PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: SENZITIZACIJA I HABITUACIJA Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi
Neka pitanja za početak:
Šta je senzitizacija? Po čemu se ona razlikuje od
uslovljavanja? Ima li senzitizacije kod ljudi?
Šta je habituacija? Razlike izmeĎu habituacije i drugih oblika učenja?
SENZITIZACIJA
Primer: zlatna ribica u akvarijumu i električni šokovi Stvaranje reakcije bežanja i od veoma slabog el. šoka koji ranije nije izazivao nikakvu reakciju usled dejstva serije draži Organizam je doveden u stanje povećane
razdražljivosti
Ta promena je relativno trajna i zato
smatramo da je senzitizacija oblik učenja
Razlika od uslovljavanja
Nema asocijacije dve draži, već se postojeća tendencija ponašanja učvršćuje ponavljanjem
Dva shvatanja senzitizacije:
I. Senzitizacija je pseudouslovljavanje:
trenutno stanje organizma, povišeno
stanje osetljivosti u datom periodu, nije trajno
II Senzitizacija u užem smislu: relativno trajna promena ponašanja, dakle učenje
Razranovo shvatanje senzitizacije 1. To je poseban oblik učenja 2. Suština senzitizacije je da usled relativno trajnog povećanja osetljivosti nervnih centara i puteva, draž koja ranije nije izazivala reakciju počinje da je izaziva relativno trajno. Prethodno
draženje čini od njega dominantno ognjište razdraženja sa niskim pragom kad bilo koja druga draž izaziva
Razranovo shvatanje senzitizacije/2 3. To je neasocijativan oblik učenja 4. Senzitizacija pojačava postojeće, nedovoljno izražene tendencije ponašanja 5. Relativno prost oblik učenja: srećemo je kod veoma prostih organizama (npr.glista, najprostijih riba itd)
Ima li senzitizacije kod ljudi?
Razran smatra da ne, već da je kod ljudi reč o drugom procesu – asociranju na osnovu pamćenja MeĎutim, fiziolog Voronjin smatra da je ima i kod ljudi (tragovi prethodnih
razdraženja se sumiraju i time se jača
reakcija) Primeri: str 280, 288, 289
HABITUACIJA
Po mnogim autorima, još prostiji oblik učenja od senzitizacije i u neku ruku “suprotan” Habituacija = navikavanje na draž, tako da se na nju prestaje reagovati
OdreĎenje habituacije
Habituacija je relativno trajno slabljenje
odgovora usled ponavljanja draži koje ne dovode do značajnih posledica
Promenama u reagovanju prethode promene u percepciji
Kao da “prestajemo da primećujemo”, ne zapažamo, ne smetaju nam te draži
Razlika od drugih oblika
učenja
Osnovna razlika: drugi oblici učenja su “učenje da se reaguje” dok je habituacija “učenje da se NE REAGUJE” Tu razliku možemo ustanoviti na dva nivoa:
1. 2.
Fiziološkom Na nivou ponašanja
Fiziološke razlike
Na nivou neurona učenje druge vrste dovodi do povećanja postsinaptičkog potencijala, dok kod habituacije dolazi do slabljenja
Najprostiji oblik plastičnosti nervnog sistema, ima ga kod svih organizama,
od jednoćelijskih do ljudi
Na nivou ponašanja
Uočava se razlika izmeĎu kratkoročne i dugoročne habituacije Dugoročna habituacija je za nas zanimljiva, jer predstavlja učenje Učenje da se (trajno) ne reaguje, umesto učenja da se reaguje (razlika u odnosu na druge oblike učenja)
Razlika izmeĎu habituacije i senzitizacije
Draži od značaja ili draži povećanog intenziteta ponavljanjem dovode do
povećanje reaktivnosti (tj. senzitizacije) Dok, draži koje nemaju poseban značaj ili su slabijeg intenziteta dovode neposredno do pada u reaktivnosti (tj. habituacije)
Tompson i Spenser: šira odredba habituacije 1. Kada se izvesna draž koja izaziva izvestan odgovor više puta ponavlja, doći će do smanjenja i prestanka u reagovanju, po negativnoj eksponencijalnoj funkciji
Tompson i Spenser/2 2. Ako se prekine sa davanjem draži, postoji tendencija da se habituirana reakcija spontano obnovi
3. Ako se proces habituacije više puta ponavlja ona postaje sve brža i izraženija 4.Ako se draži brže izlažu, habituacija postaje brža i izrazitija
Tompson i Spenser/3 5.Što su draži koje se izlažu slabijeg intenziteta, habituacija je brža i izrazitija. Veoma snažne draži (šok, jak zvuk, hrana...) ne dovode do h. 6. Postoji i habituacija ispod nule
7. Habituacija na jednu specifičnu draž generališe se na veoma slične draži (ali ne i na ne tako slične draži – specifičnost habituacije)
Tompson i Spenser/4 8. Ako se uz draž na koju se organizam habituirao izloži neka druga (jaka) draž, doći će do trenutne dishabituacije 9. Ako se draž koja izaziva dishabituaciju više puta ponavlja, ona će biti sve slabija (habituacija dishabituacije)
Zaključak o senzitizaciji i habituaciji
Senzitizacija i habituacija su vrlo prosti
mehanizmi učenja, čak je pitanje da li su uopšte učenje
Javljaju se kod svih organizama
Razdraživanje, odnosno navikavanje organizma na ponavljane draži zavisi od toga da li su draži bile jake i značajne, ili slabe i beznačajne
pauza
