POLJOPRIVREDNA STRU NA SLUŽBA VRANJE
BROŠURA
mr Nebojša Mladenovi"
REZIDBA I UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE
FEBRUAR 2010.
CILJ, NA IN I VREME REZIDBE VINOVE LOZE Rezidba vinove loze predstavlja jednu od najvažnijih ampelotehni2kih mera kojom se uspostavlja ravnoteža izme4u rastenja i razvi"a pojedinih njenih organa. Najvažniji ciljevi rezidbe vinove loze su slede"i: 2okotu se daje odre4eni uzgojni oblik i održava se u stanje koje omogu"ava primenu svih najsavremenijih agrotehni2kih i ampelotehni2kih mera, - reguliše se optimalan odnos izme4u visine prinosa i kvaliteta grož4a, - uspostavlja se optimalan odnos izme4u broja lastara na 2okotu i lisne površine, odnosno broja cvasti ili grozdova, 2ime se uti2e na visinu prinosa i kvalitet grož4a i - ostvaruje se povoljan raspored lastara na 2okotu 2ime se doprinosi boljem sazrevanju grož4a. Nisko stablo i kratka rezidba primenjuju se kod ja2e rodnih sorata i u rejonima u kojima se loza štiti zagrtanjem od niskih zimskih temperatura, kao i na jako strmim terenima na kojima je otežano koriš"enje mehanizacije. Srednje visoko ili visoko stablo kao i mešovita ili duga rezidba primenjuje se kod slabije rodnih sorti , u rejonima gde nije potrebno zagrtanje kao mera zaštite od niskih zimskih temperatura i gde se primenjuje mehanizovana obrada i zaštita. Najvažniji uzgojni oblici odnosno oblici gajenja i rezidbe vinove loze su slede"i: -
UZGOJNI OBLICI VINOVE LOZE NISKO STABLO – KRATKA REZIDBA ŽUPSKI NA IN REZIDBE Stablo se gaji uz kolac ili bez naslona, kod bujnih i veoma rodnih sorti. Rastojanje izme4u 2okota je 1 – 1,3 m, pa se zbog toga obrada i zaštita od bolesti vrše prvenstveno ljudskom radnom snagom ili motokultivatorima. Rezidba u 1. godini – U prvoj godini, na mladom 2okotu "e izbiti normalno jedan ili dva lastara. Ukoliko je izbio jedan režemo ga na dva okca, ukoliko su izbila dva, ja2i se reže na dva a slabiji na jedno okce a ukoliko su izbila tri lastara podjednake debljine, sva tri treba orezati na po jedno okce. Rezidba u 2. godini – U jesen druge godine na 2okotu imamo najmanje dva dobro raspore4ena lastara. Rezidba se sada obavlja tako da "e se svaki lastar orezati na dva vidljiva okca. Ako se na 2okotu nalaze tri lastara, onda naja2i lastar treba rezati na dva okca a ostala dva na po jedno okce. Rezidba u 3. godini – U jesen tre"e godine, ima"emo na 2okotu ve" formiranu osnovu za 2etiri kraka i 2etiri kondira. Svaki lastar reže se na kratak kondir s jednim ili dva okca. Ako su u pitanju vrlo rodne sorte (prokupac, plovdina, slankamenka, dinka, skadarka itd.) dovoljno je da se kondir oreže na jedno vidljivo okce u suprotnom kod manje rodnih sorata, onda se kondir reže na dva okca.
Redovna rezidba – Pošto je formiran osnovni oblik 2okota rezidba se više ne obavlja u jesen ve" u prole"e. Ona se sastoji u tome da se ostavljaju samo najniži lastari koji su izbili na prošlogodišnjim kondirima, dok se ostali uklanjaju. Ostavljeni lastari režu se na 2-3 okca, što uglavnom zavisi od sorte. Praksa je pokazala da ukoliko se kondir reže na više od 2-3 okca, dolazi do izduživanja krakova 2okota. Zbog toga je ovaj na2in rezidbe pogodan samo za sorte koje dobro ra4aju pri kratkoj rezidbi na 1-3 okca (prokupac, plovdina, slankamenka, kreaca itd.).
KRAJINSKI NA IN REZIDBE Stablo je visoko oko 20 cm . Kao naslon koristi se kolac, ali se 2okoti gaje i bez naslona. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1 -1,3 m. Ovaj na2in rezidbe prvenstveno se primenjuje u uslovima gde je obavezno zagrtanje vinove loze preko zime. Rezidba u 1. godini. – U prvoj godini na mladom 2okotu izbi"e majmanje jedan lastar. U jesen prve godine, ako su izbila dva lastara, svaki se oreže na po jedno vidljivo okce. Rezidba u 2. godini – Ako smo u prethodnoj godini imali na 2okotu dva lastara i svaki orezali na po jedno okce, u jesen gruge godine ima"emo iz ovih okaca dva lastara i verovatno da "e izbiti još najmanje jedan ili dva lastara iz slepih okaca. Sve lastare obeleži"emo brojevima 1, 2, 3, i 4. Lastare obeležene brojevima 1,2 i 4, pošto su pravilno raspore4eni po obodu 2okota, reza"emo u ovom slu2aju na po jedno vidljivo okce, tj. na reznike, dok "emo lastar obeležen brojem 3, zbog nepovoljnog položaja odbaciti. Rezidba u 3. godini – Na 2okotu "emo u jesen tre"e godine imati: tri lastara izbila iz prošlogodišnjih reznika, koji su obeleženi brojem 1, i tri jalovaka koji su izbili iz glave mladog 2okota obeleženi slovom A. Lastari izbili iz reznika, režu se na kondire, a jalovaci se režu na reznike sa po jednim okcem. Na ovaj na2in formiran je osnovni oblik 2okota , na kome se nalazi tri kondira i tri reznika. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se kondiri koji su doneli rod u prošloj godini uklanjaju do osnove, a lastari koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režu na kondire, dok se jalovaci režu na reznike. Prilikom redovne rezidbe na 2okotu se istovremeno mogu na"i: prošlogodišnji kondiri, prošlogodišnji reznici sa lastarima koji "e se rezati na kondire i jalovaci koji se redovno režu na reznike da bi se obezbedila zamena za uklonjene kondire.
NISKO STABLO – MEŠOVITA REZIDBA GIJOV JEDNOGUBI NA IN REZIDBE Za ovaj na2in rezidbe formira se nisko ili srednje visoko stablo. Primenjuje se pri špalirskom gajenju loze, a može se primenjivati i pri gajenju loze uz kolac. Rastojanje izme4u redova u špaliru kre"e se od 1,5 do 1,8 m, a u redu izme4u 2okota od 1 do 1,2 m. Za naslon u redu služe stubovi obi2no sa 3 reda žice. Ukoliko je stablo nisko, pogodno je i za zagrtanje. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine po sa4enju kalemova, ako je izbio samo jedan lastar, reže se na jedno vidljivo okce, a ako je izbilo više lastara, svi se uklanjaju osim jednog, koji se reže na jedno okce. Rezidba u 2. godini – La2enjem se ostavljaju samo dva lastara, a ostali ukoliko su izbili, uklanjaju se. U jesen se jedan od lastara, i to ja2i reže na dva okca. Okca se ostavljaju na onoj visini na kojoj se namerava stvoriti glava 2okota. Obi2no se to radi na visini prvog reda žice na špaliru. Drugi lastar se bez obzira na visinu stabla uklanja potpuno, jer služi samo kao rezerva. Rezidba u 3. godini – U hladnijim krajevima zbog zagrtanja rezidba se vrši u tre"oj godini u jesen, dok se u krajevima gde zime nisu tako oštre ova rezidba obi2no obavlja u prole"e 2etvrte godine. Pošto su prethodne godine ostavljena dva okca, iz njih "e izbiti dva lastara, od kojih "e se viši orezati na luk, a niži na kratak kondir za zamenu na dva okca. Redovna rezidba – Vrši se tako što se na kondiru za zamenu viši lastar reže na luk, a niži na kratak kondir koji "e dati lastare za zamenu luka u slede"oj godini. Luk koji je doneo rod uklanja se do osnove. Broj okca na luku zavisi od gajene sorte i agroekoloških uslova gajenja vinove loze.
GIJO – PUSAREV NA IN REZIDBE Ovaj na2in rezidbe predstavlja poboljšanje Gijovog jednogubog na2ina rezidbe. Poboljšanje se sastoji u tome što se prave manje rane na 2okotu, koje zbog toga brže i bolje zaraš"uju. Pri ovom na2inu rezidbe postoji bolja mogu"nost da se reguliše rodnost 2okota pošto se luk premešta s kraka na krak, a to je povoljno kada jedan od krakova oslabi. Rastojanje me4u 2okotima kre"e se od 1,5 do 1,8 m izme4u redova, a od 1 do 1,2 m u redu. Kao naslon postavljaju se stubovi i tri reda žice. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine ako su izbila dva lastara, svaki se reže na jedno okce, a ako je izbio samo jedan lastar, reže se na dva okca. Ako se želi srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine ostavlja samo jedan lastar, koji se pušta da raste uz kolac, bez zalamanja a onda se orezuje na onu visinu na kojoj želimo da stvorimo glavu 2okota. Rezidba u 2. godini – Ako je nisko stablo, iz okaca ostavljenih prethodne godine izbi"e normalno dva lastara. Ove lastare režemo svaki na po dva okca. Kod srednje visokog stabla iz lastara koji je prethodne godine u jesen ili u prole"e druge godine rezan na odgovaraju"u visinu izbi"e u toku godine nekoliko lastara, ali se prilikom la2enja ostavljaju najviše dva. Ova dva lastara režu se na po dva okca, tako da se dobije 2okot sa dva kraka. Rezidba u 3. godini – Kod niskog stabla imamo dva kraka i na svakom kraku po dva lastara. Na jednom kraku reza"emo viši lastar na luk a niži na kratak kondir za zamenu sa dva okca. Na drugom kraku primeni"emo rezidbu kondir na kondir sa nekoliko okaca, što "e zavisiti od gajene sorte. Kod srednje visokog stabla imamo istu situaciju i rezidbu obavljamo kao kod niskog stabla. Redovna rezidba - Ista je manje više kao i kod Gijovog jednogubog na2ina, s tim što se na drugom kraku 2okota ne primenjuje duga rezidba, ve" kratka, i to kondir na kondir. Kao i Gijov jednogubi tako i Gijo – Pusarev na2in rezidbe može se prilagoditi za gajenje uz kolac.
GIJOV DVOGUBI NA IN REZIDBE Rastojanje izme4u redova je 1,8 – 2 m, a u redu 1,2 – 1,5 m. Kao naslon se postavljaju stubovi i tri reda žice. Rezidba u 1. godini – U jesen prve godine, ako je izbio lastar , reže se na dva okca, a ako su izbila dva lastara iste ja2ine, onda se oba režu na po jedno okce. U slu2aju da se želi srednje visoko stablo, onda se u toku prve godine odgaji samo jedan lastar, koji se reže na visinu na kojoj se želi formirati glava 2okota, odnosno u visini prvog reda žice. Rezidba u 2. godini – Prema prošlogodišnjoj rezidbi na 2okotu treba da budu najmanje dva dobro razvijena lastara, bez obzira na to da li je stablo nisko ili srednje visoko. Rezidba se obavlja u oba slu2aja tako što se lastari režu na dva okca. Rezidba u 3. godini – U tre"oj godini imamo na 2okotu dva kraka sa po dva lastara. Kod niskog 2okota rezidba se izvodi tako što se na svakom kraku gornji lastar oreže na luk, a donji na kratak kondir, koji "e davati lastare za zamenu. Kod srednje visokog stabla rezidba se obavlja na isti na2in kao i kod niskog stabla. Posle izvršene rezidbe u jesen tre"e ili u prole"e 2etvrte godine završeno je i formiranje osnovnog oblika 2okota po ovom na2inu rezidbe. Redovna rezidba – Sastoji se u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prošloj godini i rezidbi lastara na kondiru za zamenu. Viši lastar na kondiru za zamenu reže se na luk od 5 do 15 okaca, što zavisi od sorte, a donji lastar na kratak kondir, na kome se ostavljaju dva okca. Ostavljeni lastar da "e lastare za zamenu luka u slede"oj godini. U slu2aju da ne izbiju lastari iz kondira, onda se prilikom rezidbe najniži lastar koji je uzbio iz prošlogodišnjeg luka reže na kratak kondir, a slede"i lastar na luk.
SREDNJE VISOKO I VISOKO STABLO KRATKA I MEŠOVITA REZIDBA
ROAJATSKA KORDUNICA Za ovu kordunicu rastojanje izme4u redova je 2 -3 m, a u redu 1 – 1,5 m. Može biti jednokraka ili dvokraka. Primenjuje se samo za špalirski na2in gajenja vinove loze. Rezidba u 1. i 2. godini – U prvoj godini lastar koji je izbio reže se na jedno ili dva okca. U drugoj godini ostavlja se opet samo jedan lastar, koji se vezuje za kolac da raste uspravno i što bujnije. Rezidba se obavlja tek u prole"e tre"e godine. Rezidba u 3. godini – Ako se formira jednokraka kordunica, lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg, koji "e dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini. Prakti2nije je sa2ekati da sva okca krenu i da lastari dostignu dužinu 5 -10 cm, pa onda izvršiti uklanjanje nepotrebnih lastara. Rezidba u 4. godini – Svi lastari koji su izbili iz ostavljenih okaca režu se na dva okca sem poslednjeg koji služi ukoliko je potrebno produženje kordunice i on se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu (postupak je isti kao sa produženim delom lastara u perthodnoj godini). Rezidba u 5. godini – Ukoliko nije nije izvršeno produženje kordunice u svim rodnim 2vorovima izvrši"e se rezidba kondir na kondir. Ako je u prethodnoj godini izvršeno produženje kordunice, onda se na tom mla4em delu svi lastari režu na dva okca. Krak kordunice po pravilu ne treba da je duži od 1,2 m. Rezidba u 6. godini – Ako je produženje kordunice ra4eno u 2etrvrtoj godini onda se u šestoj godini završava formiranje uzgojnog oblika. Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima svake godine izvodi rezidba kondir na kondir. Ovaj na2in rezidbe preporu2uje se kod veoma rodnih sorata, kada se želi ve"i sadržaj še"era u širi, kao i muskatnih i aromati2nih materija.
UZGOJNI OBLIK DUGA REZIDBA JALOVAK NA LUK Stablo visine 80-100cm, U glavi se ostavljaju 1-3 luka, Novi lukovi se odabiraju od jalovaka razvijenih iz glave 2okota, Razvoj ve"eg broja jalovaka na po2etku vegetacije, La2enjem se ostavlja samo 3-4.
KAZENAVLJEVA KORDUNICA Formiranje osnovnog oblika 2okota kod ove kordunice vrši se na isti na2in kao i za roajatsku kordunicu. Razlike postoje samo u redovnoj rezidbi, koja je mešovita i obavlja se tako što se u svakom rodnom 2voru ostavlja po jedan luk i jedan kondir sa 2 okca. Lastari na kondiru služe za zamenu starog luka koji se odbacuje rezidbom. Lukovi se vezuju polukoso naviše, pod uglom od 150 do 450.
SKLJAROVA KORDUNICA Ovo je šetvorospratna dvostrana kordunica koja je modifikovana za naše uslove. Rastojanje izme4u redova je 2-3 m, au redu a 1,2-1,5 m. Neophodno je imati najmanje pet redova žice u špaliru. Rezidba u jesen 1. godine – U prvoj godini rezidba "e se obaviti tako da se izaberu dva lastara i svaki oreže na jedno ili dva okca. Rezidba u jesen 2. godine – Obavlja se tako da "e se dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika orezati na luk sa najmanje 8 okaca, a odabra"emo još dva lastara koji su izbili iz glave i njih "emo orezati na reznike na 1 okce. Rezidba u jesen 3. godine ili u prole2e 4. godine – Prošlogodišnje lukove ostavljamo kao krakove prizemnog dela sprata kordunice. Lastare izbile iz prošlogodišnjeg luka režemo svaki na dva okca, uz 2injenicu da na svakom kraku donjeg sprata kordunice ostavimo najmanje po 2etiri kratka kondira. Dva lastara koji su izbili iz prošlogodišnjih reznika režemo na lukove, 2ija dužina zavisi od visine gornjeg sprata. Za formiranje gornjeg sprata treba na svakom luku ostaviti najmanje 8 okaca, kako bi se dobila osnova za najmanje 3-4 rodna 2vora na svakom kraku kordunice gornjeg sprata. Sve jalovake izbile iz glave 2okota režemo na reznike. Rezidba u prole2e 5. godine – Na prizemnom delu kordunice u svakom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir (1-2 okca). Lastari izbili iz prošlogodišnjih reznika na glavi 2okota tako4e se režu na jedno okce, a može se ostaviti i koji reznik. Redovna rezidba – Na prizemnom delu kordunice primenjuje se kratka rezidba u svim rodnim 2vorovima. Lastari izbili iz osnove kordunice uklanjaju se ili režu na reznike, a uklanjaju se i prošlogodišnji kondiri. Na gornjem spratu se na svakom kraku kod vrlo rodnih sorti primenjuje kratka, a kod stonih sorti mešovita rezidba. Na svakom kraku gornjeg sprata ostavljaju se po dva luka sa 8 -15 okaca, u zavisnosti od sorte koja se reže. U ostalim rodnim 2vorovima primenjuje se kratka rezidba kondir na kondir na dva okca. Lukovi se ne ostavljaju svake godine u istom rodnom 2voru ve" se to radi naizmeni2no. Preporu2uje se za uslove gde se niske temperature opasne po lozu pojavljuju periodi2no.
VISOKO STABLO SA MEŠOVITOM I DUGOM REZIDBOM MOZEROVA KORDUNICA Kod nas je u primeni dvokraka na kojoj se primenjuje mešovita rezidba. Za ovu kordunicu najprikladnije rastojanje izme4u redova je 3-4 m, a u redu 1,2 -1,5 m. Za pravilan razvoj loze potrebna su najmanje 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. Rezidba u 1. i 2. godini – Ostavlja se na 2okotu samo jedan lastar koji se reže na dva okca (zalama se krajem avgusta). U drugoj godini izbi"e dva lastara i oni se vezuju uz luk da bi rasli što uspravnije i bujnije, da bi što više izrasli, a tek krajem leta ih treba zalamati kako bi što bolje sazreli. Rezidba u 3. godini – Ja2i lastar reže se na visinu prvog reda žice (80-120cm). Ako se za dvokraku kordunicu predvi4a da visina stabla bude 120 cm, onda se na toj visini na ja2em lastaru ostavljaju dva okca, dok se ostali uklanjaju do osnove lastara. Drugi lastar reže se na kratak kondir sa dva okca i služi kao rezerva da se lastari izbili iz njega upotrebe za obnovu stabla u slu2aju da izmrzne stablo kordunice. Rezidba u 4. godini - U prole"e 2etvrte godine ima"emo na stablu kordunice dva lastara koji su u prethodnoj godini vezani za žicu u suprotnom smeru i rasli u horizontalnom pravcu. Ovi lastari režu se na dužinu 50-70 cm. Okca koja su okrenuta naviše ostavljaju se radi formiranja rodnih 2vorova, dok se ostala uklanjaju. Rodni 2vorovi treba da su jedan od drugog na rastojanju 20-25 cm. Na svakom kraku treba ostaviti 3-4 okca, odnosno 3-4 rodna 2vora. Poslednje okce koje je okrenuto ka zemlji
ne uklanja se, ve" se ostavlja da bi se iz njega dobio lastar koji "e poslužiti za produženje kordunice. Rezidba u 5. godini – Lastari koji su izbili iz položenog dela kordunice režu se na dva okca, sem poslednjeg, koji se reže na onu dužinu na koju treba produžiti kordunicu. Gornja okca na lastaru za produženje kordunice ostavljaju se radi formiranja novih rodnih 2vorova, dok se ostala uklanjaju tek kada lastari dostignu porast 5-10 cm. Rezidba u 6. godini – Na starijem delu kordunice u rodnim 2vorovima ima po dva a na mla4em delu po jedan lastar. Na starijem delu se svi lastari režu na kondire sa po nekoliko okaca, a na mla4em delu na dva okca, kako bi se stvorila osnova za dva kraka u rodnim 2vorovima. Ukoliko je sorta bujna, na starijem delu kordunice može se ostaviti po jedan luk. Rezidba u 7. godini – Pošto na starijem delu kordunice imamo u svakom rodnom 2voru po dva prošlogodišnja rodna kondira sa nekoliko lastara i na taj na2in su rodni 2vorovi obrazovani u potpunosti primenjiva"emo rezidbu kondir na kondir, mešovitu ili dugu rezidbu. Broj okaca ostavljenih rezidbom zavisi"e od sorte. Na mla4em delu kordunice u svakom rodnom 2voru su po dva lastara koji "e se tako4e orezivati na kondire ili lukove . Redovna rezidba – Sastoji se u tome što se u rodnim 2vorovima primenjuje rezidba kondir na kondir ili mešovita, što zavisi od rodnosti sorte.
Pored klasi2ne u primeni je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 120-130 cm i formiranom jednokrakom ili dvokrakom kordunicom. Na pomenutu visinu postavlja se pre2ka na koju se horizontalno naslanjaju tri reda žica. Posle izvršene rezidbe lukovi se vezuju za spoljašnje žice na pre2ki tako da zauzimaju horizontalan položaj. Lastari izbili iz kondira za zamenu provla"e se kroz dva reda dvojnih žica. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su kaberne sovinjon, rizling, burgundac i sl.
SILVOZ KORDUNICA – MEŠOVITA I DUGA REZIDBA Primenjuje se u vinogradima u kojima ne postoji opasnost od ja2ih zimskih mrazeva. Me4uredno rastojanje je 3-4 m a u redu 1-2 m. Naslon se sastoji od 2etiri reda žice. Dvokraka kordunica formira se na slede"i na2in: Rezidba u jesen 1. godine – Dva lastara se režu na po jedno okce, a ukoliko postoji samo jedan lastar on se reže na dva okca. Rezidba u jesen 2. ili prole2e 3. godine – Lastar koji treba da posluži kao stablo kordunice reže se na onu visinu ( 120-150 cm) na kojoj se želi formirati položeni krak kordunice. Na ovoj visini ostave se po tri okca, dok se ostala uklanjaju do osnove lastara. Rezidba u prole2e 4. godine – Lastari izbili u prethodnoj godini jedan levo drugi desno orežu se na najmanje 8 okaca. Rezidba u prole2e 5. godine – Lastari izbili u prethodnoj vegetaciji na krakovima kordunice orežu se na dva okca, odnosno na kratke kondire, da bi 2okot što više oja2ao. Rezidba u prole2e 6. godine – Lastari izbili iz kondira za zamenu režu se tako što se viši reže na luk a niži na kratak kondir, koji "e dati lastare za zamenu starog luka u narednoj godini. Redovna rezidba – Ona se sastoji u tome što se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom rodnom 2voru, najniži rodni lastar na prošlogodišnjem luku reže na luk, a ostali lastare se uklanjaju do osnove. Me4utim pri mešovitoj rezidbi u rodnom 2voru se ostavlja redovno jedan kratak kondir za zamenu i jedan luk. Posle rezidbe na
položenom delu stabla kordunice ostaju u rodnim 2vorovima ili samo lukovi, koji se vezivanjem povijaju naniže (duga rezidba), ili se u svakom 2voru nalazi i kratak kondir i luk (mešovita rezidba).
KORDUNICA TIPA KAZARSA Za ovaj oblik kordunice sa4enje se obavlja na rastojanju 3-3,5 m u špaliru, pri 2emu se naj2eš"e sade po dva kalema u jami"u. Rezidba u jesen 1. godine – Lastar se orezuje na dva zimska okca, dok se ostali lastari potpuno uklanjaju. Posle obavljene rezidbe može se obaviti zagrtanje. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastar namenjen formiranju vertikalnog dela stabla prekra"uje se na visinu od 80 cm, i obavezno se privezuje uz naslon. Drugi lastar orezuje se kratko na dva okca i ima funkciju rezervnog kondira. Lastari koji izbiju iz njega služi"e za zamenu stabla kordunice ukoliko nastupi izmrzavanje ili ošte"enje vertikalnog dela kordunice. Kada lastari dostignu dužinu 5-10 cm pristupa se o2enjivanju. Pri vrhu stabla ostavljaju se samo dva do tri lastara, gde "e najviši poslužiti za formiranje produženog dela kako vertikalnog tako i horizontalnog dela stabla kordunice. Drugi lastar služi za rezervu, dok se ostali la2enjem potuno uklanjaju. Viši lastar kada dostigne dužinu od oko 150 cm, treba poviti i privezati za žicu odnosno naslon horizontalnog dela kordunice. Niži lastar kada dostigne oko150 cm zalama se i privezuje za žicu. Na rezervnom kondiru la2enjem se ostavlja samo jedan lastar.
Rezidba u prole2e 4. godine – Položeni deo lastara prekra"uje se na dužinu od oko jednog metra, kako bi zauzeo prostor na žici. Na taj na2in formirana je osnova vertikalnog i osnova horizontalnog dela stabla kordunice. Rezervni lastar koji je izbio iz vertikalnog dela stabla uklanja se do osnove - ukoliko nije potreban. Na kondiru za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca po principu rezidbe kondir na kondir. Kada lastari izbili na položenom delu kordunice, dostignu dužinu od 10-15 cm treba izvršiti la2enje suvišnih lastara (okrenutih ka zemlji). Na položenom delu kordunice ostavlja se najviše 4-6 pravilno raspore4ebih lastara. Rezidba u prole2e 5. godine – Od lastar izbilih iz horizontalnog dela kordunice,. polaze"i od osnove, na svakih 15-20 cm ostavlja se po jedan lastar koji se reže na luk dužine 8-10 okaca, 2ime se formira 4-6 rodnih 2vorova. Ostali lastari se uklanjaju. Lastari izbili iz vertikalnog dela stabla obavezno se ukanjaju. U prizemnom rodnom 2voru primenjuje se kratka rezidba odnosno ostavlja se jedan kondir sa dva okca. Redovna rezidba – Na lukovima koji su doneli rod u prošloj godini odnosno visili su slobodno naniže, odabiramo 2-3 dobro razvijena lastara pri osnovi. Najniži lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka orezuje se na dva okca i on služi kao kondir za zamenu. Slede"i najbolje razvijeni lastar reže se na luk odgovaraju"e dužine. U svakom rodnom 2voru peimenjuje se princip jednogubog Gijovog na2ina rezidbe.
KORDUNICA TIPA AMRELA Ova kordunica može biti jednorukavna kao i višerukavna. Ovde "emo predstaviti na2in formiranja dvorukavne kordunice. Rezidba u jesen 1. godine – Ostavljamo dva lastara i režemo ih na dva okca. Rezidba u 2. godini – U prole"e druge godine la2enjem se ostavljaju samo 2etiri lastara. U jesen druge godine ne vršimo rezidbu, ve" dva lastara po potrebi zagr"emo, a dva ostaju uz naslon. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastari koji su bili zagrnuti orežu se na po dva okca i ti kratki kondiri služi"e za zamenu i rekonstrukciju vertikalnog dela stabla. Ostala dva lastara režu se na 150 -170 cm visine i na vršnom delu ostavljaju im se samo po 2etiri okca. Rezidba u prole2e 4. godine – Pošto su na svakom kraku stabla izbila po 2etiri lastara, dva najviša lastara režu se na luk, a dva niža na kondir. Pri osnovi na kondirima za zamenu primenjuje se kratka rezidba na dva okca. Rezidba u prole2e 5. godine – Na svakom rukavu 2okota postoje dva luka, koji su doneli rod i dva kondira sa po dva lastara. Rezidba se obavlja na svakom rukavu na taj na2in što se prvi lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka reže se na kratak kondir sa 2-3 okca, drugi lastar reže na luk odgovaraju"e dužine dok se lastari izbili iz prošlogodišnjeg kondira režu se na kratko, kondir na kondir. Pri osnovi 2okota primenjuje se kratka rezidba. Redovna rezidba – Prvo se odstrane prošlogodišnji lukovi a onda se na svakom rukavu kordunice ostavljaju po dva luka i dva kondira koji se režu na 2-3 okca. Pri osnovi se na kondirima za zamenu primenjuje kratka rezidba. Kad se završi rezidba prelazimo na vezivanje lukova tako da krak 2okota dobije oblik kišobrana.
NIFINOVA KORDUNICA – MEŠOVITA REZIDBA
Rastojanje sadnje izme4u redova je 3 a u redu 1-1,5 m. Rezidba u jesen 1 i 2. godine – U prve dve godine treba odnegovati dva ili tri lastara iste debljine. La2enjem "e se regulisati broj lastara i ostaviti one koji su dovoljno bujni i imaju dobar raspored. Rezidba u prole2e 3. godine – Lastari se prekra"uju na visinu spratova. Ako se formiraju dva ili tri sprata, lastari se orezuju tako što se jedan lastar reže na visinu od 60 cm, drugi na 120cm, a tre"i na 180 cm (raspored rodnih 2vorova može biti i na visinama od 60, 80 i 120 cm). Na orezanim lastarima ostavljamo samo dva vršna okca. Rezidba u prole2e 4. godine – Na svakom kraku kordunice sada imamo po dva dobro razvijena lastara. Svaki lastar reže se na po dva okca, da bi se na toj visini obrazovali rodni 2vorovi. Redovna rezidba - Ona po2inje kada na svakom kraku kordunice imamo 2etiri dobro razvijena lastara. Na svakom kraku kordunice u rodnim 2vorovima viši lastar se reže na luk, a niži na kondir za zamenu.
U cilju pravilnog izvo4enja rezidbe na zrelo u rodnim vinogradima, mora se dobro poznavati vreme rezidbe, dužina orezivanja, optere"enost 2okota okcima, tehni2ka pravila pri rezidbi i pribor za rezidbu. Vreme rezidbe vinove loze je razli2ito i zavisi od klimatskih prilika podru2ja, starosti vinove loze i površine koja se orezuje. Ova ampelotehni2ka mera obavlja se u periodu zimskog mirovanja. U južnim podru2jima gde temperatura ne pada ispod – 15 C , rezidba se može obavljati i zimi. Kod nas se rezidba obavlja krajem zime i po2etkom prole"a, ali se obavezno mora izvesti pre kretanja sokova. Sorte osetljive na niske temperature režu se kasnije, a one koje ih podnose mogu se rezati odmah nakon opadanja liš"a u jesen. Ako se radi o velikim površinama pod vinovom lozam sa rezidbom treba po2eti ve" u jesen, kako bi se na vreme završila. U ovim slu2ajevima režu se sorte ve"e otpornosti prema izmrzavanju i na površinama koje nisu u depresijama. U podru2jima u kojima niske zimske temperature padaju ispod -15 C i traju u dužem intervalu, može do"i do izmrzavanja okaca, jednogodišnjeg ili višegodišnjeg drveta. Pre rezidbe okca i drugi organi moraju se detaljno pregledati i tako doneti ocena o stepenu izmrzavanja. Pregled se obavlja pravljenjem popre2nih preseka preko okaca i posmatranjem tkiva pod lupom ili mikroskopom. Zdravo okce na preseku ima zelenu, a izmrzlo ima tamnu, mrku boju. Kada se to utvrdi prilikom rezidbe treba za taj isti procenat uve"ati broj okaca po 2okotu i jedinici površine koji je planiran pre izmrzavanja. U pogledu dužine orezivanja lastari se mogu rezati duže ili kra"e, što zavisi od sorte, rodnosti okaca, oblika gajenja i planiranih prinosa. Razlikujemo slede"e rodne elemente: - Kratki kondir, delovi lastara orezani na 1. do 3. okca - Dugi kondiri, delovi lastara orezani na 4-5 okaca - Kratki lukovi, delovi lastara orezani na 6-8 okaca - Lukovi srednje dužine, orezani na 9-12 okaca - Dugi lukovi, orezani na više od 12 okaca Izbor dužine rodnih elemenata zavisi od agroekoloških uslova, osobina sorte, rodnosti okaca na lastaru, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na 2okotima pri obavljanju rezidbe. U zavisnosti od broja ostavljenih okaca i vrste rodnih elemenata koje ostavljamo rezidba može biti: KRATKA REZIDBA Primenjuje se kod sorata kod kojih su prva okca pri osnovi lastara veoma rodna (prokupac, plovdina). Ostavljaju se samo kratki kondiri sa 2 ili 3 okca - deo lastara koji se razvio pri osnovi prošlogodišnjeg kondira. Kod nekih sorata kod koji su veoma rodna okca pri osnovi (smederevka, kardinal, vranac, muskat hamburg i dr.), primenjuje se rezidba gde se ostavljaju kratki i dugi kondiri. Pri narednoj rezidbi dugi kondiri uklanjaju se do osnove, dok se na kratkom kodirima viši lastari orezuju na duge a niži na kratke kodire. Ovom rezidbom spre2ava se polaritet vinove loze, izduživanje rodnih elemenata i deformacija oblika stabla.
DUGA REZIDBA Na 2okotima se ostavljaju samo lukovi. Primenjuje se u toplijim podru2jima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Pri rezidbi za novi luk ostavlja se prvi dobro razvijeni lastar pri osnovi prošlogodišnjeg luka. Nakon rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu (osnova luka tako dobija vršni položaj i iz nje se razvijaju dobri lastari). Izaziva izduživanje rodnih 2vorova i deformaciju oblika stabla. MEŠOVITA REZIDBA Primenjuje se kod sorata u kojih su okca pri osnovi lastara slabije rodnosti. Na istom 2okotu ostavljaju se i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija okca na sredini lastara za donošenje roda. Ostavljaju se kondiri od 2 okca koji se nazivaju kondiri za zamenu. Lukovi iz prethodne godine uklanjaju se do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima ukoliko su se razvila dva dobra lastara primenjuje se princip mešovite rezidbe. Vršni lastar orezuje se na luk a niži na kondir za zamenu. Posle rezidbe lukovi se privezuju za žicu. Sorte afus ali, muskat italija, traminac, kaberne sovinjon, merlo, rajnski rizling i dr. dobro ra4aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 10-14 okaca. Kod sorata game crni, game bojadiser, burgundac crni, italijanski rizling i dr. koje imaju veoma rodna okca pri osnovi lastara ali razvijaju sitne grozdove , obavlja se mešovita rezidba (lukovi sa 8-10 okaca). Mešovitom rezidbom uspešno se suzbija polaritet ali na stablu ostaju ve"e rane zbog presecanja lukova do osnove. Ako su lastari vinove loze bujni, zdravi i dozreli moraju se rezati duže, na lukove u cilju optere"enja rodom i obratno, orezuje se kratko na kondire u cilju odmaranja i obnove vegetativnog i generativnog potencijala. Pri rezidbi osušeni krak 2okota ili rodni 2vor i izduženi rodni 2vor treba zameniti sa lastarom koji je izbio iz starog drveta. Prve godine lastar iz starog drveta, zove se jalovak, jer je kod ve"ine sorti nerodan, orezuje se na jedno okce i zove se reznik. Pri rezidbi važno je voditi ra2una o sorti, bujnosti 2okota, zdravstvenom stanju loze i zrelosti loze.
Pri rezidbi treba voditi ra2una o otere"enju 2okota rodnim okcima kod svake sorte pojedina2no, a optere"enje je u direktnoj vezi sa planom prinosa po 2okotu, odnosno po jedinici površine. U tom slu2aju za svaku sortu treba uzeti slede"e elemente: a. Planirani prinos po 2okotu, odnosno po jedinici površine, b. Broj 2okota po jedinici površine, c. Koeficijent rodnosti – broj grozdova po lastaru, d. Prose2nu masu grozda, e. Koeficijent korekcije ( za stone sorte 30-40%, a za vinske 10-20%). Na osnovu navedenih elemenata, broj potrebnih okaca po 2okotu koje treba ostaviti rezidbom izra2unava se po formuli: a Ok = ------ + d bxc Navedena formula predstavlja sve potrebne elemente i primenjuje se u praksi pri projektovanju prinosa gajenih sorti. Pri rezidbi na zrelo treba se pridržavati više tehni2kih pravila i to: - odstarnjivati stare delove 2okota, rezanjem okomito na osu 2okota, jer u tom slu2aju rane brzo zarastaju, - stvarati što manji broj i što manje rane jer rane 2iji je pre2nik ve"i od 2 cm teško zarastaju ili uopšte ne mogu zarasti, - suvišne lastare rezati iz osnove jer "e biti manje posla u la2enju loze, - pri rezidbi lastara rez treba praviti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane okca i - pri rezidbi u jesen ili zimi rez treba praviti iznad dijafragme najvišeg okca, jer ona spre2ava prodiranje vode u kondire, 2ime se smanjuje negativno dejstvo zimskih mrazeva. Za rezidbu se koriste kvalitetne makaze i testerice. Pribor za rezidbu mora da je oštar. Na taj na2in rez "e biti gladak i ne"e dolaziti do gnje2enja tkiva što ima veoma nepovoljne posledice.
