VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU
predmet:
MEHANIZ ME HANIZA A CI CIJJ A PR PRET ETOV OVA A RA Studijski program:
DRUMSKI DRU MSKI SAOBRACAJ SAOBRACA J Predmetni nastavnik:
mr Boban Bo ban Cvetanovic Cvetanovic
Predavanje Pre davanje broj 3.
PRETOV PRET OVA A RNA MEHANIZACIJ MEHANIZACIJA A
Sadržaj predavanja br.3.
3. PRETOVARNA MEHANIZACIJA 3.1. ISTORIJAT RAZVOJA PRETOVARNE MEHANIZACIJE 3.2. PODELA PRETOVARNE MEHANIZACIJE 3.2.1. MAŠINE SA PREKIDNIM RADOM 3.2.2. MAŠINE SA NEPREKIDNIM RADOM
2
3. PRETOVARNA MEHANIZACIJA
Pretovarna mehanizacija (pretovarne mašine i uređaji) je sastavni deo svakog pretovarnog procesa (kao i utovara i istovara), ali je takođe i neophodan deo svakog unutrašnjeg transporta. Čine je svi tehnološki elementi kojima se realizuju bilo glavne, bilo pomo ćne operacije, a čije tehni čke karakteristike obezbeđuju ostvarenje zahtevanih funkcija. Za planiranje i projektovanje pretovarne mehanizacije potrebno je obratiti paznju na sledece:
3
izbor prikladne mehanizacije prema konkretnim uslovima utvrđivanje kapaciteta mašina i postrojenja za pretovar analizu cene pretovarno-transportne usluge i ekonomske opravdanosti primene mehanizacije
Pretovarna mehanizacija je postala kljucni problem za povecanje produktivnosti.
3.1. ISTORIJAT RAZVOJA PRETOVARNE MEHANIZACIJE
4
Kultura i graditeljstvo starih civilizacija postavili su zahteve za transportom i podizanjem teških kamenih blokova velikih dimenzija pri gradnji velikih građevina. Kao rezultat takvih potreba široko su se primenjivala užad, poluge i koturače, što je dovelo do prvih konstrukcija dizalica. Kao začetnika pretovarne mehanizacije treba spomenuti Arhimeda koji se bavio praktičnim ispitivanjem i konstrukcijom mašina. Novi vek donosi novi napredak tehnike uopšte, a posebno graditeljstva u Aleksandriji, Vizantiji i zemljama Srednjeg Istoka. U srednjem veku treba pomenuti ime Leonarda da Vinčija koji je za sobom ostavio veliki broj skica mehaničkih naprava, mašina i mehanizama
5
Osnovna karakteristika celokupnog razdoblja do početka industrijske revolucije jeste da se za realizaciju pretovarnih operacija uglavnom koristi ljudska snaga, a mehanizacija se primenjuje samo pri rukovanju teretima za čije manipulisanje ta snaga nije bila dovoljna. Industrijska revolucija s kraja XVIII i početka XIX veka predstavljala je početak fabričke proizvodnje. To je bio i početak moderne industrije, onakve kakvu danas poznajemo. Kada je riječ o kontinualnim sredstvima, koja se danas masovno koriste, treba naglasiti da se trakasti transporteri razvijaju početkom Industrijske revolucije i to prvo u mlinarstvu. Tehnički razvijen tip pojavljuje se 1795. godine, a kasnije (oko 1840. god) koriste se za transport gline, lomljenog kamena i sl.
6
Kako se fabrička proizvodnja razvijala, potreba za rukovanjem materijalom i mehanizacijom pretovarnih operacija postajala je sve izraženija, kako u samoj proizvodnji tako i u distribuciji robe. U ovom periodu vlasnici fabrika, u cilju sniženja troškova, počinju postepeno da ulažu u sredstva i opremu za rukovanje materijalom. Zato se, po pravilu, razvoj savremenih sredstava za rukovanje materijalom vezuje za period posle 1900. godine, tj. za početak XX veka. Tako, naprimer, prve konstrukcije sreću se valjkastog gravitacionog transportera 1902. godine elektrokarete se koriste od 1906. godine, industrijski traktor sa benzinskim motorom 1913. god. Kolica sa manuelnim podizanjem platforme pominju se nešto ranije,(1887. god), a elektroviljuškar je konstruisan 1919. godine
7
3.2. PODELA PRETOVARNE MEHANIZACIJE - MAŠINA ZA PRETOVAR I UNUTRAŠNJI TRANSPORT TERETA) Uobičajeno je da se kao osnovni kriterijum diferencijacije pretovarne mehanizacije koristi " kinematika kretanja radnog organa". U odnosu na ovaj kriterijum pretovarna sredstva se diferenciraju u dve velike grupe:
8
Mašine i uređaji sa prekidnim (cikličnim) radom Mašine i uređaje sa neprekidnim (kontinualnim) radom
9
3.2.1. MAŠINE SA PREKIDNIM RADOM
Kod mašina sa prekidni m radom radni organ ima svoj radni-produktivni hod (premeštanje tereta) i povratni (prazni) hod (radni organ se vraća po novi zahvat). Znači premeštanje se vrši u ciklusima (periodičnom smenom) koji se sastoje iz različitih operacija (npr.vešanje tereta, pomeranje dizalice sa teretom, ostavljanje tereta i vraćanje praznog pretovarnog sredstva u početni položaj novog ciklusa. Uglavnom imaju veliku nosivost u jednom zahvatu, ali im je učinak relativno mali uz veliku potrošnju energije. U odnosu na mašine neprekidnog dejstva složenije su konstrukcije i skuplje od njih. Sredstva sa cikličnim dejstvom, iako sa aspekta ostvarenog kapaciteta inferiornija od sredstava sa kontinualnim dejstvom, mogu imati ekstremno veliku nosivost, a uz to po pravilu imaju tri stepena slobode.
10
Tipične kategorije sredstava sa cikličnim dejstvom su različiti tipovi transportno manipulativnih vozila sa jedne, i dizalice sa druge strane
11
3.2.2. MAŠINE SA NEPREKIDNIM RADOM
Mašina i uređaji sa neprekidnim radom transport materijala vrše bez
zaustavljanja radi njegovog prihvatanja i odlaganja tj. premeštanje tereta je kontinualno bez praznog hoda. Sredstva neprekidnog (kontinualnog) toka zauzimaju značajno mesto u tehnološkim procesima. Materijal se transportuje neprekidnim tokom i horizontalno i vertikalno. Osobine su im veliki kapacitet, jednostavna konstrukcija, relativno mala cena. Ali kontinualna sredstva po pravilu imaju jedan stepen slobode kretanja - linijsku trasu. Kretanje materijala na transportnom putu (od mesta prijema do mesta predaje) može da se, zavisno od zahteva, izvede sa konstantnom ili promenjivom brzinom, odnosno po taktu.
12
U poređenju sa sredstvima prekidnog transporta za lake terete imaju sledeće prednosti: • Znatno veći kapaciteti (10000 m3 / h ); • Odnos kapaciteta i mase transportnog sredstva je povoljniji; • Mogućnost rednog vezivanja obezbeđuje velike transportne dužine. Pri projektovanju unutrašnjeg transporta za komadne terete, neprekidni transport mora da bude rezultat uporedne tehno–ekonomske analize sa sredstvima podnog transporta (viljuškari ) odnosno dizalicama.
13
14
15
PRILOG
NOVE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA Balon dizalica (omogućava da se celo postrojenje npr. gasna turbina napravi u Evropi i tako montirana prenese u Ameriku
Dužina novog balona CL 160 260m, prečnika 65m, nosivost 160t, dimenzija tereta 8x8x50m, brzina leta 90km/h, а dolet je 10000km (cenа 10 miliona $).
16
