prirodne i spoljašnje elemente, on sugeriše na sve ovo i u svakodnevnom ivotu u vek se pokazuje neka učmalost, neki zid, sve je sivo i učmalo. on po pravilu svoje lirske minijature daje kroz impresionističke slike ljudi i pejzaa. kod njega je priroda uglavnom tuna i on nastoji d aistakne neobičnost običnog u prirodi.
Paviljon br. 6 bavi s ejednom od osnovni& tema iz ivot atzv. mali& ljudi i nji&ovi& nezgoda. -n na nekim sitnim slučajevima gradi sie i ponekad lišava priču sadrine, svodi sve na atmos$eru. Imamo doktora 0to je jedna pojedinačna, privatna i nimalo ..sudbina. -na je na neki način i paradoksalna i $antastična, ali se ukazuje na :usiju. )bog šireg značaja je toliko značajna. 'o je priča o ludni#i, duševnoj bolni#i, ali se odnosi pre svega na atmos$eru u :usiji, ali ne i na ivot kao takav, ne na #eo ivot nego na jedan segmetn ivota. 7ovori o odnosu iluzije i
realnosti i neke raspetosti čoveka izme(u onoga što eli i moe. %ripovetka je dua, ali imamo mali broj likova, tu su praktično likovi lekara..i njegovog pa#ijenta :obova. %ominje se i dva lika..%rem a;e&ovljevom opisu, t zgrada se ne razlikuje od tamni#e, opasana je gvozdenim šipkama, mnogo su više zatvoreni bolesni#i nego što su lečeni. %rema tom opisu, bolnička zgrada se ne razlikuue od zatvora. Imamo studenta koji pati od manije gonjenja i on je smešten tu. njegovim mislima u srednini koja je jeretička zapravo je izvor stra&a. ;e&ov bez nekog poniranja i dubine prati $aze razvoja oboljenja ovog, on sre!e dvoji#u robijaša i pomisli kako i njega mogu u&vatiti i zarobiti. "ekar je jedan kompleksan lik, predstavljen je kao pametan, dobar, &uman, ali je njegov problem što je bezvoljan, neaktivan, melan&oličan. -n čita knjige i bavi se nekim apstraktnim pitanjima, zavisnosti čovekove slobode od objektivni& okolnosti, bolom, jer i sam je neaktivan pa je sklon takvim pitanjima.
