Ruski realizam GOGOLJ
Ruski Ruski realiza realizam m je najvero najverovat vatnij nijee i najraz najrazvij vijeni eniji. ji. Kad Kadaa kažemo kažemo visoki visoki realiz realizam, am, misli mislimo mo na Tolsto olstoja ja i Dostojevskog. Gogolj je podjednako važan kao i Tolstoj i Dostojevski. Postavio je temelje onome što zovemo ruskom književnošću. Čuvena je izreka Dostojevskog vi smo mi izašli ispod Gogoljevog !injela. Gogolj je svakako ota" ruske proze, odnosno neko ko je postavio same temelje jedne od najveći# svetski# književnosti. $ tom smislu je on i za%etnik onoga što je &jelinski nazvao naturalna škola, to je naziv za realizam u Rusiji. Gogolj je za%etnik satiri%kog prav"a i kriti%ke te note, imamo i #umor i groteska. 'a#valjujući Gogolju u ruskoj književnosti je po%ela prevlast proze nad poezijom. (n u tom smislu nije imao ni pret#odnike ni pomaga%e, jedna samonikla, samosvojna pojava je )io. * njemu je )ilo mnogo teže nego onima koji dolaze posle njega. +aksim Gorki je rekao da je Gogolj po%etak svi# po%etaka u rsukoj književnosti. književnosti. !to se ti%e Gogolja, Gogolja, njegova najzna%ajnije delo je +rtve duše. (n je želeo da ovim delom prikaže "elu Rusiju., neke su am)i"ije kao i &alzak u ran"uskoj što je imao. *sto tako, povodom ovog romana je rekao-%itajući rekao-%itajući moje delo, ruski %ovek se uplašio %itajući sopstveno ništavilo. Takoe je rekao i da je to istorija njegove sopstvene duše, odnosno, on sam je želeo da napiše nastavak +rtvi# duša, ali je u trenutku psi#i%ke sla)osti spalio taj rukopis, tako da je prvi deo ono što je sa%uvano. $ nekim od izdanja postoji i drugi deo u prilogu. am Gogolj je zapo%eo svoju književnu karijeru sa z)irkom pri%a iz /01/. 2iveo je od /034. /056. umro. (va z)irka se zove 7e%eri na seo"etu kraj Dikanke. (vde imamo pre vsega 8olklorne, ukrajinske motive, koristi narodnu tradi"iju. *ma dosta 8antastike, sklonost ka meta8orama, #iper)oli i #umoru koji je ina%e za Gogolja karakteristi%an. *na%%e za Gogolja ne možemo reći da je to onaj #umor koji je oslo)aajući, više je to #umor tipa sme# kroz suze, sa onom dozom gor%ine i soli. To je taj neki sme# kroz suze, njega ima i u ovim 7e%erima na seo"etu kraj Dikanke, ali )iće karakteristi%nije za njegovo njegovo kasnije delo. Kasnije će po%eti da dominira gorteska. (vde toga nema, ovde su više 8antasti%ne 8antasti%ne pri%e, više narodne pri%e kraj vatre, itd. 9 kasnije će se još više izraziti njegov gorki #umor i sve vioše će dominirati grotes groteska. ka. (vd (vdee se izdvaj izdvajaa pri%a pri%a trašna trašna osveta. osveta. Postoj Postojii i njegov njegovaa z)irka z)irka +irgor +irgorod. od. :edna :edna od njegov njegovi# i# najpoznatiji# z)irki je Petrogradske pri%e. Tu se nalazi i !injel. :edna od najpoznatiji# pri%a je ;os, druga je !injel, Portret, Dnevnik jednog ludaka, ;evski prospekt. gogolje je napisao i istorijski roman Taras )ulj)a< ;ajpoznatije delo je roman-poema, kako ga je on nazvao, naz vao, +rtve duše. *deju * deju za 8a)ulu mu je dao Puškin. Puškin mu je dao i siže za Revizor. Revizor. Poznato Poznato je da kad mu j e%itao e%itao +rtve duše, Puškin se smejao do suza a onda rekao kako je tužna naša Rusija. MRTVE DUŠE
Gu)erijski grad, gunerija pokrajina, a u tom gradu radnja. am naslov je intrigantan i protivre%an, jer se zna da je duša )esmrtna, a ovde su mrtve duše. (n kaže da živi ljudi mogu da se prodaju i kupuju. Poastojale su spa#ije, o kojima će najviše io )iti re%. Ti selja"i su o)raivali imanje i imali su neke pri#ode, ali su suštinski oni )ili vlasništvo ti# spa#ija. $ suštini, ro)ovlasni%ki sistem. (n kaže da kada žive duše mogu da se prodaju i kupuju, zašto ne )i moglo da se trguje i mrtvima i to je osnovna ideja ovog romana. ;jegov junak Či%iko će krenuti da kupuje mrtve duše. (n z)og neki# poreski# olakši"a, da )i do)io manji porez, s#vata da je )olje da ima što više ti# seljaka koji su mrtvi, njemu su tre)ali samo spiskovi sa imenima i on je krenuo po Rusiji da kupuje te koji su umrli, z)og poreski# olakši"a. Gogolj kroz ovu pri%u koja je pomalo du#ovita, lai i mor)idna, ukazuje na te nakaznosti koje postoje u društvu. Te nakaznosti su individualne i univerzalne. ;ije Či%ikov kriv što je takav. ;e možemo samo moralno njemu suditit, nego "elo društvo je takvo i prodavaće mu svi te duše. am naziv je protivre%an, jer ako se gleda #rišćanski, duša je ono što ne umire. am Či%ikov putuje iz nekog "entralnog grada na imanja, vreme radnje je posle (tadž)inskog rata u Rusiji, /4/6. i posle Deka)risti%kog ustanka. Deka)r zna%i de"em)ar i to su ljudi koji su se po)unili protiv "ara /065. Dostojevski je imao pro)leme
i "ela ona pri%a o pogu)ljenju Dostojevskog, su )ili povezani sa deka)ristima, tj. on je )io optužen da je )io jedan od nji#. Roman se u suštini može podeliti na 1 dela, uslovno re%eno= prvi deo je u tom gradu u kom on provodi dve nedelje, to je period poznavanja i poseta ugledni# ljudi i upoznaće neke od spa#ija koje će kasnije posetiti. Tu uspostavlja neke kontakte i upoznaje se sa sredinom. Drugi deo je o)ilazak spa#ija i kupovanje mrtvi# ljudi. Ta kupoprodaja će trajati > dana. Treći deo je povratak u grad, tu provodi negde 1,> dana i na kraju će morati da napusti grad, z)og skandala koji će iz)iti kada se sazna istina. (vaj roman koga sam Gogolj naziva roman-poema govori protiv u%malosti, trivijalnosti i izopa%enosti spa#ijskog života. pa#ije su )ili stu)ovi ruskog društva i ekonomije i on pokazuje koliko je to izopa%eno i kakva je zaista rusija. To je po Gogolju nova vrsta gde on o)jedinjuje roman sa epopejom, #teo je da spoji epsko sa lirskim, immao lirske delove, uglavnom su pristuna kada se govori o sud)ini Rusije. !to se ti%e stilski# intona"ija, mešaju se oz)iljno i smešno, komi%no i tužno, uzvišeno i nisko i ovo nas odma# upućuje na grotesku?smešno-tužno@. Pripovedanje je slo)odno i )ez neki# pose)ni# pravila. Dato je u tom središnjem delu opis 5 spa#ija, dato je u 5 glava i tu je )ila ideja da se kroz ti# 5 spa#ija prikažu oso)ine ruskog vodeće# sloja. vaki spa#ija postaje paradigma za društveni tip spa#ije?ponovo teren realizma@. Pokazuje se opšte i zajedni%ko, ali Gogolj je majstor i on tu želi da prikaže 5 tipova spa#ija, a svaki pokazuje propast ruskog društva. Kod jednog dominira spletke, svaa, itd. Takoe su i imena junaka što je karakteristi%no za ruski realizam naglašena, %udna, a zapravo su sim)oli%na. mešna su imena, ali je u njima zgusnuta i karakteriza"ija tog lika, ali neka oso)ina koja se krije iza tog imena. Prva oso)a koju će Či%ikov posetiti zove se +anilov. 7eć u prvoj glavi imamo nagoveštaj. 'a njega se kaže da su mu op%i slatke kao šećer i da žmirka kada se smeje. $ njemu su pustoš, praznina, nemoć da dela, odsustvo svake ak"ije, ali u suštini je potpuno nesposo)an. (d ovog imena se izvodi jedna re% koja zna%i manilovština i tu se misli na jednu so"ijalno-psi#ološku kategoriju kooja se svodi na nesposo)nost kmetova. amo njegovo ime u smislu sim)olike najverovatnije je izvedeno iz re%i maniti, što zna%i loviti. 'a njega je sim)ol dim, sanjarenje, neu#vatljivost, )ez)ojnost, sivkast je kao dim, nema jasno o)eležje. ;jega karakteriše jalovo maštanje i neki nerad i neka apstraktna nada. 'apravo je time prikazana jedna 8orma mrtve duše. * videćemo kako vreme )ude odmi"alo da su mrtve duše oni koji trguju mrtvim dušama i ovaj +anjilov je jedna vrsta mrtve duše. $ postupku realizma je jedno imanje i kroz tajk realisti%ni opis saznajemo kakva vrsta pro)lema vlada na tom imanju. Tu nema života, vegeta"ije, imanje je "rno, sve je prazno i sumorno. +anjilovu nije dosadno, ali on sam je dosadan. (n ne %ini ni do)ro ni zlo, karakteriše ga neka vrsta odsustva ak"ije i on je prakti%no anti-junak. (n sam nema neke vrline ili mane. (vde pripoveda% dosta #umoristi%ki prikazuje sve to, i jedino u tom sivilu samo prosijava ironija i #umor kojim je i "eo roman prožet. +anjilov je i parodija do)rote, on se ponaša kao da mu je divno u životu, mada je u suštini u sred pakla, to imanje je kao pakao. Kada govori o drugim ljudima svi su divni, krasni i pripoveda% to poredi sa ma%kom koja se %eše. To )laženstvo je u suštini glupo i površno, ne postoji razlog da on )ude srećan. (; ne )rine ni o %emu i ni o kome. (ko njega sve propada. ;jegovi ljudi, njegovo imanje propada, lai on ne primećuje i uživa kao da je sve predivno. (n ima porodi"u, njegova de"a su prikazana dosta pesimisti%no i dosta naturaisti%ki. Kada oni po%inju da pregovaraju o mrvim dušama, vidi se da je +anjilov naivan, i on njemu poklanja te mrtve duše, umrle seljake i srećan je z)og uspe#a, meutim pokazaće se da će sam Či%ikov propasti, z)og te opreznosti će propasti jer će se i on prepustiti snovima, a neće pro"eniti situa"iju, z)og te manjilovštine. To se sim)oli%no prikazuje kada on ode od +anjilova i pada u )lato, a to je neka vrsta sim)ola i opomene šta se može desiti sa samim Či%ikovim na kraju. ledeća oso)a, spa#ini"a je Koro)o%ka. To je kutiji"a, od re%i kutiji"a i upućuje na njenu zatvorenost, da je odvojeno od sveta. (na skuplja nova" i ona se sve vreme )rine da nije prodala suviše je8tino. $ suštini ona je oli%enje gluposti. Kako za +anjilova imamo sim)ol dima, za nju imamo perje. ;jena "ela kuća je od perja. Taj sim)ol postelje, jastu"i su se punili perjem, to perje postaje i sim)ol uspona, letenja, ali i pada Či%ikova. (na će )iti glavna koja će raširiti kao perje vesti o njemu, i z)og nje će Či%ikov propasti. (vde je sim)ol postelje i upućuje na ono što će se desiti sa Či%ikovim, ona će imati odluku ko)nu u njegovoj sud)ini. $jutru, kada Či%ikov doe kod nje, ujedaju ga
muve koje su noću mirne, kad je ona na svom imanju, i u tome ima sim)olike. +uve se pro)ude i po%inju da ujedaju, ona dakle raznosti svoje vesti. Koro)o%ka je neko ko se )oji sveg ašto j#e novo i nepoznato, ali vrlo oz)iljno vodi pregovore oko trgovine dušama. Glavna uloga joj je ta trgova%ka, da ne proda nešto po niskoj "eni, ona svu svoju glupost mo)iliše ne )i li što )olji posao napravila. (vde #oće da se pokaže da je s jedne strane sve na prodaju, a s druge strane da Či%ikov ništa ne kupuje, ali ipak se oko toga "enkaju. Treći spa#ija je ;ozdrjo. (n isto tako ima uživanje u kupovini i prodaji i kod njega postoje neke renesansne, karnevalske "rte, neki neo)uzdani ritam života, )ez neki# pose)ni# ideala, neposredan je, spontan,ali i kukavi"a, dosta pri%a, ali taj njegov govor se pretvara u )r)ljanje i u laži. Preterano jede, pije, nema neki# viši# dimenzija kod njega duša je prakti%no mrtva. Kod njega je primetna )uji"a re%i, a nema pokreta, ali pokazuje se da su njegov o)raz i želuda" mogu sve da izdrže. ;jegovo ime poti%u od re%i koja na ruskom zna%i šupljikav. ;jegov sim)ol je lažna karta. (n ima dinami%ni prin"ip, ali je taj prin"ip negativna. (n je oli%enje negativnog dinamizma. ;ije pasivan, nije d aništa ne radi, ali to što radi je )ezrazložna aktivnost. Či%ikov pravi grešku kada predlaže kupoprodaju ;ozdrjovu i ne uspeva da do)ije ono što je #teo. (n njemu predlaže da se kartaju u mrtve duše, ali iz)ije kon8likt jer ;ozdrjov po%inje da vara. &ila je greška jer Či%ikov nije takvog %oveka do)ro pro"enio i pokazuje se da je Či%ikov koji je u služ)i laži, ali ;ozdrjov se)i daje slo)odu koji ga lišava %asti. (dlka njeova je da otvoreno laže i vara i to vrlo ležerno, )ez neke o)aveze. Četvrti spa#ija zove se o)akovi%, od re%i pas, sa)aka. +oglo )i se reći da sim)olika njegovog imena upućuje da je on %ovek-pas, neprijateljski raspoložen prema svima. *ma detaljan spisak svi# seljaka, pokazuje se da je on do)ar domaćin, da je o)avešten o svom imanju, ali je neotesan i govori o svima sve najgore, negativan je prema svima. (n gazi ljude, težak je %ovek, ali ima i neku %vrstinu i postojanost, i poredi se sa medvedom. Dosta je sirov, nezgrapan, jak. *pak, on je na neki na%in i najpoeti%niji. ;jegova kuća je siva, ali ima jako "rveni krov i taj krov raz)ija monotoniju. 9 imanja su takoe sim)oli%na. (n je poeti%an, jer njime Gogolj parodira epski stil. * 8izi%ki je zdrav, ali je du#ovno zakržljao. Kod njega telo dominira nad du#om. Ta kupoprodaja se posmatrakao susret dva %udovišta. Či%ikov s jedne strane i o)akovi% s druge. Či%ikov se raduje tuoj smri, kupuje mrtve duše to je avolski posao, a s druge strane imamo natmurenog prodav"a, koji #vali mrtve. 'a svakog seljaka zna sev odlike i onda i# #vali i pokušava da digne "enu. To je u kontektstu da mu niko živ ne valja, a oo mrtvima govori sve naj)olje. (n drži )esedu o mrtvima, o nji#ovim oso)inama, ta po#vala je naravno ironi%na, jer je razlog #vale ne%ove%an, i providan je razlog jer samo želi da digne "enu. Tu immao samonega"iju. $ njegovoj so)i postoje portreti na kojima su juna"i i jedan )ezna%ajan portret u sredini. Tu se sim)oli%no pokazuje da taj )ezna%ajni portret u sredini pokazuje da je on )ezna%ajna li%nost, prazna li%nost. akoe imamo s"enu u toku pregovora gde se pokazuje uzajamno nepo)verenje izmeu kup"ai prodav"a i na kraju imamo #valospev ruskom jeziku. Ruše se sve nade i pokazuje se da posle sveg aostaje samo re% koja poništava gadost i uzvisi lepotu. Ta re% je neka vrsta zte#e, re% koja po)euje zlo. ve ovo je jedna priprema za najgoreg spa#iju kojeg srećemo na kraju. To je Pljuškin. (n je oli%enje jednog moralnog, 8izi%kog, društvenog pada. (n je na dnu te lestvi"e. Kod njega dominira tvrdi%luk i plja%ka i jedno krajnje )olesno stanje. To je pro"es pretvaranja ruskog spa#ije u tvrdi"u. Taj njegov tvrdi%luk ide do samouništenja i tu se sim)olizira du)oka kriza kmetstva u Rusiji i uoppšte tog poretka. Pljuš na ruskom na%i pliš, ali i dronjak. Pljuškin je neka vrsta što je od)a%eno, što )i tre)alo )iti od)a%eno sa %ove%anstva. ;jegovi sim)oli su pau%ina i trulež, pra#. T9K( *'GABD9 ;:BG(79 (&9, ;:BG(79 K$C9. Kod njega dominira smrt i starost i on je star. *ma se utisak i da je sam pripoveda% zaprepašćen i nema više %ak ni ironije, samo se pojavljuje tuga, ngga. 7iše osećamo tragi%nost, a ne ironiju. Priroda je potpuno uvela, vreme stalo, na satu pau%ina, jedna )ezvremena slika. Ča%kali"a iz vremena pre nego što su ran"uzi napali +oskvu je jedan detalj. Pljuškina možemo nazvati %ovekom-paukom. Tu su i tri mrtve muve, koje ne zna od kada su tu. Duša je u)ijena, a telo samo živi. Tu imamo jedan spisak od)a%eni# stvari, skupljaju se neke materijalne nevrednosti, jer je to sve )esmisleno. Pljuškin se )ranio od patnje i tako je postao )ezosećajan i izopa%en. Daje se razvoj njegove nesreće, kako mu je žena umrla, ćerka jedna po)egla, druga umrla i on
otupljuje i dolazi u to stanje u koje Či%ikov dolazi i na šta on nalazi i on tu naj)olje može da pro8itira. Či%ikov je za Pljuškina do)rotvor, jer on dolazi da kupi ništa a ovaj toga ima na pretek. 7eonma je srećan Pljuškin z)og svega i to je možda jedina emo"ija koja se nalazi u Pljuškinu za mnogo godina unazad. puštamo se u samo jezgro pakla, žavo dolazi na svoje i nakon toga imamo jedan lirski zanos koji govori o )udućnosti ruskoj, to siu ti lirski pasaži. Govori se o lirskoj )udućnosti rusije, ali je sada takava kakva jeste. Gogolje ipak želi da nam posle pakla da neko %istilište, ako ne raj i sam Gogol je želeo da mrtve duše imaju tri dela. Pisao je drugi deo i došao u duševnu krizu. Tre)alo je da napiše, meta8ori%no re%eno, %istilište i raj. ve ove spa#ije koje on posećuje žive izolovano, sa svojim interesima i nastranostima. vaki od nji# ima neku "rtu, a jedino što i# spaja je poseta Či%ikova. 'animljivo je da niko nema ništa protiv tog posla. ;eki su za%ueni, ali niko ne kaže da to nije %asno. Time Gogolj pokazuje da je u Rusiji toga do)a sve na prodaju. !to se ti%e klju%ni# oso)ina, za +najilova možemo reći da on sim)oliše san i lenjost Rusije, on je pun takta. Koro)o%ka ima gluost, pomra%inu. ;ozdrov je na vr#u piramide mana i poroka, on je u središtu i zato je u sredini ovi# poseta. o)rakovi% je parodija epsko#g %oveka i tu Či%ikov pokušava da u)laži njegovu gru)ost. Pljuškin je dronjak na telu %ove%anstva. !to se ti%e književni# postupaka koji su primenjeni prilikom postupka ovi# romana, Koro)o%ka je prikazana satirom, ;ozdrjov nega"ijom, o)rakovi% monumentalošću i zanosom, Pljuškin je isitnjen, kao da je i pripoveda% klonuo i )ez nade. Kada vidimo ovaj niz, vidimo i grada"iju i podelu na stati%ne i dinami%ne likove. tati%ni-+anjilo i ostali likovi, Dinami%ni-;ozrdjov i Či%ikov. * grad je dat u pet glava. Grad je opisan u glavama /,,0,4,/3. Pokazuje se da su u gradu svi složni, kao jedna porodi"a, samo se izdvajaju še8 poli"ije i gu)ernator, nešto kao gradona%elnik, še8 regiona i pokazuje s emalograanski kon"ept gde se ta vest širi gradom. Či%ikov prvo dolazi na grad i na tim prijemima na )alovima doživljava uspe# i uspon i ta sredina doprinosi njegovom uspe#u ali i padu. 'animljivo je odredni"a Eni ni-ni mlad, ni star, ni mršav, ni de)eo, ni druga, ni prijatelja, a to je opet ta avolska "rta. Time se naglašava njegov a)ezli%nost, osrednjost i on je anti junak. ;eka vrsta je kameleona, prilagodljiv je svemu i sva%emu. (n ima tu ogromnu sposo)nost prilagoavanja i to prelazi u mnogoli%nost. 'ato na neke on ostavlja utisak avola, a pose)no jer se raduje )olesti i smrti. Či%ikov je delatan i on je u suštini realista. (n je vitalan, ne )ira sredstva svakome se prilagoaa i pokušava da si#ološki prodire u sagovornika kako )i se lakše o)ogatio. $prkos ironiji i podsme#u, za njega ima neke nade, jer je on putnik, neko ko ima aktivno na%elo, za razliku od svi# koji su ukopani u svojim mestima. Tre)alo je da Gogolj završi roman, nastavi i da Či%ikov doživi preo)ražaj. 'a druge nema ni najmanje nade, ali Či%ikov koji preuzima ak"iju je možda moguće da se preo)razi. ;a po%etku je dato jedno pranje Či%ikova. (n ustaje, pokazuje se kako se umiva, sreuje i imamo ironiju da %ist gospodin ide u prljavu avanturu. (n nema ideala i mogli )ismo reći da je neka vrsta anti Don Ki#ota, jeste vitez skitni"a, ali u potrazi za nov"em. videli smo da je u realizmu nova" vrlo važan. ... ... Felim romanom dominira realizam, ali ne onaj klasi%ni na koji smo navikli. Gogolj ovde spaja nespojivo i to je ono što %ini realizam najvećim delom takvim. ;jegovi likovi jesu stvarni, ali su sa)lasni. Data je vrsta nadrealnog doživljaja realnosti, pomerena realnost. Takoe imamo nešto sli%no svetu 8antastike, #alu"ina"ija, ali opet u smislu )analnog, trivijalnog i u%malog. Daje se u%malost društva, na"ije, života. ;ema ni%ega utešnog, nema utešni# pojava. iper)ola se razvija do groteske i do apsurda i možemo reći da realista dominira nad 8antastom. (n se uvek pro)ija i tamo gde je nešto naj8antasti%nije dato. Gogolj je težio istini, i zato su i Revizor i +rtve duše u suštini dva realisti%no-groteskno dela. (n je umeo da sagleda život u mnogo vidova.
ŠINJEL
!injel pripada Petrogradskim pri%ama, 5 pri%a koje je Gogolj o)javio. Radnja je u ankt-Petr)urgu. Gogolj se okreće )izarnim motivim,a on traži nešto što je na ivi"i realnosti i stvara vrstu 8antzamagori%ne atmos8ere. Kroz tu 8anatazmagori%nost on pokazuje i apsurd i grotesku. To je odlika i ove pri%e !injel. na krjau imamo jedan za%in 8antasti%ni, daje se neo%ekivana pojava utvare, to ima #umoristi%ne e8ekte. $tvar aglavnog junaka se pojavljuje, ne )i li skidao prolazni"ima šinjele koje je sam izgu)io. !injel je odigrao zna%ajnu ulogu u 8ormiranju naturalne škole uRusiji, a na krjau imamo taj ironi%no-8antasti%ni siže što zapravo jeste )ilo i neko pripoveda%ko jezgro. Realni dogaaj se završava dogaajem ironi%no 8antasti%nim. &ašma%kim se preziva glavni junak. &ašmak je na ruskom du)oka "ipela, stvar, %ime se sim)olizuje da je junak postvaren< (n se )avi prepisivanjem akata, to Gogolj dovodi do krajnosti, jer junak u tome nalazi smisao svog života. (n ne razmišlja ni o se)i ni o drugima, nego živi kao da se mora živeti. ')og toga neke sitne stvari kod njega izazivaju promenu. (n u jednom trenutku odlu%uje da kupi novi kaput, novi šinjel, i to njega potpuno poremeti. (n smatra da će taj njegov novi kaput izmeniti njegov život i da će mu novi kaput doneti novi ugled. 7idećemo, meutim, da mu taj šinjel na uli"i ukradu i on tada to doživljava da je sve izgu)ljeno, kao da je oznaka da je %ovek uništen )ez šinjela. (n će posle toga krenuti u ak"iju da animira neke ljude da mu pomognu da pronae šinjel, i u susretu sa jednim generalom, ovaj će se na njega izvikati i on će umreti. ;a)okov koji je tuma%io ovu pripovetku govori da nemamo rusku realnost koju o%ekujemo, nego da je ovde sve dato u 8ormi jezika, a ne ideja.(n govori da je !injel mnogo više od društvenog )unta i pri%a o tome da su ljudi mirni luda"i koji su zaokupljeni ne%im šrto se %ini mnogo )itnim, a zapravo i# apsurd izjeda i jede te nji#ove )esmislene živote. (n naglašava da je ovo svet )eskorisnosti i da je glavni junak )eskorisno ponizan svojim nadreenima, a da su oni )eskorisno nadreeni. Taj sam zaplet je veoma jednostavan. Gl. junak je %inovnik siromašni koji odlu%uje da ostvari svoj san, tj. kada on to odlu%i, to postaje njegova opsesija, ali kada uspe, ljudi mu otmu taj šinjel, on umre. Pravi zaplet nije u pri%i, već u stilu, u unutrašnjoj strukturi koja do)ija neku vrstu trans"edentalnosti. (n uživa u o)la%enju šinjela, a ustvari se to o)la%enje pokazuje kao svla%enje, postepeni povratak u neku ogoljenost du#a 9kakija 9kkaijevi%a. Kaže se da je jedan stražar video svojim o%ima privienje i uplašio se od njega koje mu preti pesni"om, i ;a)okov kaže da je ovim delom Gogolj sakrio glavnu ideju pri%e. (n smatra da je %ovek kojeg greškom smatraju 9kakijem 9kakijevi%em, zapravo %ovek koji mu je ukrao šinjel. &oris Bj#en)aum...(n kaže da je svet realija detaljno o)raen, ali zajedno sa odlikama skaza. kaz je u suštini postupak preo)likovanja umetni%kog govora, kada se pripoveda kao da nam neko pri%a pri%a, stvara s eprivid da je to pri%a nekog pripoveda%a. kaz se koristi kao neka estetska namera. $ !injelu je kruna tog Gogoljevog stvaralaštva i upoter)e skaza. Takoe je &jelinski o)jašnjavao govoreći o #umanom mestu u !injelu. To #umano mesto, kaže &jelinski, prikazuje svu nesreću siromašnog i jandnog %inovnika. (vde se misli na mesto kada sam 9kakije govori o se)i. To je mesto gde se pokazuje jad tog %oveka, on traži da ga puste i ne vreaju i da je %ovek %oveku )rat, a da se ne%ove%no nalazi u svakom %oveku. +eutim, Bj#en)aum za taj odlomak govori nešto sasvim drugo i govori da to ima veze sa zakonima jezi%kog uo)li%enja nara"ije, a ne sa ideologijom ili moralom. (n kaže da se kroz stilsku analizu !injela ukazuje da je struktura Gogoljeve pripovetke zasnovana na promeni tona stalnoj i da s eprepliću i mešaju razli%ito o)ojene pripovesti, razli%ito zna%enje. $ !injelu dolazi do stalnog smenjivanja epskog,o)jektivno a s adruge strane sarkasti%no, su)jektivno i da se prepliću #umoristi%ki ton i seta. * na nivou žana se smenjuju anegdota i melodrama. Taj spoj dovodi do sve%ano-oz)iljne intona"ije pripovedanja, ali je data komi%na semantika sadržaja. To je ono što misli da se ukršta u !injelu i da se ne može tako jednostrano tuma%iti. Dat je dvostruki ton.
