GAIUS IULIUS CAESAR
COMMENTARII DE BELLO GALLICO COMMENTARIUS PRIMUS Caput I. Cijela Galija je podijeljena na tri dijela, od kojih jedan nastanjuju Belgi, drugi Akvitanci, treći, oni koji jezikom samih sebe su nazivani Keltima, a našim Gali. Svi ovi jezikom, uredbama i zakonima, između sebe se razlikuju. Rijeka Garumna dijeli Gale od Akvitanaca, a od Belgijanaca Matrona i Sekvana. Od svih ovih su najjači Belge, zato što su najduže udaljeni od načina života i školstva provincije i vrlo rijetko trgovci k njima dolaze i one stvari, koje su za omekšavanje1 ne dopiru, ne uvoze, i najbliži su Germanima, koji obitavaju preko Rene, s kojima neprestano vode rat. Zbog ovoga razloga, Helvećani i ostale Gale hrabrošću nadvisuju zato što se bore s Germanima u gotovo svakodnevnim bojevima, kada ih priječe od svojih krajeva ili sami vode rat u njihovim krajevima. divisa est incolunt appellantur differunt dividit sunt (quod) absunt commeant
3. l. jd. ind. perf. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. pas. (u odnosnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. (u uzročnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt.
pertinent important continenter gerunt praecedunt contendunt prohibent gerunt
3. l. jd. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt (u odnosnoj reč.) prilog u pozitivu od continens -ntis 3. l. mn. ind. prez. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt. (odnosna sa uzroč. smislom) 3. l. mn. ind. prez. akt. (u uzročnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt. (u vremenskoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt. (u vremenskoj reč.)
Caput II. Kod Helvećana nadaleko najplemenitiji, najbogatiji je bio Orgetoriks. On je, kad su M. Mesala i M. Pizone bili konzuli2 naveden požudom za vlast, skovao urotu plemstva i nagovorio je plemensku zajednicu da iziđu iz svojih granica sa svim bogatstvom: vrlo lako je, budući da se pred svima ističu hrabrošću, dokopati se carstva cijele Galije. Na ovo je lakše njih nagovorio, zato što se Helvećani svagdje drže na okupu po prirodi jednog mjesta: jedna (priroda mjesta) dijelom rijeke Rajne, najšire i najdublje, koja dijeli polje Helvećana od Germana, druga, najvišim dijelom gorja Jura, koje je između Sekvanaca i Helvećana, treće na mjestu Kemanskog jezera i rijeke Rone, koja dijeli našu provinciju od Helvećana. Zbog ovih stvari se događalo, da su se manje širili i manje lako (teže) susjedima su mogli rat unositi; zato su se ljudi željni ratovanja žalostili velikom boli; s obzirom na mnoštvo pak ljudi i s obzirom na slavu rata i junaštva mislili su da imaju3 uske granice. fuit ditissimus inductus fecit persuasit exirent esse praestarent potiri continentur
3. l. jd. ind. perf. akt. pridjev u superlativu part. perf. pas. 3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u namjernoj reč.) inf. prez. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u uzročnoj reč.) inf. prez. pas. 3. l. mn. ind. prez. pas. (u uzročnoj reč.)
dividit est fiebat vagarentur inferre possent bellandi afficiebantur habere arbitrabantur
1
ad effeminandos = zamjena gerunda gerundivom u ak. mn. M. Messala et M. Pisone consulibus – Ablativ apsolutni 3 se habere arbitrabantur = Akuzativ s infinitivom 2
1
3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. jd. ind. prez. akt. 3. l. jd. ind. impf. akt. 3. l. mn. konj. impf. pas. (u posljedičnoj r.) inf. prez. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u posljedičnoj r.) gerund u genitivu 3. l. mn. ind. impf. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. impf. pas.
Caput III. Onim stvarima navedeni i vodstvom Orgetoriksa potaknuti, ustanovili su one stvari koje su se odnosile na putovanje, da pripreme, da pokupe najveći broj stoke i teretnih kola, najveći broj sjemena posijati, zato da na putu četa ima dovoljno žita, utvrditi mir i prijateljstvo sa susjednim državama. Za one stvari koje treba dovršiti, mislili su da je dosta dvogodište4. Zakonom su utvrdili kretanje na put u trećoj godini. Orgetoriks je izabran za vođu. On je sam poduzeo poslanstvo k državama. Na tom putu uvjerava Kastika, sina Katamantaledisa, Sekvanca, čiji otac bijaše bio obdržavao kraljevsku vlast među Sekvancima mnogo godina. I bijaše nazvan prijatelj od Senata naroda Rimskoga, da zauzme kraljevsku vlast u svojoj državi, koju otac prije bijaše bio imao; isto tako Heduanca Dumnoriga, brata Divicijakova, koji u to vrijeme obdržavaše poglavarstvo u države i bijaše vrlo omiljen u puku, zato da istog nagovori i uvjerava njega i daje mu svoju kćer u brak adducti permoti constituerunt proficiscendum pertinerent comparare coëmere facere suppeterent confirmare conficiendas duxerunt
part. perf. pas. part. perf. pas. 3. l. mn. ind. perf. akt. gerund u akuzativu 3. l. mn. konj .impf. akt. (u odnosnoj reč.) inf. prez. akt. inf. prez. akt. inf. prez. akt. 3. l. jd. konj. impf. akt. (u odnosnoj reč.) inf. prez. akt. gerundiv u Ak. mn. ž.r. 3. l. mn. ind. perf. akt.
confirmant deligitur suscepit persuadet obtinuerat appellatus erat occuparet habuerat obtinebat acceptus erat conaretur dat
3. l. mn. ind. prez.. akt. 3. l. jd. ind. prez. pas. 3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. jd. ind. prez. akt. 3. l. jd. ind. plpf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. ind. plpf. pas. 3. l. jd. konj. impf. akt. (u namjernoj reč.) 3. l. jd. ind. plpf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. ind. impf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. ind. plpf. pas. 3. l. jd. konj. impf. pas. (u namjernoj reč.) 3. l. jd. ind. prez. akt.
Caput IV. Ta stvar je bila objavljena Helvećanima preko uhode. Svojim običajima prisili su Orgetoriksa da se brani iz okova. Trebalo je da poslije osude slijedi kazna5. Utvrđenog dana na sudu Orgetoriks je skupio svu svoju obitelj za raspravu, odasvud, na broju deset tisuća ljudi i svoje dužnike , kojih je imao velik broj, dovede tamo, preko njih se izbavio da se ne brani na sudu. Kad je razljućena država pokušala svoje pravo provesti oružjem zbog te stvari i kad su poglavari skupili mnoštvo ljudi iz polja, Orgetoriks je umro: sumnja nije izostajala kako su Helvećani mislili da je sam sebi smrt zadao. enuntiata est dicere coegerunt sequi oportebat cremaretur constitutā coegit habebat conduxit
3. l. jd. ind. perf. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. perf. akt. inf. prez. pas. 3. l. jd. ind. impf. akt. 3. l. jd. konj. impf. pas. part. perf. pas. 3. l. jd. ind. perf. akt. 3. l. jd. ind. impf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. ind. perf. akt.
diceret eripuit incitata exsequi conaretur coegerent mortuus est abest arbitrantur consciverit
3. l. jd. konj. impf. akt. (u namjernoj reč.) 3. l. jd. ind. perf. akt. part. perf. pas. inf. prez. pas. 3. l. jd. konj. impf. pas. (u vremenskoj reč.) 3. l. mn. konj. impf. akt. 3. l. jd. ind. perf. pas. 3. l. jd. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. 3. l. jd. konj. perf. akt. (u posljedičnoj reč.)
Caput V. Poslije njegove smrti, ničim manje Helvećani ono, koje bijahu ustanovili, nisu namjeravali učiniti, da izađu iz svojih granica. Čim su već mislili da su spremni6 za tu stvar, sve svoje gradove, brojem oko dvanaest, sela oko četiristo, ostale privatne građevine pale (su palili), sve žito, osim koje su namjeravali ponijeti sa sobom, pale (su palili), da ako bude uklonjena nada7 povratka kući, moraju izvrći se spremniji svim opasnostima. Nalažu da sebi iznesu iz kuće spremljenu hranu za tri mjeseca. 4
biennium esse = Akuzativ s infinitivom poenam sequi = Akuzativ s infinitivom 6 paratos esse = Akuzativ s infinitivom 7 spe sublata = Ablativ apsolutni 5
2
constituerant facere conantur exeant esse arbitrati sunt incendunt
3. l. mn. ind. plpf. akt. (u odnosnoj reč.) inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. 3. l. mn. konj. prez. akt. (u namjernoj r.) inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. perf. pas. (u vremenskoj r.) 3. l. mn. ind. prez. akt.
portaturi erant comburunt sublatā paratiores subeunda essent efferre iubent
3. l. mn. ind. impf. – perifrastične konj. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. part. perf. pas. pridjev u komparativu množ. m. r. 3. l. mn. ind. impf. – perifrastične konj. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt.
Caput VI. Sve u svemu bijahu dva puta, kojima su mogli izići iz kuće, jedan preko Sekvanaca, uzak i težak, između gorja Jura i rijeke Rone, kuda su jedva vođena jedna teretna kola, a vrlo visoka planina je nadvisivala tako da je moglo vrlo malo njih zapriječiti (put); drugi kroz našu provinciju, mnogo (je) lakši i učinkovitiji, zato što između granica Helvećana i Alobrožana, koji nedavno bijahu pokoreni, Rona teče i ona se prelazi po pličini na gdjekojim mjestima. erant exire possent ducerentur impedebat facilius
3. l. mn. ind. impf. akt. inf. prez. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. mn. konj. impf. pas. (u odnosnoj r.) 3. l. jd. ind. impf. akt. komparativ pridjeva facilis -e
prohibere possent pacati erant fluit transitur altissimus
inf. prez. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u posljedičnoj r.) 3. l. mn. ind. plpf. pas. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. ind. prez. akt. 3. l. jd. ind. prez. pas. superlativ pridjeva altus 3
COMMENTARIUS QUINTUS Caput XII. Unutrašnji dio Britanije od onih je naseljen, koji kažu da su urođenici8 na otoku i oni sami su sačuvali predaju; primorski dio od onih koji bijahu bili prešli iz Belgije poradi pljačke i ratovanja – koji su gotovo svi nazivani onim imenima država, iz kojih država proizišavši, onamo su došli – i kad je rat završio9 tu su ostali i počeli su obrađivati polja. Neizmjerno je mnoštvo ljudi i vrlo guste građevine, gotovo posve slične galskima, blaga velik broj. Koriste se ili zlatnim novcem ili željeznim šipkama određene težine kao novcem. Tamo u unutrašnjim krajevima se dobiva kositar, u primorskim željezo, ali njega je mala količina (obilje); koriste se uvezenim bakrom. Drveta ima svake vrste kao prije u Galiji bukve ili jele. Smatraju da nije pravo uživati (jesti) zeca, kokoš i gusku; ove ipak hrane zbog naslade duše. Zemlja ima umjereniju klimu nego Galija, jer su razriješenije (blaže) zime10. incolitur proditum dicunt praedandi inferendi transierant appellantur orti pervenerunt illato permanserunt
3. l. jd. ind. prez. pas. part. perf. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. (u odnosnoj reč.) gerund u genitivu gerund u genitivu 3. l. mn. ind. plpf. akt. (u odnosnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. pas. (u odnosnoj reč.) part. perf. pas. 3. l. mn. ind. perf. akt. (u odnosnoj reč.) part. perf. pas. 3. l. mn. ind. perf. akt.
colere coeperunt utuntur nascitur importato gustare putant alunt temperatiora remissioribus examinatis
COMMENTARIUS SEXTUS Caput XI.
8
natos esse = Akuzativ s infinitivom bello illato = Ablativ apsolutni 10 remissioribus frigoribus = Ablativ apsolutni 9
3
inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. perf. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. 3. l. jd. ind. prez. pas. part. perf. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. pridjev u komparativu part. perf. pas. part. perf. pas.
Kad je već došlo do ovog mjesta, čini se da je zgodno11 o običajima Galije i Germanije, po čemu se ovi narodi međusobno razlikuju, izložiti. U Galiji, ne samo u svim državama i u svim kotarima i krajevima, nego također u gotovo pojedinim kućama su stranke, i ovih stranaka su prvaci, koji smatra se da imaju12 najvišu vlast svojom presudom, kojih se konačna odluka i savjet vraća kao sudska presuda. I tako, čini se da je to uređeno zbog toga od starine, da ne bi koji iz puka nemao pomoći protiv moćnijeg – naime, nitko ne dopušta da se njegove pritiska ili okružuje (vara) – i zaista, ako bi drugačije činio, ima između svojih nikakvu vlast. Ovaj odnos je u zbroju cijele Galije; naime, i sve države su podijeljene na dva dijela. perventum est videtur differant proponere divisae sunt habere existimantur redeat
3. l. jd. ind. perf. pas. (u uzročnoj reč.) 3. l. jd. ind. prez. pas. 3. l. mn. konj. prez. akt. (u odnosnoj reč.) inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. perf. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. (u odnosnoj reč.) 3. l. jd. konj. prez. akt. (u odnosnoj reč.)
institutum egeret opprimi circumveniri patitur faciat habet
part. perf. pas. 3. l. jd. konj. impf. akt. (u namjernoj reč.) inf. prez. pas. inf. prez. pas. 3. l. jd. ind. prez. pas. 3. l. jd. konj. prez. akt.13 3. l. jd. ind. prez. akt.
Caput XII. Kad je Cezar došao u Galiju jedne stranke poglavari bijahu Heduanci, druge Sekvanci. Budući da su ovi sami po sebi manje vrijedili zato što najviša vlast oduvijek bijaše kod Heduanaca i njihove bijahu bogate državice pod zaštitom, Germane i Ariovista bijahu bili sebi pozvali u pomoć i njih k sebi velikim troškovima i obećanjima bijahu bili pridobili. Kad su mnogi bojevi završeni 14 zaista sretno i pošto je pobijeno sve plemstvo15 Heduanaca bijahu bili toliko njih nadvisili moću, da velik dio klijenata od Heduanaca za sebe su otimali i od ovih su kao taoce primali sinove prvaka i javno su ih prisilili da se zakunu da neće protiv Sekvanaca poduzeti16 nikakav zaključak i zaposjeli su dio susjednog, nasilu zauzetog i obdržavali su prvenstvo cijele Galije. Ovom potrebom naveden, Divicijak zbog traženja pomoći je otputovao u Rim k Senatu, bijaše se vratio ne obavivši ništa. Zbog dolaska Cezara, Sekvanci su izgubili poglavarstvo. Na njihovo mjesto došli su Remljani. Zbog toga stvar bijaše u ovom stanju, tako da su kudikamo najmoćnije prvake imali Heduanci, a drugo mjesto su obdržavali Remljani. venit valerent erat adiunxerant perduxerant factis interfectā antecesserant traducerent acciperent iurare cogerent
3. l. jd. ind. perf. akt. (u vremenskoj reč.) 3. l. mn. konj. perf. akt. (u uzročnoj reč.) 3. l. jd. ind. impf. akt. (u uzročnoj reč.) 3. l. mn. ind. plpf. akt. 3. l. mn. ind. plpf. akt. part. perf. pas. part. perf. pas. 3. l. mn. ind. plpf. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt. (u posljedičnoj r.) 3. l. mn. konj. impf. akt. inf. prez. akt. 3. l. mn. konj. impf. akt
inituros esse erant occupatam possiderent obtinerent adductus petendi profectus est redierat dimisserant successerant haberentur
Caput XIV.
11
non alienum esse = Nominativ s infinitivom qui habere = Nominativ s infinitivom 13 u pogodbenoj potencijalnoj protazi 14 proeliis factis = Ablativ apsolutni 15 nobilitate interfecta = Ablativ apsolutni 16 se inituros esse = Akuzativ s infinitivom 12
4
inf. fut. akt. 3. l. mn. ind. impf. akt. part. perf. pas. 3. l. mn. konj. impf. akt 3. l. mn. konj. impf. akt part. perf. pas. gerund u genitivu 3. l. jd. ind. perf. pas. 3. l. jd. ind. plpf. akt. 3. l. mn. ind. plpf. akt. 3. l. mn. ind. plpf. akt. 3. l. mn. konj. impf. pas. (u posljedičnoj r.)
Druidi su naviknuli da su udaljeni od rata niti plaćaju poreze kao svi drugi (danak jedan s ostalima): imaju oslobođenje od vojne službe i imunitet svih stvari. Potaknuti tolikim nagradama i svojom voljom mnogi dolaze na nauku i slani su od roditelja i bližnjih. Kaže se da velik broj stihova ovdje uče napamet. I tako poneki ostaju u nauci dvadeset godina. Smatraju da nije pravo17 pisati, premda u gotovo (svim) ostalim stvarima, javnim i privatnim odnosima, se koriste grčkim slovima. Čini mi se da su ovo utvrdili18 zbog dva razloga, zato što ne žele da se iznosi19 nauka u puk, niti one, koji uče, pouzdajući se manje u slova nastojati oko pamćenja; zato što se gotovo većini događa, da zanemaruju pamćenje i marljivost u dobrom učenju zbog pouzdanja u slova. Kao prvo žele ovo uvjeravati, da ne propadaju duše20, nego iz jednih poslije smrti prelaze u druge, i misle da ovo najviše potiče21 na vrlinu pošto je zanemaren strah 22 od smrti. Zatim mnogo raspravljaju o zvijezdama i o njihovom kretanju, o veličini svijeta i zemalja, po prirodi stvari, o sili i moći besmrtnih bogova (raspravljaju) i mladosti predaju. consue(ve)runt abesse pendunt habent excitati conveniunt mittuntur ediscere dicuntur permanent esse existimant utantur instituisse videntur efferri
3. l. mn. ind. perf. akt. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. part. perf. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. inf. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. (u dopusnoj reč.) inf. perf. akt. 3. l. mn. ind. prez. pas. inf. perf. pas.
velint discunt confisus studere accidit perdiscendo remittant volunt persuadere interire transire excitari putant neglecto disputant tradunt
17
fas esse = Akuzativ s infinitivom instituisse videntur = Nominativ s infinitivom 19 disciplinam efferri = Akuzativ s infinitivom 20 non interire animas = Akuzativ s infinitivom 21 hoc excitari = Akuzativ s infinitivom 22 metu neglecto = Ablativ apsolutni 18
5
3. l. mn. konj. prez. akt. (u uzročnoj reč.) 3. l. mn. ind. prez. akt. (u odnosnoj reč.) part. perf. pas. inf. prez. akt. 3. l. jd. ind. prez. akt. (u uzročnoj reč.) gerund u ablativu 3. l. mn. konj. prez. akt. (u posljedičnoj r.) 3. l. mn. ind. prez. akt. inf. prez. akt. inf. prez. akt. inf. prez. akt. inf. perf. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. part. perf. pas. 3. l. mn. ind. prez. akt. 3. l. mn. ind. prez. akt.
