3. Predavanje, PERFEKAT i Passato Prossimo

Prevodna ekvivalencija Perfekat - Passato prossimo

2.2.

PERFEKAT - PA PASSATO PROSSIMO

Passato Passato prossimo prossimo je glagolski oblik kojim se izražava temporalna ili psihološka (stvarna ili zamišljena) zamišljena) bliskost bliskost prošle prošle svršene glagolske glagolske radnje. radnje. Po toj osobini osobini se razlikuje razlikuje od passata passata remota, remota, kojim se iskazuje svršena prošla radnja koja ni u kom pogledu nema dodirnih tačaka sa trenutkom govorenja. Staroga su datuma pokušaji da se razlika između passata passata remota i passata passata prossima prossima deiniše deiniše prema navodno različitoj temporalnoj vrednosti jednog i drugog glagolskog oblika!. "eđuti "eđutim, m, upo upotre treba ba jedno jednogg ili drugog drugog preter preterita ita reguli regulisa sana na je uglav uglavnom nom psihol psihološk oškoo # emotivnim kriterijumima koji se mogu sažeti u opozi$iju aktuelnost % aktuelnost % neaktuelnost u u odnosu na trenutak govorenja. &se'anje za takvu opozi$iju je u staroitalijanskom bilo ve'e nego što je danas ( &*&+ &*&+ !-% !-% !-). !-). &p &poz ozi$ i$ija ija aktuelnost % neaktuelnost vrlo rano se počela tumačiti kao opozi$ija bliža % bliža % dalja prošlost , a odatle su proistekli mnogi nesporazumi i kriva tumačenja u vezi sa upotrebom ova dva glagolska vremena. Sa aspekto aspektološk loškog og stanoviš stanovišta, ta, dva italijans italijanska ka preterita preterita razlikuju razlikuju se po tome što passato passato prossimo prossimo poseduje poseduje izvesnu meru imperektivnosti koju passa koju passato to remoto remoto nema. nema. /ao dokaz za ovakvu tvrdnju može da posluži 0test0 zamene passata passata prossima prossima passa passatom tom remotom remotom u u iskazu sa odredbom za vreme tipa 01a 2 tempo0 (3 45+455& !6% 7!8)% (a) 9o mangiato da un:ora (b) ;"angiai da un:ora što predsta predstavlja vlja jedan jedan od dokaza dokaza da passato passato remoto remoto ima samo samo aoris aoristnu tnu vredno vrednost, st, dok passato passato prossimo prossimo pored pored aoristne, poseduje i vidsku vrednost koju 3ertinetto naziva aspetto compiuto. compiuto. &vom termin terminuu pome pomenut nutii italij italijan anski ski autor autor daje daje isto isto znače značenje nje koje koje imaju imaju termi termini ni perfect perfect u engleskoj, odnosno accompli u accompli u ran$uskoj gramati$i 8. !

) S/<3+* (!=>?%% @=7) pokazuje kako ni 3embo, u svojim Prose Prose della della volgar volgar lingua lingua ne primenjuje u praksi ona pravila

o upotrebi passata passata remota remota i passata passata prossi prossima ma koja je on sam ormulisao. 8

) azliku između jednog i drugog vidskog tipa ( aspetto compiuto i aspetto aoristico) unutar zajedničkog svršenog

glagolskog vida ( aspetto perfettivo), mogu'e je sagledati pomo'u testa s priloškom odredbom za vreme da X tempo, jer primeri primeri (a) i (b) u tekstu pokazuju pokazuju nemogu'no nemogu'nost st da se passato passato remoto remoto i passato passato prossimo prossimo na gramatički ispravan način kombinuju sa istim priloškim odredbama za vreme, pošto odredba za vreme ne može biti u logičkoj ili semantičkoj opre$i s glagolskim oblikom uz koji stoji. 5est 0 da X tempo0 je najznačajniji test koji 3ertinetto navodi kao proveru vidske vrednosti nekog glagolskog oblika. ezultat testa, po 3ertinettu, je slede'i% u (a) je iskazano stanje nastalo kao rezultat prethodno izvršene radnjeA to stanje je aktuelno u vremenskom intervalu koji se prostire od završetka pro$esa do reerentne tačke (5) u prošlosti. < (b) reerentne tačke uopšte nema, i upravo ta činjeni$a predstavlja najznačajniju razliku razliku između passata passata remota i passata passata prossima, odnosno između aspetto aoristico i aspetto compiuto. Bremena s aoristnom vrednoš'u nemaju mogu'nost da izraze stanje nastalo nakon pro$esa (0il permanere di un risultato0). Ca 1


?ko ostavimo po strani njihove temporalne i aspektualne razlike, danas se passato prossimo od passata remota najviše razlikuje po stilističkoj vrednosti. &n se uglavnom koristi u svim registrima govornog jezika (sa određenim regionalnim varija$ijama), pa i u jeziku kulture i nauke, dok passato remoto predstavlja tipično obeležje jezika književnosti i istoriograije @. 3udu'i da je u korpusu obuhva'en samo jezik književnosti, ne treba ni da iznenadi činjeni$a da je evidentirano tek nešto manje od sto primera gde se PSD ili PD prevode passatom prossimom. 5akvo prevodilačko rešenje primenjeno je uglavnom na mestima gde je zastupljen direktan govor, i na onim mestima gde se u pripovedanju želi posti'i stilski eekat aktualiza$ije, uživljavanja u prošlu radnju.

8.8.!. Perekat svršenog glagola # passato prossimo 8.8.!.!.

Passato prossimo je uglavnom prevodni ekvivalent PSD u direktnom

govoru% (@)

# Cnaš šta (...). Ea sam razmišljao i došao do zaključka da se ta izreka ne odnosi na neko četvorooko čudovište (...). ()

(7>)

Slušaj, malopre sam te slagao, reče šapatom +smet. (*rPe !==) 0Senti, po$o a ti ho detto una bugia0, disse +smet in un bisbiglio. (Dao 88=)

(7!)

0
8.8.!.8. Passato prossimo je zastupljen i kao prevodni ekvivalent PSD u indirektnom govoru, umesto daleko rekventnijeg passata remota. azlog za upotrebu passata prossima treba detaljnija obaveštenja up. 3ertinetto !6 (% !>#!). @

) < ovom radu, zbog prirode korpusa, obrađen je jezik književnosti. & odnosu govornog i pisanog jezika up. Gorenzo

enzi u 14 "?<& !7 (% 87=). 2


tražiti u činjeni$i da je passato remoto ipak samo dominantno vreme (0leit#tempus0 u Jeinri$hovoj 7 terminologiji) u italijanskoj prozi, a ne i jedino dozvoljenoA sa druge strane, srpski jezik ne poznaje izraženu temporalnu relativnost italijanskog, i pripovedanje o prošlim događajima može da počiva na slobodnoj alterna$iji perfekta i prezenta, čime se radnja na eektan način, vrlo dinamično, čas udaljava od čitao$a, čas mu se približava. +talijanski preteriti ne poznaju takvu slobodu kombinovanja sa presentom, a te sintaksičke stege proizvode dve posledi$e% a) b)

srpski pripovedački (ili: istorijski. p. ! "#$%&'$) *++*: ,-/,-01 prezent - prevodi se preteritima u $ilju da se italijanski tekst 0temporalno homogenizuje u prošlosti0A pripovedački prezent prevodi se presentom6, ali uz popratno 0širenje0 presenta na susedne pripovedačke segmente, koji su u srpskom tekstu temporalno obeleženi preteritima. 5akva ekspanzija presenta i temporalna lokaliza$ija u sadašnjosti šireg pripovedačkog segmenta stvara potrebu da se eventualne ante$edentne radnje u takvim delovima prevoda iskažu passatom prossimom, a ne trapassatom prossimom.

Ca nas je naročito interesantno ono što je upravo izneseno u tački (b). Pitanje 0širenja0 presenta u prevodu na štetu preterita može se ilustrovati slede'im odlomkom iz %nikinih vremena i prevoda tog odlomka% &naj bes koji živi u svakoj dokonoj ženi kazuje ?niki, a ona 5anu u pero. 5ane počinje da piše, nagnuo se vas na jednu stranu, niže polako slova, a neprestano mu se izdiže naboran obraz kako jezikom prati kretanje pisaljke. ?nika kazuje% 05i si proto dobrunski, a ja džizlija višegradska. urije su nam podijeljene, i bolje ti je da ne diraš u ono što nije tvoje.0 5ane, koji je i dotle kod pojedinih reči oklevao, zastade tu potpuno i pogleda nekim smešno zabrinutim pogledom u ?niku, kao da bi želeo da mu ona kaže da je to šala, i da ne misli zaista da to pismo šalje proti u 1obrun. + ne gledaju'i u njega, ?nika ga opomenu oštro% 0PišiK0 7

) J4++*9 != (% 8@). Svenka Savi' (!7% ) deiniše dominantno (ili prevalentno) vreme kao 0ono vreme u kojem

je ve'ina klauza date priče0. -

) Prezent uopšte, pa ni u ovakvim upotrebama bliskim preteritu, nije uključen u ovaj rad. 5ime se svesno zanemaruje

značajan deo sredstava za iskazivanje prošlosti u srpskom jezikuA kao opravdanje za ovakvo opredeljenje neka posluži činjeni$a da su ovim radom ormalno obuhva'ena samo tri 0prava0 prošla vremena, a ne i prezent , ili pak futur , koji takođe može da iskaže prošlu radnju. 6

) 3ertinetto !6 (%@@7#@@6) unutar presente storico razlikuje presente narrativo i presente drammatico % na prvi je

mogu'e primeniti progresivnu perirazu, dok na drugi to nije mogu'eA prvi može da iskaže ponavljanje radnje (abitualit2), drugi ne možeA prvi može da se kombinuje sa drugim glagolskim vremenima, drugi ne može. 3


%nikina vremena, str.!6> Ga uria $he vive in ogni donna libera detta ad ?nika, ed ?nika detta alla penna di 5ane. 5ane $omin$ia a s$rivere, tutto $hino verso una parte, $ompone lentamente una lettera dopo l:altra, ed in$essantemente gli si solleva il volto rugoso, mentre egli a$$ompagna $on la lingua il movimento della penna. ?nika $ontinua a dettare. 05u sei l:ar$iprete di 1obrun, ed io la džizlija di Bišegrad. Ge nostre parro$$hie sono delimitate, ed L meglio per te $he tu non ti intrometta in Fuello $he non L tuo.0 5ane, il Fuale giH ino ad ora, su al$une parole, ha esitato, a Fuesto punto si ferma del tutto e lancia un:o$$hiata, un po: burles$a ed un po: preo$$upata verso ?nika, Fuasi volesse dirle $he si tratta di uno s$herzo, e $he lei non ha $ertamente l:intenzione di inviare Fuella lettera all:ar$iprete di 1obrun. "a lei, senza neppure rivolgergli uno sguardo, lo riprende $on tono aspro% 0S$riviK0  tempi di %nika, str. +z rečenog, i na osnovu navedenog odlomka, mogu se naslutiti razlozi zbog kojih je i u slede'im primerima PSD preveden passatom prossimomA konačan, potpun odgovor o razlozima za upotrebu passata prossima treba potražiti u kontekstima iz kojih su primeri preuzetiA iza svakog primera navodimo delove konteksta koji su relevantni za tumačenje i razumevanje primera% (78)

!mestio je pretke naše blažene u rajske perivoje, ali ih je lišio najslađeg ploda (...). (4" !6) 3a posto sM i nostri beati progenitori nei giardini del paradiso, ma li ha privati del rutto piN dol$e (...). (4d" !=)

(Primer (78) zavisi od izraza 04gli sosteneva $he...0 kojem aktički umesto indirektnog sledi direktan govor, koji nije obeležen navodni$ima. &dmah nakon primera sledi pasus u kojem se Simon Oudotvora$ direktno obra'a slušao$ima.) (7@)

Posle je istrčao napolje i seo na korito hanske česme (...). (?nBr !7>) Poi 4 scappato uori $orrendo, e s54 messo a sedere sulla vas$a della ontana della lo$anda (...). (5d? 6@)

(Primer (7@) predstavlja odlomak "ihailovog još živog se'anja na ubistvo /rstiničinog muža. < prevodu taj odlomak počinje pitanjem% 01avvero e$e Fuesto0, kojem sledi presente% 04$$o, sono otto anni $he si pone...0. Prise'anje se prekida passatom remotom% 0*ontinuando a tremare, il giovane poi si riprese0.)

4


(77)

Pomešao se sa najnižim kriminal$ima. 5ako kao višestruki bankrot i varali$a, i dospeo ovamo. (Pr?v !@!) (...) lui s54 messo $on i peggiori $riminali. *osM, dopo una serie di rodi e true, 4 arrivato nella *orte. (*d1 !!)

(Primer (77) nalazi se skoro na sredini dužeg odlomka organizovanog u presentu i passatu prossimu. Drani$e odlomka su 0?n$he Fuesta volta si parQ davanti a ra Petar...0 (*d1 !!) i 0Ruasi allegro, 9aim $ontinuQ...0 (*d1 !8>)) < tabeli je prikazana distribu$ija PSD prevedenih passatom prossimom% ?nBr

Pr?v

4"

"n

*rPe

ukupno

=



!7

#

!!

!

!7

--

8.8.8. Perekat nesvršenog glagola # passato prossimo 8.8.8.!. PD i passato prossimo su glagolski obli$i koji stoje u aspektualnoj opozi$iji. &čekivani prevod PD jeste imperfettoA u priličnom broju slučajeva, međutim, PD je upravo preveden passatom prossimom. Priloške odredbe za vreme kojim se radnja na bilo koji način temporalno ograničava = predstavljaju jedan od razloga za navedeni prevodilački postupak% (7-)

(...) vetrovi su mi dugo prali i bičevali kosti otada, ja nikada nisam zaželeo da osim svoje deoni$e naučim i one ostale tri deoni$e našeg kvarteta. (
(76)

"alopre je stigao iz Bišegrada Eakša, koji se $eo dan borio sa samim sobom, i (...) kad više nije mogao da izdrži, odjurio put 1obruna. (?nBr !6@)

=

) /ažemo 0na bilo koji način0 jer ve' u prvom primeru (7-) koji sledi stoji prilog dugo. Početniku u učenju jezika nije

jednostavno da takav prilog poimi i svrsta u isti red sa prilozima za vreme (ili priloškim izrazima tipa 0Per 2 tempo0 ili 01a 2 tempo0) koji na jasniji način hronološki omeđuju radnju. 5


Po$o a L giunto da Bišegrad Eakša, il Fuale 4 stato in lotta $on se stesso, e (...) Fuando proprio non ha resistito piN, s:L arettato alla volta di 1obrun. (5d? 8) (7=)

Prošle godine (...) boravila sam u Tvedskoj na poziv +nstituta za pozorišna istraživanja. (4" 7) G:anno s$orso sono stata in Svezia su invito dell:+stituto di studi teatrali. (4d" 7@)

(7)

0$olela je i pomagala mornare svih luka0 # urla 3andura (...). (4" 77) 0 3a amato e aiutato i marinai di tutti i porti del mondo0 urla 3andura (...). (4d" @)

8.8.8.8. 1rugi razlog za prevođenje PD passatom prossimom leži u pripovedačkoj strategiji za koju se prevodila$ opredelio. Passato prossimo kao prevodni ekvivalent PD pokazuje da se u datom pripovedačkom segmentu pribeglo strategiji naracije, postupku kojim se glagolske radnje, grubo rečeno, prikazuju kao zasebni i vremenski uokvireni događaji, kao minimalne i nedeljive jedini$e pripovedanja. avedene primere valja sagledati u njihovom kontekstu% tek tada oni dobijaju pravu vrednost i smisao. &vde to izbegavamo da činimo u želji da rad ne postane predugačak i manje pregledan% (7)

'stajalo je, možda još jedno% da napusti sve, i (...) beži glavom preko sveta (...). (?nBr !=@) Uorse, c54 rimasta an$ora una possibilitH% piantare ogni $osa e (...) gettarsi a $apoitto $ontro la gente (...). (5d? !>@)

(->) (a) (b)

6io je vojni nabavljač, vlasnik kaana (...). (Pr?v !@>) #5 stato ornitore dell:eser$ito, proprietario di $aL (...). (*d1 !!) 7u ornitore dell:eser$ito, proprietario di $aL (...). (*" !!)

(-!)

Samo ponekad (...) činilo mi se da se muzika vra'a u moj život. () Solo Fual$he volta (...) mi 4 sembrato $he la musi$a stesse tornando nella mia vita. (G+B9 --)

(-8)



) < primeru (7) radnja je omeđena vanjezičkim događajima, tj. smr'u žene kojoj 3andura drži posmrtno slovo.



) "eriggi pogrešno prevodi naš idiomatski izraz 0bežati glavom preko sveta0. 6


?l suo seno (...) si sono stretti i tora$i neri e sudati dei marinai di eV Work (...). (4d" @) 8.8.8.@. < srpskom jeziku se, naročito u govoru, mogu registrovati brojni slučajevi da se PD ne upotrebljava da izrazi nesvršenost radnje, ve' određeni stepen njene svršenosti (ili bolje% izvršenosti), odnosno ve' opipljivi eekat same radnjeA sama durativnost radnje se naglašava osnovom nesvršenog glagola. Primere za to možemo na'i i u jeziku književnosti, i takva upotreba PD predstavlja vrlo eektno stilističko sredstvo koje srpski jezik ima na raspolaganju, a za koje italijanski nema prikladni ekvivalent% (-@)

# Potrebno je, Xamil eendija, da nam najposle kažete za koga ste skupljali podatke o 1žem#sultanu (...). (Pr?v !!) 04: ne$essario $he lei, Xamil#eendi, $i di$a inalmente per $hi ha raccolto i dati su Dem#sultano (...). (*d1 !>6) 04: ne$essario, Xamil eendi, $he inalmente $i di$iate per $hi avete raccolto i dati sul sultano 1žem (...). (*" !>=)

(-7)

Oinilo mi se da je "anasijina priča suviše složena i nisam joj verovao (...). (G+B9 6) Ga storia di "anasija mi sembrava troppo $ompli$ata e non $i ho creduto (...). (G+B9 -7) 8.8.@.

?spektualna pomeranja u prevođenju PSD i PD na italijanski

< prevođenju, različite aspektualne vrednosti i nijanse PSD i PD ne mogu se preneti u italijanski i najčeš'e se gube, a razlog za to leži uglavnom u nemogu'nosti da se u okviru istog pripovedačkog segmenta mešaju za italijanski jezik različite strategije pripovedanja. & tom problemu ve' je govoreno u vezi s prevodom perfekat / passato remoto (up. odeljak 8.!.8.8.). Slede'i primeri ilustruju postupak homogeniza$ije teksta upotrebom passata prossima, gde se potpuno zanemaruju vidske osobine srpskog glagola (a u primeru (-=) zanemareno je i značenje glagola gaziti, koji se, kao i njemu prethodna dva glagola, odnosi na reku kojoj se obra'a stara$ +lija)% (--)

!ilazili smo u podrum gde je naš vozač triput rekao :amin:, popeli se do tavana, ali uzalud. (
7


(-6)

# Cnaš šta (...). Ea sam razmišljao i došao do zaključka da se ta izreka ne odnosi na neko četvorooko čudovište (...). ()

(-=)

e$i mi pošteno% jesi li ga ikad videla. 8e li te gazio. (*rPe ) 1immi onestamente% l:hai mai visto "i ha guardato (Dao !8=)

8.8.7. +talijanski modalni glagoli predstavljaju poseban problem i značajan izuzetak, pošto kod ovih glagola perektivna ili imperektivna vremena stvaraju pre$izne implika$ije u pogledu izvršenosti ili neizvršenosti glagolske radnje. Pošto u srpskom jeziku takve implika$ije nisu vezane za sam glagolski oblik, ve' zavise prevashodno od konteksta, u transeru na italijanski lako može da dođe do semantičkog krivljenja iskaza. Canimljivo je da je pitanje semantičke vrednosti koju italijanski modalni glagoli imaju u pojedinim preteritima mahom zanemareno u italijanskim gramatikamaA o tome izveštavaju samo spe$ijalizovane studije, ili tek novije gramatike sa strožom naučnom utemeljenoš'u !>. ekoliko primera mogu da ilustruju onaj deo problematike preterita modalnih koji je vezan za passato prossimo% (-)

0+ kad je (...1 hteo da se domogne tog ploda, šta je učinio taj njihov (...) Svemogu'i Tta0. (4" !6) 04 Fuando il nostro ineli$e progenitore (...) ha voluto $ogliere Fuel rutto, $he $osa ha fatto (...) l:&nnipotente *he $osa ha atto0 (4d" !=)

(-)

+ ne samo ?nika nego i sve one malobrojne i bedne žene koje je u ovih osam godina sreo% poneka skitni$a (...) ili *iganka pored druma, koju savladan željom nije mogao da obiđe (...). (?nBr !=!) 4 non soltanto ?nika, ma pure Fuelle po$he e s$iagurate donne $he in Fuesti otto anni ha in$ontrato% Fual$he vagabonda (...) oppure una Cingara sorpresa su Fual$he strada $he, vinto dal desiderio, non ha saputo evitare (...). (5d? !>!)

!>

) "išljenja smo da problem unk$ionalnosti italijanskih preterita nikako ne treba da se izlaže samo u manje

pristupačnim, spe$ijalizovanim studijama, pošto se on javlja istog trenutka kad se savlada morologija modalnih glagola, naročito imperfetta i passata prossima, što znači ve' nakon nekoliko mese$i učenja italijanskog jezika. 8


(6>)

atruli drveni šilj$i vire iz kupinjaka i oštre travuljine kojoj nisu mogli ništa ni stoka, ni rđava vremena, ni opako sun$e. (*rPe !) Punte di legno radi$io spuntano dal roveto e dalla malerba tagliente, $ui non hanno potuto ar niente gli animali, le intemperie, il sole maligno. (Dao 87)

(6!)

"alopre je stigao iz Bišegrada Eakša, koji se $eo dan borio sa samim sobom, i (...) kad više nije mogao da izdrži, odjurio put 1obruna. (?nBr !6@) Po$o a L giunto da Bišegrad Eakša, il Fuale L stato in lotta $on se stesso, e (...) Fuando proprio non ha resistito piN, s:L arettato alla volta di 1obrun. (5d? 8) 8.8.-.

(68)

< korpusu je zabeležen i jedan za analizu interesantan primer%

0/ada su mu stavili konop oko vrata, gledao je smireno u ruke dželata (...)0 (4" !-7) 0Ruando gli hanno messo la $orda intorno al $ollo, ha guardato $on $alma le mani del boia (...). (4d" !86)

Strogo jezički posmatrano, primer (68) u originalu kao da sadrži elemente jezičke nekoherentnosti% perektivni glagol staviti u zavisno#vremenskoj rečeni$i govori o izvršenosti radnje, a radnja glagola gledati je post$edentnaA međutim, pragmatski posmatrano, radnje treba da su istovremene. Sintaksička nedoumi$a iz originala ne postoji u prevodu, budu'i da u italijanskom dva passata prossima mogu da iskažu istovremene radnje. < tabeli je prikazana distribu$ija PD prevedenih passatom prossimom% ?nBr

Pr?v

4"

"n

*rPe

ukupno

-

7

!!

#

!-

#



7@

9

3. Predavanje, PERFEKAT i Passato Prossimo

Recommend Documents