Rođen je 1821. umro 1881. Dostojevski i Tolstoj su predstavnici visokog realizma u Rusiji. Izmučen životom umire veoma mlad. omo!u čulne stvarnosti žele da izraze du"lje aspekte života. #ave se večitim pitanjima. $aokupljeni su mislima o #ogu. %asuprot engleskom romanu koji je svetocan& ruski je roman okrenut #ogu. %ajpoznatija dela' $apisi iz podzemlja& pripovetke()an sme*nog čoveka i +rotka ,ona se u"ija sa ikonom u rukama-. rukama-. etiri velika romana ima Dostojevski Dostojevski i kao takva su i poznata' $ločin i kazna& Idiot& $li dusi i #ra!a +aramazovi. očeo je da stvara pod okriljem naturalne *kole. / romanu #edni ljudi govori o otuđenju ličnosti i težnji izjednačenja sa sredinom. Roman čita #jelinski i očaran je ovim romanom& međutim slede!i roman Dvojnik razočarava teoretičare jer je to psi0olo*ki roman a oni su za socijalne teme. si0ologija je glavni kvalitet Dostojevskog. i0ail #a0tin je poznati teoretičar književnosti. %apisao je knjigu o Ra"leu& a pi*u!i o Dostojevskom napravio je jednu pose"nu teoriju romana. T aknjiga se zove ro"lemi poetike Dostojevskog i tu je on izneo tezu da je on on tvorac jedne pose"ne vrste romana koji on naziva polionijski roman. 3n polionijski roman posmatra kao jednu pose"nu književnu strukturu i suprotstavljamo ga monolo*kom romanu. / monolo*kom romanu se daju različite& tuđe tačke gledi*ta& sa njima se polemi*e i one se onda od"acuju i to se čini niom različiti0 instrumenata. 4utor svaku tačku gledo*ta koju ne pri0vata od"acuje i stavlja svoj glas iznad. $ato kažemo da je monolo*ki& jer glas autora vlada svim drugim glasovima. 5edan lik može zastupati neke ideje& ali !e autor te ideje prekriti. +ada je neki iskaz& na ideolo*ki iskaz& nepri0vatljiv piscu& autoru& on ga daje kao iskaz određenog junaka& kao deo karakterologije& deo ika određenog književnog junaka i takvi likovi su potčinjeni onom glavnom glasu koji nudi autopr. )ve je podređeno tački gledi*ta autora. Dostojevski uvodi jedan sasvim novi tip romana i tu možemo govoriti o kopernikanskom o"rtu,ne okre!e sunce oko zemlje& zemlja oko sunca-. Dosatojevski na jedan sasvim nov način organizuje novu knjiđevnu celinu& ali ima neke svoje preteče. %emamo junake koji su kao u monolo*kom romanu& npr. Tolstoj. Tolstoj. %eopredme!eni junak kod Dostojevskog postaje pravilo a ne izuzetak i različiti glasovi& tačke gledi*ta junaka su dati uporedo i svi ti glasovi su ravnopravni. %ema nijedne dominanatne tačke gledi*ta. Ranije je pisac govorio o junaku& a sada kod Dostojevksog možemo re!i da pisac govori sa junacima& ne govori o njima. To je su*tinski odnos dijaloga. Dijalo*ki i ravnopravamn odnos između pisca i junaka. )ve te ideje postoje ravnopravno i one daju određenu celinu. +od Dostojevskog samosvest junaka nije samo trenutak u delu pa !e on "iti po"eđen nekim drugim glasom& nego je samosvest dominantna umetnička konstrukcija. )amosvest je jedna od odlika junaka& cilj& ne samo ne*to *to se javlaj pa i*čezava. i*čezava. %jegovi likovi nikad nisu za"r*eni iznutra& jer ni samosvest samosvest ne može da se zavr*i iznutra. iznutra. 3n uspeva da od svoji0 junaka napravi su"jekte& a ne o"jekte. Iz te samosvesti proizilazi i nezavr*enost& neodređenost junaka i nji0ova nepredvidivost. nepred vidivost. 3ni su slo"odni slo"od ni i teorijskim jezikom rečeno& oni su u nastanku likovi. Immao mno*tvo mno*tvo ravnopravnij ravnopravnij samosvestio samosvestio i jedan ravnopravan svet. +arakteris +arakteristika tika D.i0 junaka je da su oni nosioci nosioci ideja ali su apsolutno neoristolju"ivi& kako kaže 4ljo*a +aramazov 6njima nisu potre"ni milioni& njima je potre"no pro"lem da re*e. Dakle& oni imaju neku ideju i nije mu potre"no nikakvo osvajanje sveta sa tom idejom& ve! žele da re*e pro"lem koji imaju. $a D. je karakteristično da uvek daje junake koji su na pragu sud"onosne odluke& uvel su junaci u trenutku krize& neodlučnosti& kada se lomi i presuđuje. 3n na neki način stavja likove u neku vrstu ekstremni0 situacija i gleda kako !e se posmatrati. 5unaci nikad nisu podređeni i nikad ne daje ne*to *to je čvrsto i sigurno. Tako su dela D. ustvari dijalo*ki usmerena i jedna od ključni0 reči kod #a0tina jeste dijalog. ostoje masovne scene kada se dovedu svi junaci koji su "iutni u sceni i imamo mnogo dijaloga("ra!a karamazovi(početak i uglavnom su te masovne scene scene skndala. Dijalog je veoma važan jer je i samosvest dijalo*ki usmerena. Dijalog nije sredstvo otkrivanja& ve! u dijalogu dlazimo do onoga *to jesmo& ne samo za se"e& nego i za druge. 3sim toga& kroz dijalog se sprečava da se su"jekat opredmeti& da likovi "udu su"jekti& a ne o"jekti. Inače taj dijalo*ki odnos znači d apriznajemo ravnopravnost& slo"odu "i!a i
ličnosti i zato su kod D. veoma česti i "itni dijalozi i scene gde se junaci sučeljavaju jedni sa drugima. /pravo to omogu!uje mno*tvo potpuno ravnopravni0 glasova. D. ima cilj da pronađe čoveka u čoveku& d aizađe u prvi plan ono *to je ljudska dimenzija i zato za njega kažemo da je jedan od najve!i0 psi0ologa i to pre nego *đto je do*lo do raz"oja psi0ologije. %jemu je "ilo važno da junaka oslo"odi čvrsti0 kategorija i čvrsti0 sižejni0 okvira. $ato s ekod D. ne pojavljuje junak kao muž& vrat& roditelj& ne kao jedna uloga& nikada nije svodljiv na samo jednu ulogu& ve! je junak uvek jedan glas. olionija(vi*eglasje& preuzet iz muzike. +od D. ima dosta i spolja*nji0 i unutra*nji0 dijaloga. 5er junak i kada vodi monolog on se preispituje& zato on vodi unutra*nji dijalog& a ne monolog. )amosvest je antipod svakoj zavr*enosti& suprotnost i zato je važna kod D. od njega je "itna i koncentracija likov ai radnje(često su ti njegovi romani o"javljivani u periodici& u nastavcima i zato je i radnja zgusnuta& da zainteresuje čitaoce. +od njega nema ideja koje se rađaju& koje nastaju u toku same radnje& nego kada se pojavi junak& pojavi se i ideja. Ideje stupaju u roman zajedno sa junakom i stupaju u radnju kao ve! gotovu. %emamo to neko građenje romana po principu geneze& razvoja& neku evoluciju kao kod 7etea& ve! postoje ideje jedna pored druge. $ato su junaci oslo"ođeni kauzalni0 odnosa& i zato junaci Dostojevskog nikada ne tumače "iograijom& pro*losti ili sredinom. $a romane D. op*ta odlika je mno*tvo likova& koncentracija radnje i "rzina. Takođe jedna od odlika u romanima D. je da svi znaju sve o svima& *to je nemogu!e. eoma su česta suočavanja likova i to se o"ično de*ava u masovnim scenama. To svakako u"rzava radnju. 3vu odliku u romanu D. #a0tin o"ja*njava tim karnevalskim ose!anjem sveta gde postoje ljudi iz različiti0 slojeva& godina i uzrasta i onda se oni na jednom malom mestu z"iju. 3vaj tip romana koji je D. ustanovio& polionijski roman& postaje jedna vrsta gnoseolo*kog instrumenta& da "i se doslo do druge strane "i!a& samosvesti. +od D. te neke ideje koje su "ile monolo*ke sada gu"e zatvorenost i stuopaju u ravnopravan dijalog sa drugima. D. je izvrstan psi0olog i u tome jeste verovatno njegova veličina i danas& on proučava i du"lje slojeve egzistencije& psi0olo*ke& socijalne& teolo*ke prirode. #avi se ontologijom(postojanjem. 3vaj roman podrazumeva siže koji je li*en svi0 drugi0 unkcija& nemamo unapred utvrđene sižee& čovek odnosno junak je stavljen u različite situacije& zato su važni ti granični trenuci koji otkrivaju junaka. %ovi tip romana osim sižea podrazumeva i vi*eglasje& i parove junaka& junake koji su sučeljeni& kontrastirani& ili dijaloga. Tako npr. u #ra!i +. imamo Ivana i đavola sa jedne strane& đavo je ne*to unutra*nje& ne vi*e kao kod 7etea. ) druge strane Ivan i )merdjakov& zatim parove junaka Dmitrij i 4ljo*a ili kada je reč o $ločinu i kazni Raskoljinikov i ... Takođe osim sižea& imamo i dosta puta pomenut djlog. )am D. je dao deiniciju svog stvarala*tva( u punom realizmu na!i čoveka u čoveku. ) tim *to D. je pred kraj života rekao(da sam psi0olog& nije istina& ja sam realista u vi*em smislu& prikazujem sve du"ine ljudske du*e. 3vo nam govori i *ta sam D. misli o se"i& od"ija da je psi0olog& jer je psi0ologija u to vreme "ila samo psi0ologija svesti& nije jo* 9rojd o"javio svoju knjigu i nismo imali psi0oanalizu& podsvest& nesvesno. D. je "io protiv povr*ne psi0ologije toga vremena i preteča je du"inske psi0ologije& ps. nesvesnog To je neka vrsta psi0olo*kog& meta& nad realizma. $ato i kažemo za D. i Tolstoja da pripadaju visokom realizmu. )voje interesovanje za psi0ologiju junaka D. ostvaruje na vi*e načina( 1. daje kompletan& "ogat unutra*nji monolog(tako dopiremo do psi0ologije junaka& a najprimetnije u $ločinu i kazni 2. kroz dijalog(rasprave sa drugima& tu se ogleda psi0ologija junaka :. tre!i dosta važan& se!anja& snovi i 0alucinacije& recimo veoma su značajni Raskoljnikovi snovi. +od 0alucinacija je najvažniji đavo sa kojim razgovara ian +aramzov ;. kroz prikazi"anje atmosere kod junaka& prikazivanje te pozadine& enterijeri su "itni. u tom smislu postoje toposi motivi kod D. imamo često ponavljanje i ono *to se zovu opsesivne teme koje se često ponavljaju& neki od ti0motiva su o večitoj tragediji čovekovog postojanja& govori se o op*toj egzistenciji čoveka. esto se govori o čoveku koji
nije samostalan& ostvaren kao celovito "i!e. esto se javljaju ljudi kojima je dostojanstvo povređeno& mogu "iti krotki& kao )onja armeladova iz $ik& 4=%I& +43 Raskoljnikov. ostoji i tre!i tip ljudi čije je dostojanstvo povređeno& to su zli ljudi & mračni& )vidrigajlov& npr. ?to se tiče najče*!i0 motiv akoji prožimaju sva dela& imamo motiv dece koja pate. To su Isusove reči iz jevanđelja& kod D. je to najteži gre0(onaj ko uvredi dete& onaj ko na "ilo koji nači oskrnavi& povredi& ogre*i se o dete. esto imamo motiv slučajne porodice(porodica u kojoj ne postoje čvrste porodične veze& kao da su slučajno spojeni u smislu raspadnute porodice. $4TI imamo jedan njegov roman(oniženi i uvređeni& to je jedna od njegovi0 glavni0 tema i tako su podjednako snažni i uspe*ni i zakon samoodržanja i samouni*tenja. $atim motiv do"rote. %pr.& )onja armeladova. 5edan od česti0 motiva je lju"av između starca i devojke. atnja dece je jedan od važni0 pro"lema i ona je deo *ire teme& ljudske patnje& a D. se opredeljuje da naglasi patnju dece jer je to naj"olnije jer deca su čiste du*e i ničim to nisu zaslužila i on čak kaže da vra!a "ogu ulažnicu u raj ako se ona pla!a jednom dečijom suzom. To su pitanja teodiceje& opravdanosti postojanja zla. 5o* jedan važan motiv je motiv lepote i tu se jo* jedna rečenica pominje(lepota !e spasiti svet& to je rečenica iz Idiota& koju govori knez i*kin& međutim& i ova ideja se mora staviti u kontekst u kojem stoji u delu. Devojka kaže i*kinu da ne govori te gluposti kao <=3T4 @= )4)ITI )=T. i*kin je napravljen po uzoru na Arista i ima elemente Don +i0ota. Inače je Dostojevski o"ožavao )ervantesa i Don +i0ota. 3vu ideju o lepoti D. je preuzeo od ?ilera& lepota je kod njega jedina poetička norma i smatra i D. sa ?ilerom zajedno da je to potre"a čoveka& egzistencijalno potre"no& kao 0le". D. stupa u dijalog sa nekim socijalističkim idejama& sa nekim političkim koje su "ile aktuelne i postavljalo se pitanje u $lim dusima da li je čovekui potre"nija adona ili ča*a& to je ta dilema o praktičnosti. D. polemi*e sa nekim idejama koje su tada vladale& sa tim pragmatizmom koji zastupaju praktičnost. )a drge strane& D. zastupa ideje lepote. 3sim toga&on zločin tretira kao etički pro"lem. ostavlja pitanje da li je mogu!a samilost prema gre*niku. +od njega je socijalni aspekt važan& ali nikada nije presudan. )ocijalni aspekt se prikazuje kroz "edu& alko0olizam& prostituciju. +ada D. i govori o ovim temama& govori o čoveku i o tome koliko on može da podnese "edu& nema*tinu itd. D. nije "io do"ar stilista& njemu je "ila mnogo važnija sadržina od orme. D. kaže ovek je tajna i zagonetka i ako ceo život provede* o odgonetanju te zagonetke& nemoj re!i da si uzalud potro*io vek. +onlikt je to *to dominira svetom& ali je njegov ideolo*ki stav 0umanizam. Imamo i snažnu o"jektivizaciju& kratak vremenski tok z"ivanja i često je primetna težnja za slo"odom koja je u prirodi čoveka. )tejner o Dostojevskom 3snovna njegova ideja je da je Tolstoje epski& a D. dramski pisac. ideli smo da kod D. vladaju suko"ljavanja junaka& napetosti& dok je kod Tosltoja epski pristup. 3n govori da D. primenjuje dramske principe(važnost suko"a& krajnje napetosti& dramatični događaji i skre!e da svaki od ; velika romana D. se kre!e oko u"istva ili u u"istvu dostigne vrs0unac& radnja je z"ijena i data je u najkra!em vremenskom razmaku. / #. +aramazovim se sve de*ava u pet dana. To je to dramsko vreme& vreme gde su date krajnosti. Dostojevski je inače građu skupljao iz novina. )va argumentacija je uzeta iz dnevene *tampe toga vremena... $ločin i kazna su prvi u nizu tzv. veliki0 romana D. a #ra!a +. poslednje. I tema i siže su ovde dati u naslovu(re! je o zločinu i kazni koja z"og tog zločina sledi. 3vde imamo i taj realistički aspekt gde se daje 0ronika velegrada. 3vaj roman možemo posmatrati i kao socijalni i kao kriminalistički i kao idejni. Idejni jer Rsskoljnikov u"ija jer ima ideju. ožemo re!i i da je to ilozoski roman i psi0olo*ki& a ako posmatramo sa aspekta drame& možemo re!i da je tragedija jer govori o patnjama jednog mladog čoveka. e!ina dela D. direktno ili indirektno ima temu zločina ili kazne. +od Dostojevskog je taj kriminolo*ki kompleks važan i on neprestano ponavlja u svojim romanim aove iste teme i motive& tzv. opsesivne teme. arsel rust je tvrdio da "i se svi romani D. mogli nazvati zločin i kazna. 3n i ovde primenjuje ono *to !e primenjivati i u drugim romanima& a to je...to je pose"no upadljivo sa
Raskoljnikovim. R4)+3<5%I+3 5= 3=+ +35I BII / R4)+3
da povrsti svoju slo"odu. veruje d a!e kao *to je lazar ustao iz mrtvi0& i ona mo!i da "ude čista& oči*!ena&mada se "avila prostitucijom. +atarina Ivanovna ne veruje ni u čudo i ona potiskuje svojom po"udom veru a prilikom umiranja od"ija da se ispovedi *to govori o nedostatku vere u njoj. 3vde je svakako jedna od najvažniji0 stvari u romanu osvetljavanje psi0olo*kog stanja u"ice. 3n nam otkriva neke važne inormacijeo odnosu samou"ice sa drugima& o njegovom samootkrivanju& njegovim gre*kama. si0ologija s erazotkriva kroz izjave& oma*ke& i kroz snove i kroz autorske inormacije. 3vde je psi0a osveteljena iz perspektive zločina. R. "iva od"ačen od dru*tva. ...on ima originalnu zamisao& ima plam u"istva& ali su prisutne i sile otpora& paralelno se javljaju otpori i preispitivanje granica ljudske mo!i. on sanja detinjstvo. to je nek o rajsko stanje gde nisu postojali ti konlikti. on stavlja se"i na taj teret teorijski ali ne!e mo!i da to nosi. takođe imamo to sanjaje detinjstva& daje se scena kad aje jo* dečak i kada ga otac vodi za ruku ili na primer sanja nakon ovog sna egipat i aričku oazu. to je mrina oaza koja je na suprot njegovom trenutnom psi0olo*kom stanju& a to je nemir z"og planiranja u"istva& imamo i vremensko i prostorno udaljavanje od toga. okazuje s e"ekstvo iz tog vremena i sa tog mesta. +ada je reč o snovima& imamo pet raskoljinikovi0 snov ai jako važna tri sna svirdr... iz iste no!i. Takođe vidimo kako je rastrojen pred u"istvo jer misli na sitnice ali pravi krupne gre*ke. on se ne!e gotovo se!ati eliza"ete& on zločin vezuje samo za zelena*icu. "a"a je od početka "ila deo njegovog plana& ali za eliza"etu ose!a ve!u krivicu jer nije planirao da nju u"ije. osim toga& zelena*ica je oličenje zla i za nju ima argumente za*to je u"io. D. "ira vrlo negativnu junakinju koju !e Raskoljnikov u"iti koja ne izaziva nikakvo sažaljenje. 3n ima vneku vrstu opravdanja za*to je u"ija za nju& ali za njenu setsru nema. $atim imamo samo izvr*enje u"istva gde se otkrivaju neke nesvesne gre*ke. Raskkoljinikov za"oravlja da zatvara vrata& tzatim pruža svim tim postupcima dokaze protiv se"e. / njemu su suprotstavljene nesvesna težnja da "ude otkriven i svesna težnja da izvr*i zločin. I etrovič& inspektor koji vodi istragu je takođe odličan psi0olog. 3n ne 0apsi Raskoljnikova& jer "i 0ap*enjem umirio njegovu potre"u za kaznom. 3stavlja ga na slo"odi je r zna da !e on sam do!i. +ada je na slo"odi& Raskoljnikova muči savest i ne!e imati mira sve dok ne prizna *ta je uradio. ostoji snažan sudija u samom čoveku i ne postoji samo spolja*nji sud& nego i onaj unutra*nji. )am zločinac name!e se"i određeno ispa*tanje i traži kaznu. ?to se tiče situacije posle u"istva& on nastoji da ne otkrije zločin. Tu je zanimljiv razgovor sa policajcem& gde se daje lucidna psi0olo*ka sudija i jednog i drugog. Raskoljnikov pose!uje ponovoo stan i kaže da to čini svesno i raspituje se. 3n poku*ava da "rani svoju egzistenciju& međutim& njegov razum je neeikasan. #a"a je sim"ol zla& ali ona postaje žrtva a Raskoljnikov koji je sim"ol slo"ode postaj edželat. Imamo kontrast početka i kraja sižea. %a početku imamo u"icu iz idejni0 po"uda& a vidimo i da se %apoleon na kraju sam predaje i prima patnju& tj. kaznu koja je zaslužena& zatim imamo motiv da pala žena diže druge iz pada()onja ermeladova. 4moralista& )vidrigajlov& zavr*ava na kraju kao do"rotvor. #ra!a +aramazovi ..3nje 0edonista& onaj koji uživa u svim čulnim zadovoljstvim ai ni*ta mu nije sveto. )vredjakov je oso"a koja je rezultat silovanja. rikazan je tako da postaje prirodn cilj u"ilačke pomisli& kao i "a"a zeena*ic au $ločinu i kazni. $a njim niko ne!e žaliti. 4ljo*a žali samo z"og Ivana i Dimitrija& ali ne u su*tini z"og oca. %e može da opravda u"istvo& ali ne žali 9jodora i0ailoviča. )ve počinje tom svađom sa Dimitrijem. %akon smrti njegove majke..Tako počinje suko" i on !e ..oput one odvratne "a"e zelena*ice& žrtva je vredna prezir ai prikazan je kao da nema u se"i ničega ljudskog& ali se postavlja pitanje da li se takav čovek sme u"iti i odgovor je ne. %ajstariji sin ima 28 godina i dosta je sličan ocu po tom čulnom& zemaljskom& strasnom ocu& ali je ipak i drugačij. 3n voli život i ima neke druge crte koje ga "itno razlikuju od oca. 3n jeste sposo"an za zločin& ali je soso"an i za velikodu*nost. 3n je i čovek gre0a i čovek lepote. To !emo deinisati i jednom metaorom. / njemu ima po0ote& strasti i to je ta karamazov*tina& ali Dimitrije želi i lju"av. To se vidi po tome *ta junaci
čitaju& on zna napamet ?ilerove Raz"ojnike. ?iler je romantičarski pesnik& pisac i ima celu tu poetiku vezanu za slo"odu& lepotu& lju"av. To nam dosta govori o karakterizaciji lika. Dimitrija muči velika strast prema 7ru*enki i govori o toj lepoti koja je za njeg ai stra*na i užasna i govori da sve protivrečnosti žive zajedno.3n nosi dva kontrasta u se"i()odonu& ali i ideal adone& ne*to najuzvi*enije i najprljavije& najnegativnije& i onda kaže Dimitrije da je stra*no kada neko ima u se"i veliki suko"(razapet je između madone i sodone. 3n kaže ?irok je čovek& ja "i0 ga suzio. to se odnosi samo na junake tog tipa.
ilozosko. / tom razgovoru Ivan kaže 4ljo*i da ne razume kako čovek može voleti svoje "ližnje i kže da je "ližnje nemogu!e voleti& jer jedino se možda može voleti daljnji i da "ismo zavoleli čoveka potre"no je da se on sakrije& a čim se pokaže lice& ode lju"av. 5edan od važniji0 delova je onaj o patnji dece. Decu možemo voleti i kada su ružna i prljava& ona imaju tu pose"nu prirodu& ona nisu ni*ta zgre*ila. %e pri0vata da deca tre"a da pate z"og očinski0 gre0ova. Takođe navodi da zver nikada ne može "iti opaka kao čovek. Ivan navodi niz primera o patnji dece koji su jezivi i koje Dostojevski prikupja iz *tampe. rimer u"ice izz Beneve& devojčice koju su zatvaraliu nužnk i mazali izmetom& itd.
