VISOKA POSLOVNA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA CACAK
SEMINARSKI
RAD
Predmet : Proizvodni i usluzni menadzment Tema : Upravljanje zalihama
Mentor : Prof . Dr Rade Stankovic
Student : Marko Stojkovic Broj indeksa : 119-122-08
VRANJE NOVEMBAR 2009 SADRZAJ
ZAKLJUČ
2
UVOD
Upravljanje zalihama jedan je od najvažnijih logističkih zadataka. Mnogi gospodarski subjekti suočeni su s problemima koji otežavaju pronalaženje optimalne politike upravljanja zalihama: nemogućnošću predviđanja potražnje, nesigurnim procesom dobave, dugim vremenima isporuke, kratkim vremenom potražnje za određenim (pogotovo sezonskim)proizvodima. S obzirom na to da investicije poduzeća u zalihama čine obično 30-50% njihove ukupne imovine,odluke o zalihama znatno utiču na ostale troškove. Drži li se premalo proizvoda na zalihama, dolazi do nedostatka proizvoda na skladištu, što uzrokuje gubljenje ugleda poduzeća, pad prodaje te gubitak potrošača. S druge pak strane, držanje suviše proizvoda ili mnogo proizvoda koji se slabo prodaju, povećava troškove skladištenja, rizik zastarevanja, mogućnosti potkradanja i oštećivanja proizvoda. Stoga je cilj upravljanja zalihama smanjivanje troškova zaliha na najmanju moguću meru uz održavanje odgovarajuće ponude robe. Optimalna razina zaliha predstavlja istodobno i optimalne troškove poslovanja u celini.
3
POJAM I VRSTE ZALIHA
Zalihe su sve kolicnine materijala , energije i informacija koje su odredjeno vreme iskljucene iz procesa proizvodnje ili upotrebe a sa ciljem da se u datom trenutku ukazane potrebe mogu koristiti . Zalihe su sve rezerve koje jedna kompanija treba da ima radi premoscavanja mogucih problema u poslovanju ili reakcije na promene u proizvodnji i potrosnji . Zalihe mogu biti zalihe materijala, zalihe poluproizvoda i zalihe proizvoda . Moguce je takodje govoriti o ulaznim, unutrasnjim i izlaznim zalihama . Ulazne zalihe se skladiste u ulaznom skladistu , unutrasnje ili procesne zalihe se skladiste u unutrasnjem skladistu , a izlazne zalihe u izlaznom skladistu . Skladistenje i zalihe su nerazdvojne kategorije kako sustinski i formalno tako finansijski i ekoonomskui .
ZNACAJ ZALIHA U POSLOVANJU
4
Zalihe smanjuju rizik u poslovanju, cineci kompaniju fleksibilnom , sposobnijom da zadovolji povecane potrebe potrosaca . Veci nivo koristi koje ima potrosac od poboljsane usluge nije optimalan ukoliko je rezultat velikih zaliha . Velike zalihe vezuju kapital , zauzimaju prostor, traze ulaganja u odrzavanja, moralno zastarevaju i gube na kvalitetu . Velike zalihe opravdavaju : ceste i brze isporuke , isporuke bez cekanja , JIT isporuke , visoki troskovi po isporuci , visoki troskovi zapocinjanja nove proizvodne kolicine , preveliko angazovanje opreme i zaposlenih , visoki troskovi transporta kao i visoka ocekivanja potrosaca . Velike zalihe su opravdane samo ako je moguce sa velikom sigurnoscu predvideti da ce stopa rasta ocekivane dobiti biti veca od stope rasta troskova koje zalihe izazivaju . Neke procene ukazuju da troskovi zaliha idu od 14 do 50 procenata vrednosti proizvoda na godisnjem nivou . Mogu da cine i do 38 procenata ukupnih troskova integrisane logistike . Potrebni su znacajni napori menadzmenta kompanije da bi se ostvario toliki rast dobiti koji ce premasiti rok troskova . Interes za niske zalihe opravdava visoko ucesce oportunitetnih troskova, visoki troskovi uskladistenja i manipulacije zalihama, visoki troskovi drzanja zaliha i njihovog osiguranja i mogucnosti loma kvara i moralnog zastarevanja . Male zalihe prete da se u trenutku traznje proizvoda istoj ne moze udovoljiti zbog nedovoljne kolicine zaliha na skladistu . Optimalne zalihe mire maksimalne i minimalne zalihe . Optimalne zalihe su baza upravljanja zalihama i interes logistike zaliha . U smislu mogućnosti i prihvatljivosti odvijanja procesa,svrha zaliha je u sledećem: • • • •
zaštititi poslovanje i proizvodnju u uslovima neizvesnosti, omogućiti ekonomičnu nabavku i proizvodnju pokriti anticipirane promene u ponudi i potražnji, omogućiti tok materijala unutar proizvodnog odnosno poslovnog sistema.
Kada bi se neizvesnost u poslovanju i proizodnji mogla odstraniti, zalihe bi bile nepotrebne. Međutim, neizvesnost je prisutna u određenoj meri, kako na strani ponude i potražnje, tako i u samom proizvodnom procesu. Zalihe su prema tome, u uslovima neizvesnosti, s obzirom da se ne može u potpunosti odstraniti, javljaju sa zadatkom da štetne uticaje svedu na najmanju moguću meru. Zalihe koje se javljaju u takvoj ulozi nazivaju se sigurnosnim zalihama. Neophodnost postojanja zaliha proizilazi iz tri o snovna razloga: 1.zato što je potrebno vreme da bi ekonomska dobra prošla kroz process proizvodnje i distribucije 2.zbog diskontinuiteta koji postoji između pojedinih procesa, jer na pojedinim punktovima dolazi do zastoja u kretanju ekonomskih dobara 3.i zbog neizvesnosti i nesigurnosti koja je prisutna u privrednom životu .
5
UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Interes logistike zaliha su optimalne zalihe . Nijedna logisticka aktivnost nije toliko mnogostruko uticajna na ostale aktivnosti kao sto je upravljanje zalihama . Sa njima pocinje logistika ( ulazna ) odvija se ( unutrasnja ) i zarsava ( izlazna ) . Informacije evidencije zaliha pored knjigovodstvenog stanja zaliha mogu da ponude saznanja o : stvarnom stanju zaliha, stanju zaliha na putu i stanju rezervisanih zaliha. Informacijama o stvarnim zalihama, zalihama na putu i rezervisanim zalihama je veoma dragocena jer sluzi izracunavanju raspolozivih zaliha kompanije . Raspolozive zalihe kompanije su realan izraz njene snage u oblasti zaliha . Stvarne zalihe izrazavaju stvarni nivo zaliha na osnovu popisa . Skladisne zalihe mogu biti jednake stvarnim zalihama , ali i ne moraju u slucaju kada se na zalihama dogodio gubitak ( kradja , lom , kvar , greska u popisu ) . Skladisne zalihe se izracunavaju kada se od stvarnih zaliha oduzme kolicina gubitaka . Stanje zaliha na putu reprezentuje narucene kolicine koje nisu isporucene ali na koje menadzment moze da racuna . Pri optimizaciji zaliha kolicina zaliha na putu se ukljucuje u nivo raspolozivih zaliha . Za njihovu kolicinu se umanjuje kolicina narudzbine za popunu zalihe . Stanje rezervisanih zaliha se odnosi na kolicinu zaliha kojima se ne moze raspolagati jer su rezervsane za proizvodnju ili su pripremljene za isporuku koja sledi .One povecavaju kolicinu narudzbine . Stanje zaliha na putu i rezervisanih zaliha koriguje skladisne zalihe radi dobijanja stanja raspolozivim zalihama . Raspolozive zalihe se izracunavaju kada se na stvarne ili skladisne zalihe doda nivo zalihe na putu i oduzmu potrebne rezervacije . Znacenje pojedinih kategorija zaliha za potrebe popune zalihe nije jednako ,stoga se svakoj od njih mora posvetiti posebna paznja . Kako se ne bi dogodilo da kompanija ima zalihe ispod minimuma ili iznad gornjeg praga tolerancije , izracunavaju se i prate minimalne ,garantovane i prosecne zalihe . Minimalne zalihe su zbir proizvoda potrosnje u jedinici vremena i vremena nabavke
6
sa jedne strane i garantovanih zaliha sa druge strane . Garantovana zaliha je proizvod prosecne potrosnje po periodu i vremena trajanje nabavke . Oblast upravljanja zalihama je najmanje transparentna iako su odnosi i relacije izmedju navedenih varijabli sasvim jasni . Smanjena transparentnost smanjuje preciznost u odredjivanju optimalnih zaliha .Menadzment kompanije nikada nije siguran gde je granica izmedju optimalnih i prekomernih i optimalnih i minimalnih zaliha . A to je bitno jer ako potrosnja i proizvodnja determinisu zalihe , onda zalihe povratno determinisu dalju proizvodnju i potrosnju . Najmanja negativna posledica je izgubljeni prihod od moguce prodaje da je proizvoda bilo na zalihi . Gubitak potrosaca moze dovesti do trajnije preorijentacije trzista na konkurentske proizvode . A mnogo je skuplje stvoriti nove potrosace nego drzati postojece , stoga je upravljanje zalihama podrucje najranijih istrazivanja u oblasti upravljanja organizacionim sistemima .
INFORMACIJE O TROSKOVIMA ZALIHA
Sve zalihe stvaraju troskove . Pomocu troskova zaliha odredjuje se vrednost logistickih zaliha . To je moguce jer troskove zaliha cine : troskovi stvaranja zaliha , troskovi skladistenja i oportunitetni troskovi . Troskovi stvaranja zaliha se odnose na sve troskove koji nastaju da bi se posedovale zalihe . Ukljucuju troskove koji nastaju od perioda identifikovanja potrebe za odredjenim proizvodima do njihovog prijema u skladiste . Troskove stvaranja zaliha cine troskovi nabavke zaliha i ostali troskovi stvaranja zaliha . Troskovi nabavke po svakom proizvodu koji se stavlja na zalihe se lako iracunavaju i to zbrajanjem nabavne cene sa zavisnim troskovima nabavke . Ostale troskove stvaranja zaliha cine : troskovi koji nastaju isporukom proizvoda do pogonskog skladista , troskovi koji nastaju preuzimanjem proizvoda u unutrasnje skladiste iz pogona , troskovi koji nastaju ponovnom isporukom proizvoda u pogon ili pogonsko skladiste , troskovi koji nastaju preuzimanjem proizvoda iz pogona u izlazno skladiste i troskovi isporuke robe iz izlaznog skladista . U navedene troskove nisu ukljuceni troskovi rukovanja proizvodima vec samo troskovi stvaranja njihovih zaliha . Troskove skladistenja kao komponentu troskove zaliha cine : troskovi cina uskladistenja , troskovi cuvanja i troskovi rukovanja proizvodima . Troskovi cina uskladistenja se odnose na sve troskove koji nastaju od trenutka identifikacije primljenih proizvoda do njihovog smestanja na skladisnu policu . Uskladistene proizvode treba cuvati . Troskovi cuvanja proizvoda u skladistu se odnose na
7
troskove odrzavanja kvalitativnih svojstava proizvoda u trenutku prijema kako bi bili identicni istim pri njihovoj isporuci . Da bi se uskladistili, cuvali i odrzavali proizvodi u skladistu potrebno je obaviti veci ili manji broj manje ili vise slozenih operacija ili radnji . Takve operacije i radnje u radu sa proizvodima izazivaju troskove te se govori o govori o troskovima rukovanja proizvodima . Razvrstavanje troskova skladistenja po nosiocu, dobija se informacija o troskovima cuvanja i odrzavanja zaliha po svakom proizvodu . Oportunitetni troskovi se odnose na : izgubljeni prihod od moguceg angazovanja sredstava koja su zarobljena u zalihama a da nisu i izgubljeni prihod od prodaje proizvoda kojih nema a kada bi ih bilo na zalihi . Troskovi skladistenja koji ulaze u troskove zaliha obuhvataju samo one troskove skladista koji imaju direktnu vezu sa zalihama , kao sto su troskovi zakupa javnih skladista , troskovi smestanja na policu skladista i troskovi cuvanja zaliha . Troskovi nabavke koji ulaze u troskove zaliha obuhvataju samo one troskove nabavke koji imaju direktnu vezu sa zalihama . Troskovi razvijanja odnosa sa snabdevacima , trazenja novih dobavljaca ne mogu ciniti sastavni deo troskova zaliha . Za upravljanje zalihama veoma je znacajno razdvojiti varijabilni i fiksni deo troskova i ustanoviti koji troskovi rastu , a koji padaju sa rastom zaliha . Sto su troskovi usled vece kolicine nabavke veci veci su nivo i troskovi zaliha . Kako visoke zalihe podrazumevaju redje cikluse narudzbine tako ce u sledecem ciklusu vece zalihe implicirati manje ili redje narudzbine sto smanjuje troskove nabavke . Nizi troskovi narudzbine su posledica visokih zaliha a ne nabavke . Troskovi skladistenja rastu sa rastom nivoa zaliha sto direktno utice na rast troskova zaliha . Troskovi skladistenja su veci kada su zalihe vece . Medjutim ne ponasaju se svi troskovi jednako . Troskovi prostora i opreme kao sto su amortizacija, odrzavanje, grejanje, klimatizacija, obezbedjenje, zakupnina jesu fiksni troskovi i ne smanjuju se sa padom niti povecavaju sa rastom zaliha . Najvecu paznju privlace oportunitetni troskovi . Ukoliko su ustede na troskovima zbog povecanih zaliha toliko velike da prevazilaze moguce kamate koje kompanija placa ili moguce prinose od angazovanog kapitala, drzanje zaliha u tom nivou je opravdano . Informacija o troskovima zaliha ce ukazati na podrucjima u kojima kompanija neefikasno posluje u upravljanju zalihama i otvoriti mogucnost njihovog snizenja uz ponudu najmanje istog kvaliteta usluge . Pracenje troskova je osnova upravljanja zalihama .
8
METODE U UPRAVLJANJU ZALIHAMA
Metod ABC i CVA u upravljanju zalihama
Identifikovanje potrebe za zalihama je najtezi zadatak u upravljanu zalihama . Neki materijali ili proizvodi zahtevaju pazljiviji pristup u upravljanju zalihama dok se neki obezbedjuju po potrebi . Upravljanju zalihama treba diferencirano pristupiti . Metoda ABC i XYZ nude instrukcije za diferencirano upravljanje zalihama i one su vodici upravljanja zalihama . Kategorija A je najvaznija u logistici zaliha . Optimalne zalihe proizvoda kategorije A su nuznost upravljanja zalihama . Velicina optimalnih zaliha proizvoda kategorije A se izracunava matematickim modelima . Zalihe proizvoda kategorije A znacajno uticu na godisnju prodaju i doprinose profitabilnosti kompanije . U tome su rezerve za pokrice troskova koji nastaju usled detaljne analize i pracenja zaliha proizvoda ove kategorije . Od kategorije B do kategorije C potreba iznalazenja modela upravljanja zalihama proizvoda se smanjuje tako da se smatra da su troskovi modeliranja optimalnih zaliha prozivoda kategorije C veci . Analiza kriicne vrednosti koja je u literaturi poznata kao CVA daje veci znacaj kategoriji C nego analiza metodom ABC . CVA metod poznaje sledece kategorije : kategorija najvisi prioritet , kategorija visoki prioritet , kategorija srednji prioritet , kategorija niski prioritet i kategorija najnizi prioritet . Kategorija najvisi prioritet iskljucuje mogucnost ostajanja bez zaliha sto znaci da je stopa nestanka zaliha 0 procenata . Kategorija visoki prioritet dozvoljava mogucnost nestanka zaliha . Dozvoljena stopa nestanka zaliha iznosi 3 procenata . 9
Kategorija srednji prioritet dozvoljava povremeno ostajanje bez zaliha . Dozvoljena stopa nestanka zaliha je 6 procenata . Kategorija niski prioritet dozvoljava nestasicu zaliha uz stopu nestanka zaliha od 10 procenata . Kategorija najnizi prioritet dozvoljava nestasicu zaliha u vecim razmerama . Stopa nestanka zaliha je 15 procenata . CVA metod rangira proizvode u kategorije na osnovu stope nestanka njihovih zaliha. Ukoliko se poredi sa kategorizacijom po metodu XYZ vidi se slicnost . Kategorija X ima visoku i konstantnu potrosnju pa je preporucljivo da su proizvodi kategorije X uvek prisutni u skladistu . Nabavka u kategoriji X se obavlja sinhronizovano prema utvrdjenim pravilima . Peti nivo zaliha po analizi CVA komparira sa kategorijom Z . Rec je o kategoriji koja se neredovno trosi te se dopuna zaliha obavlja po potrebi, sto komparira dozvoljenoj nestasici zaliha . Jedini problem je otezana dostupnost proizvodima kategorije Z . Najvecu paznju treba posvetiti proizvodima od kojih zavisi nesmetano obavljanje procesa proizvodnje , prodaje i celokupnog poslovnog procesa kompanije . Proizvodi koji determinisu nesmetano obavljanje navedenih tokova se obezbedjuju kontinuelno ili periodicno ali u trenutku potrebe za njima treba da su na zalihi . Nedovoljan nivo zaliha proizvoda, cija je supstitucija moguca je relativno dopusten u kompaniji . Ukoliko ih nema dovoljno u trenutku kada su potrebni proizvodnji ili trzistu, fleksibilnom proizvodnjom i spajanjem ili preskakanjem radnih faza ce se nadoknaditi njihov nedostatak . Od velikog uticaja su sistemi upravljanja proizvodnjom i isporukom .
JIT , MRP i DRP KONCEPTI U UPRAVLJANJU ZALIHAMA Pre donosenja odluke o kolicini zaliha i velicini narudzbine menadzment logistike zalihe analizira uticaj : - kontinuiteta i vremena isporuke tj . vremena izvrsenja narudzbine - nivoa potrosnje i buduce traznje i - nivoa i plana proizvodnje .
JIT koncept i zalihe Vreme izvrsenja narudzbine se odnosi na period koji prodje od momenta ustanovljavanja potrebe za proizvodima ili momenta ispostavljanja narudzbenice dobavljacu do momenta prijema proizvoda u skladiste . Sto je duze vreme narudzbine duze je i vreme isporuke koje podrazumeva period od prijema narudzbenice do isporuke narucene robe ( vreme narudzbine za kupca je vreme isporuke za dobavljaca ) . Neblagovremena isporuka primarno cini zalihe neoptimalnim sto se negativno reflektuje na kontinuitet proizvodnje i potrosnje . Samo JIT proizvodnja i JIT nabavka obezbedjuju JIT zalihe . JIT koncept upravljanja zalihama pociva na kompaniji bez zaliha i skladista . Kolicina zaliha i velicina narudzbine odgovara potrebnoj kolicini za planiranu proizvodnju i prodaju . JIT koncept zaliha ne dozvoljava zalihe niti otpad od upotrebljenih kolicina . JIT zalihe nema na skladistu , one jednostavno direktno idu iz skladisnog prevoza u proizvodnju . Ove zalihe kompariraju malim i frekventnim narudzbinama pa je iskoriscenost transportnih sredstava maksimalna 10
koliko god je moguce . Efekat JIT koncepta upravo je najveci u podrucju logistike zaliha . U 72 procenata kompanija koje su ubrzane sa stanovista efekata primene JIT koncepta ubrzan je obrt zaliha . JIT koncept upravljanja zalihama zalaze se za minimalne ili nulte zalihe . Medjutim ukoliko je velicina proizvodne serije veca ( radi ustede na racun fiksnih troskova ) i ukoliko su ustede vece od dodatnih troskova drzanja povecanih zaliha ( zbog povecane proizvodnje ), proizvodnja koja stvara zalihe bice ekonomski opravdana . JIT koncept upravljanja zalihama u izlaznoj logistici dobija naziv Sistem brzog reagovanja QR – Quick Response . Brzo reagovanje zagovara skracenje vremena koje potice od trenutka kad prodavac ima potrebu za proizvodima do trenutka kad stignu u prodaju , kao i vremena isporuke novih kolicina koje treba da popune prodate kolicine u prodajnim obektima . QR vodi porastu prodaje i smanjenju zaliha zahvaljujuci poslovanju prodavaca i isporucilaca po principu brzog reagovanja na porudzbine . JIT koncept i QR sistem su efikasniji ukoliko su prodavci spremni da isporucenu robu pakuju na nivou prodajnog mesta , odnosno da je prodaju direktno iz kontejnera . Tada su zalihe ne samo teoretski vec i prakticno na nultom nivou . JIT koncept i QR sistem upravljanja zalihama smanjuju troskove zaliha ,smanjuju porebu snizenja cena i rasprodaja , doprinose brzoj reakciji prodavca na potrebe i zahteve potrosaca , sto znaci da pospesuju prodaju . JIT koncept i QR sistem upravljanja zalihama su pokazali dobre rezultate u vodjenju zaliha npr. u automobilskoj industriji . JIT koncept i QR sistem daju slabije rezultate kod zaliha sezonskih poizvoda ili zaliha proizvoda ciju traznju i potrosnju je jako tesko predvideti . Razumljivo je da bez tehnologije JIT koncept i QR sistem upravljanja zalihama ne bi mogli efikasno funkcionisati .
DRP koncept i zalihe Potrosnja diktira zalihe , proizvodnju i nabavku . Potrebe potrosaca , konkurencija , tehnoloski razvoj i sanse iz okruzenja kreiraju kvantum trzisne traznje . U njoj kompanija ucestvuje onoliko koliko je sposobna da predvidi potrebe i zahteve porosaca, na osnovu koji kreira adekvatnu ponudu . Teznja kompanije je da plasirana ponuda rezultira traznjom i potrosnjom tj . kupovinom . Kupovina oslobadja skladista zaliha , novac ulozen u zalihe, rad usmeren na njihovo odrzavanje . Sledi dopuna zaliha radi obezbedjenja potreba trzista u sledecem ciklusu potrosnje . Da bi se to ostvarilo neophodno je naloziti proizvodnji da obavi proizvodni ciklus nove kolicine proizvoda . Novi proizvodni ciklus crpe zalihe materijala . Ukoliko ih nema dovoljno u skladistu nabavka ce biti urgentna. Ukoliko zaliha ima dovoljno da se obavi proizvodni ciklus i obezbedi sigurnosni nivo, kompanija ima vecu slobodu u manipulaciji vremenom nabavke tj. isporuke . Koliko blagovremeno kompanija obavi dopunu zaliha kao posledicu obavljene kupovine , toliko ce efikasno obaviti proizvodno-poslovni proces . Pomoc procesu blagovremene dopune zaliha , logisticki menadzment pronalazi u konceptu planiranja distribucije DRP – Distribution Requirements Planning . DRP koncept planiranja distribucije je izvor plana dopune zalihe tako sto informacije o predvidjenoj traznji predace u plan zaliha . DRP koncept uskladjuje ocekivane narudzbine sa zalihama . Informacije DRP I koncept sluze kao ulaz za pravljenje glavnog plana proizvodnje –MPP plana sa direktnim uticajem na
11
upravljanje proizvodnjom modelima MRP . Ma koliko se menadzment kompanije trudio da prognozira buducu prodaju, za ocekivati je i realno je da sa slozenoscu uslova pada egzaktnost predvidjanja traznje i prodaje . Ukoliko se dogodi da stvarna prodaja padne ispod planirane i ocekivane prodaje ,a proizvodnja ne prati taj pad doci ce do nagomilavanja zaliha . Postaje veoma tesko izbalansirati neocekivano smanjenje prodaje i nivo zaliha koji je odjednom postao prekomeran . Doblo planirana proizvodnja tezi smanjenju zaliha . Kratkorocno one mogu ostati na visem nivou usled maksimalizacije stope prinosa na ulozeni kapital .
MRP koncept i zalihe Nivo i plan proizvodnje su pod uticajem sopstvenih potencijala kompanije i mogucnosti koje joj nudi trziste i okolina . Pod uticajem nivoa i plana proizvodnje su nivo i plan zaliha . U zavisnosti od koncepta upravljanja proizvodnjom upravlja se zalihama . Modeli MRP I i MRP II sluze planiranju materijalnih potreba sa ciljem smanjenja nivoa zaliha i svih nastajucih troskova (nabavke, transporta , skladistenja ) . Kompanije koje planiraju materijalne potrebe konceptom MRP I i MRP II svakako olaksano upravljaju zalihama . Posebno se model MRP I koncentrise na unutrasnje tokove zaliha .
UPRAVLJANJE ZALIHAMA NA GLOBALNOM TRZISTU
Upravljanje zalihama na globalnom trzistu je mnogo teze nego na unutrasnjem trzistu . Mnogo veca ulaganja i marketing napori su potrebni da se eikasno opsluzi veliki broj trzista i da na svakom trzistu bude dovoljno zaliha za njegove potrebe . Organizacija izlazne logistike putem kompjuterizovanih i automatizovanih skladisno-distributivnih centara je optimalno resenje upravljanja izlaznim skladistenjem i zalihama proizvoda na globalnom trzistu . Razvoj globalnih izvora snabdevanja uticao je na lokaciju proizvodnih punkteva na mestima na kojima su razvijeni novi izvori snabdevanja, sto je uticalo na svetsku dislokaciju ulaznih skladista i decentralizaciju u vodjenu ulaznih zaliha . Heterogenost potreba potrosaca na ciljnim trzistima utice na heterogenost proizvodnog programa i time materijala potrebnih za njegovu proizvodnju . U tom slucaju se vode zalihe slicnih ili razlicitih materijala koji stvore vise ili manje slicne proizvode namenjene razlicitim trzistima . Pored primarnih faktora koji uticu na zalihe, na upravljanje zalihama na globalnom trzistu , veoma vazan faktor je uloga zaliha u strategiji kompanije, odnosno to da li su zalihe strategijska vaijabla ili ne . Kompjuterizovanim sistemom vodjenja zaliha i ukljucivanjem obracuna zaliha radi utvrdjivanja tacke ponovljene narudzbine , smanjuje se mogucnost nepotrebnog drzanja prevelikih zaliha na skladistu , ali i njihovog nedostatka pod uslovom da su smanjene . Kod uspostavljanja sistema pracenja zaliha treba voditi racuna da se kompjuterskom obradom zaliha razdvoji nova isporuka prodajnom objektu od
12
medjuisporuka tj . preuzimanja zaliha iz prodajnih objekata u kojima su one visak u prodajne objekte u kojima nema zaliha na dovoljnom nivou .
SISTEMI MERENJA ZALIHA
Da bi menadzment uspesno upravljao zalihama neophodno je da meri vrednost zaliha i uporedjuje je sa ukupno ostvarenom prodajom . Rezultat takvog merenja ukazuje na odnos visine zaliha i velicine prodaje ( finansijski izrazeni ) sto moze nagovestiti da li su zalihe bile prekomerene ili ne i kako doprinose prodaji kompanije . Razvijena su tri sistema merenja zaliha : ukupna prosecna vrednost zaliha, ,,nedelje,, snabdevanja i koeficijent obrta zaliha . Ukupna prosecna vrednost zaliha je vrednost svih vrsta zaliha u odredjenom periodu . Izracunava se kao zbir proizvoda broja ulaznih jedinica i njihove vrednosti i broja izlaznih jedinica i nihove vrednosti . Ovaj pokazatelj je koristan kako za izracunavanje ukupne vrednosti zaliha i nivoa sredstava ulozenih u njih, tako i za komparaciju sa vrednoscu zaliha kojim je kompanija raspolagala u proslim periodima vremena . ,,Nedelje,, snabdevanja je pokazatelj koji ukazuje na odnos ukupne prosecne vrednosti zaliha i ostvarene prodaje u tom periodu . Posto se ukupna prosecna vrednost zaliha moze staviti u odnos sa ostvarenom prodajom u bilo kom periodu ( mesec, godina ) onda se ovaj pokazatelj moze nazvati period snabdevanja. Period snabdevanja ukazuje kolika je vrednost zaliha koja je pokrivala i pratila ostvarenu prodaju u odredjenom periodu vremena . Ukoliko se posmatra odnos zaliha i obima prodaje u dugom roku moze se reci da oni kompariraju . Medjutim, kratkorocno posmatrano zalihe veoma cesto variraju na gore i dole u odnosu na nivo prodaje .
13
Koeficijent obrta zaliha ( KOZ ) ukazuje na manju ili vecu frekvenciju zaliha od skladistenja do prodaje . Izracunava se kao odnos ukupne godisnje vrednosti prodaje i prosecne ukupne vrednosti zaliha . Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta se zalihe obrnu u godisnjem ciklusu prodaje . Koeficijent obrta zaliha netrajnih potrosnih dobara je mnogo veci od koeficijenta obrta zaliha trajnih potrosnih dobara . Koeficijent obrta zaliha sluzi kao osnov za poredjenje sa utvrdjenim koeficijentom obrta zaliha ( normativom ) . Ukoliko stvarni koeficijent obrta zaliha odstupa od predvidjenog, zalihama se dobro ne upravlja .
Sa aspekta efikasnosti upravljanja zalihama, postoji mišljenje da bi bilo mnogo korisnije da se koeficijent obrta zaliha utvrđuje u fizičkim jedinicama mere u kojima se pojedine vrste zaliha inače izražavaju, nego kada se one izražavaju u vrednosnim agregatima. S druge strane, postoji i mišljenje koje smatra da bez obzira na način utvrđivanja koeficijenta obrta zaliha, on de facto ima malu ili nikakvu vrednost sa aspekta racionalnog upravljanja zalihama. Međutim, takva mišljenja se ne mogu prihvatiti kao dovoljno argumentovana, pogotovo što u savremenoj praksi mnogih preduzeća upravo koeficijent obrta zaliha služi kao pouzdan instrument za utvrđivanje tzv. “indeksa efikasnosti upravljanja zalihama”. Ovaj indeks predstavlja relativni odnos između pozitivnih i negativnih odstupanja u raspoloživim zalihama u odnosu na unapred normirani nivo zaliha. Pri tome, treba imati u vidu da se normirani nivo zaliha utvrđuje na bazi poželjnog ili prihvatljivog “koeficijenta obrta zaliha”.
Finansijsko poslovanje – Prof . Dr Veselin Perovic Poslovne finansije – Prof . Dr D. Krasulja Prof . Dr M. Ivanišević 2004 EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD Finansijski menadzment – S . Milovanovic M . Caric
Finansije i finansijsko pravo – Prof.dr Danilo Aleksic
14
Prof . Dr Gordana Paovic-Jeknic
15
