Upravljanje Rizikom

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Doc. dr Lidija Barjaktarović

UPRAVL JANJE RIZIKOM Prvo izdanje

Beograd, 2009.

UPRAVLJANJE RIZIKOM Autor: Doc. dr Lidija Barjaktarović Recenzenti: Prof. dr Milovan Stanišić Prof. dr Milivoje Cvetinović Izdavač: UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32 www.singidunum.ac.rs

Za izdavača: Prof. dr Milovan Stanišić Tehnička obrada: Novak Njeguš Dizajn korica: Aleksandar Mihajlović

Godina izdanja: 2009. Tiraž: ___ primeraka Štampa: Mladost Grup Loznica ISBN: 978-86-7912-

PREDGOVOR

Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Međutim, kao naučna oblast u ekonomiji, ima prilično kratku istoriju. Sama ideja da neizvesnost i rizik mogu biti važni za ekonomiju, datira od 1921. godine, u radu Franka H.Knight-a „Risk, Uncertainity and Profit“. Međutim, dalji razvoj naučne oblasti upravljanje rizikom je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu, i deregulacijama u finansijskom poslovanju odnosno globalizacijom finansijskog tržišta. Posledice finansijskih kriza su bile katastrofalne za pravna i fizička lica, koja su usled bankrota poslovnih banaka bila direktno ili indirektno pogođena krizama. Isto, je uslovilo da se institucionalizovano priđe rešavanju problema, i najviše se otišlo u razvoju upravljanja rizikom u bankarstvu, gde je Bazelski komitet definisao adekvatnost kapitala odnosno zahtevani minimalni nivo kapitala, koji banke ostavljaju po strani kao amortizer za potencijalne gubitke kod davanja kredita, valutnog rizika, zbog nedostatka poznavanja bančinih komitenata, prakse na strani regulatora i dr. Trebalo bi imati u vidu da je osnovna delatnost banke kreditno-depozitna, što govori da banka upravlja tuđim sredstvima i osnovna funkcija banke je upravljanje rizikom i prinosima. Osnovni rizik koji banka preuzima jeste: kreditni, tržišni, valutni, kamatni, likvidnosti i operativni. Trgovinska preduzeća, kao klijenti banke imaju različite potrebe u svakodnevnom poslovanju vezano za osnovnu delatnost kojom se bave, i zadovoljavajući njihove zahteve banka ostvaruje odgovarajuću zaradu. Napominjemo da trgovinska preduzeća naplatu prodate robe vrše u novcu preko računa otvorenog kod banke. Zaradu odnosno cenu usluge banka formira u skladu sa rizikom koji preuzima u određenoj transakciji. Bitno je naglasiti da rešavajući različite potrebe svojih klijenata – trgovinskih preduzeća, ili uvažavajući želju samih klijenata da u konkretnim poslovima deo rizika preuzme banka ili druga ugovorna strana, banka razvija nove proizvode i usluge za klijente, kojima se rizik prenosi na treća lica. Rizik i upravljanje rizikom su u ovom udžbeniku obrađeni u dobrom delu, kroz prizmu uspostavljenih mehanizama za upravljanje rizikom u banci, obzirom da je u našoj zemlji isto najviše razvijeno u segmentu bankarstva. To iz razloga: ŠŠ što je Narodna banka Srbije, kao nadzorno i regulatorno telo, forsirala implementaciju Bazelskog sporazuma u svakodnevni rad banaka kroz odgovarajuća zakonska akta, odluke i redovnu kontrolu poslovanja banaka, i ŠŠ što su inostrane banke, kao vlasnici domaćih banaka, insistirale na uspostavljanju jake korporativne kulture u upravljanju bankom, i jakoj nezavisnoj funkciji upravljanja rizikom banke.

Predgovor

III

Takođe, trebalo bi imati u vidu da su banke najviše otišle u procesu transformacije u Srbiji, i da je država uspostavila veliki broj kontrolnih mehanizama u redovnom poslovanju pravnih i fizičkih lica, preko poslovnih banaka uz podršku Narodne banke Srbije. Htela ili ne htela trgovinska preduzeća su indirektno izložena kontroli države i preko svoje poslovne banke. Istovremeno, poslovne banke da bi zadržale dugoročne odnose sa svojim klijentima, vrše i odgovarajući konsalting odnsno savetovanje trgovinskih preduzeća koje intrumente da koriste za naplatu svojih potraživanja odnosno koja obezbeđenja da traže od svojih poslovnih partnera da bi bili sigurni da će za prodatu robu odnosno uslugu dobiti očekivana novčana sredstva. Osnovna metodologija koju finansijske i nefinansijske institucije koriste u identifikovanju i upravljanju rizikom jeste metodologija rizične vrednosti VaR (Value at Risk), koju kombinuju sa drugim metodologijama (kao što su npr. testiranje ekstremnih događaja, testiranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi što uspešnije na dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim metodologijama. Knjiga je koncipirana na sledeći način: ŠŠ U prvom delu knjige će biti data definicijsko pojmovna objašnjenja rizika u finansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju sa kratkim osvrtom na proces upravljanja rizikom u bankarskom poslovanju u Srbiji u skladu sa važećom zakonskom regulativom. ŠŠ U drugom delu knjige će biti obrađen proces upravljanja tržišnim rizikom, kao osnovnim rizikom u finansijskom poslovanju, uključujući odgovarajuću metodologiju za kvantifikovanje tržišnog rizika.Takođe, će biti dat osvrt na Bazelski komitet i Bazelski sporazum, koji koristi VaR metodologiju za kvantifikovanje rizika i utvrđivanje koeficijenta adekvatnosti kapitala. ŠŠ U trećem delu će biti obrađeno upravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim rizikom u poslovanju banke ali i trgovinskog preduzeća. Potom će biti dat osvrt na analizu kreditne sposobnosti klijenta, koja uključuje analizu klijenta i analizu transakcije. Treći deo će biti završen izradom konkretnog primera obrade kreditnog zahteva klijenta u banci, uključujući sve elemente neophodne za donošenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izveštavanju po tom osnovu. ŠŠ U četvrtom delu će biti posebno obrađeni kamatni rizik, valutni rizik i rizik likvidnosti. Takođe, će biti ponuđena moguća rešenja za zaštitu od tržišnih rizika upotrebom odgovarajućih finansijskih instrumenata kao što su forvard, opcija, svop i fjučers. Istovremeno će pažnja biti posvećena i instrumentima platnog prometa koji mogu služiti kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu. ŠŠ U petom delu će biti analiziran operativni rizik, kao najkasnije prepoznati rizik u poslovanju banaka, ali i trgovinskih preduzeća, a čija realizacija ima značajan uticaj na kapital banke odnosno trgovinskog preduzeća. IV

Upravljanje rizikom

Udžbenik „Upravljanje rizikom“ je namenjen pre svega studentima Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum. Udžbenik je takođe namenjen svima onima koji imaju interes za problematiku upravljanja rizikom u finansijskom i trgovinskom poslovanju. Autor koristi ovu priliku da se posebno zahvali recezentima i drugim saradnicima čije su ideje i korisne sugestije doprinele unapređenju kvaliteta knjige. Takođe, autor će sa zahvalnošću prihvatiti sve dalje sugestije i dobronamerne kritike koje bi mogle doprineti da ova knjiga u svojim narednim izdanjima još bolje ispuni svrhu kojoj je namenjena. Beograd, jun 2009. Autor

Predgovor

V

SADRŽAJ

PREDGOVOR

III

I - UPRAVLJANJE RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU Uvodne napomene 1. Definicija rizika u finansijskom poslovanju i nužnost upravljanja rizikom 1.1. Definicija rizka u finansijskom poslovanju 1.2. Neophodnost upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju 1.3. Osnovni rizici u finansijskom poslovanju 1.3.1. Kreditni rizik 1.3.2. Kamatni rizik 1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici) 1.3.3.1. Tržišni rizik 1.3.3.2. Devizni rizik 1.3.4. Rizik izloženosti banke 1.3.5. Rizik ulaganja banke 1.3.6. Rizik zemlje 1.3.7. Operativni rizik 1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik 1.3.9. Rizik likvidnosti 2. Proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju 2.1. Struktura i administriranje procesa upravljanja rizikom 2.2. Informaciona rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika 2.3. Strategija upravljanja rizikom banke 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama 2.4. Važnost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama Pitanja za diskusiju i vežbe Literatura Internet sajtovi

2 3 3 5 6 8 8 12 12 21 23 24 25 27 29 30 33 39 40 41 42 46 47 47 49

Sadržaj

VII

II - UPRAVLJANJE TRŽIŠNIM RIZIKOM Uvodne napomene 1. Tradicionalno merenje tržišnog rizika 2. Merenje tržišnog rizika savremenim metodama 3. Metoda rizične vrednosti (VaR) 3.1. Vrste VaR metoda 3.1.1. Parametarska VaR 3.1.2. Istorijska simulacija 3.1.3. Monte Karlo simulacija 4. Merenje volatilnosti 5. Merenje koreliranosti 6. Upravljanje tržišnim rizikom sa VaR metodom 7. Dosadašnja iskustva u primeni VaR metode u svetu 8. Bazelski sporazum 8.1. Karakteristike Bazela II 8.2. Tri stuba Bazela II 8.2.1. Prvi stub Bazelskog sporazuma - Zahtev za minimalnim iznosom kapitala 8.2.1.1. Kreditni rizik 8.2.1.2. Tržišni rizik 8.2.1.3. Operativni rizik 8.2.2. Drugi stub Bazelskog sporazuma - Proces suprevizijskog pregleda 8.2.3. Treći stub Bazelskog sporazuma - Tržišna disciplina 8.2.4. Šta znači Bazel II za sve zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda? Pitanja za diskusiju i vežbe Literatura Internet sajtovi

52 53 54 58 58 59 67 70 74 77 78 78 80 81 84 84 86 90 91 95 98

100 102 102 104

III - UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM Uvodne napomene 1. Upravljanje kreditnim rizikom 1.1. Politika, standardi i procedure kreditiranja VIII

Upravljanje rizikom

106 107 108

1.2. Odgovornosti učesnika u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke 1.3. Kvalitet aktive i kredita u korišćenju 2. Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta 2.1. Analiza klijenta 2.1.1. Kvalitativna analiza klijenta 2.1.2. Kvantitativna analiza klijenta 2.2. Analiza transakcije Pitanja za diskusiju i vežbe Literatura Internet sajtovi

111 112 113 116 120 124 137 163 163 165

IV - UPRAVLJANJE KAMATNIM RIZIKOM, VALUTNIM RIZIKOM I RIZIKOM LIKVIDNOSTI Uvodne napomene 1. Upravljanje kamatnim rizikom 2. Upravljanje valutnim rizikom 2.1.1. Upravljanje rizikom u deviznom poslovanju privrednih subjekata 2.1.2. Mogući načini zaštite od rizika u finansijskom i robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata 3. Upravljanje rizikom likvidnosti Pitanja za diskusiju i vežbe Literatura Internet sajtovi

168 169 172 175 186 189 192 192 193

V - UPRAVLJANJE OPERATIVNIM RIZIKOM Uvodne napomene 1. Definicija operativnog rizika 1.1. Zakonski rizik 2. Okvir za upravljanje operativnim rizikom 2.1. Strategija upravljanja operativnim rizikom 3. Proces upravljanja operativnim rizikom 3.1. Identifikacija rizika

196 197 200 201 201 204 206 Sadržaj

IX

3.1.1. Interne baze podataka 3.1.2. Eksterne baze podataka 3.2 Izloženost operativnom riziku 3.2.1. Merenje izloženosti banke u skladu sa Bazelskim sporazumom II 3.3. Kontrolin okvir 3.4. Tretman operativnog rizika 4. Infrastruktura 5. Okruženje Pitanja za diskusiju i vežbe Literatura Internet sajtovi

205 206 206 208 210 211 212 212 213 213 214

PRILOZI

X

Prilog br. 1 Primer politike upravljanja rizicima banke Prilog br. 2 Primer politike complaince (usklađenosti) Prilog br. 3 Primer programa complaince Prilog br. 4 Primer kreditne politike banke Prilog br. 5 Primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica Prilog br. 6 Primer pravilnika o nadležnostima za donošenje odluka Prilog br. 7 Uputstvo za izradu kreditne aplikacije Prilog br. 8 Primer minimalnih kreditnih stndarda odnosno uputstvo za odobravanje kredita Prilog br. 9 Primer kataloga kolaterala Prilog br. 9a Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta Prilog br. 10 Primer politike upravljanja rizicima banke Prilog br. 11 Primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijnta Prilog br. 12 Primer politike kamata, naknada i provizija Prilog br. 13 Primer opštih odredbi i uslova za odobravanje kredita Prilog br. 14 Primer metodologije za promenu deviznog kursa dinara Prilog br. 15 Primer politike upravljanja likvidnošću banke

217 237 245 251 262 267 274

REČNIK LITERATURA

385 389

Upravljanje rizikom

285 292 310 318 329 333 343 358 368

I - deo UPRAVLJANJE RIZIKOM U FINANSIJSKOM POSLOVANJU

Uvodne napomene Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Ekonomske krize u svetu su rezultirale katastrofalnim gubicima za sve učesnike na finansijskom tržištu. Isto je uslovilo da se priđe institucionalizovano rešavanju problema upravljanja rizikom. Stoga ćemo u ovom poglavlju dati definicijsko pojmovna objašnjenja rizika u finansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je rizik u finansijskom poslovanju?  Odgovorite na pitanje zašto je neophodno upravljati rizikom u finansijskom poslovanju?  Znate osnovne rizike u finansijskom poslovanju  Opišete strukturu i administriranje procesa upravljanja rizikom  Navedete i opišete funkcionisanje informacionih rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika  Navedete i opišete strategiju upravljanja rizikom banke  Znate da opišete sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama  Navedete važnost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama

2

Upravljanje rizikom

1. Definicija rizika u finansijskom poslovanju i nužnost upravljanja rizikom

1.1. Definicija rizka u finansijskom poslovanju

Rizik je sastavni deo života ljudi. Svuda gde postoji ljudska aktivnost vezana za kretanje, proizvode, tehnologije, mašine, objekte ili investiranje prisutan je i rizik. Pod rizikom se podrazumeva takva situacija u budućnosti kod koje postoji više alternativnih rešenja sa određenom verovatnoćom realizacije odnosno u datoj situaciji postoji neizvesnost u pogledu ishoda i verovatnoće da ishod bude nepovoljan (izloženost gubitku). Postoje različite definicije rizika, međutim zajednički elementi svih definicija rizika su: neodređenost ishoda i gubitak kao jedan od mogućih ishoda. „Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost negativnog odstupanja od poželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Stoga možemo reći da bi rizik postojao u finansijskom poslovanju mora da: bude moguć, izaziva ekonomsku štetu, bude neizvestan i bude slučajan.“ (Vaughan Emmet i Vaughan Therese) 1 Rizik se može klasifikovati na različite načine, najčešća podela je na: 2 1. Finansijski i nefinansijski rizik – finansijski rizik obuhvata situacije u kojima postoji neizvesnost finansijskog (novčanog gubitka), dok u slučaju nefinansijskog rizika nema nikakvih finansijskih posledica. 2. Dinamički i statički rizik – dinamički rizik je onaj koji nastaje zbog promena u ekonomiji (promene u nivou cena, ukusu potrošača, prihoda i rashoda i tehnologije, može izazvati finansijski gubitak). Tokom dužeg vremenskog perioda ide u korist društva. Statički rizik obuhvata gubitke koji bi nastali čak i kada ne bi bilo promena u ekonomiji – opasnosti iz prirode i nepoštenje pojedinca (nije izvor dobrobiti za društvo; određeni stepen pravilnosti pojavljivanja statičkog rizika tokom vremena se može uočiti). 3. Fundamentalni i posebni rizik – koji se zasniva na posledici i poreklu gubitka. Fundamentalni rizik obuhvata gubitke koji su po poreklu i posledici bezlični (ekonomske, društvene, političke i prirodne pojave), i pogađa velike segmente čak i celokupnu populaciju. Posebni rizik obuhvata gubitke koji nastaju usled pojedinačnih događaja i koje pojedinci više uočavaju nego cela grupa (odgovornost pojedinca). 1 Cit. definicija iz knjige: Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995., str. 4-6. 2 Opširnije o klasifikaciji rizika pogledati knjigu: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8-10. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

3

4. Čisti i špekulativni rizik – špekulativni rizik je situacija gde postoji mogućnost gubitka, ali isto tako i mogućnost dobitka. Čisti rizik je situacija koja obuhvata samo mogućnost gubitka ili nikakav gubitak. U kategoriju čistih rizika spada: ƒƒ Lični rizik – mogućnost gubitka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezultat gubitka sposobnosti da se prihod zaradi. Mogućnost zarade izložena je sledećim opasnostima: prevremena smrt, zavisnost usled starosti, bolest ili nesposobnost, i nezaposlenost. ƒƒ Imovinski rizik – svako ko poseduje imovinu suočen je sa imovinskim rizikom, pošto se posedi mogu uništiti ili ukrasti. Postoje dva tipa gubitka: direktni i indirektni odnosno gubitak imovine i gubitak prihoda zbog nemogućnosti upotrebe imovine. ƒƒ Rizik od odgovornosti – osnovna od odgovornosti je nenamerna povreda drugih osoba ili šteta naneta njihovoj imovini usled nemara. Odgovornost može takođe nastati i usled namernih povreda ili štete. ƒƒ Rizik zbog grešaka drugih - kada drugo lice preuzme obavezu da za nekoga izvrši uslugu, ono preuzima obavezu za koju se vi nadate da će biti izvršena. Kada navedeno lice ne izvrši preuzetu obavezu što ima za posledicu vaš finansijski gubitak u tom slučaju rizik postoji (npr. propust izvođača radova da izgradi građevinski objekat prema planovima, zaboravnost dužnika da izvrši plaćanje prema dogovoru, itd.). Finansijska teorija, shodno prethodno navedenom, posmatra rizik kao devijaciju neočekivanih ishoda usled kolebanja finansijskih promenljivih, koje rezultiraju novčanim gubitkom za privredni subjekt. U suštini finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novac, odnosno na moguće gubitke na finansijskom tržištu (npr. zbog promene deviznog kursa, zbog promene kamatnih stopa, zbog promene cene berzanske robe, itd.). U praksi se privredni subjekti najčešće susreću sa tržišnim, kreditnim i poslovnim rizikom, koji ima efekat i na privredni subjekt (najčešće banku) i na njihove poslovne partnere odnosno klijente (koji su korisnici proizvoda i usluga). Delovanje pomenutih rizika je nekada samostalno, a nekada sinergetsko. Suština je da se posledice izloženostima ovom riziku ne mogu u potpunosti predvideti od strane privrednog subjekta (uključujući i finansijsku instituciju) u slučaju različitih ekonomskih i finansijskih kriza. Svedoci smo svetske ekonomske krize koja je počela krajem 2007. godine, kao rezultat nekontrolisanog odobravanja hipotekarnih kredita i trgovanja portfeljima hipotekarnih kredita u Americi, čiji su se efekti proširili na ceo svet. Svetski analitičari kažu da će kriza trajati maksimalno devet mesci u slučaju optimističkog scenarija, odnosno pet godina u slučaju pesimističkog scenarija računajući od kraja 2007.godine (dosadašnje iskustvo kaže da su krize trajale između 15 i 18 kalendarskih kvartala).

4

Upravljanje rizikom

U poslednjih 20-ak godina značajne inovacije na svetskom finansijskom tržištu su dovele do krupnih promena u bankarstvu (koje još uvek traju; velike banke prolaze proces međusobnih preuzimanja, spajanja i konsolidacije). Jak proces globalizacije počinje nakon usvajanja Financial Service Act-a (Zakona o finansijskim uslugama) u SAD 1999. godine, koji je američkim bankama omogućio obavljanje široke lepeze finansijskih usluga koje im ranije nisu bile dozvoljene (pre svega investiciono bankarstvo, koje je bilo zabranjeno od 1933. godine), kao i spajanje sa ostalim finansijskim institucijama, kao što su: osiguravajuća društva, brokerske kuće, investicioni fondovi, itd. Tehnološki napredak, jaka i izražena konkurencija među poslovnim bankama, kao i izlazak iz lokalnih na regionalna i međunarodna tržišta, s jedne strane, i povećani zahtevi klijenata privrednih subjekata za novim, fleksibilnijim proizvodima, nižim cenama usluga i “transferom rizika” na banke, s druge strane, su dovele do povećanog značaja i potreba razumevanja rizika, kao i daljeg razvoja alata za merenje, upravljanje i kontrolu rizika. Globalizacija svetskog tržišta kapitala, rezultira time da često prilikom izbijanja kriza u jednom regionalnom području dolazi do širenja na druga područja. Takođe, kriza na jednom segmentu tržišta, dovodi do pojave krize u drugim segmentima tržišta. Stoga možemo reći da je pojava globalnih kriza nametnula potrebu da se sa još većom pažnjom pristupi upravljanju, odnosno modeliranju i kontroli rizika u kriznim situacijama.

1.2. Neophodnost upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju Globalizacija svetskog finansijskog tržišta i negativne posledice finansijskih kriza, koje su rezultirale bankrotom mnogih finansijskih institucija, privrednih subjekata i građana, nametnule su potrebu za sprovođenjem odgovarajućih mera za upravljanje rizikom. Isto nalaže finansijskim institucijama da investiraju u određene metode, alate i procese, kako bi bile usklađene sa zahtevima koje nameće upravljanje rizikom. Razvoj finansijskog sektora donosi i dosta novosti na planu upravljanja rizikom, a posebno na modeliranju tržišnog, kreditnog i operativnog rizika. Glavna metodologija za upravljanje rizikom je metoda rizične vrednosti (Value-at-risk, VaR), koja se u praksi koristi sa drugim tehnikama za minimiziranje rizika u poslovanju, kako bi se postigli optimalni rezultati u poslovanju. Trebalo bi imati u vidu, da su i pojedine svetske regulatorne institucije uvidele neophodnost implementacije mera za upravljanje rizikom. Tako da je, na mestu Banke za međunarodno poravnanje, oformljen Bazelski komitet, od strane guvernera centralnih banaka članica G10, koji je doneo odgovarajuće Bazelske sporazume (I i II), koji se odnose na primenu standarda za utvrđivanje adekvatnosti kapitala banke (što podrazumeva: odbranu banke u slučaju neočekivanih gubitaka, osnov za dalji rast i razvoj, i sigurnost u bankarskom sistemu), proces supervizijskog pregleda i tržišne discipline u bankarskom poslovanju. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

5

Generalno, dešavanja na svetskom tržištu kapitala i novca su inicirala da svetske regulatorne institucije, pokrenu razvoj minimalnih standarda za upravljanje rizikom za potrebe i drugih finansijskih i nefinansijskih institucija.

1.3. Osnovni rizici u finansijskom poslovanju „Finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novčani gubitak odnosno mogućnosti gubitka na finansijskim tržištima“ (Vaughan E. i Vaughan T.).3 Faktori koji utiču na pojavu rizika sa kojima se suočava neki privredni subjekt i njegove poslovne aktivnosti su: ŠŠ spoljašnji (eksterni) - kategorije eksternih faktora su: ekonomsko, pravno, tehnološko, ekološko, sociološko i demografsko okruženje. Okruženje u kome posluje privredni subjekt može biti na nivou grane ili tržište, neposredno, intergransko, nacionalne privrede i međunarodno. ŠŠ unutrašnji (interni) – kao što su na primer: definisana strategija rasta, kreirana situacija u privrednom subjektu, profil dosadašnjeg rasta, kadrovski potencijal i motivacija, geografska disperzija aktivnosti, adekvatnost proizvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se koristi za proizvodnju, itd. ŠŠ mešoviti. Ukoliko krenemo dalje da ih analiziramo, možemo ih kategorisati na: ŠŠ poslovne rizike - poslovni rizik je rizik koji privredni subjekti preuzimaju na sebe kako bi ostvarili novčani dobitak (npr. tehnološki rizik, rizik uspešnog oglašavanja proizvoda, rizik uspešnog plasiranja proizvoda, finansijski rizik, itd.). ŠŠ opšte rizike - opšti rizik je rizik nad kojima privredni subjekti nemaju direktnu kontrolu (npr. pravni rizik, rizik države, strateški rizik, itd.). Možemo reći da je opšti rizik nepredvidiv i da ne postoji adekvatna zaštita od njega. Obzirom da su banke otišle najviše u upravljanju rizikom, posebno ćemo se pozabaviti bankarskim rizikom. Bankarski rizik se može podeliti na više načina u zavisnosti od principa podele, pa otuda u teoriji postoji više vrsta rizika. Po jednoj podeli, bankarski rizik se može svrstati u dve grupe:4 3 Cit. definicija iz knjige: Vaughan E., Vaughan, T., cit. delo, str. 8. 4 Opširnije o vrstama rizika u bankarskom poslovanju pogledati knjigu: „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 34-55 i Jović, Z., „Menadžment finansijskih institucija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 46. Domaći propisi koji regulišu vrste rizika kojima je banka izložena su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine (član 29.), Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008, Odluka o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 i Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008.

6

Upravljanje rizikom

ŠŠ finansijski rizik u koji spada dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i devizni rizik, ŠŠ poslovni rizik u koji spada kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, operativni rizik, robni rizik i rizik vezan za finansijske proizvode. Po transakcijskom principu bankarski rizik se može podeliti na: rizik plasiranja, rizik trgovanja i bilansni rizik. Dugo vremena banke su smatrale da je upravljanje kreditnim rizikom, najvažniji zadatak u poslovanju same banke, ali sa razvojem bankarstva, tržište je postalo kompleksnije i promenljivije, i razvila se svest i potreba da se upravlja u svakodnevnom poslovanju i drugim rizikom, kao što je tržišni rizik, operativni rizik i rizik likvidnosti. Faktori koji su od presudnog uticaja na rizik poslovanja banaka u savremenim uslovima su: 5 T – rizik tehnologije, R – rizik promene propisa, I – rizik kamatne stope, C – rizik korisnika, K – rizik adekvatnosti kapitala. Slika 1.3. Finansijski rizik i faktori koji utiču na njihov intenzitet

5 Podsećanje: Banka je i korporacija i finansijska institucija. Osnovna delatnost banke je kreditno-depozitna. Upravljanje bankom je podeljeno između akcionara, menadžera banke i regulatornog tela koje štiti sigurnost i likvidnost banke odnosno sredstva i interese poverilaca banke i zajednice. U tom konceptu bankarski poslovi (koji su usmereni na stvaranje profita) ne mogu se obaviti a da se efikasno ne upravlja rizikom kome su izloženi. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

7

U našoj zemlji važeći Zakon o bankama i Odluka o upravljanju rizicima banke, definiše sledeće vrste rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju: 1. kreditni rizik, 2. kamatni rizik, 3. devizni rizik i ostali tržišni rizici, 4. rizik izloženosti banke, 5. rizik ulaganja banke, 6. rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, i 7. operativni rizik. Navedene vrste rizika su detaljnije obrađene u nastavku ovog poglavlja.

1.3.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik iz tipičnog bankarskog (obično njenog najprofitabilnijeg) posla i kao takav najveći rizik za banku. „Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.“ (Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik neće moći ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor pretrpeti gubitak. 6 Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana -korisnik kredita neće podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika kredita, i potencijalne izloženosti banke neplaćanju na određeni datum u budućnosti. U trećem poglavlju knjige Upravljanje kreditnim rizikom biće više reči o utvrđivanju kreditne sposobnosti korisnika kredita, utvrđivanju kreditnog rejtinga korisnika kredita, utvrđivanju nivoa rezervacija po konkretnoj kreditnoj partiji, mogućim strukturama za ublažavanje kreditnog rizika, itd.

1.3.2. Kamatni rizik „Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promena kamatnih stopa, a banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi.“(Odluka o upravljanju rizicima banke) Znači, možemo reći da kamatni rizik predstavlja rizik pada tržišne vrednosti portfelja usled neizvesnosti promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novčana sredstva (kredite) 6 Cit. Zakon, član 31. Opširnije o kreditnom riziku videti knjige: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str. 419 - 635; Basel Committee on Banking Supervision:“International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str. 15 - 136; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37 - 45 i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 135 - 166.

8

Upravljanje rizikom

klijentima odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultira iz kretanja aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Kamatni rizik proističe iz: 7 ŠŠ razlika između vremena promena kamatnih stopa i vremena protoka novčanih sredstava (rizik od promene cena). Primer: Banka je plasirala Subotičkoj mlekari a.d. Subotica dinarski kredit u iznosu od RSD 10 mio na period od godinu dana po fiksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre šest meseci (gde je osnov bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75%p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije je porasla na 18,75%p.a. što znači da će banka biti na gubitku kamatne stope u narednom period minimum 0,75%p.a. na preostali iznos duga. ŠŠ merenja odnosa kamatnih stopa među različitim krivuljama prinosa, koje utiču na aktivnosti banke (rizik osnove). Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 10mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća fiksnu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana. ŠŠ menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa). Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 10mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Međutim, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu i banka može gubiti oko 5% p.a. na iznos već plasiranih sredstava u periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korišćenja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. ŠŠ iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) – odnosno izbor fiksne ili promenljive kamatne stope je opcija za banku. Ukoliko se banka opredeli za fiksne kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znači da se kamatne stope ne menjaju za vreme trajanja kredita odnosno vreme trajanja oročenja depozita. Ukoliko se banka opredeli za







7 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 12. Opširnije videti o kamatnom riziku sledeće: Bessis, J., cit.knjiga, str. 152 - 179; Greuning, H., BrajovićBratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006., str. 249 - 260; OeNB&FMAA, cit. delo, str. 48 - 49 i Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998., str. 9 – 18. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

9

promenljive kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znači da se kamatne stope menjaju za vreme trajanja kredita odnosno vreme trajanja oročenja depozita u skladu sa aktuelnim uslovima na svetskom i domaćem finansijskom tržištu. Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 10mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po promenljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava. Međutim, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu. Banka automatski koristi opciju povećanja aktivnih kamatnih stopa minimum na 26%p.a kako bi imala u preostalom periodu korišćenja kredita zaradu od minimum 1%p.a na iznos plasiranih sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju. Pristupi problematici kamatnog rizika: a) sa pozicije knjigovodstvene vrednosti – rizik se posmatra u smislu njegovih efekata na pojedine bilansne pozicije banke odnosno da li će kamatonosni prihodi po osnovu odobrenih kredita biti veći od kamatonosnih rashoda po osnovu prikupljenih depozita komitenata (u slučaju banke), što je već objašnjeno u prethodnim primerima ovog dela. b) sa pozicije tržišne vrednosti – rizik se posmatra u smislu njegovog uticaja na tržišnu vrednost portfelja odnosno da li je banka uspela da plasira sredstva komitentima po višim ili nižim kamatnim stopama od tržišnih, što je već objašnjeno u prethodnim primerima ovog dela. Komponente kamatnog rizika, ukoliko razmatramo pristup knjigovodstvene vrednosti, su: a) bazni rizik – rizik od mogućih promena u razlici između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (spread/raspon). U osnovi poslovanja banke aktivne kamatne stope bi trebalo da budu veće od pasivnih kamatnih stopa. Svedoci smo takve trenutne situacije u kojoj banke plaćaju veću kamatnu stopu na prikupljene depozite klijenata (pasivna kamatna stopa), nego što zarađuju plasirajući ista sredstva drugim klijentima (aktivna kamatna stopa). Razlog tome su dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, koja rezultraju nedostatkom novčanih sredstava, što otežava zaduživanje naših banaka u inostranstvu (nedostatak novčanih sredstava na domaćem tržištu inače postoji i bez svetske ekonomske krize) po povoljnijim uslovima tj. nižim kamatnim stopama. b) rizik od promene uslova – rizik od promene cena (nastaje iz razlika u tempiranju dospeća fiksnih i određivanja fluktuirajućih stopa aktive banke/fiksna i



10

Upravljanje rizikom

promenljiva kamatna stopa, ročna transformacija sredstava) i rizik krive prinosa (pomaci na gore ili dole, krive prinosa, rezultiraju negativno na prihod banke). U svakodnevnom poslovanju banke bi trebalo da iz kratkorčnih izvora finansiranja (depozita) vrše plasiranje kratkoročnih kredita odnosno iz dugoročnih izvora finansiranja vrše plasiranje dugoročnih kredita klijentima. U slučaju stabilnog tržišta dešava se da banke iz kratkoročnih izvora (depozita) plasiraju dugoročne kredite, odnosno vrše ročnu transformaciju sredstava. Budući da obaveze i potraživanja nemaju iste rokove dospeća, eventualne promene kamatnih stopa mogu izazvati negativne efekete na poslovanje banke, što je objašnjeno kroz prethodne primere u ovom delu. c) rizik opcionalnosti – znači da su svi važniji uzroci kamatnog rizika opcije uključeni u većinu stavki bilansa banke, ali i u ugovore koje banka zaključuje sa svojim komitentima – privrednim subjektima (opcija daje pravo ali ne i obavezu…). Primeri su: ŠŠ ukoliko Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada slobodna novčana sredstva u iznosu od EUR 500.000,00 oroči na tri meseca po kamatnoj stopi od 8%p.a., ima mogućnost da sredstva podigne i pre isteka oročenja, pri čemu dobija kamatnu stopu po viđenju od 2%p.a. ŠŠ ukoliko Valorplast doo Beograd podigne kredit u iznosu od EUR 200.000,00 sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrati isti uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava. ŠŠ ukoliko Jugohemija a.d. Beograd podigne dinarski kredit sa valutnom klauzulom u eurima, ima mogućnost da isti vrati u eurima (valuti za koju je vezan dinarski kredit) ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u našem slučaju euro) za koju je kredit vezan, itd. Možemo zaključiti da klijenti - privredni subjekti i građani uvek mogu pre roka da vrate kredit koji koriste ili podignu novčana sredstva sa računa, pri čemu se remeti poslovanje banke tj. stvaraju se novčani gubici po konkretnim poslovima koji su veći od naknade koju klijent banke plaća banci u slučaju iskorišćenja opcije. Suština bankarskog poslovanja je u prikupljanju i plasiranju sredstava privrednim subjektima i građanima, tako da banka sva slobodna sredstva koristi za dalje oplođivanje i svako korišćenje opcije iz ugovora od strane klijenta - privrednog subjekta i građana ima za posledicu novčane gubitke za banku.



Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

11

1.3.3. Valutni rizik (devizni rizik i ostali tržišni rizici)

1.3.3.1. Tržišni rizik

„Tržišni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promena vrednosti portfolija finansijskih instrumenata, a uključuju devizni rizik i ostale tržišne rizike.“ (Odluka o upravljanju rizicima) Tržišni faktori rizika su: rizik promene cena hartija od vrednosti, kamatni rizik, valutni rizik, rizik promene cena roba i drugi. 8 Tržišni rizik se može podeliti na: ŠŠ deo rizika koji zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih (npr. kretanje kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena deonica, cena roba, itd.). ŠŠ ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivi - komponente su volatilnosti, nelinearne izloženosti i izloženosti hedž pozicijama. Zakonodavac, kao što smo videlu u uvodnoj definiciji ovog poglavlja, ne definiše tržišni rizik, već samo njegove najznačajnije komponente – kamatni („rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa“ /Odluka o upravljanju rizicima/) i devizni („rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa“/odluka o upravljanju rizicima/) rizik, obavezujući banku da efikasno upravlja i tim rizikom. Primer: BS Procesor uzima kratkoročni revolving kredit dinarski sa valutnom klauzulom u iznos od EUR 100.000,00, sa rokom otplate godinu dana, i promenljivom kamatnom stopom od 3mesečni EURIBOR + 10%p.a.(margina) što u momentu ugovaranja iznosi 2,9%p.a.+ 10%p.a.=12,9%p.a. od Volks banke a.d. Beograd. U momentu puštanja kredita u tečaj 1 EUR se mogao kupiti za RSD 100,00 odnosno klijent je raspolagao dinarskim sredstvima u iznosu od 10mio. Visinu EURIBOR-a, kao baznog dela aktivne i pasivne kamatne stope, definiše centralna banka Evropske Unije u zavisnosti od kretanja na svetskom finansijskom tržištu (što znači da je promenljiva kategorija), a marginu definiše poslovna banka. 9 Margina od 10%p.a. se sastoji (u slučaju da se kredit odobrava pravnom licu iz kreditne linije odobrene iz inostranstva) iz sledećih komponenti:



8 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 13. Opširnije o tržišnom riziku pogledati knjige: Bessis, J., cit.delo, str. 359-416; Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 10-14; OeNB&FMAA, cit. delo, str. 46-47 i Greuning, H., BrajovićBratanović, cit.delo, str.231 - 248. 9 U slučaju formiranja kamate na valutni depozit klijenta banka primenjuje formulu (1mes/3mes/6mes) EURIBOR – margina (koja u sebi sadrži zaradu banke i pokriće troškova koje poslovna banka ima). U praksi je margina kamatne stope za depozite niža od margine kamatne stope za kredite. U slučaju čistih dinarskih kredita i depozita banka kao osnovni ili bazni deo kamatne stope koristi ili referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije ili BELIBOR.

12

Upravljanje rizikom

ŠŠ Cost of funding odnosno troškovi pribavljanja novčanih sredstava – obično 1,3% p.a. (toliko su iznosili u period od 2006. do kraja prve polovine 2008. godine). U pitanju je promenljiva kategorija koja zavisi od kretanja i finansijskih i nefinansijskih promenljivih. ŠŠ Funding spread odnosno margina plasiranja novčanih sredstava zajmodavca, u koju su uključeni troškovi rizika zemlje i odgovarajuće optimalne premije (za Srbiju početkom 2009. godine troškovi rizika zemlje iznose oko 5%). U pitanju je promenljiva kategorija koja zavisi od kretanja nefinansijskih promenljivih. Za potrebe primera kredita BS Procesora funding spread nije računat odnosno iznosi 0%. ŠŠ Poreza (tax) u slučaju postojanja dvostrokog oporezivanja sa zemljom iz koje stižu novčana sredstva (zemlja banke kreditora), što ne zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih. On iznosi 20% u slučaju Austrije odnosno u našem slučaju 0,84% na 4,2% (3 mesečni EURIBOR + cost of funding). ŠŠ trošak obavezne rezerve od 40% , odnosno u našem slučaju 2,016% [(3mesečni EURIBOR + cost of funding + tax)*40%], što zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih.10 ŠŠ zarade banke u koju su uključeni: a) troškovi pokrića rizika za kredit (tzv. standard risk costs), u slučaju da banka dođe u situaciju da ne može da naplati kredit tj. potraživanje od klijenta, i b) zarada banke po konkretnom poslu. Obe komponenete zavise od smera kretanja finansijskih promenljivih – zavise od kreditne sposobnosti klijenta, same transakcije koja se kreditira i kolaterala koji se uzima kao sredstvo obezbeđnja. U navedenom primeru to znači 3% za pokriće troškova rizika i 2,844% zarada banke. Bitno je napomenuti da prve četiri komponente margine zajedno sa visinom EURIBOR-a predstavljaju cenu koštanja kredita tzv. break-even (koje domaća banka treba da plati ino-banci od koje je pozajmila sredstva) i banka ne bi trebalo da plasira sredstva po nižoj ceni od break-even-a (obzirom da je to cena sa kojom domaća banka ne ostvaruje ni dobitak ni gubitak). U navedenom primeru kamata koju će BS Procesor platiti Volks banci na kraju perioda korišćenja kredita može biti EUR 12.900,00 (po inicijalnom kursu puštenog kredita, obaveza BS Procesora u dinarima bi bila 1,29mio), koliko BS Procesor inicijalno planira, ali isto tako može biti i viša (npr. EUR 15.000,00/po inicijalnom kursu puštenog kredita RSD 1,5mio) i niža (npr. EUR 10.000,00 što mu ide u prilog/ po inicijalnom kursu puštenog kredita RSD 1mio) od EUR 12.900,00 u zavisnosti od kretanja finansijskih i nefinansijskih promenljivih na tržištu u zemlji i inostranstvu. Takođe, tokom perioda korišćenja i otplate kredita, devizni kurs može rasti 10 NBS je donela Odluku u decembru 2008.godine, kojom se u toku 2009. godine neće obračunavati trošak obavezne rezeve, obzirom da nema dovoljno novčanih sredstava za kreditiranje pravnih i fizičkih lica u zemlji. Inače, NBS je meru izdvajanja obavezne rezeve uvela kako bi se smanjilo prekomerno zaduživanje pravnih i fizičkih lica u zemlji (u periodu pre svetske ekonomske krize). Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

13

i opadati tj.da BS Procesoru treba manje dinara za kupovinu eura (npr. 1EUR se može kupiti za RSD 90,00 što mu ide u prilog/u tom slučaju obaveza po glavnici bi bila RSD 9mio) odnosno više dinara za kupovinu eura (npr. 1 EUR se može kupiti za RSD 110,00/u tom slučaju obaveza po glavnici bi bila RSD 1,1mio). Bitno je konstatovati da za vreme trajanja kredita promene kamatnih stopa i deviznog kursa mogu ići u istom, ali i suprotnom pravcu, tako da se kumulativni efekat tek može sagledati pošto se celokupni kredit vrati banci. Znači, BS Procesor će tek po izmirivanju celokupne obaveze ka Volks banci posle 12 meseci znati da li su mu promene kretanja kamatnih stopa i deviznog kursa išle u prilog ili na štetu. Isto važi i za Volks banku.

Cenovni rizik „Cenovni rizik je rizik po kapital ili zaradu banke, koji rezultira iz promene vrednosti portfelja finansijskih instrumenata banke.“ (Odluka o adekvatnosti kapitala) Ovaj rizik proističe iz aktivnosti trgovanja različitim proizvodima – devize, akcije, robje, hartije od vrednosti, itd.11

Rizik u inostranoj jurisdikciji „Rizik u inostranoj jurisdikciji je rizik koji nastaje kada banke posluju kroz strukture koje nemaju ili onemogućavaju transparentnost. Banke mogu da odluče da posluju u određenoj jurisdikciji (po pitanju određenih vrsta poslova) ili mogu da uspostave složene strukture često za legitimne i odgovarajuće poslovne svrhe (kroz osnivanje odgovarajućih kompanija). Poslovanje u takvim jurisdikcijama ili kroz takve strukture može stvarati finansijske, pravne i reputacione rizike banci, ometati sposobnost top menadžmenta da ostvaruje odgovarajući nadzor poslovanja, i može da sprečava efektivnu kontrolu banaka.“ (J.Gorčić) 12 Primer strukture koja ne omogućava transparentnost: Mnoge domaće banke sa inostranim kapitalom, su osnovale investicione fondove u Holandiji tokom 2004. i 2005. godine (npr. Hypo Alpe Adria banka a.d. Beograd je osnovala Hypo International Fund Holland), kako bi odobravale kreditne linije iz inostranstva tzv. cross border zajmove, direktno domaćim pravnim licima po nižim kamatnim stopama nego da plasiraju ista sredstva direktno iz zemlje (Srbije). Formiranjem takve strukture, cena za korisnika kredita (visina kamatne stope) ne uključuje: ŠŠ troškove obavezne rezerve (koju definiše Narodna banka Srbije/trebalo bi imati u vidu da je usled nedostatka likvidnosti na domaćem tržištu krajem 2008. godine Narodna banka Srbije donela Odluku da se privremeno obavezna rezeva ne obračunava na kreditne linije iz inostranstva) i



11 Cit. Odluka o adekvatnosti kapitala, III deo Opširnije o cenovnom riziku videti: Bessis, J.,cit.delo, str. 510-511. 12 Citirana definicija iz knjige: Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama – sistem, organi, standardi i procedure“, Beograd, 2006., str. 62.

14

Upravljanje rizikom



ŠŠ troškove dvostrukog oporezivanja sa matičnom zemljom kreditora (banke ili druge finansijske institucije - zajmodavca) ukoliko ih ima (npr. Srbija nema zaključen međudržavni sporazum sa Austrijom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, tako da se na cenu kredita obračunava i naplaćuje porez od 20%; u slučaju Holadnije takav aranžman između Srbije i Holandije postoji, tako da se primenjuje stopa poreza 0%), koje inače regularno domaća banka ima i naplaćuje ih od klijenata tj. cena kredita je za navedeni iznos viša. ŠŠ troškove rizika zemlje Srbije, nego troškove rizika zemlje kreditora (koji su mnogo niži od troškova rizika zemlje Srbije). Primer poslovanja u određenoj jurisdikciji: U praksi se može desiti, da kod zaključenja ugovora o kreditu sa domaćim pravnim licem (npr. Frikom a.d. Beograd) domaća banka u vlasništvu austrijske banke (npr. Hypo Alpe Adria banka a.d. Beograd) navede da je merodavno zakonodavstvo Velike Britanije umesto Srbije, kako bi lokalna banka mogla da vrši prodaju tog potraživanja trećim licima (u zemlji ili inostranstvu).

Rizik rasta „Banke su osnovane da bi dugoročno ostvarivale profit, obavljale svoju poslovnu delatnost, da bi se razvijale i ostvarivale ciljeve rasta i ekspanzije. Shodno tome, rast je pozitivan i kao takav je uslov stabilnosti, a ako je i kvalitativan, to je ujedno i najveća zaštita od izloženosti banke riziku. Zbog toga vrhovno rukovodstvo banke mora stalno da analizira uticaj rasta na izloženost banke riziku, a naročito u ključnim kategorijama kao što su kvalitet sredstava, zarade, kapital i likvidnost. Brži rast može štetiti banci.“ (J. Gorčić) 13 Razlozi za zabrinutost u vezi sa rizikom rasta banke su: rast plasmana nije u skladu sa definisanim poslovnim ciljevima banke i strateškim planom, rast koji je znatno veći od rasta konkurentskih banaka slične veličine, rast koji nije praćen adekvatnim nivoom kontrole upravljanja rizikom i njenim unapređenjem, rast koji rezultira višim rizičnim profilom od targetiranog, opadajući nivo kapitala, ili koeficijenata, što je rezultat rastuće nekvalitetne aktive; oslanjanje na kratkoročne izvore finansiranja deponenata da bi se podržao rast; i rast koji je najvećim delom rezultat transakcija preko berze. Primer rizika rasta: U praksi se često dešava da vrhovno rukovodstvo banke jureći volumene (kredita, depozita i drugih poslovnih kategorija) i tržišno učešće (po svaku cenu) ne vodi računa o kvalitetu plasmana i depozita, i fokus su mu veći klijenti i veći plasmani odnosno depoziti, kako bi u što kraćem roku ostvarili budžetirane volumene (primer Erste banke a.d. Novi Sad u prvim mesecima transformacije odnosno krajem 2005. godine i početkom 2006. godine). Međutim, u slučaju propasti jednog velikog klijenta odnosno ne naplate potraživanja većeg kredita, banka sebi stvara veliki problem u poslovanju (npr. krajem 2008. godine sličini problem je imala Agrobanka sa plasmanom ELP-u).



13 Citirana definicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 63. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

15

Isti, problem je i u slučaju velikih depozita klijenata, koji utiču na dnevnu likvidnost banke ukoliko se depoziti povuku pre najave ili dođe do blokade računa klijenta od strane drugih poverilaca i banka ne može da raspolaže tim sredstvima (odnosno ne može da ih dalje plasira ili koristi za servisiranje obaveza drugih klijenata/primer Mobtela kao depozitara Astra banke krajem 2001. godine).Stoga je diversifikacija rizika neophodna tj. u portfoliu banke (i kreditnom i depozitnom) bi trabalo da bude što veća diversifikacija portfelja i klijenata (što više manjih klijenata sa manjim iznosima depozita i kredita kod banke), kako bi eventualni gubici bili manji za banku odnosno kako bi banka gubitke lakše pokrila iz redovnog poslovanja i nastavila nesmetano da posluje.

Informacioni rizik i rizik internet bankarstva „Većina poslovnih odluka banke zavisi od pouzdanosti i nivoa razvijenosti informacionih sistema. Banke, ukoliko žele da ponude nove proizvode, moraju uložiti i u unapređenje svojih informacionih tehnologija, jer su im one neophodne kao podrška za kompletnu prodaju proizvoda. Softver i telekomunikacije, obrada podataka, računarske mreže i internet su moguće komponente informacionog sistema jedne banke. Izuzetno je bitno da informacioni sistem bude pouzdan, obezbeđuje pravovremene, tačne i sigurne informacije odnosno produkuje adekvatne izveštaje (tačne, potpune i relevantne).“(J.Gorčić)14 Glavne osobine informacionog sistema banke su:15 1. masovan i stalan obuhvat, koji podrazumeva veliku propusnu moć kanala i kontrolora, 2. integrisanost poslovnih podataka, što zahteva korišćenje baze podataka,16 3. odgovor na upit u realnom vremenu, podrazumeva neprekidnu komunikaciju između mesta na kome se upit postavlja i računara gde se nalaze traženi podaci. Ova osobina implicira adekvanta hardverska i softverska rešenja, uz zaštitu podataka, kontrolu autorizacije, brzinu itd. 4. razuđenost poslovne mreže se bazira na razgranatoj i efikasnoj komunikacionoj mreži, 5. tipizirano izveštavanje sa ustaljenom periodikom, implicira upotrebu alata za neproceduralno programiranje kao i postojanje brzih i pouzdanih štampača, 6. stalna obezbeđenja i masovna i brza pretraživanja, su nemoguća bez dovoljno eksterne memorije i jakih softverskih alatki za back-up i recovering procedure, 14 Cit.definicija iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str.80. Opširnije o informacionom riziku i riziku internet bankarstva videti knjigu Gorčić, J., cit. delo, str. 80 – 85 i Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004.,str. 90 - 113. 15 Opširnije o informacionim sistemima u bankarstvu pogledati sledeći izvor: Barjaktarović, L., „Implikacije razvoja tehnologije SWIFT na bankarsko poslovanje“, magistarski rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2002., str. 27-33 16 Termin baza podataka podrazumeva specifičnu tehnologiju čuvanja i obrade podataka i definiše se kao kolekecija međusobno povezanih podataka, usklađenih sa minimumom redundanse, koje koriste zajednički svi procesi obrade podataka u nekom informacionom sistemu.

16

Upravljanje rizikom

7. standardizovani propisi, koji se često donose van poslovnog sistema (država, Udruženje banaka, međunarodni propisi) zahtevaju aplikativna rešenja podesna za brzo ažuriranje i sa što više tipskih elemenata, uz korišćenje široko rasprostranjenih softverskih alatki. Kontinuirano, efektivno i efikasno planiranje poslovanja (godišnje budžetiranja za period od 3 do 5 godina, odnosno godišnje praćenje i revidiranje postavljenih ciljeva u akcionim planovima banke) je osnova za održavanje ili obnavljanje poslovnih procesa banaka, kada dođe do neočekivanih poremećaja. Ciljevi akcionih planova su da se svede na minimum finansijski gubitak institucije, da se nastavi opsluživanje klijenata i učesnika finansijskog tržišta, i da se ublaže negativni efekti koje različiti poremećaji mogu imati na strateške planove, ugled, poslovanje, likvidnost, kreditni kvalitet, tržišni položaj i na sposobnost da posluje u skladu sa važećim propisima. Primeri realizacije informacionog rizika se najčešće dešavaju u slučaju migracije ili uvođenja novog softverskog rešenja u banku, kada dolazi do pada sistema ili do nekontrolisane obrade podataka (sektor informacione tehnologije /IT/ banke i odgovarajuće stručne službe ne mogu da isprate knjiženja automatski nego moraju ručno stavku po stavku da proveravaju i evenutalno preknjižavaju), pa se ne realizuju nalozi klijenta ka drugim poveriocima iako ih je klijent doneo na vreme (klijent može da plati penale poveriocima ali isto tako može i da ostane bez robe ili usluge ukoliko druga strana ne prihvati kasniju uplatu tj. posle roka dospeća). Isto tako može se desiti da sam IT sistem izvrši prebacivanje novčanih sredstava sa računa jednog klijenta na račun drugog klijenta bez adekvatnog naloga za prenos. U tom slučaju banka manuelno ispravlja grešku, a klijent se obeštećuje time što banka za buduće poslove naplaćuje niže tarife ili besplatno izdaje platnu poslovnu karticu ili omogućava besplatno elektronsko bankarstvo, ili na neki drugi način kako se dogovori sa klijentom. U slučaju realizacije informacionog rizika, i sama je banka izložena negativnim efektima u dnevnom poslovanju odnosno može se desiti da i banka ne realizuje platne naloge koji su bitni i dogovoreni sa drugim poslovnim bankama a tiču se prebacivanja ugovorenih novčanih sredstava. Rizik se može ublažiti ako se pad sistema desi u toku radnog vremena pre 14 časova, i banka može u papirnom formatu da isporuči naloge Narodnoj banci Srbije fizički pre kraja radnog vremena na realizaciju kako bi plaćanje bilo izvršeno istog dana tj. u skladu sa ugovorenim valutama plaćanja. „Internet bankarstvo se odnosi na sisteme koji obezbeđuju pristup računima i opštim informacijama o proizvodima i uslugama banaka preko ličnog računara ili nekog drugog inteligentnog uređenja.“ (J.Gorčić)17 Banke donose svoje odluke da ponude internet bankarstvo na osnovu zahteva klijenata – privrednih subjekata, ponude konkurencije, uštede troškova, geografskog dometa i demografskih problema klijenata. Na našem tržištu se koriste dve osnovne vrste web sajtova internet bankarstva:



17 Cit. definicija iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str.84 Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

17

ŠŠ informativni koji obezbeđuje pristup opštim informacijama o banci, njenoj mreži, ponudi proizvoda, i ŠŠ transakcioni koji omogućava klijentu da realizuje naloge ili vrši upite. U svetskoj praksi se najčešće realizuje transakcioni rizik internet bankarstva tj. neovlašćeno raspolaganje novčanim sredstvima od strane trećih lica (tzv. hakeri). U našoj praksi se za sada takvi slučajevi nisu desili jer poslovne banke smatraju da su razvile dobre dvostruke sisteme kontrole u korišćenju internet bankarstva. Bitne komponente sigurnosti internet sistema banke, koje pomažu održavanju visokog nivoa javnog poverenja u okolnostima otvorene mreže su: sigurnost, verifikacija, poverenje, nemogućnost nepriznavanja, privatnost, i mogućnost korišćenja.

Rizik upravljanja investicionim portfeljom (HOV) „Banke, da bi upravljale aktivom i pasivom odnosno da bi diversifikovale bazu akumuliranih sredstava, zaštitile likvidnost i zadovoljile zahteve garancija, poseduju investicione hartije od vrednosti (HOV) i sredstva sa tržišta novca.“ (Odluka o adekvatnosti kapitala)18 Vrhovno rukovodstvo banke ima glavnu ulogu u monitoringu investicionih aktivnosti banke. Takođe, oni definišu strateške pravce i granice tolerancije rizika, utvrđuju profil rizika, vrše reviziju aktivnosti portfelja, evaluiraju uspeh i prate da li se u poslovanju poštuju utvrđene granice rizika. Investicioni poslovi su za banku drugi veliki izvor prihoda. Oni bi trebalo da generišu kvalitetne zarade, omogućavaju banci da diversifikuju svoj portfolio sredstava i obezbede likvidnost. Domaće poslovne banke su u prethodnom periodu (naročito pre 2001. godine) bile akcionari mnogih privrednih subjekata svojih klijenata i stoga su posedovale akcije u svom portfelju (npr. Novosadska banka a.d. Novi Sad, kupljena od strane austrijske Erste banke, je imala u svom portfelju akcije osiguravajuće kompanije DDOR a.d. Novi Sad), koje su dolaskom stranih vlasnika prodale drugim zainteresovanim stranama (npr. Erste bank a.d. Novi Sad je akcije DDOR prodala Italijanskoj osiguravajućoj kompaniji). Vremenom su se propisi menjali, a i novi strani vlasnici su uvodili svoje procedure i standarde u poslovanje banke, tako da su se banke pojavljivale na tržištu hartija od vrednosti, kao kupci: obveznica stare devizne štednje, različitih zapisa Ministarstva finansija, itd. Poslednjih godina banke najviše trguju hartijama od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije (tzv. repo-poslovi) i na njima zarađuje najviše. Narodna banka Srbije je da bi povukla iz opticaja dinare (u cilju kontrolisanja deviznog kursa), pokrenula repo-poslove i kamate koje plaća na prikupljena dinarska sredstva banaka (obično su u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije) su mnogo veće od onih koje banke naplaćuju plasirajući sredstva klijentima. Interesantno je da u strukturi bilansa poslovnih banaka 18 Cit. Odluka o adekvatnosti kapitala, III i IV deo. Opširnije o riziku upravljanja investicionim portfeljom pogledati u knjigama: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 150-157, i Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 221-230.

18

Upravljanje rizikom

u Srbiji (segment plasmana), čak 30% plasmana banke predstavljaju plasmani u repoposlove (prema zvaničnim podacima za 2007. i 2008. godinu), a smanjuje se učešće plasmana pravnim i fizičkim licima (što nije dobro pre svega za privredu koja generiše prihode za državu i fizička lica koja su zaposlena u domaćim firmama u Srbiji). Na kraju možemo zaključiti da bi sistem banke za upravljanje rizikom bi trebalo da bude u stanju da procenjuje kako promene tržišnih faktora, kao što su promene kamatnih stopa, mogu uticati na vrednost bančinog investicionog protfelja. Takođe, sistem bi trebalo da bude takav da prati i kontroliše druge rizike svojstvene investicionim aktivnostima.

Rizik usklađenosti „Rizik usklađenosti poslovanja banke nastaje kao posledica propuštanja usklađivanja poslovanja banke sa zakonom, podzakonskim aktima, internim aktima banke, procedurama o sprečavanju pravanja novca i finansiranja terorizma, kao i s pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom banke, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i od finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik“ (Odluka o riziku usklađenosti poslovanja banke) 19. Vrhovno rukovodstvo banke bi trebalo da: zna koji zakoni i propisi regulišu poslovanje banke, utvrdi gde se nalazi kompetentnost u banci, zna kako se obezbeđuje poštovanje zakona, i dobija pouzdane izveštaje o usklađenosti sa zakonom i o svakoj bitnoj neusklađenosti. Rukovodstvo banke bi trebalo da obezbedi da banka poštuje pravila (zakonska i dobre bankarske prakse) i da je društveno odgovorna u svim bitnim duštveno – ekonomskim oblastima. U prilogu knjige se nalazi primer politike complaince (prilog br. 2) i program complaince (prilog br.3). Primeri realizacije rizika usklađenosti: ŠŠ Banka je bila u obavezi da uskladi svoje poslovanje sa Odlukama Narodne banke Srbije do 30.09.2006. Međutim, upravni odbor banke je sva dokumenta koja su pratila usklađivanje poslovanja banke, usvojio sa 15.11.2006. Narodna banka Srbije je došla u kontrolu i kaznila poslovnu banku pošto nije na vreme usvojila odluke o poslovanju banke u skladu sa novim zakonskim propisima vezanim za poslovanje banke. Izrečena kazna je u konkretnom slučaju novčana. ŠŠ Narodna banka Srbije je predvidela da svi članovi upravnog i izvršnog odbora banke dostave Narodnoj banci Srbije informaciju o imovini i novčanim sredstvima koja su stekli pre obavljanja funkcije člana izvršnog odnosno upravnog odbora banke. Međutim, novi članovi odbora isto nistu dostavili. Narodna banka Srbije je došla u kontrolu poslovne banke i kaznila je novčano što tražena dokumentacija o članovima upravnog i izvršnog odbora nije dostavljena.



19 Cit. Odluka o riziku usklađenosti poslovanja banke. Opširnije o riziku usklađenosti pogledati sledeće knjige: Gorčić, J., cit. delo, str. 104-105 i Chorafas, N.D., cit. delo, str. 66-69. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

19

Rizik insajderskih aktivnosti „Poverenje privrednih subjekata (klijenata i neklijenata) u poslovanje i stanje banke bazično je za njenu sposobnost da privuče i zadrži komitente. Banka bi, kao konzervativna institucija, trebalo da ima ugled u smislu poštenja i integriteta. Zloupotrebe insajdera se visoko se kotiraju na listi uzroka propasti banaka. Vrhovno rukovodstvo banke bi trebalo da usvoji i sprovodi jaku politiku u pogledu inajdera i zaposlenih banke, koja će se primenjivati na odnos banke prema insajderima, zaposlenim i njihovim interesima. Propust da se kontrolišu navedene aktivnosti može izložiti banku pre svega reputacijskom riziku, zatim strateškom riziku i na kraju poslovnom riziku.“ (J.Gorčić)20 Posebno se procenjuje rizik insajderske aktivnosti u vezi sa izloženošću banke akcionarima (povezanim licima) koji imaju znatno ili kontrolno učešće u banci. S tim u vezi trebalo bi obratiti pažnju i na: rizik izloženosti banke prema jednom licu ili povezanim licima koja imaju znatno ili kontrolno učešće u kapitalu banke, i rizik ulaganja kapitala, što će biti obrađeno u narednim delovima ovog poglavlja. Primer realizacije rizika insajderskih aktivnosti: Agencija za privatizaciju je objavila tender za prodaju 70% akcija A pivare u Novom Sadu. Uslov tendera je da zainteresovani kupci polože novčani depozit (dinarski ili devizni) na račun bilo koje poslovne banke u Srbiji koji bi trebalo da bude veći minimum 10% od knjigovodstvene vrednosti A pivare (knjigovodstvena vrednost za 70% akcija je RSD 100 mio). Firma B i firma C su zainteresovani za kupovinu A pivare, i otvaraju namenske račune u istoj poslovnoj banci. Firma B prva uplaćuje novčani depozit od RSD 120mio. Zaposleni u banci, pošto je u dobrim odnosima sa firmom C, javlja firmi C koji je iznos uplatila firma B na ime kupovine A pivare. Firma C uplaćuje veći iznos na namenski račun kod poslovne banke - RSD 125mio, i Agencija za privatizaciju odlučuje da je firma C kupac A pivare. Zaposleni u banci je imao pristup informaciji koju nije smeo da iznese iz banke a to je uradio. Ukoliko firma B isto sazna može tužiti banku za izgubljeni tender, ali isto tako može i osporiti tender kod Agencije za privatizaciju. U oba slučaju banka je na gubitku i novčano (negativan efekat na poslovni rezultat banke) i reputacijski (negativan efekat i novčano i nenovčano na poslovni rezultat banke). Zaposleni će biti kažnjen – novčano, suspenzijom ili otkazom, u zavisnosti od težine prestupa i odluke same poslovne banke.



20 Cit.definicija iz knjige: Gorčić, J., cit.delo, str. 105-106. Podsećanje: Insajder je lice koje ima saznanja ili pristup vrednim poverljivim informacijama o korporaciji. Insajderi su akcionari, direktori i rukovodioci u korporaciji.

20

Upravljanje rizikom

1.3.3.2. Devizni rizik „Devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.“ (Zakon o bankama) On može zbog nepovoljnog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se nalazi u aktivnostima investiranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim slučajevim kada su banka ili drugi privredni subjekt suočeni sa neravnotežom u valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a izvori ili obaveze u drugoj valuti. 21 Osnovni devizni rizik koji se najčešće pojavljuje: ŠŠ računovodstveni – se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione delove u inostranstvu, pa je za potrebe izveštavanja neophodna konsolidacija odnosno ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valuti. Primer je: Raiffeisen banka a.d Beograd je u vlasništvu austrijske firme Raiffeisen International Vienna (koja ima mrežu od dvadesetak banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi). Lokalna banka, Raiffeisen bank a.d. Beograd za potrebe izveštavanja u Srbiji, a u skladu sa važećim lokalnim propisima svoje godišnje izveštaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u dinarima, dok ih za potrebe svog osnivača priprema i dostavlja u eurima, primenjujući kurs koji je važio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira što se u toku kalendarske godine i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fluktuirao (Raiffeisen International dostavljene izveštaje koristi za konsolidovano prikazivanje poslovnog rezultata cele Raiffeisen grupe). 22 ŠŠ transakcijski – se odnosi na moguće buduće među-valutne dobitke ili gubitke na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denormirane u stranoj valuti. Primer: Firma Polimark d.o.o. Beograd koristi kratkoročni kredit tzv. pozajmicu po tekućem računu, dinarsku sa valutnom klauzulom od EUR 100.000,00 kod poslovne banke. Polimark doo je povukao tranšu od EUR 10.000,00. Kupac Idea doo Beograd mu je uplatila pre roka dospeća, kupljenu robu, i Polimark razmatra opciju da li da vrati povučeni iznos kredita danas po prodajnom kursu od RSD 95,00 za EUR 1,00 ili da sačeka da vrati narednog dana po kursu koji će važiti taj dan (može biti niži a može biti i viši od današnjeg). Gledajući tendencije koje su bile prethodnih dana Polimark se ipak odlučuje da vrati povučeni kredit po





21 cit. Zakon, član 32 U vezi sa deviznim rizikom videti sledeće: Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 261-280; Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 23-25 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 23-26. Podsećanje: Devizni rizik se izuzetno nalazi ograničeno u aktivnostima u zemlji tj. u poslovima koje je moguće naplatiti u stranoj valuti, kao što su: kupovina zemljišta, kupovina nekretnine i rentiranje stambenog odnosno poslovnog prostora. 22 Izvor: web site Raiffeisen International Vienna Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

21



22

kursu od RSD 95,00 za EUR 1,00 tj. da vrati RSD 950.000,00 svojoj poslovnoj banci. Narednog dana kurs je porastao pa je za EUR 1,00 bilo neophodno izdvojiti RSD 97,00 (odnosno Polimark bi trebalo da vrati banci povučeni kredit u iznosu od RSD 970.000,00). Uvažavajući prethodno navedeno Polimark je zaradio RSD 20.000,00, time što je povučeni kredit vratio po kursu RSD 95,00 za EUR 1,00 odnosno banka je izgubila RSD 20.000,00 time što je Polimark vratio povučeni kredit dan ranije. ŠŠ ekonomski – nastaje kao posledica promena vrednosti intervalutnih kurseva i domaće valute, dolazi do promena vrednosti budućih prihoda i troškova, kao i konkurentnosti privrednog subjekta na tržištu. Pomenutu komplesknu izloženost je najteže uočiti, oceniti i sprečiti, a povezana je sa makro ekonomskim rizicima: promenu valutnih kurseva obično prati promena kamatne stope i inflacije. Ekonomska izloženost je rizik od promene vrednosti privrednog subjekta (merena kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova) zajedno sa promenom valutnih rizika. Primer: Alfa banka a.d. Beograd, je u većinskom stranom vlasništvu Alfa banke iz Grčke. Obzirom da strani vlasnik želi da poveća tržišno učešće lokalne banke u Srbiji, neophodno je da je dokapitalizuje odnosno poveća kapital time što će uplatiti značajna eurska sredstva na račun u Srbiji (npr EUR 100mio). Prema važećim propisima domaća banka je u obavezi da kapital drži u dinarima tj. moraće da proda EUR 100 mio po kupovnom kursu na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1 EUR je RSD 97,00 dok je kupovini kurs za 1 EUR iznosio RSD 95,00 na dan konverzije). U prvom koraku domaća banka gubi RSD 200 mio u momentu konverzije (odnosno EUR 2,1mio). Imajući u vidu trenutnu situaciju na tržištu, najviše joj se isplati da plasira sredstva u repo transakcije (hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije /NBS/), koje nose prinos od 17,5%p.a. Lokalna Alfa banka se odlučuje da investira deo sredstava od RSD 100mio u repo poslove, očekujući da će zaraditi RSD 17,5 mio svaki put kada bude investirala sredstva do kraja kalendarske godine (kalkulišući da će kurs ostati isti; što će reći da je zarada po konkretnoj transakciji EUR 184.210,00). Međutim, NBS narednog dana po oročenju odlučuje da spusti referentnu kamatnu stopu na 15%p.a. čime će na narednim oročenjima (u drugom koraku) Alfa banka a.d. Beograd zaraditi manje novca tj. RSD 15mio (EUR 157.895,00) na uloženih RSD 100mio (izgubiće RSD 2,5mio odnosno EUR 26.315,00 po transakciji u odnosu na ono što je planirala do kraja godine). Takođe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge transakcije investiranja u repo, pa je za 1 EUR neophodno izdvojiti RSD 100 dinara, tako da Alfa banka a.d. Beograd (u trećem koraku) zarađuje drugom transakcijom RSD 15mio (EUR 150.000,00) odnosno ostvaruje negativne kursne razlike (novčani gubitak) u iznosu od EUR 7.895,00 po drugoj transakciji. Proizilazi da je ukupan novčani gubitak u navedene tri transakcije za Alfa banku a.d. Beograd, EUR 2.134.210,00 (odnosno EUR 2,1mio uvećano za EUR 26.315,00 i EUR 7.895,00).

Upravljanje rizikom

1.3.4. Rizik izloženosti banke Rizik izloženosti banke je precizno definisan Zakonom o bankama, koji kaže da je „izloženost banke prema jednom licu ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.)“. 23 Grupa povezanih lica su pravna i/ili fizička lica povezana kapitalom, vlasništvom, menadžmentom ili rodbinskim vezama. Primer. gospodin Željko Mitrović je vlasnik Pink doo Beograd (RTV Pink, Pink plus, Pink moves), Pink Media group i City records doo (produkcijska kuća) Beograd, tako da oni zajedno predstavljaju povezana lica. Obzirom da je Željko Mitrović vlasnik preduzeća Pink doo u Crnoj Gori (Pink M), Bosni (Pink BH), Hrvatskoj i Sloveniji, predmenta grupa kompanija takođe ulazi u grupu povezanih lica koju će banka nazvati Pink grupa i koja će kao takva biti prikazana u različitim izveštajima banke (kao što su: otvaranje računa, obavljanje platnog prometa, korišćenje kredita i vanbilansnih proizvoda, itd.). 24 Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke. Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala banke. Izloženost banke prema povezanom licu sa bankom ne sme preći 20% kapitala banke. Povezano lice sa bankom može biti bilo koji akcionar banke, član upravnog odbora banke, član izvršnog odbora banke, bilo koji direktor ili zaposleni u banci, kao i privredna društva čije je osnivač odnosno suvlasnik banka. Primer: gospodin Aleksandar Vlahović, suvlasnik Eki investmenta doo iz Beograda, je član upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad i stoga je i on kao fizičko lice i kao pravno lice, Eki investment doo iz Beograda, povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad i u slučaju realizacije bilo kog kreditnog zahteva dostavljenog od strane Aleksandra Vlahovića ili Eki investmenta Erste banci a.d. Novi Sad, neophodna je prethodna saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za realizaciju takvih aranžmana. U sledećem koraku bitno je ispoštovati koji je maksimalni mogući kredit povezanim licima banke u skladu sa važećim Zakonom o bankama. Vrlo je bitno voditi računa ako je već jednom povezanom licu sa bankom odobren maksimalni mogući iznos kredita, ostala povezana lica neće moći koristiti kredite kod Erste banke a.d. Novi Sad, dok se ranije odobreni kredit na otplati delimično ili u celosti. U slučaju delimične otplate kredita, drugom ili istom povezanom licu sa bankom može biti odobren samo iznos kredita koji je otplatilo povezano lice banke korisnik kredita. U slučaju otplate kredita u celosti, postoji mogućnost odobrenja maksimalno mogućeg iznosa kredita jednom ili svim povezanim licima banke do zakonski definisanog maksimuma. 25



23 Cit.Zakon, član 33. 24 Izvor: web site Agencije za privredne registre i web site Pink doo Beograd 25 Izvor: web site Narodne banke Srbije i web site Agencije za privredne registre Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

23

Takođe, S leasing doo iz Beograda je povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad (isti suosnivač banke i lizinga – Staermerkische iz Graza). S leasing se obratio Erste banci a.d. Novi Sad sa zahtevom za kredit za finansiranje lagera vozila distributera Auto trenda iz Beograda, u vrednosti EUR 1 mio, na godinu dana. Erste banka a.d. Novi Sad prvo utvrđuje stanje plasiranih kredita povezanim licima banke (povezana lica Erste bank a.d. Novi Sad su, takođe, po zajedničkom suvlasniku S-rent doo Beograd, Immorent doo Beograd, Synergy capital a.d. Beograd i Erste invest a.d. Beograd), i ukoliko postoji prostor za plasman S leasingu (npr.krediti povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad u korišćenju su EUR 2mio), traži saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za odobrenje konkretnog zahteva (obzirom da postoji prostor za EUR 1,3mio prema trenutnoj visini kapitala banke i visini kredita u korišćenju povezanih lica Erste bank a.d. Novi Sad). Mogući iznos kredita (u konkretnom slučaju je traženi iznos kredita /EUR 1mio/ manji od maksimalno mogućeg u sadašnjem trenutku/EUR 1,3mio/) bi bio odobren S leasingu u skladu sa važećim Zakonom o bankama (odnosno visinom kapitala i visinom odobrenih kredita u korišćenju povezanim licima banke). U praksi se može desiti da je i maksimalni mogući iznos kredita povezanim licima banke iskorišćen, i da S leasing doo Beograd neće moći u željenom trenutku da koristi kredit Erste banke za finansiranje lagera vozila. NBS propisuje da zbir svih velikih izloženosti banke, ne može biti manji od 400% niti veći od 800% kapitala banke. Takođe, ako lice (pravno ili fizičko) bez prethodne saglasnosti NBS stekne direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava, NBS će naložiti tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

1.3.5. Rizik ulaganja banke Zakon o bankama definiše da „ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% kapitala banke“. Takođe, precizira da ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i osnovna sredstva banke ne smeju preći 60% kapitala banke. 26 Primer: Mnoge domaće banke su vlasnici ili suvlasnici različitih privrednih društava iz finansijske sfere. Raiffeisen banka a.d. Beograd je suvlasnik Raiffeisen leasinga doo Beograd, Uniqua a.d. Beograd (osiguranje), Raiffeisen Investments doo Beograd (investicioni fond), Raiffeisen Futura doo Beograd (penzioni fond), Raiffeisen Invest doo Beograd, itd. Učešće Raiffeisen banke a.d. Beograd u vlasništvu navedenih firmi je definisano Zakonom o bankama, kao i način konsolidacije i sastavljanja finansijskih izveštaja Raiffeisen banke a.d. Beograd i povezanih lica banke (vlasništvom). 27



26 Cit. Zakon, član 34. 27 Izvor: web site Agencije za privredne registre

24

Upravljanje rizikom

Ukoliko bi se Raiffeisen banka a.d. Beograd odlučila da otvori agenciju za prodaju nekretnina, turističkih aranžmana ili pak za prodaju kolaterala, onda bi morala da vodi računa da u zbiru njeno učešće u povezanim licima van finansijskog sektora ne bude veće od 10%.

1.3.6. Rizik zemlje „Rizik zemlje je rizik negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od lica, iz druge zemlje porekla prema kome je banka izložena, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica“ (Odluka o upravljanju rizicima). 28 U teoriji upravljanja rizikom se mogu susresti i sledeće definicije: ŠŠ „Rizik zemlje se odnosi na situaciju kada promene u poslovnom okruženju značajno utiču na operativni profit ili vrednost imovine u određenoj zemlji“ (Wikipedia).29 ŠŠ „Rizik koji se odnosi na transakcije koje se obavljaju preko granice uključujući i rizik pravnog sistema i politički rizik“ (Forexcourse).30 ŠŠ „Potencijalna volatilnost stranih hartija od vrednosti, ili potencijalni gubitak stranih državnih obveznica zbog neplaćanja izazvanog političkim i / ili finsijskim teškoćama te zemlje“ (Investorwords). 31 ŠŠ „Mogućnost gubitka zbog ekonomske i / ili politčke nestabilnosti u zemlji kupca, što prozrokuje nemogućnost isplate ostvarenog uvoza“ (Businessdictionary).32 Kao što se vidi iz prethodnih definicija, rizik zemlje se može posmatrati iz tri ugla koja su međusobno komplementarna:33 ŠŠ komercijalnog posla (izvoza) - kao komercijlni rizik (bankarski rizik i rizik industrije), ŠŠ dužničko - poveraličkog odnosa - kao pitanje kreditne sposobnosti dužnika suverena (transakcioni rizik i sistemski rizik), ŠŠ političkog i ekonomsko - finansijskog rizika i usko je povezano sa tipom krize koja vlada u konkretnoj zemlji (prema kojoj je banka izložena odnosno prema kojoj poverilac ima potraživanje). 28 29 30 31 32 33

Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 21. Citirana definicija iz sledećeg izvora: Wikipedia engl. http://en.wikipedia.org/wiki/Country_risk Citirana definicija iz sledećeg izvora: www.forexcourse.com/forex-glossary.html Citirana definicija iz sledećeg izvora: www.investorwords.com/1170/country_risk.html Citirana definicija iz sledećeg izvora: www.businessdictionary.com/definition/country-risk.html Gautrieaud, S., „Le risque pays : approche conceptuelle et approche pratique“, ATER – Centre d’Economie du Développement – Université Montesquieu Bordeaux IV, 2001. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

25

Moguća opšta jednostavna definicija bi mogla biti, da rizik zemlje, predstavlja premiju koju privredni subjekt iz jedne zemlje ostvaruje obavljanjem neke finansijske operacije u drugoj zemlji uzimajući u obzir ekonomske, političke, sociološke i finansijske uslove koji vladuju na tržištima zemlje dužnika po toj finanijskoj operaciji. Dakle, rizik zemlje, predstavlja cenu razmene između dva privredna subjekta koja se nalaze u različitim zemljama, odnosno premiju koju privredni subjekt iz zemlje davaoca ostvaruje za svoje ulaganje u privredni subjekt zemlje primaoca . Na cenu razmene između dva privredna subjekta (kupca/investitora i prodavca) iz različitih zemalja utiče niz faktora koje možemo da grupišemo u sledeće rizike: ŠŠ Politički rizik, ŠŠ Rizik bankarskog sistem u zemlji primaoca, ŠŠ Pravna regulatava u zemlji primaoca u odnosu na pravo svojine, ŠŠ Restrikcije za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, ŠŠ Carinska i fiskalna politika (kakav je carinski i poreski sistem i da li su neke od stopa / ili sve veće u odnosu na zemlju davaoca), ŠŠ Ekonomsko okruženje u zemlji primaoca (da li je izvesno da zbog otežanih uslova poslovanja dođe do štrajkova i zaustavljanja normalne poslovne aktivnosti), ŠŠ Stabilnost vlade u zemlji primaocu (da li je izvesno i u kom rok da dođe do prevremenih izbora) , ŠŠ Sposobnost vlade da sprovodi odgovornu makroekonomsku politiku (da li postoji mogućnost da zbog pogrešnih odluka vlade dođe do recesije, inflacije, nedostatka čvrste valute za izmirivanje obaveza prema inostranstvu, itd.). Sve pomenute faktore možemo grupisati u tri katogarije koje najbolje objašnjavaju rizik zemlje: politički (uključujući i rizik vlade), bankarski i sistemski rizik. Možemo konstatovati da se rizik zemlje odnosi na ekonomska i politička kretanja zemlje porekla lica, prema kome je banka poslovno izložena. Ispoljava se u oblicima: ŠŠ rizika neplaćanja – predstavlja mogućnost da dužnik nije u stanju da ostvari dovoljan priliv novčanih sredstava da izmiri obavezu, ili određene političke mere kao što su npr. izolacija ili sankcije izrečene prema zemlji dužnika da dužnik ne može da iservisira obavezu ka ino-patneru. Sličnu situaciju je Srbija imala tokom 90 ih godina prošlog veka, kada je bila pod sankcijama i sva direktna plaćanja iz sprskih banaka na račune banaka u Evropskoj Uniji i Americi, rezultirala su blokadom novčanih sredstava. Zbog toga su se banke i kompanije dovijale da ne izvršavaju plaćanja ka ino-partnerima iz Srbije, već iz drugih zemalja (osnivajući posebna pravna lica za tu namenu van granica Srbije) u Evropi koje nisu imale sankcije, kao što su: Kipar, Rusija, Makedonija, itd. ŠŠ rizika transfera – podrazumeva okolnosti u kojima dužnik nije u mogućnosti da dođe do određene valute za otplatu duga, stoga lokalna banka (u zemlji dužnika) i ino-banka (banka poverioca) pokušavaju da reše problem otvaranjem odgovarajućih računa i u jednoj i u drugoj zemlji, pod uslovom da imaju druge klijente koji obavljaju poslovanje u obe zemlje, pa sredstva mogu da podignu sa računa po odgovarajućim zakonskim osnovima. 26

Upravljanje rizikom





Primer: Firma A iz Moskve, duguje firmi Energoprojekt a.d. Beograd iz Srbije, po osnovu izvedenih građevinskih radova USD 100.000,00. Firma iz Rusije je obezbedila novčana sredstva u rubljama, ali ne može da kupi od poslovne banke u Rusiji dolare kako bi izmirila obavezu prema Energoprojektu. Poslovne banke obe ugovorne strane stupaju i kontakt, i srpska banka pokušava da vidi sa Energoprojektom da li ima šanse da ostvarena sredstva iskoristi u Rusiji za buduće poslove koje tamo bude imao odnosno proverava sa drugim građevinskim firmama u Srbiji koje izvode radove u Rusiji da li im odgovara da kupe ruske rublje za dolare (u protivvrednosti USD 100.000,00 kako bi se izmirila obaveza ka Energoprojektu). Ukoliko je pozitivan odgovor od strane bilo koje srpske firme, srpska banka će otvoriti račun kod poslovne banke firme A u Rusiji u rubljama kako bi njeni klijenti mogli tamo da raspolažu sredstvima npr. za dnevnice ili kupovinu građevinskog materijala u Rusiji. Međutim, može se desiti da je odgovor negativan i na Energoprojektu je da odluči šta će uraditi: da li će primiti uplatu u rubljama (čime bi bila zatvorena obaveza firme A) i iskoristi ih za naredne poslove u Rusiji ili će čekati da firma A kupi dolare i izvrši obavezu tj. imaće nenaplaćeno potraživanje od firme A do daljnjeg (ne zna se u kom će momentu biti naplaćeno potraživanje od ino-partnera). ŠŠ rizika garancije – predstavlja mogućnost da banka emitent ne izvrši obavezu umesto glavnog dužnika odnosno da ino-partneru ne bude prihvatljiva garancija koju je izdala banka dužnika, zbog ekonomske ili političke situacije u zemlji dužnika i da zahteva kontra-garanciju neke svetske renomirane banke kako bi obezbedila naplatu potraživanja. Primer: Tokom 90-ih godina zbog sankcija koje je imala Srbija od strane Evropske Unije i Amerike, mnogi ino-partneri su tražili da garancije koje su izdavale naše banke (npr. Jugobanka ili Beobanka) budu konfirmirane (potvrđene) od strane svetski priznatih banaka (npr. Dresner banke ili Commerz banke iz Nemačke).

1.3.7. Operativni rizik „Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvanog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.“ (Zakon o bankama) Ova definicija isključuje sistemski rizik, pravni rizik i rizik od reputacije, ali uključuje zakonski rizik.34 Upravljanje operativnim rizikom podrazumeva upravljanje organizacijom rada i poslovanja (procesa) , kadrovskim resursima i tehničkom podrškom u banci, u skladu sa važećom regulativom i usvojenom poslovnom praksom. Vrlo je bitno da se svaki zahtev klijenta realizuje adekvatno odnosno brzo, tačno, pravovoremeno i pouzdano, uz što niže troškove 34 cit. Zakon, član 35. Opširnije o operativnom riziku videti u sledećim knjigama: Chorafas, N.D., cit. delo, str. 26-47; OeNB&FMAA, cit. delo, str.50-51 i Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 137-149. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

27

Bazel II definiše da operativni rizici, zajedno sa kreditnim i tržišnim, predstavljaju osnov za utvrđivanje reputacionog rizika banke i za određivanje bilansne sume. Primer operativnog rizika usled propusta u radu zaposlenih: Klijent fizičko lice, Petar Petrović se obraća banci sa zahtevom za odobrenje pozajmice po tekućem računu u iznosu od RSD 10.000,00 na rok od 12 meseci. Petar je podneo odgovarajuću dokumentaciju, i bankarski službenik je utvrdio da može klijentu odobriti traženi iznos pozajmice. Bankarski službenik podatke unosi u sistem, i usled nepažnje odobrava pozajmicu u iznosu od RSD 100.000,00, tako da Petar dobija više sredstava nego što mu njegova mesečna primanja dozvoljavaju. Petar odlazi na bankomat da podigne odobrenu pozajmicu u gotovom – RSD 10.000,00 i upit stanja mu pokazuje da raspolaže sa RSD 100.000,00 pozajmice. On odlučuje da podigne celokupni iznos sa računa u naredna tri dana. Bankarski službenik posle tri dana uočava grešku. Petar će vratiti banci više podignuta sredstva po isteku perioda korišćenja pozajmice tj. za 12 meseci. Primer operativnog rizika usled neodogovarajućih unutrašnjih procedura i procesa: u maju mesecu 2008. godine, blagajnik Raiffeisen banke u Kragujevcu, je poznajući ma-njkavosti internih procedura podigao neovlašćeno sa računa banke EUR 1,1mio. Novac, koji je blagajnik neovlašćeno podigao sa računa, je naknadno morao da vrati banci. Primer operativnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima: banke koriste posebne softvere za procesuiranje platnih kartica u odnosu na osnovni (bazični) informacioni sistem, i dešava se u praksi da klijentu legne plata na račun i da on istovremeno može da podigne novčana sredstva i sa bankomata i na šatleru i da otera svoj tekući račun u minus, obzirom da se knjiženje prve transakcija ne evidentira odmah. Npr. Marko Marković je primio platu u iznosu od RSD 10.000,00 u petak u 14h. Marko odlazi na bankomat i podiže svih RSD 10.000,00 u 14:00, a potom odlazi na šalter u 14:05 i podiže ponovo RSD 10.000,00 jer bankarski službenik vidi kroz softversku aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolaže sa RSD 10.000,00 (pri čemu Marko nema odobren dozvoljeni minus kod svoje poslovne banke). Bankarski službenik kasnije u toku dana ili tek narednog dana (u zavisnosti od toga kako su povezana oba informaciona sistema) može da vidi da je račun Marka Markovića oteran u nedozvoljen minus. Marko Marković će nedozvoljeni minus pokriti sa uplatom plate na tekući račun sledećeg meseca. Primer operativnog rizika usled nepredvidivih eksternih događaja: Izbilo je strašno nevreme, koje je izazvalo poplavu u ekspozituri EFG Euro banke i prekid rada električnih instalacija. Klijent pravno lice, Zastava auto doo Kragujevac, dolazi u banku odmah posle nevremena da realizuje plaćanje ka ino-partneru u iznosu od EUR 100.000,00 (obzirom da ima pripremljena novčana sredstva za izmirenje obaveze) u suprotnom ako ne izvrši plaćanje platiće penal ino-partneru u iznosu od EUR 5.000,00. Bankarski službenik obaveštava Zastavu da banka nije u mogućnosti da izvrši plaćanje, jer ne funkcioniše informacioni sistem (softverska aplikacija). Obzirom da Zastava auto ima jedino otvoren račun u EFG banci,



 



28

Upravljanje rizikom

obaveza banke je da nadoknadi Zastava autu štetu tj. da plati penal ino-partneru ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana.

1.3.8. Rizik reputacije i zakonski rizik Iskustva iz prakse pokazuju da je moguće da se smanji vrednost imovine ili pak da se povećaju obaveze, zbog neadekvatnog zakonskog akta ili zakonom definisane dokumentacije. “Rizik reputacije predstavlja uticaj negativnog javnog mnjenja na kapital i zaradu banke.“ (Odluka o usklađenosti poslovanja banke) Prema zakonodavcu reputacioni rizik nastaje, ako banka postupanjem definisanim kod rizika usklađenosti (navedenom u ovom delu knjige) naruši svoj poslovni ugled i poverenje klijenta. Reputacioni rizik utiče na mogućnost banke da uspostavi nove odnose sa klijentima (privrednim subjektima) ili da nastavi da sarađuje sa postojećim klijentima (privrednim subjektima) odnosno može izložiti banku novčanim gubicima ili smanjenju broja klijenata. Potiče iz nepoštovanja zakona, propisa i drugih aktivnosti u indirektnoj vezi sa zakonskim propisima, posebno u segmentu čuvanja podataka o klijentima. 35 Banke, kao što je već ranije rečeno, svoje poslovanje baziraju na poverenju klijenata (privrednih subjekata) i naročito na poverenju akcionara i depozitara (privrednih subjekata). Ukoliko banka stekne lošu reputaciju na tržištu kao banka kojom se loše rukovodi, to dovodi do poslovanja sa gubitkom i problematične aktive. Ukoliko govorimo o zakonskom riziku, možemo reći da je Bazelski komitet definisao sledeće oblasti:36 ŠŠ aktivnosti banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik neodgovarajućih ili nedovoljnih evidencija (propust zaposlenih), rizik greške pri uzimanju instrumenta obezbeđenja po plasiranim kreditima, itd. ŠŠ neizvesnost u odnosu na zahteve (regulatora) i rezultate primene zakona – dvosmislenost zakonskih normi, praktični problemi u primeni zakona, nepovoljne promene zakonskih odredbi u različitim sferama (kao što su zaštita potrošača, poreska politika, supervizija, itd.), odsustvo harmonizacije propisa (što je najčešće problem za međunarodno aktivne banke), specijalni zakoni kao izvor specifičnog zakonskog rizika, itd. ŠŠ neefikasnost pravnog sistema zemlje u celini - stepen realizacije zakonskog rizika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću pravnog okvira i njegove obuhvatnosti, efikasnošću njegovih zakonskih rešenja i sudske prakse, i opšte pravne sigurnosti. 35 Cit. Odluka o usklađenosti poslovanja banke. Opširnije o riziku reputacije videti knjigu: OeNB&FMAA, cit. delo, str. 51-52. 36 Opširnije o zakonoskom riziku pogledati izvor: Bessis, J., cit. delo, str.510 i Chorafas, D., cit. delo, str. 49-69. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

29





Primer realizacije reputacionog rizika je ukoliko banka sarađuje sa narko dilerima, prodavcima oružja, firmama koje se bave pranjem novca, itd. U našoj praksi je poznat primer da su bankarski službenici samoinicijativno skidali pare sa računa klijenata, falsifikujući potpis klijenta na nalogu. Bilo je slučajeva gde su bankarski službenici u saradnji sa svojim prijateljima ubijali klijente banke, za koje su prethodno procenili da imaju dosta štednje na računu, koju su zatim neovlašćeno podigli sa računa tog klijenta. Primer banke kojom se loše rukovodi na našem tržištu se desio početkom 2006. godine kada je u banci smenjeno više članova izvršnog odbora, obzirom da su se rukovodili isključivo ličnim interesima u obavljanju posla (a ne interesima banke). Banka je nere-ntabilno poslovala i imala nekvalitetnu aktivu (60% plasmana pravnim licima je završilo u lošim plasmanima banke, tj. nisu mogli da se naplate ni glavnica ni kamata).

1.3.9. Rizik likvidnosti „Rizik likvidnosti je rizik po zarade ili kapital koji proističe iz nesposnosti banke da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju odnosno odnosi se na mogućnost pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno. Banka svojim imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze (solventnost). “(Zakon o bankama) 37 Trebalo bi razlikovati: ŠŠ likvidnost pojedinog potraživanja - zavisi od kreditne sposobnosti dužnika (privrednog subjekta), od prinosa koji konkretan bankarski proizvod donosi, kao i od funkcionisanja finansijskog tržišta na kome se posluje. Primer: banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom klijentu u iznosu od EUR 50.000,00 sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a. (povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita). Obezbeđenje za kredit je novčani depozit na namenskom računu klijenta kod banke u iznosu od EUR 55.000,00 na koji banka plaća kamatu 1% p.a. Klijent za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita regularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita. Klijent posle isteka 6 meseci nije u mogućnosti da vrati kredit. Banka se naplaćuje odmah aktiviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo likvidno.



37 Cit. Zakon, član 30. Opširnije o riziku likvidnosti videti knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit. delo, str. 167-188 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 49-50.

30

Upravljanje rizikom





Međutim, da je klijent ponudio banci kao sredstvo obezbeđenja hipoteku na poslovnu zgradu tržišne vrednosti EUR 100.000,00 (umesto novčanog depozita u vrednosti EUR 55.000,00), banka ne bi imala toliko likvidno potraživanje odnosno trebalo bi joj više vremena da proda hipoteku i naplati svoje potraživanje odnosno ne bi brzo mogla da dođe do novca. ŠŠ likvidnost aktive – podrazumeva neometan proces pretvaranja slobodnih novčanih sredstava banke (depoziti privrednih subjekata) u investicije (novac, hartije od vrednosti, itd.) i obrnuto planiranom dinamikom. Primer: Banka je odobrila pravnim licima EUR 100mio kredita zaključno sa 31.12. prethodne godine. Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoročni (EUR 80mio), a 20% dugoročni (EUR 20mio) krediti. Polovina kratkoročnih kredita dospeva krajem marta (EUR 40mio) tekuće godine, a druga polovina dospeva u oktobru tekuće godine (EUR 40mio). Ukoliko banka želi da zadrži volumen kratkoročnih plasmana, moraće da zaključno sa martom tekuće godine plasira novim klijentima ili starim klijentima minimum EUR 60mio, kako bi ostala na volumenu od EUR 40mio kratkoročnih kredita. Isti napor mora da učini i zaključno sa oktobrom mesecom tekuće godine, kako bi na dan 31.12. tekuće godine volumen kratkoročnih kredita ostao minimum EUR 80mio. ŠŠ likvidnost ukupnog poslovanja – raspoloživa novčana sredstava koja banka izračunava kao razliku između raspodele dospelih potraživanja i raspodele dospelih obaveza. Trebalo bi imati u vidu da banke: ƒƒ svoja potraživanja pretvaraju u novac u odgovarajućoj kombinaciji verovatnoće - npr. iskustva vezana za naplatu kredita: koliko klijenata plaća obavezu na vreme (obično u normalnim uslovima poslovanja 95% klijenata banke), koliko klijenata plaća obavezu sa zakašnjenjem od dva dana (obično 4% klijenata banke), koliko klijenata plaća obavezu pre roka dospeća (obično u normalnim uslovima poslovanja 1% klijenata banke), odnosno dobijanje kamate po osnovu uloženih novčanih sredstava u drugu banku – uobičajeno na vreme tj. valutu dospeća, itd., ƒƒ ali i svoje obaveze izvršavaju u ugovorenim rokovima prema dospeću, a za sredstva po viđenju se može izračunati verovatnoća da će vlasnici (privredni subjekti i građani) zatražiti njihovu isplatu (obično se u normalnim uslovima poslovanja računa da će maksimalno 2/3 sredstava po viđenju klijenti podići sa računa ili iskoristi za plaćanje nekih obaveza u toku jednog radnog dana). Primer: Banka na današnji dan raspolaže depozitima klijenata u vrednosti od EUR 100 mio. Struktura depozita je: 60% kratkoročni (EUR 60mio) i 40% dugoročni (EUR 40mio) depoziti. Banka na današnji dan ima odobrenih kredita u korišćenju EUR 50mio, od čega je 80% kratkoročnih (EUR 40mio) i 20% dugoročnih (EUR 10mio) kredita. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

31

Obzirom da je banka utvrdila dnevnim i mesečnim izveštajima o likvidnosti da će danas iskoristiti EUR 5mio za plaćanje različitih dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novčanih sredstava može da investira tj. plasira klijentima (od preostalih EUR 95mio) i koliko joj je neophodno za dalje redovno poslovanje. Uvažavajući iskustva vezana za podizanje novca sa računa svojih klijenata banka konstatuje da danas može da odobri maksimalno EUR 16,6mio kredita, čija će ročnost zavisiti od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoročni plasmani. Banka je došla do iznosa od EUR 16,6 mio za odobravanje kredita (na današnji dan) na sledeći način: ŠŠ slobodan novčani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je EUR 45 mio odnosno EUR 95 mio novčanih sredstava depozita klijenata umanjenih za EUR 50 mio kredita u korišćenju; ŠŠ kratkoročni depoziti iznose EUR 60 mio (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih depozita iznos koji ostaje na računu klijenta dnevno što iznosi EUR 40 mio, što je već plasirano klijentima kao kratkoročni kredit, tako da se postojeći depozitni potencijal ne može iskoristiti za plasiranje kratkoročnih kredita; ŠŠ devizni depoziti iznose EUR 40 mio (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih depozita iznos koji ostaje kod banke tj. na računu klijenta do isteka perioda oročenja novčanih sredstava, što iznosi EUR 26,6 mio, od čega je već plasirano klijentima EUR 10 mio, što znači da banka ima na raspolaganju EUR 16,6 mio za plasiranje preferencijalno u dugoročne kredite. Međutim, sama vrsta plasmana će zavisiti od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslovanja samog klijenta.

32

Upravljanje rizikom

2. Proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju

Rizik je nepoželjan i neprijatan. Racionalna priroda čoveka navodi da se nešto preduzme odnosno upravlja rizikom. „Risk menadžment ili upravljanje rizikom je, u širokom smislu, umetnost donošenja odluka u nepredvidivom okruženju. Upravljanje rizikom znači optimizaciju troškova rukovođenja rizikom na način pri kome niko neće biti oštećen. Upravljanje rizikom, obuhvata poslovnu filozofiju, kulturu i klimu organizacije, kao i neke poslovne funkcije finansijske institucije. Upravljanje rizikom je centralni deo strateškog menadžmenta i korporativnog upravljanja bilo kog privrednog subjekta.“ (Vaughan E. i Vaughan T.) 38 Fokus dobrog upravljanja rizikom je na identifikaciji i mitigaciji (regulisanje, eliminisanje) rizika. Ciljevi upravljanja rizikom su: 1. da privredni subjekt može da preživi gubitke i posle toga ostvari rast odnosno maksimizira profit, 2. da efikasno posluje u rizičnom okruženju, 3. da usklađuje poslovanje sa zakonskim propisima. Trebalo bi imati u vidu da je upravljanje rizikom i zanimanje tzv. risk manager menadžer za upravljanje rizikom. 90-ih godina nastaje funkcija CRO – Chief Risk Officer u privrednim subjektima odnosno glavni menadžer za upravljanje rizikom koji proučava rizike kojima je izložen privredni subjekt i upravlja njima. Upravljanje rizikom su tehnike koje koriste građani i privredni subjekti za područje rizika od koga se možemo i ne možemo osigurati (sadrži u sebi upravljanje poslovnim rizikom). U privrednom subjektu je važno upravljanje čistim rizicima. Upravljanje rizikom je neprekidan i stalno razvijajući proces koji se provlači kroz organizacionu strategiju i kroz implementaciju te strategije. Upravljanje rizikom je dinamičan proces. Svaki privredni subjekt razvija sopstveno interno uputstvo za upravljanje rizikom, koje je odobreno i usvojeno od strane nadležnih organa upravljanja privrednim subjektom. Primer Politike upravljanja rizikom u banci se nalazi u prilogu knjige (prilog br. 1). 38 Opširnije o upravljanju rizikom videti knjige: Vaughan Emmet i Vaughan Therese, cit. delo, str. 29-42 (uključujući definiciju na str. 30); OeNB&FMAA, cit. delo, str. 28-34; Davidson, F., “Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str.32-176 i Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999., str- 468-482. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

33

Proces upravljanja rizikom se sastoji iz šest koraka: 1. Utvrđivanje ciljeva – program rukovođenja rizikom, gde se precizno odlučuje šta privredni subjekt očekuje od tog programa. Primarni cilj je sačuvati efikasnost privrednog subjekta. Sekundarni cilj je primarna zaštita zaposlenih od povreda. Ostali ciljevi su vezani za npr. smanjenje troškova, društveno odgovorno ponašanje, dobre odnose sa javnošću, itd. 2. Identifikacija rizika – pre nego što se bilo šta učini risk menadžer privrednog subjekta mora biti svestan rizika. Risk menadžer, mora otkriti rizike kojima je izloženo poslovanje kompanije. Stoga, jedan važan aspekt identifikacije rizika je sagledavanje izloženosti riziku, odnosno potencijalnim štetama koje su povezane sa određenim tipom rizika, kod sledećih kategorija: fizička sredstva (imovina – pokretna i nepokretna), finansijska sredstva (sopstvena i tuđa), ljudski resursi i odgovornost. Identifikacija rizika je faza upravljanja rizikom u kojoj se, pored preciziranja rizika u opštem klasifikacinom sistemu i definisanja subjekata, utvrđuju i uzročno-posledične veze pojedinih rizika. Bitno je naglasiti da se identifikacija rizika bavi percepcijom rizika. Percpecija se odnosi na sposobnost da se uoči potencijalna situacija u kojoj nastaje šteta, tj. da se zapazi rizik koji može biti aktivni uzrok štete, kao i da se uoče opasnosti koje mogu pojačati delovanje tog rizika. Znači, identifikacija rizika predstavlja proces identifikovanja izloženosti nekog privrednog subjekta neizvesnostima. Opis rizika ima za cilj da se prezentuje identifikovani rizik u strukturiranom formatu, najčešće korišćenjem tabele. Trebalo bi imati u vidu da se, kombinovani pristup primenjuje u identifikaciji rizika – poznavanje klijenta, upitnici za analizu rizika, dijagrami, analiza finansijskih izveštaja, pregled rada istorijski i intervjui (lista pitanja). Osnovna klasifikacija rizika u odnosu na poslovanje privrednog subjekta je: ƒƒ kritičan rizik - dovodi do bankrotstva privrednog subjekta, ƒƒ važan rizik – ugrožava likvidnost privrednog subjekta, ali se mogu negativni efekti apstrakovati (bilo kreditom poslovne banke bilo povećanjem napora za naplatu dospelih potraživanja dužnika), i ƒƒ nevažan rizik – efekti istog ne utiče bitno na poslovanje privrednog subjekta tj. ne ugrožava likvidnost i solventnost privrednog subjekta. 3. Procena rizika – je opšti proces analize rizika i ocenjivanja rizika. Stručnjaci kompanije određuju potencijalni gubitak i verovatnoću nastanka gubitka. Analiza rizika se sastoji od identifikacije rizika, opisa rizika (opisano u koraku dva) i procenjivanja rizika (treći korak). Procenjivanje rizika može biti kvalitativno, kvantitativno i polu-kvantitativno u pogledu verovatnoće pojavljivanja rizičnog događaja i mogućim posledicama. 34

Upravljanje rizikom

Različite tehnike se mogu koristiti za analize rizika. Rezultati analize rizika se mogu koristiti za dobijanje profila rizika koji daje ocenu značajnosti za svaki rizik i obezbeđuje instrumentarijum za definisanje prioriteta u regulisanju rizika odnosno omogućava da se svaki identifikovani rizik rangira tako što mu se dodeljuje relativna važnost. Pošto je završen proces analize rizika, važno je uporediti procenjeni rizik sa kriterijumima rizika koje je banka (odnosno privredni subjekt) ustanovila (definisala). Evaluacija rizika je bitna za donošenje odluka o značajnosti rizika za privredni subjekt i da li određeni rizik treba da bude regulisan ili prihvaćen. Takođe, vrlo je važno da kompanija uspostavi sistem internog i eksternog izveštavanja o postojanju rizika. Interno izveštavanje je za potrebe menadžmenta, različitih organizacionih delova privrednog subjekta i zaposlenih. Eksterno izveštavanje podrazumeva redovno izveštavanje stejkholdera kompanije. 4. Razmatranje alternativa i izbor sredstava za upravljanje rizikom – podrazumeva dva rešenja: ƒƒ kontrolu rizika, koja je usmerena na minimiziranje rizika gubitka kome je privredni subjekt izložen, i ƒƒ finansiranje rizika, odnosno usklađivanje raspoloživih sredstava namenjenih regulisanju gubitaka, koji proizilaze iz rizika koji preostaju nakon primene tehnike kontrole rizika. Znači, regulisanje (mitigacija) rizika je proces izbora i implementiranja mera za modifikovanje rizika. Svaki sistem regulisanja rizika, kao što je rečeno u uvodnom delu ovog poglavlja, ima za cilj: efektivno i efikasno poslovanje privrednog subjekta, efektivnu internu kontrolu i usaglašenost poslovanja sa važećom zakonskom regulativom i privrednom praksom. Uvažavajući prethodno izneta rešenja, metode za upravljanje rizikom su: 39 ŠŠ Metode za kontrolu rizika – su: izbegavanje, preventiva i smanjivanje rizika odnosno sprečavanje i kontrola gubitka, i minimiziranje različitih gubitaka ako do njih dođe. ŠŠ Metoda izbegavanja rizika znači da lice ne želi da prihvati rizik. To se postiže ne angažovanjem u akciji koja može da dovede do rizika, što je negativan pristup u rešavanju rizika. Primer: Klijent MNL doo Beograd se obratio sa kreditnim zahtevom svojoj banci – Privrednoj banci a.d. Beograd. Neophodan mu je investicioni kredit u iznosu od EUR 1 mio (dinarski sa valutnom klauzulom) za kupovinu mašine, koja će mu omogućiti proizvodnju velike dodatne količine štapića za sladoled, čime će biti mo-



39 Opširnije o oblicima upravljanja rizikom videti knjigu Vaughan, E., Vaughan, T., cit. delo, str. 11-13 i Dorfman, M., „Introduction to risk management and insurance“, 9th edition, Pearson Education, Inc., New Jersey, 2008., str. 52-60. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

35

nopolista na tržištu. MNL doo Beograd je ranije koristio kredit banke, ali ga nije vratio na vreme jer mu je kupac štapića sladoleda Rich Ice doo Subotica kasnio sa plaćanjem. U međuvremenu, MNL doo Beograd je proširio listu kupaca štapića za sladoled i obazbedio bolju naplatu svojih potraživanja, korišćenjem različitih instrumenata obezbeđenja. Takođe, finansije MNL doo Beograd su se drastično poboljšalje. Međutim, banka je odlučila da odbije zahtev firme MNL doo Beograd, uvažavajući svoje prethodno iskustvo. ŠŠ Metoda smanjenja rizika se sastoji u primeni savremenih metoda preventive. Preventiva predstavlja skup aktivnosti koje su usmerene ka sprečavanju nastanka štetnog događaj tj. smanjenju mogućnosti da do njega dođe i da, ako do njega dođe, posledice budu što manje. Primer: Klijenti banci dostavljaju različite naloge plaćanja na izvršenje. Banka je u obavezi pre izvršenja naloga da proveri da li su nalozi potpisani od strane ovlašćenog lica klijenta (privrednog subjekta) i ukoliko su dostavljeni u papirnom formatu da li imaju odgovarajući pečat klijenta. Klijenti banci prilikom otvaranja računa dostavljaju statusnu dokumentaciju i odgovarajuće kartone deponovanih potpisa u papirnom formatu u organizacionom delu koji je najbliži njihovom sedištu. U praksi se dešava da zbog hitnosti nalog plaćanja klijenti ne dostavljaju organizacionom delu gde su otvorili račun. Banka da bi izbegla rizik, koji se može desiti usled slanja kartona deponovanih potpisa (spesimena) putem faksa ili elektronsko skeniranih iz organizacionog dela gde je račun otvoren u organizacioni deo gde nalog treba da se izvrši, se odlučuje (preventivne mere) da skenira celokupnu statusnu dokumentaciju (uključujući i karton deponovanih potpisa) klijenta u odgovarajućem elektronskom fajlu koji je sastavni deo elektronskog foldera (najčešće nazvanom registar računa) dostupnom svim zaposlenim u banci. Rizik koji imaju i banka i klijent u slučaju da nema navedene preventivne mere jeste realizacija naloga koji nije potpisan od strane ovlašćenog lica zaposlenog kod klijenta banke. Može se desiti da ukoliko se spesimen faksira ili elektronski dostavlja iz jednog organizacionog dela (ili od strane klijenta) u drugi organizacioni deo koji izvršava nalog, da kopije depo kartona nisu dobro vidljive ili da je spesimen krivotvoren odnosno na kopiji dokumenta (spesimena) klijenta se ispravljaju podaci i potom ispravljena kopija se dostavlja drugom organizacionom delu (putem faksa ili skenirano) kao validna odnosno osnov za verifikaciju (izvršenje) naloga (kroz informacioni sistem banke). ŠŠ Metode za finansiranje rizika – podrazumevaju zadržavanje i prenos rizika. Zadržavanje može biti udruženo sa specifičnim alokacijama u budžetu za pokrivanje neosiguranih gubitaka i može biti podržano prikupljanjem sredstava. Prenos može biti ostvaren kroz ugovorne odredbe, kroz obveznice, pred-ugovore tzv. neosigurani transfer, kroz osiguranje, itd.



36

Upravljanje rizikom

ŠŠ Metoda zadržavanja rizika – predstavlja uobičajeni metod rešavanja rizika, kada lice ne preduzima ništa (svesno ili nesvesno) da izbegne, umanji, ili prenese rizik. Rizike niskog iznosa i niskog potencijalnog gubitka bi trebalo zadržavati. Primer: Banka izvršava dinarske naloge svojih klijenata (privrednih subjekata) kako ih klijenti dostavljaju u banku (elektronski ili u papirnom formatu) tokom meseca, a proviziju za realizaciju naloga naplaćuje na kraju tog meseca. Klijent prilikom otvaranja računa daje ovlašćenje banci za zaduženje računa za iznos nastalih provizija. Međutim, može se desiti da na kraju meseca klijent nema para na računu i da banka čeka po nekoliko dana na naplatu svojih potraživanja ili ih u najgorem slučaju ne naplati uopšte. Obzirom da se radi o malim iznosima dugovanja prema banci i relativno dobrim iskustvima vezanim za naplatu provizija po osnovu domaćeg platnog prometa banke svesno ili nesvesno ne preduzimaju ništa da promene praksu tj. da naplate svoja potraživanja tačno poslednjeg dana u mesecu. ŠŠ Metoda prenosa rizika – rizik se može preneti sa jednog lica na drugo lice koje je spremnije da snosi rizik (proces osiguranja od gubitka, gde se pojedinac zaštićuje od rizika gubitka kupovinom ili prodajom nekog dobra za koji se procenjuje da neće imati gubitak). Primer: Marko Marković je vlasnik stana na Novom Beogradu, površine 50m2 čija je trenunta cena EUR 2500/m2 (Marko je kupio stan kada je cena bila EUR 1500/m2). Nenad Nenadović je zainteresovan da kupi stan od Marka Markovića jer smatra da će cena stana na toj lokaciji i dalje rasti tj. da će stići do EUR 4000/ m2 i da će ga u narednoj godini prodati po toj ceni. Marko smatra da je bolje sada da proda stan po maksimalnoj ceni od EUR 2800/m2 i kupi u Borči stan od 100m2 čija je cena EUR 1100/m2 i da mu ostane nešto para za predstojeće dane. Marko i Nenad su se dogovorili oko cene, zaključili ugovor i obavili kupo-prodaju stana u roku od 15 dana. Marko je uspeo da sa dobijenim novcem kupi stan u Borči koji je želeo i ostalo mu je novca. Nenad na žalost nije uspeo da proda stan za godinu dana po ceni od EUR 4000/m2, jer je došlo do pada cena u celom gradu kao rezultat ekonomske krize u zemlji. Tako da je sadašnja vrednost njegovog stana EUR 2000/m2. U konkretnom primeru Marko je preneo rizik pada vrednosti nepokretnosti na Nenada. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, možemo zaključiti da su osnovna pravila za upravljanje rizikom:40 ƒƒ Ne riskiraj više nego što možeš sebi dopustiti da izgubiš – u pitanju je rizik sa kojim se nešto mora učiniti – preneti ili izbeći. Pravilo ne govori šta treba uraditi sa datim rizikom, jer se radi o nastanku maksimalno mogućih gubitaka, čija se potencijalna veličina ne može smanjiti, a mogu se pokriti iz novčanog toka ili iz novčanih rezervi privrednog subjekta ili iz kredita banke.





40 Mehr i Hedges su predložili osnovna pravila za upravljanje rizikom. Opširnije o osnovnim pravilima za upravljanje rizikom videti knjigu Vaughan, E., Vaughan, T., cit. delo, str. 34-36. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

37

ƒƒ Uzmi u obzir i slučajnost – rizik ne bi trebalo prenositi jer je verovatnoća gubitka odnosno potencijalna veličina gubitka ako do njega dođe, vrlo visoka. Suština je odrediti verovatnoću nastanka gubitka, i u skladu sa tim doneti odluku. ƒƒ Ne riskiraj puno za malo – Stvarni stepen zadržavanja svakog pojedinačnog rizika se sastoji u sagledavanju odnosa troškova (prinosa) i koristi (vrednosti koja se prenosi). Bitno je pronaći razumnu vezu između troškova i koristi. Postoje mnogi slučajevi npr. gde potencijalni gubitak ne mora rezultirati bankrotom, ali kod koga je prenos poželjan. 5. Primena odluke – administrativni postupak primene odluke koja se odnosi na zadržavanje ili prenošenje rizika sa ili bez rezervi odnosno formiranja novčanih fondova (rezervi). 6. Procena i ponovno ispitivanje – stalna funkcija menadžera za upravljanje rizikom, koja podrazumeva stalno ocenjivanje i korigovanje operacionalizacije upravljanja rizikom, obzirom da se rizik vremenom menja odnosno nestaje ili se stvara novi. Takođe, se greške mogu javiti prilikom upravljanja rizikom i treba ih korigovati. Slika 2.1. Proces upravljanja rizikom

38

Upravljanje rizikom

Nadgledanje i kontrola procesa upravljanja rizikom znači da efektivno upravljanje rizikom podrazumeva određenu strukturu izveštavanja i kontrole radi obezbeđenja da rizik bude pravovremeno identifikovan i procenjen, kao i da su implementirane odgovarajuće kontrole kao odgovor na rizični događaj. Dobro rukovođenje privrednim subjektom zahteva da privredni subjekt usvoji metodičan pristup upravljanju rizikom, koji: ŠŠ štiti interese akcionara, ŠŠ osigurava da izvršni odbor izvršava svoje obaveze usmerene na realizaciju strategije, izgradnje vrednosti privrednog subjekta i unapređenje performansi privrednog subjekta, ŠŠ osigurava da su ustanovljene adekvatne upravljačke kontrole, i da funkcionišu na zadovoljavajući način.

2.1. Struktura i administriranje procesa upravljanja rizikom Politika upravljanja rizikom definiše pristup i sklonost privrednog subjekta ka riziku, kao i njegove pristupe riziku. Takođe, definiše odgovornosti za upravljanje rizikom, kao i zakonske obaveze i zahteve koji se odnose na odredbe politike. Efektivno upravljanje rizikom podrazumeva proces u kome su:41 ŠŠ izvršni direktori i menadžment privrednog subjekta orjentisani ka dobrom rezultatu korporacije (vrlo je važno da menadžment radi u interesu privrednog subjekta, a ne svom ličnom), ŠŠ jasno podeljenje nadležnosti i odgovornosti unutar privrednog subjekta, ŠŠ alociranje odgovarajućih resursa za obuku i povećanje svesti o riziku kod svih stejkholdera. Upravni odbor privrednog subjekta definiše strateški pravac privrednog subjekta, i formira okruženje i strukture za upravljanje rizikom radi efektivnog i efikasnog funkcionisanja privrednog subjekta. Organizacioni delovi privrednog subjekta imaju bazičnu odgovornost za upravljanje rizikom u dnevnom poslovanju. Uloga menadžera za upravljanje rizikom ili sektora za upravljanje rizikom u privrednom subjektu podrazumeva: definisanje i sprovođenje politike i strategije za upravljanje rizikom, odgovornost za upravljanje rizikom na strateškom i operativnom nivou, obuke i prezentacije za promovisanje kulture svesti o riziku u privrednom subjektu, kreiranje 41 Opširnije o strukturi, organizaciji i administraciji procesa upravljanja rizikom videti: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Bessis, J., cit.delo, str. 67-74; OeNB&FMAA, cit.delo, str.7477 i cit.Zakon (IV deo). Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

39

i implementaciju internih politika za upravljanje rizikom na nivou organizacionog dela (obično poslovne funkcije) ili vrste proizvoda, kreiranje i kontrola procesa za upravljanje rizikom na nivou privrednog subjekta i na nivou organizacionih jedinica, monitoring i izveštavanje procesa upravljanja rizikom na nivou privrednog subjekta. Uloga interne revizije u procesu upravljanja rizikom je usmerena na: kontrolisanje i davanje preporuka za minimiziranje rizika u svim organizacionim delovima odnosno poslovnim aktivnostima privrednog subjekta, praćenje ispunjenja preporučenih mera od strane organizacionih delova odnosno odgovarajućih ovlašćenih lica u privrednom subjektu, obezbeđuje aktivnu podršku i uključenost u proces upravljanja rizikom, izveštava upravni odbor o riziku, preporučenim merama, itd. Ključni resurs za implementaciju procesa upravljanja rizikom su zaposleni odnosno njihova svest o riziku i obučenost da upravljaju njime. Zatim, operativni procesi i informacioni sistem privrednog subjekta i ugrađeni mehanizmi kontrole odnosno minimiziranja rizika u obavljanju dnevnih aktivnosti organizacionog dela. I na kraju, ne najmanje važan proces budžetiranja odnosno izdvajanja određenih novčanih sredstava za pokrivanje rizika poslovanja privrednog subjekta.

2.2. Informaciona rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika Upravljanje rizikom se u osnovi odnosi na ljude (kako razmišljaju, kako razgovaraju, kako razmenjuju ideje i informacije), dok su informaciona rešenja instrumentarijum za upravljanje rizikom. Adekvatan pristup je krenuti sa definisanjem strategije za upravljanje rizikom, a nakon toga sagledati koja softverska rešenja da se uključe u proces upravljanja rizikom. Softverska rešenja se mogu iskoristiti za različite kalkulacije, merenje transakcija, krive kamatnih stopa, volatilnost i korelaciju, ugrađivanje modula za kontrolu rizika u svakoj aplikaciji koju privredni subjekt koristi, ne samo u aplikaciji za upravljanje rizikom. 42 Softver za upravljanje rizikom omogućava: integrisani pogled na rizike kojima je izložen privredni subjekt, praćenje profitabilnosti u odnosu na politiku rizika privrednog subjekta, izveštavanje regulatornog tela i merenje rizika u poslovanju. Komponente softvera, o kojima će biti više reči u narednim poglavljima, za upravljanje rizikom su: ŠŠ merenja kreditnog rizika, modeli, i simulacija izloženosti, ŠŠ merenja tržišnog rizika, modeli, i simulacija izloženosti, ŠŠ merenja pronevera (krađa), modeli, i simulacije izloženosti, 42 Opšrirnije o informacionim rešenjima za merenje, analizu i kontrolu rizika videti: Cvetinović, M., “Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 123 – 143; Rejda, G., cit. delo, str. 75-77 i cit.Odluka o upravljanju rizicima.

40

Upravljanje rizikom

ŠŠ VaR, istorijska simulacija, Monte Karlo simulacija, ŠŠ “greek” kalkulatori rizika (beta, delta, gama, i dr.), ŠŠ generisanje modeliranja i scenarija, ŠŠ testiranje ekstremnih događaja. Poznato softversko rešenje za upravljanje rizikom u svetu je GRC – Governance, Risk, Controls, koje u potpunosti pokriva glavne faze u upravljanju rizikom. JP Morgan je razvio specijalizovane softverske pakete za rizik, a provajder je Risk Metrics Group. Poznati modeli za kvantifikaciju kreditnog rizika su: Credit Metrics, Credit Risk +, Credit Portfolio View TM. U našoj praksi informaciona rešenja za upravljanje rizikom su više razvijena kod domaćih banaka sa inostranim kapitalom, gde se koriste grupna softverska rešenja i modeli odnosno outsource softverska rešenja. U slučaju slabije razvijenih lokalnih banaka upravljanje rizikom se svodi na upotrebu excela.

2.3. Strategija upravljanja rizikom banke Rizik je tržišna kategorija. Upravljanje rizikom je važna komponenta konkurentnosti svakog privrednog subjekta, pa i banke kao finansijske institucije. Novac, je „roba“ kojom banka upravlja i raspolaže odnosno „trguje“. Stoga, možemo reći da je novac tržišna kategorija. 43 Banka bi trebalo da ima sposobnost da sagleda verovatnoću da se rizični događaj realizuje, da utiče poslovanje banke i njegove posledice ukoliko se desi. Banka mora adekvatno da reaguje, preduzimajući odgovarajuće preventivne mere da spreči, ili ako se već rizični događaj desio, da minimizira njegov uticaj na poslovanje banke. Proizilazi da banka mora da poseduje organizaciju, ljudske resurse i rezervisana sredstva, kako bi se uspešno nosila sa rizikom. Sektor za upravljanje rizikom je u funkciji održavanja rizika u tolerantnim okvirima delovanja za šta je esencijalno obezbediti: ŠŠ pouzdane informacije i tačne izveštaje, o pretnji, nastanku ili dejstvu rizika, ŠŠ merenje dejstva rizika (svakog pojedinačno i u međusobnom uticaju) u novčanom ekvivalentu - izraženo kroz smanjenje zarade (profita) banke ili kroz štete koje se nanose sredstvima banke, ŠŠ adekvatne strategije, programe i planove za sprečavanje i suzbijanje dejstva svakog rizika kroz odgovarajuće poslovne politike, procedure i standarde. 43 Opširnije o strategiji upravljanja rizikom banke videti: Bessis, J., cit.delo, str. 113-127; Gorčić J., cit. delo, str. 110 – 120; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58 i cit. Odluku o upravljanju rizicima. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

41

Banka prihvata rizik i posluje sa njegovim posledicama, obzirom da upravlja i raspolaže tuđim sredstvima - stejkholdera. Dejstvo rizika ograničava postavljanjem kontrolnih limita izloženosti ili primenjuje neku od ranije navedenih strategija, ali i vodi poslovnu politiku diversifikacije pojedinog rizika i ukupnog rizika. Banka izdvaja određena rezervna (novčana) sredstva za pokriće mogućih gubitaka kako u određenom poslu, tako i u celini, ukoliko ulazi u poslove preuzimajući odgovornost za rizike. Konkretan iznos sredstava za pokriće rizika ukupnog poslovanja banke (koeficijent adekvatnosti kapitala, koeficijent rizičnog kapitala, ekonomska aktiva, itd.) zavisiće od finansijske sposobnosti banke. Banke u svom poslovanju koriste standardne metode procene rizika, koje obezbeđuju informacije o ukupnoj snazi banke, finansijskim i operativnim slabostima ili nepovoljnim trendovima, problemima ili pogoršavajućim uslovima, i o praksama upravljanja rizikom. Iskustvo govori, da su uobičajeni nedostaci u upravljanju bankom: suviše agresivna aktivnost borda, nejedinstven ili nepažljiv bord direktora, negativan uticaj insajdera ili menadžmenta, zavisnost sektora za upravljanje rizikom od izvršnog odbora banke (vrlo je važno da je funkcija upravljanja rizikom bude nezavisna od izvršnog odbora banke kako bi se poslovi realizovali u interesu banke a ne pojedinaca – članova izvršnog odbora) i ostalo (npr. suviše izuzetaka u realizaciji transakcija, nekontrolisano kreditiranje, kreditiranje na bazi obezbeđenja bez analize realnih izvora prihoda, akcenat na špekulativnim zaradama, itd.).

2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama Nezavisnost sistema upravljanja rizikom banke od odnosa stejkholdera, koji podrazumeva unutrašnji i spoljašnji nadzor i kontrolu poslovanja banke, je zahtev Zakona o bankama. 44 Potpuni sistem upravljanja rizikom je postavio Zakon o bankama. Znači, Zakon o bankama je definisao osnove sistema – rizike, organe i njihovu odgovornost, vrstu procedure u upravljanju rizikom zahtevajući da sama banka definiše i konstituiše sve ostalo u tom okviru. Takođe, Zakon o bankama zahteva od banke da ima adekvatan sistem informacione tehnologije (softverske podrške), sistem unutrašnje kontrole i sistem trezorskog poslovanja. Shodno tome, ova tri podsistema bi trebalo da budu postavljena tako da obavljaju svoje funkcije odvojeno od poslovne funkcije, i odvojeno za potrebe upravljanja rizikom. 44 Opširnije o sistemu upravljanja rizikom banke videti : Gorčić J., cit. delo, str. 125 – 201; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 31-58; Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 368-381, cit. Zakon i cit. Odluku o upravljanju rizicima.

42

Upravljanje rizikom

U poslovanju banke se primenjuju dva osnovna sistemska zakona, kojima se uređuju i dovode u sklad dve vrste upravljanja i interesa, međusobno povezanih i rizičnih: 1. čisto komercijalni interes akcionara (profit) - sistem profitabilnosti, i 2. interes stejkholdera (sigurnost i likvidnost banke) - sistem zaštite stejkholdera. Okosnicu obuhvatnog sistema upravljanja bankom čini funkcija upravljanja rizikom, što je u skladu sa njenom osnovnom ulogom finansijskog posrednika. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva: ŠŠ da se definišu organi koji su nadležni za pojedine vrste rizike, ŠŠ da se ustanove odgovarajućim aktima banke procedure i postupci za upravljanje rizikom u skladu sa važećom regulativom i praksom struke, ŠŠ Da se definišu vrste rizika, identifikuju, kvantifikuje njihovo dejstvo, da se rangiraju (po važnosti uticaja na poslovanje banke) i oceni njihovo dejstvo (kao poželjno, tolerantno ili ne). Tabela 2.3.1. Matrica rizika u banci – vrste rizika u banci i nadležnost odgovarajućih organa u banci za pojedine vrste rizika Nosioci rizika

Vrste rizika Strateški

Likvidnosti

Kreditni

Kamatni

Valutni

Izloženosti

Usklađenosti

Ulaganja

Zemlje

Operativni

Reputacioni

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Izvršni odbor

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Odbor za reviziju

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Kreditni odbor

+

+

+

+

+

+

+

+

Upravni odbor

Odbor za rizike

+

+ +

+

Unutrašnja kontrola

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Odelj. za rizike

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Odelj. za usklađ. poslov.

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

Komplajens menadžer Odelj. za unutraš. reviziju

+ +

+

+

+

+

+

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

43

U skladu sa Zakonom o bankama, nadležni organi za upravljanje rizikom u banci su sledeći:45 ŠŠ upravni odbor, ŠŠ izvršni odbor, ŠŠ odbor za reviziju, ŠŠ kreditni odbor, ŠŠ odbor za rizike, ŠŠ unutrašnja kontrola, ŠŠ odeljenje za rizike, ŠŠ odeljenje za usklađenost poslovanja, ŠŠ komplajns menadžer,46 ŠŠ odeljenje za unutrašnju reviziju, ŠŠ menadžer za pranje novca. U poslovanju banke se primenjuje model tradicionalnog upravljanja, koji podrazumeva hijerarhijski uređen sistem odgovornosti. Na samom vrhu upravljačke piramide nalazi se Bord direktora (Izvršni odbor), koji bi trebalo da: ŠŠ odobri Politiku i strategiju za upravljanje rizikom na nivou banke, ŠŠ periodično vrši njegovu reviziju, ŠŠ se uveri da je Politika predmet efektivne i obuhvatne interne revizije, koja je nezavisna, a obavljaju dobro obučeni i kompetentni kadrovi. Najodgovorniji za proces upravljanja bankom i proces upravljanja rizikom su upravni i izvršni odbor banke. Sledeći nivo čini stariji menadžment banke, koji je odgovoran za konzistentnu primenu Politike na svim nivoima u banci, kao i da svi zaposleni dobro razumeju odgovornost koju nose procesi upravljanja rizikom u kome učestvuju. Veoma je važno da i stariji menadžment od samog početka da podršku uspostavljanju efikasnog sistema upravljanja rizikom. U praksi najveći problem jeste shvatanje odgovornosti, pojedinačne i kolektivne, u procesu upravljanja rizikom. Glavni menadžer za upravljanje rizikom (CRO) je istovremeno i član borda ili starijeg menadžmenta banke. Odgovoran je za primenu politike upravljanja rizikom koju je usvojio Bord direktora, ali radi i na drugim važnim poslovima, kao organizator ili odgovorno lice ili oba. 45 Organizacija i upravljanje banke se utvrđuje statutom banke. Statutom banke se utvrđuju delovi banke koji imaju određena ovlašćenja u pravnom prometu i obim tih ovlašćenja. Pošto se banka obavezno osniva kao akcionarsko društvo to za upravljanje važe pravila upravljanja akcionarskim društvom. Organi upravljanja bankom su skupština, upravni odbor i izvršni odbor. Kontrola bankarskog poslovanja se vrši eksterno od strane državnih institucija nadležnih za to, pre svega Narodne banke Srbije, i interno, u samim bankama (služba interne revizije). Prezentovana matrica rizika preuzeta iz knjige Gorčić J., cit. delo, str. 129. 46 Podsećanje: Komplajns menadžer je zadužen za praćenje usaglašenosti poslovanja banke sa važećim zakonskim propisima.

44

Upravljanje rizikom

Menadžeri linije poslovanja su odgovorni za operativnu primenu strategije upravljanja rizikom u banci. Njihova odgovornost za rizik je u donošenju dnevnih odluka koje se odnose na poslovanje sa klijentima, operativne procese i tehnologiju, upravljanje kadrovima i ekstremnim izloženostima. Linijski menadžeri su obavezni da prate rast izloženosti riziku i da daju preporuke u vezi sa tim u okviru svojih nadležnosti. Oni su koordinatori između linija poslovanja za koje su odgovorni i jedinice za nadzor, kao što su jedinice za kontrolu rizika. Prezentovanom organizacionom šemom (piramidom upravljanja) uspostavljen je sistem odgovornosti u dva nivoa – linijsko i korporativno upravljanje rizikom, između kojih postoji jasna formalna i suštinska linija ragraničenja u pogledu odgovornosti. Važnost linijskog aspekta rukovođenja je u neposrednom praćenju i kontroli rizika po uzrocima, izvorima, učestalosti i veličini gubitka u svakodnevnom poslovanju banke. U fokusu korporativne funkcije su standardi i aktivnosti koje prevazilaze nivo linije poslovanja. Shodno tome, omogućuje donošenje odluka baziranih na analizi rizika i trendova na nivou banke, koji uz korišćenje podataka iz eksternih baza, omogućuju razmenu iskustava i najbolje prakse, određivanje graničnih veličina, predstavljaju osnovu za izračunavanje kapitalnih troškova i konsolidovano izveštavanje top menadžmenta. Savremeni modeli upravljanja rizikom na nivou banke se oslanjaju na prezentovanu upravljačku strukturu. Reč je o upravljačkim tokovima u dva nivoa: ŠŠ odozgo na dole (top – down) – od vrhovnog rukovodstva do zaposlenih – neposrednih izvršilaca transakcija, ŠŠ odozdo na gore (down – top) – povratna informacija koja ide od zaposlenih ka vrhovnom menadžmentu banke. Možemo zaključiti da je ovim cela upravljačka struktura banke uključena u dnevno odlučivanje, što priroda rizika kojima je banka izložena, i zahteva. Slika 2.3.1. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

45

2.4. Važnost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama Globalizacija i nestabilnost finansijskih tržišta, kao i sve oštrija i jača konkurencija među bankama i drugim privrednim subjektima koji su ušli u sferu finansija, izlaže banke novom riziku i izazovima zahtevajući kontinuirane inovacije u načinu upravljanja poslovanjem i rizikom. Nespremnost učesnika, na svetskim finansijskim tržištima, na neočekivane gubitke u prethodnom periodu, je uticala da se mnogo sistematičnije i ozbiljnije pristupi upravljanju rizikom u privrednim subjektima,pre svega finansijskim institucijama, kako bi se izbegle ili ublažile buduće krize na različitim svetskim tržištima. Povezanost i uslovljenost različitih finansijskih i nefinansijskih rizika, utiče na sveobuhvatno i sistematično upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju. Dugoročno i stabilno poslovanje finansijskih institucija podrazumeva potpuno razumevanje okoline i rizika koji je okružuju. Ukoliko pogledamo mere Narodne banke Srbije koje su bile sprovedene u bankarskom poslovanju u periodu od 2001. godine do današnjih dana, možemo konstatovati da je njihova sveobuhvatnost i rigoroznost uticala, da bankarski sektor u Srbiji, spremno dočeka svetsku finansijsku krizu krajem 2008. godine. Domaće banke su dobro kapitalizovane, i svoj rast kredita su bazirale na adekvatnom odnosu novčanog kapitala, depozita klijenata i odgovarajućih rezervisanja za plasmane klijentima. S druge strane, ostaje otvoreno pitanje koliko su privredni subjekti - klijenti banke spremni da odgovore izazovima svetske ekonomske krize.

46

Upravljanje rizikom

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;;

Pojam i definicija rizika. Osnovni pojmovi povezani sa rizikom. Objasniti pojam stepena rizika. Klasifikacija rizika. Objasniti finansijski i nefinansijski rizik. Objasniti dinamički i statički rizik. Objasniti fundamentalni i posebni rizik. Objasniti čist i špekulativni rizik. Oblici upravljanja rizikom. Proces upravljanja rizikom. Pravila upravljanja rizikom. Instrumenti menadžmenta rizikom pri-vrednog subjekta. ;; Određivanje rizika u finansijskom poslovanju. ;; Osnovni rizik u finansijskom poslovanju. ;; Vrste rizika u finansijskom poslovanju.

;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;; ;;

Objasnite pojam operativnog rizika. Objasnite pojam kreditnog rizika. Objasnite pojam tržišnog rizika. Objasnite pojam kamatnog rizika. Objasnite pojam valutnog rizika. Objasnite pojam rizika likvidnosti. Objasnite reputacioni rizik i zakonski ri-zik. Objasnite rizik zemlje. Objasnite rizik investicionog portfelja (HOV). Proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju. ;; Informaciona rešenja za merenje, analizu i kontrolu rizika (osnovni elementi). ;; Strategija upravljanja rizikom banke. ;; Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama.

LITERATURA 1. Avdalović, V., „Menadžment rizikom u osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000. 2. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Poslovno bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. 3. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. 4. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998. 5. Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices

and Applications“, Manuscript, April 1999. 6. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 7. Basel Committee on Banking Supervision: „Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk“, February 2003. 8. Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 9. Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002. Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

47

10. Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima“, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995. 11. Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osiguranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 12. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006. 13. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama – sistem, organi, standardi i procedure“, Beograd, 2006. 14. Grupa autora, „Osnovi osiguranja“, udžbenik, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. 15. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. 16. Davidson, F., “Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003. 17. Dorfman, M., „Introduction to risk management and insurance“, 9th edition, Pearson Education, In.c,, New Jersey, 2008. 18. Jović, Z., „Menadžment finansijskih institucija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 19. Krstić, B., „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. 20. Lončarević, R., Mašić, B., ĐorđevićBoljanović, J., „Menadžment – principi, koncepti i procesi“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. 21. Mishkin, S.F., “The economics of Money, Banking, and Financial Markets”, eight edition, Pearson Education, Boston, 2007. 22. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999. 23. Rejda, G., “Principles of Risk Management and Insurance”, 10th Edition, Addison Wesley, Boston, USA, 2008. 48

Upravljanje rizikom

24. Ritter, L., Silber, W., Udell, G., “Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta”, jedanaesto izdanje, Pearson Education, Boston, 2007. 25. Skipper, H.D., Kwon, W.J., “Risk Management and Insurance, Perspectives in Global Economy”, Blackwell Publishing, Malden, Ma, USA, 2007. 26. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing credit risk in Corporate bond portfolios – a practitioner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. 27. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig 28. The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk 29. managers 2004. 30. Volume I: Finance theory, financial instruments and markets 31. Hadžić, M.,“Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 32. Cvetinović, M.,“Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 33. Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004. 34. Vuković, D., „Korporaciono upravljanje u bankama“, Novo bankarsko zakonodavstvo, Zbornik radova za savetovanje, Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14. april 2006. 35. Vuković, D., „Međunarodna finansijska arhitetktura“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006. 36. Zavišić, A., „U susret jedinstvenom finansijskom tržištu Evropske unije“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. 37. Trifunović, A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regu-

latornog okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. 38. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine 39. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008.

40. Odluka o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 41. Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008.

Internet sajtovi Agencija za privredne registre www.apr.gov.rs

Investor Words, www.investorwords.com/

Banka za međunarodno poravnanje, www.bis.org/

Forex Course, www.forexcourse.com/forex-glossary/

Narodna banka Srbije, www.nbs.rs

Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

Business Dictionary www.businessdictionary.com/definition/

Upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju

49

II - deo UPRAVLJANJE tržišnim RIZIKOM

Uvodne napomene Proces upravljanja tržišnim rizikom, kao osnovnim rizikom u finansijskom poslovanju je predmet analize ovog poglavlja. Osnovna metodologija koju koriste privredni subjekti u identifikovanju i upravljanju rizikom jeste metodologija rizične vrednosti VaR (Value at Risk), koju kombinuju sa drugim metodologijama (kao što su npr. testiranje ekstremnih događaja, testiranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi što uspešnije na dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim metodologijama. Kada pročitate ovaj deo knjige trebalo bi da:  Objasnite tradicionalno merenje tržišnog rizika  Objasnite merenje tržišnog rizika savremenim metodama  Odgovorite na pitanje šta je VaR metoda i kakva su dosadašnja iskustva u primeni VaR metode u svetu  Navedete prednosti i nedostatke VaR metode  Objasnite proces upravljanja tržišnim rizikom primenom VaR metode  Objasnite potrebu za risk menadžmentom u bankama  Odgovorite na pitanje šta je Bazelski komitet i koje su karakteristike Bazela II  Objasnite karakteristike Bazela I  Objasnite karakteristike Bazela II  Navedete koja su to tri stuba Bazela II  Objasnite prvi stub Bazelskog sporazuma - zahtev za minimalnim iznosom kapitala  Objasnite karatkeristike kreditnog rizika po Bazelu II  Objasnite karakteristike tržišnog rizika po Bazelu II  Objasnite karakteristike operativnog rizika po Bazelu II  Objasnite drugi stub Bazelskog sporazuma - proces supervizijskog pregleda  Objasnite treći stub Bazelskog sporazuma - tržišnu disciplinu  Odgovorite na pitanje šta znači Bazel II za zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda?

52

Upravljanje rizikom

1. Tradicionalno merenje tržišnog rizika

Tradicionalno merenje tržišnog rizika polazi od toga da je vrednost svih kamatnih finansijskih proizvoda sadašnja vrednost budućih novčanih tokova koji sačinjavaju instrument odnosno proizvod banke. Shodno tome, sadašnja vrednost (SV) svakog novčanog novčanog toka je zavisna od roka dospeća novčanog toka i odgovarajuće kamatne stope (prinosa, dobiti) za taj rok dospeća (n – broj godina, r – godišnja kamatna stopa u procentima). 12 novčani tok • faktor diskontovanja = sadašnja vrednost Faktor diskontovanja=



1 (1+r)n

Primer: Banka je odobrila kratkoročni dinarski kredit sa valutnom klauzulom preduzeću Imlek a.d. Beograd u iznosu od EUR 10.000,00 na period korišćenja 12 meseci uz kamatnu stopu od 10%p.a. 1 Faktor diskontovanja= = 0,91 (1+10) Sadašnja vrednost kredita = EUR 10.000 • 0,91 = EUR 9.100

Problemi u slučaju svođenja kreditnog portfelja banke na sadašnju vrednost se ogledaju u različitim rokovima dospeća plasmana, različitim kamatnim stopama na plasirana sredstva klijentima, različitoj valutnoj strukturi plasmana klijentima, različitoj vrsti odnosno nameni odobrenog kredita i različitim eksternim faktorima koji mogu da dovedu do promene strukture kreditnog portfelja. U praksi banke navedene probleme rešavaju aproksimacijom ponašanja svih prinosa uzetih objedinjeno. Modele koje banke koriste za aproksimaciju su bazirani na prethodnom iskustvu i slobodnoj proceni stručnjaka iz odgovarajućih oblasti u banci. 1 Opširnije o tradicionalnom merenju tržišnog rizika može se videti u knjigama: Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 290-304; Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., chapter 4; Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999., str. 24-29 i Cvetinović, M.,“ Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str.42-45. 2 Tradicionalna teorija portfelja polazi od sledećih postulata: investitori preferiraju veći u odnosu na manji prinos, pri čemu osnovni način za povećanje prinosa je preuzimanje većeg rizika, a pri tome diversifikacijom se može umanjiti rizik. Upravljanje tržišnim rizikom

53

Tradicionalno merenje tržišnog rizika ima smisla ako finansijska institucija odnosno banka trguje sa minimalnim brojem instrumenata (proizvoda banke). Lako su razumljiva tradicionalna merenja tržišnog rizika, ako se uzima u razmatranje jedno po jedno merenje rizika. Međutim, svaka grupa proizvoda može imati jednu ili više mera rizika, što može rezultirati velikim brojem mera rizika potrebnih za merenje svih tržišnih rizika kojima su izložene aktivnosti finansijske institucije na finansijskom tržištu odnosno teško je agregirati rizike duž područja poslovanja sa merilima zasnovanim na tradicionalnom pristupu merenja tržišnog rizika i upoređivati stepen rizika jedne poslovne aktivnosti u odnosu na drugu. Takođe, trebalo bi imati u vidu da tradicionalna merenja rizika ne daju osećaj verovatnoće da će neka određena količina novca biti izgubljena u budućem periodu, kao što ne opisuju niti kvantifikuju diversifikaciju unutar portfelja proizvoda banke ili finansijske institucije.

2. Merenje tržišnog rizika savremenim metodama Rad „Portfolio selection“ Harry M.Markowitz objavljuje 1952. godine, što je jedan od važnijih trenutaka u savremenoj analizi hartija od vrednosti i upravljanju portfeljom. Predmet rada je model optimalnog ulaganja u hartije od vrednosti, odnosno kreiranje optimalnog portfelja u uslovima neizvesnosti tržišta. 3 Markowitz-ev model prvi uzima u obzir efekat diversifikacije prilikom donošenja odluke o investiranju. Prethodni modeli su se bazirali na fundamentalnoj analizi pojedinih hartija od vrednosti u portfelju. Pored efekta diversifikacije, Markowitz-ev model uzima u obzir odnos između prinosa (r) i rizik portfelja (a), i međuzavisnosti pojedinačnih hartija od vrednosti koje sačinjavaju portfelj (ρ). Markowitz poentira da je izbor hartije od vrednosti u funkciji njenog budućeg prinosa i njenog rizika, a ne samo prinosa kako je do tada bio slučaj. Takođe, proizilazi da je bazični razlog kreiranja portfelja diversifikacija rizika investitora. Stoga, izbor adekvatnog portfelja je determinisan očekivanom stopom prinosa rizika pojedinih hartija od vrednosti, korelacijom između pojedinih hartija od vrednosti (i prinosom) i preferencijom investitora (odnosno njegovom sklonosti, averziji ili neutralnosti prema riziku). 3 Opširnije o merenju i upravljanju tržišnim rizicima savremenim metodama može se videti u knjigama: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str. 77-97, 339-356, 389-392 i 461-478; Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. , str. 408-437; Vernimmen, P., cit. delo, str. 396-458; Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000., str. 138-140, Markowitz, H., „Portfolio selection: Efficient Diversification of Investments“, John Wiley & Sons, New York, 1959. i Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 93-104.

54

Upravljanje rizikom

Savremena teorija portfelja omogućava racionalnim investitorima da kreiraju svoj portfelj na način kojim će minimizirati rizik i maksimizirati prinos. Polazne pretpostavke savremene teorije portfelja su: ŠŠ investitori preferiraju sigurnost i imaju averziju prema riziku, ŠŠ ponašanje investitora određuje funkcija korisnosti, ŠŠ pri odluci o investiranju, investitori se ponašaju racionalno, ŠŠ odlučujući parameter je portfelj kao celina, a ne pojedinačna hartija od vrednosti unutar njega. Savremena teorija portfelja pretpostavlja da investitori imaju averziju ka riziku. Stoga, će takav investitor uvek izabrati hartiju sa manjim rizikom između dve hartije od vrednosti sa istom stopom prinosa. Trebalo bi imati u vidu da će racionalni investitor uvek izabrati onaj portfelj koji za njega ima najvišu funkciju korisnosti. Shodno tome, investitor će uvek prema iznosu prinosa koji očekuje, upoređivati i vršiti izbor između dve ili više investicija. Racionalno ponašanje investitora podrazumeva da će uvek izabrati opciju koja mu nudi više, a ukoliko se desi da mu dve opcije nude isto, odlučiće se za onu koja je manje rizična. Uvažavajući prethodno izneto, za investitore (pre svega privredne subjekate) je vrlo važno merenje tržišnog rizika, obzirom da njegovi efekti direktno utiču na visinu prinosa. Imajući u vidu da se radi o širokom i zahtevnom području, razvijeno je dosta alatki za merenje i upravljanje tržišnim rizikom, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji su pristupi merenju tržišnom riziku po C. Marrisonu: 4 ŠŠ Analiza osetljivosti – podrazumeva posmatranje promene vrednosti portfelja (P) usled promene određenog faktora rizika (f), ukoliko do njega dođe. Najčešći faktori tržišnog rizika su: kamatne stope, valutni kursevi, cene roba, tržišni indeksi, volatilnost i forvard cene svakog od ovih faktora. Osetljivost se može kvantifikovati relativnom promenom vrednosti portfelja (P) prilikom male promene faktora rizika (ε), podeljeno sa promenom u faktoru rizika: P(f+ ε)-P(f) ε U slučaju malih promena faktora rizika za portfelj novčanih sredstava (u inostranoj ili lokalnoj valuti), terminske kupoprodaje deviza (terminske ugovore) i za opcije, mera osetljivosti se može uspešno primeniti. Shodno tome, linerarna mera osetljivosti ne daje zadovoljavajuće rezultate u slučaju velikih finansijskih kriza (promene u faktorima rizika su velike), i tada se njena upotreba izbegava. Osetljivost=



4 Pristupi merenja tržišnog rizika po Chrisu Marissonu-u na bazi sledećeg izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 46-84 Upravljanje tržišnim rizikom

55

ŠŠ Testiranje ekstremnih događaja – omogućava ocenu potencijalnih gubitaka na tržištima koja se ne ponašaju normalno odnosno gde dolazi do velikih promena faktora rizika. Važno je utvrditi koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan od drugog prilikom testiranja ekstremnih događaja, kako bi rezultati testiranja bili što realniji u potpunom vrednovanovanju portfelja i proceni gubitaka finansijske institucije. Takođe se, veličine promene faktora rizika standardizuju, kako bi se mogle simulacije sprovoditi jednoobrazno u svim organizacionim delovima finansijske institucije. Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testiranje ekstremnih događaja u kombinaciji sa rizičnom vrednosti (VaR) . Trebalo bi imati u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravljanja rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politički sukobi još uvek van domašaja statističkog predviđanja. ŠŠ Testiranje scenarija – kao i tesitranje ekstremnih događaja, koristi predodređene promene u faktorima rizika, koje su subjektivno determinisane kako bi opisivale određeni razvoj događaja na finansijskom tržištu, kako bi ocenilo promene vrednosti posmatranog portfelja. Pri kreiranju tržišnog scenarija, koji je primeren određenoj vrsti tržišnog rizika, primenjuju se subjektivna mišljenja, kako bi se testirao skup „najgorih“ scenarija tzv. worst case scenario.5 Osnov modeliranja scenarija su događaji iz prošlosti, tako da se testiranjima daje odgovor, šta bi se desilo sa vrednošću portfelja ukoliko bi se ti događaji danas ponovo odigrali. Detaljniju sliku tržišnog rizika daje testiranje scenarija u kombinaciji sa drugim metodama za merenje rizika. ŠŠ CAPM model (Capital Asset Pricing Model) - se koristi za oređivanje teoretski odgovarajuće stope prinosa u finansijskom poslovanju (return rate). Model, baziran na savremenoj teroriji portfelja, pretpostavlja da na efikasnom tržištu, investitor može investirati u diversifikovani portfelj, koji smanjuje ili potpuno uklanja sav rizik osim sistemskog rizika. Stoga, ako investitor ima dobro diversifikovan portfelj, jedino treba da brine zbog nivoa sistemskog (tržišnog) rizika.6 U CAPM modelu se koriste sledeći parametri: očekivani prinos tržišta, očekivani prinos od teoretski bezrizičnog sredstva i koeficijent beta (β). 5 Scenario se definiše kao hipotetičan redosled događaja konstruisan u svrhu stavljanja u fokus pažnje urzočnih procesa i tačke odlučivanja. Odgovara se na dve vrste pitanja: 1. Kako se precizno može doći do neke hipotetičke situacije, korak po korak?, 2. Koje alternative postoje za svakog učesnika na svakom koraku da spreči, preusmeri ili podrži proces? Scenario je interno konzistentan pogled na očekivanu budućnost. Najbitnija stvar u koncipriranju scenarija je izbor ključnih varijabli koje će uticati na rezultate posmatranog portfelja odnosno privrednog subjekta. 6 Zaslužni za razvoj CAPM modela su: Harry Markowitz, James Tobin, William Sharpe, John Lintner i Robert C. Merton (koji su ujedno i nosioci Nobelove nagrade za ekonomiju). Opširnije o CAPM modelu pogledati sledeće izvore: Doherty, N., cit. delo, str. 145-157 i Whaley, R., cit. delo, str. 104 – 117.

56

Upravljanje rizikom



CAPM model baziran na Markowitz-evoj pretpostavci da je očekivani prinos na određenu hartiju od vrednosti (i), E(ri) je funkcija sledećih promenljivi: bezrizičnog prinosa rf , očekivanog (prosečnog) prinosa na tržištu E(rm) i korelacije između hartije od vrednosti i tržišta, što se može prikazati sledećom formulom: E(ri)=rf + β(E(rm) - rf) σi,m σi σm

=β

β - osetljivost prinosa hartije od vrednosti (hov) na prinos tržišta, σi,m - koeficijent korelacije između hartija od vrednosti (i) i tržišta, σi - standardna devijacija hartija od vrednosti (i), σm - standardna devijacija tržišta (m), (E(rm) - rf) - tržišni ili rizični premijum.

U CAPM modelu beta koeficijent (β) je ključni parametar, koji meri onaj deo statističke varijanse sredstava (hartija od vrednosti) koji se ne može izbeći diversifikacijom portfelja, a sastoji se od dosta rizičnih sredstava, jer je u korelaciji sa prinosima ostalih sredstava u portfelju. Ukoliko je β=0, može se kreirati portfelj hartija od vrednosti bez rizika odnosno ne postoji korelacija između hartija od vrednosti. U stvarnom svetu, postoji korelacija između hartija od vrednosti naročito izražena u okviru istih industrijskih sektora, čiji korelacioni rizik meri beta. Samo tržište ima vrednost β=1 (po definiciji), dok se pojedinačne hartije od vrednosti rangiraju u skladu sa veličinom odstupanja od tržišta. Trebalo bi imati u vidu da veće vrednosti beta za hartije od vrednosti označavaju veću volatilnost i na taj način su rizičnije, ali potencijalno mogu doneti i veće prinose odnosno manje beta vrednosti označavaju manji rizik i manji prinos za vlasnika hartije od vrednosti. Na kraju možemo napomenuti da se beta može koristiti i kao indikator za izračunavanje poželjnog ili traženog nivoa povraćaja investicije (tzv. ROI – Required returns on investments). ŠŠ Rizična vrednost (VaR) – je metodologija merenja kreirana kako bi merila i bila osnov za upravljanje različitim rizičnim pozicijama celokupne finansijske institucije odnosno privrednog subjekta. VaR metoda kombinuje osetljivost portfelja na promene na tržištu sa verovatnoćom nastanka određenog događaja. Trenutno je najbolja dostupna tehnika za merenje rizika i kao takvu je prihvatio i Bazelski komitet, čime je postala industrijski standard za merenje tržišnog rizika.

Upravljanje tržišnim rizikom

57

3. Metoda rizične vrednosti (VaR)

„VaR, kao statistička mera rizika, ocenjuje kolika se maksimalna količina novca može izgubiti na nekom portfelju tokom nekog datog perioda vremena, sa nekim datim nivoom poverenja“ (C. Marrison).7 VaR, je merilo koje može biti primenjeno na sve finansijske proizvode predmet trgovine i omogućava direktno poređenje rizika koji nastaju u različitim područjima poslovanja privrednog subjekta. Bitno je naglasiti da, VaR metoda prilikom merenja rizika, uzima u obzir i efekte diversifikacije koji postoje u portfelju. VaR se u praksi izračunava na jednodnevni period, poznat kao period držanja (vrednosti), i standardno se izračunava sa 95%-nim poverenjem, što znači da postoji (prosečno) 95% verovatnoća da gubitak na portfelju bude manji od izračunate vrednosti VaR-a. Trebalo bi imati u vidu da jedino u uslovima kada se tržište ponaša normalno, VaR efektivno meri tržišni rizik. Bitno je konstatovati da se VaR metoda kombinuje sa drugim metodologijama kako bi se dobilo adekvatno oruđe za upravljanje tržišnim rizikom. Inače, VaR metoda je našla široku primenu u svetu. Poznate svetske finansijske institucije su na osnovu VaR metode razvile interne modele za merenje tržišnog rizika. J.P. Morgan je osamdesetih godina prošlog veka je kreirao poznat Risk Metrics model. Risk Metrics model, baziran na savremenoj teoriji portfelja, koristi procene standardnih devijacija i koeficijenata korelacije hartija od vrednosti za procenu tržišnog rizik.

3.1. Vrste VaR metoda Stvoreni su brojni načini izračunavanja tržišnog rizika razvojem VaR metode merenja rizika, ali su se posebno izdvojili sledeći pristupi merenju VaR-a: 1. Parametarska VaR, 2. Istorijska simulacija, 3. Monte Karlo simulacija. U praksi različite VaR metode, često daju različite rezultate, ali su im zajednička neka ograničenja i karakteristike. 7 Citirana definicija VaR-a C. Marrisona iz knjige: Cvetinović, M., cit.delo, str. 51. VaR metoda se obično primenjuje za vremenski period od jednog dana, obzirom da primena VaR metode daje najpouzdanije rezultate.

58

Upravljanje rizikom

Zajedničke karakteristike svih metoda VaR su: ŠŠ koriste faktore rizika, ali nedovoljan broj (npr. valutne kurseve, kamatne stope, volatilnost, itd.). ŠŠ da bi odredile odgovarajuću raspodelu za dobijene podatke koriste istorijsku raspodelu promena cena na tržištu. Problem sa kojim se susreću sve tri metode jeste izbor vremenskog razdoblja iz koga će se koristiti istorijski podaci. Trebalo bi koristiti dovoljno dugo istorijsko razdoblje kako bi podaci sadržali i retke ekstremne događaje koji prouzrokuju gubitke. Takođe, je neophodno koristiti i najnovije tržišne podatke kako bi se predvidela buduća raspodela prinosa. ŠŠ ključni upravljači metoda su: volatilnost, period zadržavanja i diversifikacija portfelja. Ograničenja odnosno nedostaci VaR metode će biti definisani pošto budu prezentovani izdvojeni pristupi merenju VaR-a u ovom poglavlju.

3.1.1. Parametarska VaR metoda Parametarska VaR metoda za tržišne rizike se izračunava na bazi dva osnovna parametra: srednja vrednost dobitka/gubitka (ili stope prinosa) posmatranog portfelja i standardne devijacije posmatranih podataka. Pretpostavka za implementaciju parametarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara nekoj od teorijskih raspodela npr. normalnoj raspodeli. Trebalo bi imati u vidu da se parametarskom metodom dobija niska vrednost VaR. Vrednost koja se rizikuje odnosno potencijalni gubitak na poziciji tokom jednodnevnog perioda se može izračunati na sledeći način:

V•P=VaR

V – volatilnost,8 P – pozicija vrednosti. Trebalo bi imati u vidu da je kovarijansa za pojedinačnu poziciju jedna od osnovnih metoda za izračunavanje VaR. Jedna od osnovnih pretpostavki pri izračunavanju VaR-a, kao što smo već rekli, korišćenjem kovarijanse je da prinosi na finansijskim tržištima imaju približno normalnu raspodelu. Praktično to znači da volatilnost može da bude opisana u smislu standardnih devijacija (SD). “Volatilnost se opisuje u vidu procentualnih promena, pri čemu je standardno merilo promenljivosti (nestalnosti) procentualna promena koja je jednaka jednostrukoj standardnoj devijaciji” (M.Cvetinović).9 8 Podsećanje: Volatilnost je karakteristika hartije od vrednosti, robe ili tržišta da cene rastu ili padaju ubrzano u kratkom vremenskom intervalu. 9 Citirana definicija volatilnosti iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 56. Upravljanje tržišnim rizikom

59



Primer: Marko Petrović želi da formira portfelj investicionih sredstava i počinje sa kupovinom nafte u vrednosti USD 100.000,00. Marko želi da zna koliko novca može da izgubi na ovoj poziciji tokom perioda od jednog dana. Neophodna informacija za izračunavanje potencijalnog jednodnevnog gubitka je volatilnost promena cena nafte. Jednodnevna volatilnost promena cena nafte je data sa 0,55% (za cenu nafte u USD). USD 100.000•0.0055=USD550=VaR Odgovor je da će Marko na poziciji od USD 100.000,00 nafte možda izgubiti USD 550,00 tokom jednodnevnog perioda. Sledeća stvar koju Marko možda želi da zna jeste koji stepen poverenja može imati u dobijenu brojku USD 550,00 odnosno kakvo poverenje može imati da buduće promene cena nafte neće biti veće od navedene volatilnosti. Nivo poverenja se definiše statistički i zahteva razumevanje raspodele frekvencija cenovnih promena. Merilo volatilnosti od jednostruke devijacije daje nivo poverenja od 68% da apsolutna vrednost cenovnih promena neće premašiti datu volatilnost. 1,65 – struka standardna devijacija daje nivo poverenja (interval poverenja) od 90%. Ovo znači da 5% cenovnih promena na niže će biti izvan 1,65-struke standardne devijacije, a isto tako 5% cenovnih promena na više će biti izvan 1,65-struke standardne devijacije. Stoga, negativna procentualna cenovna promena koja odgovara 1,65-strukoj standardnoj devijaciji daje 95% poverenje da cenovna promena naniže neće nadmašiti tu brojku. Bitno je naglasiti, da kada merimo VaR mi dobijamo informaciju vezanu za potencijalne gubitke, ali ne i za profite. Iz tog razloga, mi razmatramo samo procenutalne cenovne promene na niže koje nisu pokrivene strandardnim devijacijama koje se koriste.10 U primeru nafte, prethodno navedenom, volatilnost je data sa 0,55%. To je zapravo kvota standardne volatilnosti, tj. mera standardne devijacije. Stoga, možemo imati nivo poverenja od 84% (jednostruka standardna devijacija je 68% svih cenovnih promena; uzimajući samo pomeranje na niže jednostruka standardna devijacija je 84% svih cenovnih promena) da gubitak neće premašiti USD 550,00. Većina banaka kada izračunava VaR koristi jednokraki interval poverenja od 95% ili više. Nivo poverenja od 95% je dat sa 1,65-strukom standardnom devijacijom, dok je nivo poverenja od 99% dat sa 2,33-strukom standardnom devijacijom. Shodno tome, ukoliko Marko želi VaR brojku sa 95%-tnim intervalom poverenja (za prethodni primer) neke pozicije od USD 100.000,00 u nafti, trebalo bi pomnožiti volatilnost sa 1,65. Ovo daje VaR od USD 907,50 odnosno USD 910,00 za jedan dan. 1.65•0,0055•USD 100.000 = USD907.50=VaR 10 Statističke tablice preuzete iz izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 56-57 i Whaley, R., cit. delo, str. 861868.

60

Upravljanje rizikom

Dobijeni rezultat kaže da će Marko na poziciji nafte od USD 100.000,00 možda maksimalno izgubiti USD 910,00 u toku 24h odnosno sa 95% poverenjem možemo reći da potencijalni gubitak na poziciji nafte neće premašiti USD 910,00 tokom jednog dana. Kao što je već rečeno u uvodnom delu parametarske VaR metode, pretpostavka za implementaciju parametarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara teorijskoj normalnoj raspodeli. Stoga, karakteristike normalne raspodele u mnogome pojednostavljuju računanje VaR-a odnosno neophodno je znati samo aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju određene pojave kako bi se poznavao ceo oblik normalne krive. Trebalo bi imati u vidu da su ograničenja normalne raspodele sledeća: ŠŠ samo dva parametra su neophodna za njeno opisivanje, što često može da rezultira podcenjivanjem rizika kome je portfelj izložen u rubnim delovima raspodele; ŠŠ stope prinosa portfelja mogu poprimiti bilo koju vrednost od +∞ do - ∞, što teoretski može da znači situaciju koja u stvarnosti nije moguća, a to je da investitor može više da izgubi nego što je uložio; ŠŠ potrebno je osloniti se na teoremu ekstremnih vrednosti pri računanju krajnjih (ekstremnih) vrednosti pošto pretpostavke normalnosti raspodele ne vrede u tom slučaju; ŠŠ koeficijenti korelacije u kriznim situacijama ne daju tačne vrednosti jer se značajno menjaju tj. konvergiraju ka vrednosti jedan. Matematički posmatrano, slučajna promenljiva (x), sa aritmetičkom sredinom (μ) i standardnom devijacijom (σ), je normalno distribuirana ukoliko funkcija verovatnoće f(x) dozvoljava da promenljiva (x) poprimi vrednost X. Sledeća funkcija verovatnoće to definiše:  1  x − µ 2  1 ∗ exp  − ∗    = f ( x) σ 2π  2  σ  

Standardna vrednost promenljive – z (Z-score) se primenjuje radi utvrđivanja položaja određene vrednosti u nizu podataka. Ako se obeležje X linearno transformiše u µ+zσ=X, svaka pormenljiva (x) može se svesti na standardnu. „Standardno obeležje predstavlja odstupanje vrednosti promenljive (x) od aritmetičke sredine te promenljive izraženo u jedinicama standardne devijacije. xi − µ = zi , i=1,2,...N σ Standardizovano obeležje (z) je linearna transformacija vrednosti promenljive (x), što proizilazi iz prethodne jednačine. Standardizovana promemenljiva (x) ima aritmetičku sredinu jednaku nuli (μ =0), a standardnu devijaciju jedan (σ=1). Vrednost (z) može imati pozitivne i negativne vrednosti. U većini postojećih sistema, vrednosti numeričkih Upravljanje tržišnim rizikom

61

promenljivi najčešće se nalaze unutar tri standardne devijacije na levu ili desnu stranu od aritmetičke sredine te se u tom rasponu nalaze gotovo sve vrednosti određene promenljive. Prema pravilu Čebiševa raspon od μ+/-2σ obuhvata najmanje 75% svih vrednosti pormenljive (x), a raspon od μ+/-3σ, najmanje 88,89% svih vrednosti promenljive (x)“. (M.Cvetinović)11 Trebalo bi imati u vidu da normalna raspodela omogućava jednostavan odgovor na pitanje kolika je verovatnoća događaja pri određenom kvantilu. Postupak izračunavanja VaR-a je pojednostavljen zahvaljujući pretpostavci da su prinosi normalno distribuirani. Prednosti normalne raspodele u odnosu na ostale teoretske raspodele su: ŠŠ u uslovima kada se može primeniti teorema centralne tendencije je reprezentativna, ŠŠ obezbeđuje jednostavne formule za kumulativne verovatnoće kao i za vrednosti kvantila: ƒƒ “Kumulativna gustoća normalne raspodele izračunava verovatnoću da vrednost promenljive (x) bude jednaka ili manja od unapred zadate vrednosti X” (M.Cvetinović). Verovatnoća se izračunava sledećom formulom:

∫

x

−∞

 1  x − µ 2  1 ∗ exp  − ∗    dx = f ( x) = ( x ≤ X ) σ 2π  2  σ  

ƒƒ “Vrednost kvatnila izračunava kvantil (vrednost x-a) koji odgovara nivou verovatnoće s (s je najniža vrednost promenljive koja se može očekivati uz odgovarajuću verovatnoću), tj. Xs=µ+αsσ “ (M.Cvetinović).12 Aritmetička sredina i varijansa su potrebni parametri za određivanje normalne raspodele.13 Analizirajući elemente prethodno navedenih formula za kvantitativnu gustinu normalne raspodele i vrednost kvantila, možemo konstatovati da aritmetička sredina prinosa portfelja, pod uslovom da je pozitivna (μ›1), direktno utiče na smanjenje VaR-a. Trebalo bi imati u vidu da napredni sisemi merenja rizika pomoću VaR-a, poput J.P. Morgan-ovog Risk Metrics-a, uzimaju za vrednost aritmetičke sredine (μ) nulu, što jeste u skladu sa teoremom centralne tendencije i aritmetičkom sredinom standardnog obeležja. Ukoliko modeli za merenje rizika bazirani na VaR-u uzimaju vrednosti aritmetičke sredine veću od nula, znači da je pretpostavka formiranja portfelja hartija od vrednosti da prinosi portfelja u proseku rezultiraju pozitivnom razlikom za investitora. Trebalo bi imati u vidu da vrednost VaR-a za portfelj sa pozitivnom aritmetičkom sredinom, bez obzira na relativni iznos standardne devijacije, u dužim razdobljima držanja (N) će biti manja od portfelja sa aritmetičkom sredinom nula i manjom standardnom devijacijom. 11 Citirana definicija standardnog obeležja i Čebiševog pravila iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 58 12 Citirana definicija o kumulativnoj gustoći normalne raspodele i vrednosti kvantila iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 58-59. 13 Opširnije o elementarnoj statistici pogledati izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 779 – 818.

62

Upravljanje rizikom

Ukoliko želimo da se izračunavanje VaR-a prilagodi proizvoljno definisanom vremenu neophodna je modifikacija formule za izračunavanje VaR-a. ŠŠ “Vrednost artimetičke sredine stope prinosa portfelja (μ) za određeno razdoblje od (N) vremenskih jedinica (npr. dana) biće: µr(N)=Nxµ. ŠŠ Vrednost standardne devijacije stopa prinosa (μr) za razdoblje (N) biće: σ r2 ( N ) = Nxσ r2 sledi σ ( N ) = Nxσ r .

ŠŠ Modifikovani izraz za izračunavanje VaR-a za određeno razdoblje (N) i nivo verovatnoće (s) glasi:

VaR( N , s ) = α s Nxσ r − N µr .” (M.Cvetinović)14 Proizilazi da vrednost VaR-a, za μ›0, raste sa povećanjem verovatnoće i u početnim fazama raste sa dužinom razdoblja držanja portfelja, da bi u kasnijim iteracijama počeo opadati. U prvom izrazu formule zbog porasta μ vrednost VaR-a raste produženjem perioda držanja, a opada zbog drugog izraza u formuli. Sagledavajući prethodno izneto, možemo konstatovati da je izbor perioda držanja je od ključne važnosti za izračunavanje VaR. „Period držanja predstavlja period vremenski tokom koga se izračunavaju potencijalni gubici na portfelju.“ VaR se povećava sa povećanjem perioda držanja obzirom da volatilnost raste približno proporcionalno sa kvadratnim korenom perioda držanja. (M.Cvetinović) 15 Banke najčešće koriste za period držanja jedan dan, obzirom da na dnevnom osnovu rade saldiranje tj. skraćeni bilans uspeha poslovne funkcije. Postoji mišljenje odnosno argument da period držanja u banci treba da bude duži od jednog dana odnosno da bude jednak periodu naplate različitih instrumenata odnosno proizvoda bančinog portfelja. Uvažavajući prethodni stav, period držanja se može definisati kao vreme neophodno da se hedžuje bančin tržišni rizik, što jeste rezultat različitih perioda dospeća različitih instrumenat odnosno proizvoda banke. Treći način za definisanje perioda držanja polazi od sagledavanja perioda vremena tokom koga sastav portfelja ostaje skoro potpuno konstantan. U praksi banke biraju period držanja u zavisnosti od toga za koju namenu dobijene cifre koriste, tako da se period držanja kreće od jednog dana do jedne godine, sa odgovarajućim objašnjenjima kada koji period držanja upotrebljavaju za merenje i upravljanje tržišnim rizikom u dnevnom poslovanju. Treći bitni činilac za izračunavanje VaR-a je diverisfikacija portfelja. „Diversifikacija portfelja opisuje obim u kome je rizik portfelja smanjen održavanjem raznolikosti sredstava koja se investiraju“ (M.Cvetinović) odnosno rizik investiranja se smanjuje u nekom portfelju ako se investiranje rasporedi na više sredstava. U pitanju je dobro 14 Citirana vrednost aritmetičke sredine, vrednost standardne devijacije i izraz za izračunavanje VaR-a iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 59. 15 Citirana definicija perioda držanja iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str.60. Upravljanje tržišnim rizikom

63

poznati, ranije pomenuti koncept u delu kreditnog rizika, da se „ne stavljaju sva jaja u istu korpu.16 Rizik portfelja predstavlja mogućnost da se ne ostvari planirani prinos na sredstava uložena u određeni skup hartija od vrednosti (odnosno u proširenom značenju na bilo koji portfelj: novca, nekretnina, berzanske robe, itd.). Praktično ukoliko računamo VaR za portfelj, to znači da kvantifikujemo potencijalni gubitak na nekom portfelju uzimajući u obzir diversifikaciju rizika u portfelju, uzrokovanog održavanjem pozicija u nekoliko instrumenata odnosno proizvoda finansijske institucije. Takođe, uzimamo u obzir povezanost promena cena između instrumenata u formi korelacije između instrumenata: ŠŠ postojanje korelacije od +1 između dva instrumenta znači da se cene dva instrumenta pomeraju usklađeno jedan sa drugim, ŠŠ postojanje korelacije od -1 između dva instrumenta znači da se cene dva instrumenta pomeraju u suprotnom smeru jedan od drugog. Trebalo bi imati u vidu da kako se korelacija smanjuje između dva instrumenta diversifikacioni efekat se povećava tj. rizik se smanjuje. „Ukoliko se portfelj P sastoji od N hartija od vrednosti i ako sa P1 označimo stopu prinosa prve hartije od vrednosti, sa P2 označimo stopu prinosa druge hartije od vrednosti, i tako redom, a sa PK stopu prinosa k-te hartije od vrednosti, tada je stopa prinosa portfelja jednaka: x1P1+x2P2+...+xNPN pri čemu je: x1+x2+...+xN=1 (odnosno 100%) x1+x2+...+xN su ponderi portfelja, tj. učešća pojedinih hartija od vrednosti u ukupnim investicijama. Ako je xi>0, investitor kupuje i-tu hartiju od vrednosti (ima dugu poziciju). Ako je xi<0, investitor prodaje i-tu hartiju od vrednosti koju ne poseduje (ima u njoj kratku poziciju). 16 Definicija diversifikacije portfelja iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str.61. Upravljanje portfeljom sačinjavaju tri osnovna segmenta: a) postavljanje i ostvarivanje ciljeva investiranja – obezbediti takvu strukturu portfelja koja će omogućiti optimalni balans rizika i prinosa. Za formiranje optimalnog portfelja preporučljivo je koristiti Markowitz-evu teoriju portfelja (savremena teorija portfelja), koja podrazumeva: određivanje osnovne politike ulaganja u hartije od vrednosti, sastavljanje optimalnog portfelja, mitigaciju (regulisanje) rizika, i merenje uspešnosti investiranja u odnosu na preuzeti rizik. b) definisanje investicione strategije – može biti pasivna i aktivna strategija. c) merenje performanse portfelja – rizik portfelja se meri varijansom i standardnom devijacijom. Očekivana stopa prinosa celog portfelja se izračunava kao ponderisana suma očekivanih prinosa pojedinih hartija od vrednosti koje čine portfelj. Konstrukcijom portfelja finansijskih instrumenata investitor ima mogućnost za diversifikaciju prinosa i smanjenje ukupnog rizika.U Srbiji za dobijanje optimalnog portfelja (u skladu sa savremenom teorijom portfelja), je neophodno suziti izbor sa celog tržišta hartija od vrednosti na manji skup. Kriterijumi za izbor manjeg skupa su: likvidnost,fundamentalni pokazatelji, industrijske grane i poređenje sa svetskim trendovima.

64

Upravljanje rizikom

U savremenoj finansijskoj teoriji i analizi investicija u hartije od vrednosti pretpostavlja se da je stopa prinosa slučajna promenljiva. Posmatrajmo za svako pojedinačno sredstvo (hartiju od vrednosti) stanja od 1 do M (npr. različite situacije privrede jedne zemlje). Neka je E(Pi) očekivana stopa prinosa instrumenta i, tada je: M

E ( Pi ) = ∑ y j ∗ Pi , j j =1

gde je: prinos za instrument (i) slučajna promenljiva koja uzima vrednost Pi,j, yj – verovatnoća za stanje j, y1+y2+...+yM=1 (odnosno 100%) Očekivana stopa prinosa celog portfelja E(P) se izračunava kao ponderisana suma očekivanih prinosa pojedinih hartija od vrednosti koje čine portfelj. N

E ( P ) = ∑ xi ∗ E ( Pi ) i =1

gde je: E(P) – očekivana stopa prinosa na portfelj, xi – procentualni udeo hartije od vrednosti (i) u portfelju, E(Pi) – očekivana stopa prinosa hartije od vrednosti (i). Varijansa portfelja se izračunava na sledeći način: N

N

N

i =1

i =1 j =1

σ 2 = ∑ xi2σ i2 + ∑∑ xi x j Covi , j

gde je:

σ i2 – varijansa i-te hartije od vrednosti,

σ i – standardna devijacija i-te hartije od vrednosti, σi =

M

∑ ( P − E ( P)) j =1

ij

2

∗ yj

ρij – koeficijent korelacije između hartija od vrednosti (i) i (j), Covi , j – kovarijansa, pri čemu važi: ρi , j =

Covi , j

σ iσ j .

Kovarijansa između dve investicije označava u kom stepenu se očekuje da iste variraju jedna sa drugom umesto da to čine odvojeno. Stoga, kovarijansa ukazuje da li prinosi na investicije zajedno rastu ili su u padu i koliko iznosi ta promena. U realnom svetu se ρ za hartije od vrednosti nalazi između 0 i 1. „“ (M.Cvetinović)17 17 Citirane teorijske postavke savremene teorije portfelja na bazi izvora: Cvetinović, M., str. 22-23 Upravljanje tržišnim rizikom

65

Ukoliko postoji savršena pozitivna koreliranost (koeficijent iznosi 1) prinosa na dve akcije to nije dobro sa stanovišta diversifikacije i smanjenja rizika. Prinosi su nezavisni, ukoliko je koeficijent korelacije jednak 0. Takođe, u praksi se retko sreće savršena negativna koreliranost (koeficijent korelacije iznosi -1). Možemo zaključiti da se vrednost korelacije uvek kreće između -1 i +1. Primer: Portfolio menadžer raspolaže portfeljom koji se sastoji samo od dve vrste akcija, M i N. Portfelj može sadržati bilo koji procenat stavke M ili N. Stavka N je dvostruko rizičnija u odnosu na stavku M, ali zato nudi dvostruku dobit. Postavlja se pitanje kako će portfolio menadžer investirati. Ukoliko portfolio menadžer investira 100% sredstava u stavku M, znači da želi da poveća potencijalni dobitak portfelja ali ne želi da poveća značajnije rizik na portfelju. Isto tako portfolio menadžer može izvršiti diversifikaciju portfelja tj. odlučiti da određeni procenat sredstava investira u akcije M i određeni procenat u akcije N, kako bi se smanjio rizik. I ako je stavka N dvostruko više rizičnija od stavke M, rizik portfelja se može značajno smanjiti kako se udeo stavke N povećava – sve do izvesne prelomne tačke koja zavisi od korelacije. Kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja diversifikacioni efekat se povećava kako se korelacija smanjuje. 18 Prilikom izračunavanja VaR-a, menadžeri za upravljanje rizikom se obično bave jedino izračunavanjem varijanse, ili volatilnosti, portfelja koji je predmet trgovine. U praksi, portfolio menadžeri i trgovci će primenjivati Markowitz-ev model kreiranja portfelja radi maksimiziranja svojih očekivanih dobiti za neki dati nivo rizika (na bazi prethodnog iskustva). Shodno tome, „izračunavanje VaR za bilo koji portfelj je volatilnost portfelja odnosno kada izračunavamo VaR nekog portfelja mi želimo da objedinimo raspodelu promena cena svakog instrumenta, u jedinstvenu raspodelu promena vrednosti portfelja. VaR portfelja, koji se sastoji iz instrumenata A i B, može se izračunati na sledeći način:



2

σ P = a σ A2 + b 2σ B2 + 2ab ρ ABσ Aσ B gde je: σp– volatilnost portfelja, a, b – srazmere instrumenata A i B u portfelju, σA, σB – volatilnost instrumenata A i B, ρAB – korelacija između stavke A i stavke B.

18 Portfolio menadžeri koriste dijagram kako bi ocenili odnos rizika i prinosa na konkretnom portfelju odnosno dijagram prikazuje različite kombinacije rizika (VaR) nasuprot očekivanom prinosu za različite korelacije (između instrumenata), koje su poznate kao „granice minimalne varijanse“. Maksimalni očekivani dobitak za portfelj će se javiti duž granice minimalne varijanse koja ima pozitivan nagib. „Efikasna granica“ predstavlja deo krive koji pokazuje maksimalni očekivani dobitak na portfelju za bilo koji zadati nivo rizika.

66

Upravljanje rizikom

Uočimo da je u jednačini a•σA=VaR pojedinačnog sredstva A. Iz prethodne jednačine može se videti da će treći član biti jednak 0 ukoliko korelacija između dva sredstva bude jednaka 0 (tj. sredstva A i B budu nezavisni jedno od drugog). U praksi, ipak, VaR za neki portfelj se izračunava korišćenjem sledeće matrične formule: VaRP = V ∗ C ∗ V T

gde je: VaRp- VaR portfelja, V - vektor vrste VaR-ova za svaku pojedinačnu poziciju, C – matrica korelacije, VT – transponovana matrica V.“ (M.Cvetinović)19



Primer: Marko Marković raspolaže sa tri instrumenta A, B i C sa vrednostima pozicija USD 2.000,00; USD 3.000,00 i USD 1.000,00 respetkivno. Uzmimo da su pojedinačne volatilnosti (%) instrumenata 0,9128; 0,9920 i 1,8498 sa 95% poverenja. Marko želi da zna koja je verovatnoća da gubitak ne bude veći od dobijene VaR. V = {182,56; 297, 61;184,98}



182,56 = USD 2.000 ∗ 0,009128

0, 0404 0, 0912   1   C=  0, 0405 1 0, 0479   0, 0912 0, 479 1  

Primenom gore navdene jednačine dobija se da je VaRp=USD41.00. To znači da Marko može očekivati za svoj portfelj da će gubitak veći od USD 41,00 biti u 5% dana, odnosno u jednom danu od USD 20,00. Uvažavajući iznete kritike na sistem procene tržišnog rizika pomoću parametarskog VaR-a, J.P.Morganov Risk Metrics sistem unapređuje svoju metodologiju, tako da istraživanja idu u pravcu agregacije portfelja tj. direktnog modeliranja prinosa portfelja umesto izračunavanja varijansi i kovarijansi pojedinih hartija od vrednosti, procesa koji je sličan istorijskoj simulaciji.

3.1.2. Istorijska simulacija Istorijska siumlacija je glavni predstavnik neparametarskog pristupa, koji nije baziran na modelu. Ujedno predstavlja najjednostavniju metodu za izračunavanje VaR, zbog čega je široko rasprostranjena. 19 Citirano izračunavanje VaR-a za portfelj na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 63 Upravljanje tržišnim rizikom

67

Inače, istorijska simulacija pri proceni VaR-a ne postavlja pretpostavke o raspodeli prinosa, što jeste karakteristika neparametričnih metoda. Konkretno za izračunavanje VaR-a istorijska simulacija koristi empirijske raspodele koje se dobijaju iz posmatranih podataka. 20 Pretpostavka modela, koja je ujedno i najveća zamerka neparametarskom pristupu, jeste da će budućnost biti veoma slična nedavnoj prošlosti, stoga se pomoću podataka iz nedavne prošlosti može predvideti rizik u bliskoj budućnosti. Ključna komponenta za primenu istorijske simulacije jeste izbor vremenskog horizonta iz prošlosti na osnovu koga će se izračunati VaR za portfelj u budućnosti. Praksa je pokazala, shodno prethodnom stavu, da su istorijske simulacije za merenje tržišnog rizika mnogo pogodnije za tržišta kapitala zemalja u tranziciji od parametarske metode. Prema rezultatima mnogih istraživanja istorijska simulacija daje zadovoljavajuće rezultate (bolje od parametarske VaR). 21 “Izračunavanje VaR-a pomoću istorijske simulacije podrazumeva da se posmatra portfelj sredstava u nekom određenom vremenskom momentu a zatim se re-evaluira portfelj određeni broj puta (tokom vremena), korišćenjem istorije cena instrumenata u portfelju. Re-evaluacija portfelja daje raspodelu profita i gubitaka koji se mogu ispitati radi određivanja VaR-a portfelja sa nekim odabranim nivoom poveranja. Kao što se može pretpostaviti, ovaj pristup postaje veoma računski zahtevan kada neki portfelj sadrži veliki broj proizvoda i kada se koristi neka razumna dužina praćenja istorijskih cena. Postoje nekoliko različitih načina za izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske simulacije. Najjednostavniji način je da se re-evaluira portfelj korišćenjem neke određene istorije cena. Vrednost portfelja se zatim izračunava za svaki dan. Vrednosti portfelja se zatim mogu pretvoriti u procente. VaR se zatim može očitati iz procenta koji odgovara zahtevanom nivou poverenja. Problem sa ovim pristupom je da, kako se vrednosti portfelja menjaju, procentualne promene vrednosti u portfelju više ne ukazuju na polaznu vrednost portfelja. Takođe, tokom neke date istorije (pregled dešavanja), cene sredstava koja sačinjavaju portfelj će se menjati u određenoj vezi jedna sa drugima. Ovo znači da će se sastav portfelja menjati tokom korišćene istorije cena. Re-evalucija portfelja korišćenjem akutelnih cena sredstava neće dati korektan rezultat. Ono što je ovde potrebno je istorija promena vrednosti portfelja zasnovanih na aktuelnom portfelju sa postojećom vrednošću i sastavom portfelja.“(M.Cvetinović)22 20 Empirijski je dokazano da volatilnost u vremenu nije ravnomerna pojava, odnosno nije nezavisna i jednako distribuirana, već se pojavljuje u vremenskim segmentima, tj. razdoblja povećane volatilnosti se grupišu u skupove. Za pretpostavku se uzima stav u teoriji da su prinosi međusobno vremenski nekorelirani tj. da prinos jednog razdoblja ne zavisi o prinosima prethodnih razdoblja, što je u skladu sa teorijom efikasnog tržišta (gde sadašnja cena hartije od vrednosti odražava sve informacije važne za cenu te hartije od vrednosti). 21 U praksi postoje različiti modeli istorijske simulacije, koji se u osnovi mogu podeliti na standardne i ponderisane modele. 22 Citirano izračunavanje VaR-a korišćenjem istorijske siumlacije na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 67

68

Upravljanje rizikom

Pravilan metod izračunavanja VaR-a korišćenjem istorijske simulacije jeste upotrebom istorije procenutalnih promena cena na postojeći (aktuelni) portfelj, realizacijom sledećih koraka: ŠŠ cenu za svaki instrument ili faktor rizika neophodan za reevaluaciju portfelja pronaći iz serije procenutalnih promena, ŠŠ generisati jednu istorijsku seriju promena vrednosti portfelja primenom cenovne promene na portfelj, ŠŠ u procentima sortirati serije promena vrednosti portfelja, ŠŠ promena vrednosti koja odgovara zahtevanom nivou poverenja je VaR portfelja. Kao što je već ranije rečeno u ovom poglavlju, ključna pitanja u pogledu definisanja potrebnih serija istorijskih cena su: koju dužinu trajanja serija cena treba koristiti i šta treba raditi za proizvode za koje ne postoji istorija cena. U praksi, kao što smo već rekli, banke koriste različite dužine istorije cena od trideset dana do nekoliko godina. U slučaju novih proizvoda banke se odlučuju da iskoriste iskustva nekog postojećeg proizvoda sa sličnim karakteristikama, dok se ne oformi adekvatna istorija cena. Pošto se kreira istorija procenutalnih promena cena za svaki činilac portfelja, promene cena se onda mogu koristiti za svaki činilac portfelja radi dobijanja istorije promena vrednosti portfelja. Kalkulacija se svodi na zbir proizvoda (množenja) procentualne promene instrumenta i vrednosti instrumenta za sve dane iz posmatranog perioda i za sve instrumente u portfelju. Formula za promenu vrednosti portfelja, korišćenjem istorijske simulacije, je: V = ∑ i f (δ i , α i )

gde je: V – promena vrednosti portfelja, f – funkcija koja određuje vrednost činioca portfelja [za direktne instrumente do vrednosti činioca se dolazi prostim množenjem cene sa količinom (u broju jedinica tog instrumenta); za ostale proizvode se koristiti neki model vrednovanja]. αi – osetljivost komponente portfelja na faktor rizika i, δi - procentualna promena cene u faktoru rizika i. Pošto je generisana serija promena vrednosti portfelja, može se odrediti i VaR. U prvoj fazi se promene vrednosti portfelja sortiraju u procentima, tako što jedan procenat sadrži 1% promene vrednosti. Bitno je napomenuti da je vrlo važan redosled aktivnosti u smislu da promene vrednosti portfelja moraju prvo biti sortirane, a zatim izražene u procentima. Takođe, istorijska simulacija će težiti da rezultira višim VaR nego parametarska metoda, obzirom da ne polazi od normalne raspodele portfelja.

Upravljanje tržišnim rizikom

69

Uvažavajući sve navedene prednosti istorijske simulacije, možemo konstatovati da je ovaj metod stekao zavidnu popularnost. Međutim, glavni nedostatak istorijske simulacije je što izračunava istorijsku raspodelu frekvencija prinosa portfelja dodeljujući svakom simuliranju istu težinu (ponder), koja iznosi 1/broj opservacija. Pretpostavka ovakvog načina ponderisanja je da su faktori rizika, a time i istorijski simulirani prinosi nezavisno i jedanko distribuirani kroz vreme.

3.1.3. Monte Karlo simulacija Monte Karlo simulacija je nastala kao rezultat odgovora na primedbu istorijskoj simulaciji, da je istorija aktuelnih cena ograničeni skup događaja iz kojih se izvodi VaR. “Monte Karlo simulacija uključuje veštačko generisanje veoma velikog skupa događaja iz kojih se izračunava VaR, što će reći da pokriva širok spektar mogućih vrednosti finansijskih promenljivih, pri čemu se u potpunosti uzimaju u obzir njihove međusobne korelacije. Takođe, metoda koristi iste suštinske pretpostavke o ponašanju tržišta, kao i parametarski pristup tj. da su promene cena stavki instrumenata normalno raspoređene.” (M.Cvetinović) 23 Vrednost VaR-a se izračunava uzimanjem najvećeg gubitka uz određeni nivo verovatnoće. “Matrica varijansi i kovarijansi za faktore rizika se izračunava na isti način kao i kod parametarskog pristupa, ali za razliku od parametarskog pristupa matrica se zatim dekompozira pomoću Cholesky dekompozicije ili Eigen-vrednosti dekompozicije (Marrison). Dekompozicija matrice se vrši da bi se osiguralo da su faktori rizika međusobno koreliralni u svakom scenariju koji se generiše. Proces generisanja scenarija počinje od aktuelnog stanja na tržištu i po koracima se generišu novi scenariji za svaki sldeći dan kako bi se njihovim nelinearnim vrednovanjem dobile moguće vrednosti portfelja za kraj svakog dana.“24 Proizilazi, da Monte Karlo simulacija: ŠŠ koristi nelinearne modele vrednovanja portfelja, ŠŠ može generisati beskonačan broj scenarija i testirati mnogobrojne moguće događaje, ŠŠ podrazumeva duže vreme za izračunavanje VaR (i do 1000 puta duže od parametarske, što jeste nedostatak metode), ŠŠ pretpostavlja da su prinosi normalno ili log-normalno distribuirani, kao što je rečeno u uvodnom delu ovog poglavlja (što jeste nedostatak metode). 23 Citirano o Monte Karlo simulaciji na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 77. Podsećanje: Pretpostavka normalne raspodele je razumna pretpostavka za mnoge instrumente portfelja u stabilnim uslovima poslovanja tržišta. Međutim, postoje instrumenti, na novonastajućim tržištima (emerging markets), kod kojih je ova pretpostavka manje validna. 24 Citiran C. Marrison-ov stav na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 83-84.

70

Upravljanje rizikom

Uvažavajući prethodno izneto na temu Monte Karlo simulacije, možemo konstatovati da se proces generisanja nekog skupa događaja za vrednovanje portfelja najbolje sagledava u dve faze: 1. faza je generisanje skupa normalno raspoređenih cenovnih promena sa korektnom volatilnošću za instrument u portfelju, koja uključuje sledeće korake: ŠŠ generisanje slučajnih brojeva (podrazumeva definisanje opsega unutar koga se generišu slučajni brojevi, između 0 i 1). ŠŠ pretvaranje (slučajnih brojeva) u skup normalno raspoređenih cenovnih promena. Neki standardni skup slučajnih brojeva će se uniformno rasporediti duž odabranog intervala brojeva od 0 do 1. Odabran interval brojeva podrazumeva da su slučajni brojevi tačke na nekoj kumulativnoj normalnoj raspodeli. Potom se skup slučajnih brojeva pretvara u normalno raspoređeni skup slučajnih brojeva primenom inverzne funkcije kumulativne normalne raspodele na svaki slučajan broj. „Inverzna funkcija kumulativne normalne raspodele je široko dostupna u raznim programima i programima za tabelarna izračunavanja, uključujući i Excel. Ona se može oceniti sa tačnošću od četiri decimale korišćenjem Abramowitz i Stegun (1972) formule (za Monte Karlo simulaciju kreće od N(x) i potrebno je naći x): 2 3 za x ≥ 0 : N ( x) = 1 − N ( x) ∗ (a ∗ k + b ∗ k + c ∗ k )

za x〈0 : N ( x) = 1 − N '( x) gde je:

N ( x) – vrednost kumulativne normalne raspodele za x,

N '( x) = (2π )

−1/ 2

k=

∗ ex2/ 2

(standardna normalna raspodela),

1 ; y = 0,33267;a=0,4361836;b = -0,120676; c = 0,9372980 (1 + y ∗ x )

.

Proces opisan u prethodnom delu obično podrazumeva standardnu normalnu raspodelu. Stoga, generisane cenovne promene će imati standardnu devijaciju (volatilnost) jedanku 1. Generisane serije cenovnih promena moraju pokazivati istu volatilnost kao i sredstva koje modeluju. Stoga, generisane cenovne promene moraju biti pomnožene standardnom devijacijom sredstava koja se posmatraju u portfelju.“ (M.Cvetinović)25 Uvažavajući prethodno navedeni aspekt, proces je identičan metodu istorijske simulacije. Stoga je, VaR procentualna promena vrednosti portfelja koja odgovara potrebnom nivou poverenja. VaR izračunat Monte Karlo simulacijom bi trebalo da bude identičan onome izračunatom kovarijantnim pristupom za linearne portfelje. Potencijalni problem, koji može da se javi, je da simulacija ne daje istu vrednost svaki put kada se pokrene. Stoga 25 Citirana inverzna funkcija kumulativne normalne raspodele na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 80 Upravljanje tržišnim rizikom

71

mogući način da se problem prevaziđe odnosno obezbedi neka razumna procena VaR-a, izračunatog iz svakog pokretanja simulacije, je da se koristi veliki broj događaja (kao referentni broj događaja se često uzima 10.000 događaja). Proizilazi da bi rezultate konvergencije trebalo proveravati izvođenjem određenog ponavljana simulacije na tipičnom portfelju (standardna greška veličine 1% se obično uzima kao dovoljno tačna). 2. faza je generisanje koreliranih promena cena instrumenata u portfelju, što se može učiniti korišćenjem sopstvenih vrednosti i stopstvenih vektora (eigenvectors). Korelisane cene u portfelju se podrazumevaju za portfelje sa višestrukim brojem instrumenata. „Korelisane cenovne promene se dobijaju matematičkom tehnikom zasnovanom na sopstvenim vrednostima i sopstvenim vektorima. Proces uključuje sledeće korake: ƒƒ izračunavanje sopstvenih vektora i sopstvenih vrednosti, ƒƒ generisanje korelisanih cenovnih promena za sve instrumente. Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti opisuju ponašanje u smislu kako se cenovne promene neke grupe faktora rizika menjaju usklađeno jedna sa drugom. Sopstveni vektori su osnovne komponente korelacione matrice.“ (M. Cvetinović) „Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti se mogu obezbediti za sve korelacione matrice, pa ipak, neke korelacione matrice će davati negativne sopstvene vrednosti i takve matrice moraju da budu „prečišćene“ pre nego što se mogu koristiti za generisanje serija cenovnih promena. Negativne sopstvene vrednosti ukazuju da je korelaciona matrica manjkava ili neosetljiva. Neosetljive matrice su nastaju usled pogrešnog merenja korelacija.“ (M.Cvetinović) 26 „Neka serija koreliranih slučajnih cenovnih promena se generiše za svako sredstvo, korišćenjem sledeće jednačine:

xk = ∑i

Z

λ i xnorm vkiσ k

gde je:

x k – korelirana slučajna cenovna promena za sredstvo k u portfelju sa normalnom raspodelom i volatilnošću sredstava k,

λi - kvadratni koren sopstvene vrednosti za i-to sredstvo portfelja, xnorm - slučajna cenovna promena iz normalno raspoređenih serija, vki – k-ti element sopstvenog vektora za i-to sredstvo, σ k - volatilnost k-tog sredstva.

26 Citirane korelisane cenovne promene na bazi izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 81

72

Upravljanje rizikom

Generisane korelirane cenovne promene se zatim primenjuju na portfelj sredstava na isti način kao kod istorijske simulacije.“ (M.Cvetinović) Možemo zaključiti da bi „VaR izračunat pomoću Monte Karlo simulacije za neki portfelj koji ne sadrži opcije, trebalo bi da bude identičan sa onim izračunatim sa parametarskim pristupom. Proizilazi da je izračunavanje VaR-a pomoću kovarijantne tehnike dobra provera tačnosti primene Monte Karlo simulacije. Ukoliko dve metode daju različite rezultate za neki portfelj koji ne sadrži opcije onda postoji greška sa primenom jedne ili možda obe metode“. (M.Cvetinović) 27

27 Citirano generisanje korelisanih slučajnih cenovnih promena iz izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 81-82. Upravljanje tržišnim rizikom

73

4.Merenje volatilnosti Postoje različiti načini za kvantifikovanje volatilnosti, pri čemu se svaki od njih ponaša različito i time direktno utiče na VaR model. Najčešći modeli u upotrebi su: 1. Standardna devijacija – meri disperziju raspodele tj. prosečno rastojanje promene cena od srednje vrednost, tj.: σ=

∑ (X − µ ) m

pri čemu je: X – serija cenovnih promena (%), tj. X=x1,x2,...,xn , µ – srednja vrednost serije, n – broj cenovnih promena u seriji, m = n (za celu populaciju) ili m = n − 1 (za uzorak populacije). 2. Prost pokretni prosek – je isti kao metod standardne devijacije s tim što je pretpostavka metoda da je srednja vrednost μ jednaka 0, što je kod mnogih serija cenovnih promena upravo slučaj.” (M.Cvetinović) 28 3. Procentualni metod / istorijska simulacija – je najjednostavniji metod, koji ne uzima u obzir bilo koju jednačinu niti bilo kakvu formu raspodele serije podataka. Serija procentualnih cenovnih promena se prvo sortira, a potom podeli u procentima. Volatilnost se razmatra kao ona cenovna promena koja korespondira traženom nivou poverenja. Pretpostavka ovog modela je da je volatilnost konstantna u vremenu, što znači da model dodeljuje jednake pondere za svakodnevne prinose. 4. BRW model - modeli simulacije ponderisani vremenom – je generalizovan oblik istorijske simulacije.29 Opservacijama prinosa iz bliske prošlosti BRW model dodeljuje relativno visoke pondere koji vremenom eskponencijalno opadaju, a njihova suma iznosi 1.

xt −i −1 = λ xt −i

∑

N

x

i =1 t −i

=1

gde je: xi – ponder u trenutku i, λ – faktor opadanja.

28 Citirana standardna devijacija i prost pokretni prosek iz izvora: Cvetinović, M., cit. delo, str. 85 29 Model gnerealizovane istorijske simulacije je nazvan po tvorcima rada „The best of both worlds: A hybrid approach to calculating Value at Risk“ – Boudoukh, Richardson i Whitelaw, koji pretpostavljaju da su podaci iz bliske prošlosti reprezentativniji za budući rizik portfelja nego vremenski udaljenija posmatranja odnosno zapažanja.

74

Upravljanje rizikom

U slučaju eksponencijalnog ponderisanja eksponencijalnom faktoru opadanja (λ), se dodeljuju „vrednosti između 1 i 0, gde x(1) predstavlja ponder najnovijeg istorijskog prinosa na portfelj. Opservaciji koja prethodi najnovijoj opservaciji biće dodeljen ponder x(2), koji iznosi x(2)=λx(1)x(2) ,i tako do broja n kada važi x(n)=λn-1x(1). Pošto su podacima prinosa dodeljeni ponderi, VaR se izračunava na bazi empirijske raspodele prinosa korigovane za dodeljene pondere. Zatim se VaR, pri određenom nivou verovatnoće, može aproksimirati iz empirijske kumulativne raspodele vremenski ponderisanih prinosa Pt-1,...,Pt-N. Standardni oblik istorijske simulacije predstavlja specijalni slučaj BRW modela kada je faktor opadanja (λ) jednak 1.“ (M.Cvetinović) 30 Međutim, BRW model zbog svoje osnovne pretpostavke vezane za blisku prošlost, brže i bolje reaguje na nagle tržišne promene, u odnosu na standardnu istorijsku simulaciju. Nedostaci BRW modela su: ŠŠ nagle promene na tržištu u kratkim pozicijama portfelja neće rezultirati adekvatnim promenama VaR-a, kao i ŠŠ potpuno zanemarivanje dešavanja sa pozitivnim prinosima. 5. Metoda eskopnencijalno ponderisanih pokretnih proseka (EWMA) – je model kondicionalne varijanse prinosa, koji „snažnije naglašava novije opservacije korišćenjem eksponencijalno ponderisanih pokretnih proseka ostvarenih prinosa i njihovih varijansi“ (M.Cvetinović).31 U zavisnosti od vremena nastanka opservacije EWMA pristup im dodeljuje različite težine. Obzirom da se težine opservacija eksponencijalno smanjuju, najnovije (adekvatne i pravovremene) informacije dobijaju mnog veću težinu od starijih. Volatilnost odnosno standardna devijacija portfelja, se prema formuli EWMA modelu izračunava na sledeći način:

σ t = λσ t2−1 + (1 − λ )(xt −1 − µ )

2



t −1

gde je:

σ t = (1 − λ ) ∑ λ

t − s −1

s =t − k

ili

(xs − µ )

2

xs – prinos u trenutku (s), µ – prosečni dnevni prinos, najčešće je jednak nuli,

σ t2−1 – varijansa portfelja iz razdoblja t-1, dobijena metodom EWMA,

λ – faktor opadanja, koji određuje stopu po kojoj opada važnost varijanse prinosa, kako se udaljava u prošlost.

30 Citirano o BRW modelu iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 87-88. Risk metrics sistem je prihvatio BRW metodu u svom parametarskom modelu. 31 Citirano o EWMA modelu iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 89. Upravljanje tržišnim rizikom

75

Obzirom da suma pondera konvergira ka jedan, dovoljno je koristiti skupove od stotinak opservacija za izračunavanje volatilnosti primenom EWMA modela. Svrha EWMA modela je da obuhvati kratkoročna kretanja u volatilnosti prinosa. Proizilazi iz formule da je eksponencijalno ponderisani prosek svakog dana kombinacija dva bazična elementa: ŠŠ prognoze varijanse prethodnog dana kojoj se dodeljuje težina λ. Trebalo bi imati u vidu da što je niža vrednost faktora λ, brže će se smanjivati uticaj prošlih opservacija i više će se pažnje poklanjati aktuelnim prinosima na tržištu. ŠŠ ponderisanog prinosa prethodnog dana, kojem se dodeljuje težina (1-λ). 6. GARCH – je model merenja promene kondicionalne varijanse (generalizovani autoregresivni kondicionalni heteroskedastični model). „Heteroskedastičnost se može zapaziti u vremenskim serijama u kojima je vidljivo agregiranje volatilnosti odnosno menjaju se razdoblja visoke i niske volatilnosti. GARCH (p,q) modeli se zasnivaju na pretpostavci da se na bazi prinosa (p) i volatilnosti (q) iz prethodnih razdoblja može prognozirati buduća volatilnost. Pri tome je posmatrano p prethodnih prinosa i q prethodnih vloatilnosti. Tako se predviđanje varijanse sledećeg razdoblja, bazirano na opservacijama prinosa i volatilnosti prethodnog perioda, pomoću GARCH (1,1) odvija se na sledeći način:

σ t2+1 = ω + αε t2 + βσ t2t −1 α + β ≤1 gde su: α, β, ω– konstante

σ t2+1 – varijansa sledećeg razdoblja

ω – srednja vrednost prinosa ε t – rezidual (neočekivani deo prinosa) u vremenskom trenutku (t) σ t2t −1 – GARCH procesom predviđena varijansa za momenat (t) na osnovu informacija iz momenta (t-1). “ (M.Cvetinović) 32

Osnovni GARCH model je zbog dobrih rezultata prognoziranja buduće volatilnosti postao veoma popularan, pa je zato doživeo dosta izmena, tako da se danas upotrebljava više desetina različitih oblika GARCH modela, kao što su EGARCH, AGARCH, IGARCH, GJR GARCH, itd. Možemo zaključiti da EWMA i GARCH modeli kvantifikuju sadašnju varijansu prinosa kao funkciju prethodne varijanse i prethodnih kvadriranih prinosa. 32 Citirano o GARCH iz knjige: Cvetinović, M., cit. delo, str. 90-91. Prvi ARCH model (autoregresivna kondicionalna heteroskedastičnost) postavio je Robert F.Engle 1982. godine, a kasnije je model uopštio i usavršio Tim Bollerslev 1986. godine. Opširnije o heteroskedastičnosti pogledati izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 861-868.

76

Upravljanje rizikom

5.Merenje koreliranosti Korelacija označava stepen diversifikacije portfelja i označava se putem koeficijenta korelacije. Izuzetno je važno da se cenovne promene dva instrumenta posmatraju u isto vreme da bi se dobila logična korelacija cenovne promene dva instrumenta. Vremenska greška može predstavljati ozbiljan problem kod portfelja većih obima, koji se najčešće rešava izračunavanjem korelacije zasnovane na cenovnim promenama u periodu od pet radnih dana. Postoje različiti načini izračunavanja korelacije, međutim, mi ćemo se zadržati na metodama koje pretpostavljaju linearni odnos između dva instrumenta. Bazična jednačina za korelaciju dva instrumenta (i) i (j) je:

ρi , j =

Covi , j σ iσ j

gde su σiσj volatilnost instrumenata (i) i (j) respektivno. Matematička kovarijansa se izračunava sledećom formulom:

Covi , j =

1 N ∑ (X i − X )(Yi − Y ) n i =1 

gde XI i YI predstavljaju cenovne promene instrumenata (i) i (j), a ( X ) i ( Y ) njihove očekivane vrednosti respektivno. J.P.Morgan koristi za korelaciju meru eksponencijalnih pondera, koja se izračunava na sledeći način:

Covi , j = X

n

(1 − λ )∑ λ t X T YT t =1

Y

gde su T i T procentualne cenovne promene na dan t za instrumente (i) i (j). Bitno je naglasiti da su srednje vrednosti raspodele instrumenata (i) i (j) nula. Na kraju možemo zaključiti da se VaR izračunava iz pozicija, korelacija i volatilnosti instrumenata koji sačinjavaju portfelj. Njihova kvantifikovanja su podložna statistički procenjenim greškama, koje, zajedno sa pretpostavkom normalnosti, potencijalno donese greške u izračunavanju VaR-a. Povratnim testiranjem tzv. back testing-om se meri tačnost VaR-a, što znači da model VaR-a može biti prihvaćen ili odbačen. 33

33 Opširnije o povratnom testiranju pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision: „Supervisory framework for the use of backtesting in conjuction with the internal models approach to market risk requirements“, 1996. Upravljanje tržišnim rizikom

77

6. Upravljanje tržišnim rizikom sa VaR metodom Cilj upravljanja rizikom je da se privredni subjekt zaštiti od potencijalnih gubitaka. Tolerancija rizika tzv.risk apetite privrednog subjekta je njegova spremnost da uđe u rizik (odnosno da prihvati novčani gubitak po konkretnom instrumentu odnosno proizvodu), kao i infrastruktura za limitiranje rizika. 34 Tolerancija rizika banke je količina novca koju je spremna da izgubi po vrsti instrumenta (proizvoda) odnosno ukupno po rizičnim poslovima kako na nivou organizacionog dela tako i na nivou banke. Imajući u vidu da menadžment banaka želi da uveća profit, ali ne po svaku cenu, postoji limitirani iznosa rizika koji je banka spremna da prihvati (o čemu je bilo reči u prvom delu knjige). Trebalo bi imati u vidu da VaR sa 95% poverenja predstavlja iznos koji je banka spremna da izgubi na dnevnoj osnovi. Takođe, VaR sa 99% poverenja je gubitak koji može biti izgubljen u toku lošeg meseca baziran na targetiranom godišnjem prihodu. Gubitak koji je banka spremna da izgubi zauvek je “ekstremna tolerancija”, identifikovana na bazi stres testova odnosno testova ekstremnih događaja.35 Risk menadžer bi trebalo na osnovu limit VaR-a i testova ekstremnih događaja, da definiše limite koji bi zaštitili banku od gubitaka većih od postavljenih nivoa tolerancije rizika banke.

7. Dosadašnja iskustva u primeni VaR metode u svetu Osnovna svrha implementiranja VaR metode je bila kvantifikacija tržišnog rizika, koji je prvi identifikovan u poslovanju finansijskih institucija – pre svega banaka. Negativna strana fokusiranja samo na jednu vrstu rizika je u tome što su privredni subjekti počeli da sele svoje investicije iz područja tržišnog rizika u druga područja kojima je mnogo teže upravljati. 34 Bazelski komitet je ustanovio prihvatljive vrednosti VaR-a odnosno nivoe poverenja za gubitke na dnevnoj odnosno mesečnoj osnovi za banke. Opširnije o toleranciji rizika videti u knjigama: „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 30-31 i Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update 1988., str. 44-45. 35 Opširnije o stres testu videti u knjigama: OeNB&FMAA, cit.delo, str. 67, Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 46-47 i Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str. 89.

78

Upravljanje rizikom

VaR metodologija je, kao što je već rečeno, prvenstveno bila razvijena za upravljanje tržišnim rizikom. Međutm, Bazelski komitet je proširio primenu na integrisani pristup vrednovanja tržišnog rizika, kreditnog rizika i operativnog rizika u poslovanju banke. Bitno je naglasiti da je VaR potrebno uvek nadopuniti kontrolama i postavljanjem limita, kako bi rezultati bili adekvatni. 36 VaR je uzet kao osnov za Bazelski sporazum, čija je uloga jačanje stabilnosti međunarodnog bankarskog sistema putem utvrđivanja minimalnih standarda za izračunavanje garantnog kapitala i postavljanjem jednakih pravila za sve učesnike na finansijskim tržištima. Uvažavajući sve izneto u prethodnim poglavljima knjige, možemo zaključiti da dobar savremeni menadžer za upravljanje rizikom mora posedovati vrhunsko znanje o finansijskim tržištima i proizvodima (instrumentima), vrednovanju hartija od vrednosti, računovodstvu, statistici i matematici. Implementacija VaR metode je uticala da viši menadžment postane svesniji odnosa između ostvarenih rezultata i preuzetog rizika, zahvaljujući svojoj jednostavnosti i konzistentnosti u kvantifikovanju rizika različitih pozicija i faktora rizika. VaR uzima u obzir koeficijente korelacije između različitih faktora rizika i omogućuje upoređivanje instrumenata koji do primene VaR nisu bili uporedivi. Takođe, se VaR može koristiti za postavljanje sveukupnog profila rizika konkretnog privrednog subjekta. Možemo konstatovati da VaR nudi konzistentan i integralni pristup upravljanju tržišnim rizikom, što vodi ka celokupnom boljem i sigurnijem poslovanju. VaR metoda ima i određene nedostatke, kao što su: ŠŠ preuzete pretpostavke iz fizike i matematike za sam VaR, koje su direktno primenjene na finansije, ne uzimajući u obzir važne osobine društvenih sistema. ŠŠ previše neprecizna, obzirom da različiti VaR modeli daju veoma različite procene rizika, koristeći iste podatke. ŠŠ intencije brokera da traže prilike za investiranje u instrumente koji prikazuju mali iznos VaR-a u odnosu na stvarni rizik. Time će doći do transfera većih iznosa novca u rizičniju imovinu, a o kojoj VaR modeli ne daju pravu predstavu rizika. ŠŠ nezadovoljavanje sub-aditivnosti, odnosno može se desiti da iznos VaR-a ukupnih pozicija portfelja ne bude veći od sume VaR-a samostalnih pozicija koje čine portfelj.

36 Trebalo bi imati u vidu da VaR sve više koriste i značajne nefinansijske institucije, kako bi upravljale rizikom u svom poslovanju. Upravljanje tržišnim rizikom

79

8. Bazelski sporazum

Bazelski komitet je osnovan krajem 1974. godine od strane guvernera centralnih banaka zemalja članica G-10, na lokaciji Banke za međunarodno poravnanje. Komitet se sastaje redovno četiri puta godišnje. Članovi Komiteta su predstavnici Belgije, Kanade, Nemačke, Italije, Japana, Luksemburga, Holandije, Španije, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. 37 Funkcija Bazelskog komiteta je da formuliše opšte standarde i smernice supervizije, i predlaže primere najbolje bankarske prakse u očekivanju da će zakonodavni organi u pojedinačnim zemljama preuzeti mere za njihovu implementaciju tako da najbolje odgovaraju specifičnostima domicilnog sistema. Na ovaj način, Komitet podstiče da sve zemlje članice poštuju opšte principe i standarde poslovanja bez direktnog pokušaja harmonizacije tehnika koje koriste nadzorni organi. Tek nakon usvajanja u nacionalnim zakonodavstvima, preporuke Bazelskog komiteta postaju obavezujuće i pravosnažne za zemlje koje su odlučile da ih implementiraju.38 Bazelski komitet izveštava guvernere centralnih banaka zemlja članica G-10 i od njih dobija saglasnost u vezi sa svojim incijativama. Takođe, odluke koje donosi Komitet predstavljaju obavezivanje i mnogih drugih država van okvira zemalja G-10, s obzirom da se u njemu nalaze i predstavnici drugih država. Ove odluke se odnose na različite finansijske oblasti, s tim što se jedna od najvažnijih oblasti odnosi na usaglašavanje razlika koje postoje u međunarodnim okvirima supervizije s ciljem da se ostvari primena dva osnovna principa: da ni jedna međunarodno aktivna banka ne može da izbegne superviziju; i da proces nadzora bude adekvatan. 1988. godine Komitet je odlučio da uvede sistem za merenje adekvatnosti kapitala, popularan kao Bazelski sporazum. Do 1992. godine, ovaj sistem je omogućio implementaciju okvira za merenje kreditnog rizika pri čemu je minimalni standard kapitalne adekvatnosti 8%. Od 1998. godine primena Bazela I ostvarena je u svim zemljama u kojima posluju međunarodno aktivne banke (preko 100 zemalja). 1996. godine Komitet je objavio dodatak na Sporazum o kapitalu iz 1998. godine koji, pored kreditnog rizika, svoj fokus proširuje i na kapitalne zahteve koji pokrivaju izloženost banke tržišnom riziku. U junu 1999. godine Komitet je objavio predlog novog revidiranog Sporazuma o kapitalu koji bi trebalo da zameni onaj iz 1998. godine. Na osnovu iscrpne saradnje sa bankama i drugim finansijskim institucijama, 26. juna 2004. godine Komitet je objavio novi sporazum o kapitalu, poznat kao Bazel II. 37 Opširnije o nastanku Bazelskog komiteta pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.1-6. 38 Nacionalni regulator za bankarsko poslovanje u našoj zemlji je prvo Narodna banka Srbije, zatim Ministarstvo finansija i druga relevantna ministarstva u Republici Srbiji.

80

Upravljanje rizikom

8.1. Karakteristike Bazela II Revidiran sporazum o kapitalu, opšte prihvaćen i poznat kao Bazel II, je zvanično usvojen 26. juna 2004. godine od strane članova Komiteta. Cilj je da se Bazel II prihvati u nacionalnim zakonodavstvima do kraja 2006. godine, do kada se planira i paralelna primena postojećeg i novog sporazuma o kapitalu. Takođe, je plan da se od kraja 2007. godine implementiraju najnapredniji pristupi za merenje potrebnog nivoa kapitala. Ovaj dokument predstavlja novi set standarda za utvrđivanje minimalne kapitalne adekvatnosti za banke.39 Opšte je prihvaćeno da sva zakonodavstva zahtevaju od finansijskih institucija da održavaju minimalni nivo kapitala, pri čemu je osnovna funkcija tog kapitala da služi kao osnov za dalji rast i razvoj, i kao odbrana u slučaju nastanka neočekivanih gubitaka. Banke sa adekvatnim nivoom kapitala i dobrim menadžmentom imaju mogućnost da u svim fazama ekonomskog ciklusa, uključujući i periode sa negativnim trendom, podnose gubitke i kreditiraju privredne subjekte. Iz ovoga proizilazi da održavanje adekvatnog nivoa kapitala promoviše opštu sigurnost u bankarski sistem. Glavni tehnički problem i za banke i za nadzorne organe je utvrđivanje prave mere kapitala koja je potrebna za pokriće neočekivanih gubitaka. Ukoliko banka održava veoma nizak nivo kapitala moguće je da neće uspeti da amortizuje visok nivo gubitka. Izuzetno nizak iznos kapitala povećava rizik od bankrotstva što s druge strane, utiče na rizičnost depozita koji se drže kod banke. Ukoliko, pak banka ima izuzento visok nivo kapitala može se desiti da ne može da ostvari maksimalnu efikanost upotrebe sredstava koje poseduje, što može direktno uticati i na kreditnu sposobnost banke. Uvažavajući navedene razloge, Bazelski komitet je 1988. godine definisao prvi sporazum o kapitalu koji je predstavljao veoma jednostavan standard primenljiv u mnogim bankama i mnogim zakonodavstvima. Ovaj standard je zahtevao od banaka da svoje plasmane svrstaju u široke klase koje će obuhvatiti slične vrste korisnika kredita. Tako su se, na primer, plasmani preduzećima svrstavali u istu klasu za koju je potrebno izdvojiti određeni nivo kapitala, bez obzira na moguće razlike u bonitetu i stepenu rizičnosti koju ima pojedinačni klijent (privredni subjekt). Razvojem tehnologije, metodologija za upravljanje rizikom i samih finansijskih tržišta, sporazum o kapitalu iz 1988. godine postao je manje svrsishodan za mnoge banke, pre svega iz razloga što nije omogućavao diferenciranje finansijskih institucija i stepen njihove rizičnosti. Naime, mnoge vodeće banke razvile su značajno naprednije tehnike kontrole i upravljanja pre svega kroz unapređenje internih procesa i primenu najnaprednijih tehnika za merenje rizika i sofisticiranih metoda za upravljanje rizikom. Nadzroni organi u mnogim državama i razvijene bankarske institucije došle su do zaključka da su statična pravila koje predviđa Bazel I neodrživa u odnosu na savremene tokove na finansijskim tržištima pre svega iz razloga što ne reflektuju karakteristike poslovanja pojedinačnih banaka. 39 Republika Srbija bi trebalo početkom 2011. godine da implementira Bazel II. Upravljanje tržišnim rizikom

81

Osnovna razlika između prvobitnog i revidiranog sporazuma o kapitalu odnosi se na činjenicu da Bazel II izračunava kapitalnu adekvatnost tako što reflektuje konkretne rizike karakteristične za pojedinu banku, a istovremeno daje inicijativu za poboljšanje procesa upravljanja rizikom. Bazel II predstavlja nadogradnju na sporazum iz 1988. godine u toliko što preuzima osnovu infrastrukturu za izračunavanje nivoa potrebnog kapitala, ali tako što povećava osetljivost na rizike kojima je banka izložena. Ovo se prvenstveno postiže kroz bliže usaglašavanje kapitalnih zahteva sa rizikom od gubitaka po pojedinačnom plasmanu i kroz uvođenje novog zahteva za izdvajanjem kapitala za izloženost riziku koji je prouzrokovan nedostacima u svakodnevnim operacijama banke (operativni rizik). Pored ovoga, osnovna novina Bazela II odnosi se na uvođenje novih aktivnosti koje se nadovezuju na zahtev za minimalnim nivoom kapitala a to su: funkcija nadzora (supervizije) i tržišne discipline, kojima se podstiče unapređenje upravljanja rizikom. Možemo zaključiti da je osnovni razlog za uvođenje novog sporazuma o kapitalu u potrebi za većom fleksibilnošću i osetljivošću na rizik, dok se suštinske razlike između starog i novog sporazuma mogu sumirati u formi tabele 8.1. Takođe, proizilazi da su primenom Bazela II ostala nerešena sledeća pitanja: ŠŠ u potpunosti nije definisana tehnologija merenja rizika, ŠŠ složeno pitanje rizika kupovine hartija od vrednosti koje se odmah priključuju postojećem portfelju je prisutno, ŠŠ kako posmatrati poslovni ciklusu pojedinačne banke i njegove uticaje na zahteve u pogledu adekvatnosti kapitala, ŠŠ kompetencije kontrole, odnosno kompetencija nadzornih institucija. 40

40 Trebalo bi imati u vidu da implementacija Bazela II podrazumeva da i banke i regulatorna tela moraju da poseduju ne samo formalnu, zakonsku nego i profesionalnu kompetenciju. Za to će im biti potrene nove generacije bankara s visokim i specijalizovanim znanjima i kvalifikacijama iz matematike i statistike, kao i kreativnim sposobnostima da ih primenjuju. Uvođenje profesionalnih licenci iz menadžmenta rizika kao što su Professional Risk Manager (PRM) licenca koju izdaje Professsional Risk Managers International Association (PRMIA) i Financial Risk Manager (FRM) koju izdaje Global Association of Risk Managers (GARP) – jedan je od pravaca standardizovanja znanja neophodnih za naredni period. Drugi pravac aktivnosti jeste reforma obrazovnih programa u okviru matematičkih i ekonomskih studija, uključujući tu i razvoj studija iz kvantitativnih finansija i menadžmenta rizika.

82

Upravljanje rizikom

Tabela br. 8.1. Razlike između starog i novog Sporazuma o kapitalu Bazel I

Bazel II

Fokus na jedinstvenoj meri rizika

Naglasak na internim metodama pojedinačne banke, supervizija nadzornih organa i tržišna disciplina

Univerzalan pristup: jedna mera za sve

Fleksibilnost, mogućnost izbora metodologija i inicijativa za usavršavanje procesa upravljanja rizikom

Opšta struktura

Veća osetljivost na rizik

Novi Bazelski sporazum obuhvata tri međusobno povezana stuba, koji zajedno treba da doprinesu povećanju sveopšte stabilnosti i sigurnosti finansijskih sistema. Pri tome prvi stub ima zadatak da značajno poboljša metodologiju za utvrđivanje minimalne adekvatnosti kapitala, dok drugi i treći stub predstavljaju inovacije u procesu supervizije rada banaka: ŠŠ Stub 1: Zahtev za minimalnim iznosom kapitala, koji uključuje kreditni, tržišni i operativni rizik, ŠŠ Stub 2: Proces supervizijskog pregleda, koji postavlja okvire za nadzornu funkciju bankarskog sistema, ŠŠ Stub 3: Tržišna disciplina, koja predstavlja okvir za javno publikovanje poslovnih podataka banaka. Iako mnogo kompleksniji i zahtevniji sa aspekta implementacije, troškova i primene savremenih znanja, novi Bazelski sporazum pruža bankama mogućnost da značajno unaprede sigurnost, stabilnost i efikasnost svog poslovanja, ukoliko poseduju sigurnije i preciznije metode za merenje rizika.

Upravljanje tržišnim rizikom

83

8.2. Tri stuba Bazela II Oblasti primene Bazela II ili popularno nazvano tri stuba Bazela II, kao što smo rekli u prethodnom delu, su:41 1. Zahtev za minimalnim iznosom kapitala, 2. Proces suprevizijskog pregleda, 3. Tržišna disciplina. Slika 8.3. Tri stuba Bazela II

Oblast primene Bazelskih sporazuma podrazumeva postojanje odgovarajućih baza podataka kod poslovne banke, kao i korišćenje adekvatnog softvera koji omogućava automatizovano poslovanje banke i pripremanje odgovarajućih izveštaja vezanih za poslovanje i upravljanje rizikom banke.

8.2.1. Prvi stub Bazelskog sporazuma Zahtev za minimalnim iznosom kapitala Prvi stub novog Bazelskog sporazuma definiše načine za utvrđivanje minimalnog iznosa kapitala tako što svakoj pojedinačnoj banci daje mogućnost da taj iznos prilagodi stvarnom nivou rizika od ekonomskih gubitaka kojem je banka izložena.42 41 Opširnije o tri stuba Bazela II pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.7-11. 42 Opširnije o prvom stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004, str.12-157.

84

Upravljanje rizikom

Novi okvir zadržava sadašnju definiciju kapitala i racio za izračunavanje minimalnog iznosa kapitala, u kojem se u odnos stavljaju ukupan kapital banke i mera rizika kojima je banka izložena, ne sme biti manji od 8%. Osnovna razlika između novog i starog okvira se upravo odnosi na meru rizika, koja se naziva rizikom ponderisana aktiva i koja kod postojećeg okvira prepoznaje samo kreditni i tržišni rizik, dok novi okvir prepoznaje i posebno analizira i operativni rizik. Pored ovoga, stub 1 novog Bazelskog sporazuma uvodi i mnogo kompleksniji način tretmana kreditnog rizika, što takođe važi i za operativni rizik. Tretman tržišnog rizika ostaje nepromenjen. Adekvatnost kapitala se izračunava na sledeći način: Ukupni kapital Rizikom ponderisana aktiva za kreditni rizik + kapitalni zahtev za tržišni rizik + operativni rizik

=

Koeficijent adekvatnosti kapitala

što predstavlja meru kapitala koji se mora alocirati za kreditni, tržišni i operativni rizik. Tabelom 8.2.1. je dat paralelni prikaz izračunavanja racia adekvatnosti kapitala po Bazelu I i Bazelu II. Tabela 8.2 Paralelni prikaz izračunavanje racia adekvatnosti kapitala po Bazelu I i Bazelu II Racio adekvatnosti kapitala (min 8%) = ukupan kapital banke Bazel I i Bazel II

rizikom ponderisana aktiva Bazel I: Kreditni rizik + Tržišni rizik

Bazel II: Kompleksiniji tretman kreditnog rizika + Tržišni rizik + Operativni rizik

Uvažavajući prethodno navedeno, možemo zaključiti da je dovoljnost kapitala iznos kapitala koji zahteva zakonodavac za posao koji banka obavlja ili namerava da obavlja. Može imati različite oblike. U praksi će zakonodavac odrediti zahtevani minimum kapitala za banke i rizične pondere.

Upravljanje tržišnim rizikom

85

Bazel II predviđa tri osnovna modela kvantifikacije izloženosti riziku (banke) u okviru kapitalne adekvatnosti (koji se razlikuju po svojoj osetljivosti na rizik i nivou sofisticiranosti), a to su: ŠŠ Pristup baznog indikatora (BIA – Basic Indicator Approach), ŠŠ Standardizovani pristup (TSA – The Standardized Approach) – osnovni i alternativni, ŠŠ Napredni pristup merenja (AMA – Advanced Measurement Approach) – osnovni (interno merenje, model distribucije gubitka) i napredni pristup (scoreboard metod). Tabela.8.3. Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnosti banke Pristupi izračunavanja kapitalne adekvatnosti Kreditni rizik

Tržišni rizik

Operativni rizik

Standardizovani pristup /TSA/

Standardizovani pristup /TSA/

Pristup osnovnog indikatora /BIA/

Osnovni pristup zasnovan na internom merenju (FIRB) /AMA/

Pristup internih modela /AMA/

Standardizovani pristup /TSA/

Napredni pristup zasnovan na internom merenju (AIRB) /AMA/

Napredni pristup merenja zasnovan na internom merenju /AMA/

Izbor metode za merenje svakog pojedinačnog rizika zavisi od stepena razvoja banke i infrastrukture finansijskog okruženja u kome banka posluje. 8.2.1.1. Kreditni rizik Postoje tri osnovna pristupa merenju kreditnog rizika: 1. Standardizovani pristup, 2. Osnovni pristup zasnovan na internom merenju, 3. Napredni pristup zasnovan na internom merenju, pri čemu poslednja dva pristupa zasnovana na internim sistemima procene, odnosno merenja osnovnih faktora rizika.

86

Upravljanje rizikom

Standardizovani pristup Standardizovani pristup predstavlja najjednostavniji pristup, koji je konceptualno isti kao i postojeći okvir iz 1988. godine, ali omogućava veću osetljivost na rizik. U okvir ovog pristupa, banka je obavezna da podeli sve svoje plasmane u određene kategorije zajmoprimaca, koje su definisane od strane Komiteta (država, banka, privreda, stanovništvo, itd.), a u skladu sa jasnim karakteristikama konkretnog plasmana. Za svaku kategoriju plasmana se primenjuje propisani ponder rizika, dok zbir tih proizvoda daje ukupan iznos aktive ponderisane rizikom. Bazel II, za razliku od postojećeg okvira, daje mogućnost da se za jednu kategoriju plasmana/zajmoprimca primeni više propisanih pondera, koji se utvrđuju na osnovu klasifikacije klijenta od strane nezavisnih rejting agencija, koje moraju da zadovolje veoma stroge kriterijume kako bi mogle da posluju. To zapravo znači da se, na primer, umesto fiksnog pondera 100% za sve plasmane preduzećima, mogu primenjivati ponderi 20%, 50%, 100% i 150% u zavisnosti od klasifikacije priznatih eksternih rejting agencija. Proizilazi da je moguće izdvojiti 1,6%, 4%, 8% ili 12% kapitala za različite plasmane preduzećima umesto da se za sve korporativne plasmane formira kapitalno rezervisanje u iznosu od 8% od vrednosti plasmana u korišćenju. Važna inovacija u odnosu na okvir iz 1988. godine se vezuje za specifičan tretman plasmana stanovništvu, koji generalno podrazumevaju niže iznose pondera, kao i mogućnost da se mala i srednja preduzeća prepoznaju kao plasman stanovništvu pod uslovom da su ispunjeni strogi kriterijumi koje postavljaju kontrolni organi. Stoga, ovo znači mogućnost za niži iznos kapitalnog izdvajanja i veću osetljivost na karakteristike rizičnog profila banke. Takođe, standardizovani pristup merenja kreditnog rizika prihvata i proširenu listu prihvatljivih kolaterala kojima se umanjuje nivo kredinog rizika tzv. credit risk mitigants, i definiše različite mogućnosti za određivanje stepena smanjenja u zavisnosti od tržišne vrednosti prihvaćenog instrumenta obezbeđenja. Pristup zasnovan na internom merenju Jedan od najnovijih aspekata novog sporazuma o kapitalu odnosi se upravo na merenje kreditnog rizika zasnovanog na internoj klasifikaciji klijenata i obuhvata dve osnovne varjante: osnovnu i naprednu. Za razliku od standardizovanog pristupa, bančine interne procene ključnih faktora rizika predstavljaju osnovni input za izračunavanje kapitalnog izdvajanja. Upravo iz ovog razloga, moguće je utvrditi onu meru kapitala koja najviše odgovara nivou kreditnog rizika kojem je banka izložena. Ipak, ovaj pristup ne dozvoljava bankama da samostalno procenjuju sve elemente koji su potrebni za izračunavanje kapitalne adekvatnosti. Nasuprot, ponderi rizika i sam iznos zahtevanog kapitala utvrđuju se kombinacijom kvantitaUpravljanje tržišnim rizikom

87

tivnih inputa koje obezbeđuje banka i formula koja definiše Komitet. Upravo te formule se baziraju na modernim tehnikama upravljanja rizikom koje uključuju statističke, a samim tim, i kvantitativne procene rizika. U okviru ovog pristupa, banke su obavezne da, pored definisanja ključnih faktora rizika, klasifikuju svoje polasmane u šest osnovnih kategorija aktive, pri čemu svaka ima različite karakteristike kreditnog rizika, odnosno kod kojih je rizik gubitka različit. Ukratko, ovo znači, da banke samostalno vrše klasifikaciju svojih klijenata, odnosno određuju njihov bonitet, u skladu sa internim metodama koje su razvijene za svaku pojedinačnu vrstu plasmana. Rezultat klasifikacije prevodi se u procenu iznosa potencijalnog budućeg gubitka koji služi kao osnova za izračunavanje minimalnog nivoa kapitala potrebnog za pokrivanje tog gubitka. Drugim rečima za svaki od plasmana, u zavisnosti od kategorije aktive kojoj pripada, moraju se definisati četiri ključna faktora rizika: 1. Verovatnoća neispunjenja obaveza klijenta (Probability of Default) – PD, kojim se meri verovatnoća da klijent neće biti u mogućnosti da izvrši otplatu svojih dugovanja. 2. Gubitak nastao usled nemogućnosti klijenta da izvršava svoje obaveze (Loss Given Default) – LGD, kojim se meri deo plasmana koji će predstavljati gubitak u slučaju da klijent ne može da izvršava sveoje obaveze. 3. Iznos plasmana u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze (Exposure at Default) – EAD, koji kod kreditnih linija meri iznos plasmana koji će najverovatnije biti povučen u trenutku kada klijent ne može da izvršava svoje obaveze. 43 4. Ročnost (Maturity) – M, kojom se meri preostala ekonomska ročnost plasmana. S obzirom da se ovaj pristup merenja kreditnog rizika u potpunosti zasniva na internim procesima procene, neophodno je da se obezbedi konzistentnost i uporedivost među bankama koje koriste ovaj metod. Iz tog razloga, Komitet je definisao minimalne kvalifikacione kriterijume koje svaka banka mora da ispuni pre nego što joj se dozvoli da koristi ovaj metod izračunavanja kapitalne adekvatnosti za kreditni rizik. Ispunjavanjem minimalnih kvalifikacionih kriterijuma, banka je obezbedila razumljivost i integritet svojih internih procesa za procenu kreditnog rizika.

43 Podsećanje: “Default klijent” znači klijent koji ne ispunjava obaveze na vreme. Definicija “default”-a uključuje sledeće: banka smatra da je malo verovatno da će dužnik u potpunosti izmiriti obavezu prema njoj; dužnik je u docnji duže od 90 dana po osnovu bilo kog potraživanja prema banci; stečaj dužnika; značajno pogoršanje kreditne sposobnosti dužnika koje može prouzrokovati da dužnik ne može da izmiri svoje obaveze (glavnica, kamata, naknada) u potpunosti; restrukturiranje duga, potpuni ili delimični otpis potraživanja ili izdvajanje tzv. account - specific provisions (spcijalnih rezervacija po računu); za preduzeća default se mora primeniti na nivou svih potraživanja (čak i onih koja nisu dospela); za stanovništvo moguće je primeni default na nivou proizvoda.

88

Upravljanje rizikom

A) Izloženost prema preduzećima, bankama i državnim institucijama U okviru kategorija plasmana preduzećima, bankama i državnim institucijama, osnovna razlika između osnovnog i naprednog pristupa merenja kreditnog rizika sastoji se u vrsti faktora rizika koje kao inpute za izračunavanje kapitalne adekvatnosti samostalno precenjuje banka i onih čije vrednosti određuju nadzorni bankarski organi. Pregled je dat u formi tabele. 8.2.1.1.2. Tabela 8.4. Faktori koji određuju kapitalni zahtev za konkretan plasman Kategorije plasmana/ faktori rizika

Preduzeća, banke i državne institucije Osnovni

Napredni

PD

Banka

Banka

LGD

Propisane vrednosti

Banka

EAD

Propisane vrednosti

Banka

M

Propisane vrednosti ili u skladu sa nacionalnom regulativom (banka)

Banka, na osnovu sopstvenih procena

Specijalizovano kreditiranje Osnovni / Napredni

Obezbeđuje banka samo u slučaju da može da zadovolji stroge kriterijume ili u jednu od 5 kategorija kvaliteta koje je definisao Komitet

Veoma važan element metoda zasnovanog na internom merenju odnosi se na tretman kolaterala koji umanjuju nivo kreditnog rizika određenog plasmana. Sam po sebi, metod internog merenja, odnosno faktor rizika LGD, pruža veliku fleksibilnost u proceni vrednosti kolaterala ili drugih instrumenata umanjenja kreditnog rizika. Tako, kod osnovnog pristupa, propisane vrednosti LGD-a reflektuju prisustvo određenih prihvaljivih instrumenata smanjenja kreditnog rizika. Napredni pristup ima još veću fleksibilnost u proceni vrednosti različitih vrsta kolaterala kojima se umanjuje nivo kreditnog rizika. Pored redovnog korporativnog kreditiranja, Bazel II prepoznaje i posebnu kategoriju aktive koju naziva specijalizovano kreditiranje, koje predstavlja vrstu projektnog finansiranja kod koga je mogućnost otplate u potpunosti zavisna od performansi koje taj projekat može da ostvari ili od mogućnosti realizacije instrumenta obezbeđenja. Izračunavanje kapitalne adekvantosti za ovu vrstu plasmana moguće je izvršiti u skladu sa metodom internog merenja, ukoliko je banka u mogućnosti da zadovolji stroge kriterijume za primenu ovog pristupa, ili klasifikacijom plasmana u jednu od pet kategorija kvaliteta koje je definisao Komitet.

Upravljanje tržišnim rizikom

89

B) Izloženost prema stanovništvu U slučaju plasmana fizičkim licima moguće je primenjivati samo napredni pristup zasnovan na internom merenju. Osnovni inputi za merenje kreditnog rizika su ključni faktori rizika (PD, LGD, EAR i M), pri čemu se svi parametri samostalno procenjuju od strane banke na osnovu njenih internih sistema merenja. Kod fizičkih lica se vrednosti utvrđuju za klasu sličnih vrsta plasmana odnosno pojedinačne vrste proizvoda. Klase se određuju na osnovu zajedničkih pokazatelja gubitaka utvrđenih na istorijskim osnovama. Stoga se plasmani fizičkim licima mogu podeliti u tri osnovne klase: ŠŠ Plasmani koji su obezbeđeni hipotekom nad nepokretnostima u privatnom vlasništvu, ŠŠ Kvalifikovani revolving plamsani stanovništvu, koji se odnose na nepokrivene revolving kredite, odnosno kreditne kartice, ŠŠ Ostali plasmani koji nisu obezbeđeni hipotekom i u koje mogu da budu uvršćeni i plasmani malim i srednjim preduzećima.44 Na kraju možemo reći da je Komitet definisao posebnu formulu za izračunavanje kapitalne adekvatnosti za svaku klasu plasmana stanovništvu. 8.2.1.2. Tržišni rizik Bazelski komitet za bankarsku superviziju je u januaru 1996. godine izdao „Dodatak na sporazum o kapitalu koji inkorporira tržišne rizike“. Ovaj dokument pruža detaljan pregled metodologije za izračunavanje nivoa kapitala koji se mora izdvajati kako bi se banka osigurala za tržišne rizike, pri čemu se tržišni rizik definiše kao rizik od gubitaka koji mogu nastati u okviru aktivnosti trgovanja na berzi. Od 1. januara 1988. godine, od banaka u državama članicama G-10 se zahteva da izdvajaju propisani kapital za pokrivanje tržišnog rizika. Tržišni rizik, kao što je rečeno u prethodnim poglavljima ovog dela knjige, se obično meri VaR metodologijom.45 Dodatak koji se odnosi na tržišni rizik predviđa dva pristupa merenju tržišnog rizika: standardizovani pristup i pristup internih modela. Standardizovani pristup, prvi put predložen 1993. godine, usvaja temeljni pristup za finansijske instrumente koji se odnose na kamatnu stopu i obične akcije i razlikuje izdvajanje kapitala za specifični rizik od izdvajanja kapitala za opšti tržišni rizik. Zahtevi za izdvajanje kapitala za specifične rizike namenjeni su zaštiti od pada cena hartija od vrednosti, to jest, odnose se na faktore koji utiču na izdavaoce hartija od vrednosti. Izdvajanje kapitala za opšte tržišne rizike ima za cilj zaštitu protiv rizika gubitka koji nastaje usled pada tržišnih cena. 44 U slučaju Srbije, to mogu biti plasmani privatnim preduzetnicima. 45 Opširnije o tržišnom riziku i njegovoj kvantifikaciji videti knjigu: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1988.,str. 10-14 i str. 44-45.

90

Upravljanje rizikom

Banke koje preferiraju korišćenje internih modela za izračunavanje kapitalne adekvatnosti za tržišne rizike, nivo kapitala utvrđuju na osnovu dva faktora: ŠŠ Vrednosti izloženoj riziku (VaR) prethodnog dana, ŠŠ Prosek dnevne vrednosti izloženoj riziku za proteklih 60 dana pomnoženim sa minimalnim faktorom tri. Imajući u vidu ranije iznete karakteristike VaR metodologije, možemo ponoviti da ne postoji jedinstven metod za izračunavanje VaR-a. U bankarskoj praksi su se izdvojile tri popularne metode: ŠŠ Model varijanse – kovarijanse (Variance - Covariance Models), ŠŠ Istorijska simulacijska metoda (Historical Simulation Method), ŠŠ Monte Karlo simulacijska metoda (Monte Carlo Simulation Method). 8.2.1.3. Operativni rizik Uvođenjem operativnog rizika u novi Bazelski sporazum, Komitet potvrđuje svoju nameru da posveti sve veću pažnju na osetljivost banaka na sopstveni profil rizika, kao i na saznanje da i ostali rizici, pored kreditnog i tržišnog mogu biti značajni i da se za njih mora posebno izdvajati određen nivo kapitala. U okviru Bazela II, operativni rizik se definše kao rizik direktnog ili indirektnog gubitka koji nastaje zbog neodgovarajućih ili pogrešnih internih procesa, ljudskih resursa i sistema, ili kao rezultat uticaja spoljnih faktora. Ova definicija uključuje zakonski rizik (izloženost kaznama, sankcijama i sl.). Osnovni cilj Komiteta je da podstakne razvoj internih metoda za procenu operativnih rizika i motiviše banke da uključe operativni rizik u upravljanje rizikom banke. Komitet je želeo da pruži osnovu za usavršavanje metoda za ocenjivanje operativnog rizika na taj način što će podstaći finansijske institucije da razvijaju odgovarajuće tehnike i prikupljaju podatke koji se odnose na upravljanje operativnim rizikom. Isto je postignuto definisanjem tri osnovna pristupa pomoću kojih bi se uobičajeno izdvajanje kapitala banaka smanjilo na nivo koji u potpunosti odgovara nivou rizika koji banka preuzima. Za razliku od kreditnog i tržišnog rizika kod kojih su jasno utvrđeni načini za njihovo kvantifikovanje, operativni rizik predstavlja oblast u kojoj treba da prođe još dosta vremena da bi se dostigao taj nivo. Upravo iz tog razloga, Bazelski komitet i finansijski sektor rade na prikupljanju statističkih podataka o operativnim gubicima kroz uspostavljanje baza podataka za operativni rizik na osnovu kojih će se unaprediti načini kvantifikovanja operativnog rizika i opšte poboljšati merenje i upravljanje rizikom. Tri osnovne metodologije za merenje operativnog rizika su: ŠŠ Pristup osnovnog indikatora (Basic Indicator Approach), ŠŠ Standardizovani pristup (Standardized Approach), Upravljanje tržišnim rizikom

91

ŠŠ Napredni pristup merenja zasnovan na internom merenju (Advanced Measurement Approach). Prva dva pristupa namenjena su bankama koje su manje izložene operativnom riziku, dok se međunarodno aktivnim bankama ili bankama čije je poslovanje značajno izloženo operativnom riziku preporučuje da koriste napredniji pristup jer je on mnogo kompleksniji i može da odražava pravu meru rizika kojem je banka izložena. Vrlo važno je spomenuti pravilo koje je vezano za princip evolutivnosti, odnosno mogućnosti banke da počne od primene najjednostavnije ka najnaprednijoj metodologiji merenja, s tim što kada jednom primeni napredniji pristup ne može se vraćati na jednostavniji bez saglasnosti nadzornih organa. Za primenu drugog i trećeg metoda merenja operativnog rizika, banke moraju da ispune jedinstvene kriterijume koji su propisani od strane Komiteta i to: ŠŠ Opšte minimalne standarde, ŠŠ Posebne kvalifikacione standarde. Trebalo bi imati u vidu da je bankama dozvoljena i parcijalna primena određenih metoda na taj način što će za određene aktivnosti koristiti jednostavnije pristupe, a za ostale poslovne aktivnosti koristiti viši pristup merenja operativnog rizika. Pristup osnovnog indikatora Pristup osnovnog indikatora polazi od ideje da se kapitalno izdvajanje za operativni rizik utvrđuje na osnovu određenog indikatora rizika na nivou cele banke. Komitet je utvrdio da se dobit iz redovnog poslovanja banke (neto prihodi iz poslovanja) prihvati kao pokazatelj obima bančinog poslovanja, a samim tim, i kao mera operativnog rizika kojem je banka izložena. neto prihod od kamata + neto nekamatonosni prihod = indikator ukupnog prihoda Kod ovakvog pristupa, adekvatnost kapitala se određuje kao proizvod fiksnog procentualnog iznosa (faktor α) i indikatora rizika, odnosno prosečne poslovne dobiti banke u prethodne tri godine. Nakon obimnih konsultacija sa finansijskim sektorom, prihvaćeno je da faktor α bude 15%, što znači da se kapitalna adekvatnost utvrđuje kao 15% od prosečne dobiti iz redovnog poslovanja. Pretpostavka pristupa je da je ukupan prihod uporediv između različitih jurisdikcija. bruto prihod  15% = rezerva u kapitalu Bitno je napomenuti da banka ne mora da ispuni neke posebne uslove da bi koristila pristup baznog indikatora. 92

Upravljanje rizikom

Standardizovani pristup Standardizovani metod predstavlja kompleksniju varjantu pristupa osnovnog indikatora u toliko što umesto da se izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik na nivou cele banke, izračunavaju se kapitalni zahtevi za pojedinačne vrste delatnosti, odnosno linije poslovanja. S druge strane, za svaku liniju poslovanja Komitet je utvrdio poseban fiksni faktor β, koji predstavlja procenat neto prihoda određene vrste bankarske delatnosti. Ukupan iznos kapitala za operativni rizik izračunava se kao prost zbir kapitala izdvojenog za svaku liniju poslovanja, izražen kao: K = β  neto prihod Pri čemu je K zahtevani iznos kapitala za određenu liniju poslovanja, a β označava zadati faktor za svaku vrstu delatnosti. Naime, sve bankarske aktivnosti su podeljene u osam linija poslovanja i za svaku od njih Komitet je procenio zadato β (što je prikazano tabelom br. 8.2.1.3.2). Tabela 8.5. Linije poslovanja kojima je dodeljen beta faktor Linije poslovanja kojima je dodeljen β (beta) faktor Finansiranje privrede (β1)

18%

Plaćanja i obračun (β5)

18%

Trgovina i prodaja (β2)

18%

Agencijske usluge (β6)

15%

Poslovi sa stanovništvom (β3)

12%

Usluge upravljanja imovinom (β7)

12%

Komercijalno bankarstvo (β4)

15%

Brokerske usluge stanovništvu (β8)

12%

Ukoliko banka želi da primeni standardizovani pristup neophodno je da pored opštih minimalnih standarda zadovolji i posebne kvalitativne uslove, odnosno da ima: ŠŠ Razvijen sistem za upravljanje rizikom, ŠŠ Razvijenu bazu podataka, ŠŠ Redovno izveštavanje o izloženosti operativnom riziku, ŠŠ Dokumentovane kriterijume za izradu šeme, odnosno mapiranje aktivnosti u osam linija poslovanja. Viši pristup merenja zasnovan na internom merenju Napredni pristup predstavlja najsofisticiraniju metodu računanja kapitalnih rezervi za operativne rizike i adekvatnost kapitala banke. Prilikom razvoja i implementacije modela koji se koriste unutar ovog sastava banka mora poštovati rigorozne procedure, a modeli moraju proći nezavisnu procenu. Upravljanje tržišnim rizikom

93

Opšti minimalni zahtevi koje banke moraju da obezbede ukoliko žele da koriste viši pristup merenja zasnovan na internom merenju: ŠŠ Kvalitativne uslove, koji su isti kao i za standardizovani pristup, ŠŠ Kvantitativne kriterijume, kao što su: postojanje interne baze podataka stare najmanje pet godina, eksterni podaci o operativnim gubicima koji su nastali u drugim bankama, scenario analiza kojom se utvrđuje izloženost banke visoko rizičnim događajima, i analiza poslovnog okruženja i faktora koji mogu da utiču na profil rizičnosti banke. Za razliku od ostalih metoda, napredni metod merenja operativnog rezultata priznaje i mere smanjenja rizika u vidu osiguranja, ali pod strogo propisanim uslovima. Procedura za izračunavanje potrebnog nivoa kapitala, nezavisno od konkretnog internog modela koji se primenjuje, je sledeća: ŠŠ Sve oblasti poslovanja banke su kategorizovane u određen broj vrsta aktivnosti koje su zatim kategorizovane u širu listu vrsta operativnih gubitaka koji mogu nastati u okviru svake od vrsta aktivnosti. ŠŠ Za svaku od komibnacija (vrsta aktivnosti – vrsta operativnog gubitka), nadzorno telo precizira odgovarajući indikator izloženosti EI (exposure indicator). ŠŠ Na bazi podataka o internim gubicima banke, unutar svake kombinacije mere se parametri koji određuju verovatnoću nastanka događaja koja uzrokuje gubitak PE (probability of loss event) i gubitak uzrokovan samim događajem LGE (loss given event). ŠŠ Na osnovu navedenih parametara (indikatora izloženosti, verovatnoće ŠŠ nastanka događaja i gubitaka uzrokovanih samim događajem) moguće je izračunati očekivani gubitak za svaku vrstu aktivnosti (expected loss, EL): EL = EI PE  LGE pri čemu zahtevani nivo kapitala predstavlja sumu očekivanih gubitaka za svaku od mogućih kombinacija vrsta aktivnosti – vrsta operativnih gubitaka. Možemo zaključiti da je kod obračuna kapitalnog zahteva primenom višeg pristupa merenja zasnovanog na internom merenju najvažnije definisati događaje i oblasti koje mogu prouzrokovati operativni gubitak. Bazel II predviđa sledeće ključne kategorije događaja: ŠŠ Interno krivotvorenje, koje obuhvata nedozvoljene aktivnosti, krađe i prevare, ŠŠ Eksterno krivotvorenje, koje obuhvata zakazivanje sistemskih obezbeđenja, kao i krađe i prevare učinjene od strane trećih lica, ŠŠ Proces zapošljavanja i sigurnost na radu, odnosno događaje koji mogu da prouzrokuju štetu za zaposlene nastalu zbog zloupotrebe položaja, nepoštovanja zakona o sigurnosti na radu ili diskriminacionog ponašanja, 94

Upravljanje rizikom

ŠŠ Klijenti, proizvodi i poslovna praksa koji se odnose na gubitke proistekle iz nenamernih ili nemarnih propusta da se ispune profesionalne obaveze prema klijentima ili gubici nastali zbog prirode ili strukture određenog proizvoda, ŠŠ Oštećenja materijalne imovine usled prirodnih nepogoda ili drugih događaja, ŠŠ Prekid poslovanja ili otkazivanje sistema, ŠŠ Upravljanje procesima, isporuka i izvršenje transakcija, odnosno gubici koji mogu nastati zbog propusta u procesuiranju transakcija, propusta u samim procesima poslovanja ili u odnosima sa dobavljačima.

8.2.2. Drugi stub Bazelskog sporazuma Proces suprevizijskog pregleda Prema novom Bazelskom sporazumu proces nadzora ili supervizijskog pregleda zasniva se na seriji smernica koje ukazuju na neophodnost da banke procenjuju svoju adekvantost kapitala u odnosu na sveukupne rizike kojima su izložene, kao i na potrebu da nadzorni organi vrše pregled tih procesa i sprovode određene mere kao odgovor na adekvatnost metoda procene. To znači da proces supervizijskog pregleda nije usmeren samo na obezbeđivanje adekvatnosti kapitala kojom se osigurava preuzimanje rizika od strane banke, već i na motivisanje banaka da razvijaju i koriste savršenije tehnike u procesu upravljanja rizikom banke. 46 Proces nadzora podrazumeva obavezu menadžmenta banke da razvije interene procese procene adekvatnosti kapitala i definiše ciljeve u vezi sa nivoom kapitala koji odgovara specifičnostima rizičnog profila banke kao i okruženju kontrole u kome banka posluje. Od organa nadzora se očekuje da izvrši ocenu ispravnosti načina na koji banka vrši procenu svog kapitala i preuzme odgovarajuće mere intervencije, kad god je to neophodno. Smisao ovakve interakcije je da se obezbedi aktivan dijalog između banaka i nadzornih organa koji će omogućiti sprovođenje brzih i odlučnih mera u cilju smanjenja nivoa rizika kojem je banka izložena ili povećanja nivoa kapitala, u slučajevima kada se utvrdi da nije zadovoljena adekvatnost kapitala. Postoje tri osnovne oblasti kojima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju u okvirima drugog stuba Bazelskog sporazuma: 1. Rizik koji je formalno obuhvaćen prvim stubom Bazelskog sporazuma, ali ne predstavlja sastavni deo procesa koji je uspostavljen tim stubom Bazelskog sporazuma, kao što je koncentracija kreditnog rizika. 2. Rizik koji uopšte nije obuhvaćen prvim stubom, kao što je rizik kamatnih stopa u bilansnim pozicijama banke, poslovni i strateški rizik. 3. Eksterni rizik za banku, kao što su efekti poslovnih ciklusa. 46 Opširnije o drugom stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.158-174. Upravljanje tržišnim rizikom

95

Važan aspekt procesa nadzora odnosi se na procenu i praćenje usaglašenosti banke sa minimalnim standardima i obaveznom količinom informacija za obelodanjivanje, naročito u slučajevima primene naprednijih metoda iz prvog stuba Bazelskog sporazuma. Bazelski komitet za bankarsku superviziju identifikova je četiri osnovna principa supervizijskog pregleda odnosno nadzora. Ovi principi su u svemu usaglašeni sa iscrpnim setom principa i standarda kojima se definiše proces supervizije, a koje je ustanovio Bazelski komitet. Dva najvažnija dokumenta iz ove oblasti su: ŠŠ Core Banking Principles for Effective Banking – sveobuhvatni set osnovnih principa za efektivni bankarski nadzor, ŠŠ Core Principles Methodology – sažet prikaz preporuka, smernica i standarda za bankarsku superviziju. Tabela 8.2.2. Proces supervizijskog pregleda Metode Procedure odobravanja za 1. stub Najbolja praksa za upravljanje rizikom (risk management) Usaglašavanje sa minimalnim zahtevima 1. stuba Adekvatnost ekonomskog kapitala Rizik kamatnih stopa u banking book-u (bilansnim pozicijama banke) Rizik koji nije pokriveni 1. stubom

Instrumenti

Mere

Pregledi na licu mesta

Pojačan proces nadzora

Pregledi van banke na osnovu zahtevane dokumentacije Formalni razgovori sa menadžmentom banke

Dodatni zahtevi za risk menadžment kojima se usavršavaju interni sistemi Dodatni zahtev za kapitalom

Izveštaji eksternih revizora Redovno izveštavanje

Princip broj 1 Banke moraju definisati interni proces procene adekvatnosti kapitala u odnosu na specifičnosti sopstvenog profila rizičnosti i strategije za održavanje određenog nivoa kapitala. Banke moraju da imaju sposobnost da dokažu da su postavljeni ciljevi u vezi sa nivoom kapitala opravdani, kao i da su ti ciljni nivoi u svemu usklađeni sa nivoom rizika koje banka preuzima i opštim uslovima u kojima banka posluje. U procesu procene kapitalne adekvatnosti, menadžment banke mora da uzme u obzir fazu poslovnog ciklusa u kome banka trenutno posluje. Moraju se sprovoditi rigorozni testovi izdržljivosti (opravdanosti adekvatnosti kapitala) u izmenjenim tržišnim uslovima koji mogu biti nepovoljni za rad banke. 96

Upravljanje rizikom

Postoji pet osnovnih karakteristika dobrog procesa procene adekvatnosti kapitala: ŠŠ Učešće vrhovnog rukovodstva u procesu procene određivanja adekvatnosti kapitala. ŠŠ Sveobuhvatan i stabilan proces procene koji podrazumeva definisanje procesa za identifikaciju, merenje i izveštavanje o svim materijalnim rizicima, procesa kojima se nivo kapitala dovodi u direktan odnos sa nivoom rizika, procesa kojima se definišu ciljevi u vezi sa kapitalnom adekvatnošću, procese interne kontrole kojima se obezbeđuje integritet procesa upravljanja. ŠŠ Sveobuhvatna procena rizika kako onih koji su obuhvaćeni prvim stubom tako i onih koji nisu, kao što su koncentracija kreditnog rizika. ŠŠ Sistem praćenja i izveštavanja za izloženost prema riziku i nivoima kapitala koji su potrebni za dati nivo rizika. ŠŠ Interna kontrola procesa procene adekvatnosti kapitala. Princip broj 2 Nadzorni organi bi trebalo da izvrše reviziju i ocenu internog procesa procene adekvatnosti kapitala kao i sposoblnosti banke da prati i obezbedi usaglašenost svoje adekvatnosti sa obaveznom zakonskom regulativom. Ukoliko nisu zadovoljni rezultatima svoje supervizije, nadzorni organi moraju sprovesti adekvatne intervencije. Sam proces nadzora zavisi od prirode, veličine i stepena razvoja sam banke. Nadzorni organi bi trebalo posebno da: ŠŠ Osiguraju da su u analizu banke bili uključeni svi materijalni rizici. Trebalo bi da se uradi posebna revizija kvaliteta procesa upravljanja rizikom i sistema kontrole, uključenost vrhovnog rukovodstva banke u program procene adekvatnosti kapitala i obim rutinskog korišćenja procene adekvatnosti kapitala u procesu donošenja odluka. ŠŠ Utvrde da li su postavljeni ciljevi banke vezani za nivo i strukturu kapitala opravdani i prihvatljivi u odnosu na poslovno okruženje u kome se banka nalazi; da li vrhovno rukovodstvo vrši nadzor i kontrolu adekvatnosti kapitala, da li je trenutni nivo i struktura zadovoljavajuća u odnosu na vrstu i obim poslovnih aktivnosti banke. Supervizori bi takođe trebalo da uzmu u obzir i nivo kapitala koji je predviđen za pokrivanje neočekivanih događaja. Princip broj 3 Nadzorni organi bi trebalo da očekuju da banke posluju sa nivoom kapitala koji je iznad zakonske regulative, kao i da imaju sposobnost da zahtevaju da banka održava nivo svog kapitala iznad zakonskog minimuma. Upravljanje tržišnim rizikom

97

U primeni ovog principa, nadzorni organi će uzeti u obzir faktore rizika koji su specifični za konkretnu banku, zakonodavstvo u kome banka posluje, kvalitet načina na koji se upravlja rizikom i adekvatnost tretmana rizika koji nisu obuhvaćeni prvim stubom Bazelskog sporazuma. Nadrzorni organi imaju na raspolaganju veliki broj opcija kojima mogu da sprovode ovaj princip supervizije. U svakom posebnom slučaju, neophodno je da se banci objasne razlozi za primenu određene opcije. Ove opcije uključuju: ŠŠ Zahtev da sve banke u nacionalnom bankarskom sistemu ispunjavaju kapitalnu adekvatnost iznad 8%. ŠŠ Utvrditi ciljni racio za konkretnu banku u skladu sa rizičnim profilom banke i sposobnost da upravlja svojim rizikom. ŠŠ Proceniti proces utvrđivanja ciljnog racia adekvatnosti same banke (koji u svakom slučaju treba da bude iznad onog koji je zadat u okviru prvog stuba) i prihvatanje tog procesa. Princip broj 4 Nadzorni organi moraju da intervenišu u ranim fazama problema kako bi sprečili da kapital banke padne na nivo koji ne zadovoljava karakteristike rizika te banke. U isto vreme, nadzorni organi bi trebalo da zahtevaju primenu brzih mera ozdravljenja kojima bi se obezbedilo održavanje ili povraćaj kapitala na zadovoljavajući nivo. Nadzorni organi bi trebalo da uzmu u obzir čitav spektar različitih mera koje bi mogle da se primene ukoliko banka ne ispunjava zahtev za adekvatnošću kapitala iskazan u bilo kom od ovih principa. Ove mere uključuju intenziviranje kontrole nad bankom, zabranu isplate dividendi, zahtev da banka napravi i sprovede prihvatljiv plan uspostavljanja zadovoljavajuće adekvatnosti kapitala, kao i zahtev da banka u najkraćem roku izvrši povećanje svog kapitala. Nadzorni organi imaju diskreciju izbora mera koje najbolje odgovaraju okolnostima u kojima se banka nalazi. Iako dugoročno povećanje kapitala nije najbolje rešenje za probleme u kojima se banka nalazi ponekad je neophodno zahtevati povećanje kapitala kao prelazno rešenje dok se uspostavljaju trajne mere poboljšanja pozicija banke. Čim se uspostave novi sistemi, moguće je ukinuti zahtev za dodatnim povećanjem kapitala.

8.2.3. Treći stub Bazelskog sporazuma - Tržišna disciplina Osnovna namena uspostavljanja trećeg stuba Bazelskog sporazuma je da učvrsti procese utvrđivanja kapitalne adekvatnosti i supervizijskog pregleda. Naime, prilikom uspostavljanja trećeg stuba, Bazelski komitet imao je za cilj da poboljša tržišnu disciplinu kroz uspostavljanje sistema obaveznog obelodanjivanja poslovnih podataka koji 98

Upravljanje rizikom

će omogućiti tržišnim učesnicima da izvrše pravilnu ocenu osnovnih pokazatelja poslovanja finansijskih institucija kao što su: kapital, rizičnost plasmana, obim delovanja, upravljanje rizikom i utvrđivanje kapitalne adekvatnosti. Na ovaj način učesnici na tržištu mogu bolje da razumeju profil rizika jedne banke i adekvatnost nivoa kapitala koji ona drži kao pokriće za određeni nivo rizika. Komitet smatra da je javno obelodanjivanje poslovnih podataka od izuzetne važnosti u okvirima novog Bazelskog sporazuma jer on najvećim delom počiva na diskreciji banaka da samostalno utvrđuju interne metode za određivanje svoje kapitalne adekvatnosti.47 U principu, podaci koje će banka da obelodani trebalo bi da budu konzistentni sa načinom na koji menadžment banke procenjuje i upravlja svojim rizikom. Obelodanjivanje određenog seta poslovnih podataka trebalo bi da: ŠŠ obezbedi efikasnije informisanje javnosti o vrstama i obimu rizika kojima je banka izložena i ŠŠ omogući usaglašenu i jasnu osnovu za upoređivanje, koja će rezultirati u naprednijem sistemu upravljanja rizikom i većoj sigurnosti na finansijskom tržištu. Novi sporazum postavlja konkretne zahteve koji se odnose na otkrivanje poslovnih podataka u svim oblastima rizika koje je definisao Bazel II (struktura kapitala, adekvatnost kapitala, kreditni rizik, tržišni rizik, operativni rizik, rizik kamatnih stopa u bilansnim pozicijama banke) i daje konkretne preporuke za obelodanjivanje u skladu sa metodama koje se koriste za utvrđivanje adekvatnosti kapitala. U prethodnih nekoliko godina, Komitet je obavio obimne konsultacije sa različitim tržišnim učesnicima i nadzornim organima kako bi utvrdio pravu količinu i vrstu podataka koja bi imala smisao za učesnike na tršištu, a kako bi se izbeglo zatrpavanje tržišta suvišnim informacijama koje nemaju suštinski značaj u razumevanju rizičnog profila neke banke. Potpuno je razumljivo da će primena trećeg stuba Bazelskog sporazuma biti veoma uslovljena lokalnom zakonskom regulativom i pravilima koje imaju kontrolni organi u domicilnom bankarskom sistemu. U skladu sa tim, oblici u kojima će se zahtevati javno obelodanjivanje poslovnih podataka kretaće se od informacija koje predstavljaju sastavni deo nekog obaveznog izveštavanja do informacija koje će se tražiti po osnovu preporuka za obelodanjivanje. Važan segment vezan za obelodanjivanje odnosi se na usaglašavanje zahteva Bazela II sa nacionalnim računovodstvenim standardima, čiji je obim delovanja, po pravilu, mnogo širi od samih zahteva vezanih za adekvatnost kapitala. Iz tog razloga, Komitet je načinio velike napore da osigura da se zahtevi za obelodanjivanje odnose isklučivo na procenu kapitalne adekvatnosti i da ni na koji način nisu u suprotnosti sa sveobuhvatnijim zahtevima za računovodstvenim obelodanjivanjem. 47 Opširnije o trećem stubu Bazelskog sporazuma videti u knjizi: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str.175-190. Upravljanje tržišnim rizikom

99

Na kraju možemo zaključiti da se osnovna pravila obelodanjivanja baziraju na konceptu materijalnosti, koji kaže da se neka informacija smatra materijalnom samo ako bi njeno izostavljanje ili iskrivljeno prikazivanje moglo da utiče na procenu ili odluku onih kojima je ta informacija neophodna da bi doneli racionalnu ekonomsku odluku. Po pravilu, obaveza obelodanjivanja podataka je polugodišnja osim ukoliko se ti podaci već ne obelodanjuju u formi nekih drugih izveštaja čija je frekventnost veća.

8.2.4. Šta znači Bazel II za sve zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda? 1. Šta znači Bazel II za kreditnu aktivnost banke? Faktori rizika su jasno definisani, mogu se bolje meriti i kvantifikovati u procesu odobrenja i monitoringa plasmana. Faktori rizika bi trebalo da određuju odnosno definišu uslove pod kojima se kredit odobrava klijentu tzv.”risk adjusted pricing”.48 Takođe, specifični rejting sistemi bi trebalo da poboljšaju i učine objektivnim procenu rizičnosti klijenta prilikom donošenja odluke o kreditu i monitoringa kredita u korišćenju. Trebalo bi da se izbegne “adverse selection” odnosno da se lošijim klijentima odobravaju relativno bolji uslovi nego dobrim klijentima zbog nemogućnosti preciznog kvantifikovanja rizika kod banaka koje nemaju interne metode procene, kao što je u prošlosti bio slučaj. 49 I na kraju, uslovljava potrebu za većom komunikacijom sa klijentom. U okviru određenih limita, banka mora da objasni klijentu primenu Bazela II, a naročito rezultat rejtinga, uslove i mogućnosti promene rizičnog profila klijenta. 2. Šta znači Bazel II za klijente? Klijenti, pravna i fizička lica, će morati da daju banci veću količinu podataka prilikom podnošenja zahteva za kredit, što podrazumeva otvorenu komunikaciju sa obe strane. Mnogi klijenti, pre svega, fizička lica, će biti klasifikovani po prvi put. Istovremeno, cena rizika će biti mnogo veća odnosno rezultiraće odgovarajućom kamatnom stopom na kredit, koji će klijent koristiti ili će biti u korišćenju. Prethodno izneta konstatacija će biti pozitivno ocenjena od strane dobrih klijenata odnosno negativno ocenjena od strane loših klijenate. 48 Podsećanje: Risk adjusted pricing znači cena u koju je ukalkulisan rizik. 49 Podsećanje: Adverse selection znači nepovoljan izbor.

100

Upravljanje rizikom

3. Šta Bazel II znači za menadžment banke? Kvalitetnija analiza, bolja kvantifikacija rizika i mogućnost kontrole od strane banke, odnosno menadžment banke će lakše donositi odluke uz bolju analizu i kontrolne mehanizme. U praksi to znači efikasnija i efektivnija kontrola rizika od strane menadžmenta banke. 4. Šta Bazel II znači za marketing i javnost? Zahtevi, ciljevi i mogućnosti koje pruža Bazel II moraju biti jasno prezentovani klijentima i široj javnosti kako bi oni mogli da ih razumeju i pozitivno prihvate, od strane svih relevantnih finansijskih institucija (poslovnih banaka, centralne banke, udruženja banaka, itd.). Osnovno pitanje - pitanje rejtinga, mora biti prezentovano u javnosti kao kvalifikovana, objektivna i poštena kvantifikacija rizičnog profila klijenta. Primenom Bazela II, uslovi kredita bi trebalo da se usaglašavaju sa rizikom klijenta i transakcije, što jeste mogućnost za klijente (bolji rejting klijenta niža cena kredita, i obrnuto). U javnosti, strahovi od Bazela II se preuveličavaju. Neophodno je da se ti strahovi neutrališu jednostavnom i prihvatljivom argumentacijom. 5. Šta Bazel II znači za organe bankarske supervizije? Bazel II predstavlja snažan instrument za kontrolu banaka, pre svega od strane centralne banke. Takođe, omogućava jasnije razumevanje načina utvrđivanja uslova kreditiranja klijenta i same adekvatnosti kapitala banke. Kvantitativne i kvalitativne metode supervizije poboljšaće banarske procese i operacije.

Upravljanje tržišnim rizikom

101

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE ;; Mogući načini merenja tržišnog rizika ;; Tradicionalno merenje tržišnog rizika ;; Objasnite merenje tržišnog rizika savremenim metodama ;; Karakteristike analize osetljivosti ;; Objasnite metodu testiranja ekstremnih događaja ;; Objasnite metodu testiranja scenarija ;; Objasnite CAPM model ;; Objasnite rizičnu vrednost – VaR (value at risk) ;; Definicija i razvoj metode VaR ;; Vrste VaR metoda ;; Objasnite merenje volatilnosti ;; Objasnite merenje koreliranosti ;; Merenje tačnosti VaR metode ;; Upravljanje tržišnim rizikom sa VaR metodom ;; Mogućnost primene VaR metoda ;; Dosadašnja iskustva u primeni VaR metoda u svetu

;; Prednosti i nedostaci VaR metoda ;; Potreba za risk menadžmentom u banci ;; Objasnite šta je to Bazelski komitet, i koje su karakteristike Bazela II ;; Objasnite karakteristike Bazela I ;; Objasnite karakteristike Bazela II ;; Navedite tri stuba Bazela II ;; Objasnite prvi stub Bazelskog sporazuma Zahtev za minimalnim iznosom kapitala ;; Objasnite kreditni rizik po Bazelu II ;; Objasnite tržišni rizik po Bazelu II ;; Objasnite operativni rizik po Bazelu II ;; Objasnite drugi Stub Bazelskog sporazuma - Proces supervizijskog pregleda ;; Objasnite treći stub Bazelskog sporazuma Tržišna disciplina ;; Šta znači Bazel II za sve zainteresovane strane i učesnike u procesu odobravanja kredita odnosno korišćenja rizičnih bankarskih proizvoda?

LITERATURA 1. Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007. 2. Basel Committee on Banking Supervision: „An internal model-based approach to market risk capital requirements“, 1995. 3. Basel Committee on Banking Supervision: „Supervisory framework for the use of backtesting in conjuction with the internal models approach to market risk requirements“, 1996. 4. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. 102

Upravljanje rizikom

5. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998. 6. Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices and Applications“, Manuscript, April 1999. 7. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 8. Basel Committee on Banking Supervision: „Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk“, Februar 2003. 9. Basel Committee on Banking Supervision:

„International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 10. Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002. 11. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. 12. Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. 13. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006. 14. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. 15. Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. 16. Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. 17. Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. 18. J.P.Morgan: „Risk Metrics TM – Technical Document“, New York, 1997. 19. Jorion, P., „Value at Risk, The New Benchmark for Managing Financial Risk“, New York, McGraw Hill, 2001. 20. Kevin, D., „Measuring market risk“, New York, JWS, 2002. 21. Markowitz, H., „Portfolio selection: Efficient Diversification of Investments“, John Wiley & Sons, New York, 1959. 22. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999. 23. Rejda, G., “Principles of Risk Management and Insurance”, 10th Edition, Addison Wes-

ley, Boston, USA, 2008. 24. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Praktikum iz evaluacije i rizika“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007. 25. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Evaluacija i rizik“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. 26. Schweser: Study notes level 1/ book 4 – Corporate Finance, Kaplan Inc., 2007. 27. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing credit risk in Corporate bond portfolios – a practitioner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. 28. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig 29. The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004. 30. Volume II: Mathematical foundations of risk measurement 31. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig 32. The official book for the PRM certification PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004.Volume III: Risk management practices 33. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second edition, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. 34. Cvetinović, M.,“ Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 35. Welch, I., „A first course in Corporate Finance“ – book in development, Brown University, October 2006. 36. Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006.

Upravljanje tržišnim rizikom

103

Internet sajtovi

104

Business Dictionary, http://www.businessdictionary.com/definition/

Forex Course, http://www.forexcourse.com/forex-glossary/

Investor Words, http://www.investorwords.com/

Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

Upravljanje rizikom

III - deo UPRAVLJANJE KREDITnim RIZIKOM

Uvodne napomene Upravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim rizikom u poslovanju banke ali i trgovinskog preduzeća, je predmet ovog poglavlja. Ukratko će biti dat osvrt na analizu kreditne sposobnosti klijenta, koja uključuje analizu klijenta i analizu transakcije. Poglavlje se završava izradom konkretnog primera obrade kreditnog zahteva klijenta – privrednog subjekta u banci, uključujući sve elemente neophodne za donošenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izveštavanju po tom osnovu zainteresovanih stejkholdera. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je kreditni rizik u poslovanju banke?  Odgovorite na pitanje zašto je nužno upravljati kreditnim rizikom u poslovanju banke?  Opišete strukturu i administriranje procesa upravljanja kreditnim rizikom u banci  Znate koji su osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta  Objasnite devet pravila upravljanja kreditnim rizikom, koji su osnov Risk Metrics pristupa

106

Upravljanje rizikom

1. Upravljanje kreditnim rizikom Kreditni rizik je rizik iz tipičnog bankarskog (obično njenog najprofitabilnijeg) posla i kao takav najveći rizik za banku. „Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.“ (Zakon o bankama) Znači, kreditni rizik je mogućnost da kreditni dužnik neće moći ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog čega će kreditor pretrpeti gubitak. 1 Komponente od kojih zavisi očekivani gubitak su: verovatnoća da suprotna strana – korisnik kredita neće podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren način, iznos gubitka koji bi se ostvario u slučaju nepoštovanja ugovora od suprotne strane – korisnika kredita, i potencijalne izloženosti banke neplaćanju na određeni datum u budućnosti. Realizacija kreditnog rizika je najčešći uzrok propasti banaka. Stoga, minimalni standardi za upravljanje kreditnim rizikom postoje u skoro svim zakonodavstvima sveta (o čemu je bilo više reču u drugom delu knjige). Prema principima za upravljanje kreditnim rizikom, propisanim od strane Bazelskog komiteta, strategija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva: 2 ŠŠ osiguranje primene okruženja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom; ŠŠ ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita; ŠŠ prikladan proces kreditne administracije; ŠŠ aktivno merenje, upravaljanje i nadzor kreditnog rizika; ŠŠ primerenu kontrolu izloženosti riziku i ŠŠ aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija. 1 Cit. Zakon o bankama, član 31. Domaći propisi koji regulišu kreditni rizik su: Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008, Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008 i Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. Opširnije o kreditnom riziku videti knjigu: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str.419-635; Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str. 15-136; Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., 7 chapter; OeNB&FMAA, cit.delo, str. 37-45; Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str.135-166 i Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance, 2001. 2 Opširnije o principima za upravljanje kreditnim rizikom propisanim od strane Bazelskog komiteta pogledati sledeći izvor: Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. Upravljanje kreditnim rizikom

107

Upravljanje kreditnim rizikom se, kako sam naziv kaže, odnosi na kreditni portfelj odnosno na način na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, prate i naplaćuju. Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom, kao sastavnim delom funkcije za upravljanje rizikom banke, podrazumeva ukupno upravljanje portfoliom rizičnih plasmana, sa ciljem formiranja i održavanja stabilnog i profitabilnog portfolia rizičnih plasmana. Kreditni poslovi se obavljaju sa privrednim subjektima (sektor za poslove sa pravnim licima) i građanima (sektor za poslove sa stanovništvom).

1.1. Politika, standardi i procedure kreditiranja Kreditna politika banke, kao sastavni deo poslovne politike, za čiju realizaciju je odgovoran bord banke, definše strukturu kreditnog portfelja, kao celine, i standarde za pojedinačne odluke o kreditima. Takođe, kreditnom politikom se limitiraju tolerancije rizika i ograničenja, u skladu sa usvojenom poslovnom politikom banke. Elementi kreditne politike postavljaju parametre za kreditni portfelj, kojim se određuje:3 ŠŠ deo bančinih izvora (sredstava) finansiranja koji se može koristiti za kreditiranje – definisan poželjan racio depozita i kredita na nivou banke (u praksi se kreće između 100%-140%), ŠŠ kriterijum rentabilnosti kreditnog posla, ŠŠ vrsta kredita koju treba odobriti – osnovna podela na kratkoročne i dugoročne kredite odnosno na kredite za obrtna sredstva i investicije, a potom u okviru svake kategorije dalja klasifikacija (npr. kratkoročni krediti mogu biti: revolving krediti, pozajmice po tekućem računu, krediti za likvidnost privrednog subjekta, kreditne kartice za menadžment privrednog subjekta, itd.), ŠŠ distribucija ukupnog kreditnog portfelja u procentima po tipovima kredita – predvideti koliko u ukupnim plasiranim kreditima može biti maksimalno kratkoročnih odnosno koliko može biti dugoročnih kredita (u našoj praksi banaka obično su 80% kratkočni krediti i 20% dugoročni krediti u sumi plasiranih kredita). Takođe, može biti predviđena i struktura plasmana po industrijskim granama (npr. maksimalno 20% u jednoj industriji je dosadašnji standard naših poslovnih banaka), ili po regionalnom odnosno teritorijalnom principu privrednih subjekata (npr. Beograd i okolina maksimalno 60% učešća 3 Primer kreditne politike banke se nalazi u prilogu knjige pod brojem 4. Takođe, u prilogu knjige se mogu naći: primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica (prilog br. 5), primer pravilnika o nadležnostima za donošenje odluka (prilog br. 6), primer uputstva za izradu kreditnog zahteva (prilog br. 7), primer minimalnih kreditnih standarda (prilog 8), primer kataloga kolaterala (prilog br. 9), primer modela SANI za utvrđivanje rejtinga klijenta (prilog 9a.), primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja rezervi (prilog br. 10), primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta (prilog br. 11); primer politike kamata, naknada i provizija (prilog br. 12) i primer kataloga kreditnih proizvoda sektora za poslove sa pravnim licima (prilog br. 13).

108

Upravljanje rizikom

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ

ŠŠ ŠŠ

u ukupnom portfelju banke, Vojvodina 30% učešća u ukupnom portfelju banke, odnosno Centralna Srbija 10% učešća u ukupnom portfelju banke). geografska područja u kojima će se krediti odobravati – precizno definisano kreditnim politikama banke. U praksi banke obično definišu po industrijskim granama strukturu kreditnog portfelja koji bi trebalo da imaju tokom godine. uputstva u pogledu kreditiranja van definisanog područja plasmana – ukoliko se desi da neki privredni subjekti imaju izuzetno dobre finansijske rezultate a nalaze se van targetiranog područja plasmana, kreditnim politikama banke se moraju predvideti izuzeci i uslovi, po kojima će se i ovakvim finansijski dobrim privrednim subjektima krediti odobriti. ograničenja na kupljene kredite – kreditnim politikama banke se definiše maksimalni iznosi kredita koji se mogu otkupiti od drugih poslovnih banaka ili refinansirati na godišnjem nivou, uputstva u vezi kredita insajderima – kreditnim politikama banke se definiše pod kojim uslovima i uz čija prethodna odobrenja (nivo upravnog odbora ili nivo nadzornog odbora banke) se mogu odobriti krediti insajderima, uvažavajući važeće zakonske propise u segmentu maksimalno mogućeg kredita povezanom licu banke i uslova koje mogu imati najbolji klijenti banke tj. insajderi ne mogu imati bolje uslove od najboljih (eksternih) klijenata banke, parametre koji su (neophodni) sastavni deo zahteva za kredit – kreditne politike banke i aktulena uputstva udruženja banka ili regulatora predviđaju koji su minimalni neophodni elementi zahteva (molbe ili aplikacije) za kredit (obično su to: naziv klijenta koji aplicira za kredit, namena kredita, iznos kredita, rok kredita, obezbeđenje po kreditu i prilozi – finansijski izveštaji). ograničenja u pogledu koncentracije kredita – kreditne politike banke definišu strukturu plasmana na nivou banke, u smislu koliki procenat kredita može biti odobren privredi, stanovništvu i bankama odnosno finansijskim institucijama. Takođe, kreditnim politikama banke se definiše koncentracija kredita po industrijskim granama, po teritorijalnoj pripadnosti klijenta, nameni i stepenu obezbeđenosti plasiranih kredita. organe koji odobravaju kredite – kreditne politike precizno definišu ko je/ su organ/i banke koji odobrava kredite odnosno ko su učesnici u procesu donošenja odluke o kreditu u banci, upravnu i sudsku praksu i procedure u vezi sa kreditima – kreditnim politikama se isto može predvideti, usaglašavanje sa zakonima o kreditiranju i podzakonskim propisima, posebno NBS – kreditne politike banke obavezno sadrže zakonske propise na osnovu kojih su sastavljene.

Upravljanje kreditnim rizikom

109

Sve poslovne banke bi trebalo da imaju detaljnu politiku i procedure upravljanja kreditnim rizikom.4 Bitno je naglasiti da je za banku koja doživljava rast, vrlo važno da taj rast bude kontrolisan, pre svega u domenu kreditnih proizvoda banke.5 Odgovornost kreditnog odeljenja banke u procesu upravljanja kreditnim rizikom je da vodi računa o tome da kreditna politika i procedure budu formulisane, redovno ažurirane, dostupne i na pravi način shvaćene od strane zaposlenih involviranih u proces odobravanja i monitoringa plasmana. 6 Poslovi kreditnih i drugih plasmana su najčešće organizovani u Sektoru za poslove sa privredom (corporate banking – za privredne subjekte) odnosno Sektoru za poslove sa stanovništvom (retail banking – za građane), ali ne retko poslovne banke imaju poseban sektor ili odeljenje specijalizovano za poslove plasmana (product department ili credit department). Banka u okviru raspoloživih novčanih sredstava odobrava sve vrste kredita i izdaje garancije i druge oblike jemstava pravnim licima u zemlji i inostranstvu koji ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti odnosno definisane kreditnom politikom banke. Osnovni kriterijumi za plasiranje sredstava privrednim subjektima su: uspešnost poslovanja i kreditna sposobnost zajmotražioca, stepen rizika (same transakcije, menadžmenta privrednog subjekta, industrijske grane u kojoj posluje privredni subjekt), ekonomska opravdanost plasmana, kao i učešće zajmotražioca u izvorima sredstava Banke. Svi krediti, garancije i drugi oblici jemstava odobravaju se u skladu sa sledećim aktima banke: ŠŠ Pravilima o odobravanju kredita, garancija i drugih oblika jemstava, ŠŠ Odlukom o kamatnim stopama, ŠŠ Odlukom o tarifi naknada, ŠŠ Uputstvom o oceni boniteta, utvrđivanju kreditne sposobnosti klijenta banke, i ŠŠ Postupku odobravanja kredita, otvaranju akreditiva, izdavanju garancije i drugih oblika jemstva pravnim licima i građanima. Na kraju možemo zaključiti da su politike, standardi i procedure kreditiranja podložne promenama, koje su rezultat eksternih i internih faktora banke.

4 Politike za upravljanje kreditnim rizikom su: politika ograničavanja kreditnog rizika, politika klasifikacije aktive i politika rezervisanja za kreditni rizik. 5 Osnovna pravila kreditne politike mogu biti univerzalna i specifična. Univerzalni principi kreditne politike važe za sve banke i sve kreditne oblike, dok specifični principi kreditne politike, važe za pojedine banke. Takođe, trebalo bi imati u vidu da bi pravnom (privrednom subjektu) ili fizičkom licu (građaninu) bio odobren kredit od strane banke, ono mora da ispuni niz opštih i posebnih uslova. 6 Postupak kreditiranja uključuje sve pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac kredita i sama banka da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.

110

Upravljanje rizikom

1.2. Odgovornosti učesnika u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva odgovarajuću kvalifikacionu i iskustvenu strukturu zaposlenih, ali i adekvatnu organizaciju upravljanja plasmanima. Ipak, kao što je rečeno u prvom delu knjige, najodgovorniji za upravljanje kreditnim rizikom je bord banke (izvršni odbor i upravni odbor). Diversifikacija kreditnog portfolia banke je cilj ka kome se teži u svim poslovnim bankama. Diversifikovani portfolio, obuhvata širu bazu klijenata korisnika kredita (pravnih i fizičkih lica) u različitim delatnostima i geografskim oblastima, što stvara bolje šanse da portfolio (u krajnjoj instanci banka) odoli nepovoljnim ekonomskim kretanjima, nego što je to slučaj kod portfolia koncentrisanog na specifične delatnosti i geografska područja. Vrlo je bitno da banka u svim fazama razvoja vodi računa o diversifikovanosti svog portfolia, a ne da bude fokusirana isključivo na targetirane volumene u segmentu plasmana i njihovih prihoda. Obično se u praksi dešava, da vrhovno rukovodstvo banke jureći volumene po svaku cenu, vrši koncentraciju portfolia na par velikih klijenata iz iste delatnosti odnosno geografskog područja, što može imati za posledicu ugroženo poslovanje banke odnosno u krajnjoj instanci propast banke. Kreditno odeljenje bi trebalo, u skladu sa važećim zakonskim odredbama, da definiše limite vezane za maksimalni nivo eksponiranja u odnosu na pojedinačne klijente, delatnosti i geografske oblasti, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom. Takođe se, kreditnim politikama i procedurama definiše i način kontrole odobrenih kreditnih zahteva i kredita u korišćenju. Bord ima zadatak da usvoji mere u okviru kojih se odobravaju i prate krediti, i da osigura da banka ima odgovarajuće strukture, procedure i linije izveštavanja, kao i jasno definisane odgovornosti za uspešno sprovođenje usvojene kreditne politike . Svi zaposleni koji razmatraju zahteve za kredit, akreditive i garancije (nepokrivene u momentu izdavanja), moraju biti upućeni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj odgovornosti tražioca kredita prema banci (po svim proizvodima koje koristi kod banke). Bord banke donosi odluke na koji će način biti izveštavan o procesu revizije kredita i sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri). Svrha kontrole kreditnog poslovanja je da moguće gubitke banke po osnovu odobrenih kredita u korišćenju svede na najmanju moguću meru, time što obavlja redovnu i sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i organizacionim delovima banke (minimum jedan put godišnje), čiji poslovi se nalaze u domenu kreditnog rizika za banku. Kreditni odbor banke je telo koje donosi odluke i čini sastavni deo višeg rukovodstva banke. Funkcija mu je da održava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita i rizičnih plasmana banke. Članove kreditnog odbora imenuje upravni odbor banke. Članovi kreditnog odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke (privreda odnosno Upravljanje kreditnim rizikom

111

stanovništvo), sektoru rizika i članovi izvršnog odbora nadležni za oba sektora. Ukoliko se radi o banakama u vlasništvu stranih akcionara onda u zavisnosti od rejtinga klijenta, visine traženog kredita i nivoa obezbeđenosti plasmana zavisi da li će u proces donošenja odluke o kreditu biti uključeni i članovi upravnog odnosno nadzornog odbora banke. Bord, kao što je već rečeno u prvom delu knjige, mora nadgledati upravljanje kreditnim portfeljom kako bi kontrolisao rizik i održavao zadovoljavajuću profitabilnost kreditnog portfelja. Upravni odbor, shodno svojoj funkciji, mora dobiti predlog programa revizije kredita od izvršnog odbora koji je nezavistan od funkcije kreditnog portfelja. Predlog programa treba da obezbedi okvire za održavanje kvaliteta sredstava, poštovanja kreditne politike i standarda i usaglašenosti sa važećom zakonskom regulativom.

1.3. Kvalitet aktive i kredita u korišćenju „Rezerva (ili rezervacije) za gubitke na plasmanima je procenjena rezerva kojom se zadužuje operativni prihod banke. Direktori se moraju postarati da rezervisanja budu razumna i da ova rezerva pokriva sve procenjene potencijalne gubitke na kreditima.“ (J.Gorčić)7 Narodna banka Srbije (NBS), kao regulatorno telo, svojim odlukama bliže propisuje metodologiju izračunavanja adekvatnosti kapitala i rizične aktive banke. „Kvalitet aktive je funkcija količine postojećeg i potencijalnog kreditnog rizika, koji prati kreditni i investicioni portfelj, ostale nekretnine, ostalu imovinu i vanbilansne aktivnosti“ (J.Gorčić).8 Vrlo je bitno kontrolisati vodeće pokazatelje kreditnog rizika i kvaliteta aktive, kako bi identifikovali znake porasta kreditnog rizika (npr. odnos neto gubitaka na kreditima i prosečnih kredita, odnos kredita i akcijskog kapitala, promene u strukturi portfelja, porast kredita, odnos kredita i aktive, prinos od kredita, odnos nekurentnih kredita i ukupnih kredita, odnos nekurentnih kredita i zajmova i akcijski kapital, odnos rezervacija i ukupnih kredita, odnos rezervacija i neto gubitaka na kreditima, odnos nekurentnih kredita i rezervacija, itd.). Za srednji menadžment banke su dostupne informacije o kvalitetu kredita iz izveštaja menadžmenta o internom rejtingu rizika, o ponovo ugovorenim i restruktuiranim kreditima, o odstupanjima od kreditne politike i o kreditima sa prekoračenim rokovima otplate, ili neakumulativnim kreditima. Članovi borda se informišu o tipovima kredita koje banka ima i praksi kreditiranja koju koristi menadžment, kroz izveštaje o obnovljenim kreditima, o novim odobrenim kreditima, kupljenim i prodatim učešćima, i koncentraciji kredita. Bord i menadžment bi trebalo zajedno da ustanove ograničenja za kredite o kojima je bilo reči u datim izveštajima. 7 Cit. definicija rezervi za gubtike iz knjige: Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, Beograd, 2006., str. 42 Podsećanje: Politika rezervisanja za kreditne rizike definiše nivo rezervi za apsorbovanje gubitaka usled nenaplate kreditnog portfelja. 8 Cit. definicija kvaliteta aktive iz knjige: Gorčić, J., cit. delo, str. 43

112

Upravljanje rizikom

2. Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta U današnjim uslovima poslovanja procedura odobravanja i monitoringa kredita je visoko standardizovana, ali se u određenim oblastima (delovima) razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ročnosti kredita, tako da dugoročni krediti namenjeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najduži i najsloženiji postupak odobravanja. Bez obzira na dužinu trajanja, postupak odobravanja kredita se sastoji iz sledećih koraka: 9 ŠŠ Podnošenje zahteva (molba, aplikacija) za kredit, ŠŠ Razmatranje i obrada kreditnog zahteva, ŠŠ Rešenje banke o zahtevu za kredit (votum), ŠŠ Zaključivanje ugovora o kreditu, ŠŠ Korišćenje kredita (povlačenje odjednom ili u tranšama), ŠŠ Vraćanje kredita (u tranšama ili odjednom), ŠŠ Monitoring (nadzor, praćenje) kredita. Banka zahtev za kredit uzima u razmatranje i obradu, ukoliko je klijent podneo kompletan zahtev, što podrazumeva: ŠŠ Dostavljanje zvaničnog zahteva za kredit na memorandumu privrednog subjekta, koji sadrži: namenu kredita (investicija ili obrtna sredstva/dug ili kratak rok), iznos traženog kredita (u dinarima ili sa valutnom klauzulom), uslove korišćenja kredita (rok, dinamika povlačenja kredita, način otplate kredita, sopstveno učešće korisnika kredita, itd.), i instrumente obezbeđenja kredita. ŠŠ Obrazloženje kreditnog zahteva (svrha i opravdanost zaduživanja) sa odgovarajućom dokumentacijom (ugovori, fakture, biznis planovi, itd.), ŠŠ Statusna dokumentacija klijenta (dokumentacija o osnivanju privrednog subjekta, povezanim licima, ovlašćenim licima), ŠŠ Finansijski izveštaji klijenta (privrednog subjekta) za prethodne tri kalendarske godine. 9 Opširnije o principima analize kreditne sposobnosti klijenta pogledati knjige: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 112-155; Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 19-257, Siciliano, G., “Finance for the non-financial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003., str. 12-98, Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentice Hall, New Jersey 07458; Guerard, J., Schwaptz, E., “Quantitative Corporate Finance”, Springer, Science + Business media, LLC., New York, 2007., str. 31-90 i Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006., str. 117-121. Upravljanje kreditnim rizikom

113

Obrada kreditnog zahteva, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, se vrši od strane posebne službe u poslovnoj banci. Za banku je vrlo važno da sa ekonomskog stanovišta, utvrdi stepen kreditnog rizika: pri tome se analiziraju karakteristike zajmotražioca i njegova spremnost da vrati kredit, kapacitet zaduženja, kapital potencijalnog dužnik instrumenti obezbeđenja i opšte ekonomske prilike koje utiču na uspešnost poslovanja klijenata tzv. hard (čvrste činjenice/finansijske pokazatelje) i soft facts (meke činjenice). Većina domaćih banaka sa stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, se rukovodi pravilima za upravljanje kreditnim rizikom koja se koriste u Risk Metrics Group pristupu J.P.Morgana: 10 ŠŠ Nema povraćaja bez rizika - povraćaj je nagrada za one koji su spremni da preuzmu rizik, ŠŠ Transparentnost – podrazumeva da rizik treba uvek razumeti u potpunosti, ŠŠ Iskustvo – bitno je naglasiti da rizikom upravljaju ljudi (koji takođe isti i kvantifikuju), ŠŠ Saznanje – kaže da uvek treba preispitivati sopstvene pretpostavke, ŠŠ Komunikacija – podrazumeva da se o riziku uvek otvoreno govori, ŠŠ Raznovrsnost – podrazumeva da višestruki rizik daje višestruki povraćaj, ŠŠ Disciplinovanost – dokazano je da dosledan i čvrst pristup uvek pobeđuje stalne promene u strategiji, ŠŠ Zdrav razum – je nešto bez čega ne bi moglo da funkcioniše upravljanje rizikom. Uvek je bolje biti približno u pravu nego u potpunosti netačan. ŠŠ Odluke treba donositi nakon razmatranja verovatnoće rizika i povraćaja. Ocenu kreditne sposobnosti klijenta, kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, vrši Sektor za upravljanje rizikom u banci. Ciljevi ocene kreditne sposobnosti klijenta i same transakcije koja se kreditira su: ŠŠ shvatiti rizike koje određena transakcija nosi sa sobom, ŠŠ obezbediti osnovu za donošenje kreditne odluke, ŠŠ pomoći u razvoju strukture koja će umanjiti rizik, ŠŠ uveriti se da cena odgovara riziku. Alati banke za ocenu kreditne sposobnosti klijenta su: ŠŠ analiza klijenta, koja predstavlja odgovarajući miks kvanititativne (hard facts) i kvalitativne (soft facts) analize, i ŠŠ analiza transakcije, koja podrazumeva svrhu, strukturu i obezbeđenje transakcije. (Obzirom da je za odobrenje kredita ključno utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenta, posebno će u nastavku poglavlja biti obrađena analiza klijenta i analiza transakcije.) 10 Poznati svetski Modeli za kvantifikovanje i upravljanje kreditnim rizikom su: Credit Metrics, Credit Risk+, Credit Portfolio View TM, itd. Dok su najpoznatije svetske rejting agencije (pre svega u domenu kreditnog rizika): Moody i Standard&Poor. Osnov analize ovog poglavlja je J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997.

114

Upravljanje rizikom

Na osnovu izvršene analize sačinjava se kreditni referat (kreditna aplikacija), koji obično sadrži sledeće elemente: ŠŠ Naziv, sedište i delatnost zajmotražioca (privrednog subjekta), ŠŠ Kreditnu sposobnost klijenta (ustanovljena na bazi kvantitativne i kvalitativne analize), ŠŠ Stepen izvršenja obaveza prema banci u prethodnom periodu (na osnovu internih podataka banke ili iz izveštaja Kreditnog biroa ukoliko klijent nije bio korisnik kredita), ŠŠ Iznos zahtevanog kredita, ŠŠ Namenu traženog kredita, ŠŠ Dinamiku korišćenja kredita, ŠŠ Projekciju očekivanih efekata (klijentove projekcije i projekcije banke se upoređuju). Obavezan deo referata je zaključak (votum) koji zapravo predstavlja predlog odluke za odobrenje (pozitivna odluka) ili ne odobrenje traženog kredita (negativna odluka). Zaključak sadrži sledeće elemente: ŠŠ Iznos kredita, ŠŠ Namena kredita, ŠŠ Rok otplate kredita, ŠŠ Kamatna stopa, način korišćenja kredita, ŠŠ Način otplate kredita, ŠŠ Učešće klijenta, ŠŠ Obezbeđenje kredita, ŠŠ Dobre i loše strane konkretnog kreditnog zahteva na osnovu koga se donosi konkretna odluka o kreditu. Trebalo bi imati u vidu da se zaključak i uslovi kredita po pravilu razlikuju od onoga što je sadržano u zahtevu za odobrenje kredita, naročito u pogledu uslova kreditiranja. Rešenje o kreditnom zahtevu (votum/odluka kreditnog odbora) može biti negativno ili pozitivno. O negativnom rešenju, uz odgovarajuće obrazloženje o razlozima za odbijanje, klijent se obaveštava i pismenim i usmenim putem. U slučaju pozitivnog ishoda sa obaveštenjem o odobrenju kredita, klijentu se dostavljaju uslovi iz rešenja o osnovnim karakteristikama odobrenog kredita, i poziv za zaključenje ugovora o kreditu i pratećih dokumenata vezanih za realizaciju kredita. Ugovor o kreditu se sastavlja isključivo u pisanoj formi. Poslovne banke imaju tipski ugovor za ove svrhe u kome su sadržani svi uslovi pod kojima je odobren kredit. Zaključenjem (potpisivanjem) ugovora se stiču uslovi za korišćenje kredita koji je odobren. Način korišćenja definisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog kredita. Banka je u obavezi da kontroliše korišćenje kredita. Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraća banci odjednom na određeni datum ili u tranšama (koje mogu biti u ratama ili anuitetima), što je regulisano ugovorom. UkoUpravljanje kreditnim rizikom

115

liko dođe do kašnjenja u povraćaju kredita (glavnice i/ili kamate) poslovna banka prvo razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko se ustanovi da je do kašnjenja došlo iz opravdanih razloga ona produžava rok vraćanja sa novim ugovorenim rokovima vraćanja (tzv. prolognacija kredita), a to se vrši po postupku koji je istovetan odobravanju kredita. Ukoliko ustanovi da su razlozi kašnjenja vraćanja neopravdani može pribeći naplati kredita na osnovu aktiviranja sredstva obezbeđenja ili to zahtevati od korisnika kredita pokretanjem sudskog postupka. Banka je dužna da aktivno prati poslovanje korisnika kredita (uplate preko računa, obilazak klijenta razgovor sa poslovnim partnerima korisnika kredita, praćenje štampe, itd.) kako bi mogla adekvatno da reaguje pre nego što dođe do negativnih posledica ili da bi sanirala loše posledice do kojih je već došlo. Menadžment banke, kao što je već rečeno u uvodnom poglavlju ovog dela knjige, mora redovno da bude informisan o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika kredita. Čim banka sazna za prve znake lošeg finansijskog položaja korisnika kredita, može pribeći izradi sanacionog plana. U nekim slučajevima, kod kojih je opravdano, se preporučuje i preduzima restrukturiranje kredita da bi se sprečio otpis kredita. Ukoliko, međutim, naplata nije izvršena i kasni se i više od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita na teret rezervi. Međutim, to ne znači da banka kredit neće naplatiti na drugi način.

2.1. Analiza klijenta U ovom poglavlju će biti analizirani klijenti koji su po svojoj pravnoj formi pravna lica (privredni subjekti), obzirom da je za njih kompleksnije ustanoviti kreditnu sposobnost, a i samim bankama je data mogućnost da kreiraju sopstvene alate za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta (o čemu je bilo više reči u drugom delu knjige).11 Izuzetno bitan element analize klijenta predstavlja njegova finansijska snaga koja se ogleda kroz sprovođenje finansijske politike privrednog subjekta. Finansijska politika privrednog subjekta, kao sastavni deo razvojne politike privrednog subjekta, ima za svrhu postizanje i održavanje finansijske snage privrednog subjekta pomoću definisanih načela kojih se pridržava u izvršavanju svojih zadataka. U kvantitativnom smislu (hard facts) pod finansijskom snagom privrednog subjekta se podrazumeva obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu (soft facts) finansijska snaga obuhvata: očuvanje imovine i povećanje imovine, sposobnost plaćanja odnosno izvršavanja dospelih obaveza na vreme i trajnu sposobnost finansiranja. Finansijska politika privrednog subjekta obuhvata sledeće elemente: 12 11 Kreditna sposobnost fizičkih lica se utvrđuje na bazi visine ličnih primanja korisnika kredita i može biti maksimalno iskorišćeno za otplatu rate kredita 30% ličnih primanja za potrošačke kredite odnosno do 50% ličnih primanja za stambene kredite. 12 Podsećanje: „Razvojna politika privrednog subjekta sadrži principe i kriterijume za upravljanje dugoročnim poslovanjem preduzeća (dugoročna saradnja sa poslovnim partnerima uz ostvarivanje profita). Razvojna politike počinje sa dugoročnim predviđanjem da bi tek kroz strategiju rasta i iniciranje

116

Upravljanje rizikom

a. Politiku pribavljanja finansijskih sredstava – koja je fokusirana na postizanje i održavanje konstantne ravnoteže između pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u sledećoj fazi. Bitno je naglasiti da bi realizacijom finansijske politike trebalo da budu obezbeđenja neophodna obrtna i osnovna sredstva. Smatra se da privredni subjekt dobro posluje ako iz dugoročnih izvora pokriva oko 70% trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva. b. Politiku upotrebe finansijskih sredstava (plasmana) – koja je fokusirana na donošenje finansijskih odluka o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava. Finansijskim načelima, se reguliše ulaganje finansijskih sredstava načelo sigurnosti, načelo rentabilnosti i načelo likvidnosti. c. Politiku likvidnosti – koja podrazumeva realizaciju konstantne likvidnosti privrednog subjekta kao celine. Principi finansijske politike su osnova za definisanje načina rada radi uspešne realizacije ciljeva finansijske politike privrednog subjekta. Trebalo bi imati u vidu da se sva načela finansijske politike nalaze u međusobnoj vezi jer su interaktivno i konkurentski povezana. Shodno tome, primarni zadatak finansijske politike je otpimalno usaglašavanje načela finansijske politike. Osnovna načela finansijske politike bi mogla da se klasifikuju na sledeći način: ŠŠ Načelo finansijske stabilnosti – koje odražava odnos između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala povezanog sa dugoročno pozajmljenim kapitalom (trebalo bi da iznosi maksimalno 1, ili da bude manji od 1). ŠŠ Načelo likvidnosti – se odnosi na sposobnost privrednog subjekta da u svakom trenutku može da izmiri dospele obaveze. ŠŠ Načelo rentabilnosti – predstavlja stalnu težnju privrednog subjekta da ostvari što povoljniji rezultat poslovanja - dobit, u odnosu na angažovana sredstva. konkrentnih razvojnih projekata doživela svoju realizaciju... Upravljanje rastom i razvojem privrednog subjekta uključuje rešavanje niza pitanja i poteza koji su po svojoj prirodi strategijskog karaktera. U cilju da se uspostavi korespondencija između predmeta i načina poslovanja privrednog subjekta i njegovog okruženja, nužno je vršiti manje ili više radikalne promene u pravcu, načinu i brzini reagovanja na impulse iz okruženja. U svom razvojnom ponašanju privredni subjekt dolazi u poziciju da čini prodore u okruženje, inicira promene u njemu, ili pak da vrši puko prilagođavanje interno izazvanim promenama u poslovnom ambijentu. Zbog toga se zahteva strategija koja će kroz izbor pravca, metoda i tempa okrupnjavanja značiti konkretizaciju razvojne politike. ...Strategija rasta uključuje donošenje odluka o pravcima, metodima i tempu rasta kao i poželjnom nivou fleksibilnosti. U njenom formulisanju nužno je poći od razvojnih ciljeva i izvora rasta. Otuda, proces formulisanja strategije rasta uključuje sledeće aktivnosti i odluke: definisanje ciljeva rasta, identifikovanje izvora rasta (područja), utvrđivanje pravca rasta (smera), opredeljivanje metoda rasta (načina), odmeravanje tempa rasta (brzine) i opredeljivanje poželjnog nivoa i načina obezbeđivanja fleksibilnosti privrednog subjekta. Radi se o međusobno uslovljenim odlukama, te ih treba simultano pripremati i donositi. Pri tome, treba uključiti brojne aspekte razvojnog ponašanja, među kojima su najznačajnije tržišne, društvene, tehnološke i konkurentske dimenzije pravca, metoda i tempa rasta...Metodi rasta privrednog subjekta su: 1. internog rasta, tj. izgradnjom sopstvenih kapaciteta i razvojem sopstvenih proizvoda, 2. eksternog rasta, tj. spajanjem ili udruživanjem sa drugim privrednim subjektima, 3. kombinovanjem ova dva metoda.“ (Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje i razvojna politika preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995., str. 189-195.) Upravljanje kreditnim rizikom

117

ŠŠ Načelo finansijske elastičnosti – se ogleda u sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuđih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraćaju tih sredstava kreditorima bez posledica na likvidnost privrednog subjekta i njegovo kontinuirano poslovanje. ŠŠ Načelo finansijske nezavisnosti – kaže da bi privredni subjekt u svom poslovanju trebalo da bude u što većem stepenu nezavistan od svojih poverilaca. ŠŠ Načelo finansijske snage – obuhvata skup više načela koja se mogu grupisati na sledeći način: načelo racionalnog finansiranja (bazira se na najpovoljnijoj kombinaciji izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava) načelo likvidnosti, načelo sigurnosti, načelo rentabilnosti, načelo finansijalnosti (polazi od realizacije pozitivnog finansijskog rezultata koji je zasnovan na smanjenim finansijskim troškovima i korišćenju optimalne kombinacije finansijskih izvora) i načelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava (insistira na povećanju sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava preko povećane stope akumulacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg ulaganja sredstava i većeg obima zajedničkih ulaganja). Faktori koji utiču na poslovnu politiku privrednog subjekta, kao što smo rekli u drugom delu knjige, su: eksterni (spoljni) i interni (unutrašnji) faktori. Privredni subjekt ne može uticati na spoljne faktore finansijske politike. Eksterni faktori su objektivnog karaktera, odnosno dati su kao veličine. Stoga se privredni subjekt mora njima prilagođavati. Postoje različiti eksterni faktori (npr. tržišne potrebe za proizvodom odnosno uslugom, intenzitet konkurencije, zakonska ograničenja, mogućnost obezbeđivanja materijalnih resursa, razvijenost drugih privrednih delatnosti, destimulativne mere ekonomske politike zemlje, itd.) međutim posebno bitni su: privredno-finansijski sistem i tržišni uslovi privređivanja. S druge strane, sva ona dejstva koja su izazvana u okviru privrednog subjekta spadaju u unutrašnje faktore finansijske politike privrednog subjekta. Privredni subjekti o ovim faktorima samostalno odlučuju. Trebalo bi imati u vidu da su interni faktori veoma brojni (npr. definisana strategija rasta, kreirana situacija u privrednom subjektu, profil dosadašnjeg rasta, kadrovski potencijal i motivacija, geografska disperzija aktivnosti, adekvatnost proizvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se koristi za proizvodnju, itd.) , i da se uglavnom grupišu na sledeći način: faktori koji proizilaze iz poslovnih planova privrednog subjekta (aktuelni termin budžeti) i faktori koji proizilaze iz organizacione strukture privrednog subjekta (koja uključuje i organizacionu klimu, organizacionu kulturu i organizaciono ponašanje). Možemo zaključiti da čitav niz faktora utiče na odnos između veličine privrednog subjekta i troškova. Robinson je “snage koje određuju najbolju veličinu privrednog subjekta pretpostavljajući da je tržište dovoljno da pasorbuje čitavu proizvodnju najmanje jednog privrednog subjekta optimalne veličine” podelio u pet glavnih faktora: ŠŠ tehničke rukovodstva – podela rada, mogućnost korišćenja najsavremenije opreme (proizvodna mogćnost, svrsishodnost, sinhronizovanost i iskorišćenost) i balansiranje procesa. 118

Upravljanje rizikom

ŠŠ finansijske – mogućnost pribavljanja finansijskih sredstava za projektovanje I izgradnju kapaciteta optimalne veličine, ŠŠ tržišne – nabavke i plasmana, ŠŠ rizika – uvođenje funkcije upravljanja rizikom u poslovanju ŠŠ fluktuacije – rukovodećeg kadra i izvršioca.13 Pravila ili norme finansiranja su, kao što smo u prethodnom izlaganju naveli, osnova za realizaciju finansijske politike privrednog subjekta. Stoga ćemo se u nastavku ukratko osvrnuti na njih. Svrha poštovanja pravila finansiranja jeste da posluže privrednim subjektima kao smernica za donošenje odluka o finansiranju. U kvantitativnom smislu, pravila finansiranja određuju:14 ŠŠ strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloživosti, što čini tzv. vertikalna pravila finansiranja. Polazna pretpostavka vertikalnih pravila finansiranja je da se kroz stukturu izvora obezedi sigurnost dužnika i poverioca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavistnost dužnika. Stoga se vertikalna pravila finansiranja odnose se na pasivu bilansa stanja i manifestuju se u formi sledećih zahteva: ƒƒ pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu – kao donja granica prihvatljivosti za poslovanje privrednog subjekta se uzima jednakost sopstvenog kapitala sa pozajmljenim kapitalom. ƒƒ pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu –uvažavajući pravilo o jednakosti sopstvenog i pozajmljenog kapitala rezerve bi trebalo da iznose 50% od sopstvenog kapitala privrednog subjekta odnosno 25% od ukupnog kapitala privrednog subjekta. ƒƒ pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu – nije definisano u formi čvrstih relacija, jer je različito za pojedine privredne subjekte (zavisi od delatnosti privrednog subjekta, strukture imovine privrednog subjekta, strukture sredstava privrednog subjekta, itd.). ŠŠ odnosi pojedinih delova sredstava posmatranih po roku raspoloživosti, što čini tzv. horizontalna pravila finansiranja. Polazna pretpostavka horizontalnih pravila finansiranja je da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstava obezbeđuje likvidnost. Stoga se horizontalna pravila finansiranja odnose se i na aktivu i na pasivu bilansa stanja, a manifestuju se u vidu sledećih zahteva: ƒƒ zlatno bankarsko pravilo finansiranja – bazira se na težnji banaka da u svakom momentu održe svoju likvidnost, što se postiže podudarnošću aktivnih i pasivnih kreditnih poslova. Ukoliko se bankarsko pravilo finansiranja primeni na privredni subjekt, onda bi ono značilo zahtev za podudarnošću 13 Cit. Robinsonov stav o pet osnovnih faktora na bazi sledećeg izvora: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 434-435. 14 Opširnije o planiranju investicionih odluka na nivou preduzeća pogledati sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 559-590. Upravljanje kreditnim rizikom

119

između vremena angažovanja (ročnosti) poslovnih sredstava privrednog subjekta i trajanja raspoloživosti (dospelosti) pozajmljenog kapitala privrednog subjekta. ƒƒ zlatna bilansna pravila finansiranja – jesu modifikovana i adaptirana banakarska pravila finasniranja na privredne subjekte. Bilansnih pravila se baziraju na zahtevu da izvori po roku raspoloživosti i po visini u okviru svakog roka, moraju odgovarati uloženim (angažovanim) sredstvima. ƒƒ ostala pravila finansiranja – se uglavnom odnose na dva pravila: pravilo finansiranja 1:1 (acid test) i pravilo finansiranja 2:1 (current ratio). U osnovi oba pravila se nalazi zahtev likvidnosti, a razvijena su od strane američke bankarske prakse koja je na osnovu njih donosila svoje odluke o odobravanju ili odbijanju kreditnih zahteva. Možemo zaključiti da poslovne banke prilikom kreditne analize klijenta – privrednog subjekta sagledavaju prvo njegovu poslovnu politiku, a potom posebno analiziraju finansijsku politiku privrednog subjekta, korišćenjem odgovarajuće interne metodologije usaglašene sa zahtevom Narodne banke Srbije. Bitno je napomenuti da banka koristi i kvantitativne (tzv. hard facts) i kvalitativne (tzv. soft facts) metode, kako bi utvrdila kreditnu sposobnost klijenta. Stoga je odluka o kreditu rezultat odgovarajuće kombinacije kvalitativnih i kvantitativnih inputa o poslovanju klijenta – privrednog subjekta.

2.1.1. Kvalitativna analiza klijenta Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi klijenta. Oblast kvalitativne analize privrednog subjekta obuhvata: vlasničku strukturu, menadžment privrednog društva, strategiju privrednog društva, analizu industrijske grane u kojoj privredno društvo obavlja delatnost, analizu tržišne pozicije privrednog društva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno društvo i SWOT analizu. 15 Izvori informacija za kvalitativnu analizu privrednog subjekta su: publikacije kompanije, informacije od menadžmenta, novinski članci, informacije od prodaje odnosno konkurenata, izveštaji drugih finansijskih institucija, izveštaji državnih institucija, internet i interne baze podataka same banke. Analiza vlasničke strukture privrednog subjekta obuhvata sledeće kategorije: ŠŠ strukturu grupe (povezanih lica) odnosno ko je krajnji vlasnik privrednog subjekta, 15 Podsećanje: SWOT analiza omogućava analizu pretnji i šansi kao i njihovo usaglašavanje sa jakim i slabim stranama privrednog subjekta. Osnovno je da se optimizira ponašanje privrednog subjekta u odnosu na svoje mogućnosti, i stanje okruženja. Naziv SWOT je nastao od početnih slova engleskih reči: Strenghts (jačina), Weaknesses (slabosti), Opportunities (šanse) i Threats (pretnje).

120

Upravljanje rizikom

ŠŠ mogućnost odnosno snaga upravljanja i kontrole nad privrednim subjektom, ŠŠ strategiju krajnjeg vlasnika, ŠŠ podršku vlasnika privrednom subjektu, koja može biti: finansijska, upravljačka i know-how transfer. Bitno je sagledati da li je podrška vlasnika privrednog subjekta usmerena na veštačko uveličavanje troškova, ili transferne cene ili rasprodaju imovine. ŠŠ kakvo je bančino iskustvo sa ostalim članovima grupe (povezanim licima), ŠŠ strukturu kapitala - ukoliko je većinski kapital državni odnosno društveni razmotriti izglede za privatizaciju i konačan ishod privatizacije. Kvalitet menadžmenta, predstavlja bitnu komponentu kvalitativne analize klijenta, a podrazumeva sagledavanje sledećih karakteristika: dosadašnji rad i prethodna zaposlenja, iskustvo u industriji u kojoj se nalazi privredno subjekt, sposobnost, ličnost, otvorenost, obrazovanje, ujednačene veštine, lični kontakti (poznanstva), odnosi sa osnivačem i strategija (kako samih menadžera, tako i samog privrednog subjekta u domenu upravljanja ljudskim resursima). Bitno je naglasiti, da bez obzira na industriju, ili stanje u kojem se trenutno nalazi kompanija ljudi su ti kojima banka daje novac (poverenje je osnov za kreditni odnos – ili se veruje ili se ne veruje menadžmentu). Takođe, bi trebalo povesti računa o fazi razvoja privrednog subjekta i menadžmenta koji njime upravlja. Trebalo bi imati u vidu da rast i razvoj privrednog subjekta beleže uspone, stagnaciju, padove i revitalizaciju. Shodno tome, ciklus rasta privrednog subjekta meren veličinom aktive, tržišnom snagom ili brojem zaposlenih tokom vremena, obuhvata period razvoja, period stabilnosti i period opadanja ili ponovnog rasta. 16 Rizik industrije u kojoj klijent obavlja delatnost je vrlo bitan za donošenje odluke o kreditu, naročitu u vreme ekonomskih kriza. Prema M. Porteru potencijal generisanja gotovine u industriji privrednog subjekta zavisi od: 17 ŠŠ mogućih potencijalnih ulazaka novih igrača na tržište (“stanje uslova ulaska”) – pretnja potencijalnog ulaska je determinisana ulaznim barijerama, reakcijom postojećih učesnika, ekonomijom obima, zahtevima za ulaganje u konkretnu industriju, pristupom prodajnim kanalima, pristupom tržištu nabavke, uređenošću samog tržišta i patentima. ŠŠ strukture i broja kupaca i dobavljača (“pregovaračka snaga snabdevača i pregovaračka snaga kupaca”) – Pregovaračka moć kupaca se sagledava kroz sledeće parametre: koncentracija odnosno brojnost kupaca, povezanost sa ukupnim troškovima klijenta, uticaj na profit klijenta, standardizovani proizvodi koji se nude, mogućnost za brzo integrisanje, rizik zakasnele integracije i dugoročni ugovori sa kupcima. 16 Opširnije o fazama u razvoju preduzeća pogledati sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit.delo, str. 173-178 i 231-233. 17 Opširnije o Porterovim bazičnim faktorima koji određuju intenzitet konkurencije i proftiabilnost u gradni pogledati sledeći izvor: Milisavljević, M., Todorović, J., cit. delo, str. 196-197. Upravljanje kreditnim rizikom

121



Pregovaračka moć dobavljača se sagledava kroz: koncentraciju odnosno brojnost dobavljača, supstitutima koji postoje, troškovima zamene dobavljača i dugoročnim ugovorima sa dobavljačima. Generalno, možemo zaključiti da je i za sagledavanje kupaca i za sagledavanje dobavljača klijenta bitno uvažiti sledeće: da li ih je mnogo ili malo, da li postoji neumerna izloženost prema jednom kupcu odnosno dobavljaču, koliko je laka zamena kupaca odnosno dobavljača, da li postoje zaključeni dugoročni ugovori, koji su uslovi plaćanja odnosno naplate definisani kupoprodajnim ugovorima, koliko se često koriste kompenzacije za naplatu potraživanja i koliko je kupaca odnosno dobavljača na strani izvoza odnosno na strani uvoza (sagledati mogućnost prirodnog hedžinga). ŠŠ postojanja supstituta proizvoda koji proizvodi ili prodaje klijent koji je predmet analize (“pritisak supstitut proizvoda”). Trebalo bi imati u vidu da je supstitut proizvod sa istom funkcijom. ŠŠ konkurencije u okviru industrije i nivoa rivaliteta među postojećim kompanijama (“intenzitet rivalstva među postojećim proizvođačima u grani”). Konkurencija podrazumeva sagledavanje: brojnosti konkurenata, heterogenosti odnosno homogenosti konkurenata, strategije konkurenata, rasta industrije, kapaciteta konkurenata i stepena diferencijacije. Prilikom sagledavanja rizika industrije, bitno je da kreditni službenici banke razumeju industriju u kojoj posluje privredni subjekt, zatim da prepoznaju u kojoj fazi životnog ciklusa se trenutno nalazi industrija i da li je izražena cikličnost odnosno sezonalnost u obavljanju delatnosti. Tržišna pozicija odnosno tržišna snaga klijenta je deterimisana sledećim parametrima: tip tržišta (monopol, oligopol, diversifikovano...), tržišno učešće, faza razvoja tržišta (da li raste, stagnira ili opada), jedinstvena prednost klijenta mora biti diferencirana nivoom tržišne regulacije, deviznim rizikom u svakodnevnom poslovanju i mogućnošću prirodnog hedžinga. 18 Poslovna strategija privrednog subjekta nam ukazuje gde smo trenutno i kuda želimo da idemo. Ukoliko bankarski službenik želi da sazna gde se trenutno nalazi privredni subjekt, trebalo bi da sagleda poziciju proizvoda (privrednog subjekta), životni ciklus proizvoda (privrednog subjekta), lanac vrednosti, stvaralačku strategiju i ključne veštine privrednog subjekta. Prilikom sagledavanja pravca kretanja odnosno kuda želi da ide privredni subjekt koji je podnelo zahtev za kredit, bankarski službenik bi trebalo da sagleda instrumente za planiranje, dugoročni poslovni plan i pouzdanost projekcija (vezanih za budući rast i razvoj).19 18 Podsećanje: Strategijske alternative privrednog subjekta u okviru kombinovanja proizvoda i tržišta su: strategija penetracije, strategija razvoja tržišta, strategija reformulacije proizvoda, strateija širenja tržišta, strategija zamene postojećih proizvoda, strategija segmentacije tržišta i diferenciranja proizvoda, strategija proširivanja proizvodnih linija, strategija koncentrične diversifikacije, strategija horizontalne diversifikacije, strategija konglomeratske diversifikacije i strategija vertikalne integracije. 19 Podsećanje: BCG portfolio matrica ukazuje da je u zavisnosti od pokazatelja o tržišnom učešću i rastu

122

Upravljanje rizikom

U praksi bankarski službenici imaju obično sledeća pogrešna shvatanja, prilikom donošenja odluka: ŠŠ isuviše veliki da bi bankrotirali - trebalo bi imati u vidu da nije baš sve tako sjajno, jer postoje veliki klijenti koji su propali, kao što su: Enron (najveća kompanija za proizvodnju električne energije), Holzmann (jedna od najvećih građevinskih kompanija u Nemačkoj), United Airlines (nekada najveći avioprevoznik u SAD), 4 banke u Srbiji (Jugobanka, Beobanka, Beogradska i Invest banka), Fresh&Co (nekada vodeći proizvođač sokova u Srbiji), itd. ŠŠ vlada će se založiti za njih - možda i hoće, ali ovo nije poenta prilikom odobravanja kredita, jer banka želi da joj se kredit vrati iz prihoda iz redovnog poslovanja klijenta. ŠŠ dobar i ambiciozan proizvodni odnosno trgovinski program, zanemarena likvidnost i finansijski pokazatelji; ŠŠ apsolutno ciljni klijent – bez adekvatnih obrazloženja, ŠŠ odlični efekti unakrsne prodaje - otvaranje računa i promet preko računa, kupovina i prodaja deviza, oročenje sredstava, otvaraje akreditiva, korišćenje platnih kartica, itd. ŠŠ odličan “novi” projekat, poslovna linija, proizvod, itd. bez sagledavanja efekata na buduće prihode i rashode privrednog subjekta. Bitno je da bankarski službenik shvati da za donošenje odluke o kreditu, nema zamene za zdrav razum. Poenta je da li će u slučaju lošeg plasmana država ili neko drugi stati iza poslovne banke kreditora, odnosno iz čega će banka naplatiti svoje potraživanje - da li iz prihoda vezanih za redovno poslovanje privrednog subjekta (gotovina) ili aktiviranjem kolaterala (hipoteke, zaloge ili drugog prihvatljivog instrumenta obezbeđenja za banku).





tržišta moguće razlikovati sledeće pozicije proizvoda odnosno proizvodnih jedinica: perspektivni proizvod (proizvod pod znakom pitanja – pripada rastućem tržištu sa niskom tržišnim učešćem; slučaj proizvoda koji se uvode na rastuće tržište), tržišni lider (zvezda proizvod – visoko tržišno učešće na visoko rastućem tržištu), zreli proizvod (krave muzare – imaju relativno visoko tržišno učešće ali je rast tržišta nizak; osnovni generatori prihoda i dobiti) i stagnirajući proizvod (pas proizvod – nizak rast tržišta i nisko tržišno učešće; niska rentabilnost – gubitke proizvode - kandidat za eliminisanje). Shodno tome, upravljajući tempom rast, privredni subjekt se prevashodno oslanja na anticipiranje reakcije konkurenata odnosno privrednom subjektu stoje na raspolaganju sledeće alternative strategije ili njihove kombinacije: 1. da pre drugih uvede proizvod na tržište, 2. da sledi lidera, 3. da se osloni na strategiju modifikovanja porizvoda prema zahtevima određenog segmenta na već razvijenom tržištu, 4. da se uključi na područje inovacija oslanjajući se na superiornu proizvodnu sposoblnost i kontrolu troškova. Proizilazi da privredni subjekt u svojoj strategiji rasta koristi parametre kao što su: rast tržišta i kretanje tržišnog učešća, atraktivnost i stadijum grane, istraživanje i razvoj u okviru samog privrednog subjekta, snaga (u odnosu na konkrente) i proizvodne sposobnosti samog privrednog subjekta. Upravljanje kreditnim rizikom

123

Kreditna sposobnost klijenta predstavlja mogućnost vraćanja finansijske obaveze u budućnosti, i podrazumeva: ŠŠ spremnost odnosno revnost (karakter) klijenta, ŠŠ sposobnost odnosno solventnost klijenta da potraživanja (gotovina, kapital, kapacitet tržišta odnosno kolateral) pretvori u novac na odgovarajući dan. ŠŠ Trebalo bi imati u vidu da banka ne želi da razmatra sledeća kreditiranja: ŠŠ Kompanija ima problema sa profitabilnošću odnosno likvidnošću, stoga klijent želi da refinansira postojeće kredite u korišćenju kod drugih banaka. ŠŠ Pravi vlasnik (vlasnička struktura) kompanije nije poznat, a iz priloženih dokumenata se može zaključiti da se radi o licima sa kojima banka prema važećim procedurama o pranju novca ne želi da radi ili se radi o velikim klijentima prema kojima je banka već stigla do gornjeg limita odnosno maksimalno mogućeg kredita prema grupi povezanih lica. ŠŠ Ponuđeni kolateral nije utrživ. ŠŠ Zahtev za investicioni kredit bez projekcija poslovanja privrednog subjekta koje bi pokrile vreme trajanja kreditnog odnosa odnosno ne obezbeđuje se dovoljni primarni izvor otplate kredita od strane privrednog subjekta. ŠŠ Kompanija ne želi da dostavi informaciju iz kojih izvora namerava da vrati odobreni kredit, a primarni izvori otplate su nedovoljni za servisiranje obaveze po kreditu. ŠŠ Komapnija prikazuje nerealnu profitabilnost. ŠŠ Tržišna vrednost kolaterala je nedovoljna da pokrije traženi iznos kredita. ŠŠ Strategija menadžmenta privrednog subjekta nije prihvatljiva za banku ili jednostavno nije definisana od strane privrednog subjekta.

2.1.2. Kvantitativna analiza klijenta Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi klijenta. Oblast kvantitativne analize privrednog subjekta obuhvata analizu finansijskog poslovanja klijenta u najširem smislu, kako bi se obuhvatile sve promene u njegovoj veličini odnosno snazi. Izvori informacija za kvantitativnu analizu klijenta su: godišnji izveštaji privrednog subjekta (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, aneks), kvartalni izveštaji privrednog subjekta, računovodstvo troškova, projekcije privrednog subjekta, konsolidovani izveštaji privrednog subjekta, revizorski izveštaj privrednog subjekta, kvalifikovano ili nekvalifikovano mišljenje trećih lica, i reputacija revizora. Bilansi privrednog subjekta su osnova finansijske analize (utvrđivanja kreditne sposobnosti) koju vrši banka. Bilans je knjigovodstveni oblik prikazivanja sredstava i izvora 124

Upravljanje rizikom

sredstava u formi dvostrukog pregleda. Karakteriše ga odgovarajuća forma, sadržina i način prikazivanja. Zakonodavac propisuje formu bilansa, sadržaj i način prikazivanja. Sadržaj bilansa je prikaz sredstva i izvore sredstava. Način prikazivanja sredstava i izvora sredstava, karakteriše globalnost podataka i vrednosno izražavanje, odnosno bilans privrednog subjekta obuhvata i na prikladan način preko novčanih jedinica izražava celokupnost stanja, promena i odnosa koji su njime obuhvaćeni. Stoga se bilans koristi za izražavanje stanja i rezultata aktivnosti privrednog subjekta. Bilans stanja obuhvata i izražava stanje raspoloživih i angažovanih sredstava i njihovih izvora po kvalitetu i strukturi na tačno određeni dan bilansiranja (obično je poslednji dan kalendarske godine). Bilans uspeha obuhvata i izražava nivo poslovne uspešnosti u periodu za koji se uspešnost izražava (obično za period kalendarske godine). Bruto bilans obuhvata i izražava sve promene u periodu bilansiranja i to u bruto iskazu (obično kraći vremenski intervali od godinu dana). Zbog toga, bruto bilans je veoma značajan analitički instrument. Banke preferiraju da ga pribave od klijenta tokom poslovne godine, kako bi sagledale stvarno stanje poslovanja privrednog subjekta. Uvažavajući prethodno navedeno možemo zaključiti da se od bilansa zahteva da ispuni sledeće karakteristike: bilansnu jasnost, bilansnu istinitost, bilansnu kontinuelnost, bilansnu uniformnost, bilansnu konciznost i bilansnu integralnost. Bilans stanja Bilans stanja privrednog subjekta je blic-snimak (trenutno stanje) imovine, i kapitala i obaveza kompanije. 20 Bilans se uobičajeno prikazuje u formi dvostranog računa koji je po definiciji „bilans“ uvek uravnotežen. Aktiva (imovina) je jedna strana tog računa a pasiva (kapital i obaveze) je druga strana. Aktiva bilansa privrednog subjekta pruža odgovor na pitanje koliko je sredstava angažovano u privrednom subjektu i u kom obliku se ona nalaze. Pasiva bilansa izražava pravnu pripadnost pozicije aktive bilansa. Pasiva bilansa se deli na sopstveni i tuđi kapital. Stoga bi se moglo reći da bilans stanja izražava kvantum raspolaganja kapitalom i oblike i izvore njihovog angažovanja. Jednakost aktive (imovine) i pasive (kapital i obaveze) znači da je svaka obaveza privrednog subjekta prema poveriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani aktive. Vrlo je bitno napomenuti da je prilikom kreiranja bilansa stanja neophodno ispuniti odgovarajuće zahteve vezano za pravilno grupisanje pozicija aktive i pasive u bilansu stanja. 20 Podsećanje: Naše zakonodavstvo je definisalo da privredni subjekt zvanični bilans stanja sačinjava na poslednji dan kalendarske godine (31.12.), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02.naredne godine (za prethodnu kalendarsku godinu). Upravljanje kreditnim rizikom

125

Bilansne pozicije na strani imovine ukazuju kako su iskorišćena (sopstvena i tuđa) sredstava, dok kapital i obaveze ukazuju odakle potiču sredstva. Za utvrđivanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta, kreditnom službeniku je bitna struktura osnovnih sredstva, procenjena vrednost osnovnih sredstava, tržišna vrednost osnovnih sredstava, savremenost tehnologije odnosno opreme koja se koristi za proizvodnju, da li je oprema kupljena na lizing ili je založena kod poslovne banke za kredit i da li odgovara poslovnom riziku privrednog subjekta. Isto tako je bitno da se sagledaju i nematerijalna sredstva privrednog subjekta, koja se sastoje iz goodwill-a, patenata, licenci, robnih marki, i istraživanja & razvoja. 21 Bilans stanja nam pruža informaciju kakav je nivo i kvalitet potraživanja odnosno stepen i brzina naplate, o koncentraciji kupaca, kao i o interkompanijskim potraživanjim ili potraživanjima vlasnika (pre svega pozajmice kapitala). Zalihe u bilansu stanja nam govore kakva je struktura zaliha (koliko je sirovina, koliko je završenih proizvoda i koji je stepen dovršenosti proizvoda), kao i da li privredni subjekt greje ili ne greje skladište u kome se zalihe nalaze. U slučaju obaveza iz bilansa se može sagledati njihov nivo, stepen dospelih a ne plaćenih obaveza, valute plaćanja, interkompanijske obaveze (koje možda nikada neće biti ni plaćene) i nivo rezervisanja. Struktura kapitala u bilansu stanja govori koliki je nivo ukupnih obaveza, koliki je nivo finansijskih obaveza i koliki su troškovi kapitala. Značajna stavka svih privrednih subjekata poslednjih godina, su vanbilansne obaveze po osnovu garancija i izdatih menica i ovlašćenja za svoje kredite, obaveze prema dobavljačima odnosno jemstva po kreditima za poslovne partnere i/ili povezana lica privrednog subjekta. Pomenute kategorije, kreditni analitičar sagledava kao potencijalne obaveze privrednog subjekta, koje pogoršavaju njegovu trenutnu finansijsku situaciju. Kreditni analitičar iz bilansa stanja može da dobije informacije o pokriću dugova (obaveza) imovinom, kao i o visini sopstvenog kapital (garantne supstance) koji se može iskoristiti za servisiranje svih dospelih i nedospelih obaveza privrednog subjekta (korisnika kredita). ŠŠ Posebno bitni pokazatelji iz bilansa stanja za kreditnog analitičara su: Tuđi izvori Sopstveni izvori Tuđi izvori Ukupni izvori

=

Marža sigurnosti

=

Stepen pokrića

21 Prikazane stavke bilansa stanja su u skladu sa potrebama banke, tj. donošenja odluke o kreditnoj sposobnosti klijenta.

126

Upravljanje rizikom

Sopstveni izvori Ukupni izvori

=

Stepen samofinansiranja

Dugoročni izvori Dugoročno vezana sredstva

=

Koeficijent finansijske sigurnosti

Na osnovu izloženog, može se zaključiti da se na osnovu bilansa stanja mogu obavljati samo statičke finansijske analize. Stoga, banke primenjuju sistem analize više uzastopnih bilansa stanja, kako bi mogle pravilno da sagledaju da li se finansijska situacija privrednog subjekta korisnika kredita poboljšala ili pogoršala (u praksi se obično vrši analiza bilansa poslednje tri kalendarske godine). Bilans uspeha Bilans uspeha izražava prihode i rashode privrednog subjekta za duži vremenski period, obično godinu dana. Stoga bilansa uspeha pruža odgovor na pitanje kako je privredni subjekt poslovao (ostvaren poslovni rezultat) u periodu na koji se bilans uspeha odnosi.22 U savremenim uslovima, bilans uspeha prvenstveno ima za cilj da pruži kreditnim analitičarima relevantne informacije vezane za poslovno odlučivanje, planiranje i razvoj privrednog subjekta. Banke, bilans uspeha posmatraju u vremenskom kontinuitetu, odnosno u nizu sukcesivnih perioda (obično poslenje tri kalendarske godine), kada se nesumnjivo predstavlja kao sasvim solidan pokazatelj poslovno - strateških i taktičkih ciljeva privrednog subjekta korisnika kredita. Bilans uspeha je u formi dvostranog računa koji se sastoji iz prihodovne i rashodovne strane. Na rashodnoj strani se nalaze rashodi grupisani po vrstama i utvrđeni u veličini koja se odnosi na period bilansiranja, dok se na prihodovnoj strani iskazuju prihodi po istim kriterijumima. Dobitak ili gubitak za vremenski period bilansiranja, predstavlja razliku između prihoda i rashoda odnosno pokazuje koliko je tekuća aktiva uvećana poslovanjem u periodu bilansiranja. Poslovni rezultat je utvrđen samo obračunski, a u stvarnosti se nalazi u nekom od oblika aktive, pa shodno tome, je prisutan u raznim oblicima angažovanja sredstava. 22 Podsećanje: Naše zakonodavstvo je predvidelo da su privredni subjekti u obavezi da zvanični bilans uspeha sačinjavaju za vremenski period od godinu dana tj. od 01.01. do 31.12. kalendarske godine (jedna kalendarska godina), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02.naredne godine za prethodnu kalendarsku godinu. Zakonodavac je propisao da se bilans uspeha sačinjava po metodi ukupnih troškova. Posmatrano iz ugla samog privrednog subjekta, metoda je prikladnija za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata, kao i za statističko utvrđivanje ostvarene vrednosti proizvodnje tj. sagledavanje ostvarenog bruto proizvoda. Upravljanje kreditnim rizikom

127

Sadržina bilansa uspeha je determinisana metodom po kojoj je sačinjen. Ukoliko je bilans uspeha sačinjen po metodu prodatih učinaka, onda se na rashodovnoj strani iskazuju poslovni rashodi, finansijski rashodi, i neposlovni i vanredni rashodi, dok se na prihodovnoj strani iskazuju poslovni prihodi, finansijski prihodi, i neposlovni i vanredni prihodi. Pri čemu su poslovni rashodi troškovi sadržani u prodatim proizvodima. Rashodi finansiranja su kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja privrednog subjekta i javljaju se povremeno. S druge strane, poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i usluga. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraživanja. Neposlovni i vanredni prihodi su prihodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno. Prihodi mogu biti bilansirani po sistemu fakturisane realizacije ili po sistemu naplaćene realizacije, nezavisno od metode po kojoj se sačinjava bilans uspeha. Banke prilikom donošenja odluke o kreditu sagledavaju naplaćenu realizaciju (u mnogim bankama se koristi i kao osnov za segmentaciju klijenata). Kreditnom analitičaru bilans uspeha ukazuje kakav je trend prodaje privrednog subjekta – nivo rasta, realnost ili potcenjenost ili precenjenost prodaje, kolika je prodaja na domaćem tržištu odnosno koliki je izvoz. Takođe, ukazuje kolike je profitne stope ostvario privredni subjekt odnosno kolika je bruto marža, poslovni rezultat (EBIT), stopa poslovnog dobitka (Ordinary Income Margin) i neto profit privrednog subjekta. Uvažavajući različite aspekte finansijske analize bilansa uspeha, treba istaći da je potrebno zadovoljiti određene zahteve formalne prirode vezano za pravilno grupisanje pozicija prihoda i rashoda u bilansu uspeha. S tim u vezi, grupisanje pozicija bilansa uspeha za potrebe finansijske analize treba da bude bazirano na realizaciji ideje o razdvajanju komponenti poslovnog rezultata (poslovnih prihoda i poslovnih rashoda) od elemenata neposlovnog ili neutralnog rezultata (finansijskih i vanrednih prihoda i finansijskih i vanrednih rashoda). Kreditni analitičari bilans uspeha sagledavaju na pomenuti način, jer smatraju da je samo poslovni rezultat pouzdana veličina koja se može koristiti za potrebe rentabilnosti poslovanja i ocene zarađivačke sposobnosti privrednog subjekta (otplatnog kapaciteta za vraćanje kredita banci). ŠŠ Posebno bitni pokazatelji iz bilansa uspeha za kreditnog analitičara su: ƒƒ profit pre kamate i poreza, ƒƒ profit pre poreza, ƒƒ profit posle poreza, ƒƒ zadržani profit, ƒƒ Stopa poslovnog dobitka Ostvareni profit Angažovani kapital

128

Upravljanje rizikom

=

Stopa poslovnog dobitka

Profitna stopa  koeficijent obrta Profit pre poreza Ukupna sredstva Profit pre kamata i poreza Ukupna sredstva

=

=

Stopa poslovnog dobitka

Stopa poslovnog dobitka

=

Stopa poslovnog dobitka

=

Stopa neto dobitka

ƒƒ Stopa neto dobitka Profit posle poreza Ukupna sredstva

Na kraju, možemo zaključiti da su bilans stanja i bilans uspeha povezani na sledeći način: ŠŠ Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog povećanja sopstvenog kapitala (prihodi) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obračunskog perioda, a razlika među njima predstavlja finansijski rezultat koji se uključuje u bilans stanja kao neto povećanje sopstvenog kapitala (dobitak), odnosno kao neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak). ŠŠ Bilans stanja iskazuje pojavu stanja imovine, kapitala i obaveza na dan bilansiranja, pri čemu dobitak predstavlja povećanje imovine i sopstvenog kapitala, a gubitak predstavlja smanjenje imovine i sopstvenog kapitala. Izveštaj o tokovima gotovine (cash flow) Izveštaj o tokovima gotovine daje informaciju o izvorima gotovine i smanjenjima gotovine. Koristi se da bi se utvrdila raspoloživa novčana sredstva u preduzeću koja se mogu koristiti u procesu otplate dospelih obaveza preduzeća. 23 Cash flow, kao deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa tj. kao suma dobitka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine koristi se kao instrument finansijske analize. U praksi je prikladno sredstvo za procenu finansijske i prinosne snage privrednog subjekta. 23 Cash flow analiza predstavlja jedan od instrumenata upravljanja finansijama privrednog subjekta. Pojam cash flow se koristi u svoja dva osnovna značenja: 1. kao stalna reka primanja i izdavanja koja protiču kroz privredni subjekt (bruto cash flow), ili kao razlika između primanja koja proizilaze iz prodaje robe i usluga i izdavanja koja se vezuju za proizvodnju roba i usluge (neto cash flow). 2. kao sume dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine kao deo primanja koja ostaju privrednom subjektu i služe za isplatu dividendi, finansiranje invensticija i za isplatu dugova, ili deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja. Upravljanje kreditnim rizikom

129

Nemački autori su razvili metodologiju izračunavanja cash flow veličine, koja se u simplificiranoj formi, može prikazati na način prikazan u tabeli br. 1 Tabela 1. Cash flow koncept nemačkih autora + + = + = + = =

Godišnji neto dobitak Povećanje rezervi Amortizacija (otpis mašina) CASH FLOW I Povećanje dugoročnih rezervisanja (pokrića) CASH FLOW II Rashodi koji potiču iz ranijih perioda – Vanredni rashodi Prihodi koji potiču iz ranijih perioda – Vanredni prihodi CASH FLOW III Isplaćene dividende CASH FLOW IV

Uvažavajući izloženi koncept izračunavanja cash flow veličine, trebalo bi istaći da po svojoj sadržini Cash flow III odgovara potrebama procene prinosne snage privrednog subjekta, dok cash flow IV odgovara potrebama procene finansijske snage privrednog subjekta. Koncept cash flow-a se zasniva na sledećim komponentama: ŠŠ Poslovni rezultat (dobitak), amortizacija i dugoročna rezervisanja. Sve eventualne deformacije poslovnog rezultata se pokušavaju anulirati amortizacijom i dugoročnim rezervisanjima. ŠŠ Osnovne komponente cash flow veličine su: dobitak (neto profit), amortizacija i pozicije pokrića (rezervisanja). Po svojoj suštini, predstavljaju izvore sredstava koja su de facto „oslobođena“ kroz poslovni proces i koja stoje na raspolaganju za potrebe finansiranja. Pod pretpostavkom uravnotežene finansijske situacije cash flow pokazuje sledeće: ƒƒ visinu raspoloživih sredstava za interno finansiranje tj. samofinansiranje, ƒƒ mogućnost vraćanja zajmova na osnovu koje se utvrđuje optimalna granica zaduženja. Banke pored navedenih u kategoriju izvora gotovine privrednog subjekta svrstavaju: smanjenje obrtne imovine, povećanje zaduženosti/ostalih obaveza, prodaju stalne imovine i dokapitalizaciju. Takođe, trebalo bi imati u vidu da na smanjenje gotovine u poslovanju privrednog subjekta utiču: gubici, povećanje obrtne imovine, vraćanje dugova odnosno smanjenje ostalih obaveza privrednog subjekta, nabavka nove opreme i isplata dividendi.

130

Upravljanje rizikom

ŠŠ Komparacija troškova, dobitka, rentabilnosti i brzini vraćanja sredstava, su osnova za analizu investicionih projekata izbor pojedinih alternative (pri čemu se zanemaruje ukupno vreme korišćenja investcije). Upravo u ovom slučaju, cash flow služi kao veoma prikladan (koristan) instrument za analizu investicionih alternativa u cilju izbora najpovoljnijeg rešenja. U nastavku je prikazan izveštaj o tokovima gotovine, jednog privrednog subjekta korisnika kredita, pripremljen od strane domaće banke uvažavajući MRS7.24 Tabela 2. Izgled tokova gotovine klijenta pravnog lica u bankarskom formatu

24 Prikazani izveštaj o tokovima gotovine privrednog subjekta je preuzet iz instrumentarijuma Raiffeisen bank a.d. Beograd za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenta – Coala iz 2005. godine. Upravljanje kreditnim rizikom

131

Prikazani izgled tokova gotovine nam ukazuje, da je ispoštovan MRS7 koji novčane tokove klasifikuje prema grupama aktivnosti, na: novčane tokove iz poslovnih aktivnosti,novčane tokove iz aktivnosti investiranja i novčane tokove iz aktivnosti finansiranja. U konkretnom slučaju: ŠŠ poslovna aktivnost privrednog subjekta se odražava finalnom stavkom II -operating cash flow (operativni cash flow) ŠŠ servisiranje dugova privrednog subjekta se može videti iz finalne stavke III net operating cash flow (neto operativni cash flow), ŠŠ investiciona ulaganja privrednog subjekta se odražavaju finalnom stavkom IV – cash flow after investing activities (cash flow posle investicionih aktivnosti), ŠŠ finansijska zaduženja privrednog subjekta se odražavaju finalnom stavkom V – cash flow after financing activites (cash flow posle finansijskih aktivnosti), ŠŠ mogućnost za korišćenje novog kredita privrednog subjekta odnosno otplatni kapaticet za novi kredit (investicioni ili kratkoročni) se vidi iz stavke VI – net increase/decrease in cash (neto povećanje/smanjenje gotovine). Proizilazi da neto novčani tok posmatranog privrednog subjekta korisnika kredita za određeni vremenski period predstavlja zbir neto novčanog toka iz poslovnih aktivnosti, neto novčanog toka iz aktivnosti investiranja i neto novčanog toka iz aktivnosti finansiranja. Ciklus promene gotovine je takav da se za novac kupuju sirovine od dobavljača, kojima se proizvodi roba (proizvodnja u toku odnosno stvaranje vrednosti, gotovi proizvodi), koja se prodaje dalje kupcima. Obično se u našoj praksi naplatom potraživanja od kupaca gotovih proizvoda plaćaju obaveze dobavljačima za repromaterijal. Trebalo bi imati u vidu da su prilikom ciklusa promene imovine prisutni: rizik nabavke, rizik proizvodnje, rizik tražnje (postojanje tržišta) i rizik naplate. Ciklus promene imovine se sagledava kroz kretanje obrtnog kapitala.25 Obrtni kapital je osnovni pokazatelj sposobnosti kompanije da izmiri obaveze prema kreditorima iz ciklusa promene imovine u gotovinu. Izračunava se na sledeći način:

Obrtna imovina + Aktivna vremenska razgraničenja - (Kratkoročne obaveze + Pasivna vremenska razgraničenja) = Obrtni kapital

25 Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) predstavljaju deo sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza koje su iskorišćene za finansiranje obrtnih sredstava. Neto obrtni fond se utvrđuje na bazi bilansa stanja poslovnih sredstava, pri čemu bilans mora biti uravnotežen. Analiza neto obrtnog fonda uvek polazi od celine bilansa i svoje zaključke zasniva isključivo na karakterističnim promenama celine u kretanju.

132

Upravljanje rizikom

Posebno bitni pokazatelji iz izveštaja o tokovima gotovine za kreditnog analitičara su: Neto novčani tok iz poslovanja Prosečne kratkoročne obaveze Neto novčani tok iz poslovanja Ukupne obaveze Neto novčani tok iz poslovanja

-

=

Koeficijent pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom

=

Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom

Plaćene kamata

-

Plaćene kamate Neto novčani tok iz poslovanja Prosečne kratkoročne obaveze Neto novčani tok iz poslovanja Plaćene dividende

Plaćeni porezi

=

Koeficijent pokrivenosti kamata gotovinom

=

Koeficijent pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom

=

Koeficijent pokrivenosti dividendi gotovinom

Možemo zaključiti da pokazatelje koji se temelje na novčanim tokovima uvek treba posmatrati u međuzavisnosti sa osnovnim (klasičnim) pokazateljima performansi privrednog subjekta. Racio analiza Banka koristi različite finansijske izveštaje privrednog subjekta kao osnov za racio analizu, na osnovu koje postavljajući odgovarajuća pitanja donosi odluku o kreditu. Značaj racio analize se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske performanse privrednog subjekta. Racio analiza omogućava: ŠŠ sagledavanje trednova u finansijskom poslovanju privrednog subjekta, ŠŠ poređenje finansijskih karakteristika konkretnog privrednog subjekta sa drugim privrednim subjektima u okviru iste delatnosti ili privredne grane, i ŠŠ utvrđivanje međuzavisnosti između faktora koji utiču na finansijskih uspeh privrednog subjekta. Upravljanje kreditnim rizikom

133

Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih finansijskih parametara sa drugim, sagledavaju se mnogo traženiji pojedini finansijski aspekti poslovanja privrednog subjekta, što u stvari predstavlja osnovnu suštinu racio analize. Proizilazi zaključak da je osnovna svrha utvrđivanja finansijskih racio brojeva (pokazatelja) pružanje pomoći menadžmentu privrednog subjekta u planiranju, kontroli i odlučivanju, s obzirom da je želja svake banke dugoročna saradnja sa klijentom privrednim subjektom. Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izražene u prostoj matemaičkoj formuli. Bitno je napomenuti, da su ove relacije od izuzetnog značaja za ocenu finansijskog položaja (statusa) privrednog subjekta, kao i za ocenu upravljanja privrednim subjektom. U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifikovati u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja. Međutim, za potrebe finansijske analize najčešće se koriste sledeće osnovne grupe pokazatelja koje se izvlače iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a to su: ŠŠ pokazatelji (racia) likvidnosti – pod likvidnošću se smatra sposobnost privrednog subjekta da u roku može da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Najčešće korišćeni pokazatelji likvidnosti su: koeficijent trenutne likvidnosti, koeficijent perspektivne likvidnosti, koeficijent optimalne likvidnosti, koeficijent opšte likvidnosti i koeficijent redukovane (rigorozne) likvidnosti. ŠŠ pokazatelji (racia) solventnosti – solventnost predstavlja sposobnost privrednog subjekta da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da sve one dospevaju u istom trenutku. Najznačajnija racia solventnosti su: koeficijent strukture kapitala, koeficijent doprinosa pozajmljenih izvora pokriću aktive, koeficijent pokrića rashoda na ime kamata i koeficijent sigurnosti dugoročnih poverilaca. ŠŠ pokazatelji (racia) aktivnosti – obuhvataju sve relevantne odnose između prihoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, s druge strane. Najčešće se primenjuju sledeći koeficijenti: koeficijent obrta dobavljača, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta kupaca, koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent neto obrtnih sredstava, koeficijent obrta fiksnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava, koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. ŠŠ pokazatelji (racia) rentabilnosti – jesu težnja privrednog subjekta da ostvari što povoljniji finansijski rezultat tj. dobit u odnosu na angažovana sredstva odnosno rentabilnost predstavlja “moć zarađivanja” privrednog subjekta (parcijalni izraz efikasnosti poslovanja, s jedne strane, i parcijalno merilo efikasnosti upravljanja, s druge strane). Najčešće korišćeni pokazatelji rentabilnosti su: stopa prinosa na poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva. ŠŠ pokazatelji (racia) ekonomičnosti – princip poslovanja čijom se primenom u 134

Upravljanje rizikom

praksi ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim troškovima sva tri elementa proizvodnje – rada, sredstava za rad i predmeta rada (parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzeća). Najčešće korišćeni pokazatelji ekonomičnosti su: pokazatelji poslovne ekonomičnosti i pokazatelji ukupne ekonomičnosti. Pokazatelji na osnovu kojih se donose odluke o kreditu u banci su: ŠŠ racia likvidnosti (efikasnosti), ŠŠ finansijska racia i ŠŠ racia profitabilnosti (prinosa). 26 Racia likvidnosti (efikasnosti) Banke prilikom racio analize posebnu pažnju pridaju pokazateljima efikasnosti odnosno likvidnosti. Najčešće korišćena racia su: 27

Obrtna imovina

=

Racio tekuće likvidnosti

=

Racio ubrzane likvidnosti

365 =

Period zadržavanja zaliha

Kratkoročne obaveze Obrtna imovina - zalihe Kratkoročne obaveze Prosečne zalihe NVPR27

Prosečno stanje dobavljača NVPR Prosečno stanje kupca Prihod od prodaje

365 =

Period izmirenja obaveza Period naplate potraživanja

365 =

Period zadržavaja zaliha + Period naplate potraživanja Poslovni ciklus - Period izmirenja obaveza Operativni cash flow Prodaja

=

=

=

Poslovni ciklus

Gep finansiranja

Marža operativnih 9tokova gotovine

26 Poslovne banke u Srbiji imaju razvijene interne modele za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta. Domaće banke sa stranim kapitalom su ih preuzele od svojih matičnih banaka, tako da se kod Raiffeisen banke a.d. Beograd koristi Coala, kod Erste banke a.d. Novi Sad se koristi Sabine, a kod UniCredit banke a.d. Beograd se koristi Blana. Input za interne modele su zvanični finansijski izvešetaji privrednih subjekata. 27 NVPR - Nabavna vrednost proizvoda. Upravljanje kreditnim rizikom

135

Finansijska racia Finansijska racia spadaju u drugu grupu važnih pokazatelja prilikom donošenje odluke o kreditu od strane banke. Najčešće korišćena racia su: 28

Kapital Ukupna imovina

=

Racio kapitala (samofinansiranja)

Ukupne obaveze

=

Neto vrednost materijalne imovine Dugoročni krediti i obaveze

+

Kratkoročne finansijske obaveze

Kapital

Dugoročni krediti i obaveze EBTD

Koeficijent ukupne zaduženosti (laverage)28

-

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

-

Gubitak iznad visine kapitala

-

Nematerijalna ulaganja

+

Kratkoročne finansijske obaveze

-

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

(

Rezultat iz redovnog posovanja

+

Troškovi amortizacije

=

Koeficijent finansijske zaduženosti

=

Period amortizacije duga

)

Racio profitabilnosti (prinosa) Racia profitabilnosti spadaju u treću grupu važnih pokazatelja prilikom donošenja odluke o kreditu od strane banke. Najčešće korišćena racia su: Poslovni rezultat (EBIT) Rashodi od kamata

=

Kamatno pokriće

28 Izloženost privrednog subjekta riziku privređivanja odnosno poslovanja pretpostavlja neophodnost iznalaženja adekvatnih metoda za njegovo merenje i kvantitativno izražavanje. Jedan od tih metoda predstavlja tzv. „levridž“ pomoću koga se pokušavaju oceniti efekti poslovanja uz prisustvo pomenutih konstantnih faktora tj. fiksnih rashoda. Imajući u vidu navedeno, može se govoriti o: 1. poslovnom levridžu - pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene prihoda od realizacije odnosno obima prodaje, 2. finansijskom levridžu - kvantifikuje dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih rashoda, 3. kombinovanom levridžu - odražava efekte totalnog rizika tj. složeno dejstvo poslovnog i finansijskog levridža na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Levridž se meri pomoću: a) faktora poslovnog rizika, b) faktora finansijskog rizika i c) faktora ukupnog rizika.

136

Upravljanje rizikom

Rezultat iz redovnog poslovanja Poslovni prihodi Neto rezultat Poslovni prihodi Neto rezultat Kapital

=

Stopa dobiti iz redovnog poslovanja

=

Neto profitna stopa

=

Neto prinos na aktivu

Pošto utvrdi gore navedena racia, banka utvrđuje koji su racio brojevi relevantni za poslovanje. Potom utvrđuje da li postoji trend u kretanju racio brojeva (uzima se u obzir i sezonalnost delatnosti kojom se privredni subjekt bavi) i zašto je došlo do promena racio brojeva. U narednom koraku, banka upoređuje racio brojeve sa ostatkom industrije (u okviru koje privredni subjekt obavlja delatnost) i predviđanjima. Bitno je napomenuti da racio brojevi ne daju odgovore, već samo ukazuju na pitanja koja treba postaviti. Trebalo bi izbegavati analizu tipa “lift” prilikom donošenja odluka npr. prodaja je povećana, racio tekuće likvidnosti se smanjio, racio kapitala se povećao, itd. Takođe, bi trebalo izbegavati navođenje previše racio brojeva. Suština je da se racio brojevi koriste da bi se doneo zaključak, a ne donose se zaključci korišćenjem racio brojeva (u tom slučaju su beznačajni). Prilikom analize i donošenja odluke o kreditu je važno izdvojiti bitno od nebitnog, kao i ustanoviti da li racio brojevi daju sliku kakvu smo očekivali nakon kvalitativne analize. Ukoliko je odgovor ne, trebalo bi utvrditi zašto. Na kraju analize bi trebalo sagledati uticaj deviznog rizika na kretanje gotovine – u smislu da li postoji imovina/obaveze u stranoj valuti, da li je izvozna prodaja denomirana u stranoj valuti, da li se kompanija snabdeva iz inostranstva i da li se radi hedžing mimo “prirodnih” instrumenata.

2.2. Analiza transakcije Prvi korak u analizi transakcije je utvrđivanje svrhe kredita. Svrha odnosno namena kredita je definisana kreditnom politikom banke (npr. za kupovinu repromaterijala, za kupovinu opreme, za izgranju poslovnog objekta, itd.). U prilogu knjige br. 13 se može videti katalog kreditnih proizvoda banke i u skladu sa tim koja je moguća svrha odnosno namena kredita. Drugi korak je utvrđivanje neohodnog iznosa kredita tj. da li je traženi iznos kredita dovoljan za traženu svrhu. U sledećoj iteraciji se sagledava uticaj transakcije na bilans stanja i bilans uspeha privrednog subjekta. Upravljanje kreditnim rizikom

137

Potom se sagledava mogućnost otplate kredita odnosno koliki je raspoloživi cash flow za vraćanje zajma ili se moraju koristiti drugi izvori otplate. Četvrti korak je definisanje struktura zajma tzv. strukturiranje transakcije, koje podrazumeva utvrđivanje dospeća, plan otplate, uslovi koji prethode otplati kredita (način puštanja kredita u tečaj i način otplate kredita) i definisanje cene (kamatne stope) koja odgovara preuzetom riziku. Poslednji korak analize transakcije podrazumeva formiranje strukture obezbeđenja za kredit tj. koji se kolateral uzima kao obezbeđenje da bi se ublažio rizik (hipoteka, zaloga na opremi, menica, gotovina, itd.). Sredstva obezbeđenja predstavljaju pravna sredstva pomoću kojih se obezbeđuje ispunjenje određenih obaveza. Uobičajena podela sredstava obezbeđenja je prema karakteru obezbeđenja na: ŠŠ Stvarna ili realna obezbeđenja – poverilac (banka) stiče stvarno pravo na imovini dužnika (privrednog subjekta korisnika kredita) ili trećeg lica (jemca po odobrenom kreditu) čijom realizacijom se može naplatiti u slučaju izostanka namirenja obaveze (glavnice, kamate i provizija po kreditu) od strane dužnika (korisnika kredita). ŠŠ Lična ili obligaciona sredstva obebzeđenja – dužnik (korisnik kredita) se jače obavezuje ili se pored dužnika obavezuje i treće lice: jemstvo (obično vlasnika privrednog subjekta ili povezanog lica) i bankarska garancija. Ponuđena sredstva obezbeđenja od strane klijenta banci, bi trebalo da budu u vlasništvu zajmotražioca. Ukoliko to nije slučaj neophodno je obezbediti odgovarajuće saglasnosti za uspostavljanje zaloge odnosno hipoteke lica koja su vlasnici imovine. Takođe, ponuđena imovina mora biti procenjena (tržišno verifikovana) od strane nezavisnog organa o vrednosti ponuđenog sredstva obezbeđenja. Takođe, banka traži od klijenata da ponuđena imovina bude osigurana i da se polisa vinkulira u korist banke. Izložen redosled sredstava obezbeđenja u radu je determinisan katalogom kolaterala poslovnih banaka odnosno ponderima koji su im dodeljeni za ublažavanje rizika odnosno smanjenja nivoa rezervacija po plasiranom kreditu. U prilogu knjige broj 9 je dat primer kataloga kolaterala poslovne banke. Ukoliko je obezbeđenje kredita gotovina (keš), onda bi novčani depozit trebalo: ŠŠ da bude u istoj valuti kao i odobreni kreditni limit (ukoliko to nije slučaj, u praksi se uzima da novčani deposit u drugoj konvertibilnoj valuti bude 10% veći od vrednosti kredita odnosno bankarske garancije ili akreditiva), ŠŠ da pokriva ceo period finansiranja (obično je rok važenja garancije duži od roka korišćenja kredita odnosno važenja bankarske garancije ili akreditiva), ŠŠ da je deponovan kod banke i založen kod banke zajmodavca (na odgovarajućem namenskom računu, kako bi banka bila sigurna da će novčani depozit biti na 138

Upravljanje rizikom

računu za vreme korišćenja kredita odnosno garancije ili akreditiva). Prisutan rizik za banku kod novčanog depozita, koji je obezbeđenje kredita, je: rizik promene kursa (obzirom da se transakcije realizuju po kupoprodajnim kursevima a ne srednjim kursevima), rizik bankrotstva privrednog subjekta i/ili rizik upravljanja. Ukoliko je bankarska garancija obezbeđenje po kreditu, trebalo bi voditi računa: ŠŠ da bude izdata od strane prvoklasne inostrane banke, ŠŠ rejtingu banke izdavaoca garancije i ŠŠ roku važenja garancije. Ukoliko je državna garancija sredstvo obezbeđenja po kreditu, trebalo bi: ŠŠ voditi računa o državnom emitentu (ukoliko postoji sumnja neophodno je mišljenje pravne službe) – može biti u pitanju kvazi državni entitet izdavalac garancije, tražiti potvrdu nadležne državne institucije, ŠŠ voditi računa o rejtingu zemlje i ŠŠ roku važenja bankarske garancije. Generalno kod garancija, koje služe kao sredstvo obezbeđenja po kreditu, trebalo bi voditi računa o: ŠŠ kojoj je vrsti reč (bezuslovna, neopoziva, na prvi poziv, itd.), ŠŠ iznosu na koji je izdata (vrednost garancije bi trebala da pokrije glavnicu, kamatu i pripadajuće troškove), ŠŠ valuti u kojoj je izdata, ŠŠ periodu važenja garancije obzirom da je preporučljivije da bude duži od perioda korišćenja kredita, i ŠŠ procedurama za pranje novca. Ukoliko je sredstvo obezbeđenja korporativna garancija (corporate guarntee ili letter of comfort – LoC) odnosno jemstvo privrednog subjekta, trebalo bi razmotriti: ŠŠ da li se radi o klijentu banke ili ne; ŠŠ ukoliko je klijent druge banke tražiti poslovnu izjavu matične banke; ŠŠ rejting klijenta; ŠŠ vlasništvo kompanije (ukoliko je vlasnik strana kompanija boljeg rejtinga onda će i domaći klijent imati bolji rejting tj. preneće se rejting osnivača); ŠŠ rejting garantora (ukoliko ne postoji, utvrditi). Rizik prisutan za banku kod korporativne garancije kao sredstva obebzeđenja po kreditu je: sporovodljivost iste na naplatu, mogućnost bankrotstva izdavaoca korporativne garancije i/ili administrativni rizik (rok korporativne garancije bi trebalo da bude duži od roka dospeća kredita). Prilikom prihvatanja korporativne garancije kao sredstva obezbeđenja trebalo bi pribaviti mišljenje pravne službe i sektora za upravljanje rizikom. Upravljanje kreditnim rizikom

139

U našoj prethodnoj bankarskoj praksi, pravna lica su koristila kredite tako što su obezbeđivali jemstva drugih povezanih lica bilo osnivača, bilo poslovnih partnera u zemlji. Praktično bi jemci dostavljali banci menice i ovlašćenja za zaduženje računa, a negde bi i zaključivali odgovarajuće ugovore o jemstvu. Korporativne garancije se u našoj zemlji počele da se pojavljuju dolaskom stranih kompanija koje su osnivači domaćih firmi (start up), koje nisu imale dobre finansijske pokazatelje na početku rada jer su tek bile osnovane, i nisu se mogle pojaviti kao korisnici kredita. Matične firme iz inostranstva bi izdavale poslovnim bankama korporativne garancije sa prihvatljivim tekstom za domaću banku (sektor za upravljanje rizikom i pravna služba su merodavni za prihvatljivost određene korporativne garancije) kao sredstvo obezbeđenja za kredite koje bi koristile njihove tek osnovane (start up) kompanije u Srbiji. Ukoliko bi se desilo da su uslovi lokalnih kredita lošiji (skuplji) od inostranih, onda bi osnivač obezbeđivao kredit u inostranstvu za svoju lokalnu firmu u Srbiji ili bi vršio odgovarajuće pozajmice ili dokapitalizacije, kako bi lokalna firma poslovala sa što povoljnijim sredstvima. Jemstvo obezbeđuje poveriocu (banci) obligaciono pravni zahtev prema licu (vlasnik, povezano pravno lice ili partner) koje je za drugog (korisnika kredita) preuzelo obezbeđenje duga i koje za to jemči imovinom. Davanjem izjave o jemstvu jemac pristupa već postojećem dugu glavnog dužnika. Jemstvo ima vremenski ograničeno dejstvo, koje je obično usklađeno sa rokovima dospelosti glavnog duga. Jemstvo je subsidijrano obezbeđenje, jer poverilac (banka) ne može da se obraća jemcu za isplatu, ako se prethodno sa zahtevom ne obrati dužniku (korisniku kredita). Korporativna garancija se koristi kao sredstvo obezbeđenja u slučajevima kada se radi o grupi povezanih lica, odnosno osnivač ili većinski vlasnik obezbeđuju korporativnu garanciju poslovnoj banci kod koje se kao korisnik kredita javlja jedno od njenih povezanih lica. Primer: Delta holding Beograd je vlasnik više preduzeća: Delta Sport doo Beograd, Delta Maxi doo Beograd, Delta Real estate doo Beograd i Delta Agrar doo Beograd. Delta Maxi doo Beograd se pojavljuje sa zahtevom za kredit kod Intesa banke ad Beograd. Intesa banka ad Beograd odobrava kredit Delta Maxi doo Beograd, ali kao sredstvo obezbeđenja traži korporativnu garanciju Delta holdinga iz Beograda ili matične firme sa Kipra. Koporativna garancija (LoC) može biti jaka, slaba i srednja. Može biti izdata u pisanom i usmenom formatu. Za banke je mnogo prihvatljivija pisana varjanta korporativne garancije i po mogućstvu jaka. ŠŠ Slaba korporativna garancija (weak LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke. ŠŠ Srednja korporativna garancija (mid Loc) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod banke A. Spremni smo da u slučaju nemogućnosti da firma XY vrati kredit banci A, uzmemo učešće u traženju načina da se dospeli kredit vrati banci A.



140

Upravljanje rizikom

ŠŠ Jaka korporativna garancija (strong LoC) u svom tekstu sadrži deo koji kaže svesni smo postojanja XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke. Spremni smo da u slučaju nemogućnosti da firma XY vrati kredit banci A, mi preuzmemo obavezu i izmirimo je. Sredstvo obezbeđenja po kreditu može biti asignacija ili cesija postojećeg potraživanja. Može biti: otvorena ili prećutna, potvrđena ili nepotvrđena, uslovljena rejtingom klijenta dužnika u poslu odnosno poverioca (budući korisnik kredita), od jednog kupca ili pak pul potraživanja, usmerena preko banke koja bi odobrila kredit (trebalo bi insistirati da bude usmerena preko računa banke koja je odobrila kredit). Rizik koji je prisutan za banku u slučaju prihvatanja asignacije odnosno cesije potraživanja je: rizik kašnjenja ili docnje, rizik bilateralnog prebijanja (zatvaranje obaveza bez banke), rizik multilateralne asignacije u kojoj se manipuliše nepostojećim potraživanjima, rizik opštih rokova i uslova (da se ne podudara sa odobrenim kreditom), rizik koncentracije odnosno rizik smanjivanja koncentracije (može se desiti da se po odobrenim kreditnim poslovima kao dužnici odnosno klijenti čije se uplate čekaju pojavi veći broj istih klijenata koji zvanično nisu korisnici kredita kod banke), i/ili rizik izbegavanja završetka posla (u slučaju budućih potraživanja). Primer asignacije odnosno cesije potraživanja u našoj praksi: firma Food land doo Beograd je proizvođač prehrambenog programa (slatko, salate, itd.) i svoje proizvode prodaje Idei doo Beograd, Metro-u doo Beograd i Maxi-ju doo Beograd. Food land se obraća poslovnoj banci Intesi iz Beograda da joj odobri kratkoročni kredit za nabavku repromaterijala u vrednosti od EUR 200.000,00 (dinarski sa valutnom klauzulom), sa rokom otplate 12 meseci. Finansije firme Food land-a ukazuju da je firma na ivici otplatnog kapaciteta sa postojećim kreditima. U razgovoru sa klijentom banka saznaje da je Food land isporučio robu Idei doo Beograd u vrednosti od EUR 200.000,00 u prethodna tri meseca i da će naplata po isporučenoj robi biti u narednih 12 meseci u jednakim mesečnim ratama (po osnovu zaključenog ugovora i odgovarajućoj pratećoj dokumentaciji). Uvažavajući da je Idea doo Beograd, firma, čiji osnivač iz inostranstva ima bolji rejting, Intesa banka se odlučuje da odobri traženi kredit Food land-u (povlačenje kredita odmah, otplata u 12 mesečnih rata), ali da sredstvo obezbeđenja bude asignacija potraživanja Idea doo Beograd. Idea pristaje na cesiju potraživanja i zaključuje sa Banca Intesom i Food land-om odgovarajuće ugovore, kojim se upućuju buduća plaćanja po konkretnom poslu na Intesa banku i na račun zatvaranja obaveza po kreditu Food land-a doo Beograd. U konkretnom kreditnom poslu Intesa banka je rizik korisnika kredita prebacila na Ideu doo Beograd (dužnika Food land-a po kupoprodajnom poslu). Banci kao sredstvo obezbeđenja može biti ponuđena asignacija akreditiva. Akreditiv se može naplatiti nakon prezentacije i provere dokumenata (o čemu će biti više reči u četvrtom delu knjige). Izuzetno je bitno kod akreditiva sagledati rejting banke izdavaoca akreditiva odnosno potvrđujuće banke, stručnost osoba u bankama involviranim u realizaciju akreditivnog posla (obzirom da se celokupna priča u akreditivnom poslovanju bazira na dokumentima), rok i iznos izdatog akreditiva čija se asignacija nudi kao sredstvo obezbeđenja za kredit.



Upravljanje kreditnim rizikom

141

Isto tako, korisnik kredita može banci ponuditi asignaciju osiguranja (pre svega životno osiguranje, kod stambenih kredita) odnosno u slučaju da korisnik kredita iz realizacije nekog osiguranog slučaja ne može da vrati kredit, to će učiniti osiguravajuća kompanija. Podrazumeva se da je osiguravajuća kompanija o istom izveštena pre nego što se pristupi zaključenju ugovora o kreditu odnosno garanciji ili akreditivu. Klijenti mogu banci kao sredstvo obezbeđenja ponuditi zalogu na hartijama od vrednosti, koja u zavisnosti od izdavaoca ima različitu težinu odnosno ublažavajući karakter prilikom plasmana sredstava. U praksi se mogu pojaviti hartije od vrednosti čiji je izdavalac država (državna obveznica, ili menica) ili privredni subjekt (akcija ili menica, izdata od strane privredne ili finansijske odnosno uslužne korporacije ). Vrlo je bitno utvrditi rejting izdavaoca menice (u slučaju državnih hartija od vrednosti bitan je rejting zemlje), potom vrstu same hartije od vrednosti i rok na koji je izdata hartija od vrednosti koja je ponuđena kao sredstvo obezbeđenja. Prisutan rizik za banku kod zaloge na hartijama od vrednosti kao sredstva obezbeđenja je: rizik privrednog subjekta odnosno zemlje i/ili administrativni rizik. Ručna zaloga je stvarnopravno obezbeđenje kod koga založni poverilac (banka) stiče pravo da se iz založene stvari namiri pre svih ostalih poverilaca, ako mu potraživanje (glavnica, kamata i provizije po kreditu odnosno garanciji ili akreditivu) ne bude isplaćeno o dospelosti. Založenu stvar je poverilac dužan da neoštećenu vrati zalogodavcu (dužniku - korisniku kredita). Proističe da je ugovor o zalozi dvostruko obavezan ugovor, kojim se stvaraju obaveze za obe ugovorne strane (banku i korisnika kredita). Za konstituisanje ručne zaloge nije dovoljno zaključenje ugovora, već i predaja stvari – faktička ili fiktivna. Zalogodavac može biti i dužnik, kao i treće lice. U praksi se dešava da je založeni predmeti ostaju u posedu vlasnika za vreme trajanja konkretnog kreditnog odnosno dokumentarnog aranžmana sa bankom, zbog visine troškova fizičkog izdvajanja i zbog neometanog procesa poslovanja korisnika kredita. Predmet ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. U bankarstvu to mogu biti i dragocenosti: zlato i plemeniti metali, drago kamenje, umetničke slike, tepisi, egzotični ukrasi, hartije od vrednosti. U zalogu se može dati i potraživanje prema trećem licu. Takođe, predmet zaloge mogu biti i prava autorsko pravo, pravo industrijske svojine i pravo plodouživanja. U principu, svi predmeti se mogu založiti sem predmeta vezanih za ličnost ili stvari koje su po prirodi takve da se ne mogu prenositi. Zaloga na pokretnoj imovini, kao što su zalihe (robe, gotovih proizvoda, poluproizvoda, repromaterijala) ili oprema, može biti sredstvo obezbeđenja za kredit. Prilikom uzimanja opreme kao sredstva obezbeđenja za kredit trebalo bi sagledati: ŠŠ koji je tip opreme u pitanju (za koju namenu i ko je sve koristi u našoj privredi), ŠŠ da li se radi o opremi koja je proizvedena po porudžbini tačno za određenog klijenta (i da li istu takvu može zbog prirode posla neko od drugih privrednih subjekata u našoj zemlji u slučaju prodaje da kupi), ŠŠ da li postoji sporazum o reotkupu opreme bilo proizvođača, bilo nekog poslovnog partnera ili davaoca lizinga, 142

Upravljanje rizikom

ŠŠ da li je oprema već založena za neki kredit u korišćenju kod druge poslovne banke, itd. ŠŠ Ukoliko su zalihe sredstvo obezbeđenja za kredit, banka mora sagledati: ŠŠ o kakvoj je vrsti zaliha reč, da li se radi o berzanskoj robi (čija vrednost fluktuira sa promenama na svetskom tržištu predmetne robe), ŠŠ koliko je utrživa roba koja je ponuđena kao sredstvo obezbeđenja, ŠŠ da li je kvarljiva roba odnosno koliki je rok trajanja, ŠŠ da li roba brzo zastareva ili ne (npr. kompjuterski proizvodi brzo zastarevaju i gube vrednost), ŠŠ da li su u pitanju proizvodi po porudžbini samo za jednog određenog kupca ili za više kupaca, itd. Pošto se banka odluči da sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit budu zalihe, onda se one obavezno moraju izdvojiti u drugi prostor odnosno izdvojiti od druge robe kojom firma posluje, a nije data u zalogu. Banka vrši redovan monitoring kolaterala samostalno (specijalizovano odeljenje banke za monitoring kolaterala) ili to za nju vrši nezavisna kuća (koja se bavi procenama i monitoringom odnosno nadzorom). Prisutan rizik za banku ukoliko je sredstvo obezbeđenja za kredit zaloga na pokretnoj imovini je: tržišni rizik, administrativni rizik (pre svega monitoring, i mogućnost uspostvljanja višestruke zaloge na inicijativu korisnika kredita, a bez prethodne saglasnosti banke), rizik štete ili propadanja, rizik krađe, itd. Banka može kao sredstvo obezbeđenja za plasirani kredit, uspostaviti hipoteku na poslovni ili privatni objekat vlasnika firme. Hipoteka je stvarno pravo koje titularu (banci) pruža mogućnost da se naplati iz opterećene nepokretnosti prinudnom prodajom, ako dužnik (korisnik kredita) o roku ne izmiri svoje novčane obaveze (glavnicu, kamatu i pripadajuće troškove). Ovo pravo ograničava pravo svojine vlasnika – dužnika (korisnik kredita) ili trećeg lica (jemca) u obimu u kojem je konstituisano. Pravni osnov hipoteke može da bude ugovor, sudska odluka ili zakon. Prilikom razmatranja hipoteke kao sredstva obezbeđenja za kredit trebalo bi: ŠŠ sagledati pravni okvir koji je reguliše, ŠŠ da li je hipoteka registrovana ili uknjižena (ako jeste da li se vodi u katastru, zemljišnim knjigama ili sudu), ŠŠ da li je pre banke neko već uspostavio hipoteku odnosno kog ranga je hipoteka koja se nudi banci za kredit (prvog, drugog, tećeg ili n-tog reda i koja je ukupna vrednost potraživanja kojim je hipoteka opterećena) i ŠŠ kakva je dostavljena procena nezavisnog procenitelja (realna, precenjena, potcenjena, ili sa informacijama koje nisu dobijene od klijenta). Prisutan rizik za banku prilikom odabira hipoteke kao sredstva obezbeđenja za kredit je: pitanje realne utrživosti odnosno likvidnost naplate ponuđene hipoteke, rizik performanse odnosno izvršenja (npr. ponuđena hipoteka je u izgradnji, bitan je stepen završenosti objekta odnosno nivo obezbeđenja po ceni koštanja objekta u izgradnji – Upravljanje kreditnim rizikom

143

trebalo bi imati u vidu da banke prihvataju objekat u izgradnji sa stepenom završenosti 80% kao sredstvo obezbeđenja za kredit), rizik raspolaganja (rang registracije hipoteke i uopšte mogućnost njenog uspostavljanja; jer u momentu podnošenja zahteva za upis hipoteke može se pojaviti još nekoliko poverilaca, a tek u roku od 30 dana pošto se dobije rešenje o uspostavljenoj hipoteci može se ustanoviti ko su sve upisani poverioci na istoj nepokretnosti pre ili posle banke zajmodavca) i/ili rizik kvaliteta ponuđenog zemljišta (npr. da li je ponuđeno zemljište kontaminirano). Poslovne banke odobravanjem kredita žele da uspostave širu saradnju sa klijentom i zaključenje kreditnog ugovora im omogućava da definišu šta minimalno očekuju u saradnji sa klijentom (pored redovnog servisiranja obaveza po kreditu) odnosno otvaranje računa, usmeravanje platnog prometa (definiše se penalizacija ako se ne realizuje od strane klijenta), oročavanje novčanih sredstava, nivo dokumentarnog poslovanja, korišćenje usluga elektronskog bankarstva, korišćenje platnih kartica, otvaranje računa zaposlenima u privrednom društvu korisniku kredita kod banke zajmodavca, itd. Bitno je naglasiti da je proces dobijanja kredita problem klijenta, ali nakon odobrenja kredit postaje problem banke. Primer: Firma XYZ doo Novi Sad se 20.09.2008. obratila svojoj poslovnoj banci Oranž banci a.d. iz Beograda (deo Oranž bankarske grupe sa sedištem u Amsterdamu, koja posluje u centralnoj Evropi) sa zahtevom za obnavljanje postojećeg kratkoročnog višenamenskog kreditnog limita (okvira) u iznosu od RSD 8mio, na period 12+12. Sredstvo obezbeđenja su menice i ovlašćenja za zaduženje računa klijenta XYZ u Oranž banci. 29 Firma XYZ dostavlja banci finansijske izveštaje za prethodne tri kalendarske godine, i najsvežiji bruto bilans na dan 31.08.2008. godine, kako bi banka mogla da donese odluku vezanu za zahtev klijenta. Lični bankar odnosno savetnik klijenta u banci priprema u saradnji sa kolegom iz sektora za upravljanje rizicima finansijsku analizu i kreditnu aplikaciju (referat).30 Na osnovu pozitivne odluke kreditnog odbora lični bankar se obraća firmi XYZ da dostavi neophodnu dokumentaciju i zaključi ugovor o višenamenskom kreditnom limitu. U nastavku primera se nalazi finansijska analiza preduzeća XYZ za period od 2005. do 31.12.2008., na osnovu koje je urađena kreditna aplikacija (koja se nalazi u nastavku primera, a sadrži diskutovane parametre u drugom delu ovog poglavlja knjige) i odgovarajući list o izloženosti i kolateralu klijenta XYZ prema svim finansijskim institucijama (koji se nalazi u nastavku primera).



29 Višenamenski kreditni limit omogućava privrednom subjektu da koristi kratkoročne proizvode banke kao što su: akreditivi, garancije, obrtna sredstva, eventualno eskont menica i kreditne kartice. Precizna namena višenamenskog kreditnog limita se definiše konkretnim ugovorom o kreditnom limitu. 12+12 znači da se limit odobrava na 12 meseci sa mogućnošću obnavljanja posle 12 meseci. 30 Finansijska analiza je urađena primenom SANI modela, koji se nalazi u prilogu knjige pod rednim brojem 9a. U ovom primeru, prikazana je samo naslovna strana i sažetak SANI analize (odnosno 2 strane od 11 strana).

144

Upravljanje rizikom

Uvažavajući kreditne politike banke i važeće zakonske propise, banka je po ovom plasmanu u obavezi da izvrši odgovarajuća novčana rezervisanja. Kao što se vidi internom analizom, klijentu XYZ je dodeljen rejting 4c što odgovara rejtingu Narodne banke Srbije B (merodavan je rejting na dan 31.12.2007. obzirom da je u pitanju zvanični izveštaj kompanije koji je prihvatila Narodna banka Srbije). Rejting B povlači za sobom rezervisanja u iznosu od 5% do 10% iznosa plasiranog kredita. Takođe, se uzima u obzir i kolateral koji je ponuđen odnosno da li je on odbitna stavka ili ne. U našem slučaju menice i ovlašćenja preduzeća imaju ponder 0%, tako da će sektor za upravljanje rizicima Oranž banke a.d. Beograd, uvažavajući dosadašnje iskustvo sa klijentom i rizičnost same grane izvršiti rezervaciju od 10% odnosno u ovom slučaju izvršiće rezervaciju u iznosu od RSD 800.000,00 za tekući (posmatrani) kvartal. Pošto se završi 2008. godina, klijent XYZ će banci dostaviti zvanične izveštaje za 2008. godinu i Oranž banka će u skladu sa tim da izvrši reviziju nivoa rezervisanja tj. da li da ih smanji ili poveća za naredne kalendarske kvartale .31 32 Oranž banka na kraju kalendarskog kvartala dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o plasmanima u korišćenju, rejtingu klijenta i učinjenim rezervacijama po tom osnovu.

31 Prilog br. 9. knjige – Primer kataloga kolaterala detaljno objašnjava pondere rizika. Prilog br. 9a.- Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta, objašnjava model koji je razvila Oranž bankarska grupa za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta. Prilog br. 10. knjige - Primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja novčanih rezervi, detaljno objašnjava kako su povezani rejting klijenta i način rezervisanja. 32 Citirana Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Upravljanje kreditnim rizikom

145

146

Upravljanje rizikom

Dodatna delatnosti

 

Komentar

Petar Petrović

 

Valuta ispisa

Marko Marković

 

 

Kurs na određeni dan

Analizu pripremio/la:

 

 

Valuta

 

 

 

 

 

 

Način računovodstva

 

period 2005. - 31.08.2008.

Bilans stanja

grubi građevinski radovi

100 %

Društvo sa ograničenom odgovornošću (doo)

Pravna forma

NKD:

08000008

ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD Bulevar JNA 125 11000 Beograd Serbia

 

 

 

Bilans uspeha

Savetnik: Marko Marković

Matični broj privrednog subjekta

Osnovna delatnost

Analiza izvršena: 01.10.2008.

Korišćeni finansijski izveštaji: XYZ doo NS

 

SANI (1/2)

Bilansna analiza Kreditni odbor banke

Analitičar: Marina Malović

Primalac:

8696098-20500-STAND-BAL

   

 

Izv. o tok. Got.

Upravljanje kreditnim rizikom

147

185

Vlasnička oblast

Neoporezovani prihodi

Kapital

Pasiva  

808

1.185

133

Ostala obrtna sredstva

Obrtna sredstva

866

Potraživanja iz poslovanja

Nedovršeni radovi manje primljenih avansa

Zalihe

  822

Finansijska i ostala imovina

Stalna sredstva

822

Stalna materijalna imovina

Nematerijalna imovina

 

 

284 284

D/G pred oporezivanje

Iskazana dobit/gubitak

 Aktiva

   

257 295

D/G iz posl.pre fin.rez.(EBIT)

D/G iz redovnog poslovanja

 

40,3

59,0

6,6

43,1

 

9,2

41,0

 

41,0

 

 

 

 

 

 

%

-535

2.817

Bruto dobit

Troškovi zaposlenih

3.073

Poslovni prihodi

 

3.073

T EUR

2005.

Neto prihodi

 RDiG

XYZ doo Novi Sad 

8696098-20500-STAND-BAL

Sažetak

832

2.255

355

1.672

 

228

977

973

4

305

322

348

383

-503

4.004

4.379

4.377

T EUR

2006.

SANI (2/2)

 

25,7

69,8

11,0

51,7

7,1

30,2

 

30,1

0,1

 

 

 

 

 

 

 

 

%

1.036

3.093

304

2.689

 

100

1.009

154

847

7

461

485

543

650

-404

4.574

4.831

4.831

T EUR

2007.

 

25,3

75,4

7,4

65,6

2,4

24,6

3,8

20,6

0,2

 

 

 

 

 

 

 

 

%

1.065

3.245

177

2.894

 

174

974

154

813

6

191

191

219

292

-222

2.170

2.322

2.322

T EUR

31.08.2008.

 

25,2

76,9

4,2

68,6

4,1

23,1

3,7

19,3

0,1

 

 

 

 

 

 

 

 

%

148

Upravljanje rizikom

 

Ispravka vrednosti kapitala

%

 

 

350 41,0

Udeo stalnih sredstava u bilansu (%)

 

 

 

 

350

 

 

 

23,3

 

5,7

14,7

Neto novčani tok

Novčani tok posle vanrednih stavki poreza

Broj zaposlenih

Prihodi po zaposlenom

Prihodi/plate (x)

ROI (%)

ROCE - rentabilnost angažovanih sredstava (%)

ROE - rentabilnost kapitala (%)

9,6

100,0 30,9

36,5

2.007

 

3,7 59,7

75 1.199

 

36,0

722

  5,0

101

 

15,0

  301

 

 

40,3

 

 

808

T EUR

Profitna marža - odnos dobiti i poslovnih prihoda (%)

 

 

2005.

Posl. prih. u % u odnosu na posl. prih. preth. godine

 Racio brojevi

Bilansna suma

Obaveze

Kratkoročne obaveze prema fin.inst. Obaveze iz poslovanja i po osnovu menica Ostale kratkoročne obaveze

Ostale dugoročne obaveze

Dugoročne obaveze prema fin.inst.

Podređene obaveze

Rezerviranja za otpremnine/penzije

Kapital nakon ispravke vrednosti

 

Kapital

XYZ doo Novi Sad

30,2

390

 

8,7

10,8

 

41,9

 

 

3.232

2.400

86

671

412

1.232

832

T EUR

2006. %

 

 

390

 

 

 

 

17,8

 

8,0

32,3

100,0

74,3

2,7

20,8

12,7

 

38,1

 

 

 

25,7

24,6

588

 

12,0

13,2

 

52,4

 

 

4.102

3.065

108

711

296

86

1.864

1.036

T EUR

2007. %

 

 

588

 

 

 

 

22,4

 

11,2

10,8

100,0

74,7

2,6

17,3

7,2

2,1

45,4

 

 

 

25,3

23,1

266

 

 

 

10,5

7,8

 

30,8

 

 

4.219

3.154

144

590

123

62

2.234

1.065

T EUR

%

74,8

3,4

14,0

2,9

1,5

53,0

 

 

 

25,2

 

 

266

 

 

 

 

13,3

 

9,4

 

100,0

31.08.2008.

Upravljanje kreditnim rizikom

149

40,2

 

Analizu pripremio/la: Marko Marković/Petar Petrović

 

 

 

 

 

 

5a

 

209,00

Indikator kreditne sposobnosti (nakon usklađivanja)

 

 

 

 

  3,1

Interpretacija indikatora kreditne sposobnosti  

  134,9

5a

209,00

% 44,8

Interpretacija indikatora bilansnog boniteta

Indikator bilansnog boniteta

1.028

103

Dani plaćanja obaveza

263

Dani naplate potraživanja

35,6

Obrt zaliha (u danima)

Indikator otplate obaveza (u godinama)

Stepen dinamičkog zaduženja

2005. T EUR

Racio pokrivenosti dugor.imovine kapitalom i dugor.obave. (%)

Indikator kapitala (%)

Udeo kapitalnih ulaganja / investicija u stalna sredstva

XYZ doo Novi Sad

652

139

222

47,5

 

 

 

 

 

218,00

 

 

25,8

 

T EUR

2006. %

 

4c  

218,00

4c

 

 

 

 

5,3

 

211,2

 

17,1

203

142

57,5

 

 

 

 

 

223,00

1.009

 

 

25,3

 

T EUR

2007. %

 

4c  

223,00

4c

 

 

 

 

4,7

 

296,0

 

10,8

946

304

279

86,8

 

 

 

 

 

206,00

 

 

25,2

 

T EUR

%  

1,2

 

5a  

206,00

5a

 

 

 

 

7,6

 

345,2

31.08.2008.

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS KREDITNI ODBOR UPRAVNI ODBOR NADZORNI ODBOR

X

Naziv klijenta:

XYZ doo Novi Sad

Direkcija:

SME

Tel

Datum

021 100 100

Rok za odobrenje

05.10.2008.

Account Manager

Marko Marković

Direktor Direkcije

Nikola Nenadović

Br.zahteva:

C081023/00001/803

Risk Manager

Petar Petrović

Mat.br.klijenta

08000008

Zahtev:

Kratkoročni višenamenski limit (okvir) – obnavljanje postojećeg u istom iznosu

Opis zahteva:

Kratkoročni višenamenski limit u visini od RSD 8 mil, rok važnosti 12+12 meseci, u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih proizvoda u dinarima, jednokratna naknada za odobrenje okvira 0.5%

Opis zahteva:

Menice, ugovorna ovlašćenja

Nosilac kredita:

XYZ doo Novi Sad

Povezano lice / Jemac:

XY doo Novi Sad

Rejting 2006

Rejting 2007

4c/B1

4c/B1

Rejting Grupe: Limit OBB:

Prethodno odobreni limit:

6a/A

6a/A

4c/B1

4c/B1

51.723

RSD

638

638

Trenutno stanje duga:

40.859

RSD

504

504

Novi zahtev:

8.000

RSD

99

99

Novi limit:

48.859

RSD

603

603

Svi iznosi u 000’ RSD / 000’ Ukupni limit Grupe OBB: Trenutno u korišćenju OBB: Novi zahtev: UKUPNI LIMIT GRUPE OBB:

Kurs: 81,0721 150

01.10.2008.

Upravljanje rizikom

Obezbeđeno

Neobezbeđeno

RSD EUR RSD

40.859 504 32.752

RSD EUR RSD

18.484 220 18.484

RSD EUR RSD

22.375 284 14.268

EUR

404

EUR

220

EUR

184

RSD

8.000

RSD

0

RSD

8.000

EUR

99

EUR

0

EUR

99

RSD

48.859

RSD

18.484

RSD

30.375

EUR

603

EUR

220

EUR

383

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Menadžment: Lazar Tošić, direktor Jelica Vladisavljević, zastupnik Milana Ivanović, zastupnik

Vlasnička struktura: Branka Marković 11,77% Marko Petković 88,23% Segment klijenta:

SME

Review:

Interni limit kreditiranja sa 30.01.2006.

interni limit kreditiranja sa 18.01.2007.

Industrija:

Grubi građevinski radovi

Zakonski limit za odobrenje kredita sa 30.06.2008.

LLL na 30/09/2008 iznosi EUR 3.180.893.000

Šifra industrije:

45210

Klasa aktive:

Obrazloženje odstupanja od definisanih limita

Odstupanje zahteva od internih dokumenata Banke: Odstupanje od kataloga proizvoda: NE

Odstupanje od kreditne politike: NE

Odstupanje od minimalnih kreditnih Standarda: NE Kratko obrazloženje odstupanja: Parametri određivanja OBB Rejtinga Metod ocenjivanja: SANI

SI (SANI rejting): Dani kašnjenja OBB: Iznos kašnjenja OBB:

Komentar:

Parametri NBS klasifikacije Neto rezultat: Start-up preduzeće: Dani kašnjenja OBB: Ročna usklađenost bilansnih pozicija 1 Novčani tok iz operativnih aktivnosti – kratkoročne fin. obaveze 2 2005. Ukupni limit Grupe (000 EUR)

4c/B1 0

Pozitivan Ne 0 Pozitivan Negativan

2006.

2007.

2008.

618

750

504

Ocena Grupe 4b / B1 5a / B1 4c / B1 / Kurs 85.5 79 79.24 81,07 Komentar izloženosti i dodatne napomene Klijent ima trenutno devet aktivnih kratkoročnih dinarskih garancija u iznosu RSD 2.611.000,00 koje su bile u okviru kratkoročnog okvira, koji obnavljamo i koje će biti u okviru novog. Pošto je novi okvir isključivo dinarski a stari je bio i sa valutnom klauzulom jedna garancija u visini EUR 8.000,00 će se voditi posebno i neće se aneksirati u okviru novog okvira, uračunata je u ukupnu izloženost klijenta a pod uslovima koji su važili za prethodni okvir. 3334

33 Ročna usklađenost bilansnih pozicija – ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Obrtni kapital (SANI strana 6) pozitivan 34 NOCF – kratkoročne fin. obaveze – Ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Neto novčani tok iz operativnih aktivnosti (SANI str. 4) umanjeni za Kratkoročne obaveze prema finansijskim institucijama (SANI str. 8) pozitivni.

Upravljanje kreditnim rizikom

151

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS List o transakciji Korisnik kredita:

XYZ doo Novi Sad

Matični broj klijenta:

08000008

Proizvod:

Kratkoročni višenamenski limit 12+12

Iznos:

RSD 8.000.000,00

Namena:

Kratkoročni višenamenski limit u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih garancija u dinarima, s rokom važnosti pojedinačnog proizvoda do 1 godine

Ročnost:

12+12 meseci

Grejs period:

/

Plan otplate: / jednokratno (%) ili u ratama

/

Godišnji iznos otplate

/

Kamatna stopa + marža:

/

Dodatne naknade: *

0.5% od odobrenog limita

Uslovi za odobrenje kredita:3

- 12 menica firme XYZ doo Novi Sad - 12 ugovornih ovlašćenja firme XYZ doo Novi Sad

Naknadni uslovi:4

Korisnik kredita se obavezuje da godišnje obavlja 30% dinarskog prometa preko računa u OBB banci u odnosu na ukupne prihode ostvarene u 2008. god, u protivnom Banka zadržava pravo da naplati 2% naknade od iznosa odobrenog kredita. Provera obavljanja prometa u martu 2009.godine

Odredbe ugovora (posebne klauzule):

* Kod akreditiva treba uneti sve naknade koje klijent treba da plati

3536

35 Odnosi se na uslove koji moraju biti ispoštovani pre puštanja sredstava. 36 Odnosi se na naknadne uslove koji ne moraju biti ispoštovani pre puštanja sredstava. Za ove uslove neophodno je difinisati rok.

152

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Instrumenti obezbeđenja novog i postojećeg limita (u hilj EUR) Vrsta obezbeđenja

A

Nominalna vrednost

%

Efektivna vrednost

Novo obezbeđenje:

1.

menice, ugovorna ovlašćenja

0

0

0

A1

Ukupno novo obezbeđenje:

0

0

0

A2

Iznos novog zahteva: efektivna pokrivenost:

B

99 !

Postojeće obezbeđenje:

1.

Cesija potraživanja od Telekoma

131

50

65

2.

Cesija potraživanja od Telekoma

220

50

110

3.

Hipoteka na poslovni prostor u Beogradu

90

50

45

B1

Ukupno postojeće obezbeđenje:

441

B2

Ukupni postojeći limit: efektivna pokrivenost:

A1+B1

Ukupno obezbeđenje:

A1+B1

Ukupan limit:

220 504

441

220 603

Komentar kolaterala: Dodatne napomene:

Upravljanje kreditnim rizikom

153

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Opis zahteva i njegova namena Klijent često ima potrebe za izdavanjem garancija, kako bi mogao da učestvuje na tenderima i konkursima. Kako je vreme od objavljivanja konkursa do isteka roka za prikupljanje ponuda često vrlo kratko, potreban je limit da bi Klijent uspeo da ispoštuje rokove. Opis preduzeća Osnovni podaci o preduzeću Preduzeće je osnovano 31.01.2000 godine. U privatnom je vlasništvu i to 88,23% vlasništva pripada Marku Petkoviću a 11,77% Branki Marković - ćerki. Menadžment Pored vlasnika menadžment čine i direktor Lazar Tošić, a finansijski deo poslovanja i dogovora i pregovora sa bankom vrši se sa gospođom Milanom Ivanović koji ima dugogodišnje iskustvo u predmetnoj oblasti. Delatnost preduzeća Osnovna delatnost preduzeća su izvođenja grubih građevinskih radova u oblasti telekomunikacija, kablovsko – distributivnih sistema, vodovoda i kanalizacije, gasifikacije, kao i montaža, održavanje i projektovanje u navedenim oblastima. Klijent je bio angažovan na poslovima izgradnje telefonske mreže Salajke, Sremske Mitrovice, pristupne telefonske mreže u Čitluku, izgradnji gasovoda u Adi, rekonstrukciji vodovodne mreže u Novom Sadu u ulici Novosadskog sajma, izgradnji vodovodne mreže iz finansiranja Evropske Unije – KfW – u Ćupriji, adaptaciji objekata telefonskih centrala Telekom-a itd. Sa Telekomom klijent ima dugogodišnju kvalitetnu saradnju, na osnovu koje im Telekom poverava veliki obim poslova u oblasti telefonizacije (izvode grube građevinske radove – izgradnja telefonske mreže, polaganje optičkih kablova, izvođenje elektro radova, itd, kao i izgradnja i adaptacija objekata za telefonske centrale). Prilikom ugovaranja poslova sa Telekomom, ugovaraju se tri varijante plaćanja: odmah po završetku posla, nakon 6 ili nakon 12 meseci po završenom poslu (zavisno od vrste i obima posla). U sva tri slučaja, Telekom klijentu plati porez na dodatu vrednost (PDV) odmah. Za izvođenje radova klijent dobije od Telekoma sav repromaterijal (kablove, spojnice i sl.) dok materijal za grube građevinske radove klijent obezbeđuje sam. Prisutna je velika diversifikovanost dobavljača, što je svakako pozitivno jer postoji velika mogućnost supstitucije. Klijent vodi računa o usklađivanju dinamike naplate od Telekoma sa izmirenjem obaveza prema dobavljačima, što im se unapred predočava (maksimalno do 30 dana u zavisnosti od dogovora sa dobavljačem). Klijent je orijentisan na tržište cele Srbije, gde je i rangiran u jedne od vodećih izvođača radova, posebno u oblasti telekomunikacija. Glavni konkurenti su im (ima ih oko 9) na teritoriji Srbije Telefonija Beograd, Telefon Kabel Beograd, Elektromontaža Beograd itd. Na toj lestvici od 10 pozicija klijenta se kreće između 4.-og i 6.-og mesta. 154

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Firma pokriva tržište cele Srbije tako što ima otvorene poslovne jedinice u većim gradovima (njihovo poslovanje je obuhvaćeno bilansima Instel Inženjeringa DOO Novi Sad) – Beograd, Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Sombor, Užice, Niš, itd. Opis osnovnih sredstava Klijent raspolaže svom neophodnom opremom za obavljanje delatnosti, a to se pre svega odnosi na sve mašine kao što su rovokopači, mašine za polaganje kablova i cevi, sva neophodna prevozna sredstva, ali i sopstvene poslovne prostorije u Novom Sadu (sedište firme), Zrenjaninu i Beogradu. Tržište Tržište na kojem je klijent je prisutan je cela država u skladu sa tenderima. Klijent pokušava da “spaja” gradilišta tako što pokušava da uveže izvođenje radova u dva susedna mesta i sl. time se postiže znatna ušteda u angažovanju opreme i ljudi. Najvećim delom klijent posluje na teritoriji Vojvodine posebno u oblasti telefonije, a u prethodnoj i tekućoj godini klijent uzima sve više poslova vezanih za kanalizacione i vodovodne mreže kako bi stvorio što širu lepezu delatnosti sa kojom je konkurentniji i sa kojom postoji mogućnost supstitucije i upošljavanja kapaciteta Perspektiva biznisa S obzirom na velike radove i planove koji se finansiraju iz sredstava fonda i slične projekte, kao i konstantne radove koje Telekom radi na više lokacija u smislu uvođenja i osavremenjavanja telefonije u Vojvodini i celoj Srbiji delatnost klijenta je izuzetno perspektivna i profitabilna. Struktura kupaca i dobavljača Najvećih 10 kupaca u strukturi ukupnih prihoda (iznosi u tabeli uključuje PDV) R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Naziv kupca Telekom Srbija JP Razvoj Žitište Odmaralište zlatibor O.Š. Gunaroš Phiwa Subotica OŠ Senta OŠ Vuk Karadžić Vodovod Šabac Elektro Vojvodina Ostali Ukupno:

2006 2340 68 53 43 55 31 25 24 22 1239 3.900

% 60 1 1 1 1 1 1 1 1 32 100%

u 000 EUR 2007 2.365 41 36 26 13 4 6 9 30 1.770 4.300

% 55 1 1 1 1 1 1 1 1 37 100%

Upravljanje kreditnim rizikom

155

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Najvećih 10 dobavljača Naziv dobavljača 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8

Enol Novi Sad Geoplan S. Mitrovica Geodetski Biro Jagodina Srbija Gas Tera Mix Vrbas Jkp Doljevac Geom. Apatin Ostali Ukupno

2006 13 18 13 45 14 23 19 1129 1.274

u 000 EUR 2007 1 15 1 10 1 8 1 37 1 10 1 13 1 13 93 1.434 100 1.540 %

%

1 1 1 1 1 1 1 93 100

Finansijska analiza Bilans uspeha ŠŠ Prihodi – prisutno je konstantno povećanje poslovnih prihoda kroz posmatrane obračunske periode, što je rezultat širenja preduzeća i tržišta, kao i aktivniji ulazak klijenta u gasifikaciju, vodovodne i kanalizacione mreže. Ostvareni su manji prihodi za 8 meseci 2008. godine iz razloga što nisu fakturisani izvedeni radovi vrednosti od preko RSD 20,5 mil (nisu ispotvaljene konačne situacije). Klijentu su na javnim licitacijama dodeljeni poslovi od preko RSD 155 mil, koji će se realizovati do kraja 2008. godine (dokument u prilogu). ŠŠ Profitne marže – Rast EBITDA je rezultat selektivnog biranja poslova tj onih poslova koji nisu izrazito atraktivni i za koje se ne prijavljuje veliki broj izvođača čime se ne obara cena. Klijent sve više izvodi radove izrade kanalizacione mreže, gasne mreže i sl. najčešće za fond. U 2008. su ostvareni manji prihodi, ali je zadržano približno procentualno učešće bruto dobiti kao u 2007. godini. ŠŠ Sfera vanrednih prihoda/rashoda – vanredni prihodi i rashodi u 2007. godini odnose se na troškove pribavljanja udela odnosno troškove prodaje udela u firmi Multimedija iz Apatina koja je se bavi kablovskom televizijom i internetom na području opštine Apatin. Klijent je odustao od ulaska u ovu sferu zbog čestog uslovljavanja od strane Telekoma da učesnici na tenderima ne smeju imati veze sa kablovskom i sl. U 2008. godini nema vanrednih prihoda i rashoda u značajnijem iznosu. ŠŠ Dodatne napomene vezane za bilans uspeha – smanjeni troškovi osoblja su rezultat boljeg angažovanja radne snage, pre svega “sezonskih” radnika koji leti, kada je najveći obim poslova, vrše fizičke poslove ŠŠ smanjeni materijalni troškovi u 2007. godini rezultat su generalnog pada cena repromaterijala koji se nabavlja kao i nabavke od stalnih dobavljača

156

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Bilans stanja ŠŠ Najlikvidnija sredstva –sredstva u blagajni i na računima čine 7,1% aktive u 2007. godini. prosečno stanje stedstava na računu kod OBB u 2007. iznosi RSD 4,4 mio, a u 2008. godini iznosi RSD 3,1 mio ŠŠ Potraživanja prema kupcima –značajan porast potraživanja u 2007. godini rezultat je završenih poslova sa Telekomom koji se vode kao potraživanje , a u većini slučajeva i kao dugoročni kredit s obzirom da su predmetni krediti obezbeđeni cesijom . Pored toga na potarživanjima stoji posao od cca RSD 50 mio - vodovodna mreža u Inđiji, plaćanje u kvartalnim ratama kao i samo delom naplaćen posao kanalizacione mreže u Sečnju. ŠŠ Zalihe –odnosi se na lager pomoćnog materijala koji se priprema pred početak godine i isti se koristi u realizaciji poslova u toku cele naredne godine. ŠŠ Osnovna sredstva –Capex je prisutan kroz sve posmatrane godine kao rezultat klijentove sklonosti da konstantno ulaže u osavremenjavanje opreme i obnovu voznog parka ŠŠ Finansijski leverage –u 2007. godini iznosi 0,83.dugoročnim kreditima finansiraju se poslovi sa Telekomom, koji želi iskristalizovati nekoliko dobrih izvođača radova koji kvalitetom i uslovima plaćanja mogu ispuniti njihove uslove Ovi krediti vode se na poziciji LT kredita . ŠŠ Obaveze prema dobavljačima –su procentualno snižene na teret povećanja finansijskih obaveza kod banaka. ŠŠ Kreditna zaduženost –s obzirom na rokove naplate koji se ugovaraju na tenderima klijentu je neophodno da se zadužuje kako bi održao kontinuitet u poslovanju. Kroz dobru profitabilnost klijent pokriva troškove kamata ŠŠ Potreba za obrtnim sredstvima –prema pokazateljima iz 2007. godine klijent ima velike potrebe za kratkoročnim finansiranjem. Predmetna potreba za obrtnim sredstvima se pojavljuje pre svega kao rezultat povećanog obima potraživanja ŠŠ Ostali komentari bilansa stanja – Tokovi gotovine

ŠŠ Operativni novčani rok (CFO) – negativan u poslednje dve posmatrane godine, uprkos povećanju EBITDA, ali i uz povećanje potraživanja ŠŠ Investicioni novčani tok (CFI) – negativan u svim posmatranim godinama u skladu sa investicionim aktivnostima ŠŠ Finansijski novčani tok (FCF) – pozitivan u poslednje tri posmatrane godine. ŠŠ Slobodni novčani tok (Free CF) – negativan u poslednje tri posmatrane godine uprkos povećanju EBITDA, ali i uz negativnu promenu obrtnih sredstava. Završni komentar finansijske analize

Ostale napomene i završni komentar finansijske situacije preduzeća

Upravljanje kreditnim rizikom

157

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS

Odnos preduzeća sa OBB / kratka kreditna istorija Platni promet preko OBB

2007.

Dinarski račun (u 000 RSD)

154.160

%

2008.

%

47.537

Devizni račun (u 000 EUR) Profitabilnost na klijentu u RSD 000 Profitabilnost na klijentu

2007 god.

2008 god.

2.054

2.590

Blokade računa Datum blokade (od – do)

Radnih dana

iznos

Od strane koga je izvršena blokada

Dodatne napomene

Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnosti + iskustvo u branši +

dobra profitabilnost

+

uredna kreditna istorija kod ENS

-

blanko transakcija

Konačna preporuka Uvažavajući prethodno izneto kreditni odbor OBB donosi odluku da se firmi XYZ doo Novi Sad odobri zanavljanje kratkoročnog višenamenskog limit u visini od RSD 8 mil, sa rokom važnosti 12+12 meseci, u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkočnih proizvoda u dinarima, uz jednokratnu naknada za odobrenje okvira 0.5%. Sredstvo obezbeđenja po KVL su menice i ugovorna ovlašćenja. Klijent je u obavezi da obavlja minimum 30% domaćeg platnog prometa preko računa otvorenog u OBB.

158

Upravljanje rizikom

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS

Ukupna izloženost kod finansijskih institucija uključujući i OBB (u 000 EUR) Inicijalno odobreno

Trenutno stanje duga

Obezbeđenje

Rok

Dospeće

Dugoročni kredit

294

238

cesija

4 god

09/11

Dugoročni kredit

140

131

cesija

4 god

04/12

LTL - PIREUS Okvirni – Vojvođanska banka* LTL – INTESA – ČUKARICA* STL - INTESA

Dugoročni kredit Ustupljena potraživanja od Telekoma Dugoročni kredit

288

292

menice

2 god

06/10

843

843

cesija

625

363

cesija

18 mes

02/09

Ktatkoročni kredit

300

57

menice

8 mes

02/09

STL - INTESA

Kratkoročni kredit

RFB - RIEEF*

Cross border kredit

garancija

A 1. 2. 3. 4. 5. 6. B 1. 2.

1 god 3 god 2 god

07/09 10/10 10/09

Ukupno kredita:

65 270 162 2.421

menice

8.

125 300 200 3.115

vb leasing

30

17

menice

60m

09/11

vb leasing

4

1

menice

36m

09/09

vb leasing

4

1

menice

36m

09/09

vb leasing

20

17

menice

60m

09/12

ob leasing

62

33

menice

60m

05/11

vb leasing

79

93

menice

60m

08/13 10-09

No

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

3. 4. 5. C 1. 2. 3. 4. 5. D

Naziv Banke LTL - OBB Mitrovica LTL - OBB Kamenjar

Proizvod

Ukupno lizinga:

11/11

199

162

RFB - RIEEF**

Garancija za kredit

156

156

menice

2 god

RFB - RIEEF** OBB-garancije iz KL-a      

Garancija za kredit

260

260

hipoteka

3 god

10-10

64

64

menice

     

2008/2009

7m

12/08

28 m

12/08

12 m

05/09

108

108

menice

OBB garancija

48

48

menice

Ukupno garancija:

636

636

jemstvo

13

13

Ukupno jemstvo:

13

13

3.963

3.232

UKUPNO (A+B+C+D)

menice

Napomene:

Upravljanje kreditnim rizikom

159

Kreditna aplikacija – Oranž banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 – XYZ doo NS Potpisna strana

Datum ________________________________

ČLANOVI KREDITNOG ODBORA ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD Account manager

Kreditni analitičar

Direktor KC

Direktor CRM

Direktor Sektora za pravna lica

Direktor Sektora upravljanja rizicima_______________________

Član IO nadležan Za privredu



Član IO nadležan za rizike __________________________

Članovi Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd ___________________________________________ 1. 2.

___________________________________________

3.

___________________________________________

4.

___________________________________________

5.

___________________________________________

Članovi Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd 1. ___________________________________________

160

2.

___________________________________________

3.

____________________________________________

4.

____________________________________________

5.

____________________________________________

Upravljanje rizikom

Upravljanje kreditnim rizikom

161

5400006172

KL 0047/07

ΧΥΖ doo Novi Sad - garancija

XYZ doo Novi Sad - KL za garancije

A3

A4

XYZ doo Novi Sad - revolving    

UKUPAN LIMIT GRUPE:

 

 

 

  EUR

 

 

 

 

 

 

EUR

ENS

 

81,0721

UKUPNO NOVO:

 

Devizni kurs: EUR/RSD

 

 

 

B3

    EUR

978

891

978

978

978

978

Valuta

     

OBB

OBB

OBB

OBB

OBB

OBB

Kreditor

   

5300071695

B2

    UKUPNO POSTOJEĆI LIMIT:   XYZ doo B1 - KL za garancije

A6

A5

18628880

5100110406

XYZ doo Novi Sad - TOS

A2

XYZ doo Novi Sad - garancija

5100168454

XYZ doo Novi Sad - TOS

A1

 

Broj partije

XYZ doo Novi Sad

Korisnik kredita/ Proizvod

List o izloženosti:

638

0

 

 

0

    638

100

45

100

8

245

140

Poslednji odobreni limit (EUR)

-35

99

 

 

99

    -134

0

0

-100

0

-25

-9

Promena (EUR)

603

99

 

 

99

    504

100

45

0

8

220

131

Novi limit (EUR)

220

0

 

 

0

    220

 

45

0

0

110

65

Kolateral (efek. vred.)

383

0

 

 

0

    279

 

0

100

8

96

75

Neobezbeđeno

36%

0%

 

 

0%

    44%

 

92%

0%

0%

56%

42%

Pokrivenost kolateralom %

 

 

 

 

 

 

   

 

 

12 m / 10.2008

 

54 m / 09.2011

54 m / 04.2012

Rok / Dospeće

datum:

 

 

 

 

       

 

 

garancija za dobro izvršenje posla na objektu ATC Sremska Mitvrovica Centar I faza . Klijent traži produženje roka garancije s obzirom da je ista izdata sa rokom važnosti 30 dana od datuma potpisivanja zapisnika o uspešno izvršenom kvalitativnom prijemu objekta, što se još uvek nije desilo tako da se mora pomeriti rok važnosti u sistemu kako bi se redovno naplaćivala kvartalna naknada .

zanavljamo ovaj okvir

 

16 tromesečnih rata, prve dve isplaćene od strane telekoma na bazi ugovora o ustupanju potraživanja

16 tromesečnih rata

Komentari

1.10.2008 (in ‘000)

162

Upravljanje rizikom

1

2

3

4

5

6

A1

A2

A3

A4

A5

A6

1                

XYZ doo Novi Sad - garancija                

   UKUPAN LIMIT GRUPE: Devizni kurs: EUR/RSD

UKUPNO NOVO:

B1 A2 B2 C2 C3 C4 C5 C6 C7 603

                99

81,0721

 

 

99

               

504

100

45

0

8

220

131

Novi limit (EUR)

 

5300071695

XYZ doo Novi Sad - revolving

 

18628880

KL 0047/07

5400006172

XYZ doo Novi Sad - garancija

XYZ doo Novi Sad - garancija XYZ doo Novi Sad - KL za garancije

5100110406

5100168454

XYZ doo Novi Sad - TOS

XYZ doo Novi Sad - TOS

Broj partije

XYZ doo Novi Sad

Korisnik kredita/ Proizvod

UKUPNO POSTOJEĆI LIMIT:

C

L

List o kolateralu:

441

                0

0

441

0

90

0

0

220

131

Nominalna vrednost

136,7%

                #DIV/0!

0

114,3%

0,0%

50,0%

0,0%

0,0%

50,0%

50,0%

Ponder (%)

220

                0

0

220

0

45

0

0

110

65

Efektivna vrednost

                     

 

 

 

                 

 

 

 

25.10.06

 

 

 

 

 

 

Datum procene

zavod za sudska veštačenja Novi Sad

 

 

 

Procena od strena OBB procenitelja

                   

 

 

 

 

 

 

 

Tržišna vrednost

 

                 

 

 

 

DA

 

 

DA

DA

Odbitne stavke (DA/NE)

datum:

           

     

menice, ovlašćenja

 

menice, ovlašćenja

   

hipoteka na poslovni prostor u Beogradu

 

 

Cesija potraživanja od Telekoma, ugovor o ustupanju potraživanja od 12.02.2007 godine u iznosu od RSD 9.261.400,60 Cesija potraživanja od Telekoma, ugovor o ustupanju potraživanja od 12.02.2007 godine u iznosu od RSD 15.080.805,80 i ankesa br I od 16.08.2007 godine u iznosu od 8.369.733,67 što u zbiru čini RSD 23.450.539,47. ZA NOMINALNU VREDNOST UZETA PREOSTALA VREDNOST PO ISPLATI PRVE DVE RATE KOJE SU DOSPELE 19.12.07 I 19.03.08 GODINE TJ IZNOS OD RSD 20.519.222,05 ( = 23.450.539,47 - 2* 1.465.658,71 koliko iznosi jedna rata po planu otplate koji je formiran)

Kratak opis

1.10.2008 (in ‘000)

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE ;; Objasniti proces upravljanja kreditnim rizikom banke ;; Objasniti politiku, standard i procedure kreditiranja ;; Objasniti odgovornosti učesnika u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke ;; Objasniti šta se podrazumeva pod kvalitetom aktive i kredita u korišćenju ;; Devet pravila upravljanja kreditnim rizikom banke

;; Način ocene kreditne sposobnosti klijenta ;; Alati za ocenu kreditne sposobnosti klijenta ;; Analiza kreditnog klijenta – kvalitativna analiza ;; Analiza kreditnog klijenta – kvantitativna analiza ;; Analiza kreditne transakcije ;; Struktura obezbeđenja kod kredita ;; Hodogram kreditnog zahteva

LITERATURA 1. Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices and Applications“, Manuscript, April 1999. 2. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 3. Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. 4. Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 5. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. 6. Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. 7. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006.

8. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, Beograd, 2006. 9. Guerard, J., Schwaptz, E., “Quantitative Corporate Finance”, Springer, Science + Business media, LLC., New York, 2007. 10. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006 11. Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. 12. Ivaniš, M., „Upravljanje finansijama“, Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu, Beograd, 2008. 13. Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. 14. Jović, Z., “Menadžment finansijskih institucija”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. Upravljanje kreditnim rizikom

163

15. J.P.Morgan: „Risk Metrics TM – Technical Document“, New York, 1997. 16. Krasulja, D., „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998. 17. Krasulja, D., Ivanišević, M., „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 18. Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-Boljanović, J., „Menadžment – principi, koncepti i procesi“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. 19. Mašić, B., „Strategijski menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 20. Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje i razvojna politika preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995. 21. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999. 22. Ranković, J., “Teorija i analiza bilansa”, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992. 23. Ranković, J., “Upravljanje finansijama preduzeća”, Ekonosmki fakultet, Beograd, 1995. 24. Siciliano, G., “Finance for the non-financial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003. 25. Stevanović, N., “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 26. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate Finance”, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. 27. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing credit risk in Corporate bond portfolios – a practitioner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. 28. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig 29. The official book for the PRM certification PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004. 164

Upravljanje rizikom

30. Volume III: Risk management practices 31. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second edition, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. 32. Financial statement analyzes, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 33. Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 34. Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentice Hall, New Jersey 07458 35. Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 36. Credit policy and procedure manual, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 37. Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance, 2001. 38. Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008 39. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008 40. Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008 41. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. 42. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine 43. Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od 22.11.2004. 44. Zakon o hipoteci – Jugoslovenski pregled, Beograd, 2006. 45. Banka za međunarodno poravnanje, http:// www.bis.org/

Internet sajtovi Business Dictionary, http://www.businessdictionary.com/definition/

Forex Course, http://www.forexcourse.com/forex-glossary/

Investor Words, http://www.investorwords.com/

Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

Upravljanje kreditnim rizikom

165

Iv - deo UPRAVLJANJE Kamatnim RIZIKOM, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

Uvodne napomene Kamatni rizik, valutni rizik i rizik likvidnosti su predmet analize ovog poglavlja. Takođe, su prezentovana moguća rešenja za zaštitu od tržišnih rizika upotrebom odgovarajućih finansijskih instrumenata kao što su forvard, opcija, svop i fjučers. Istovremeno je pažnja posvećena i instrumentima platnog prometa koji mogu služiti kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je kamatni rizik u poslovanju banke?  Objasnite proces upravljanja kamatnim rizikom u poslovanju banke?  Odgovorite na pitanje šta je valutni rizik u poslovanju banke?  Navedete zašto je nužno upravljati valutnim rizikom.  Navedete i objasnite moguće načine zaštite od rizika u finansijskom i robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata.  Odgovorite na pitanje koji su mogući instrumenti zaštite u deviznom poslovanju privrednih društava.  Odgovorite na pitanje šta je rizik likvidnosti u poslovanju banke?  Objasnite proces upravljanja rizikom likvidnosti.

168

Upravljanje rizikom

1. Upravljanje kamatnim rizikom „Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promena kamatnih stopa, a banka je izložena ovom riziku po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi.“ (Odluka o upravljanju rizicima banke) Znači, možemo reći da kamatni rizik predstavlja rizik pada tržišne vrednosti portfelja usled neizvesnosti promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novčana sredstva (kredite) klijentima odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultira iz kretanja aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Kao što je već rečeno u prvom delu knjige, kamatni rizik proističe: 1 ŠŠ iz razlika između vremena promena stopa i vremena protoka gotovine (rizik od promene cena) - Primer: Banka je plasirala dinarski kredit u iznosu od RSD 50 mio Hemofarmu a.d. iz Vršca na period od godinu dana po fiksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre šest meseci (gde je osnov bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75%p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije je porasla na 18,75%p.a. što znači da će banka biti na gubitku kamatne stope u narednom period minimum 0,75%p.a. na preostali iznos Hemofarmovog duga. ŠŠ iz merenja odnosa stopa među različitim krivuljama prinosa, koje utiču na aktivnosti banke (rizik osnove) - Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 50mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća fiksnu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) 1 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 12. Domaći propisi koji regulišu kamatni rizik su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine i Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008. Opširnije videti o kamatnom riziku sledeće: Bessis, J., cit.knjiga, str. 152 - 179; Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate, Zagreb, 2006., str. 249 260; „Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process“, OeNB&FMAA, Vienna, 2006., str. 48 – 49; Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998., str. 9 - 18 i Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004., str. 150-157. Podsećanje: Kamata predstavlja cenu za upotrebu zajmovnog kapitala, i ona se određuje kao procenat od pozajmljenog kapitala obračunat na period od godinu dana. Prikupljajući slobodna finansijska sredstva banke prikupljaju štedne i druge depozite na koje plaćaju pasivnu kamatnu sotpu, a na strani datih kredita naplaćuju aktivnu kamatnu stopu. Pošto su banke profitonosne korporacije, to je neophodno da postoji određena razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kako bi banke prihodovale dovoljno da ostvare određenu profitnu stopu. Razlika između ovih stopa se naziva kamatnom marginom (spread), koju prisvaja banka kao finansijski posrednik. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

169

drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranžmana. ŠŠ menjanja odnosa stopa preko spektra rokova dospeća (rizik krivulje prinosa) - Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 50mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Međutim, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu i banka može gubiti oko 5% p.a. na iznos već plasiranih sredstava u periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korišćenja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj fiksnoj kamatnoj stopi od 20%p.a. ŠŠ iz opcija, vezanih za kamatu, ugrađenih u proizvode banke (rizik opcije) – Primer: Banka je prikupila od svojih klijenata kratkoročna dinarska novčana sredstva u visini od RSD 50mio (rok dospeća do tri meseca), na koje plaća promenljivu kamatu 15%p.a. (pasivna kamata). Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoročnih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijentima, po promenljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom slučaju aktivna kamatna stopa je veća od pasivne kamatne stope i banka zarađuje oko 5%p.a na visinu plasiranih novčanih sredstava. Međutim, u toku perioda oročenja (npr. posle 15 radnih dana) može doći do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog trenutne situacije na tržištu. Banka automatski koristi opciju povećanja aktivnih kamatnih stopa minimum na 26%p.a kako bi imala u preostalom periodu korišćenja kredita zaradu od minimum 1%p.a na iznos plasiranih sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju. Upravljanje kamatnim rizikom podrazumeva odgovarajuće politike, procedure, procese i tehnike koje banka koristi radi minimiziranja rizika od pada svoje aktive usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Banke imaju jasno definisane politike i procedure za minimiziranje i monitoring kamatnog rizika. Brojni su modeli za upravljanje kamatnim rizikom, međutim u praksi su najčešće korišćeni sledeći modeli: 1. Analiza razlike (gepa) – polaze od raspodele aktive (krediti) i passive (depoziti) u grupe po dospećima koje su determinisane cenom i kvantifikovanjem gepa u svakoj tački dospeća. Banka ostvaruje pozitivan gep ukoliko su cene aktive (plasiranih kredita) više od cena pasive (prikupljenih novčanih depozita). Isto 170

Upravljanje rizikom

tako, banka ostvaruje negativan gep, u slučaju da su cene aktive niže od cena pasive. Trebalo bi imati u vidu da se u realnosti kamatne stope menjaju i na dnevnoj osnovi.2 2. Simulacija – je dinamičan model, koji protokom vremena obezbeđuje značajnije rezultate. Inače, podrazumeva izračunavanje osetljivosti neto kamatnih prihoda i kapitala, na određenim ključnim promenljivama rizika koje uključuju promene na kamatnu stopu. 3. Analiza trajanja – posmatra kamatni rizik na duži rok. Inače, kamatni rizik se kvantifikuje izračunavanjem sadašnje vrednosti aktive, pasive i vanbilansnih stavki banke, da bi se potom merila osetljivost neto vrednosti promene kamatnih stopa. U svakodnevnom poslovanju rukovodstvo banke putem različitih izveštaja o dnevnim i mesečnim promenama finansijskih pokazatelja banke upravlja kamatnim rizikom. Na povišeni kamatni rizik mogu ukazivati nepovoljne promene u sledećim pokazateljima: odnos dugoročne imovine i ukupne imovine, odnos nedospelih depozita i dugoročne imovine, odnos rezidencijalnih nekretnina (neprodatih iz specijalnog finansiranja ili kolaterala po osnovu loših plasmana) i ukupne imovine, odnos amortizacije (imovine) i kapitala prvog reda (banke). Uspešnijem upravljanju kamatnim rizikom služe sledeći izveštaji o kamatnom riziku: pregled rizika – sumarni izveštaj, zarada u uslovima rizika, izveštaji o reviziji, rizični kapital banke i analiza neto kamatne marže. Pomenuti izveštaji su u funkciji minimiziranja rizika odnosno održavanja kamatnog rizika na prihvatljivom nivou za banku, samo ako se u skladu sa njima preduzimaju odgovarajuće mere i radnje od strane svih učesnika involviranih u proces upravljanja kamatnim rizikom u banci.

2 Uopšte analiza gepa (jaza) je koncept koji se u osnovi svodi na to da se kroz identifikovanje nivoa aspiracije (željenog stanja) i sadašnjih mogućnosti stimuliraju istraživanje u planskom procesu s ciljem da se otkriju strategije za popunjavanje jaza. Smisao analize jeste da se za duži vremenski period (5-10 godina) projektuju ciljevi i utvrdi jaz između projektovanih ciljeva koji bi se ostvarili bez korektivne akcije. Ciljevi (privrednog subjekta) se daju najčešće kao ukupan prihod, dobit, tržišno učešće, obim prodaje itd. Analiza jaza podrazumeva sledeće korake, odnosno projekcije: 1. utvrđivanje gde se sada nalazimo, 2. gde bismo bili ako nastavimo sadašnjim pravcem i tempom rasta, 3. gde bismo mogli biti s obzirom na promene u okruženju, 4. gde želimo da idemo, 5. utvrđivanje gepa između projektovanih budućih ciljeva i ekstrapolacije sadašnjih ciljeva, 6. utvrđivanje programa za popunjavanje jaza, 7. utvrđivanje mehanizama kontrole odnosno seta kontrolnih tačaka. Analiza jaza može da pomogne i da se anticipiraju momenti kada treba da se preduzme odrešena akcija. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

171

2. Upravljanje valutnim rizikom „Devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.“ (Zakon o bankama) On može zbog nepovoljnog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se nalazi u aktivnostima investiranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim slučajevim kada su banka ili drugo preduzeće suočeni sa neravnotežom u valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a izvori ili obaveze u drugoj valuti. 3 Osnovni devizni rizik, kao što smo rekli u prvom delu knjige, se se najčešće pojavljuje kao : a) računovodstveni – Primer je: Raiffeisen banka a.d Beograd je u vlasništvu austrijske firme Raiffeisen International Vienna (koja ima mrežu od dvadesetak banaka u Centralnoj i Istočnoj Evropi). Lokalna banka, Raiffeisen bank a.d. Beograd za potrebe izveštavanja u Srbiji, a u skladu sa važećim lokalnim propisima svoje godišnje izveštaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u dinarima, dok ih za potrebe svog osnivača priprema i dostavlja u eurima, primenjujući kurs koji je važio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira što se u toku kalendarske godine i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fluktuirao (Raiffeisen International dostavljene izveštaje koristi za konsolidovano prikazivanje poslovnog rezultata cele Raiffeisen grupe). 4 b) transakcijski – Primer: Firma Industrija Hrane Dunja d.o.o. Vranje (proizvođač Simka čokolade) koristi kratkoročni kredit tzv. pozajmicu po tekućem računu, dinarsku sa valutnom klauzulom od EUR 100.000,00 kod poslovne banke. IH Dunja doo je povukla tranšu od EUR 10.000,00. Kupac Idea doo Beograd joj je uplatila pre roka dospeća, kupljenu robu, i IH Dunja razmatra opciju da li da vrati povučeni iznos kredita danas po prodajnom kursu od RSD 95,00 za EUR 1,00 ili da sačeka da vrati narednog dana po kursu koji će važiti taj dan (može biti niži a može biti i viši od današnjeg). Gledajući tendencije koje su bile 3 Cit. Zakon o bankama, član 32 Domaći propisi koji regulišu devizni rizik su: cit. Zakon o bankama i cit. Odluka o upravljanju rizicima banke. U vezi sa deviznim rizikom videti sledeće: Greuning, H., Brajović-Bratanović, cit.delo, str. 261280; Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 23-25 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 23-26. Podsećanje: Devizni rizik se izuzetno nalazi ograničeno u aktivnostima u zemlji tj. u poslovima koje je moguće naplatiti u stranoj valuti, kao što su: kupovina zemljišta, kupovina nekretnine i rentiranje stambenog odnosno poslovnog prostora. 4 Izvor web site: Raiffeisen International Vienna

172

Upravljanje rizikom

prethodnih dana IH Dunja se ipak odlučuje da vrati povučeni kredit po kursu od RSD 95,00 za EUR 1,00 tj. da vrati RSD 950.000,00 svojoj poslovnoj banci. Narednog dana kurs je porastao pa je za EUR 1,00 bilo neophodno izdvojiti RSD 97,00 (odnosno IH Dunja bi trebalo da vrati banci povučeni kredit u iznosu od RSD 970.000,00). Uvažavajući prethodno navedeno IH Dunja je zaradila RSD 20.000,00, time što je povučeni kredit vratila po kursu RSD 95,00 za EUR 1,00 odnosno banka je izgubila RSD 20.000,00 time što je IH Dunja vratila povučeni kredit dan ranije. c) ekonomski – Primer: Eurobank EFG banka a.d. Beograd, je u većinskom stranom vlasništvu Euro EFG banke iz Grčke. Obzirom da strani vlasnik želi da poveća tržišno učešće lokalne banke u Srbiji, neophodno je da je dokapitalizuje odnosno poveća kapital time što će uplatiti značajna eurska sredstva na račun u Srbiji (npr EUR 100mio). Prema važećim propisima domaća banka je u obavezi da kapital drži u dinarima tj. moraće da proda EUR 100 mio po kupovnom kursu na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1 EUR je RSD 97,00 dok je kupovini kurs za 1 EUR iznosio RSD 95,00 na dan konverzije). U prvom koraku domaća banka gubi RSD 200 mio u momentu konverzije (odnosno EUR 2,1mio). Imajući u vidu trenutnu situaciju na tržištu, najviše joj se isplati da plasira sredstva u repo transakcije (hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije /NBS/), koje nose prinos od 17,5%p.a. Lokalna Euro EFG banka se odlučuje da investira deo sredstava od RSD 100mio u repo poslove, očekujući da će zaraditi RSD 17,5 mio svaki put kada bude investirala sredstva do kraja kalendarske godine (kalkulišući da će kurs ostati isti; što će reći da je zarada po konkretnoj transakciji EUR 184.210,00). Međutim, NBS narednog dana po oročenju odlučuje da spusti referentnu kamatnu stopu na 15%p.a. čime će na narednim oročenjima (u drugom koraku) Euro EFG banka a.d. Beograd zaraditi manje novca tj. RSD 15mio (EUR 157.895,00) na uloženih RSD 100mio (izgubiće RSD 2,5mio odnosno EUR 26.315,00 po transakciji u odnosu na ono što je planirala do kraja godine). Takođe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge transakcije investiranja u repo, pa je za 1 EUR neophodno izdvojiti RSD 100 dinara, tako da Euro EFG banka a.d. Beograd (u trećem koraku) zarađuje drugom transakcijom RSD 15mio (EUR 150.000,00) odnosno ostvaruje negativne kursne razlike (novčani gubitak) u iznosu od EUR 7.895,00 po drugoj transakciji. Proizilazi da je ukupan novčani gubitak u navedene tri transakcije za Euro EFG banku a.d. Beograd, EUR 2.134.210,00 (odnosno EUR 2,1mio uvećano za EUR 26.315,00 i EUR 7.895,00). Upravljanje valutnim rizikom obuhvata odgovarajuće politike, procedure, procese i tehnike kojima banka definiše ograničenja na valutni rizik. Vrlo je bitno naglasiti da je upravljanje valutnim rizikom dinamičan proces, koji podrazumeva redovno praćenje promenljive situacije na domaćem i na međunarodnom tržištu, a u cilju minimiziranja deviznog rizika.5 5 Primer metodologije za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i način za upravljanje tim rizikom, je prikazan u prilogu br. 14. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

173

Dve osnovne vrste transakcija u poslovanju banke su: transakcije koje proizilaze iz poslova berzanske trgovine i tradicionalne bankarske transakcije. Stoga, banke primenjuju dva postupka u upravljanju valutnim rizikom: ŠŠ dnevno upravljanje likvidnošću za poslove posredovanja i trgovačke poslove, ŠŠ mesečno upravljanje likvidnošću za tradicionalne bankarske operacije. Prilikom upravljanja valutnim rizikom banka se rukovodi sledećim ograničenjima: ŠŠ limitom neto otvorene pozicije, koji predstavlja maksimalni gubitak banke usled valutnog rizika, ŠŠ limitom valutne pozicije, koji predstavlja limit izloženosti banke prema pojedinim valutama odnosno u skladu sa prethodno navedenim limit neto otvorene pozicije za svaku valutu ponaosob, ŠŠ vezanim za ostale pozicija, kao što su trgovanje valutom, derivatima, itd., ŠŠ maksimalne vrednosti svih ugovora na pojedinačne odnosno konkretne datume dospeća, ŠŠ vezanim za maksimalni gubitak (stop loss), obzirom da predstavljaju unapred određeni limiti na nekim deviznim tržištima za gubitke po različitim pozicijama, ŠŠ na rizik poravnanja, koji se odnosi na instrumente obezbeđenja po konkretnim pozicijama (uglavnom novac i finansijski derivati), ŠŠ na rizik ugovorne strane odnosno zemlju iz koje potiče ugovorna strana, jer se može desiti da u toj zemlji postoji nestašica deviza ili jednostavno moratorijum plaćanja ka inostranstvu, ŠŠ permanentnu revalorizaciju (ili konverziju) odnosno svođenje na tržišnu vrednost pozicije. U praksi su nastali različiti modeli ili načini zaštite od valutnog rizika, od finansijskih derivata do različitih finansijskih instrumenata, koji će biti objašnjeni u narednim poglavljima ovog dela knjige. Bitno je napomenuti da se u praksi često javlja više vrsta rizika prilikom realizacije bilo koje transakcije, a da njeni učesnici toga nisu često ni svesni. Prilikom plasiranja kredita sa valutnom klauzulom privrednom subjektu, i banka i korisnik kredita (privredni subjekt) su izloženi kreditnom riziku, tržišnom riziku, valutnom riziku i kamatnom riziku. Isto tako prilikom spoljnotrgovinskog posla banka odnosno kupac i prodavac (koji su klijenti banke) su izloženi ne samo riziku performansa samog prodvaca proizvoda ili usluge, već i deviznom riziku, tržišnom riziku, kamatnom riziku, riziku zemlje, ali i kreditnom riziku odnosno riziku plaćanja ili neplaćanja zbog bankrota kupca odnosno poslovne banke.

174

Upravljanje rizikom

2.1.1. Upravljanje rizikom u deviznom poslovanju privrednih subjekata Poslovni partneri (privredni subjekti), kupci i dobavljači odnosno uvoznici i izvoznici, svojim kupoprodajnim ugovorima regulišu pod kojim uslovima prodaju robu/uslugu/ građevinske radove i pod kojim uslovima se vrši plaćanje robe/usluge/građevinskih radova. 6 Osnovni oblici plaćanja u međunarodnom platnom prometu su: ŠŠ plaćanje doznakom tzv. plaćanje na otvoreno. Bankarska doznaka je instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca (kupca/ uvoznika) daje prismeni nalog svom korespondentu (drugoj poslovnoj banci – obično banci prodavca/izvoznika) u inostranstvu da određenom pravnom (prodavcu/izvozniku) ili fizičkom licu (korisniku doznake) isplati iznos naveden u nalogu na određeni datum. Ona predstavlja klasičan, najstariji instrument međunarodnog platnog prometa, naročito kod nerobnih plaćanja, kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja u poslovima kod kojih ne postoji opasnost velika opasnost realizacije rizika. Prisustvo rizika se ogleda u sledećem: ƒƒ kod plaćanja unapred – kupac (uvoznik) nije zaštićen, jer plaća robu pre nego je primi i ƒƒ isporuke na otvoreno – prodavac (izvoznik) nije zaštićen, jer isporučuje robu pre nego što mu se plati. 7 Avansno plaćanje doznakom se vrši ukoliko se ino-partneri ne poznaju dobro, ili im je prethodno iskustvo loše u saradnji, ili ukoliko postoji rizik zemlje kupca da se možda uvede moratorijum na inostrana plaćanja odnosno dugove. Osnovne vrste doznaka su: nostro (naš) i loro (vaš). Nostro doznake su doznake u inostranstvo i izvršavaju se na osnovu naloga za plaćanje koji nalogodavac (uvoznik/ kupac) daje ovlašćenoj banci uz prilog odgovarajuće dokumentacije u zavisnosti od vrste uvoznog posla. Loro doznake su doznake iz inostranstva u korist domaćeg pravnog (izvoznika/prodavca) ili fizičkog lica korisnikovoj banci upućene putem SWIFT-a. Po prijemu doznake banka je dužna da postupi po Uputstvu Narodne banke Srbije i da korisnika obavesti o prilivu na račun banke. 8 6 Opširnije o upravljanju rizikom međunarodnog poslovanja pogledati knjigu: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 598-611 i Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, sixth edition, Blackwell Publishing, Oxford, 2006., str. 28 - 48, 113 – 145 i 221-241. 7 Opširnije o doznaci pogledati knjigu: Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 340-341 8 SWIFT je skraćenica od Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. SWIFT je međunarodna (neprofitna) organizacija za međubankarska elektronska plaćanja sa elementom inostranosti, koja pripada svojim članicama. Sedište SWIFT-a je u Hulpu, Belgija. Razmena poruka u okviru SWIFT-a je strogo standardizovana, a struktura poruka je u korelaciji sa vrstom i tipom bankarskih poslova koji se mapira, što omogućava da svi učesnici na istovetan način tumače sadržaj poruka u vezi plaćanja sa inostranstvom.SWIFT predstavlja sistem elektronskog plaćanja sa definisanim standardom poruka, subjektima u lancu plaćanja, nefinansijskim institucijama (kupci, prodavci) i insfrastrukturom sistema plaćanja. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

175



ŠŠ podnošenjem menice ili dokumenata na inkaso tzv.collection poslovnoj banci kupca/uvoznika robe. Obično se primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vrši pošto je isporučena roba kupcu. Primer: Prodavac A iz Nemačke i kupac B iz Srbije, su zaključili ugovor o kupoprodaji štamparske opreme u vrednosti od EUR 0,5mio. Ugovorom su predvideli da je plaćanje opreme putem inkasa. Dokumenta koja je prodavac A u obavezi da ispostavi po kupoprodajnom ugovoru su: faktura, sertifikat o kvalitetu robe i otpremnica. Poslovna banka firme A je Commerz banka Frankfurt, dok je poslovna banka firme B Meridian banka a.d. Novi Sad. Firma A je proizvela poručenu robu i isporučila firmi B. Pošto je robu isporučila odmah je prosledila dokumenta i firmi B i svojoj poslovnoj Commerz banci. Dokumenta su pre stigla do firme B, kao i poručena oprema. Pošto je oprema odgovarala ugovorenoj, firma B je podnela nalog za plaćanje (doznaku) svojoj poslovnoj Meridian banci. Meridian banka je izvršila plaćanje. Commerz banka je pregledala dokumenta i dostavila ih Meridian banci uz odgovarajuću proceduru, posle 30 dana od datuma plaćanja. Iz primera se vidi da inkaso ne obezbeđuje dovoljan stepen zaštite ni kupca ni prodavca. ŠŠ plaćanje akreditvom, kao instrumentom i obezbeđenjem plaćanja, se obično koristi kada se kupac i prodavac ne znaju, ili kada konkretna vrsta posla to zahteva, ili kada kupac nema dovoljno novčanih sredstava u momentu otvaranja akreditiva. „Dokumentarni akreditiv je pismena (uslovna) obaveza banke (akreditivne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instrukcijama kupca (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu.“ (UCP 500) 9 ŠŠ osiguranje plaćanja garancijom. Garancija je instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta (kupca/uvoznika/izvođača radova/naručilac radova) neopozivu obavezu da će platiti na poziv korisniku garancije (prodavac/izvoznik/izvođač radova), garantovani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta (kupca/uvoznika/ naručilac radova), za čiji račun banka nastupa. ŠŠ escrow račun odnosno otvaranje specijalnog namenskog računa za konkretan ugovoreni posao.

9 Međunarodna trgovinska komora u Parizu je usvojila Incoterms (transportne klauzule, koje definišu vreme, mesto i način prelaska svojine, troškova rizika na robi sa prodavca na kupca), koji obezbeđuje standardna, međunarodna pravila u spoljnotrgovinskom poslovanju. Najčešće korišćeni (ugovarani) uslovi u spoljnotroginskom poslovanju su: EXW (ex works) – skladište prodavca, CFR (cost and freight) – cena sa vozarinom, FOB (free on board) – franko brod, CIF (cost, insurance and freight) – cena, osiguranje i prevoz, FOT (free on truck) – franko kamion, itd.

176

Upravljanje rizikom

Konkretan način plaćanja u konkretnom kupoprodajnom odnosno spoljnotrgovinskom ugovoru će biti izabran u zavisnosti od vrste posla o kojoj se radi (reeksport, pogonoski poslovi, komisioni poslovi, klasičan uvoz odnosno izvoz, oplemenjivanje robe, itd.), od učesnika u transakciji (poznati, nedovoljno poznati, itd.), vrednosti posla i roka isporuke (više puta u toku godine iste vrednosti ili iste količine itd.). Trebalo bi imati u vidu da je moguće prodati odnosno naplatiti (nedospelo) potraživanje pre roka dospeća, korišćenjem forfetinga ili faktoringa.10 Ugovorom o forfetingu banka, forfeter, preuzima od svog klijenta (prodavac/izvoznik) potraživanje koje on ima prema trećem licu (kupac/uvoznik), a koje joj klijent (prodavac/ izvoznik) prenosi uz prenos insturmenata za naplatu potraživanja o rokovima dospeća (menica, dokumetnarni akreditiv, garancija trećeg lica, itd.) koje je ugovorio sa svojim partnerom (kupcem/uvoznikom). Banka prihvata prenos potraživanja i isplaćuje vrednost prenetnih potraživanja klijentu (prodavcu), uz odbitak eskontne kamate, provizije i troškova vezanih za taj posao. Pri tome se banka obavezuje da će snostiti rizik naplate prenetih potraživanja. Faktoring poslovi predstavljaju specifičan oblik pribavljanja sredstava i to prodajom potraživanja. Faktoring se definiše kao prodaja potraživanja od strane privrednog subjekta (prodavac/izvoznik) posredničkoj organizaciji tzv.faktoru ili faktoring organizaciji koja otkupljuje potraživanja i snosi sav rizik eventualne nemogućnosti naplate potraživanja. Escrow račun Escrow računi su namenski računi, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan posao (najčešće: kupovina drugog privrednog subjekta, plaćanje zakupa, kupovina poslovnog/stambenog prostora, kupovina zemljišta, itd.). Nakon završetka tog konkretnog posla, banka je dužna da ugasi escrow račun.11 Uloga banke je da u tom konkretnom poslu obezbedi da se transakcije preko namenski otvorenog računa odvijaju u skladu sa ugovorom između kupca i prodavca. Svrha escrow računa je da obe ugovorne strane (kupac i prodavac) budu zaštićene: ŠŠ prodavac se štiti da će primiti novčana sredstva za ono što je prodao/izvršio kao uslugu (predmet kupoprodajnog ugovora) ispunjenjem određenih uslova definisanih ugovorom; ŠŠ kupac se štiti da će kupiti ono što je ugovorio (predmet ugovora) ispunjenjem određenih uslova definisanih ugovorom. 10 Opširnije o faktoringu i forfetingu pogledati sledeće izvore: Grupa autora, Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006., str. 175, 192 i 830; Hadžić, M., cit. delo, str. 283-286, web site Prvi faktor doo Beograd, web site Banca Intesa a.d. Beograd, web site Raiffeisen bank a.d. Beograd i web site Erste faktoring doo Zagreb. 11 Izvor: web site Raiffeisen bank a.d. Beograd Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

177



Primer: U oktobru 2002. godine Agencija za privatizaciju je prodala 70% akcija Cementare iz Beočina, francuskoj firmi Lafarge, obzirom da je na tender Lafarge ponudio najbolje uslove vezane za kupovinu fabrike, investiciju u fabriku i socijalni program. Lafarge je bio u obavezi da uplati EUR 50mio za kupovinu 70% akcija jednokratno po osnovu zaključenog ugovora sa Agencijom za privatizaciju. Lafarge nije bio siguran da će Agencija za privatizaciju ispoštovati svoj deo kupoprodajnog ugovora, a pripremio je novčana sredstva da izmiri obavezu, obratio se svojoj poslovnoj banci Societe General a.d. Beograd sa zahtevom da se konkretna kupoprodajna transakcija realizuje preko namenskog (escrow) računa. Societe General banka priprema ugovor o escrow računu (namenskom deviznom računu), u kome se javljaju tri ugovorne strane: banka, Lafarge i Agencija. Ugovorom se specificira do kog roka Lafarge uplaćuje devizna sredstva na namenski račun kod Societe General banke a.d. Beograd, zatim do kog roka Agencija za privatizaciju podnosi odgovarajuća dokumenta Societe banci koja dokazuju da je vlasništvo nad Cementarom Beočin preneto na Lafarge, i ko ima pravo raspolaganja sredstvima na namenskom računu kod Societe banke odnosno ko ispostavlja nalog za prenos sredstava sa namenskog računa na račun Agencije za privatizaciju. Pošto su se sve tri strane usaglasile oko uslova ugovora o otvaranju i vođenju namenskog računa i isti zaključile, Societe General banka otvara escrow račun 01.11.2002. Lafarge uplaćuje sredstva u iznosu od EUR 50mio na namenski račun kod Societe banke, što je u skladu sa ugovorom o escrow računu. Agencija podnosi odgovarajuća dokumenta Societe banci do 15.11.2002., takođe u ugovorenom roku. Ovlašćeni potpisnik za raspolaganje sredstvima na escrow računu ispostavlja nalog prenosa novčanih sredstava sa namenskog računa (escrow) kod Societe banke na račun Agencije, u skladu sa ugovorom o escrow računu.

Dokumentarni akreditiv „Dokumentarni akreditiv (letter of credit – LC) je pismena (uslovna) obaveza banke (akreditivne banke) data prodavcu/izvozniku (korisniku akreditiva) na zahtev i prema instrukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne Trgovačke Komore u Parizu“ (UCP 500). Dokumentarni akreditiv je najsigurniji instrument plaćanja u međunarodnoj trgovini. Akreditivu obavezno prethodi kupoprodajni ugovor zaključen između kupca/uvoznika – prodavca/izvoznika, sa finansijskom klauzulom koja definiše da će plaćanje biti izvršeno dokumentarnim akreditivom. Shodno definiciji u prvom stavu ovog poglavalja proizilazi da je način poslovanja dokumentarnim akreditivom reuglisan Jednoobraznim pravilima i 178

Upravljanje rizikom

običajima za dokumentarne akreditive, koje je usvojila Međunarodna Trgovačka Komora u Parizu 1933. godine. Pravila se tokom vremena unapređuju i do sada su pretrpela pet izmena (poslednja je bila 1993. godine).12 U akreditivom poslu postoji najmanje sledećih pet ugovornih odnosa: ŠŠ između izvoznika/prodavca i uvoznika/kupca, ŠŠ između uvoznika/kupca i akreditivne banke (kupčeve banke), ŠŠ između akreditivne banke i konfirmirajuće ili korespondentske banke, ŠŠ između konfirmirajuće ili korespondentske banke i izvoznika/prodavca, ŠŠ između akreditivne banke (kupčeve banke) i izvoznika/prodavca. ŠŠ Učesnici u akreditivnom poslu su: ŠŠ Nalogodavac (the applicant) - je kupac /uvoznik koji daje nalog svojoj poslovnoj banci da otvori akreditiv. ŠŠ Akreditivna banka (the issuing bank) - je banka koja otvara akreditiv na zahtev nalogodavca. ŠŠ Korisnik akreditiva (the beneficiary) je obično prodavac/izvoznik koji prezentacijom određenih dokumenata banci stiče pravo za naplatu po akreditivu. ŠŠ Avizirajuća banka (the advising bank) - je banka koja obaveštava korisnika da je u njegovu korist otvoren akreditiv, bez preuzimanja obaveze za isplatu akreditiva. ŠŠ Potvrđujuća/konfirmirajuća banka (the confirming bank) - je posrednička banka (pozvana ili ovlašćena od akreditivne banke) koja preuzima čvrstu obavezu prema korisniku da će mu isplatiti novčani iznos na koji je otvoren akreditiv pod uslovima iz akreditiva (najčešće poslovna banka izvoznika). ŠŠ Isplatna banka – je banka navedena u akreditivu. ŠŠ Rambursna banka – je banka ovlašćena (od akreditivne banke) da izvrši ramburs. ŠŠ Potražna banka – je banka koja traži ramburs. Trebalo bi imati u vidu da je za kupca/uvoznika mnogo prihvatljivije plaćanje posle otpreme robe nego u momentu otpreme robe ili unapred (avansno), dok je za prodavca najpogodnije i najpoželjnije plaćanje unapred (avansno plaćanje). Ukoliko se kupac i prodavac usaglase da se plaćanje spoljnotrgovinskog posla izvrši putem akreditiva, prodavac je siguran da će podnošenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata (pod pretpostavkom ispunjenja svih definisanih uslova kupoprodajnim ugovorom), moći da se naplati, jer mu za plaćanje garantuje banka koja je otvorila ili konfirmirala akreditiv. Takođe, kupac je siguran da će plaćanje biti izvršeno samo u slučaju da prodavac podnese poslovnoj banci sva dokumenta predviđena dokumentarnim akreditivom. 12 Cit. definicija dokumentarnog akreditiva iz Jednoobraznih pravila i običaja za dokumentarne akreditve Međunarodne Trgovačke Komore u Parizu, revizija 1993. Opširnije o dokumentarnom akreditivu pogledati Jednoobrazna pravila i običaje za dokumentarne akreditive Međunarodne Trgovačke komore u Parizu (UCP 500), Revizija 1993., Publikacija MTK 500 – Uniform Customs and Practice for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publications 500. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

179

Akreditivna banka je u obavezi prema obe ugovorne strane. U slučaju kupca obaveza akreditivne banke se ogleda u sledećem: ŠŠ da dokumentarni akreditiv otvori tačno, ŠŠ da dokumentarni akreditiv otvori blagovremeno, ŠŠ da pažljivo proveri dokumenta, ŠŠ da dokumenta dostavi kupcu. U slučaju prodavca obaveza akreditivne banke se ogleda u sledećem: ŠŠ da se pridržava samo predviđenih uslova, ŠŠ da izvrši plaćanje. Vrste akreditiva su različite, ali najčešće se koriste sledeći: ŠŠ Nostro akreditiv – domaći uvoznik (kupac) daje nalog akreditivnoj banci da se dokumentarni akreditiv otvori u korist inostranog prodavca/izvoznika. ŠŠ Loro akreditiv – inostrani uvoznik (kupac) daje nalog banci da se dokumentarni akreditiv otvori u korist domaćeg izvoznika (prodavca). ŠŠ Opozivi akreditiv – se može u svakom trenutku opozvati bez obaveze da se prethodno obavesti korisnik, a mogućnost opoziva prestaje trenutkom plaćanja. Najmanje prihvatljiv za prodavca/izvoznika. ŠŠ Neopoziv akreditiv – akreditiv je po pravilu neopoziv što znači da banka otvaranjem akreditiva preuzima čvrstu obavezu da će platiti obavezu iz akreditiva pod određenim uslovima. ŠŠ Potvrđeni akreditiv – pored banke koja otvara akreditiv i neka druga banka (boljeg rejtinga po mišljenju izvoznika odnosno izvoznikove poslovne banke) još, preuzima (potvrđuje) obavezu koju ima i akreditivna banka. Uvođenjem potvrđujuće/konfirmirajuće banke, poskupljuju se troškovi akreditivnog posla. ŠŠ Nepotvrđeni akreditiv – posrednička banka saopštava uslove bez daljih obaveza. ŠŠ Pokriveni akreditiv – pokriće se doznačuje u inostranstvo u momentu otvaranja akreditiva, a kod nepokrivenih dokumentarnih akreditiva u momentu likvidacije akreditiva. U skladu sa važećom regulativom nepokriveni dokumentarni akreditiv ima tretman kreditnog posla, koji se vodi u vanbilansnoj evidenciji banke. ŠŠ Prenosivi i neprenosivi akreditiv – prenosivi akreditiv mora biti izričito naglašen kao takav, i znači da se može sa korisnika akreditiva (prodavca/izvoznika) preneti na drugi privredni subjekt (prema kome korisnik akreditiva ima obavezu). U tom slučaju reč je o jednom akreditivu i dva ugovora. ŠŠ Revolving akreditiv – po iskorišćenju prvobitnog iznosa se ne gasi, već se iznos vraća na prvobitni (tj. ostaje da važi do isteka roka definisanog kupoprodajnim ugovorom između kupca i prodavca). ŠŠ Akreditiv (plativ) po viđenju (“at sight”) – isplaćuje se odmah nakon prezento180

Upravljanje rizikom

vanja potrebnih dokumenata. ŠŠ Terminski akreditiv ili akreditiv sa odloženim plaćanjem – naplata je odgođena za određeno vreme (isplata je vezana za određeni rok), obično od datuma fakture ili otpremnog dokumenta (definisano u uslovima konkretnog akreditiva). ŠŠ Stand-by akreditiv – obaveza akreditivne banke da plati korisniku (izvozniku), ali ne uz prezentaciju potrebne dokumentacije, već na bazi pismene izjave korisnika (prodavca/izvoznika) da nalogodavac (kupac/uvoznik) nije izvršio svoju obavezu. Ovi akreditivi su identični bankarskim garancijama. Nastali su u američkoj bankarskoj praksi. ŠŠ “Back to back” akreditiv – odnosno kontra akreditiv, primenjuje se onda kada akreditiv nije prenosiv, pa se umesto prenosa otvara drugi akreditiv. Bitno je da se vodi računa o rokovima važenja osnovnog akreditiva (duži rok) i drugog akreditiva (kraći rok) koji se otvara na osnovu osnovnog akreditiva.13 Obaveza po akreditivu se može izvršiti na sledeći način: ŠŠ Plaćanje po viđenju tzv. by sight payment, ŠŠ Odloženo plaćanje tzv. by deferred payment, ŠŠ Akceptiranjem menice tzv. by acceptance, ŠŠ Negociranjem tzv. by negotiation. Može se zaključiti da su osnovne karakteristike akreditiva sledeće: ŠŠ Izvoznicima/prodavcima ne odgovara da otpreme robu, a onda čekaju da uvoznik/kupac pregleda robu i odluči se da li da plati i kada da plati. Zato akreditiv pruža mogućnost izvoznicima da im se plati po prezentaciji seta dokumenata. ŠŠ Aranžman o dokumentarnom akreditivu je prodaja dokumenata, a ne prodaja robe. ŠŠ Banka neće platiti po dokumentima koja nisu u strogoj saglasnosti sa zahtevima iz akreditiva. 14 Realizacija akreditivnog posla se sastoji iz sledećih koraka: 1. Nalogodavac (kupac/uvoznik) predaje banci zahtev za otvaranje dokumentarnog akreditiva. Zahtev podrazumeva podnošenje naloga za otvaranje akreditiva, navođenje osnova plaćanja – profakturu ili kupoprodajni ugovor, itd. 13 Troškovi otvaranja, vođenja i likvidacije akreditiva mogu biti na teret: 1. korisnika akreditiva - ako je u pitanju nostro akreditiv to znači da banka svoje troškove naplaćuje od ino-banke (opcija BEN u SWIFT poruci). 2. nalogodavca – nalogodavac snosi troškove otvaranja, konfirmacije i ostale troškove ino-banke (o čemu ga izveštava njegova poslovna banka)/ opcija OUR u SWIFT poruci/. 3. uobičajeno je da svako snosi troškove svoje banke. U praksi je moguća opcija da se bankarski troškovi dele između nalogodavca i korisnika akreditiva (opcija SHA u SWIFT poruci). 14 Najčešća dokumenta u akreditivnom poslovanju su: faktura, transportna dokumenta (kamionski tovarni list /CMR/; avionski tovarni list /AMB/; železnički tovarni list /CIM/; brodski tovarni list /B/L/ odnosno konosman, je dokument kojim prevoznik potvrđuje da je roba utovarena na brod. To je prenosiv dokument koji daje pravo svojine na robi na koju se odnosi. Može služiti kao kolateral.), dokumenta o osiguranju (polisa ili certifikat o osiguranju) i ostala dokumenta (menica, izjave, itd.). Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

181

2. Banka nakon odobravanja plasmana (ukoliko se radi o akreditivu sa odloženim polaganjem pokrića) i zaključivanja Ugovora o otvaranju akreditiva, otvara akreditiv putem SWIFT-a. 3. Korisnik akreditiva (izvoznik) proverava prihvatljivost uslova akreditiva i isporučuje robu (izvozi). 4. Korisnik akreditiva prezentuje akreditivna dokumenta poslovnoj banci na naplatu. 5. Ukoliko prezentirana dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditiva, banka odbija isplatu (stavlja rezervu). 6. Ukoliko su dokumenta u redu isplatna banka izvršava plaćanje ili potvrđuje datum dospeća plaćanja.15 7. Potrebno je da uvoznik obezbedi pokriće na prvi poziv banke, a najkasnije na dan dospeća. 8. Ukoliko nalogodavac ne izvrši svoju obavezu na dan dospeća plaćanja, banka isplaćuje akreditiv i knjiži obavezu klijenta na dospela potraživanja. Klijenta o istom obaveštava lični bankar ili savetnik u banci koji dalje vodi brigu o naplati. 9. Na datum dospeća, isknjižava se vanbilansna evidencija kod banke (po osnovu otvorenog akreditiva). Bankarska garancija Garancija (letter of guarantee – LG) je, kao što smo već u naveli u uvodnom delu ovog poglavlja, „instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da će platiti na poziv korisniku garancije, garantovani novčani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta, za čiji račun banka nastupa“. (ICC)16 U skladu sa definicijom bankarske garancije proizilazi: ŠŠ da u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica (poverilac, dužnik i banka garant) između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa (dužnik – poverilac, banka – dužnik/nalogodavac, banka – poverilac/korisnik garancije), ŠŠ da je banka dužna da isplati garantovani iznos ako dužnik (kupac/uvoznik) iz osnovnog (kupoprodajnog) ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu obavezu (prema prodavcu/izvozniku). Bitno je naglasiti da interesi učesnika u garancijskom poslu nisu identični. Zakonski propisi koji regulišu garancije u domaćem bankarskom poslovanju su: Zakon 15 Rokovi u akreditivnom poslu su: datum otvaranja akreditiva, rok utovara robe (poslednji datum za otpremu robe), rok važnosti akreditiva (krajnji datum za podnošenje dokumenata za naplatu. Obično se ugovara 21 dan od datuma otpreme) i rok za prezentaciju dokumenata poslovnoj banci. 16 Cit. definicija iz Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978.

182

Upravljanje rizikom

o obligacionim odnosima (Srbija je jedina zemlja u svetu koja je garanciju kao pravni instrument regulisala kroz Zakon o obligacionim odnosima), Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o bankama.U međunarodnom prometu, bankarska garancija je regulisana Jednoobraznim pravilima za garancije Međunarodne privredne komore u Parizu. Bankarska garancija predstavlja pravni odnos između banke i nalogodavca garancije (kupca/uvoznika/dužnika). Pravna forma bankarske garancije obezbeđuje efikasnija i brža namirenja nego sudskim putem, a ujedno je i sigurnija od jemstva, jer iza nje stoji banka. Sadržaj bankarske garancije je strogo formalno definisan i sadrži sledeće elemente, koji su određeni prirodom posla: ŠŠ pun naziv i adresu nalogodavca (kupca/uvoznika/dužnika) garancije, ŠŠ pun naziv i adresu korisnika garancije (prodavca/izvoznika/poverioca), ŠŠ garantna obaveza - predmet garancije odnosno navođenje podataka o osnovnom poslu (može biti isporuka robe kao osnov plaćanja, izvođenje radova odnosno usluga, itd.), ŠŠ novčani iznos garancije sa eventualnom klauzulom o kamatnoj stopi i sl., ŠŠ rok važnosti garancije - kod običnih plativih garancija, se računa predviđeni datum isporuke robe plus odloženo plaćanje plus 15 dana. U slučaju kontragarancije se dodaje još 15 dana (u odnosu na obične plative garancije). Bitno je napomenuti da je bolje da je rok važenja garancije bude malo duži, nego malo kraći od roka osnovnog kupoprodajnog posla. ŠŠ klauzula o sudskoj nadležnosti, ŠŠ pečat i potpis ovlašćenog lica (kod direktnih garancija), ŠŠ mesto i datum izdavanja garancije, ŠŠ broj garancije. Izuzetno je bitno da garancija bude izdata u odgovarajućoj pisanoj formi odnosno putem odgovarajuće poruke u S.W.I.F.T.-u (u međunarodnom platnom prometu). Dinarske garancije se izdaju samo u jednom originalnom primerku (predmet deviznog poslovanja ukoliko se radi o transakcijama između rezidenata i nerezidenata u zemlji) ukoliko se izdaju u papirnom format. Generalno, kod izdavanja garancija u papirnom format je jedan originalan primerak (pečatom ORIGINAL je označen takav primerak) i više kopija najčešće 3 (pečatom COPY su označeni takvi primerci). Uvažavajući prethodno izneto možemo zaključiti da su osnovne karakteristike garancije: ŠŠ garancije iz poslova sa inostranstvom se po pravilu izdaju putem SWIFT-a; ŠŠ ukoliko klijent (nalogodavac/kupac/uvoznik/izvođač radova) ne dostavi banci traženi tekst garancije, podrazumeva se da prihavata uobičajeni tekst garancije poslovne banke; Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

183

ŠŠ garancija stupa na snagu danom izdavanja, osim kod avansnih garancija koje stupaju na snagu danom uplate avansa; ŠŠ po pravilu kod grancija se primenjuje pravo iz zemlje garanta; ŠŠ ako klijent želi nešto drugo od banke izdavanjem konkretne bankarske garancije, onda isto treba regulisati međusobnim ugovorom o izdavanju garancije (banka-klijent/kupac); ŠŠ produžnje garancije može da se uradi, najkasnije poslednjeg dana važenja garancije; ŠŠ obavezna je pisana forma; ŠŠ banka svoju obavezu može da izmiri isključivo u novcu u slučaju da dođe do aktiviranja garancije, odnosno da kupac ne izmiri obavezu ka prodavcu u dogovorenom roku; ŠŠ banka nije ovlašćena da svoju obavezu izmiri pre roka; ŠŠ korisnik garancije (prodavac/izvoznik) može svoja prava iz garancije da ustupi trećem licu samo sa ustupanjem potraživnja koje je obezbeđeno garancijom. Postoje različite vrste garancija u međunarodnom platnom prometu, a najčešće su: ŠŠ garancije po poslovima sa inostranstvom i na domaćem tržištu, ŠŠ nostro i loro garancije (loro garancije mogu biti bez obaveze po banku i sa obavezom banke), ŠŠ direktne i indirektne garancije, ŠŠ činidbene i plative garancije, ŠŠ pokrivene i nepokrivene. Takođe, prodavac/izvoznik/poverilac može tražiti od svog ino-partnera (kupca/ uvoznika/dužnika) supergaranciju kao sredstvo obezbeđenja. Supergarancija je garancija u okviru koje druga (obično jača banka) može da potvrditi obavezu iz garancije banke garanta, gde korisnik iz garancije (prodavac/izvoznik) može podneti svoj zahtev bilo kojoj od ove dve banke. Ukoliko se desi da dođe do poziva za plaćanje po garanciji, trebalo bi da korisnik garancije (prodavac/uvoznik) ima u vidu da je garancija instrument obezbeđenja, a ne plaćanja (što je slučaj sa akreditivom), tako da je plaćanje po garanciji izuzetak, a ne pravilo. U tom slučaju banka će kontaktirati klijenta (kupca/uvoznika/dužnika) i pokušati da se dogovori o izmirenju obaveze. Ukoliko isto ne postigne, banka će platiti iz svojih sredstava dospelo potraživanje korisniku garancije (prodavcu/izvozniku/poveriocu) u definisanom (ugovorenom) roku. Potom će banka nastaviti da komunicira sa nalogodavcem garancije (kupcem/uvoznikom/dužnikom) kako bi naplatila svoje potraživanje bilo iz redovnog poslovanja klijenta (kupca/uvoznika/dužnika) bilo aktiviranjem instrumenata obezbeđenja po plasmanu.

184

Upravljanje rizikom

Osnovne razlike između akreditiva i garancije Uvažavajući iznete argumente o akreditivima i garancijama u prethodna dva poglavlja mogli bismo reći da su osnovne razlike između akreditiva i garancije sledeće: ŠŠ akreditiv je instrument plaćanja, a garancija je instrument obezbeđenja. ŠŠ pošto je akreditiv instrument plaćanja kod njega se ne koriste drugi instrumenti za plaćanje, a ako klijent želi da plati obavezu po garanciji mora da dostavi doznaku banci. ŠŠ kod akreditiva banka formalno odmah izmiruje svoju primarnu obavezu, a kod garancije tek po pozivu. ŠŠ kod akreditiva banka je odgovorna za pregled dokumenata, a kod garancije dokumenta prate robu i nije potrebno da stignu u banku, osim nekih kopija dokumenata u slučaju poziva za plaćanje. ŠŠ većina garancija je plativa na prvi poziv korisnika, a kod akreditiva dokumenta moraju biti prezentovana banci. Šta savetovati trgovinskim preduzećima - da li je bolji akreditiv ili garancija? Vrlo često se klijenti – trgovinska preduzeća obraćaju banci za savet koji instrument obezbeđenja da izaberu u konkretnom budućem spoljnotrgovinskom poslu, kako bi bili sigurni da će naplatiti svoje potraživanje. Uobičajeno je da se trgovinskim preduzećima sugeriše sledeće: ŠŠ Ako je reč o jednokratnom poslu, jednom uvozu ili izvozu bolji je akreditiv. ŠŠ Ako je reč o više uvoza/izvoza bolja je garancija. ŠŠ Po garanciji su relativno manji administrativni troškovi, nego kod akreditiva. ŠŠ Prednost garancije je u njenoj bržoj i efikasnoj realizaciji. ŠŠ Pretnja plaćanjem po garanciji je stimulans za nalogodavca da na vreme izvrši svoje obaveze. ŠŠ Ugovorna strana za koju njegova banka neće da izda garanciju nije dobar partner. ŠŠ Kod akreditiva banka neće platiti po dokumentima koja nisu u strogoj saglasnosti sa zahtevima iz akreditiva, tj. dokumenta su važnija od robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora.

Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

185

2.1.2. Mogući načini zaštite od rizika u finansijskom i robnom prometu upotrebom odgovarajućih instrumenata U međunarodnoj praksi su razvijeni hedžing poslovi, kao način za minimiziranje rizika u robnom i finansijskom poslovanju. Osnovna karakteristika svih instrumenata namenjenih minimiziranju rizika je što se baziraju na konkretnom ugovornom odnosu vezanom za kupoprodajnu transakciju robe i/ili, usluge i/ili novca.17 „Hedžing poslovi su na finansijskom tržištu usmereni na osiguranje od gubitka, odnosno nepredviđene promene cena (robni i finansijski). Podrazumevaju postupak kroz koji se investitori štite kroz protivtežne radnje“ (Ekonomski rečnik). 18 Hedžing je posebna vrsta bankarskog proizvoda koji banke pružaju klijentima – privrednim subjektima, s tim što i same, mnogo više koriste hedžing za svoje potrebe zaštite bilansnih stavki koje su osetljive na promene kurseva domaće i inostranih valuta i kamatnih stopa. Svrha hedžinga je da se minimizira gubitak kome je privredni subjekt izložen. Terminski (forvard) ugovori, fjučers ugovori, svopovi i opcije su kategorije instrumenata hedžinga. „Terminski ugovor (forvard) je ugovor između kupca i prodavca deviza odnosno robe, kojim se prodavac obavezuje da isporuči kupcu fiksni iznos deviza ili količine robe (npr. zlato, kafa, nafta, itd.) na ugovoreni budući datum po ugovorenom deviznom kursu ili ceni. Time se omogućava odložena kupoprodaja. Za razliku od fjučers ugovora, forvard predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i nije predmet trgovine na berzama“ (Ekonomski rečnik).19 U našoj bankarskoj praksi funkcionišu kvazi forvardi.

17 Opširnije o finansijskim derivatima i finansijskim instrumentima pogledati sledeće izvore: grupa autora, cit. delo, str. 184, Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str. 14-15, Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000., str. 160-161; Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005., 6 deo i Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006., str. 3-42. 18 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str. 225. Opširnije o hedžingu pogledati sledeće izvore: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001., str. 612-613, Davidson, F., “Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003., str. 251256, Doherty, N., cit. delo, str. 168-176,i Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999., str. 490-491. Info: U našoj praksi je popularno da se reč hedžing koristi za mnoge pojmove uz koje ne ide.Opravdanost upotrebe hedžinga je trenutno dokazana u bankarskim poslovima sektora sredstava i investicionog bankarstva banke. 19 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.194. Opširnije o forvardu pogledati sledeći izvor: Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., cit.delo, str.. 598-618 i Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 464 i 976-979; i Doherty, N., cit. delo, str. 161-165.

186

Upravljanje rizikom



Primer: Klijent Com trade doo iz Beograda danas dogovara terminsku kupovinu deviza od Uni Credit banke iz Beograda u iznosu od EUR 1mio za plaćanje koje ima za 45 dana prema ino-partneru HP odnosno danas ugovara po kom će kursu za 45 dana kupiti EUR 1mio. Današnji kurs je 1 EUR = RSD 85,00. Uvažavajući stalna dešavanja na tržištu Com trade i Uni credit banka se dogovaraju da će Com trade kupiti EUR 1mio za 45 dana po kursu 1 EUR = RSD 100,00. Međutim, Com trade je u obavezi da danas uplati dinarsku protivvrednost (a ne za 45 dana; kako bi bilo u slučaju pravog forvarda), a devizna sredstava u iznosu od EUR 1mio će imati na raspolaganju za 45 dana. Com trade će tek za 45 dana znati da li je bio na gubitku ili dobitku po konkretnoj transakciji. „Fjučers je visoko-standardizovani ugovor o kupoprodaji određene aktive po utvrđenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, a sa isporukom ugovorenom na određeni dan (za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjučers ugovori su standardizovani i uslovi ugovora su utvrđeni na berzi (aktiva, rok, mesto isporuke, način plaćanja, itd.). Imaju značaj u upravljanju rizikom i savlađivanju gepa u finansiranju. Najčešće se vrši podela na robne i finansijske fjučerse“ (Ekonomski rečnik). 20 Fjučers ugovori se minimalno koriste u našoj bankarskoj praksi. „Svop je tradicionalno zamena jedne hartije od vrednosti drugom. Popularni su: ŠŠ Valutni svopovi – dve ugovorne strane obavljaju razmenu valuta uz obavezu da po protoku određenog vremena obave obrnutu transakciju u istom inicijalnom iznosu“ (Ekonomski rečnik).21 Primer valutnog svopa: Erste banka a.d. Novi Sad je danas prodala RSD 95mio Erste banci Beč, po ceni od EUR 1mio.Svop ugovorom banke regulišu da će za mesec dana Erste banka Beč prodati Erste banci a.d. Novi Sad RSD 95mio. ŠŠ „Kamatni svopovi – dve ugovorne strane ugovaraju periodičnu međusobnu razmenu kamatnih prihoda“ (Ekonomski rečnik). Primer kamatnog svopa: Erste banka a.d. Novi Sad je ugovorila sa Erste bankom Beč a-vista (po viđenju) kamatu od 5%p.a. na depozit u visini EUR 1mio koji lokalna banka drži u Beču. Isplata a-vista kamate je na mesečnom nivou. Takođe, Erste banka Beč je ugovorila a-vista kamatu od 5,5%p.a. na depozit koji drži kod Erste banke a.d. Novi Sad u iznosu od EUR 5mio. Isplata kamate je na mesečnom nivou.





20 Cit.definicija iz Ekonomskog rečnika, str. 189. Opširnije o fjučersu pogledati izvor: Davidson Frame, cit. delo, str. 148-173 i Doherty, N., cit. delo, str. 161-165. 21 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.772. Opširnije o svopu pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 1998., str 15, Davidson Frame, cit. delo, str. 177-193, Doherty, N., cit. delo, str. 176-179 i Vernimmen, P., cit. delo, str. 979-981. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

187

„Svop poslovi se mogu odigravati na: ŠŠ deviznom tržištu – jednosmerna i sa istim partnerom promptna i terminska prodaja određenog iznosa deviza, ili obrnuto, promptna prodaja i terminska kupovina deviza. Cilj upotrebe je zaštita od deviznog rizika. ŠŠ tržištu kapitala – razmenjivanje isplate obaveze između dužnika po osnovu zajmova koji glase na različite valute“ (Ekonomski rečnik). „Opcija je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u ugovorenom roku. Finansijska opcija predstavlja: opciju na hartiju od vrednosti, deviznu opciju (na valutu), opciju na kamatnu stopu, opciju na berzanski indeks i dr.Robna opcija je vezana za zemljište, građevinske objekte, pogon za proizvodnju i sl.“ (Ekonomski rečnik) 22 „Call opcija je ugovor na finansijskom tržištu koji daje pravo, ali ne i obavezu, na kupovinu instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac call opcije očekuje porast tržišne cene osnovnog finansijskog instrumenta. Kupac opcije bi trebalo da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije bi trebalo da dobije premiju i zato je obavezan da ispuni ono što kupac opcije traži. Call opcija može biti dugoročna i kratkoročna“ (Ekonomski rečnik). 23 „Put opcija je ugovor na finansijskom tržištu koji daje pravo ali ne i obavezu na prodaju finansijskog instrumenta po unapred utvrđenoj ceni u utvrđenom roku. Kupac put opcije očekuje pad tržišne cene osnovnog finansijskog instrumenta. Ako cena instrumenta ne padne prema očekivanjima, kupac ima pravo da ne izvrši opciju“ (Ekonomski rečnik). 24 Primeri ugrađenih ugovornih opcija su: ƒƒ ukoliko Com trade d.o.o. Beograd slobodna novčana sredstva u iznosu od EUR 1.000.000,00 oroči na tri meseca po kamatnoj stopi od 8%p.a., ima mogućnost da sredstva podigne i pre isteka oročenja, pri čemu dobija kamatnu stopu po viđenju od 2%p.a. ƒƒ ukoliko Vinarija Čoka d.o.o. Subotica podigne kredit u iznosu od EUR 200.000,00 sa rokom otplate 5 godina, ima mogućnost da ga prevremeno vrati isti uz plaćanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraćenih sredstava. ƒƒ ukoliko Hemofarm a.d. Vršac podigne dinarski kredit sa valutnom klauzulom u eurima, ima mogućnost da isti vrati u eurima (valuti za koju je vezan dinarski kredit) ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u našem slučaju eur) za koju je kredit vezan, itd.



22 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.510. Opširnije o opciji pogledati sledeće izvore: Davidson, F.,, cit. delo, str. 148-173, Doherty, N., cit. delo, str. 165-186 i Vernimmen, P., cit. delo, str. 556-574 i 981-983. 23 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.63. 24 Cit. definicija iz Ekonomskog rečnika, str.642.

188

Upravljanje rizikom

3. Upravljanje rizikom likvidnosti „Rizik likvidnosti je rizik po zarade ili kapital koji proističe iz nesposnosti banke da izvrši svoje obaveze kada one dospevaju odnosno odnosi se na mogućnost pristupa gotovini ili pretvaranju u gotovinu onda kada je to potrebno“ (Zakon o bankama). 25 Banka svojim imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve obaveze (solventnost). Shodno tome, trebalo bi razlikovati: ŠŠ likvidnost pojedinog potraživanja Primer: banka je odobrila kratkoročni kredit sa valutnom klauzulom Pakomu iz Niša u iznosu od EUR 500.000,00 sa rokom dospeća 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a. (povraćaj glavnice jednokratno na kraju perioda korišćenja kredita). Obezbeđenje za kredit je novčani depozit na namenskom računu Pakoma kod banke u iznosu od EUR 550.000,00 na koji banka plaća kamatu 1% p.a. Pakom za vreme trajanja kredita plaća banci kamatu na povučeni iznos kredita regularno, i banka zarađuje 5%p.a. na iznos povučenog kredita. Pakom posle isteka 6 meseci nije u mogućnosti da vrati kredit. Banka se naplaćuje odmah aktiviranjem depozita na računu klijenta, čime je njeno potraživanje vrlo likvidno. Međutim, da je Pakom ponudio banci kao sredstvo obezbeđenja hipoteku na poslovnu zgradu tržišne vrednosti EUR 1.000.000,00 (umesto novčanog depozita u vrednosti EUR 550.000,00), banka ne bi imala toliko likvidno potraživanje odnosno trebalo bi joj više vremena da proda hipoteku i naplati svoje potraživanje odnosno ne bi brzo mogla da dođe do novca. ŠŠ likvidnost aktive Primer: Banka je odobrila klijentima u segmentu pravnih lica EUR 100mio kredita zaključno sa 31.12. prethodne godine. Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoročni (EUR 80mio), a 20% dugoročni (EUR 20mio) krediti. Polovina kratkoročnih kredita dospeva krajem marta (EUR 40mio) tekuće godine, a druga polovina dospeva u oktobru tekuće godine (EUR 40mio). Ukoliko banka želi da zadrži volumen kratkoročnih plasmana, moraće da zaključno sa martom tekuće godine plasira novim klijentima ili starim klijentima minimum





25 Cit. Zakon, član 30. Domaći propisi koji regulišu rizik likvidnosti su: cit. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine i Odluka o upravljanju rizicima banke. Opširnije o riziku likvidnosti videti knjige: Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., cit.delo, str. 167-188 i OeNB&FMAA, cit. delo, str. 49-50. Primer politike upravljanja likvidnošću banke se nalazi u prilogu knjige pod bojem 15. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

189

EUR 60mio, kako bi ostala na volumenu od EUR 40mio kratkoročnih kredita. Isti napor mora da učini i zaključno sa oktobrom mesecom tekuće godine, kako bi na dan 31.12. tekuće godine volumen kratkoročnih kredita ostao minimum EUR 80mio. ŠŠ likvidnost ukupnog poslovanja Primer: Banka na današnji dan raspolaže depozitima klijenata u vrednosti od EUR 100mio. Struktura depozita je: 60% kratkoročni (EUR 60 mio) i 40% dugoročni (EUR 40 mio) depoziti. Banka na današnji dan ima odobrenih kredita u korišćenju EUR 50mio, od čega je 80% kratkoročnih (EUR 40 mio) i 20% dugoročnih (EUR 10 mio) kredita. Obzirom da je banka utvrdila dnevnim i mesečnim izveštajima o likvidnosti da će danas iskoristiti EUR 5mio za plaćanje različitih dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novčanih sredstava može da investira tj. plasira klijentima (od preostalih EUR 95 mio) i koliko joj je neophodno za dalje redovno poslovanje. Uvažavajući iskustva vezana za podizanje novca sa računa svojih klijenata banka konstatuje da danas može da odobri maksimalno EUR 16,6 mio kredita, čija će ročnost zavisiti od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoročni plasmani. Banka je došla do iznosa od EUR 16,6 mio za odobravanje kredita (na današnji dan) na sledeći način: ƒƒ slobodan novčani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je EUR 45 mio odnosno EUR 95 mio novčanih sredstava depozita klijenata umanjenih za EUR 50 mio kredita u korišćenju; ƒƒ kratkoročni depoziti iznose EUR 60 mio (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih depozita iznos koji ostaje na računu klijenta dnevno što iznosi EUR 40 mio, što je već plasirano klijentima kao kratkoročni kredit, tako da se postojeći depozitni potencijal ne može iskoristiti za plasiranje kratkoročnih kredita; ƒƒ devizni depoziti iznose EUR 40 mio (na današnji dan) i obično je 2/3 novčanih depozita iznos koji ostaje kod banke tj. na računu klijenta do isteka perioda oročenja novčanih sredstava, što iznosi EUR 26,6 mio, od čega je već plasirano klijentima EUR 10 mio, što znači da banka ima na raspolaganju EUR 16,6mio za plasiranje preferencijalno u dugoročne kredite. Međutim, sama vrsta plasmana će zavisiti od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslovanja samog klijenta. Vrhovno rukovodstvo banke je odgovorno za poznavanje vrste i stepena rizika u pogledu likvidnosti banke i načina upravljanja istim. Takođe, moraju obezbediti da strategija finansiranja i njeno sprovođenje budu u skladu sa definisanom tolerancijom rizika.



190

Upravljanje rizikom

Okvir za upravljanje rizikom likvidnosti ima tri vida: ŠŠ merenje i upravljanje potrebama za neto finansiranjem, što podrazumeva: sastavljanje ročne strukture i dnevnog, mesečnog odnosno ugovorenog datuma obaveza, obračuna zbirnog neto viška odnosno manjka sredstava. ŠŠ pristup tržištu, koji obuhvata tri ključna scenarija poslovanja: u uslovima normalnog poslovanja (odnosno normalne tržišne situacije), u uslovima krizne situacije za banku i opšte tržišne krize (ceo sektor ugrožen). Upravljanje rizikom likvidnosti se zasniva na kvalitetu plasiranih sredstava. ŠŠ planiranje nepredviđenih situacija u budućnosti, kao i njihov uticaj na poslovanje banke (da li ih banka može prevazići nepredviđenu situaciju sopstvenim rezervama, da li ih banka može prevazići pozajmicama od osnivača ili drugih poslovnih banaka, ili je intenzitet toliko jak da banku dovodi do bankrotstva). Veoma je važna za poslovanje banke diversifikacija aktive i pasive, jer ista ukazuje da li banka dobro ili loše upravlja likvidnošću. Takođe, mogućnost brzog pretvaranja aktive u gotovinu i pristup drugim izvorima finansiranja u slučaju opadajuće likvidnosti su veoma bitni za neometano poslovanje banke. Direktori (pre svega sektora za upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo, odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, i sektora za upravljanje rizikom) moraju vršiti redovnu reviziju dopune mernog alata rizika likvidnosti uključujući mere za predviđanje rizika (iako retko postoje jedinstveni standardi i mere rizika likvidnosti). Pomenuti alati su sredstva za planiranje buduće potrebe finansiranja – za naredni dan, za naredni mesec, za 6 meseci od danas, itd. Važni izveštaji za upravljanje rizikom likvidnosti su: ŠŠ izveštaj o riziku likvidnosti, ŠŠ izveštaj o finansijerima, ŠŠ izveštaj o projektovanim potrebama i izvorima, ŠŠ izveštaj o raspoloživosti sredstava, ŠŠ plan rezervi finansiranja. Pomenuti izveštaji ukazuju na promene u vodećim pokazateljima poslovanja banke odnosno ukazuju na rastući ili opadajući rizik likvidnosti: ŠŠ odnos kredita i depozita ukazuje na stepen do koga struktura depozita banke finansira kreditni portfelj, ŠŠ stepen oslanjanja na sredstva sa profesionalnih tržišta novca za finansiranje aktive koja stvara zaradu, ŠŠ neto kratkoročne obaveze prema ukupnoj imovini, ŠŠ raspoloživa likvidnost prema ukupnim obavezama. Možemo zaključiti da je od izuzetnog značaja da banka ima dugoročnu strategiju upravljanja likvidnošću koja podrazumeva odgovarajuće politike, procedure i standarde za upravljanje likvidnošću, kako bi na dnevnoj osnovi upravljala rizikom likvidnosti odnosno preduzimala neophodne mere za stabilno poslovanje. Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

191

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE ;; Objasnite proces upravljanje kamatnim rizikom ;; Objasnite proces upravljanja valutnim rizikom ;; Objasnite proces upravljanja rizikom likvidnosti ;; Navedite i objasnite moguće načine zaštite od rizika u finansijskom i robnom prometu ;; Objasnite kako funkcioniše escrow račun ;; Navedite osnovne oblike plaćanja u spoljno-trgovinskom poslovanju

;; Objasnite šta su to Incoterms-i ;; Objasnite pojam međunarodnog dokumentarnog inkasa ;; Navedite osnovne razlike između akreditiva i garancije ;; Pojam i vrste akreditiva u međuna-rodnom platnom prometu ;; Pojam i vrste bankarskih garancija ;; Pojam avaliranja menice

LITERATURA 1. Basel Committee on Banking Supervision: „Risk management guidlines for derivates“, 1994. 2. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. 3. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998. 4. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 5. Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. 6. Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 7. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. 192

Upravljanje rizikom

8. Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. 9. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006. 10. Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. 11. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, Beograd, 2006. 12. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006 13. Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. 14. Davidson, F., „Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003.

15. Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. 16. Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005. 17. Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978. 18. Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, sixth edition, Blackwell Publishing, Oxford, 2006. 19. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999. 20. Siciliano, G., “Finance for the non-financial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003. 21. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate Finance”, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. 22. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second edition, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. 23. Uniform Customs and Practice for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publications 500

24. Unković, M., „Međunarodna ekonomija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 25. Unković, M., „Savremena međunarodna trgovina“, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. 26. Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 27. Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 28. Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006. 29. Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008 30. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008 31. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. 32. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine

Internet sajtovi Business Dictionary, http://www.businessdictionary.com/definition/ Investor Words, http://www.investorwords.com/

Forex Course, http://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

Upravljanje kamatnim rizikom, valutnim rizikom i rizikom likvidnosti

193

v - deo UPRAVLJANJE operativnim RIZIKOM,

Uvodne napomene Operativni rizik, kao najkasnije prepoznati rizik u poslovanju banaka, ali i trgovinskih preduzeća, a čija realizacija ima značajan uticaj na kapital banke odnosno trgovinskog preduzeća je predmet analize poslednjeg poglavlja udžbenika. Pored definicijsko pojmnovnog objašnjenja operativnog rizika, biće posvećena pažnja definisanju okvira za upravljanje operativnim rizikom uključujući merenje izloženosti operativnom riziku i na kraju će biti prezentovan proces upravljanja operativnim rizikom. Kada pročitate ovaj deo trebalo bi da:  Odgovorite na pitanje šta je operativni rizik  Definište okvir za upravljanje operativnim rizikom  Odgovorite na pitanje šta je zakonski rizik  Objasnite strategiju upravljanja operativnim rizikom  Znate koje su politike upravljanja operativnim rizikom  Objasnite proces upravljanja operativnim rizikom  Odgovorite na pitanje kako se meri izloženost operativnom riziku  Znate da objasnite tretman operativnog rizika  Znate šta se podrazumeva pod infrastrukturom operativnog rizika  Znate da definišite okruženje za operativni rizik u banci

196

Upravljanje rizikom

1. Definicija operativnog rizika „Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvanog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja“ (Odluka o upravljanju rizicima banke). Ova definicija uključuje zakonski rizik, ali isključuje reputacijski rizik, pravni rizik i sistemski rizik. 1 Bitno je istaći da su ključne komponente procesa upravljanja operativnim rizikom proaktivan pristup upravljanju i upravljanje na svim nivoima u banci. 2 Različita istraživanja, su pokazala da su kapitalni troškovi za operativan rizik u bankama viši od ekonomskog kapitala za izloženosti prema nekim drugim vrstama rizika (npr. tržišni rizik ili kreditni rizik). Bazelski sporazum II je pored kreditnog i tržišnih rizika, obuhvatio je i operativni rizik, kao što smo već rekli u drugom delu knjige. Trebalo bi imati u vidu da je operativni rizik veoma kompleksan i široko rasprostranjen rizik, obzirom: ŠŠ da se nalazi u svim poslovnim aktivnostima banke, ŠŠ da uzroci njegove pojave nisu uvek vidljivi, ŠŠ da se može manifestovati samostalno, ili sinergetski sa drugim vrstama rizika koji su lakše uočljivi, ŠŠ da nije uvek dokumentovan, ŠŠ ali i da je rezultat (ne)profesionalnog ponašanja menadžmenta i zaposlenih u banci. Takođe, kao što smo rekli u prvom delu knjige, operativan rizik po svojoj suštini pripada grupi nefinansijskih rizika, obzirom da je prisutan u svim ekonomskim sferama, a rezultira novčanim gubicima koji mogu biti katastrofalni za privredne subjekte. Važno je naglastiti da je implementacija Bazelskog sporazuma II, bila uzrok razvoja odgovarajućih politika i procedura za upravljanje operativnim rizikom u banci. Kao što sama definicija operativnog rizika kaže, Bazelski komitet je pojam operativnog rizika ograničio na: 1 Citirana definicija operativnog rizika iz Odluke o upravljanju rizicima banke (tačka 22.). Domaći propisi koji regulišu operativni rizik su: Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine, Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS 129/2007, 63/2008 i 112/2008 i Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008. 2 Opširnije o upravljanju operativnim rizikom videti knjigu: Chorafas, D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004., str.14-25. Upravljanje operativnim rizikom

197

ŠŠ interne događaje – neadekvatne procese i procedure (procesi) koje uzrokuju zaposleni (ljudski faktor) odnosno omogućavaju sistemi za podršku banke (sistemi), i ŠŠ spoljne događaje (spoljni faktor), koji su vrlo često van kontrole banke, što je u funkciji ostvarenja dva podjednako važna cilja, navedena u drugom delu knjige: ŠŠ stvaranje jedinstvenog međunarodnog okvira koji će biti osnov za izračunavanje adekvatnosti kapitala banke, ŠŠ formiranje odgovarajućih baza podataka za upravljanje operativnim rizikom na međunarodnom nivou. Primeri realizacije operativnog rizika u skladu sa definicijom su: Primer realizacije operativnog rizika usled propusta u radu zaposlenih: Klijent fizičko lice, Marko Marković se obraća banci sa zahtevom za odobrenje pozajmice po tekućem računu u iznosu od RSD 10.000,00 na rok od 12 meseci. Marko je podneo odgovarajuću dokumentaciju, i bankarski službenik je utvrdio da može klijentu odobriti traženi iznos pozajmice. Bankarski službenik podatke unosi u sistem, i usled nepažnje odobrava pozajmicu u iznosu od RSD 100.000,00, tako da Marko dobija više sredstava nego što mu njegova mesečna primanja dozvoljavaju. Marko odlazi na bankomat da podigne odobrenu pozajmicu u gotovom – RSD 10.000,00 i upit stanja mu pokazuje da raspolaže sa RSD 100.000,00 pozajmice. On odlučuje da podigne celokupni iznos sa računa u naredna tri dana. Bankarski službenik posle tri dana uočava grešku. Marko će vratiti banci više podignuta sredstva po isteku perioda korišćenja pozajmice tj. za 12 meseci. Primer operativnog rizika usled neodogovarajućih unutrašnjih procedura i procesa: u maju mesecu 2008. godine, blagajnik Raiffeisen banke u Kragujevcu, je poznajući manjkavosti internih procedura podigao neovlašćeno sa računa banke EUR 1,1mio. Novac, koji je blagajnik neovlašćeno podigao sa računa, je naknadno morao da vrati banci. Primer operativnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima: banke koriste posebne softvere za procesuiranje platnih kartica u odnosu na osnovni (bazični) informacioni sistem, i dešava se u praksi da klijentu legne plata na račun i da on istovremeno može da podigne novčana sredstva i sa bankomata i na šatleru i da otera svoj tekući račun u minus, obzirom da se knjiženje prve transakcija ne evidentira odmah. Npr. Petar Petrović je primio platu u iznosu od RSD 10.000,00 u petak u 14h. Petar odlazi na bankomat i podiže svih RSD 10.000,00 u 14:00, a potom odlazi na šalter u 14:05 i podiže ponovo RSD 10.000,00 jer bankarski službenik vidi kroz softversku aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolaže sa RSD 10.000,00 (pri čemu Petar nema odobren dozvoljeni minus kod svoje poslovne banke). Ban-







198

Upravljanje rizikom

karski službenik kasnije u toku dana ili tek narednog dana (u zavisnosti od toga kako su povezana oba informaciona sistema) može da vidi da je račun Petra Petrovića oteran u nedozvoljen minus. Petar Petrović će nedozvoljeni minus pokriti sa uplatom plate na tekući račun sledećeg meseca. Primer operativnog rizika usled nepredvidivih eksternih događaja: Izbilo je strašno nevreme, koje je izazvalo poplavu u ekspozituri Hypo banke u Subotici i prekid rada električnih instalacija. Klijent pravno lice, Veterinarski zavod Subotica, dolazi u banku odmah posle nevremena da realizuje plaćanje ka inopartneru u iznosu od EUR 100.000,00 (obzirom da ima pripremljena novčana sredstva za izmirenje obaveze) u suprotnom ako ne izvrši plaćanje platiće penal ino-partneru u iznosu od EUR 5.000,00. Bankarski službenik obaveštava Veterinarski zavod da banka nije u mogućnosti da izvrši plaćanje, jer ne funkcioniše informacioni sistem (softverska aplikacija). Obzirom da Veterinarski zavod ima jedino otvoren račun u Hypo banci, obaveza banke je da nadoknadi Veterinarskom zavodu štetu tj. da plati penal ino-partneru ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana. Operativni rizik se može podeliti na: 3 ŠŠ rizik operacija ili poslovnog procesa – kao rezultat manjkavih ili neadekvatnih procedura koje nisu pratile razvoj banke ili nedovoljno znanje lica koje su ih pripremale i odobravale, ili želje da se ostvare što bolji poslovni rezultati za prezentaciju stejkholderima. ŠŠ rizik ljudskog faktora – uslovljen profesionalnim ponašanjem zaposlenih, obimom posla koji obavlja pojedinac, kriminalnim aktivnostima stejkholdera banke odnosno ličnim odlukama (namernim ili nenamernim) menadžmenta banke u svoju korist (a ne u korist banke). ŠŠ tehnološki rizik – odnosno rizik informacione tehnologije u banci, kako sa aspekta internih tako i eksternih korisnika. ŠŠ eksterni rizični događaji – kao što su prirodne katastrofe, terorizam, ratovi i različite kriminalne radnje. Možemo konstatovati da operativni rizik ima fluidnu formu koja može biti katastrofalnog, rastućeg, opšteg i specifičnog karaktera. Manifestacija operativnog rizika zavisi od stepena razvijenosti aktivnosti same banke, informacione tehnologije koju banka koristi i vrste klijenata koju banka opslužuje.

3 Opširnije o vrstama operativnog rizika i njegovim karakteristikama videti knjigu Chorfas, D., cit. delo, str. 26-47. Upravljanje operativnim rizikom

199

1.1. Zakonski rizik Bazelski komitet je definišući pojam operativnog rizika, naglasio da on obuhvata i zakonski rizik, koji obuhvata: 4 ŠŠ aktivnosti banke ili njenih zaposlenih koje nisu u skladu sa zakonom – najčešće se manifestuju kao: rizik netačne ili neprecizne ugovorne klauzule, rizik neadekvatno dokumentovane transakcije, rizik transakcije pranja para, rizik neodgovarajućih ili nedovoljnih evidencija (propust zaposlenih), rizik greške pri uzimanju instrumenta obezbeđenja po plasiranim kreditima, itd. ŠŠ neizvesnost u odnosu na zahteve (regulatora) i rezultate primene zakona – dvosmislenost zakonskih normi, praktični problemi u primeni zakona, nepovoljne promene zakonskih odredbi u različitim sferama (kao što su zaštita potrošača, poreska politika, supervizija, itd.), odsustvo harmonizacije propisa (što je najčešće problem za međunarodno aktivne banke), specijalni zakoni kao izvor specifičnog zakonskog rizika, itd. ŠŠ neefikasnost pravnog sistema zemlje u celini - stepen realizacije zakonskog rizika je determinisan ukupnim pravnim sistemom zemlje odnosno povoljnošću pravnog okvira i njegove obuhvatnosti, efikasnošću njegovih zakonskih rešenja i sudske prakse, i opšte pravne sigurnosti. Poslovne banke preduzimaju iste mere za zaštitu od zakonskog rizika kao i od drugih vrsta rizika, što je već rečeno u prvom delu knjige.

4 Opširnije o zakonoskom riziku pogledati izvor: Chorafas, D., cit. delo, str. 49-69.

200

Upravljanje rizikom

2. Okvir za upravljanje operativnim rizikom Upravljanje operativnim rizikom, kao sastavni deo upravljanja rizikom u banci, je deo strategije i operativnog odlučivanja menadžmenta banke. Uspešna implementacija procesa upravljanja operativnim rizikom zavisi od raspoloživih informacija i kompetencija zaposlenih u banci. Operativni rizik je zbog svoje forme prisutan u svakoj poslovnoj aktivnosti banke, što podrazumeva sledeće pretpostavke za efikasno upravljanje operativnim rizikom: 5 ŠŠ precizno definisana funkcija upravljanja operativnim rizikom u smislu uloga i odgovornosti svih učesnika u procesu, ŠŠ adekvatna organizaciona struktura u banci, ŠŠ sveobuhvatan Okvir za upravljanje operativnim rizikom. Trebalo bi imati u vidu da Okvir za upravljanje operativnim rizikom: ƒƒ predstavlja set smernica i instrumenata koji će omogućiti banci da upravlja operativnim rizikom, ƒƒ je dinamička kategorija tj. podložna je promenama u toku vremena, kao što je rečeno u prvom delu knjige, ƒƒ je usaglašen sa važećim zakonskim propisima. Uvažavajući prethodno izneto, možemo zaključiti da struktura Okvira za upravljanje operativnim rizikom ima četiri nivoa: ŠŠ Strategija – je osnovni pristup banke upravljanju operativnim rizikom. ŠŠ Proces – predstavljaju dnevne aktivnosti i odluke vezano za upravljanje operativnim rizikom. ŠŠ Infrastruktura – podrazumeva podatke, sisteme i druge instrumente neophodne u procesu upravljanja operativnim rizikom. ŠŠ Okruženje – važno za uspešno upravljanje operativnim rizikom čine profesionalno i odgovorno ponašanje zaposlenih u prevenciji i mitigaciji operativnog rizika, ali i eksterni faktori koji mogu bitno uticati na intenzitet delovanja operativnog rizika.

2.1. Strategija upravljanja operativnim rizikom Strategija za upravljanje operativnim rizikom je osnovni pristup banke upravljanju operativnim rizikom, ciljevima, modelima i politikama upravljanja operativnim rizikom. 5 Opširnije o okviru za upravljanje operativnim rizikom videti sldece knjige: Chorafas, D., cit. delo, str. 4044 i Basel Committee on Banking Supervision,“Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk“, February 2003., str.6-8. Upravljanje operativnim rizikom

201

Prvi korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrđivanje ciljeva (u skladu sa zahtevima akcionara, sektora za upravljanje rizikom i zakonodavca). Drugi korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrđivanje učesnika u procesu upravljanja operativnim rizikom. Funkcija upravljanja operativnim rizikom u banci predstavlja precizno utvrđene uloge i odgovornosti učesnika u procesu upravljanja operativnim rizikom na svim linijama poslovanja, kako bi se ustanovila: uzročno - posledična veza operativnog rizika, valjanost rada interne revizije, efikasnost preduzetih mera za prevenciju i mitigaciju rizika, odnosno odgovornost za akcione planove. Bitno je naglasiti da je reč o modelu tradicionalnog upravljanja, koji je hijerarhijski uređen sistem odgovornosti, a izgradila ga je i potvrdila savremena praksa u bankama, o čemu je bilo reči u prvom delu knjige. Na samom vrhu piramide nalazi se Bord direktora, a na dnu piramide se nalaze linijski menadžeri. U prvom delu knjige je obrađen proces upravljanja rizikom banke, što nam ukazuje da je funkcija upravljanja operativnim rizikom u skladu sa tim. Ustanovljenom organizacionom šemom je implementiran sistem formalne i suštinske odgovornosti u dva nivoa - linijsko i korporativno upravljanje operativnim rizikom. Linijski aspekt rukovođenja se ogleda u neposrednom praćenju i kontroli operativnog rizika kako po uzrocima, izvorima, učestalosti, tako i po veličini gubitka u svakodnevnom poslovanju. Korporativna funkcija podrazumeva standarde i aktivnosti koje prevazilaze nivo poslovne linije. Ona omogućuje donošenje odluka koje imaju uporište u odgovarajućim bazama podataka (eksternih i internih), analizama rizika i trendova na nivou banke (odnosno bankarske grupacije kojoj pripadaju), razmenama iskustava i najbolje prakse (tzv. best sharing practice), koje predstavljaju osnovu za računanje kapitalnih troškova i sveobuhvatno izveštavanje top menadžmenta. Treći korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrđivanje modela upravljanja operativnim rizikom na nivou banke. Govorimo o dva nivoa upravljačkih tokova, o kojima smo već govorili u prvom delu knjige: ŠŠ odozgo na dole (top – down) – sa vrha piramide (bord) na dno piramide (linijski menadžeri), ŠŠ odozdo na gore (down – top) – sa dna piramide (linijski menadžeri) na vrh piramide (bord). Proizilazi da je cela upravljačka struktura banke involvirana u dnevno odlučivanje, što priroda rizika zahteva. Trodimenzionalni (3D model) model upravljanja operativnim rizikom pokazuje tačke u kojima nastaje operativni rizik, a uključuje sledeće parametre: 6 ŠŠ kategorije događaja operativnog rizika (7 osnovnih) – interne prevare, eksterne prevare, odnos prema zaposlenima u sistemu bezbednosti na radu; problem u odnosu sa klijentima, u plasmanima proizvoda i u poslovnoj praksi; štete na fizičkoj imovini banke; prekid u poslovanju i greške u sistemima banke; izvršenje transakcija, isporuka i upravljanje procesima u banci; 6 Cit. Odluka o upravljanju rizicima, tačka 23. i 24.

202

Upravljanje rizikom

ŠŠ poslovne, proizvodne i uslužne linije (8 linija poslovanja) – finansiranje privrede, trgovina i prodaja, poslovi sa stanovništvom, komercijalno bankarstvo, plaćanje i obračun, agencijske usluge, usluge upravljanja imovinom, brokerske usluge stanovništvu; ŠŠ procese i funkcije unutar institucije i unutar linija poslovanja. Slika 2.1.1. - 3 D model upravljanja operativnim rizikom

Na kraju možemo zaključiti da se realizacija ukupne strategije upravljanja operativnim rizikom definiše korporativnim politikama banke, o kojima je bilo više reči u prvom delu knjige. Elementi politike upravljanja operativnim rizikom su: postupci i mere za ostvarenje definisanih ciljeva u oblasti upravljanja operativnim rizikom; aktivnosti vezane za obezbeđenje konzistentne primene utvrđenih standarda i alata u svim organizacionim delovima banke; aktivnosti za unapređenje organizacione, kadrovske strukture i kontrolnih funkcija u banci; aktivnosti vezane za edukaciju i lični razvoj zaposlenih u banci posebno u segmentu prevencije i mitigacije rizika; aktivnosti vezane za permanento usavršavanje alata i sistema izveštavanja, kao i procena očekivanih rezultata.ž

Upravljanje operativnim rizikom

203

3. Proces upravljanja operativnim rizikom Fluidna forma operativnog rizika, koja ga čini prisutnim u svim aktivnostima poslovanja banke, je uticala na kreiranje procesa upravljanja operativnim rizikom, čije su ključne komponente: 7 ŠŠ proaktivan pristup – koji omogućava njegovo ispravno sagledavanje na svim poslovnim linijama, dovoljan nivo ekonomskog kapitala i zahtevan nivo edukacije i komunikacije zaposlenih, ŠŠ fazna struktura – odlučivanja omogućuje adekvatnu obuhvatnost procesa, obzirom da povezuje realizaciju ciljeva definisanih strategijom banke sa dnevnim odlukama u poslovanju i upravljanju operativnim rizikom, na svim nivoima upravljačke piramide. Trebalo bi imati u vidu da je operativnim rizikom najbolje upravljati u odeljenjima (organizacionim delovima banke) gde se pojavljuje. Proces upravljanja rizikom ima sledeće faze: ŠŠ identifikacija rizika – u svim postojećim (i onima koje planira da uvede) proizvodima, aktivnostima, procesima i sistemima. ŠŠ izloženost operativnom riziku – znači procenu veličine potencijalnih novčanih gubitaka usled realizacije rizičnog događaja i redovno praćenje realizacije potencijalnog operativnog rizika uz odgovarajuću formu izveštavanja. ŠŠ odgovarajući kontrolni okvir – uključuje politike, procese i procedure za kontrolu i/ili mitigaciju operativnog rizika. ŠŠ analiza primene kontrolnih mehanizama i njihova efikasnost – banke su u obavezi da periodično vrše reviziju postavljenih limita rizika i kontrolnih strategija u skladu sa odgovarajućim rizičnim profilom svoje banke. ŠŠ analiza rizika koji preostaju – kako bi banka mogla kontinuirano da posluje, bez obzira na realizaciju rizičnog događaja. Bitno je naglasiti da struktura procesa upravljanja operativnim rizikom, kao sastavnog dela procesa upravljanja rizikom banke, mora biti sigurna, efikasna i ekonomična za banku, stoga se modeli upravljanja oslanjaju na: ŠŠ baze podataka, ŠŠ sisteme kontrole i izveštavanja, ŠŠ modele za merenje izloženosti operativnom riziku, ŠŠ podršku informacionih sistema. Na kraju, možemo konstatovati da je uspeh u upravljanju operativnim rizikom direktno povezan i sa načinom na koji svi zaposleni razumeju i osećaju ovaj proces. 7 Opširnije o procesu upravljanja rizikom videti sldeće: Chorafas, D., cit. delo, str. 27 i Basel Committee on Banking Supervision, cit.delo iz 2003., str.8-12.

204

Upravljanje rizikom

3.1. Identifikacija rizika Ključna strategija upravljanja operativnim rizikom mora biti usmerena na identifikaciju kritičnih procesa i vrsta operativnog rizika koji nastaje iz tih procesa, vezanih za ljude, komunikaciju, proizvode ili sisteme.8 Pošto su identifikovani procesi, u narednoj iteraciji se identifikuju rizični događaji, što rezultira formiranjem matrice rizičnih događaja (dve komponente: kategorije rizičnog događaja /7 osnovnih/ i linije poslovanja gde se rizični događaj pojavljuje/8/) i interne baza podataka o osnovnim indikatorima operativnog rizika (po datumu, po vrsti – rigorozan sistem klasifikacije, mestu nastanka, po učestalosti i visini gubitka, po uzročnoposledičnom principu, itd.). Matrica rizičnog događaja sadrži: opis događaja, sa fokusom na: glavne uzroke, preduzete mere odnosno mere koje će preduzeti banka u odnosu na konkretan rizičan događaj, kao i preventivne mere, vezu sa kreditnim i tržišnim rizikom, itd. Baza podataka je osnov za kvantifikovanje, mitigaciju i kontrolu operativnog rizika odnosno upravljanje operativnim rizikom. Inače, su u formi jednostavne matrice, čiji su parametri rizični događaj i životni ciklus rizičnog događaja. Banke ih kreiraju u skladu sa sopstvenim potrebama koje su usaglašene sa zahtevom regulatora. Naš zakonodavac predviđa da je banka u obavezi da formira bazu podataka o događajima nastalim po osnovu operativnog rizika koji su doveli do gubitka koji u bruto iznosu prelazi (ili se procenjuje da prelazi) 10.000,00 dinara, kao i o događajima nastalim po osnovu ovog rizika koji su mogli (a nisu) dovesti do gubtika koji u bruto iznosu prelazi (ili se procenjuje da prelazi) 10.000,00 dinara. Bazu podataka banka formira po kategorijama događaja, po linijama poslovanja i po uzrocima nastanka operativnog rizika.9 Bitno je naglasiti da je u fazi identifikacije rizika je izuzetno bitno da učesnici procesa upravljanja operativnim rizikom razumeju rizični događaj. Prema nekim procenama oko 30% unetih podataka u adekvatne baze podataka o operativno riziku banke je pogrešno.

3.1.1. Interne baze podataka Interne baze podataka su predmet konstantnog ažuriranja i unapređivanja učesnika u procesu upravljanja operativnim rizikom banke. Osnov su za kvantifikovanje, mitigaciju i kontrolu operativnog rizika kome je banka izložena. Shodno tome, utiču i na izbor modela merenja kapitalnih troškova po osnovu izloženosti ovom riziku.10 8 Opširnije o fazi identifikacije rizika u procesu upravljanja operativnim rizikom pogledati izvor: Chorafas, N.D., cit. delo, str. 30 – 35. 9 Opširnije o formiranju baza podataka o događajima nastalim po osnovu operativnog rizika u skladu sa našim zakonodavstvom pogledati izvor: cit. Odluka o upravjanju rizicima, tačka 25. 10 Opširnije o internim bazama podataka pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards - A revised Framework“, Bank for International Settlements, June 2004., str. 145 – 146. Upravljanje operativnim rizikom

205

3.1.2. Eksterne baze podataka Eksterne baze podataka, kao važna dopuna internih baza podataka u kvalitetu merenja operatvinog rizika i donošenja strateških odluka banke, predstavljaju neophodan instrumentarijum menadžerima operativnog rizika, u obrazovnom i iskustvenom smislu.11 U kategoriju eksternih baza podataka spadaju: izveštaji konkurentskih banaka koji se publikuju, analize vladinih agencija ili specijalizovanih institucija koje prikupljaju ovu vrstu podataka na sektorskoj osnovi, itd.

3.2. Izloženost operativnom riziku Izloženost operativnom riziku je faza kojom se utvrđuje stepen osetljivosti banke na operativni rizik. Istovremeno, pomaže i menadžerima da bolje shvate rizični profil svoje banke i na najbolji način organizuju svoj upravljački potencijal. Instrumenti koji su bankama dostupni za ocenu izloženosti operativnom riziku su: 1. (samo) procenjivanje – kao proces kvalitativne analize unutar banke koji sprovode zaposleni u banci. Cilj upotrebe ovog instrumenta je identifikovanje i zatvaranje kontrolnih gepova, koji omogućavaju rast operativnog rizika, daleko iznad prihvatljivog nivoa. Sadrži elemente mernog sistema, koji su najčešće: opisni (npr. mala/srednja/velika izloženost) ili numerički rangovi (kao što su: strukturirani upitnici, radionice i SWOT analiza). 12 2. matrice rizičnih događaja i procesa - prikazane su na prethodnoj slici. 3. scenario analiza – kao što je već rečeno u drugom delo knjige, predstavljakompleksan (sveobuhvatan) i dinamičan pristup proceni budućih izloženosti riziku. Važna je karika sistema ranog upozorenja na rizike u banci, a njeni rezultati su solidan input za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom. 4. indikatori rizika - su mere za identifikaciju potencijalnih gubitaka, pre nego što se zaista dese. Indikatori rizika se nalaze unutar banke i imaju različite pojavne forme. Povezuju kvantitativne i kvalitativne metode za merenje izloženosti operativnom riziku. Strukturu indikatora operativnog rizika čine: veza sa sadržajem poslovnog procesa i izračunata mera jednog / više kritičnih faktora uspeha. Indikatori operativnog rizika su pouzdan instrument obzirom da su: osetljivi na rizik, podobni za klasifikaciju i moguće ih je uporedjivati. 11 Opširnije o izloženosti operativnom riziku pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 146-147. 12 Opširnije o samo-procenjivanju i indikatorima rizika videti knjige: Matić, V.,cit.delo, str.50-60 Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006., str.11-14.

206

Upravljanje rizikom

Primeri: prekovremeno radno vreme zaposlenih u sektoru procesinga, volumen dnevnih transakcija (brojčano i vrednosno), broj transakcija po zaposlenom, učestalost pada sistema, itd. Merenje izloženosti – operativnom riziku je bitno zbog definisanja visine ekonomskog kapitala, kojim se banka štiti od neočekivanih gubitaka zbog izloženosti riziku. Trebalo bi imati u vidu da je prilikom merenja izloženosti banke operativnom riziku ključna polazna pretpostavka adekvatno identifikovan rizični događaj odnosno 80% problema kvantifikacije rizika je vezano za kvalitativni analitički tretman rizika (bazu podataka), do je 20% matematički problem kvantifikacije. Alatke za kvantifikaciju operativnog rizika bi trebalo da uključe različite baze podatake (kvantitativne i kvalitativne) i modele kvantifikacije kako bi se dobili što pouzdaniji pokazatelji izloženosti banke operativnom riziku. Najpopularniji iz grupe statističkih modela kvantifikacije izloženosti operativnom riziku su, kao što je već rečeno u drugom delu knjige, value at risk modeli (VaR) i modifikovani alternativni - metod uslovni VaR (korišćeni nazivi za ovaj model su: Tail VaR, Expected Shortfall, Mean Excess Loss, Mean Shortfall). Tail VaR izražava uslovna očekivanja u odnosu na VaR. Tail VaR je očekivana vrednost od 100% najrizičnijih slučajeva, odnosno posebno interesantnih. Takođe se koriste sledeći modeli:  A.Di Clemente i C.Romano model - Matematički model koji su razvili Annalisa Di Clemente i Claudio Romano, uvažava specifičnosti operativnog rizika u pogledu veličine gubitaka koje uzrokuju, kao bitnih komponenti za merenje izloženosti i kalkulaciju ekonomskog kapitala.13 Slučajni gubitak L( i , j ) za period duži od jedne godine, liniju poslovanja i=1,...r i vrstu događaja j=1,...s, može se modelirati na sledeći način: N (i , j )

∑

K =0

xk(i , j ) = L(i , j )

gde je:

N (i,j) – slučajna promenljiva koja predstavlja broj rizičnih događaja koji uzrokuju gubitke u liniji poslovanja i, za rizični događaj j (učestalost),

xk(i , j ) – je gubitak koji uključuje i k-ti rizični događaj koji uzrokuje gubitak, za liniju poslovanja i, događaja tipa j (veličina), uz pretpostavku da je xk( i , j ) = 0 .

13 U vezi sa A.Di Clemente&C.Romano modelom i teorijom eksremne vrednosti videti opširnije rad : Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling Operational Risk, Operational Risk Modelling and Analysis, Theory and Practice“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004., str. 190-196. Upravljanje operativnim rizikom

207

 Poisson distribucija - je model merenja učestalosti rizičnih događaja u vremenskom horizontu dužem od jedne godine, ali neće biti predmet daljih razmatranja. 14  Teorija ekstremne vrednosti, kao što smo već rekli u drugom delu knjige, omogućava ocenu potencijalnih gubitaka na tržištima koja se ne ponašaju normalno odnosno gde dolazi do velikih promena faktora rizika. Važno je utvrditi koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan od drugog prilikom testiranja ekstremnih događaja, kako bi rezultati testiranja bili što realniji u potpunom vrednovanovanju portfelja i proceni gubitaka finansijske institucije. Takođe se, veličine promene faktora rizika standardizuju, kako bi se mogle simulacije sprovoditi jednoobrazno u svim organizacionim delovima finansijske institucije. Trebalo bi imati u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravljanja rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politički sukobi još uvek van domašaja statističkog predviđanja.  Bayesian pristup ili Bayesian mreža – je statistički model koji omogućuje objedinjavanje različitih informacija iz internih baza podataka, eksternih baza podataka i rezultata samoprocenjivanja. Kombinuje kvantitativne i kvalitativne podatke i predstavlja osnov za npredni pristup merenja rizika. Uvažavajući prethodno navedeno rezultira boljim VaR-om operativnog rizika u periodu od jedne godine i sa nivoom poverenja od 99,9%.

3.2.1. Merenje izloženosti banke u skladu sa Bazelskim sporazumom II Kvantitativne tehnike merenja rizika su razvijene prvenstveno sa ciljem određivanja visine troškova kapitala za bankarski rizik – tržišni, kreditni i operativni. Takođe, Bazel II omogućava velikim bankama da zahteve za kapitalom vezano za operativni rizik baziraju na sopstvenim internim modelima.15 Merenje operativnog rizika, kao što smo već naveli u drugom delu knjige može biti: ŠŠ pristupom osnovnog indikatora – povezuje potrebni nivo kapitala banke za pokriće operativnog rizika sa indikatorom koji predstavlja njenu ukupnu izloženost. U osnovi ne uključuje merenje operativnog rizika. Predstavlja jedan prilično uopšten i nepouzdan način da se odredi visina kapitalnih troškova za operativni rizik, bez korišćenja podataka o gubicima koji ovaj rizik uzrokuje. Kapitalni trošak se primenom pristupa osnovnog indikatora izračunava na sledeći način: 14 Opširnije o Poisson distribuciji videti knjigu: Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002., str.603-606. 15 Opširnije o modelima merenja kapitalnog zahteva banke vezano za operativni rizik pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit.delo iz 2004., str. 137 – 140.

208

Upravljanje rizikom

1 K BIA =  ∑ (GI1...n xα ) n gde je:

K BIA - kapitalni trošak utvrđen primenom osnovnog indikatora, GI1...n - godišnji prihod iz poslovanja definisan za svaku liniju poslovanja kao

indikator izloženosti (ako je pozitivan tokom prethodne tri godine), n – broj godina (maksimalno 3), α - kapitalni faktor – 15%. ŠŠ standardizovanim pristupom – aktivnosti banke se dele na 8 poslovnih linija, koje su izložene različitim vrstama operativnog rizika (grupisanih u 7 osnovnih kategorija događaja). Za svaki segment poslovanja je definisan beta faktor, kojim se utvrđuje potreban kapital za pokriće operativnog rizika. Faze standardizovanog pristupa su: ŠŠ mapiranje svih aktivnosti u banci u osam linija poslovanja, što prati adekvatna posebna matrica događaja koji uzrokuju operativni rizik; ŠŠ izračunavanje ukupnog prihoda za svaku liniju poslovanja kao trogodišnjeg proseka zbira neto kamatonosnih i neto nekamatonosnih prihoda; ŠŠ određivanje od strane nacionalnog regulatora kapitalnih zahteva za svaku liniju poslovanja, kao fiksnog procenta beta faktora u odnosu na relevantni indikator (ukupan prihod); ŠŠ izračunavanje kapitalnog troška za svaku liniju poslovanja, kao proizvoda indikatora izloženosti za konkretnu liniju poslovanja (ukupan prihod definisan na opisan način) i odgovarajućeg kapitalnog zahteva – beta faktora; ŠŠ izračunavanje kapitalnog troška za operativni rizik na nivou banke, kao zbira kapitalnih troškova u svih osam linija poslovanja. Kapitalni trošak se primenom standardizovanog pristupa izračunava na sledeći način:

{∑ god1 − 3max ∑ (GI

1−8

3 gde je:

}= K

∗ β1−8 ), 0 

TSA

KTSA – kapitalni trošak utvrđen primenom standardizovanog pristupa, GI1−8 – godišnji prihod definisan kao u pristupu baznog indikatora za svaku liniju poslovanja u poslednje tri godine, kao indikator izloženosti,

β1−8 – kapitalni zahtevi za svaku liniju poslovanja, preproučeni su od Bazelskog komiteta/određeni od strane nacionalnog supervizora u odnosu na relevantni indikator izloženosti (ukupan prihod za svaku liniju poslovanja).

Upravljanje operativnim rizikom

209

Ukoliko se desi da je preračunati agregatni kapitalni trošak duž linija poslovanja u konkretnoj godini negativan, tada će input u numeratoru za tu godinu biti nula. ŠŠ pristupom internog merenja /kao jedan od tri pristupa koji pripada kategoriji naprednih pristupa merenju izloženosti banke operativnom riziku/ - dugoročno najisplativiji za finansijske institucije, izračunava verovatnoću pojavljivanja gubitka u pojedinim delovima poslovanja finansijske institucije i sam utvrđuje rizične vrednosti za svaki segment poslovanja na koji se primenjuje fiksni procenat koji se naziva gama faktor. 16 Pristup internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa, je po svojoj suštini jednostavniji i predstavlja prvi korak ka sofisticiranim metodama. Kapitalni trošak se po naprednom pristupu metodom internog merenja kalkuliše preko sledećeg algoritma:17

Kij = yij·ELij = yij·(ELij·PEij·LGEij)

gde je: ELij – očekivani gubitak u liniji poslovanja i, zbog vrste rizičnog događaja j, EIij – indikator izloženosti baziran na ukupnom prihodu za liniju poslovanja i, i rizični događaj j, PEij – verovatnoća nastanka tipa rizičnog događaja j, liniju poslovanja i, LGEij – prosečni gubitak po jednom tipu rizičnog događaja, yij – multiplikator koji prevodi procenu očekivanog gubitka ELij, u kapitalni trošak, za liniju poslovanja i, po rizičnom događaju j. Možemo zaključiti da je cilj upotrebe prethodno izloženih kvantitativnih pristupa da se pronađe povezanost određenih indikatora rizika i iznosa odgovarajućeg događaja koji uzrokuju gubitak.

3.3. Kontrolni okvir Aktivnosti eksternog i internog nadzora su obuhvaćene kontrolonim okvirom:18 ŠŠ dnevni monitoring operativnog rizika unutar organizacionih jedinica banke gde rizični događaj nastaje, ŠŠ interna kontrola, ŠŠ interna revizija, 16 Bazelski komitet za superviziju predviđa tri pristupa u okviru Viših pristupa merenju izloženosti banke operativnom riziku: pristup internog merenja, metod distribucije gubitka i metod Scoreboard / Scorecard (merila performansi), koji je na samom vrhu evolutivnog koncepta. Trebalo bi imati u vidu da se radi o dinamičkim metodama, što predstavlja suštinsku razliku u odnosu na standardizovani pristup, koji je fiksni metod. Predmet našeg razmatranja u okviru viših pristupa merenju izloženosti operativnom riziku je pristup internog merenja. 17 Opširnije o pristupu internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa merenja, operativnog rizika pogledati izvor: Chorafas N.D.,cit. delo, str. 150-152. 18 Opširnije o kontrolnom okviru operativnog rizika pogledati izvor: Chorafas N.D., cit. delo, 2004., str.44-47.

210

Upravljanje rizikom

ŠŠ adekvatan proces izveštavanja (kontinuirano i povremeno) i komunikacije u banci, ŠŠ eksterna revizija, ŠŠ aktivnosti centralne banke.

3.4. Tretman operativnog rizika Upravljanje identifikovanim operativnim rizikom, podrazumeva izbor između četiri alternative, koje smo već naveli u prvom delu knjige:19 ŠŠ prihvatanje rizika, ŠŠ izbegavanje rizika, ŠŠ ublažavanje rizika, ŠŠ podela i prenos rizika. Takođe, trebalo bi imati u vidu da je po Bazelu II, priznati instrument za transfer i ublažavanje izloženosti prema operativnom riziku u naprednom pristupu osiguranje. Bankarska praksa je potvrdila da se primenom osiguranja (u skladu sa zakonom) može značajno promeniti distribucija ukupnog gubitka. Prava korist od osiguranja je bulažavanje pretnje od potencijalnih posledica finansijske prirode, u slučaju da se rizični događaj desi.20 Rizik korišćenja osiguranja, kao instrumenta za transfer i ublažavanje izloženosti, za banke je: ŠŠ potpuna zaštita od operativnog rizika nisu polise osiguranja, ŠŠ insovlentnost davaoca polise osiguranja znači da će banke teško naplatiti ili uošte neće naplatiti polise osiguranja. Na kraju možemo napomenuti da je bankarska praksa potvrdila i outsourcing kao dobar instrument za transfer svih vrsta rizika.

19 U vezi sa tretmanom operativnog rizika videti sledeće radove: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 147-149 i Chorafas N.D.,cit. delo, str. 230-250. 20 Opširnije o osiguranju kao instrumentu za transfer i ublažavanje rizika pogledati sledeću knjigu: Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005., str. 972989. Upravljanje operativnim rizikom

211

4. Infrastruktura Infrastruktura je skup alata koji omogućavaju funkcionisanje procesa upravljanja operativnim rizikom.21 Komponente infrastrukture su: ŠŠ definisana strategija, politike i procedure upravljanja operativnim rizikom, ŠŠ adekvatna organizaciona struktura u banci, ŠŠ odgovarajuća kadrovska struktura zaposlenih involviranih u proces upravljanja rizikom, ŠŠ adekvatan i obuhvatan izbor metodoloških pristupa za merenje izloženosti operativnom riziku i kontinuirani razvoj internih baza podataka. ŠŠ kreiranje odgovarajućeg sistema komunikacije između učesnika u procesu upravljanja rizikom, ŠŠ permanentni razvoj softverske podrške funkciji upravljanja operativinim rizikom. Kontinuirano usavršavanja Okvira je način za prevazilaženje problema sa rizikom infrastrukture banke, u smislu: ŠŠ kontinuiranog nadzora i provere procedura za održavanje i obnavljanje infrastrukture, ŠŠ provere nivoa potrebnih rešenja i stalne edukacije zaposlenih, ŠŠ provere postojećeg sistema odgovornosti u banci. Možemo zaključiti da je izuzetno bitno da banka ulaže u informacione alate za merenje, analizu i kontrolu rizika, odnosno da povezuje baze podataka koje koristi u svakodnenvom poslovanju, kako bi raspolagala odgovarajućim izveštajima za donošenje odluka, ali i sistemima za kontrolu.

5. Okruženje Okruženje banke predstavljaju interne i eksterne komponente koje utiču na izloženost banke operativnom riziku.22 Ukoliko govorimo o internim komponentama okruženja, prevashodno mislimo na zaposlene i menadžment. Stoga je obaveza svake banke da permanentno: ŠŠ vrši edukaciju i lični razvoj zaposlenih u odnosu na izloženost operativnom riziku, ali i ŠŠ usavršava protoka informacija i komunikaciju u banci u oba pravca – odozgo na dole i odozdo na gore. Eksternu komponentu okruženja čine kontakti banke sa trećim licima (klijentima, konkurentima, regulatorima), opšta privredna situacija, kao i zakonski okvir. Pomenuti eksterni faktori se moraju stalno pratiti sa ciljem da se obezbedi neometani tok internog procesa. 21 Opširnije o infrastrukturi kao komponenti okvira za upravljanje operativnim rizikom pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2003., str. 4. 22 Opširnije o okruženju kao komponenti okvira za upravljanje operativnim rizikom pogledati izvor: Basel Committee on Banking Supervision, cit. delo iz 2004., str. 147.

212

Upravljanje rizikom

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE ;; Definicija operativnog rizika ;; Okvir za upravljanje operativnim rizikom ;; Obuhvatnost definicije pojma operativnog rizika ;; Zakonski rizik ;; Strategija upravljanja operativnim rizikom

;; Politike upravljanja operativnim rizikom ;; Proces upravljanja operativnim rizikom ;; Merenje izloženosti operativnim riziku ;; Tretman operativnog rizika ;; Infrastruktura za operativni rizik u banci ;; Okruženje za operativni rizik u banci

LITERATURA 1. Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007. 2. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. 3. Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices and Applications“, Manuscript, April 1999. 4. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 5. Basel Committee on Banking Supervision: „Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk“, Februar 2003. 6. Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 7. Bessis, J., “Risk management in banking”, McGraw-Hill, 2002. 8. Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005.

9. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, Beograd 2006. 10. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006. 11. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. 12. Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla Extreme Value Theory Approach for Modelling Operational Risk, Operational Risk Modelling and Analysis, Theory and Practice“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004. 13. Matić V., „Operativni rizici“, Institut za poslovna istraživanja MBA, Beograd, 2008. 14. Hussain, A., „Managing Operational Risk in Financial Markets“, Butterworth/Heinemann, Oxford, 2000 15. Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 16. Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004. Upravljanje operativnim rizikom

213

17. Trifunović, A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regulatornog okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. 18. Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008

19. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl. glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. 20. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine

Internet sajtovi Business Dictionary, http://www.businessdictionary.com/definition/ Investor Words, http://www.investorwords.com/

214

Upravljanje rizikom

Forex Course, http://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

PRiloZI

Prilog br. 1. Primer politike upravljanja rizicima banke

ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD UPRAVNI ODBOR Datum: 01.09.2006. godine No. 1100/2006 Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banka a.d. Beograd, Bulevar JNA 125, kao i člana 28. Zakona o bankama (‘’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.08.2006. godine usvaja

Politiku upravljanja rizicima

OPŠTE ODREDBE Član 1. Politikom za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima (u daljem tekstu: Politika) utvrđuju se na nivou Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) organizacija, ciljevi i zadaci, te sistem upravljanja i nadzora nad svim trenutnim i potencijalnim rizicima s kojima je Banka suočena u svom poslovanju, a sve u cilju njihovog smanjenja na prihvatljiv nivo uz pridržavanje načela stabilnosti, sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti, te usklađenosti sa važećim zakonskim propisima i internim aktima Banke. SVRHA I CILJ Član 2. Svrha donošenja ove Politike je: ŠŠ Utvrđivanje odgovornosti i ovlašćenja za praćenje, merenje i upravljanje rizicima, ŠŠ Utvrđivanje jedinstvenih procedura i metoda za identifikaciju, praćenje i kontrolu svih vrsta rizika, ŠŠ Definisanje ograničenja izloženosti Banke prema ovim vrstama rizika.

Prilozi

217

ORGANIZACIJA I SISTEM UPRAVLJANJA Član 3. Okruženje u kojem Banka posluje nameće potrebu implementacije odgovarajuće organizacije i sistema za upravljanje rizicima. Banka obavlja internu procenu i merenje svih trenutnih i potencijalnih rizika, te razvija metodologiju za njihovo smanjenje na što niži nivo. Funkcija aktivnog upravljanja rizicima pretpostavlja: ŠŠ identifikaciju rizika, ŠŠ analizu rizika, ŠŠ merenje rizika, ŠŠ kontrolu i nadzor rizika, ŠŠ izveštavanje o rizicima, ŠŠ izradu predloga mera i aktivnosti radi izbegavanja negativnih efekata rizika. Član 4. Shodno Pravilniku o organizaciji Banke i Zakonu o bankama funkcija upravljanja rizicima deo je posebne organizacione jedinice – Sektora upravljanja rizicima. Upravljanje, nadzor, kontrola i izveštavanje o rizicima, osim rizika likvidnosti, obavlja se u okviru Sektora upravljanja rizicima. Rizikom likvidnosti u skladu sa politikom rada ALCO-a (Assets Liability Committee) upravljaju tela definisana Politikom upravljanja likvidnošću, a zadatak Sektora upravljanja rizicima je kontrola iskorišćenosti uspostavljenih limita likvidnosti i obaveštavanje o njima. U okviru Sektora upravljanja rizicima formirane su organizacione celine odnosno direkcije/odeljenja: ŠŠ Direkcija upravljanja rizikom pravnih lica, ŠŠ Direkcija upravljanja rizikom stanovništva, ŠŠ Direkcija nadzora i izveštavanja, ŠŠ Direkcija loših plasmana, ŠŠ Odeljenje kontrole rizika Grupe. Član 5. U smislu upravljanja, nadzora, kontrole i izveštavanja o rizicima koje se obavlja u okviru Sektora upravljanja rizicima obavezna je kooperacija svih ostalih funkcija odnosno sektora Banke. Odgovornost za operativne rizike snose sve organizacione jedinice u Banci. 218

Upravljanje rizikom

CILJEVI, ZADACI I ODGOVORNOSTI Član 6. Cilj upravljanja rizicima jeste identifikacija, procena, merenje i kontrola izloženosti likvidnim, kreditnim, tržišnim, operativnim i ostalim rizicima radi efikasnog upravljanja pozicijom izloženosti prema istim, a radi ostvarenja budžetiranih finansijskih rezultata i povećanja ekonomske i tržišne vrednosti imovine i kapitala Banke, odnosno ostvarenja njenih strateških ciljeva u skladu sa Poslovnom politikom Banke. Radi ostvarenja navedenog cilja Banka mora da ispuni i određene pretpostavke kao što su angažovanost Uprave banke, pažljivo pripremljene politike i procedure, kvalitetni ljudski resursi, pouzdane tehnologije, visok stepen integriteta podataka, i opšte postojanje svesti i kulture pristupa rizicima od strane svih zaposlenih Banke. Na osnovi navedenog, zadaci Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledeće: ŠŠ Procena i merenje izloženosti Banke prema svim vrstama rizika, ŠŠ Izrada analiza i izveštaja o visini pojedinih rizika, njihovim uzrocima i posledicama, ŠŠ Procena rizičnosti novih proizvoda, ŠŠ Razvijanje i primena kvantitativnih modela za upravljanje rizicima kao elemenata u procesu poslovnog odlučivanja, ŠŠ Praćenje parametara koji utiču na poziciju izloženosti Banke rizicima, ŠŠ Izrada predloga limita izloženosti Banke po pojedinim vrstama rizika i njihova kontrola, ŠŠ Izrada procedura i politika za upravljanje rizicima u skladu sa važećom zakonskom regulativom, zahtevima Oranž Grupe i posebnih potreba Banke. Odgovornost za zadatke navedene u prethodnom stavu za svaku direkciju Sektora upravljanja rizicima definiše se poslovima direkcija u skladu sa Pravilnikom o organizaciji Banke i Pravilnikom o sistematizaciji Banke. Član 7. Odgovornost svih funkcija odnosno sektora Banke je redovno, pravovremeno i tačno izveštavanje o svim rizicima shodno delokrugu rada. Direktori i zaposleni odgovorni su za pridržavanje propisanih zakonskih ograničenja i internih akata, za blagovremeno i tačno izveštavanje Sektora upravljanja rizicima, kao i za izveštavanje o svakom odstupanju od propisa, i drugih utvrđenih standarda i limita. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za redovno, pravovremeno i tačno izveštavanje Upravnog odbora Banke, Izvršnog odbora Banke i ALCO (Asset Liability Committee/Komitet za upravljanje aktivom i pasivom) o svim rizicima regulisanih ovom Politikom.

Prilozi

219

VRSTE RIZIKA Član 8. Ovom Politikom obuhvaćene su sledeće kategorije rizika: ŠŠ rizik likvidnosti, ŠŠ kreditni rizik, ŠŠ kamatni, devizni i ostali tržišni rizici, ŠŠ rizici izloženosti Banke, ŠŠ rizici ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, ŠŠ operativni rizici – pravni rizik, rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim sistemima i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke, rizici neadekvatnih procedura ili nepoštovanja procedura rada i tome slično, ŠŠ rizik zemlje, ŠŠ ostali rizici – rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finsijskih gubitaka i rizik reputacije. RIZIK LIKVIDNOSTI Član 9. Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Kvalitetnim upravljanjem ročnosti plasmana i njihovih izvora osigurava se zadovoljavajući nivo likvidnosti koja može ispuniti očekivane i neočekivane potrebe za novčanim sredstvima. Uzroci nastanka rizika likvidnosti su: ŠŠ Nedovoljne redovne rezerve likvidnosti (u domaćoj i stranoj valuti), ŠŠ Nedovoljne minimalne rezerve likvidnosti (u domaćoj i stranoj valuti), ŠŠ Neusklađenost ročnosti izvora i sredstava, ŠŠ Promena prilika na tržištu, ŠŠ Drugo. Član 10. Mere rizika likvidnosti su ustanovljene radi osiguranja kako bi nivo likvidnih sredstava Banke odgovarao projekcijama novčanog toka. Banka, u skladu sa propisima, utvrđuje pokazatelj likvidnosti kao odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po viđenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća s druge strane. Osim propisanih pokazatelja i načina njegovog utrvđivanja, a u skladu sa Politikom upravljanja likvidnošću, i procedurama i pravilnicima donetim na bazi iste, utvrđuju se: ŠŠ bilansne pozicije po ročnosti i valuti (GAP analiza), 220

Upravljanje rizikom

ŠŠ kretanje izvora sredstava i plasmana u određenom periodu, ŠŠ strukturu aktive i pasive po različitim osnovama (ročnosti, sektorima, koncentraciji i dr.), ŠŠ novčani tok, ŠŠ interni standardi likvidnosti, ŠŠ rezerve likvidnosti, ŠŠ potrebna izdvajanja rezervi likvidnosti u skladu sa važećim propisima i internim aktima, ŠŠ dnevni i kratkoročni planovi priliva i odliva novca, ŠŠ iznos i period moguće nelikvidnosti, ŠŠ mogući izvori finansiranja za premošćivanje likvidnosti. Član 11. Sektor upravljanja rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvidnosti kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni sisteme evidencije i izveštavanja omogućava praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljanim limitima za upravljanje likvidnošću. Politika upravljanja likvidnošću Banke, koja detaljnije objašnjava planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, odgovornosti i ciljeve, praćenje likvidnosti i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti, propisana je od strane Sektora sredstava. Član 12. Upravljanje likvidnošću vrši Odbor za upravljanje aktivom i pasivom – lokalni ALCO odbor. Operativno upravljanje likvidnošću zadatak je Sektora sredstava koji vodi računa o ispunjavanju zakonskih i internih kriterijuma likvidnosti, kao i za usklađivanje utvrđenih nivoa likvidnosti. Član 13. ALCO odbor na predlog Sektora upravljanja rizicima, uz saglasnost Sektora sredstava i Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom, donosi limite za najznačajnije pokazatelje rizika likvidnosti. Izveštaje o pokazateljima likvidnosti izrađuju Direkcija računovodstva (propisani pokazatelji i izveštaji od strane Centralne banke) i Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom. Izveštaji i pregledi izrađuju se i dostavljaju u skladu sa Politikom upravljanja likvidnošću. Sumirani izveštaj o pokazateljima likvidnosti izrađuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i dostavlja ih OLC odboru (Operating liquidity Committee), Izvršnom odboru i ALCO odboru. Prilozi

221

Član 14. Izveštaj o iskorišćenosti limita likvidnosti izradjuje Sektor upravljanja rizicima, te ga dostavlja OLC odboru, Izvršnom odboru i ALCO odboru kao redovan izveštaj koji se izrađuje minimalno dva puta godišnje a po potrebi i češće, naročito po utvrđivanju prekoračenja propisanih i interno uspostavljenih limita. KREDITNI RIZIK Član 15. Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. Sektor upravljanja rizicima identifikuje, meri i procenjuje kreditni rizik prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja potraživanja Banke. Identifikacija, merenje i procena kreditnog rizika vrši se u skladu sa propisima Centralne banke, Kreditnim politikama i Politikom plasiranja sredstava, kao i svim procedurama i pravilnicima koje prizilaze iz navedenih politika. Sektor upravljanja rizicima u skladu sa propisima predlaže i revidira i posebne politike i procedure kao što su Procedura za identifikovanje i upravljanje lošom aktivom, i izveštavanje o kvalitetu kreditnog portfolija i, Procedura upravljanja rizikom zemlje. Član 16. Sastavni deo kreditnog rizika jeste i valutno indukovani kreditni rizik odnosno rizik od promene kursa dinara. On se javlja kod plasmana odobrenih u stranim valutama, ili kod onih odobrenih uz valutnu klauzulu, u situacijama kada dolazi do znatnijeg pada vrednosti domaće valute, gde se u tim slučajevima povećava izloženost Banke na osnovu porasta vrednosti tih plasmana izraženih u domaćoj valuti. Sektor upravljanja rizicima, u cilju merenja i praćenja ovog rizika, predlaže i stara se o primeni Metodologije za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja primene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tim rizikom. Član 17. Ocenjivanje rizika klijenta (kreditnog rizika) bazira se na kreditnoj sposobnosti dužnika, njegove urednosti u izvršavanju obaveza prema Banci, i na osnovu kvaliteta instrumenata obezbeđivanja potraživanja banke, a u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnosti kapitala.

222

Upravljanje rizikom

Član 18. Banka za ocenu rizičnosti koristi sistem indikatora i izračunavanja indikatora kreditne sposobnosti dužnika. Sistem koristi finansijske izveštaje klijenata i SANI sistem izračuna indikatora. Svaki klijent koji je u zakonskoj obavezi da sastavlja godišnje finansijske izveštaje (bilans uspeha i bilans stanja), dužan je da ih dostavi Banci na analizu najmanje za dva poslednja obračunska perioda. Za klijente koji imaju zakonsku obavezu da sastavljaju samo bilans uspeha, kao i za klijente koji nemaju zakonsku obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja, analiza se radi na osnovu dostavljenih podataka koje zatraži kreditni referent po nalogu Sektora upravljanja rizicima. Finansijski izveštaji se obrađuju u Sektoru upravljanja rizicima – SANI. SANI predstavlja sistem za analizu finansijskih izveštaja u Excel-u. Na osnovu unetih podataka iz bilansa stanja i uspeha, vrši se proračun novčanih tokova, finansijskih pokazatelja i ocenjivanje rizika. Novčani tokovi koji se izračunavaju su: novčani tok iz operativnih aktivnosti, novčani tok iz investicija, novčani tok iz finansiranja, slobodni novčani tok i neto novčani tok na osnovu kojih je moguće utvrditi stepen pokrivenosti otplate finansijskih obaveza, odnosno stepen samofinansiranja subjekta. Finansijski pokazatelji obuhvataju pokazatelje rentabilnosti, investicija, finansiranja i likvidnosti. Na osnovu proračuna finansijskih pokazatelja, odnosno stavljanja u odnos određenih elemenata iz bilansa stanja i uspeha preduzeća, SANI sistem daje krajnju ocenu klijenta (SI – SANI indikator) koja se može kretati u rasponu od 1 do 8, i R klijenti. Četiri osnovna pokazatelja koji se uzimaju u obzir prilikom proračuna SANI indikatora su: ŠŠ indikator kapitala (pokazuje koji deo imovine se finansira iz sopstvenih sredstava preduzeća), ŠŠ indikator otplate obaveza (fiktivni pokazatelj koji govori koliko bi se godina za redom trebao ostvariti neto novčani tok kako bi se podmirile sve trenutne obaveze), ŠŠ proširena rentabilnost ukupnih sredstava (efikasnost upotrebe aktive/imovine), ŠŠ ispravljeni neto novčani tok (pokrivenost otplate ukupnih obaveza). Na osnovu izračunatog SI i uticaja dana kašnjenja otplate u Banci, stvarna ocena rizika za pravna lica utvrđuje se shodno kriterijumima koji su definisani Kreditnim politikama i Politikom plasiranja sredstava odnosno Internim pravilima ocenjivanja rizika klijenta i formiranja rezervi. Pomenuti akt se utvrđuje, dopunjuje i menja pojedinačnim odlukama Upravnog odbora, a na predlog Izvršnog odbora i Sektora upravljanja rizicima.

Prilozi

223

Član 19. Rejting klijenta moguće je poboljšati na osnovu poboljšane ocene SANI indikatora, smanjenih dana kašnjenja, kao i na osnovu dodatnih opisnih (lakše i/ili teže činjenice) faktora. Poboljšanje rejtinga klijenta na osnovu opisnih, odnosnih dodatnih faktora može da izvrši Risk Manager u okviru Sektora upravljanja rizicima u obliku “expert opinion” koji se nalazi u Votumu (kratka pisana forma koja odražava mišljenje Risk Manager-a o predmetnom plasmanu). Risk Manager u okviru Banke odgovoran je za rejting klijenta. Član 20. Interna pravila Banke za određivanje i merenje kreditnog rizika, procedure za primenu utvrđenih postupaka i način merenja, kao i postupci za nadzor istih, definisani su Kreditnim politikama i Politikom plasiranja sredstava. Politikom plasiranja sredstava utvrđena su osnovna pravila za donošenje kreditnih odluka, postupci i načini odobravanja kredita i ostalih plasmana, kao i načini i postupci osiguravanja naplate svih potraživanja Banke, a sve u cilju smanjenja potencijalnih rizika na prihvatljiv nivo uz maksimalnu profitabilnost Banke. Kreditnim politikama i drugim aktima definisanim unutar Kreditnih politika obuhvaćeni su postupci utvrđivanja i praćenja kreditne sposobnosti klijenata, korišćenje određenih alata ocene, praćenje naplate, procena kvalitete kolaterala, kao i načela vrednovanja preuzetih rizika kroz klasifikaciju plasmana i potencijalnih obaveza Banke. Član 21. Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima redovno priprema izveštaje za Upravni odbor Banke o ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za Grupu pripremaju izveštaji o kretanjima unutar portfolija Banke. Posebni izveštaji se pripremaju o sumnjivim kreditima sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovništvo), sa izloženošću od preko 300 hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju teškoće). Preostala interna izveštavanja definisana su Politikom plasiranja sredstava. Izveštavanja o kvalitetu portfolija koja definiše Centralna banka, u formi i rokovima, rade se u Direkciji računovodstva. KAMATNI I DEVIZNI RIZIK, I OSTALI TRŽIŠNI RIZICI Član 22. Tržišni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat Banke usled efekata koje spoljni uticaji imaju na vrednost aktive, pasive i vanbilansne pozicije Banke, a prouzrokovano je promenama cena odnosno kretanja na finansijskom tržištu. 224

Upravljanje rizikom

Upravljanje tržišnim rizicima je deo ukupne strategije upravljanja aktivom i pasivom Banke i kao takav u sebi sadrži kamatni rizik, devizni rizik i rizik hartija od vrednosti. Banka detaljnije reguliše upravljanje tržišnim rizicima, područje nadzora i kontrole izloženosti Banke tržišnim rizicima, odnosno aktivnog upravljanja istim Procedurom upravljanja tržišnim rizicima, a sve u cilju smanjenja ovih rizika na prihvatljiv nivo koji je moguće kontrolisati i koji će Banci omogućiti povećanje dobiti i smanjenje rizika. Kamatni rizik Član 23. Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa i predstavlja sastavni deo tržišnog rizika. Član 24. Kamatni rizik u poslovanju banke može se posmatrati kroz strukturnu izloženost bilansa Banke riziku kamatne stope i kroz operativnu izloženost banke riziku kamatne stope preko svojih pozicija u instrumentima osetljivim na promene kamatnih stopa na deviznom, novčanom i tržištu hartija od vrednosti (najviše obveznica). Ova vrsta rizika nastaje kao posledica ročne neusklađenosti promena cena aktive i pasive Banke, tj. rezultat je neusklađenosti izvora i sredstava s obzirom na visinu i vrstu kamatne stope. Cilj upravljanja kamatnim rizikom je osiguranje optimalne neto kamatne marže, a samim tim i neto profita. Jedan od glavnih uzroka nastanka kamatnog rizika je: nezadovoljavajući kamatni raspon, neusklađena kamatonosna aktiva i pasiva Banke, neusklađena kamatno osetljiva aktiva i pasiva Banke, neusklađenost izvora i dugoročnih plasmana, promena kamatnih stopa na tržištu, ročna neusklađenost primljenih fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa, promene u sklonostima klijenata. Član 25. Shodno pomenutim vrstama izloženosti Banke prema kamatnom riziku Banka primenjuje različite metode merenja istog a u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim rizicima, neke od njih su: ŠŠ Utvrđivanje ukupne kamatne pozicije Banke, ŠŠ Utvrđivanje razdoblja neusklađenosti s obzirom na visinu i vrstu kamatnih stopa na svaku postavljenu poziciju aktive i pasive Banke, ŠŠ Utvrđivanje minimalne kamatne marže na svaku postavljenu poziciju aktive i pasive, za grupe pozicije, kao i za ukupan bilans, sa uticajem na bilans uspeha, ŠŠ Praćenje trendova kretanja kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu i utvrđivanje dozvoljenih odstupanja od planova, ŠŠ Obračun uticaja kamatnih šokova na neto kamatni prihod i na tržišnu vrednost kapitala.

Prilozi

225

Član 26. Banka meri kamatni rizik najmanje jednom mesečno, a izuzetno merenje kamatnog rizika vrši se i u kraćim intervalima, ukoliko utvrdi da postoje značajnije promene kamatnih stopa, obima ili vrste bančine aktive, pasive ili vanbilansnih stavki. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom pri Sektoru sredstava kontroliše i izveštava o ovom tipu izloženosti Banke. Metode merenja i način izveštavanja opisani su u Proceduri upravljanja tržišnim rizicima. Član 27. Politikom kamata, naknada i provizija je poslovna politika Banke za područje kamata i naknada. Konkretna vrednost aktivnih i pasivnih kamatnih stopa uređuje se Katalozima proizvoda i drugim tarifnicima. Uređuje ih Izvršni odbor Banke prema predlogu Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom u saradnji sa Sektorom sredstava, koji vodi brigu o kretanjima kamatnih stopa na tržištu, ukupnim troškovima sredstava, i predlaže aktivne i pasivne kamatne stope koje bi Banka trebala koristiti da bi ostvarila ciljnu profitabilnost. Pod kamatnim rizicima podrazumevaju se i naknade koje treba pratiti na isti način kao i kamate (naknade koje plaća Banka i naknade koje drugi plaćaju Banci). Član 28. Izveštavanje o izloženosti banke kamatnom riziku sprovodi se unutar: ŠŠ Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom – o izloženosti Banke, ŠŠ Sektora upravljanja rizicima – o kritičnim nivoima izloženosti i primeni politika kojima se reguliše upravljanje ovim rizicima. ŠŠ kao i na nivou Grupe – u skladu sa internim zahtevima Grupe. Član 29. Za praćenje kamatnog rizika odgovorni su Sektor poslova sa stanovništvom, Sektor poslova sa pravnim licima, Sektor sredstava. Navedeni sektori izrađuju planove kretanja kamata i prihoda i prate ostvarenja istih u svom delokrugu rada. Planove objedinjuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom. Sektor upravljanja rizicima nadzire izloženost banke kamatnom riziku koji proizilazi iz otvorenih pozicija u kamatno osetljivim instrumentima deviznog, tržišta novca, tržišta obveznica, i sprovodi operativnu kontrolu nad istim. U slučaju prekoračenja limita izloženosti riziku kamatnih stopa, Sektor upravljanja rizicima ima obavezu da o tome pravovremeno obavesti direktora Sektora sredstava kao 226

Upravljanje rizikom

i Izvršni odbor kako bi se analizirale aktivnosti koje su uzrokovale prekoračenje i utvrdile neophodne korektivne akcije. Devizni rizik Član 30. Devizni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled fluktuacije kursa stranih valuta. Banka u cilju zaštite od rizika eventualnih nepovoljnih međuvalutnih kretanja kontroliše i prati otvorenost ukupne devizne pozicije, otvorenost u svakoj pojedinoj valuti, kao i kretanje kursa domaće u odnosu na ostale značajne svetske valute. Uzroci nastanka deviznog rizika su: ŠŠ neusklađenost valutne strukture aktive i pasive banke (bilansna pozicija u devizama i valutnoj klauzuli) i odstupanje od propisanih proporcija, ŠŠ ročna neusklađenost valutne strukture aktive i pasive, ŠŠ nedovoljna zaštita bilansnih pozicija mogućih promena kursa ŠŠ ograničenja za konverzije pojedinih valuta, ŠŠ poremećaji na tržištu. Član 31. Banka utvrđuje, dnevno, mesečno i kvartalno, prema propisima Centralne banke, devizni rizik. Odgovornost za sastavljanje i dostavu ovog izveštaja ima Direkcija računovodstva. Centralna banka propisuje način utvrđivanja i iskazivanja deviznog rizika definicijom ukupnih rizičnih deviznih pozicija. Pod ukupnom rizičnom deviznom pozicijom banke podrazumeva se zbir dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima. Pod otvorenom neto deviznom pozicijom banke podrazumeva se razlika između potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu, a može biti: ŠŠ Otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti, ŠŠ Otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti. Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i obaveze: u dolarima (USD), u evrima (EUR), u švajcarskim francima (CHF) i eventualno drugim značajnim valutama, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim plemenitim metalima. U obračun otvorene neto devizne pozicije banke uključuju se i potraživanja u dinarima, indeksirana deviznom klauzulom. Dinarska protivvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke. Prilozi

227

Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrđenoj na Londonskoj berzi. Pod deviznom klauzulom podrazumeva se odredba sadržana u ugovoru kojom se ugovorena dinarska vrednost vezuje za vrednost neke druge valute. Pri obračunu ukupne rizične devizne pozicije banke, ne mogu se međusobno prebijati otvorene kratke i duge pozicije po različitim valutama. Član 32. Banka odnosno Direkcija upravljanja aktivom i pasivom koristi i druge, Procedurom upravljanja tržišnim rizicima propisane metode merenja deviznog rizika. Član 33. U slučaju prekoračenja limita izloženosti deviznom riziku, Sektor upravljanja rizicima obavezan je da o tome obavesti direktora Sektora sredstava, kao i Upravni odbor kako bi se utvrdile korektivne aktivnosti s ciljem što skorijeg udovoljavanja limitima izloženosti. Sektor sredstava predlaže limite za održavanje deviznog rizika odnosno konkretnih valutnih pozicija koji moraju biti u skladu sa propisanim i u skladu sa internim aktima. Sektor upravljanja rizicima prati i kontroliše kretanje utvrđenih limita i po potrebi predlaže reviziju istih minimum jednom godišnje a češće u slučaju većih poremećaja na tržištu i internih promena u strukturi valutnih pozicija Banke. Član 34. Izveštavanje o izloženosti banke deviznom riziku sprovodi se od strane Sektora upravljanja rizicima (probijanje i revizija limita i primene politika i procedura), Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom (interni i propisani limiti) i, Direkcije računovodstva u delu propisanih pokazatelja i izveštaja prema Centralnoj banci. Za kontrolu i praćenje planova i izveštavanje o ostvarenju planova odgovorni su Sektori poslova sa pravnim licima i sa stanovništvom, i Sektor sredstava. Navedeni sektori ukazuju na sve pojave u poslovanju koje mogu uticati na valutnu (ne)ravnotežu o čemu odmah obaveštavaju Sektor upravljanja rizicima. Sektor sredstava je, pored već navedenog, odgovoran za utvrđivanje kratkoročnih prognoza kretanja svih važnijih valuta i dnevno praćenje njihovog kretanja, kvalitetno upravljanje valutnom strukturom bilansa, kao i za pridržavanje propisanih zakonskih ograničenja i internih akata. Sektor sredstava i Sektor upravljanja rizicima dnevno prate deviznu poziciju Banke i ostale podatke iz propisanih izveštaja. Izveštaj o otvorenosti devizne pozicije izradjuje Direkcija računovodstva i dostavlja ih dnevno Centralnoj banci, dok je Sektor sredstava odgovoran za održavanje otvorene 228

Upravljanje rizikom

valutne pozicije banke u zakonskim propisanim vrednostima. Zadatak Sektora upravljanja rizicima je dnevno praćenje uspostavljenih limita te izveštavanje o iskorišćenosti istih. Sektor upravljanja rizicima kontinuirano prati i razvija sistem upravljanja i nadzora nad deviznim rizikom. Ostali tržišni rizici – rizik hartija od vrednosti Član 35. Rizik vrednosnih papira je mera gubitka koji može nastati zbog pada vrednosti vrednosnih papira u portfoliju Banke. Zadatak Sektora upravljanja rizicima je objedinjavanje i analiziranje svih primljenih izveštaja, kao i kontrola i praćenje ostvarenih kretanja i odstupanja od utvrđenih limita. U slučaju prekoračenja limita, Sektor upravljanja rizicima obavezan je o tome pravovremeno obavestiti Upravu Banke kako bi se analizirale aktivnosti koje su prouzrokovale prekoračenje i utvrdile aktivnosti s ciljem što skorije korekcije prema limitima izloženosti. Član 36. Kod donošenja planova Banke utvrđuje se visina ulaganja (limit) u portfolio hartija od vrednosti (HOV) gde se takav portfolio deli na investicioni, hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u skladu sa Računovodstvenom politikom Banke. Sektor sredstava uz saglasnost Sektora upravljanja rizicima, predlaže limite ulaganja Upravi Banke i to za: ŠŠ visinu ukupnih ulaganja u odnosu na ukupnu aktivu, ŠŠ vrste hartija od vrednosti, ŠŠ trasante HOV, ŠŠ knjigu trgovanja. Član 37. Sektor upravljanja rizicima utvrđuje kreditnu sposobnost trasanata HOV i daje saglasnost za kupovinu/prodaju HOV. Takođe, Sektor upravljanja rizicima kontroliše i prati kretanja utvrđenih limita, bilo po visini i/ili vrsti HOV bilo po trasantu HOV, i po potrebi predlaže reviziju istih. Upravljanje portfolijom Banka ima za cilj da osigura kombinaciju HOV (po iznosu, vrsti, prinosu i riziku) koji ima najpovoljniji odnos profita i rizika. Kontrola i praćenje portfolija HOV obavlja se kroz ocenu boniteta trasanata, analizu ročnosti, analizu valutne strukture, analizu uticaja na bilansnu poziciju Banke, analizu kamatnih stopa odnosno prihoda (prinosa) po HOV i analizu kretanja cena HOV na domaćem i stranom tržištu. Prilozi

229

Član 38. U okviru ovog rizika nalazi se i rizik ulaganja u druga pravna lica koji je dat ovom Politikom član 44. Član 39. Za upravljanje rizikom HOV odgovoran je Sektor upravljanja rizicima, a svi ostali sektori Banke, koji su ovlašćeni za preuzimanje ove vrste rizika, izrađuju planove kretanja obima poslovanja sa HOV, planove prihoda po navedenim poslovima, i prate, analiziraju i izveštavaju Sektor upravljanja rizicima o ostvarenim kretanjima. Izveštaji iz stava 1 ovog člana dostavljaju se na zahtev Sektora upravljanja rizicima. Izveštaj o limitima ulaganja u odnosu na kapital Banke u pojedina pravna lica izrađuje i dostavlja Direkcija računovodstva prema propisanoj formi i rokovima. Sektor upravljanja rizicima prati i razvija sistem upravljanja i merenja rizika vrednosnih papira, u skladu sa Procedurom upravljanja tržišnim rizicima. RIZICI IZLOŽENOSTI BANKE Član 40. Rizici izloženosti prema jednom dužniku - odnosno definiciji povezanih lica datoj propisima - su rizici za prihode i kapital Banke koji proizlaze iz potencijalne kreditne nesposobnosti jednog dužnika, odnosno neispunjavanja obaveza tog dužnika po plasmanima i s njima povezanim naknadama i kamatama u predviđenom iznosu i roku u skladu sa ugovorom, čime bi se dovelo u pitanje samo poslovanje i stabilnost Banke. Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.). Član 41. Banka razlikuje dve vrste izloženosti: ŠŠ prema licu povezanom sa Bankom i ŠŠ prema grupi povezanih lica koji se smatraju jednim dužnikom. U okviru navedenih izloženosti uspostavljeni su od strane Centralne banke propisani limiti: ŠŠ limit koji određuje koja visina izloženosti u odnosu na kapital Banke se smatra velikom izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, ŠŠ limit koje određuje maksimalnu izloženost Banke prema jednom licu il grupi povezanih lica, ŠŠ limit koji određuje maksimalnu izloženosti Banke prema jednom licu koje se 230

Upravljanje rizikom

smatra licem povezanim sa Bankom, ŠŠ limit koji određuje maksimalnu izloženost Banke prema svim licima povezanim sa bankom, ŠŠ limit maksimalnog zbira svih izloženosti koje se smatraju velikim izloženostima. Član 42. Svi sektori Banke obavezni su da se pridržavaju ovih odredbi, a zadatak Sektora upravljanja rizicima je stalna kontrola i nadzor Banke prema svakoj u prethodnom članu navedenoj vrsti izloženosti i propisima utvrdjenim limitima. Sektor upravljanja rizicima preventivno kontroliše limite izloženosti davanjem saglasnosti na odobravanja plasmana koji ulaze u obračun izloženosti kao i projekcijama izloženosti u odnosu na kapital na osnovu Budžeta Banke u skladu sa Poslovnom politikom Banke. U slučaju rizika od probijanja limita izloženosti Sektori za poslovanje sa privredom i stanovništvom, kao i Sektor sredstava, dužni su da postupe po nalogu Sektora upravljanja rizicima u smislu mera za smanjenje izloženosti (uspostavljanjem adekvatnog kolaterala, prodajom potraživanja i sl.). Član 43. Direkcija računovodstva odgovorna je za kvartalno sastavljanje izveštaja o izloženosti na način i u rokovima koje propisuje Centralna banka. Ovi izveštaji osnov su za kontrolu poštovanja limita i izveštavanja u slučaju povećanja rizika izloženosti u kom slučaju je Sektor upravljanja rizicima obavezan da, uz predložene mere, izveštaj dostavi Izvršnom odboru Banke. U kraćim rokovima izveštaje izrađuje Sektor upravljanja rizicima / Direkcija za nadzor i izveštavanje. RIZICI ULAGANJA BANKE U DRUGA PRAVNA LICA I U OSNOVNA SREDSTVA Član 44. Propisima su regulisani limiti ulaganja u odnosu na kapital banke: ŠŠ u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ŠŠ ukupna ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru u zbiru sa ulaganjima u osnovna sredstva. Ulaganjima se ne obuhvata sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci od dana sticanja tih akcija.

Prilozi

231

Član 45. Banka kroz budžet koji se postavlja za period od 3 godine, uz redovno tromesečno ažuriranje i usklađivanje, u budžet ugrađuje i planira ovu, i sve druge izloženosti koje su zakonski ograničene. Za ulaganja u druga pravna lica, nadležni su Izvršni odbor i Sektor Sredstava, a za ulaganja u osnovna sredstva, Izvršni odbor i Sektor upravljanja imovinom. Sektor za upravaljanje rizicima odgovoran je za praćenje iskazanih limita preuzimanjem izveštaja koje izrađuje Direkcija računovodstva, kao i za ukazivanje Izvršnom odboru na tekuće propisima uspostavljene limite ulaganja u toku procesa izrade i revidiranje Budžeta. Član 46. Direkcija računovodstva odgovorna je za kvartalno izračunavanje limita ulaganja i dostavljanja izveštaja koji sadrži ovaj podatak na način i u rokovima koje propisuje Centralna banka. OPERATIVNI RIZIK Član 47. Operativni rizik je rizik od gubitka koji je posledica neadekvatnih ili pogrešnih internih procesa, ljudi, sistema ili eksternih dogadjaja. Razvojem finansijskog sektora i bankarstva, intenzivnom primenom informatike, rastom elektronskog poslovanja, spajanjima i preuzimanjima unutar bankarskog sektora, povećanjem broja transakcija, daljim širenjem palete proizvoda i usluga, intenzivnim korišćenjem finansijskih tehnika za smanjenje kreditnog i tržišnog rizika, dolazi do značajnog povećanja operativnog rizika u poslovanju banaka, koji u skladu sa propisima zahteva i rezervisanje iz kapitala za utvrđene operativne rizike. Član 48. Banka svodi na najmanju moguću meru mogućnost nastanka ovih vrsta rizika i to njihovom pravovremenom identifikacijom i praćenjem, uspostavljanjem i prilagođavanjem ispravnog i pouzdanog funkcionisanja informacionog i aplikativnog sistema i njegove zaštite, uspostavljanjem i prilagođavanjem odgovarajuće organizacione i kadrovske strukture Banke, uz osiguranje funkcionisanja adekvatnog i nezavisnog sistema kontrole rizika, kao i dostupnosti svih relevantnih informacija o svim poslovnim segmentima Banke. Detaljnija operacionalizacija operativnih rizika definiše se Politikom upravljanja operativnim rizicima i procedurama koje iz nje proizilaze.

232

Upravljanje rizikom

Član 49. Svi sektori Banke dužni su, zavisno o delokrugu svog rada, da identifikuju sve trenutne i potencijalne rizike koji se odnose na njihovo poslovanje, i u dogovoru sa Sektorom za upravljanje rizicima definišu procedure za kontrolu i praćenja tih rizika kako bi se kreirao zahtev za informatičkom podrškom, a sve u cilju postizanja adekvatnog i efikasnog sistema za upravljanje rizicima. Osnova za uspostavljanje efikasnog i pouzdanog sustava upravljanja rizicima jesu tačne i pravovremene informacije o svim relevantnim podacima i programska podrška za implementaciju adekvatnog modela za upravljanje rizicima. S obzirom na postojeće stanje baze podataka i IT podršku u razvoju za sprovođenje analiza operativnih i drugih rizika, osnovna pretpostavka daljeg unapređenja i standardizacije poslovanja sa propisanim zahtevima i standardima Grupe, je dalje tehnološko unapređenje poslovnog procesa identifikacije, merenja i procene operativnih rizika. Član 50. Banka u cilju premošćavanja nedovoljne tehničke odnosno informatičke podrške u upravljanju operativnim rizicima stavlja naglasak na primenu ekspertize i rada funkcija kojima je jedan od ciljeva prevencija operativnih rizika: prvenstveno Služba interne revizije i Služba usaglašenosti banke sa propisima (compliance). Takođe, Banka kontinuirano radi na edukaciji zaposlenih u smislu prepoznavanja operativnih rizika i izveštavanja o istim. Izveštavanje se sprovodi od svih funkcija / sektora ka Sektoru za upravljanje rizicima, Službi interne revizije i Službi compliance koje dalje formiraju izveštaje za Izvršni odbor i više nivoe upravljanja ako je potrebno. RIZIK ZEMLJE Član 51. Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli nastati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Rizik zemlje obuhvata: ŠŠ političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gubitka zbog nemogućnosti naplate potraživanja banke zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj zemlji, ŠŠ rizik transfera, pod kojim se podrazumeva verovatnoća ostvarivanja gubitka zbog nemogućnosti naplate potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti, utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika. Prilozi

233

Član 52. Sektor upravljanja rizicima je odgovoran za procenu političkog rizika na domaćem tržištu. U slučaju potrebe, Izvršni odbor Banke i Upravni odbor Banke će biti izveštavani o političkom riziku Republike Srbije od strane Sektora upravljanja rizicima, uz pomoć ostalih organizacionih delova Banke. Orange bank Amsterdam (Grupa) odgovorna je za procenu rizika zemlje i za sastavljanje nacrta odnosnih primena koje se tiču ustanovljavanja rizika zemalja. Ocena rizika proizilazi iz modela analize zemlje putem tabele konverzija, klasifikacije svake zemlje između 0 i 100. Grupa stalno prati kreditni rizik zemalja kod svih zemalja u kojima su uspostavljeni rizici zemalja i sprovodi blokiranja limita, smanjenja ili povećanja rizika. Banka je obavezna da poštuje kreditni rizik zemalja bilo koje zemlje za koju ima rezervisan limit. Banka može koristi analizu i izveštaje koje priprema Grupa. Član 53. U cilju adekvatnijeg upravljanja ovim rizikom, Sektor upravljanja rizicima donosi Proceduru za upravljanje rizikom zemlje. Ova procedura bliže definiše: ŠŠ način identifikacije rizika zemlje i organ koji ga utvrđuje, ŠŠ merenje rizika zemlje sa opisom metoda za tačnu i blagovremenu procenu tog rizika, ŠŠ način praćenja rizika zemlje analizom stanja u toj zemlji – zadužena lica u Orange Grupi i lokalnom Sektoru za upravljanje rizicima koja prate aktuelna političko – ekonomska kretanja u dotičnoj zemlji kao i tok izmena propisa u toj zemlji i tome slično, ŠŠ kontrolisanje rizika zemlje njegovim održavanjem na nivou prihvatljivom za rizični portfolio Banke – kroz utvrđivanje limita izloženosti prema zemlji, uspostavljanjem adekvatnog obezbeđenja plasmana i tome slično; ŠŠ utvrđena ovlašćenja i odgovornosti za preuzimanje i upravljanje rizikom zemlje, ŠŠ način informisanje nadležnih organa Banke o upravljanju ovim rizikom – forma izveštaja i učestalost izveštaja, kojim organima Banke se dostavlja, ŠŠ periodičnost preispitivanja funkcionisanja i unapređenja sistema upravljanja rizikom zemlje. OSTALI RIZICI

Član 54.

Ostali rizici predstavljaju ostale potencijalne događaje koje eksterni i interni faktori mogu imati na dobit i kapital Banke, nastaju najviše zbog neusklađenosti poslovanja Banke sa propisima, a čine ih: ŠŠ strateški rizik ili rizik poslovne orjentacije, ŠŠ rizik od sankcija regulatornog tela, ŠŠ rizik od finansijskih gubitaka, 234

Upravljanje rizikom

ŠŠ rizik reputacija. Strateški rizik ili rizik poslovne orijentacije je rizik za dobit i kapital koji nastaje kao posledica neadekvatnih poslovnih odluka ili nepravilnog sprovođenja istih. Rizik reputacije je rizik koji nastaje kao posledica negativnog javnog mnjenja što se može odraziti na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili da nastavi s usluživanjem kruga već uspostavljenih poslovnih odnosa. Rizik od sankcija regulatornog tela jeste rizik neispunjenja ili prekoračenja zakonski propisanih limita odnosno ne poštovanja bilo kojim propisom regulisane oblasti poslovanja Banke. Rizik od finansijskih gubitaka jeste rizik za dobit i kapital Banke koji nastaje kao posledica neadekvatnog upravljanja prihodima i rashodima i faktorima koji su od direktnog uticaja na iskazani rezultat Banke. Član 55. Upravljanje ostalim vrstama rizika je deo ukupne strategije upravljanja poslovanjem Banke. Ostvaruje se kroz formiranje nezavisne funkcije koja sprovodi kontrolu nad upravljanjem ovim rizicima (Služba kontrole uskladjenosti poslovanja banke sa propisima – compliance) i bliže definiše Programom praćenja usklađenosti poslovanja Banke. Navedeni Program, a u skladu sa Poslovnom politikom Banke, definiše: ŠŠ načine identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja Banke, ŠŠ nezavisnost funkcije usklađenosti poslovanja od funkcija upravljanja rizicima i funkcija interne revizije, ŠŠ slučajeve u kojima postoji obaveza i odgovornosti zaposlenih za postupanje po nalazima i predlozima ove funkcije, ŠŠ pravo pristupa informacijama neophodnim za sprovođenje funkcije kontrole usklađenosti i, u skladu s dužnostima zaposlenih, saradnja u pružanju tih informacija, ŠŠ pravo istraživanja povrede usklađenosti poslovanja i pravo angažovanja odgovarajućih stručnjaka za to angažovanje, ŠŠ način izveštavanja Uprave i pravo slobodnog iznošenja nalaza iz sprovedenih kontrola. ZAVRŠNE ODREDBE Član 56. Izgradnja odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima, kao i izmene i dopune već postojećeg sistema, organizuju se postepeno, a Odlukom Izvršnog odbora Banke odrđuju se prioriteti i vrste rizika čija će se kontrola i praćenje organizovati, kao i uspostavljanje odgovarajućeg programskog rešenja za njihovo efikasno praćenje. Projekat tehnološkog unapređenja Banke vodi se u skladu sa formiranjem jedinstvenog informacionog sistema i projektom tehnološkog unapređenja svih sektora koji preuzimaju rizik. Prilozi

235

Pri izgradnji odgovarajućeg sistema upravljanja rizicima koriste se dosadašnja iskustva i iskustva i znanja Grupe, znanja i veštine koje su se pokazala korisnim i efikasnima u svetskoj praksi, uz uvažavanje složenosti finansijskih instrumenata koje Banka koristi, informacionu tehnologiju kojim raspolaže, razvijenost tržišta na kojem posluje, odnosno specifičnosti domaćih ekonomskih prilika i zakonskim okvirima poslovanja. Član 57. Odgovorne funkcije / sektori Banke obavezni su da formiraju takve zahteve i predloge za informatičku podršku koji će im omogućiti adekvatno praćenje svih navedenih rizika na nivou funkcije / sektora, zavisno od njihove odgovornosti za upravljanje pojedinom vrstom rizika koji su predmet ove Politike. Član 58. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za kontrolu svih limita uspostavljenih ovom Politikom kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni sistem evidentiranja i izveštavanja Banke omogućava praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima. Sve procedure koje proizilaze iz ove Politike, njihovo ažuriranje i prilagođavanje kako zakonskim izmenama tako i internim potrebama Banke, dužnosti su Sektora upravljanja rizicima. Direkcija nadzora i izveštavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima odgovorna je za monitoring svih uspostavljenih limita i formiranje izveštaja definisanih ovom Politikom. Sektor za IT i organizaciju odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema Banke koji omogućava adekvatno formiranje, čuvanje i brz pristup bazi podataka i izveštajima definisanim propisima i internim zahtevima funkcija / sektora Banke. Član 59. Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od eksternih i internih promena na predlog Sektora upravljanja rizicima, a najmanje jednom svake dve godine. Član 60. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politike. Politika stupa na snagu i primenjuje se od 01.09.2006. godine. Predsednik Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd

236

Upravljanje rizikom

Prilog br. 2: Primer politike complaince (usklađenosti) Na osnovu člana 83. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), nove Odluke o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom (“Sl. glasnik RS” broj 86 i 89 / 2007) i člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi: POLITIKU UPRAVLJANJA RIZICIMA USKLAĐENOSTI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA (Regulatory Compliance) OSNOVNE ODREDBE Član 1. Politika upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja banke sa propisima (u daljem tekstu: Politika) predstavlja osnovni dokument kojim Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) propisuje principe, ciljeve i zadatke, odgovornosti i načine za identifikaciju i praćenje rizika usklađenosti poslovanja Banke sa propisima, kao i za upravljanje tim rizikom. Osnovni cilj Politike je smanjenje rizika usklađenosti poslovanja Banke sa propisima na najmanju moguću meru. Član 2. Rizik usklađenosti poslovanja banke nastaje kada banka svoje poslovanje ne uskladi sa zakonom, podzakonskim aktima, internim aktima Banke, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom Banke. Pod rizikom usklađenosti poslovanja banke sa propisima podrazumevaju se: ŠŠ rizik od sankcija regulatornog tela, ŠŠ rizik od finansijskih gubitaka, ŠŠ rizik reputacije. Rizik od sankcija regulatornog tela nastaje ako Banka zbog neusklađenosti poslovanja sa propisima prouzrokuje nepravilnosti u svom poslovanju čija posledica može biti preduzimanje određenih kaznenih ili korektivnih mera od strane regulatornog tela, predviđenih zakonom. Rizik od finansijskih gubitaka jeste rizik koji nastaje kao posledica iz svih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, a naročito ako ne uskladi svoja akta sa propisima, ali i zbog neodgovarajuće primene strategije i politika i procedura koje je propisala, odnosno zbog upravljanja Bankom koje dovodi do finansijskog gubitka u poslovanju po bilo kom osnovu. Prilozi

237

Rizik reputacije je rizik koji nastaje ako Banka zbog neusklađenosti poslovanja, odnosno internih akata sa propisima, naruši svoj poslovni ugled i poverenje klijenata, a što se može odraziti na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili na nastavak saradnje sa klijenatima iz kruga već uspostavljenih poslovnih odnosa. ODGOVORNOSTI ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM Član 3. Sve funkcije, službe i sektori Banke odgovorni su za postupanje u skladu sa propisima,odnosno za propisivanje internih politika, procedura i drugih dokumenata, kao i za postupanje po njima, u skladu sa propisima. Prilikom razvoja novih proizvoda, uspostavljanja nove poslovne prakse ili izmene organizacije poslovanja, nadležne funkcije su obavezne da informišu Službu compliance. Prilikom donošenja internih akata Banke, nadležne službe koje predlažu interna akta obavezne su da konačne predloge teksta internog akta dostave Službi compliance pre podnošenja teksta na usvajanje. Kod izrade internih procedura predlagači procedura obavezni su da postupaju u skladu sa Glavnom (Master) procedurom Banke. Svi zaposleni u Banci dužni su da zaposlenima u Službi compliance omoguće uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im pruže potrebne informacije. Član 4. Upravni odbor je odgovoran za efikasnost sprovođenja funkcije usklađenosti poslovanja Banke. Upravni odbor uspostavlja i nadzire sistem upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja sa propisima kroz: ŠŠ imenovanje i razrešavanje dužnosti rukovodioca Službe kontrole usklađenosti poslovanja sa propisima, ŠŠ odobravanje i periodično razmatranje Politike upravljanja rizikom usklađenosti poslovanja sa propisima, ŠŠ usvajanje Programa praćenja usklađenosti poslovanja Banke, kao i svih naknadnih dopuna i izmena, ŠŠ obezbeđenje uslova za implementaciju Politike i za njeno efektivno sprovođenje od strane menadžementa Banke. Upravni odbor, ovom Politikom, prenosi u nadležnost Izvršnog odbora usvajanje izmena i dopuna Politike između dve sednice Upravnog odbora, uz obavezu Izvršnog odbora da o usvojenim izmenama Politike obavesti Upravni odbor na narednoj sednici. Član 5. Odbor za praćenje poslovanja Banke nadležan je za razmatranje Izveštaja o Godišnjeg planu aktivnosti Službe sa identifikacijom i procenom glavnih rizika usklađenosti poslo238

Upravljanje rizikom

vanja Banke i sa predlozima za upravljanje tim rizicima. Član 6. Izvršni odbor nadležan je za: ŠŠ usvajanje izveštaja iz člana 5 u roku od 15 dana od prijema ovog izveštaja i dostavu izveštaja Upravnom odboru u roku od 5 dana od usvajanja izveštaja, ŠŠ obezbeđivanje implementacije Politike i staranje o njenoj doslednoj primeni, kao i kontrolu njene primene u svim organizacionim delovima Banke, ŠŠ kontrolu postupanja menadžmenta Banke po usvojenim preporukama Službe Compliance, ŠŠ izveštavanje Upravnog odbora o uspešnosti upravljanja rizicima compliance, ŠŠ izveštavanje Upravnog odbora o svim materijalno značajnim propustima u upravljanju rizicima compliance, ŠŠ davanje povratnih informacija Službi o prihvatanju preporuka, ŠŠ formiranje adekvatne Službe Compliance, po veličini, organizacionoj i kvalifikacionoj strukturi, obimu i vrsti poslova koje Banka obavlja, i obezbeđenje potrebnih uslova nezavisnosti u radu Službe u skladu sa propisima i ovom Politikom, ŠŠ omogućavanje stalne edukacije i usavršavanja zaposlenih Službe Compliance. Član 7. Menadžement Banke, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima određena Pravilnikom o sistematizaciji Banke, odgovorni su za doslednu primenu ove Politike, za uspostavljanje i razvijanje korporativne kulture i organizacije Banke na način da se na svim organizacionim nivoima ističe značaj upravljanja rizikom compliance. Menadžement Banke nadležan je da osigura da svi zaposleni razumeju svoju ulogu u procesu upravljanja rizicima compliance kao i da budu potpuno uključeni u taj proces. Rukovodstvo Banke je dužno da obezbedi potpunu informisanost svih zaposlenih, kao i adekvatnu edukaciju zaposlenih u smislu principa, programa i metodologije upravljanja rizicima compliance. Lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima odgovorna su, svako u svom domenu, za poštovanje i primenu svih propisa koji regulišu rad banaka, kao i za identifikovanje događaja koji mogu usloviti nastajanje ili povećanje rizika compliance. Navedena lica takođe su obavezna da Službi Compliance prijave sve ustanovljene događaje iz domena rizika compliance, a obavezna su i da postupe po nalozima Izvršnog odbora odnosno po predlozima Službe Compliance za otklanjanje nepravilnosti ili za smanjenje rizika koji mogu da dovedu do pojave nepravilnosti ili nezakonitosti u poslovanju Banke.

Prilozi

239

PRINCIPI KONTROLE USKLAĐENOSTI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA Organizacija i nezavisnost Član 8. U skladu sa Zakonom o bankama, Pravilnikom o oganizaciji i Pravilnikom o sistematizaciji Banke, Banka formira zasebni organizacioni deo u čijem je domenu detekcija, praćenje i izveštavanje o rizicima compliance u skladu sa ovom Politikom i propisima Centralne banke, i definiše prava i obaveze rukovodioca i drugih zaposlenih Službe kontrole usklađenosti poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Služba compliance). Služba Compliance, odnosno zaposleni Službe (u daljem tekstu: Saradnici), u domenu poslova i nadležnosti definisanih ovom Politikom, direktno su odgovorni Upravnom odboru Banke. Član 9. Sve funkcije Banke dužne su da poštuju princip nezavisnosti Službe compliance odnosno dužne su da omoguće: ŠŠ potpunu nezavisnost Službe od Izvršnog odbora i lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima u Banci; ŠŠ neposredno obraćanje Saradnika Izvršnom odboru Banke uvek kada se za to ukaže potreba; ŠŠ da Saradnici ne obavljaju rukovodeće, niti druge poslove iz delatnosti Banke, osim poslova koji se odnose na vršenje funkcije kontrole usklađenosti poslovanja banke sa propisim u skladu sa ovom Politikom, a naročito da nemaju ovlašćenja ni odgovornosti za obavljanje poslova, niti za pripremu akata i druge dokumentacije koji mogu biti predmet kontrole; ŠŠ da Saradnici samostalno odlučuju o izboru metodologije rada i načinu njene primene. Član 10. Rukovodilac Službe i Saradnici ne smeju biti stavljeni u situaciju koja bi mogla dovesti do sukoba interesa pri obavljanju funkcije kontrole usklađenosti poslovanja banke. Član 11. Služba je nezavisna i samostalna u svom radu, a time se podrazumeva njena nezavisnost u odnosu na druge funkcije, čije poslovanje treba da ispituje i ocenjuje, kao i to da svoje, zaključke preporuke i izveštaje formira bez bilo čijeg uticaja. Sledeći princip nezavisnosti, Služba Compliance ne može da učestvuje u obavljanju bilo kakvih operativnih aktivnosti, koje bi kasnije mogle da budu predmet njene kontrole. 240

Upravljanje rizikom

Saradnici ne mogu biti aktivno uključeni u donošenje poslovne, ili bilo koje druge interne politike poslovanja Banke (osim ove Politike), kao ni politika i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi sa poslovanjem Banke a mogu imati uticaj na imidž Banke. Zaposleni Službe ne smeju biti stavljeni u poziciju da zbog nepostojanja ostalih potrebnih tehničkih uslova ne mogu da obavljaju svoju funkciju. U slučajevima kada se za Saradnika u Službi Compliance imenuju lica iz redova zaposlenih Banke, u cilju poštovanja principa objektivnosti, ta lica neće vršiti kontrole aktivnosti i internih akata za koja su bili odgovorni u poslednjih godinu dana pre početka rada u Službi. Odnos sa drugim funkcijama Banke Odnos sa Unutrašnjom revizijom Banke Član 12. Unutrašnja revizija Banke i Služba Compliance dužne su da uspostave i održavaju dobru i kontinuiranu blisku saradnju. Služba Compliance oslanja se na izveštaje Unutrašnje revizije odnosno svojim Godišnjim planom izuzima aktivnosti koje je obuhvatila Unutrašnja revizija, ukoliko su te aktivnosti obuhvatile i kontrolu saglasnosti internih akata Banke sa propisima ili međusobne saglasnosti akata Banke. Unutrašnja revizija je dužna da obavesti Službu Compliance o svim nalazima relevatnim sa stanovišta rizika compliance. Takođe, Služba Compliance je dužna da obavesti Unutrašnju reviziju o svim svojim nalazima. Unutrašnja revizija i Služba Compliance su dužne da kontinuirano razmenjuju svoje planove i izveštaje. Odnos sa rizicima

Član 13.

Služba Compliance i Sektor upravljanja rizicima su dužni da uspostave stalnu saradnju u izveštavanju Izvršnog odbora i drugih organa upravljanja Banke o rizicima usklađenosti koji mogu biti od materijalnog značaja. Rad Sektora upravljanja rizicima može biti predmet kontrole Službe Compliance u domenu kontrole usklađenosti propisanih politika, procedura, i drugih internih dokumenata koje definiše Sektor upravljanja rizicima. Sektor upravljanja rizicima dužan je da obavesti Službu Compliance o svim nalazima relevantnim sa stanovišta rizika compliance. Odnos sa Direkcijom organizacije i ostalim funkcijama Član 14. Direkcija organizacije dužna je da obavesti Službu Compliance o svim novim ili izmenjenim internim procedurama Banke koje se izrađuju u skladu sa Glavnom procedurom, Prilozi

241

kao i da nove ili izmenjene procedure Banke dostavi Službi Compliance na obavezan pregled pre konačnog usvajanja. Sve funkcije su dužne da obaveste Službu Compliance o svim novim ili izmenjenim internim procedurama Banke koje se izrađuju nezavisno od Glavne procedure (instrukcije, uputstva, pravilnike i tome slično) a koje su relevantne sa stanovišta compliance, kao i da nove ili izmenjene procedure dostave Službi Compliance na obavezan pregled pre konačnog usvajanja. Prava i ovlašćenja Službe Član 15. Služba Compliance ima neograničeno pravo pristupa svim organizacionim delovima, odnosno svim zaposlenima Banke, kao i pravo uvida u sva potrebna dokumenta i druge baze podataka Banke. Osim prava iz stava jedan Služba Compliance ima: ŠŠ pravo da istraži moguće povrede usklađenosti poslovanja na sopstvenu inicijativu u svim organizacionim delovima, funkcijama i procesima gde može doći do pojave rizika compliance, ŠŠ pravo da, uz saglasnost Upravnog odbora u pogledu troškova angažovanja, zahteva angažovanje stučnjaka iz odgovarajućih oblasti za određena straživanja, i to kako zaposlenih Banke tako i drugih lica koja nisu zaposleni Banke, ŠŠ pravo da Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke slobodno iznese nalaze sprovedenih kontrola i utvrđenih nepravilnosti, ŠŠ pravo da se direktno obrati Upravnom odboru kada je to neophodno, ŠŠ pravo da od svih zaposlenih Banke zahteva određene informacije i odgovarajuća obrazloženja relevantna za rad i zaključke Službe compliance, kao i pravo pristupa informacionim sistemima Banke koji sadrže podatke o njenom poslovanju a koji su relevantni za kontrolu koju vrši Služba compliance. Član 16. Prilikom konstatovanja nepravilnosti, zaposleni Službe imaju pravo da, za utvrđena odstupanja od propisa direktno zatraže usaglašavanje sa predmetnim propisom. Prilikom konstatovanja povećanja rizika compliance i davanja predloga za smanjenje rizika, po odobrenju predloga od strane Izvršnog odbora, predlog Službe Compliance prosleđuje se kao direktan nalog za postupanje odgovornim funkcijama Banke. Član 17. Uz odobrenje Izvršnog odbora Banke, Služba Compliance može da koristi usluge ovlašćenih revizora, menadžment konsultanata, advokata i drugih profesionalnih eksperata. Ove usluge regulišu se ugovorom kojim mogu biti angažovana lica koja nemaju 242

Upravljanje rizikom

finansijskih i drugih interesa u Banci. Rukovodilac Službe Compliance koordinira i vrši nadzor nad radom ovih lica. Sam proces angažovanja lica van Banke vrši se u skladu sa poslovnom politikom banke pod kojom Banka angažuje uslužne saradnike (odnosno u skladu sa procesom angažovanja externih konsultanata kada toškovi angažovanja prelaze eur 25.000,00). Kontrola usklađenosti poslovanja sa propisima u filijalama i drugim organizacionim oblicima Banke u inostranstvu Član 18. Filijale i drugi organizacioni oblici Banke u inostranstvu dužne su da poštuju propise i standarde Republike Srbije, kao i da Banku i Narodnu banku Srbije obaveštavaju o eventualnim razlikama u tim propisima u odnosu na domaće propise i o standardima koji se primenjuju. ZADACI I ODGOVORNOSTI Član 19. Osnovni zadatak Službe je da operativno asistira Upravi Banke u efektivnom upravljanju rizicima compliance putem identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke sa propisima, te da preventivno reaguje davanjem preporuka i predloga Upravi i ostalim funkcijama banke u cilju smanjenja rizika na što niži nivo. U cilju maksimiziranja osnovne uloge i zadatka Službe Compliance, Izvršni odbor banke je dužan da obezbedi visok nivo kvalitetne saradnje izmedju drugih sektora / službi i Službe Compliance. Član 20. Služba compliance je dužna da prati izmene u zakonima, podzakonskim aktima i internim aktima Banke, procenjuje njihovu međusobnu usklađenost i njihov uticaj na poslovanje Banke. Osim usklađenosti sa propisima, procenjuje se i da li su akta usklađena sa poslovnim običajima i poslovnom etikom Bankarskog poslovanja. Program praćenja usklađenosti poslovanja sa propisima Član 21. Konkretizacija načina identifikacije rizika usklađenosti poslovanja Banke definiše se Programom praćenja usklađenosti poslovanja Banke. Program izrađuje rukovodilac Službe compliance i dostavlja ga Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke, a usvaja ga Upravni odbor.

Prilozi

243

ZAVRŠNE ODREDBE Član 22. Svi organizacioni delovi Banke odnosno svi zaposleni su dužni da se u svom radu pridržavaju odredbi ove Politike i Programa praćenja usklađenosti poslovanja Banke koji je njen sastavni deo. Član 23. Izmene i dopune Politike, na predlog Službe Compliance, usvaja Izvršni odbor Banke. Član 24. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politike. Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Stupanjem na snagu ove Politike prestaje da važi Politika upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja banke sa propisima broj 1436/2007-47/7 usvojena na 50. sednici Upravnog odbora Banke održanoj 20.02.2007. godine Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd

244

Upravljanje rizikom

Prilog br. 3: Primer Programa compliance Na osnovu člana 84. Zakona o bankama (“Sl. glasnik RS”, broj 107/2005), Odluke o uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2007 i 89/2007 – ispravka), člana 21. Politike upravljanja rizicima uklađenosti poslovanja banke sa propisima i člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor Banke donosi: PROGRAM PRAĆENJA USKLAĐENOSTI POSLOVANJA BANKE SA PROPISIMA (Program Regulatory Compliance) OPŠTE ODREDBE Programom praćenja usklađenosti poslovanja sa propisima (u daljem tekstu: Program) bliže se definišu načini smanjenja rizika usklađenosti, identifikovanje i procena rizika usklađenosti Banke. Programom se utvrđuju: ŠŠ obaveze izrade procedura i drugih internih akata Banke, ŠŠ metodologija rada Službe compliance, ŠŠ planirane aktivnosti, odnosno aktivnosti koje se definišu Godišnjim planom rada, ŠŠ načini i rokovi izrade izveštaja, ŠŠ načini provere usklađenosti, ŠŠ obuka zaposlenih Banke. Obaveza sastavljanja procedura Svi organizacioni delovi Banke obavezni su da propišu i redovno ažuriraju politike i procedure čije je postojanje i sadržaj definisan propisima i internim aktima Banke, kao i druge procedure koje su neophodne za tačno i efikasno izvršenje poslovnih zadataka zaposlenih a kojima se smanjuju ili potpuno eliminišu rizici koji proističu iz poslovanja Banke. Interne procedure Banke moraju biti usklađene sa zakonom, podzakonskim aktima i internim aktima, kao i sa pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Svaki interni akt Banke mora biti usaglašen sa svi relevantnim poslovnim funkcijama koje će ga primenjivati u svom radu. Krajne sugestije, nakon usaglašavanja između poslovnih funkcija daje Regulatory Compliance. Interna akta koja usvaja uprava Banke (Izvršni ili Upravni odbor) moraju proći zvaničnu proceduru usvajanja koju sprovodi Glavni Sekretar Banke. Interna akta koja samoinicijativno donosi Banka moraju biti doneta u skladu sa Glavnom (Master) procedurom Banke koju donosi i propisuje Direkcija organizacije. Sva navedena interna akta podnose Prilozi

245

se na saglasnost Službi compliance pre konačnog usvajanja od strane nadeležnog organa Banke. Metodologija rada Identifikacija područja najvišeg rizika vrši se u sklopu rizika koji se smatraju rizicima neusklađenosti poslovanja banke sa propisima, odnosno u sklopu rizika od sankcija regulatornog tela, rizika od finansijskih gubitaka i reputacionog rizika. Služba prati događaje koji mogu usloviti nastajanje navedenih rizika i daje preporuke za izbegavanje datih događaja odnosno preporuke za smanjenje mogućnosti nastanka datih događaja na najmanju moguću meru. Rizici usklađenosti identifikuju se kontrolom i pregledom internih akata Banke, kao i prethodnim procenama mogućnosti nastupanja rizika neusklađenosti usled izmena propisa ili načina rada Banke – uvođenje novih proizvoda i usluga, izmene postojećih proizvoda i usluga, primena novih načina sprovođenja poslovnih aktivnosti, uvođenje nove poslovne prakse. Regulatory compliance razmatra nove propise, izmene i dopune postojećih propisa, sagledava da li je potrebno da Banka donese nova interna akta ili izvrši izmene u postojećim interim aktima kako bi se uskladila sa novinama i izmenama. Kod izmena i dopuna propisa, Služba compliance upućuje preporuke funkcijama na koje se propisi odnose, o potrebnim izmenama internih akata Banke. Regulatory compliance periodično procenjuje važeća interna akta Banke, sagledavajući njihovu međusobnu saglasnost, adekvatnost i primenljivost usvojenih procedura, potrebu za dodatnim izmenama procedura, odnosno potrebu za novim (dopunskim) procedurama i radnim instrukcijama kojima bi se povećao kvalitet rada i dala jasnija uputstva zaposlenima o načinu postupanja u određenim poslovnim procesima ili posebnim (rizičnim) situacijama. Planirane aktivnosti Rad Službe Compliance bazira se na izveštaju o Godišnjem planu aktivnosti. Izveštajem o Godišnjem planu aktivnosti određuju se prioritetne aktivnosti procene rizika usklađenosti, gde je stalni prioritet usaglašavanje sa propisima Centralne banke koji se rangiraju po važnosti (uticaju koji mogu imati na poslovanje banke), kao i ostale aktivnosti koje na osnovu identifikovanih rizika predlaže Služba Compliance. Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkasnije do kraja januara na način i u rokovima definisanim u članu 5 i 6 Politike upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja banke sa propisima. Obavezna sadržina svakog Godišnjeg plana jeste identifikacija i procena glavnih rizika usklađenosti sa predlozima za upravljanje tim rizicima. Ostale aktivnosti baziraju se na procenama i predlozima Službe Compliance odnosno na ranije identifikovanim rizicima usklađenosti od strane Službe i drugih organizacionih delova Banke.

246

Upravljanje rizikom

Od članova Izvršnog odbora i lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima očekuje se da predlože mere, aktivnosti i područja za koja smatraju da moraju biti uključena u Godišnji plan. Godišnjim planom aktivnosti generalno se utvrđuju: ŠŠ oblasti poslovanja i procesi u Banci koji će biti predmet kontrola a kod kojih je identifikovan rizik, ŠŠ predlozi za upravljanje rizicima, ŠŠ okvirni rokovi za izvršenje planiranih aktivnosti. Plan može biti izmenjen u toku godine, nakon što promene odobri Izvršni odbor. Izveštavanje – načini i rokovi izrade izveštaja Pojedinačni izveštaji Nakon završenih kontrola i analiza odgovorno lice u Službi koje je izvršilo kontrolu sastavlja kratak zaključak o izvršenoj kontroli sa predlozima za poboljšanje i korekciju utvrđenih nepravilnosti. Izveštaj se šalje rukovodiocu sektora/službe ili vlasniku procesa koji je bio predmet analize, odnosno zaposlenom koji je uputio zahtev za mišljenjem i predlogom primene određenog propisa ili definicija u određenim internim aktima Banke. Rukovodioci sektora/službi ili vlasnici procesa obavezni su da potvrde prijem izveštaja i daju kratak odgovor o prihvatanju predloga kao i o rokovima za implementaciju datog predloga. U slučaju da se predmetnom analizom, odnosno kontrolom, utvrde značajna odstupanja ili značajno povećani rizici, izveštaj o kontroli se dostavlja i nadležnom članu Izvršnog odbora. Nadležni član Izvršnog odbora odgovoran je za procenu predloga za korekciju na osnovu koje upućuje odgovor o prihvatanju/ne prihvatanju predloga. U slučaju prihvatanja predloga, isti se smatra nalogom za korekciju na bazi kojeg rukovodioci organizacionog dela ili procesa zadužuju odgovorne zaposlene za implementaciju predloženog rešenja i daju vremenski rok za implementaciju koji je prethodno usaglašen sa Službom Compliance. U slučaju da su utvrđeni materijalno značajni propusti koji se odnose na usklađenost poslovanja Služba Compliance o ovakvim propustima odmah obaveštava Izvršni odbor, Odbor za praćenje poslovanja banke, a po potrebi i Upravni odbor. Obaveštenje iz prethodnog stava sadrži kratku i jasnu konstataciju o utvrđenom propustu, posledicama datog propusta i predlog mere za potrebnu ispravku. Godišnji izveštaj – follow up Godišnji izveštaj predstavlja sumarni pregled o izvršenim aktivnostima Službe Compliance za period obuhvaćen izveštajem o Godišnjem planu. Izveštaj sadrži: ŠŠ period na koji se izveštaj odnosi, ŠŠ uporedni prikaz identifikovane glavne rizike usklađenosti i predloga za upravljanje tim rizicima iz Izveštaja o godišnjem planu sa, pregledom preduzetih aktivnosti. ŠŠ datum izrade izveštaja i ime i prezime lica koje je izradilo izveštaj. Prilozi

247

U slučaju da Služba od zaposlenih ne dobija povratne informacije o korektivnim merama preduzetim po osnovu konstatovanih nepravilnosti i prihvaćenih predloga za korekciju, isto se navodi u Godišnjem izveštaju uz napomenu o nepostojanju povratnih informacija. Izveštaj se dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke najkasnije do kraja decembra. Poverljivost izveštaja i odnos sa eksternim kontrolnim organima Svi zaposleni banke, koji imaju uvid u i pristup izveštajima i u drugom obliku pisanim instrukcijama Službe Compliance, moraju poštovati princip poverljivosti informacija kada je u pitanju prezentiranje izveštaja i instrukcija, ili dela sadržaja izveštaja i instrukcija, licima i organima van Banke. Navedeni izveštaji i instrukcije smatraju se poslovnom tajnom Banke u skladu sa zakonom i drugim internim aktima Banke. Izveštaji i druge pisane instrukcije Službe Compliance mogu postati javni samo uz overeno odobrenje Izvršnog odbora Banke. U postupcima eksternih kontrola poslovanja Banke od strane regulatornih tela, primarnu odgovornost za saradnju kontrolnim organima imaju pravna i računovodstvena funkcija Banke. Služba Compliance nije nadležna niti ima ovlašćenje da istupa pred kontrolnim organima. Osim ako propisima nije drugačije definisano, izveštaji i rad Službe Compliance nisu predmet kontrole regulatornih tela koja kontrolišu poslovanje banaka. U suprotnom, uvid kontrolnih organa u rad i dokumentaciju Službe Compliance može da ograniči samo Upravni odbor, na predlog Izvršnog odbora Banke. Načini provere usklađenosti Sva usvojena interna akta Banke postavljaju se na intranet stranicu Banke. Regulatory Compliance ima uvid u sva interna akta Banke, mogućnost pristupa sadržini svih procedura, te time i mogućnost kontrole svih procedura. Svi zaposleni dužni su da prijave Službi Compliance svaku nejasnoću u internim aktima Banke ili sumnju da određena sadržina internih akta nije u saglasnosti sa propisima. Svim zaposlenima je ostavljena mogućnost da se uvek obrate Službi compliance ako smatraju da bi određen deo procesa definisan u procedurama mogao biti efikasniji i da zatraže mišljenje compliance na dat predlog za poboljšanje. Zaposleni Službe compliance imaju pristup publikaciji u kojoj se objavljuju propisi, kao i programskoj podršci za arhiviranje sadržine, izmena i dopuna svih propisa. Služba pravnih poslova dostavlja sve objave o donesenim novim i izmenjenim postojećim propisima svim organizacionim delovima Banke. Služba compliance i organizacioni delovi koji primenjuju određene propise uvek zajedno razmatraju efekat izmena propisa na poslovanje Banke i potrebne izmene koje je neophodno da Banka unese u svoja interna akta i način rada. Poseban postupak se odnosi na procenu i vrednovanje samih akata banke i propisanih procedura gde se sagledava: 248

Upravljanje rizikom

ŠŠ da li su doneta sva propisana akta i procedure, ŠŠ da li su akta i procedure potpuna, jasna i da li su u saglasnosti sa Zakonom, podzakonskim aktima, internim aktima Banke i međusobno. Takođe se sagledava da li interna akta sadrže propisani minimum odredbi i koliko su te odredbe u saglasnosti sa organizacionom strukturom i podelom poslova u Banci. Posmatra se i da li su na osnovu usvojenih politika doneti programi operativnih zadataka i aktivnosti: procedure, uputstva i druge vrste potrebnih instrukcija koje bliže definišu sam proces rada. Pored procene da li interna akta sadrže propisane načine poslovanja, propisane limite i druga zakonom i podzakonskim aktima data ograničenja, u sklopu usklađenost sa propisima prati se i da li su u svim aktima Banke definisane odgovornosti za: ŠŠ sprovođenje utvrđenih akata poslovne politike Banke; ŠŠ razvoj postupaka koji omogućavaju merenje i kontrolu rizika iz poslovanja Banke; ŠŠ uspostavljanje i stalno prilagođavanje organizacione strukture Banke; ŠŠ staranje o efikasnom obavljanju zadataka i vršenju ovlašćenja poverenih zaposlenima; ŠŠ utvrđivanje postupaka kontrole i praćenje njihove adekvatnosti i efikasnosti u otklanjanju uočenih nedostataka; ŠŠ sprovođenje izmena u aktima banke u skladu s mišljenjem eksternog revizora koje je prihvatio nadležni organ banke, kao i u skladu sa preporukama drugih kontrolnih institucija i strukovnih organizacija. Takođe se sagledava da li je aktima Banke utvrđena odgovornost nadležnih organa banke i lica s posebnim ovlaćenjima i odgovornostima u Banci za: ŠŠ dosledno poštovanje principa dobrog poznavanja svih klijenata; ŠŠ uspostavljanje visokih moralnih standarda u obavljanju svih poslova; ŠŠ potpuno uključivanje svih zaposlenih u sprovođenje postupaka kontrole usklađenosti poslovanja Banke sa propisima. Posebno se razmatra i organizaciona struktura Banke i to sa sledećih aspekata: ŠŠ da li banka ima obrazovane takve organizacione delove koji svojom veličinom, nadležnostima, organizacionom i kvalifikacionom strukturom odgovaraju obimu i vrsti poslova koje banka obavlja, ŠŠ da li su kroz organizacionu strukturu, sistematizaciju poslova, ili nekim drugim aktom banke, jasno definisani zadaci, ovlašćenja i odgovornosti organa, lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i drugih zaposlenih u banci; ŠŠ da li su jasno razdvojena ovlašćenja i odgovornosti zaposlenih na način da se obezbedi efikasna kontrola rizika; ŠŠ da li su organizacionom strukturom definisane vertikalne veze – veze odgovornosti, i horizontalne veze – veze koordinacije po aspektima poslovanja; ŠŠ da li organizacioni delovi i pojedinci poštuju ove veze organizacije. Posebni su postupci za ocenu i vrednovanje usklađenosti sa propisima kod sprečavanja pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. Procenjuje se da li je Banka svojim aktima utvrdila: Prilozi

249

ŠŠ razvoj i primenu postupaka kojima se obezbeđuje blagovremeno otkrivanje i sprečavanje pranja novca i otkrivanje i sprečavanje finansiranja terorizma; ŠŠ efikasan nadzor nad sprovođenjem postupaka za otkrivanje i sprečavanje pranja novca; ŠŠ utvrđivanje i izricanje disciplinskih i drugih sankcija licima odgovornim za sprovođenje postupaka za otkrivanje i sprečavanje pranja novca, u slučaju učinjenih propusta, ŠŠ pribavljanje tačnih i ažurnih informacija o svim klijentima banke; ŠŠ praćenje i prijavljivanje transakcija; ŠŠ prijavljivanje nadležnom organu sumnjivih transakcija i lica koja ih vrše, ŠŠ vođenje evidencije o transakcijama i, ŠŠ druge radnje definisane relevantnim propisima iz ove oblasti. Obuka zaposlenih u Banci Rukovodioci organizacionih delova su obavezni da upute nove zaposlene u njihove obaveze i postupanja u skladu sa Politikom i Programom kojim se sprovodi usklađenost poslovanja Banke sa propisima, što podrazumeva i obavezu zaposlenih da postupaju po svim internim aktima Banke i da se redovno informišu preko intraneta Banke o usvojenim novim procedurama izmenama i dopunama postojećih procedura. Služba Compliance sprovodi obuku zaposlenih u smislu stalne asistencije i savetovanja zaposlenih Banke u delu primene propisa, pravila i standarda, kao i stalnim informisanjem o novinama iz sfere propisa koje imaju uticaja na poslovanje Banke i mogu usloviti nastajanje rizika sankcije regulatornog tela, reputacionog ili rizika od finansijskih gubitaka. Asistencija menadžmentu zasniva se i na: ŠŠ stalnoj pomoći u obuci zaposlenih vezanu za rizike usklađenosti, ŠŠ pružanju informacija i davanju odgovora na pitanja zaposlenih iz oblasti rizika usklađenosti, ŠŠ razvijanju pisanih instrukcija za upravljanje rizicima usklađenosti u obliku Politike upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja Banke sa propisima, Programa usklađenosti i drugih pisanih instrukcija i procedura. ZAVRŠNE ODREDBE Stupanjem na snagu ovog Programa prestaje da važi Program praćenja usklađenosti poslovanja banke sa propisima broj 1436/2007-47/8 usvojen na 50 sednici Upravnog odobra održanoj 20.02.2007. godine. Program stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd 250

Upravljanje rizikom

Prilog br. 4: Primer kreditne politike banke KREDITNE POLITIKE Ove Politike stupaju na snagu po dobijanju saglasnosti Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd (OBB) i primenjuju se od 01.01.2008. I. SVRHA I CILJ Član 1. Kreditne politike Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB, Banka) predstavljaju osnovna pravila za utvrđivanje postupaka i načina odobravanja kredita kao i utvrđivanje procedura obezbeđenja naplate potraživanja Banke. Navedeni skup mera i pravila treba da smanji potencijalne rizike uz ostvarenje zadovoljavajuće profitabilnosti za Banku. Član 2. Svrha kreditnih politika je: ŠŠ Utvrđivanje zajedničkih osnovnih principa i pravila (procedura) u procesu odobravanja, monitoringa i naplate kredita i drugih plasmana, kao i efikasno upravljanje rizicima; ŠŠ utvrđivanje zajedničkih kriterijuma za ustanovljavanje kreditne sposobnosti klijenata; ŠŠ ustanovljavanje i razvoj zajedničke kreditne terminologije i zajedničkog sistema za celu Banku i sve njene sektore; ŠŠ utvrđivanje i održavanje definisanog nivoa koncentracije kredita shodno izloženosti sektora i industriji klijenata, kao i koncentraciji prvih 100 klijenata; ŠŠ preuzimanje zajedničkih principa, kao i instrumenata monitoringa i kontrole procesa odobravanja, korišćenja i naplate kredita; ŠŠ Započinjanje sastavljanja i razrađivanja dodatnih elemenata politika: pravila, procedura, priručnika i drugih propisa neophodnih za uspešno sprovođenje i kontrolu kreditnog poslovanja. Član 3. Pridržavanje osnovnih principa obezbeđuje: ŠŠ primenu metoda i poslovanja, ŠŠ sastavljanje kvalitetnijih dokumenata, ŠŠ kontrolu poslovanja, ŠŠ kontrolu kreditnog rizika, ŠŠ informacije o situaciji na tržištu i o rizicima. Prilozi

251

Član 4. Važan cilj kreditne politike, pored svega gore pomenutog, je da Banka bude veoma kvalitetan i konkurentan subjekat na tržištu Srbije, uključujući segment inostranih klijenata, ali ne zanemarujući kvalitet kreditnog portfolija i efikasnu kontrolu rizika. Preduslovi za ostvarenje takvih ciljeva su: ŠŠ motivisan napor i kompetentnost svih saradnika, ŠŠ uspešna koordinacija i komunikacija, ŠŠ aktivan i inovativan metod poslovne politike, ŠŠ osnovno poznavanje tržišta i kreditne kulture, ŠŠ stalno obrazovanje i sticanje novih znanja, u skladu sa zahtevima i mogućnostima klijenata; ŠŠ usklađena politika formiranja cena orijentisana ka tržištu, međutim, uz određeno razmatranje formiranja cena prilagođenog rizicima . Rezultat definisanih kreditnih politika treba da bude sve veći tržišni udeo i rastuća efikasnost Banke. II.DEFINICIJA OSNOVNIH TERMINA Član 5. Iz razloga lakšeg praćenja i razumevanja Kreditnih politika, neophodno je definisati i objasniti osnovnu terminologiju kreditnog poslovanja: ŠŠ Kreditna politika – grupa principa i osnovnih pravila za donošenje kreditnih odluka i sličnog, takođe i implementacija, kontrola i naplata kredita i drugih plasmana kao i kvalitetno upravljanje portfolijem; ŠŠ Kredit – sredstva koja Banka daje komitentu (klijentu), a on je u obavezi da otplati ugovoreni iznos u okviru utvrđenog roka dospeća i da otplati kamate i naknade. U širem smislu, kredit se odnosi na sve vrste plasmana Banke kao što su krediti, otkup hartija od vrednosti, eskont menice i čekova, otkup potraživanja, kreditne kartice i slično, kao i potencijalne obaveze kao što su avali, garancije, akreditivi, obveznice, učešća, akcije, limiti sredstava i slično (u daljem tekstu: krediti). ŠŠ Ocenjivanje – izražava verovatnoću neizmirenja obaveze od strane komitenta i koristi se za merenje i kategorizaciju stepena rizika neispunjenja obaveze. Postojeći kolateral nema uticaja na ocenjivanje klijenata. ŠŠ Kreditna sposobnost – sposobnost otplate kredita od strane klijenta po tarifi za kreditni ugovor u vezi sa iznosom i dospećem. Procena boniteta je osnova za odobravanje kredita kao obavezna procedura. ŠŠ Bonitet – podrazumeva dobre rezultate (korisnika kredita) iz prošlosti, postojanje poverenja, ugled i slično, kvalitet finansijskih izveštaja itd. ŠŠ Kreditni rizk – rizik od gubitka, rizik mogućeg neizmirenja obaveza klijenta prema Banci. Ocena kreditnog rizika i stalni monitoring tokom kreditnog odnosa 252

Upravljanje rizikom

je obaveza, pa stoga kreditni rizik treba ponovo da se odobrava, prati i njime se treba baviti. ŠŠ Kreditni portfolio – svi krediti odobreni pravnim licima ili stavnovništvu (preduzeća, zanatlije, banke, neprofitne organizacije, opštine, lica iz vlade, slobodne profesije itd.). III. PRINCIPI KREDITNOG PORTFOLIJA Član 6. Efikasna kontrola kreditnog rizika se stalno implementira putem optimizacije kreditnog portfolija i politike formiranja rezervi kapitala. Optimizacija kreditnog portfolija se sprovodi putem stalnog usklađivanja kreditne strukture shodno objavljenoj strategiji upravljanja rizicima po principu diversifikacije. Diversifikacije će se sprovoditi kao stalno nastojanje širenja broja bankarskih proizvoda, broja komitenata, broja industrija u kreditnom poslovanju kao i broja geografskih regiona. Kreditni portfolio Banke je utvrđen važećim zakonskim aktima i internim propisima Banke (Politika upravljanja aktivom i pasivom, Interni propisi ocenjivanja rizika i drugi interni propisi). Član 7. Osnovni principi kreditnog portfolija shodno Članu 6. su: ŠŠ diversifikacija kredita po industrijama; ŠŠ diversifikacija unutar industrije i regiona; ŠŠ diversifikacija po izloženosti (limit, pojedinačni i grupni); ŠŠ diversifikacija po dospeću; ŠŠ diversifikacija po proizvodima. IV. OPŠTI KREDITNI PRINCIPI Član 8. U procesu strukturiranja kreditnog poslovanja Banka će se pridržavati sledećih osnovnih principa: ŠŠ Svrha kredita mora biti poznata i mora imati smisla kao i opravdanost posla. ŠŠ Banka treba da stekne sveobuhvatno znanje i procenu boniteta i mogućnosti klijenta, kao i njegovog posla i tržišta. ŠŠ Banka očekuje da će se krediti otplaćivati u gotovini (primarni izvor otplate) ili sredstvima obezbeđenja (sekundarni izvor otplate) u roku. ŠŠ Banka treba da pronađe i obezbedi druge načine naplate (drugo rešenje – korišćenje postojećih kolaterala ili garancija) ako prvobitni dužnik ima određene poteškoće u otplati.

Prilozi

253

V. PRINCIPI ORGANIZACIJE KREDITNOG POSLOVANJA Član 9. Kreditno poslovanje se organizuje u četiri jedinice: ŠŠ Sektor poslovanja sa pravnim licima, ŠŠ Sektor poslovanja sa stanovništvom, ŠŠ Sredstva, ŠŠ Sektor upravljanja rizicima. Pomenuti osnovni segmenti organizacije dodatno se dele na manje organizacione jedinice unutar svakog sektora. Član 10. Osnovni principi: Stabilnost Ne odnosi se samo na osiguravanje glavnice i kamate već i na kreditne procedure (npr. proces odobravanja, sigurnost dokumenata, evidencija o dospeću, ali sve u smislu celokupnog posla). Brzina Mora da se radi na konkurentnosti u svakodnevnom poslovanju, čime se zahteva preduzimanje mera za problematične kredite i brzina u procesu kreditnog posla putem sprovođenja neophodnih koraka u redovnom dnevnom poslovanju Banke. Profitabilnost Zahtevi za stabilnošću sa poslovnog stanovišta ograničeni su profitabilnošću i nije dozvoljeno da organizacija poslovanja košta više od njene dobiti. Likvidnost Krediti treba da se otplaćuju u gotovini u okviru dogovorenog roka dospeća. Fleksibilnost Ciljevi moraju biti izvodljivi čak i u situaciji kada se pojave određene poteškoće. Organizacija mora biti u mogućnosti da se prilagodi potencijalnim promenama bez značajnih odstupanja od postavljenih ciljeva. Neophodnost Svaki postupak i aktivnost u našem poslovanju mora jednako da se radi shodno određenim propisima kako bi se obezbedila jednoobraznost urađenog posla. Smirenost Svaka poslovna faza treba da se radi transparentno i mora biti laka za proveru. Između svakih međusobno povezanih poslovnih segmenata procedura bi mogla da se uspori kako bi se pronašle moguće greške i kako bi se ispravile. Odgovornost Odgovornost u procesu odobravanja deli se na odgovornost za dostavljanje informacija i odgovornost za odobravanje kredita kao i za kvalitet obezbeđenih informacija. Takođe se definiše u drugim internim aktima Banke, dok se posebna pažnja usredsređuje na kvalitetne informacije. 254

Upravljanje rizikom

VI. OSNOVNI PRINCIPI PROCEDURE ODOBRAVANJA KREDITA Član 11. Opšti uslovi Osnovni principi odobravanja kredita su stabilnost otplate kredita i kvalitet (profitabilnost) kredita i drugih sredstava koji se dobija finansiranjem shodno sledećim principima: ŠŠ Finansiranje projekata koji su jedino dozvoljeni po Zakonu, ŠŠ Temeljno poznavanje klijenta i transakcije, ŠŠ Utvrđivanje svrhe kredita, očekivanja i moguće profitabilnosti, ŠŠ Poznavanje situacije na tržištu i procena perspektive klijenta, ŠŠ Analiza rizika/koristi od kredita, ŠŠ Efikasno upravljanje i kontrolisanje kredita i efikasna naplata, ŠŠ Stvaranje i vođenje kompletne dokumentacije odobravanja kredita. Član 12. Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portfolio i da bi se dobio minimalni rizik u kreditnom poslu, ustanovljavaju se mere bezbednosti preko: ŠŠ definisanja nivoa izloženosti i kreditnih limita; ŠŠ pretpostavke za ocenjivanje klijenta; ŠŠ definisanja kolaterala po vrsti i relevantnosti; ŠŠ definisanja i utvrđivanje ovlašćenja odobravanja; ŠŠ propisane kreditne dokumentacije i dosijea; ŠŠ utvrđivanje procedura i nosioca za izuzetke odobravanja iz definisane politike; ŠŠ definisanje politike formiranja cena. Član 13. 1. Kreditna izloženost i limiti Kreditna izloženost i kreditni limiti definisani su eksternim (zakonskim) propisima i internim propisima Banke. Izloženost prema jednom licu neće obuhvatati potraživanja obezbeđena novčanim depozitom, hartijama od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije ili neopozivom garancijom Republike Srbije ili nadležne državne institucije, ili drugi kolateral propisan odlukom Narodne banke Srbije, do iznosa takvog kolaterala (Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene, Službeni list RS). To se ne odnosi na nivo odobravanja ili ocenjivanje klijenata. Prilozi

255

a) Zakonska ograničenja Shodno Zakonu o bankama (Državni Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene, Službeni list RS) definisana su određena ograničenja, a Banka ih se pridržava u procesu odobravanja, kao što su (izloženost uključuje bilansne i vanbilansne kreditne rizike jednog klijenta ili grupe povezanih klijenata): ŠŠ Najveća dozvoljena izloženost Banke prema jednom licu (uključujući afilijacije) ne sme biti veća od 25% kapitala Banke; ŠŠ Velika izloženost – izloženost prema jednom licu koja je jednaka ili premašuje 10% kapitala Banke, zahteva saglasnost Upravnog odbora Banke; ŠŠ Suma svih velikih izloženosti ne premašuje 400% kapitala Banke; ŠŠ Izloženosti prema licima povezanim sa bankom zahtevaju saglasnost Upravnog odbora (definisanje lica u posebnom odnosu sa Bankom utvrđeno je Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Član 26 i 27, Odluka o bližim uslovima primene, Službeni list RS); ŠŠ Suma izloženosti prema licima povezanima sa Bankom ne sme premašivati 5% kapitala Banke; ŠŠ Ostala ograničenja koja proističu iz Zakona o bankama (adekvatnost kapitala itd.). b) Interna ograničenja Banke Interna ograničenja proističu iz Kreditnih politika i internih propisa Banke, kreditni rizik prema bankama ne podleže (izloženost uključuje bilansne i vanbilansne kreditne rizike): ŠŠ Ciljni segment kreditiranja klijenata u poslovima sa pravnim licima za Banku je segment malih i srednjih preduzeća. ŠŠ Ciljno učešće kredita pravnih lica naspram kredita stanovništva u kreditnom portfoliju Banke je 50%-50% pre kraja 2010. (30% stanovništvo naspram 70% pravna lica pre kraja 2007.). ŠŠ Prihvatljiva izloženost prema jednom klijentu/grupi povezanih klijenata u principu ne sme da premašuje 3,0 mil. EUR, a izuzetno 3,5 mil. EUR. ŠŠ Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloženosti ne sme da premašuje 10% ukupnog kreditnog portfolija Banke, imajući na umu maksimalnu dozvoljenu izloženost u Zakonu o bankama i Članu 13. stav 1 ovih Kreditnih politika; ŠŠ Izloženost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloženosti prema preduzećima ne sme da premašuje 25% portfolija pravnih lica. ŠŠ Ciljna izloženost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premašuje 50% (kraj 2006.) ukupnog portfolija, 35% (kraj 2007.) i 35% (kraj 2008.) portfolija pravnih lica. Izloženost prema bankama je isključena; ŠŠ Udeo ukupne izloženosti ukupne izloženosti hipotekarnih kredita u okviru ukupnih kredita stanovništvu ne sme da premašuje 40% kreditnog portfolija stanovništva.

256

Upravljanje rizikom

Zahtev account manager (ličnog bankara klijenta u sektoru za poslove sa pravnim licima/sektoru za poslove sa stanovništvom) i kreditno mišljenje Sektora za upravljanje rizicima moraju da navedu odstupanja od kreditne politike i da obezbede informacije o njihovom sadržaju ili pogoršanju za nosioca odlučivanja. Nosilac odlučivanja u slučaju odobravanja mora da se poziva na svoje razloge. Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da kontroliše izloženosti shodno Internim ograničenjima koje ustanovljava Banka, a, takođe, i u slučaju njihovog premašivanja Sektor upravljanja rizicima mora da obavesti Upravni odbor i Nadzorni odbor uz predlog mera i postupaka koji će se preduzeti kako bi se ponovo dobile izloženosti u okviru utvrđenih limita. 2. Ocenjivanje rizika klijenta Sistem ocenjivanja rizika definisan je određenom internom regulativom Banke, Internom regulativom o ocenjivanju rizika i rezervama. 3. Kolaterali Cilj Banke je da uzme kvalitetne kolaterale koji su utvrđeni u Katalogu kolaterala (po vrsti, likvidnosti, kvalitetu...). 4. Propisana dokumentacija i kreditni dosijei Radi unificiranosti procesa odobravanja i procesa u kreditnom poslovanju, kako bi se osigurao i održao kvalitet kreditnog poslovanja i celokupnog poslovanja Banke, uključujući kvalitet kontrole, neophodno je koristiti standardizovanu kreditnu dokumentaciju i dosijee. Standardna forma i sadržaj kreditne dokumentacije i dosijea utvrđeni su Odlukom o korišćenju kreditnih dosijea, a, takođe, i u Pravilniku za korišćenje kreditnih dosijea. 5. Politika formiranja cena Banka sastavlja politiku formiranja cena imajući na umu sledeće faktore: ŠŠ cenu refinansiranja, ŠŠ ocenjivanje rizika klijenta, ŠŠ rizik svakog plasmana, ŠŠ kvalitet i likvidnost kolaterala, ŠŠ nivo prihoda od kamata i naknada, ŠŠ kamatne stope konkurenata. Banka će stalno razvijati kreditnu ponudu u skladu sa sredstvima koje ima na raspolaganju, imajući na umu zahteve i interese tržišta, vodeći brigu o kreditnoj ponudi konkurenata. Cene će se formirati na način koji će obezbediti uspešne i profitabilne rezultate u odnosu na konkurenciju. Regulisanje tarifa za svaki poslovni segment (pravna lica, stanovništvo, sredstva) utvrđuje nivo kamatnih stopa i naknada, u skladu sa definisanim osnovama. Prilozi

257

Upravni odbor Banke može doneti odluku da se za određene klijente u Direkciji loših plasmana ne obračunavaju redovna i zatezna kamata. 6. Utvrđivanje procedura i nosilaca ovlašćenja za odobravanje izuzetaka iz definisane politike Upravni i Nadzorni odbor (u delu u kom je njihova odluka neophodna), preko odobravanja posebnih propisa koji definišu i regulišu poslovanje, ovlašćeni su da utvrde procedure i nosioce ovlašćenja za odobravanje izuzetaka od utvrđene politike. VII. PROCEDURA PROCESA ODOBRAVANJA KREDITA 1) Segmentacija klijenata i proizvoda banke Član 14. Banka odobrava kredite koji donose dobit. Kriterijumi procene strukture i kvaliteta klijenata kojima se daju krediti koji donose određeni prihod utvrđeni su u propisima NBS (Zakon o bankama), Internim propisima ocenjivanja rizika i predmetnoj Politici. Član 15. Segmentacija klijenata Krediti se odobravaju: 1. u poslovima sa pravnim licima: ŠŠ Mala i srednja preduzeća , ŠŠ Veliki i internacionalni klijenti, ŠŠ Veliki klijenti grupe, ŠŠ Javni sektor (vlada, opštine), ŠŠ Projektno finansiranje, ŠŠ Lizing (van Grupa banaka) i osiguravajuća društva. 2) u poslovima sa stanovništvom: ŠŠ Građani, ŠŠ Samozaposleni, ŠŠ Zanatlije, ŠŠ Mikro preduzeća. 3) Banke i druge finansijske organizacije Ciljni tržišni segmenti Banke su građani, mala i srednja preduzeća i zanatlije.

258

Upravljanje rizikom

Član 16. Osnovni kriterijum segmentacije klijenata: ŠŠ iznos prodaje (na pojedinačnoj ili konsolidovanoj osnovi); ŠŠ vrsta vlasništva (domaće, strano). Definicije različitih vrsta klijenata: Mala i srednja preduzeća – preduzeća prvenstveno u vlasništvu domaćih lica, sa godišnjom prodajom većom od 5,0 mil. dinara, ali manjom od 450,0 mil. dinara. Veliki klijenti – preduzeća u dominantnom vlasništvu domaćih lica, godišnja prodaja veća od 450,0 mil. dinara, ali manja od 2.500,0 mil. dinara. Internacionalni klijenti – preduzeća u vlasništvu stranaca (50% ili više), godišnja prodaja manja od 2.500,0 mil. dinara. Izuzetno, klijenti sa manjinskim udelom stranog vlasništva mogli bi se tretirati kao internacionalni klijenti. Veliki klijenti grupe – godišnja prodaja veća od 2.500,0 mil. dinara, irelevantna vlasnička struktura. Mikro preduzeća godišnja prodaja do 5,0 mil. dinara, ili novoosnovana preduzeća sa predviđenom budućom prodajom do 5,0 mil. dinara godišnje. Zanatlije – pravna lica registrovana kao zanati, takođe bi mogla da se rade u okviru malih i srednjih preduzeća ako je njihova neto prodaja (bez PDV-a) veća od 5,0 mil. dinara. Samozaposlena lica – građani registrovani kao samozaposleni (muzičari, umetnici i drugi u skladu sa Katalogom proizvoda u Stanovništvu). Građani – fizička lica, građani Srbije sa mestom boravka u Republici Srbiji. Član 17. Proizvodi koje Banka nudi klijentima definisani su u Katalogu proizvoda za klijente u Poslovanju sa pravnim licima i Stanovništvu, kao i u propisima Sektora sredstava i odlukama ALCO. 2) Procedure odobravanja i sprovođenje odluka Član 18. Procedure odoravanja definisane su u Ovlašćenjima za kreditno poslovanje sa pravnim licima i stanovništvom, kao i u Hodogramu kreditnog zahteva. Povlačenje kredita se vrši nakon potpisivanja odluke o odobravanju, ugovora, prikupljanja kolaterala i u saglasnosti sa svim uslovima koji proističu iz ove Odluke. Sadržaj ugovora i izmena postojećih ugovora, kao i povlačenje kredita u skladu sa onim što je gore navedeno, u nadležnosti je account managera/savetnika.

Prilozi

259

3) Otplata i naplata kredita Član 19. Procedure naplate utvrđene su internim propisima Banke – Procedure naplate za određene poslovne segmente. Kod masovnih vrsta proizvoda, procedure naplate utvrđene su posebnim internim propisima Banke (procedure naplate za overdraft, kredite za obrtna sredstva i slično). 4) Kontrola kreditnog rizika Član 20. Kontrola kreditnog rizika je jedan od osnovnih zadataka Sektora Upravljanja rizicima i Uprave. Jedan od članova Uprave – koji nema odgovornost za tržište – odgovoran je za kontrolu i monitoring celokupnog spektra rizika Banke. Upravljanje rizikom je u obavezi da sastavi kontrolu za sve delove procesa odobravanja kredita i monitoringa kreditnog portfolija. Član 21. Nivoi kontrole koja treba da se razvije su: ŠŠ proceduralna kontrola u obradi kredita (rizici poslovanja), ŠŠ kontrola kredita od strane Sektora upravljanja rizicima, čiji je zadatak preispitivanje kredita i kontrola portfolija, revidiranje adekvatnih rezervi za kredite odnosno gubitke, po svakom klijentu i po celokupnom portfoliju (kreditni rizik); ŠŠ kontrola putem integralnog informacionog sistema, ŠŠ kontrola putem interne revizije i nadzora u Sektoru upravljanja rizicima (nadzor i izveštavanje), ŠŠ eksterna revizija (Narodna banka Srbije, revizori, akcionari). Član 22. Kontrolisanje poslovnog kreditnog rizika: Proceduralno: ŠŠ svakodnevno poklapanje devizne pozicije, ŠŠ sposobnost objašnjavanja prihoda i rashoda, ŠŠ često sastavljanje bilansa stanja (bilans stanja, kvartalna statistika i drugi periodični izveštaji ako je neophodno) , ŠŠ striktna kontrola novih proizvoda, ŠŠ striktna kontrola nestandardnih (složenih) transakcija, ŠŠ periodična kontrola korišćenih proizvoda (odobreni krediti i ostalo), ŠŠ kontrola IT sistema (hardver i softver). 260

Upravljanje rizikom

VIII) ZAVRŠNE ODREDBE Član 23. Sektor upravljanja rizicima odgovoran je i ovlašćen da kreira i sprovodi uputstva za rad radi preciznog utvrđivanja određenih procesa i aktivnosti upravljanja rizikom. Najmanje jednom godišnje Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da vrši analizu efekata kreditnih politika za prethodni period i, ako je neophodno, da usklađuje kreditne politike za naredni period. Upravljanje rizicima je u obavezi da podnosi kvartalni izveštaj Upravi. Taj izveštaj o rizicima se odnosi na politike rizika, odstupanja i daje određene predloge.

Prilozi

261

Prilog br. 5. Primer hodograma kreditnog zahteva za pravna lica HODOGRAM KREDITNOG ZAHTEVA PRAVNA LICA Ovim dokumentom utvrđuje se procedura toka kretanja dokumentacije (kreditnog zahteva - KZ) odnosno odvijanje procesa odlučivanja u kreditnom poslu. Kretanje dokumentacije u kreditnom poslu: 1. Svaki kreditni zahtev mora imati jedinstveni broj. Broj kreditnog zahteva dodeljuje se centralizovano na nivou Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica (u daljem tekstu DURP) prema «Uputstvu za dodeljivanje službenog Broja kreditnog zahteva». 2. Samostalni stručni saradnik iz prodaje prosleđuje popunjen kreditni zahtev s pripadajućom dokumentacijom u Direkciju upravljanja rizicima pravnih lica. Tako upućeni kreditni zahtev mora biti potpisan od strane Stručnog saradnika u prodaji i direktora Profitnog centra / Komercijalnog centra, ili druge ovlašćene osobe iz Sektora poslova sa pravnim licima. Sekretarica u DURP evidentira ulaz-izlaz kreditnog zahteva i vodi zapisnik o svim pristiglim kreditnim zahtevima prema priloženom modelu. Pre prijema kompletne dokumentacije u DURP, kreditni zahtev neće biti primljen na razmatranje. Dokumentacija koju Samostalni stručni saradnik iz prodaje šalje u Sektor upravljanja rizicima prilikom procedure odobravanja: ZA PREDUZETNIKE ŠŠ sekretarici DURP: ƒƒ popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒƒ stranicu sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica , ŠŠ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): ƒƒ izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti (procena putem emaila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), ƒƒ bilans uspeha - minimum za prethodna dva obračunska perioda (poželjno za prethodna tri obračunska perioda), ƒƒ poreska prijava - minimum za prethodna dva obračunska perioda (poželjno za prethodna tri obračunska perioda), ƒƒ kratak poslovni plan (putem e-maila ili faksa), ƒƒ ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili ovlašćenog lica u odlučivanju. 262

Upravljanje rizikom

ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA ŠŠ sekretarici DURP: ƒƒ popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒƒ stranicu sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica, ŠŠ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): ƒƒ SANI analizu (finansijska analiza dužnika) . Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su dostaviti finansijske izveštaje klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od najviše dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom stručnom saradniku u prodaji. Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja finansijske izveštaje klijenta, i to: ŠŠ zvanične finansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog roka za predaju finansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju postojanja revizije finansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu analize), ŠŠ po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne finansijske izveštaje najkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine, ŠŠ po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične finansijske izveštaje. ŠŠ dopunu uz finansijske izveštaje za obračunske periode nakon poslednjeg zvaničnog završnog računa, ŠŠ poslovni plan / investicioni elaborat (putem e-maila ili faksa), ŠŠ izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti (procena putem emaila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), ŠŠ ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili ovlašćenog lica u odlučivanju. ZA VELIKA PREDUZEĆA ŠŠ sekretarici DURP: ƒƒ popunjenu kreditnu aplikaciju (e-mailom), ƒƒ stranica sa potpisima predlagača i ovlašćenog lica, ŠŠ nadležnom risk manageru (o čemu je Samostalni stručni saradnik u prodaji obavešten putem e-maila od strane risk managera): ƒƒ SANI analizu (finansijska analiza dužnika) . Samostalni stručni saradnici u prodaji dužni su da dostave finansijske izveštaje klijenta za najmanje dva poslednja obračunska perioda u Sektor upravljanja rizicima (Odeljenje SANI analize putem faksa ili e-maila) gde se u roku od najviše dva radna dana izrađuje analiza te se ista šalje (e-mailom) Samostalnom stručnom saradniku u prodaji. Prilozi

263

Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je da redovno prikuplja finansijske izveštaje klijenta, i to: ŠŠ zvanične finansijske izveštaje najkasnije 15 dana od zakonski predviđenog roka za predaju finansijskih izveštaja ili obavljene revizije (u slučaju postojanja revizije finansijskih izveštaja ista je jedino merodavna za izradu analize) , ŠŠ po potrebi Sektora upravljanja rizicima probne finansijske izveštaje najkasnije 30 dana od isteka poslednje poslovne godine, ŠŠ po potrebi Sektora upravljanja rizicima i periodične finansijske izveštaje, ŠŠ poslovni plan / investicioni elaborat (putem e-maila ili faksa), ŠŠ revizorski izveštaj za najmanje dva poslednja obračunska perioda, ŠŠ izveštaj o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti (procena putem emaila ili faksa; uz pripadajući ZK izvod), ŠŠ ostala dokumentacija prema potrebama nadležnog risk managera i/ili ovlašćenog lica u odlučivanju. Zahtevi koji se odobravaju na nivou odlučivanja Profitni centar / Komercijalni centar ne šalju se na odlučivanje Sektoru upravljanja rizicima. Pre donošenja odluke na nivou Profitni centar / Komercijalni centar, Samostalni stručni saradnik u prodaji dužan je zatražiti potvrdu rejtinga za preduzeća u pisanoj formi (e-mail) od DURP, ukoliko se radi o novom klijentu ili klijentu čiji trenutni rejting nije u skladu s Internom regulativom o ocenjivanju rizika i rezervama. U skladu sa rejtingom koji odredi Risk manager, Samostalni stručni saradnik u prodaji upućuje kreditni zahtev na nadležni nivo odlučivanja. 3. Kreditni zahtev se dodeljuje Risk manageru koji analizira isti po materijalnoj i formalnoj osnovi. U procesu ocene kreditnog zahteva Risk manager može koristiti informacije iz ostalih Sektora u Banci kao i informacije iz eksternih izvora. Risk manager daje svoje mišljenje u roku od dva radna dana, ukoliko nema potrebe za dodatnim informacijama i pojašnjenjima. Risk manager može insistirati na dodatnim pojašnjenjima ukoliko to smatra potrebnim za donošenje odluke. U tom slučaju kreditni zahtev se vraća Samostalnom stručnom saradniku u prodaji, koji je dužan isti doraditi i ponovno poslati u DURP. Risk manager nakon kompletne analize daje svoje mišljenje u kratkom obliku (Votum), osim u slučaju donošenja odluke o zahtevu klijenta koji se tiču: a) plasmana sa potpunim gotovinskim pokrićem; b) kratkoročnih činidbenih garancija u iznosu do 10.000 EUR i c) plasmana 100% obezbeđenih garancijom prvoklasne Banke, kada se pozitivno mišljenje u vezi sa predmetnim zahtevom izražava potpisom nadležnog nivoa odločivanja na strani 3 Kreditnog zahteva. Kompletno primljenu dokumentaciju, zajedno sa potpisanim Votumom, Risk manager prosleđuje sekretarici DURP. Direktor DURP potpisuje odobrenje za nivo CC3. 264

Upravljanje rizikom



Direktor Sektora upravljanja rizicima potpisuje odobrenje za nivo CC4 i zahteve koji se prosleđuju na nivo CC5, Upravni odbor ili Nadzorni odbor. Sve kreditne zahteve koji su veći od 0,5 mil EUR (ili ekvivalenta) mora da potpiše i Direktor Sektora sredstava. 4. Sekretarica DURP tako dobijeni zahtev zajedno sa Votumom prosleđuje na potpis nadležnim osobama u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostima za donošenje odluka u poslovanju sa pravnim licima i sredstvima». Odobrenje se potvrđuje potpisom nosioca odluke na stranici za potpise kreditnog zahteva. Kod odbijanja kreditnog zahteva nosilac odluke svoje mišljenje izražava svojim potpisom i naznakom „NE ODOBRAVAM“. Ako su u votumu od strane Risk managera dodati posebni uslovi ili posebne klauzule, isti će biti i deo odluke, osim u slučaju kada nadležni nivo odlučivanja opovrgne navedene uslove u pismenom obliku. U slučaju negativnog Votuma, ali pozitivne odluke nadležnog nivoa odlučivanja, posebni uslovi ili posebne klauzule iz Votuma biće sastavni deo odluke, osim u slučaju kada nadležni nivo odlučivanja opovrgne navedene uslove u pismenom obliku. Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, isti zahtev bez uzimanja novog broja odluke može biti prosleđen na sledeći viši nivo odlučivanja za donošenje konačne odluke. Ako nosioci odluke ni na tom nivou odlučivanja ne mogu doneti jednoglasnu odluku, zahtev se smatra odbijenim. Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, isti zahtev ne sme biti odobren na nižem nivou odlučivanja s redukovanim iznosom i/ ili izmenjenim uslovima (u tom slučaju nije potrebno uzeti novi broj odluke). Ako se u poređenju sa prvobitnim zahtevom pojave nove činjenice, zahtev može ponovo biti predložen prvobitnom nivou odlučivanja (tada je potrebno za ponovljeni zahtev uzeti novi broj odluke). 5. Odluka je doneta kada su je potpisali svi nosioci odluka unutar nivoa odlučivanja na kojem se donosi odluka, u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima». Potpisnici odluka moraju posebnom odlukom biti imenovani kao nosioci ili njihovi zamenici. Datum donošenja odluke je datum zadnjeg potpisa. Odluka važi 60 dana od dana donošenja. Međutim, ako je u zahtevu definisan duži rok važenja odluke, isti se odobrava u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima». Nakon isteka roka od 60 dana, zahtev mora biti ponovo upućen na odlučivanje prvobitnom nivou odlučivanja.

Prilozi

265

6. Nakon završenog procesa odlučivanja (potpisivanja od strane nadležnog nivoa), sekretarica DURP prosleđuje odluku određenom Profitnom centru / Komercijalnom centru (putem faksa). Zadatak Samostalnog stručnog saradnika u prodaji je da obavesti klijenta o odluci u pismenoj formi. U slučaju odbijanja, obaveštenje se šalje u pismenoj formi bez spominjanja ocene rizika i nadležnog nivoa odlučivanja. Prva stranica kreditnog zahteva (sa pečatom ORIGINAL), stranica sa potpisom (Odluka) i VOTUM šalje se iz DURP Samostalnom stručnom saradniku u prodaji koji je dužan istu priložiti u kreditni dosije i čuvati je. 7. Godišnje reodobrenje Godišnje reodobrenje mora se vršiti za sve klijente najmanje jednom godišnje u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, i to u formi kreditnog zahteva. Ponovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta, koja uključuje tekući status ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih limita, uslova otplate i odredbi ugovora. 8. Odstupanja od kataloga proizvoda Ukoliko je reč o odstupanju od kataloga proizvoda u okviru Sektora poslova sa pravnim licima, a u skladu sa «Pravilnikom o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima», nivo odlučivanja za kreditni zahtev je Profitni centar / Komercijalni centar, a saglasnost na odstupanje od kataloga daje Direktor Komercijalnog centra. 9. Izveštavanje Kreditni zahtevi koji se odobre na nivou odlučivanja CC5 moraju se mesečno dostavljati HA764 / OBA u skraćenoj verziji. Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljati Sektoru upravljanja rizicima (Direkcija nadzora i izveštavanja i Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica) jednom nedeljno za prethodnu nedelju (dostavljanje svakog ponedeljka do kraja dana). Dokumenti koji dodatno dopunjuju predmetnu proceduru su: ƒƒ Pravilnik o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima, ƒƒ Uputstvo o popunjavanju kreditnog zahteva, ƒƒ Katalog kolaterala, ƒƒ Interna pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi, ƒƒ Kreditne politike.

266

Upravljanje rizikom

Prilog br. 6. Primer pravilnika o nadležnostima za donošenje odluka ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD UPRAVNI ODBOR Br. 1430/2008-80/2 Datum: 01.12.2007. godine Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Upravni odbor na svojoj 85. redovnoj sednici održanoj dana 01.12.2007. donosi

PRAVILNIK O NADLEŽNOSTIMA ZA DONOŠENJE ODLUKA U POSLOVIMA SA PRAVNIM LICIMA I SREDSTVIMA

SADRŽAJ 1) Nadležnosti donošenja odluka 2) Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja 3) Godišnje ponovno odobravanje 4) Limiti 4.1) Limiti OBB 4.2) Limiti Orange Grupe 4.3) Sindicirani posao 5) Ostali propisi 5.1) Nadležnosti za izmenjene uslove 5.2) Izveštavanje Prilozi

267

1) Nadležnosti donošenja odluka Nadležnosti (nivoi) donošenja odluka Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB) prikazani su u tabelama „Ovlašćenja odobravanja u okviru nivoa odlučivanja” (tačka 2). Da bi se definisao odgovarajući nivo odlučivanja, moraju se uzeti u obzir sledeće stavke: ŠŠ ocena klijenta (po Internim propisima ocenjivanja rizika klijenata OBB), ŠŠ kolateral tj. nepokriveni deo (po Katalogu kolaterala), i ŠŠ limit klijenta. Definisanje odgovarajućeg nivoa odlučivanja u slučaju grupe povezanih lica zasnovano je na klasifikaciji ocenjivana po osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja grupe ili se, ukoliko to nije moguće, primenjuje sledeće: ŠŠ ako kreditni rizik zavisi od jednog preduzeća unutar grupe, i nosilac rizika obezbeđuje garanciju za celokupan limit, rejting nosioca rizika određuje odgovarajući nivo odlučivanja (PD transfer na nosioca rizika u grupi); ŠŠ uzima se u obzir ocena pojedinačnog klijenta radi definisanja odgovarajućeg nivoa odlučivanja; ŠŠ ukoliko je predmet kreditiranja bolje preduzeće (višeg rejtinga) u okviru grupe, nivo odlučivanja se određuje na osnovu rejtinga najlošijeg preduzeća, pri čemu izloženost tog preduzeća mora činiti najmanje 10% ukupne izloženosti grupe.

268

Upravljanje rizikom

NIVOI ODLUČIVANJA 000 EUR NIVOI ODLUČIVANJA

1/ Odobravanje kredita a/ novi zahtevi, godišnja ponovna odobravanja, produžavanja, povećanje limita i premašivanje limita

b/ Odobravanje kredita sa gotovinskim kolateralom/garancijama ili hartijama od vrednosti koje emituje Republika Srbija (min. 100%) c/ Odobravanje sredstava u okviru odobrenih limita shodno nadležnostima odlučivanja d/ otpisi e) jednokratna produženja do 3 meseca podležu nepromenjenoj oceni klijenta 2/ Nivo odlučivanja za izmenu a/ odobrenja koja premašuju ukupni limit za maks. 10 % b) oslobađanje ili promena kolaterala

OBB (NBS) Rejting

Kreditni odbor 5 (CC5)

Kreditni odbor 4 (CC4)

Kreditni odbor 3 (CC3)

Kreditni odbor 2 (CC2)

Kreditni odbor 1 (CC1)

1-3 (A)

4.500/1.500

2.500/800

1.000/350

300/100

50/15

4-5 (A)

4.000/1.300

2.000/650

750/250

200/60

50/15

6(A)

2.500/800

1.250/400

500/160

100/30

30/10

7(A)

1.000/350

500/150

250/80

50/15

---

8(B) R1-R5 (V,G,D)

500/170

250/90

130/40

---

---

400/100

200**/70

100*/30

---

---

*/ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za upravljanje rizicima

U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou Kreditnog odbora 5 povećava za 33%

Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager) Nivo CC 5 do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve) Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli 1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa produženjem. Povećati do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je u više tranši do maks. 10%. Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili uvećanom pokriću kolaterala

Objašnjenje iznosa limita: ŠŠ levi iznos ‘/’ definiše ukupni bruto limit klijenta / grupe povezanih komitenata za Orange Grupu, bez umanjenja po osnovu gotovinskog kolaterala ili državnih obveznica / - garancija, bez saldiranja pozicija (netinga). ŠŠ desni iznos ‘/’ definiše maksimalni blanko deo koji se računa shodno ,,Katalogu kolaterala OBB”. Prilozi

269

2. Ovlašćenja odobravanja u okviru nivoa odlučivanja Ovlašćenja odlučivanja u okviru Nivoa odlučivanja definisani u sledećoj tabeli: NIVO ODLUČIVANJA

OVLAŠĆENJE ZA ODOBRAVANJE

Kreditni odbor 5

Članovi Izvršnog odbora OBB (min. dva Člana i to Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje i Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike). U slučaju da je odsutan Član Izvršnog odbora zadužen za Rizike ili Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje, odluku mogu doneti preostali Članovi Izvršnog odbora (min dva Člana), ali samo u slučaju pozitivnog votuma i pozitivne preporuke Direktora CRM/RM.

Kreditni odbor 4**

Član Izvršnog odbora zadužen za poslovno područje + Direktor Sektora upravljanja rizicima

Kreditni odbor 3*

Direktor Sektora poslova sa pravnim licima + Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica

Kreditni odbor 2

Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima + Viši stručni saradnik u Direkciji upravljanja rizicima pravnih lica

Kreditni odbor 1

Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru za poslova sa pravnim licima (samo nosilac CC2 nivoa odlučivanja) + Stručni saradnik (Account Manager)

Loši plasmani

*/Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za upravljanje rizicima

Svi nosioci odlučivanja moraju da se imenuju putem posebne odluke. Osnovni principi u procesu odobravanja: ŠŠ Svaka odluka mora da sledi princip četvoro očiju, što znači da bilo koju odluku moraju da potpišu dva nadležna lica koja donose odluku (nosioci ovlašćenja za odobravanje). Ukoliko nosioci odlučivanja ne mogu da dođu do jednoglasne odluke, zahtev se mora prebaciti na sledeći viši nivo odlučivanja radi donošenja konačne odluke. Nije moguće nikakvo dalje prebacivanje sa ove tačke. ŠŠ Ukoliko lice koje donosi odluku ili njegov zamenik nije prisutan ili ukoliko je odgovarajući nivo odlučivanja sporan, odluku mora doneti sledeći viši nivo odlučivanja. ŠŠ Na nivou odlučivanja CC5, CC4, CC3, CC2, CC1 – ovlašćeni nosioci odlučivanja (tačka 2) imaju prava da imenuju zamenike koji mogu delovati u njihovo ime i u skladu sa nadležnostima u klauzuli 1a. Pismeno ovlašćenje mora da se aranžira sa odgovornim zamenikom generalnog direktora i direktorom za Upravljanje kreditnim rizicima u poslovima sa pravnim licima. Ovlašćenje mora uključiti nivo nadležnosti,koji ne može premašivati 70% nadležnosti nosioca odlučivanja. 270

Upravljanje rizikom

ŠŠ Svi nosioci odlučivanja sa višeg nivoa imaju automatsko pravo potpisa za sve niže nivoe odlučivanja u domenu svojih poslovnih odgovornosti bez obzira na nivo odlučivanja supotpisnika. ŠŠ Nadležnosti na nivou CC1 i CC2 odobrava direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica i direktor Sektora za poslove sa pravnim licima/odgovoran zamenik generalnog direktora i ne predviđa se da se isključivo daje odobrenje u punom iznosu. ŠŠ Ako je zahtev na jednom određenom nivou odlučivanja odbijen, isti zahtev ne sme biti odobren na nižem nivou odlučivanja s redukovanim iznosom i/ ili izmenjenim uslovima. Ukoliko se u poređenju sa prvobitnim zahtevom pojave nove činjenice, zahtev može ponovo biti predložen prvobitnom nivou odlučivanja. ŠŠ Sve kreditne zahteve koji su veći od 2,0 mil. EUR (ili ekvivalenta) mora da potpiše i direktor Sektora sredstava što se tiče kamatne stope i rizika likvidnosti. ŠŠ Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica analizira kreditni zahtev i daje svoje mišljenje u formi kratkog votuma. U procesu kreditne evaluacije nadležni za poslove upravljanja rizicima (Risk Manager - RM) može da koristi informacije iz drugih Sektora u Banci kao i informacije iz eksternih izvora. RM može insistirati na dodatnim pojašnjenima ukoliko to smatra potrebnim za donošenje odluke. Direktor Direkcije upravljanja kreditnim rizicima proverava votum i daje preporuku, koju prosleđuje ovlašćenom nivou odlučivanja. ŠŠ Sektoru upravljanja rizicima moraju se dostaviti sve zahtevane informacije, neophodne u procesu donošenja odluke. Napomena: procedure i proces odobrenja kredita detaljno su objašnjeni u „Uputstvu za odobravanje kredita“ za šta je odgovoran Sektor upravljanja rizicima i u Uputstvu za odobravanje kredita: Minimalni standardi kredita. U slučaju premašivanja nivoa odlučivanja CC5, organ za odobravanje je Upravni odbor OBB. Što znači da se kreditni zahtev šalje na potpisivanje odgovarajućem nadležnom nivou OBA (Orange bank Amsterdam) i to Direktoru CRMc ili Direktoru Sektora za upravljanje rizicima OBA. Nakon potpisivanja od strane nadležnih nivoa OBB, Kreditni zahtev se šalje RM-u iz Međunarodnog CCO Orange bank Amsterdam koji potpisuje zahtev svojim votumom pre njegovog predlaganja Upravnom odboru. Princip Ovlašćenja za odobravanje se u OBB primenjuje po regionu, vrsti klijenata i vrsti posla. Pojedinačni organi odobravanja imaju ovlašćenje da odobravaju kredite samo u okviru svog određenog nivoa odlučivanja ili regiona. Limiti za banke: Nivoi odlučivanja CC5 i CC4 treba da se potvrde i ponovo odobravaju na godišnjem nivou. Odobravanje limita za banke zahteva prethodnu alokaciju limita od strane Orange bank Amsterdam, Dir. 765/Finanical Institutions ili 371/Risk Management Financial Markets. Prilozi

271

Limite za zemlje odobrava Upravni odbor i treba da se potvrde i ponovo odobravaju na godišnjem nivou. Odobravanje limita za suverene zemlje zahteva prethodnu alokaciju limita od strane Orange bank Amsterdam, Dir 764/Credit Risk Management International. Pored toga, regulative koje su navedene u Osnovnim pravilima i Opštim smernicama/ Radnim uputstvima koja će se zaključiti između Oranž banke a.d. Beograd i Orange bank Amsterdam, odnosiće se na segmente klijenata koji su banke, finansijske institucije koje su deo bankarskih grupa, suverene zemlje. Odobrenje u okviru limita za banke i zemlje Limiti za banke: Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće). Shodno utvrđenom limitu, Direktor Sektora sredstava/Direktor Sektora poslova sa pravnim licima mogu da odobre sredstva u okviru limita (plasman i dospeće). Nivo CC5 (Uprava) je ovlašćen da poveća limit do 10% tokom perioda od 2 meseca ako nije iskorišćen limit klijenta na nivou OB Grupe. 3. Godišnje ponovno odobravanje Godišnje ponovno odobravanje mora se vršiti za sve klijente čija je izloženost viša od EUR 30 hiljada najmanje jednom godišnje. Ponovno odobravanje mora da se prikaže u formi kreditnog zahteva i mora jasno da se naznači. Ponovno odobravanje podrazumeva analizu rizika klijenta koja uključuje tekući status ocene, sposobnost otplate, procenu kolaterala i pridržavanje odobrenih limita, uslova, otplate i odredbi ugovora. Nivo odlučivanja je po klauzuli 1a. 4. Limiti 4.1. Limiti OBB Propisi koji se tiču procesa odobravanja plasmana sa visokim nivoom izloženosti prema klijentima i prema licima u posebnom odnosu sa Bankom (shodno Zakonu o bankama) definisani su u dokumentu ,,Kreditne politike”. 4.2. Limiti Orange Grupe U slučaju da klijent OBB ima izloženost prema OB Grupi (posebno klijenti holandskog odeljenja), zahteva se mišljenje određenog AM kod drugog člana OB Grupe. Ako postoji Ukupan globalni limit ili Limit Velikog klijenta Grupe (GLC), mora se zadovoljiti raspodeljen deo za OBB. Raspodelu vrši Matični Account Manager (Parent Account manager (PAM)). Takvi limiti se rade za klijente/grupe povezanih klijenata, koji su izloženi više od 1 članu OB Grupe. 4.3. Sindiciran posao Transakcije sa učešćem u riziku drugih banaka moraju imati adekvatna odobrenja svih učesnika pre odobrenja. OBB deluje sa sopstvenim ovlašćenjem i odgovornošću. Između partnera se potpisuje ugovor o učešću. 272

Upravljanje rizikom

5. Ostali propisi 5.1. Nadležnosti za izmenjene uslove Okolnost

Uslovi

Nadležnosti (do nivoa CC5)

Izmena korišćenja sredstava

Bilo koja izmena

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Kamatne stope i uslovi/marža

Bilo koja izmena

ako izmena nije u skladu sa važećom tarifom, odluka se mora potpisati u skladu sa smernicama u uputstvu o tarifi

Ugovoreni plan otplate

Bilo koja izmena

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Odobrenje da se načini zaduženje kod drugih finansijskih institucija / odluka da se načine druge obaveze

Ne podleže nikakvim negativnim efektima na sposobnost servisiranja

Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli 1a/

Sve ostale izmene

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Ne podleže nikakvim negativnim efektima na sposobnost servisiranja

Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli1a/

Sve ostale izmene

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Ugovorne izmene: smanjenje akcijskog kapitala, otkup sopstvenih akcija, ulaganja, opterećenje preko zaloge sredstava, prodaja i uzimanje u najam od strane prodavca, spajanja i akvizicije, prodaja sredstava i korišćenje prohoda od prodaje, otplata i otkup obaveza itd. Finansijske odredbe koje se odnose na kapital, kamatno pokriće, pokriće kolaterala, ograničenje ulaganja, strukturu kapitala, koeficijent neto duga/neto tokova gotovine, koeficijent pokrića servisiranja duga itd. Izmene u vlasničkoj strukturi i/ili kontroli institucija

Moratorijum i/ili restrukturiranje obaveza u slučaju nesolventnosti ili van slučaja nesolventnosti

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/

Ne podleže nikakvim negativnim efektima na sposobnost servisiranja

Jedan nivo odlučivanja niže nego po klauzuli1a/

Sve ostale izmene

Nivo odlučivanja shodno klauzuli 1a/ U saradnji sa direkcijom loših plasmana i nivou odlučivanja shodno 1a/

5.2. Izveštavanje O svim izuzecima od Minimalnih standarda kredita na nivou odlučivanja CC5 treba jednom mesečno podneti izveštaj kao što je opisano u Uputstvu za odobravanje kredita: Minimalni standardi kredita. Izveštaji o odlukama za nivo CC1 moraju se dostavljati Sektoru upravljanja rizicima (Direkcija nadzora i izveštavanja) jednom nedeljno za prethodnu nedelju. Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd Prilozi

273

Prilog br.7 Uputstvo za izradu kreditne aplikacije KREDITNI ZAHTEV ZA _______________________________________________  KREDITNI ODBOR  UPRAVNI ODBOR  NADZORNI ODBOR Br. zahteva: broj zahteva

Datum: datum aplikacije

Account Manager: _____________

br. telefona: __________

KRAJNI ROK: DA/NE

Direkcija:Profitni centar _________ Risk Manager:

br. telefona: Tekuća Prošla godina

Korisnik kredita:

A. tražilac kredita

Ocena OBB/NBS:

rejting

rejting

Povezano lice / jemac

B. povezano lice/jemac

Ocena Grupe:

rejting

rejting

Napomena: Ocena grupe se unosi jedino ukoliko reč o povezanim licima. Ocena grupe se određuje na osnovu konsolidovanog finansijskog izveštaja povezanih pravnih lica (ukoliko njime raspolažemo); u suprotnom rating Grupe se određuje na osnovu ratinga dominantnog preduzeća u okviru Grupe. Ukoliko jemac nije povezano pravno lice unosi se rating po Orange i kriterijumima OBB. Zahtev:

INICIJALNO ODOBRENJE / GODIŠNJE PREISPITIVANJE / POVEĆANJE KREDITNOG LIMITA - Iznos EUR, CSD protivrednost (ili EUR kredit), kratkoročni / dugoročni, rok, otplata (mesečno,kvartalno, polugodišnje, godišnje), grejs period (ili ne), kamata

A. Postojeći limit Postojeći plasmani NOVI: CSD

CSD iznos CSDEUR iznos CSDEUR

iznos EUR iznos EUR

LIMIT POSLE ODOBRAVANJA CSD iznos CSD EUR iznos Naredno godišnje preispitivanje: prilikom obrade narednog kreditnog zahteva - kod kratkoročnih plasmana / godinu dana od dana odobravanja dugoročnih plasmana (upisati datum) ili ranije ukoliko postoji potreba Ukupna postojeća izloženost sa: upisati datum izrade izveštaja Obezbeđeno Neobezbeđeno

274

Upravljanje rizikom

Tekući limit Grupe OBB: Korišćenje OBB: NOVO OBB UKUPNI LIMIT GRUPE OBB: UKUPNI LIMIT GRUPE: UKUPNI LIMIT GRUPE:

CSD CSD CSD CSD CSD EUR

CSD CSD CSD CSD CSD EUR

CSD CSD CSD CSD CSD EUR

Svi iznosi u 000 CSD / 000 EUR Kurs:EUR/CSD: upisati kurs na dan izrade izveštaja Napomene: Dodaci:

List o transakciji       



strana



strane



List o izloženosti / kolateralu   

strana



Rezime o upravljanju rizikom likvidnosti (LRM)     

strana



Dijagram grupe / dijagram projekta     

strana



SANI rezime     

strana

Rezime     

Prilozi

275

Strana 3. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Vlasništvo: A. Pravni oblik: pravni oblik organizovanja, Nominalni kapital: upisani kapital na dan 31.12. poslednjeg obr. period,Akcionari: navesti akcionare i % učešća u kapitalu preduzeća, Poslovodstvo: navesti ključne rukovodioce Napomene: (npr. dodatne informacije u vezi sa vlasništvom) Revizor Finansijskih izveštaja: navesti revizora finansijskih izveštaja Segment klijenta:

Corporate

Metod ocenjivanja:

Expert opinion

Industrija: Zakonski limit za odobrenje kredita sa 31.12.2008. godine

Delatnost

Šifra industrije:

Šifra delatnosti

Zakonski limit (max. kredit 25% osnovnog kapitala Banke) EUR 10mil na dan 31.12.2008. (Iznos se menja kvartalno)

Interni limit kreditiranja 3,0 mn EUR sa Izuzetno 3,5 mn EUR 31.01.2009.

Uneti podatke o naplaćenim kamatama, naknadama, provizijama u odnosnim godinama 2006. godina

2007 . godina

2008. godina

Profitabilnost na klijentu (u 000 csd)1

Tekući kreditni zahtev u saglasnosti je sa postojećim kreditnim politikama OBB:DA/NE Napomene: Razvoj limita (u 000 EUR) i razvoj ocenjivanja Grupe: 2005. godina

2006. godina

2007. godina

2008. godina

2005. godina

2006. godina

2007. godina

2008. godina

Ukupni limit Grupe Kurs

Ocena Grupe

Ukupni limit Grupe – uneti izloženost grupe po godinama Kurs – uneti kurs na 31.12. odnosne godine Ocena Grupe – uneti rating Grupe – OBB / NBS po godinama

276

Upravljanje rizikom

Strana 4 Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA List o transakciji: Korisnik kredita:

Naziv preduzeća tražioca kredita

NOVO: Plasman a):

Vrsta i iznos kredita

Namena:

Namena kredita (za osnovna, obrtna sredstva, projektno finansiranje i sl.)

Ročnost:

Na koji rok se plasiraju sredstva

Grejs period:

Koliko traje grace period

Plan otplate: / jednokratno (%) ili u ratama

Plan otplate

Godišnji iznos otplate

Godišnji iznos otplate

Kamatna stopa + marža

Npr 3m Euribor + % kamate godišnje

Dodatne naknade:

Npr 1% jednokratno od iznosa odobrenog kredita i 0,5% godišnje na odobrena a neiskorišćena sredstva kvartalno unazad

Odredbe ugovora (posebne klauzule):

Npr. obavljanje određenog % prometa preko računa u OBB (naznačiti koliki % iznos naknade će se naplatiti ukoliko klijent prekriši uslov i u kom periodu će se vršiti provera visine ostvarenog prometa preko računa)

Uslovi za odobrenje kredita

Npr. hipoteka, zaloga, jemstvo, menice

Prilozi

277

Strana 5 Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Obezbeđenje/ Instrumenti obezbeđenja transakcije (u 000 dinara): U donju tabelu uneti kolateral samo za predmetni (novi) plasman Vrsta obezbeđenja A.a.

NOVO: - šta je predmet obezbeđenja - gde se nalazi - u čijem je vlasništvu - površina

NOVO (Po odobrenju) nominalna vrednost Procenjena vrednost

% ponder

efektivna vrednost Procenjena vrednost x ponder

Ukupno Pokrivenost transakcije kolateralom

% pokrivenost transakcije nominlanom vrednošću kolaterala (ne može biti veća od 100%)

% pokrivenost transakcije efektivnom vrednošću kolaterala (ne može biti veća od 100%)

Dodatne napomene: Navesti: predmet procene, vlasništvo, površina, opis nepokretnosti i tržišna pozicija (da li se nalazi u centru ili na periferiji, stambeni ili poslovni prostor itd.), ko je izvršio procenu nepokretnosti i kada, vrednost procene, pokrivenost plasmana efektivnom vrednošću kolaterala - blanko menice, - ovlašćenja za naplatu potraživanja preduzeća, - lične menice vlasnika preduzeća.

278

Upravljanje rizikom

Strana 6. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA REZIME KREDITNOG ZAHTEVA ZA IZVRŠNI ODBOR A) NAZIV PREDUZEĆA 1) Rezime zahteva i preporuka za transakciju - Vrsta kredita, iznos, rok, kamata, namena, obezbeđenje; Preporuka za odobrenje (argumenti za odobrenje plasmana). 2) Zahtev - Detaljno obrazložiti namenu kredita: ŠŠ ukoliko je reč o kreditu za obrtna sredstva navesti za koja konkretno obrtna sredstva se traži kredit, opravdanost iznosa kredita, od koga će se nabavka izvršiti, da li se sredstva uplaćuju direktno na račun dobavljača, efekat na poslovanje. Kod kredita za obrtna sredstva opravdanost zahteva tj. iznosa se potvrđuje u tabeli za izračunavanje potrebnih obrtnih sredstava. ŠŠ ukoliko je reč o investicionom kreditu obavezno navesti: ukupan iznos investicije, iznos sopstvenog učešća klijenta (minimum 20%), iznos kredita (% učešća u investiciji). Takođe, opisati investiciju i njene efekte na poslovanje klijenta, navesti za čega će se iskoristiti sredstva kredita, a za čega sopstveno učešće klijenta. Treba insistirati da se sredstva direktno uplaćuju na račun dobavljača, kako bi se obezbedilo namensko korišćenje kredita. 3) Opis preduzeća A) TRAŽILAC KREDITA - kada je preduzeće osnovano, vlasništvo (navesti % učešće svakog vlasnika u kapitalu preduzeća), koja je osnovna delatnost preduzeća, ukoliko delatnost preduzeća obuhvata obavljanje više poslovnih aktivnosti navesti % učešće svake od njih u ukupnim prihodima (diversifikacija poslovne aktivnosti), ukoliko proizvodni program obuhvata nekoliko grupa proizvoda navesti % učešće svakog od njih u poslovnim prihodima); opisati tržište prodaje – diversifikacija prodajnog tržišta, odnosi sa najvećih kupcima, da li postoje zaključeni ugovori o poslovnoj saradnji (na koji rok, iznos i sl.), prosečan rok naplate potraživanja, rabati i sl.; opisati tržište nabavke – kakva je situacija na nabavnom tržištu, navesti glavne dobavljače, da li postoji mogućnost supstitucije dobavljača, prosečan rok izmirenja obaveza, rabati i sl.; na kom tržištu je preduzeće prisutno (% domaće tržište, % ino tržište), tendencije širenja tržišta i sl.; % učešća na tržištu; navesti glavne konkurente, njihovo % učešće na tržištu, prednosti i nedostaci preduzeća u odnosu na ključne konkurente; ŠŠ kod poljoprivrednih gazdinstava pažnju obratiti na sledeće: obradive površine, da li je zemljište u vlasništvu ili u zakupu, prinos po kulturama u prethodnim periodima, učešće kultura u ukupnim prihodima, savremenost mehanizacije, da li klijent poseduje sopstvenu mehanizaciju ili koristi usluge drugih, da li su usevi osigurani, koji % obradivih površina je pokriven sistemima za navodnjavanje. B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC - kada je preduzeće osnovano, vlasništvo (navesti % učešće svakog vlasnika u kapitalu preduzeća), koja je osnovna delatnost preduzeća, ostale informacije po proceni account i risk managera.

Prilozi

279

Strana 7. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 3a) Najvećih 10 kupaca / promet u 000 dinara Naziv kupca

31.12.2004.

Ostali (naznačiti broj ostalih kupaca) Ukupno

%

31.12.2005.

100%

%

100%

3b) Najvećih 10 dobavljača / promet u 000 dinara Naziv dobavljača

31.12.2004.

Ostali (naznačiti broj ostalih dobavljača) Ukupno

%

31.12.2005.

100%

%

100%

3c) Struktura potraživanja u 000 dinara - u okviru dospelih - prekoračenje do 30 dana - prekoračenje do 90 dana - prekoračenje duže od 90 dana - nenaplativo (loši krediti) - rezerve za loše kredite

T-1

%

T

%

3d) Struktura obaveza U 000 dinara - u okviru dospelih - prekoračenje do 30 dana - prekoračenje do 90 dana - prekoračenje duže od 90 dana

280

Upravljanje rizikom

T-1

%

T

%

Strana 8. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 4) Odnosi Banke sa preduzećem / kratka kreditna istorija A) TRAŽILAC KREDITA - od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna istorija, da li je klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko računa u OBB; na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navesti sve plasmane, inicijalno odobreni i preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća); iznos potražnog prometa u tekućoj i prošloj godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini. B) POVEZANO PRAVNO LICE / JEMAC - od kada je preduzeće klijent Banke, dosadašnja kreditna istorija, da li je klijent uredno izmirivao obaveze prema Banci; koji % prometa obavlja preko računa u OBB; na šta se odnosi trenutno zaduženje (pojedinačno navesti sve plasmane, inicijalno odobreni i preostali iznos plasmana, namena, rok dospeća); iznos potražnog prometa u tekućoj i prošloj godini; iznos prosečnog depozita u tekućoj i prošloj godini. 5) Finansijska analiza - OPŠTA NAPOMENA: U okviru finansijske analize (generalno – BU, BS) ne treba konstatovati iznose iz finansijskih izveštaja (vidi ih svako ko pogleda SANI) ili promene u apsolutnim vrednostima između dva obračunska perioda; bitno je da se obrazlože glavna relativna odstupanja nastala između dva obračunska perioda (npr. učešće materijalnih troškova u prihodima u 2004 iznosilo je 86%, a u 2005. 72% - u tom slučaju potrebno je obrazložiti šta je uzrokovalo manje opterećenje prihoda materijalnim troškovima za 14 procentualnih poena). Bilans uspeha - obrazložiti glavna odstupanja između dva obračunska perioda, obratiti pažnju na promene u visini prihoda od prodaje, EBIT margin, EBITDA. Bilans stanja - obrazložiti glavna odstupanja između dva obračunska perioda. Obratiti pažnju na: odnos stalne i obrtne imovine (kod trgovinskih preduzeća dominantna je obrtna, dok je kod proizvodnih preduzeća ili u poljoprivredi dominantno učešće stalne imovine u ukupno angažovanim sredstvima); ukoliko dolazi do povećanja potraživanja obrazložiti da li je to zbog proširenja obima poslovanja (u tom slučaju napraviti vezu sa rastom prihoda od prodaje), zbog produženja roka naplate potraživanje radi očuvanja konkurentske pozicije (u tom slučaju ukazati za koliko je povećan broj dana naplate potraživanja) i sl.;ukoliko je došlo do povećanja zaliha naznačiti da li je to zbog proširenja obima poslovanja ili postoje problemi u plasmanu, da li je promena rezultat očekivanih promena na tržištu (očekuje se povećanje cena repromaterijala pa je preduzeće nabavilo veću količinu istog krajem godine) i sl.; ukazati na ročnu usklađenost bilansa – da li preduzeće dugoročnim izvorima (sopstveni izvori, dugoročni krediti) finansira stalnu imovinu (npr. ukoliko je kapitaliziranost 60%, a učešće stalne imovine u aktivi 48%, tada je prisutna bilansna ravnoteža). Ukoliko se stalna imovina finansira iz kratkoročnih izvora direktno je ugrožena likvidnost preduzeća. Ukazati na kretanje pokazatelja likvidnosti; ukoliko dolazi do rasta obaveza prema dobavljačima obavezno ukazati šta je uzrok tih promena – da li su ključni dobavljači produžili rokove kreditiranja, da li se i koji deo nabavki avansira i sl. Tokovi gotovine Napomena: svako povećanje aktive (sredstava) predstavlja odliv, a svako povećanje pasive (obaveza) predstavlja priliv u novčanom toku. U prvom slučaju preduzeće veže (troši) novčana sredstva da bi povećalo svoja osnovna ili obrtna sredstva. U drugom slučaju povećanje obaveza (npr. bankarskih. kredita) predstavlja povećanje raspoloživih sredstava za finansiranje određenih potreba u poslovanju preduzeća – iz tog razloga utiče pozitivno na novčani tok.U okviru analize tokova gotovine bitno je prvo ukazati da li je novčani tok iz poslovnih aktivnosti pozitivan ili ne. Prilozi

281

Strana 9. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Ukazati za finansiranje kojih namena je iskorišćen EBITDA u tekućem obračunskom periodu (ukoliko su najveće negativne stavke u novčanom toku stavke Promena zaliha i Investicije u stalna sredstva, tada treba konstatovati da je EBITDA u poslednjem obračunskom periodu u najvećoj meri iskorišćen za nabavku (povećanje) zaliha i ulaganje u osnovna sredstva). Obrazložiti neto novčani tok iz investicija – u šta je preduzeće ulagalo i na koji način su finansirana ta ulaganja: da li iz sopstvenih izvora (u SANI to je pozicija Promene kapitala) ili pozajmljenih (u SANI to su pozicije Promena dugoročnih obaveza prema fin. Institucijama i Promena kratkoročnih kredita prema finansijskim institucijama). Finansijske projekcije uključujući primarne izvore otplate: Finansijske projekcije se prave za sve dugoročne plasmane. Projekcije se prave na sledeći način: ŠŠ Prvo se projektuju prihodi od prodaje (količina x cena). Cene koje se koriste u projekcijama su stalne na dan izrade projekcija, a rast količine proizvoda / usluga zavisi od trenda rasta u istorijskim godinama i od očekivanih efekata investicije. Znači, realan rast prihoda u prethodnim godinama i vrsta investicije određuju projektovani % rasta prihoda. ŠŠ Zatim se projektuju troškovi na način da se preuzima % učešće troškova u prihodima iz prethodnih perioda (ukoliko je učešće materijalnih troškova u prihodima u poslednjem periodu 75%, isti procenat će se primeniti i na projektovani prihod. Od ovog pravila se odstupa ukoliko realizacija investicionog projekta omogućava smanjenje pojedinih vrsta troškova – npr. investicija se odnosi na kupovinu poslovnog prostora što će omogućiti eliminisanje troškova zakupa; u tom slučaju smanjiće se i učešće troškova poslovanja u prihodima u projektovanoj godini – ili dovodi do povećanja troškova – npr. zapošljavanje novih radnika dovešće do povećanja učešća troškova zarada u ukupnim prihodima. ŠŠ - Nakon projektovanja bilansa uspeha prelazi se na projektovanje bilansa stanja i to na način da se preuzimaju koeficijenti obrta iz istorijskih godina. EBITDA – projektovani poslovni dobitak + projektovani troškovi amortizacije Ostalo servisiranje duga – kamata – kamata po drugim plasmanima (kod Oranž banke i drugih finansijskih institucija) Ostalo servisiranje duga – otplata – glavnica po drugim plasmanima (kod Oranž Banke i drugih finansijskih institucija) Potrebe obrtnog kapitala – razlika između obrtne imovine i kratkoročniih obaveza CAPEX – sopstveno ulaganje klijenta u stalnu imovinu Servisiranje duga OBB – kamata – kamata po predmetnom plasmanu Servisirane duga OBB – glavnica – otplata po predmetnom plasmanu

282

Upravljanje rizikom

Strana 10. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA Optimistički scenario:

+ = =

u 000 EUR EBITDA Vanredne stavke* Ostalo servisiranje duga – kamata Ostalo servisiranje duga – glavnica Potrebe obrtnog kapitala CAPEX (kapitalno ulaganje) Porez Dividenda Slobodni novčani tokovi Servisiranje duga OBB – kamata Servisiranje duga OBB – glavnica Višak (manjak) sa CAPEX-om

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

Tabela se popunjava na osnovu projekcija koje je dostavio klijent (najbolji slučaj). Potrebno je obrazložiti projektovane vrednosti, potkrepiti ih činjenicama. Osnovni scenario:

+ = =

u 000 EUR EBITDA Vanredne stavke* Ostalo servisiranje duga – kamata Ostalo servisiranje duga – glavnica Potrebe obrtnog kapitala CAPEX (kapitalno ulaganje) Porez Dividenda Slobodni novčani tokovi Servisiranje duga OBB – kamata Servisiranje duga OBB – glavnica Višak (manjak) sa CAPEX-om

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

Base case predstavlja projekciju koju pravi account manager na osnovu dostavljenih projekcija od klijenta i svojih procena o razvoju poslovanja u budućem periodu. I u ovom slučaju projektovane prednosti potreno je argumentovati. Prilozi

283

Strana 11. Kreditnog zahteva: UPISATI NAZIV PREDUZEĆA TRAŽIOCA KREDITA 6) Izloženost kod drugih finansijskih organizacija Trenutna zaduženost kod drugih finansijskih institucija, iznos kredita, dospeće, potrebno je da za svaki kredit raspolažemo sa planom otplate ili ugovor, overdraft, garancije itd. 7) Ključni rizici transakcije i olakšavajuće okolnosti

+ + + + Potpisna strana

Datum ________

ČLANOVI KREDITNOG ODBORA ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD Account manager ________________ Kreditni analitičar ________________ Direktor KC _____________________

Direktor CRM ___________________

Direktor Sektora _________________

Direktor Sektora _________________

za pravna lica ___________________

upravljanja rizicima_______________

Član IO nadležan

Član IO nadležan

Za privreduza___________________

rizike __________________________

Članovi Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd 1. ___________________________________________ 2. ___________________________________________ 3. ___________________________________________ 4. ___________________________________________ 5. ___________________________________________ Članovi Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd 1. ___________________________________________ 2. ___________________________________________ 3. ____________________________________________ 4. ____________________________________________ 5. ____________________________________________

284

Upravljanje rizikom

Prilog 8. Primer minimalnih kreditnih stadarda odnosno uputstvo za odobravanje kredita Uputstvo za odobravanje kredita pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd : MINIMALNI KREDITNI STANDARDI Minimalni kreditni standardi su utvrđeni za sve klijente s prometom većim od EUR 500 hilj EUR. Svaki kreditni zahtev na CC5 nivou odlučivanja koji ne ispunjava Minimalne kreditne standarde mora biti deo mesečnog izveštaja koji se prilaže Upravljanju rizicima OB grupe i Upravljanju kreditnim rizicima Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB). 1. Opšti zahtevi ŠŠ Minimalni kvalitativni kriterijumi ƒƒ Klijent je registrovan u Srbiji, ƒƒ Finansijski izveštaji – klijent je u obavezi da dostavi finansijske izveštaje za min. 2 godine (zvanični izveštaj na kraju godine) kao i preliminarni izveštaj, ƒƒ Rizik industrije – shodno opštim pretpostavkama, ne očekuje se industrija definisana u 3. poglavlju kao Ograničena industrija; ƒƒ Blokiran račun – nije blokiran duže od 10 uzastopnih radnih dana ili ukupno 15 radnih dana u poslednjih 12 meseci, ƒƒ Krivični dosije vlasnika, ƒƒ Nema dospelih a neizmirenih potraživanja dužih od 60 kod OBB (u poslednjih 12 meseci). ŠŠ Dodatne kvalitativne pretpostavke ƒƒ Dostavljanje finansija za sve ili izabrane članice grupe povezanih društava, ƒƒ Istorijat vlasnika – lica ili društava koji kontrolišu klijenta, ƒƒ Unakrsna garancija (cross guarantee) od svih ili izabranih članova grupe povezanih društava, ŠŠ Minimalni kvantitativni kriterijumi ƒƒ Min. standard prihoda – bez negativne fluktuacije u prethodne 3 godine koja je veća od 10%; ƒƒ Min. standard dobiti – bez smanjenja margine dobiti veće od 10% (margina operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na prihod (EBIT) i operativnog i neoperativnog profita pre plaćanja kamate i poreza na prihod i pre odbijanja depresijacije i amortizacije) i pozitivna neto dobit; ƒƒ Min. standard kapitala – min. kapital je 10 hilj. EUR; bez smanjenja kapitala u poslednje 3 godine;

Prilozi

285

ŠŠ Zabranjene vrste transakcija ƒƒ Špekulativni poslovi, ƒƒ Dugoročni krediti bez efektivnog pokrića. ŠŠ Ograničenje rejtinga klijenta (shodno Kreditnoj politici OBB) – ILK (Interni limit kreditiranja) Ograničenje rejtinga klijenta utvrđeno je Kreditnom politikom i dostupno je u Prilogu 1. ŠŠ Izuzeci od opštih zahteva ƒƒ Start-up preduzeća – (klijenti sa manje od 2 godine sa celokupnim finansijskim izveštajima bez obzira na pravni oblik) – jedino izuzeto kod kreditno sposobnog garanta – prenos verovatnoće neispunjenja na garanta (PD transfer); ƒƒ Javno preduzeće; državno preduzeće; društveno preduzeće 2. Finansijski zahtevi Opšte finansijske pretpostavke podeljene su u dve kategorije na osnovu nivoa prometa u poslednjem zvaničnom bilansu uspeha: a) Klijenti s prometom < EUR 10 mln – ciljni SME klijenti i b) Klijenti s prometom > EUR 10 mln – veliki klijenti. Matrica opštih finansijskih pretpostavki1: SME klijenti - Kratkoročni plasmani (klijenti s prometom < EUR 10 mln) Rejting

Kratkoročni dug / promet

Kolateral (efektivno pokriće)

< 40% < 30% < 25% < 20% < 10% -

min 20% min 20% min 20% min 30% min 30% -

3 4 5 6 7 8*

Shodno nivou odobrenja2 Maks. izloženost OBB

maks. neobezbeđeno

3.000.000 2.000.000 2.000.000 1.000.000 750.000 -

1.000.000 700.000 700.000 400.000 250.000 -

Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/ promet. Povećanje ovog racija od 10% prihvatljivo je samo kada je efektivno pokriće definisano u 3. koloni. Kratkoročni plasmani (klijenti s prometom < EUR 10 mln) Rejting

DSCR*

Kapital / dugoročni dug

3 4 5 6 7 8*

1,1x 1,1x 1,2x 1,3x 1,3x -

100% 85% 80% 65% 60% -

Kolateral (efektivna pokrivenost) min 20% min 35% min 45% min 60% min 75% -

Shodno nivou odobrenja Maks. Maks. izloženost OBB neobezbeđeno 3.000.000 1.000.000 2.000.000 700.000 2.000.000 700.000 1.000.000 400.000 750.000 250.000 -

1 Izuzetak su krediti pokriveni gotovinom, overdraft, i plasmani malog rizika (tenderske i činidbene garancije) 2 Shodno Pravilniku o nadležnostima za donošenje odluka, maks. izloženost i maks. neobezbeđeni lim itr na osnovu kreditnog rejtinga za nivo CC5

286

Upravljanje rizikom

Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektivnim pokrićem. Efektivno pokriće kolaterala može nadoknaditi kapital/dugoročni dug sa izuzetkom od 30%. * (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim revolvinga i overdrafta) + kamata

Primer: za rejting 4, ako je kapital / dugoročni dug 55%, pokriće kolaterala mora biti min. 65%. Veliki klijenti - Kratkoročni plasmani (klijenti s prometom > EUR 10 mln EUR) Kolateral

Rejting

Kratkoročni dug / promet

(efektivno pokriće)

3

< 45%

min 20%

4

< 35%

min 20%

5

< 30%

min 20%

6

< 25%

min 30%

7

< 15%

min 30%

8*

-

-

Napomena: Kreditni standardi za kratkoročne plasmane utvrđeni su raciom kratkoročni dug/ promet. Povećanje ovog racija od 10% prihvatljivo je samo kada je efektivno pokriće definisano u 3. koloni. Dugoročni plasmani (klijenti s prometom > EUR 10 mln) Rejting

DSCR**

Kapital / Dugoročni dug

Kolateral (efektivno pokriće)

3

1,1x

100%

min 15%

4

1,1x

85%

min 30%

5

1,2x

80%

min 35%

6

1,3x

65%

min 55%

7

1,3x

60%

min 70%

8*

-

-

-

Napomena: Kreditni standardi dugoročnih kredita utvrđeni su DSCR, kapitalom /dugoročnim dugom i efektivnim pokrićem. Efektivno pokriće kolaterala može nadoknaditi kapital/ dugoročni dug sa izuzetkom od 20%. ** (EBITDA – kapitalni izdaci (CAPEX) – porez – dividende – vanredni rashodi) / godišnja glavnica (svi krediti osim revolvinga i overdrafta) + kamata

Prilozi

287

Primer: za rejting 4, ako je kapital / dugoročni dug 65%, pokriće kolaterala mora biti min. 55% * Za rejting 8, opšta preporuka je strategija izlaska. Posebni krediti (projektno finansiranje za predgradnju, za prodaju, za iznajmljivanje i hotele) Proizvodi

PREDGRADNJA

ZA PRODAJU

ZA IZNAJMLJIVANJE

HOTELI

≥50%

≥20%

≥20%

≥30%

Odnos sredstava uzajmljenih za založenu imovinu i tržišne vrednosti te imovine (LtV) (izgradnja)

-

≤80%

≤80%

≤70%

LtV(tržište)

-

≤65%

≤65%

≤45%

EBITDA Margina(EBITDA/ godišnja glavnica)

-

-

>2x

>2x

Pokrivenost kamatom

-

-

≥5

≥5

DSCR

-

-

≥1,35

≥1,35

Kapital

Hipotekarni krediti Rejting

dodatni depozit u %

maks. iznos kredita u 000 EUR

nominalno pokriće

3

0%

1.500

1:2,5

4

10%

1.500

1:2,5

5

15%

1.500

1:2,5

6

20%

500

1:3

7

25%

500

1:3

3.Industrija Industrije koje nisu ciljne: ŠŠ Finansijsko posredovanje; ŠŠ Nekretnine i izdavanje; ŠŠ Javna administracija; ŠŠ Brodogradnja Ograničene industrije: ŠŠ Svemirska; ŠŠ Nuklearna goriva; ŠŠ Tekstil i tekstilni proizvodi, ŠŠ Ostale društvene usluge (9271 lutrija i druge aktivnosti klađenja) , ŠŠ Oružje i naoružanje; 288

Upravljanje rizikom

4. Kriterijumi za merenje rizika u OBB Kriterijumi za merenje rizika u OBB zasnovani su na riziku proizvoda utvrđenom u Katalogu proizvoda. Svi kriterijumi upravljanja rizicima podeljeni su u četiri kategorije: ŠŠ Kratkoročni i srednjoročni krediti, ŠŠ Dugoročni krediti – investicioni krediti, ŠŠ Posebno kreditiranje (nekretnine, turizam), ŠŠ Hipotekarni krediti, Kreditni rizici za kratkoročne i srednjoročne kredite mere se na osnovu sledećih racija: ŠŠ Ciklus konverzije gotovine, ŠŠ Obaveze/prodaja; Zalihe/prodaja; Potraživanje/prodaja, ŠŠ Zahtev za obrtnim kapitalom, ŠŠ Promena obrtnog kapitala, Kreditni rizici za dugoročne kredite mere se na osnovu sledećih racija: ŠŠ Banka i najgori slučaj, ŠŠ Rentabilnost, ŠŠ DSCR, ŠŠ Leverage (kapital/kredit; efektivni kolateral / kredit (kapital+efektivni kolateral) / kredit; Kreditni rizici za posebno kreditiranje mere se na osnovu sledećih racija: ŠŠ Kapital, ŠŠ LTV (građevinska vrednost), ŠŠ LTV (tržišna vrednost), ŠŠ EBITDA / godišnja glavnica, ŠŠ Pokrivenost kamatom, ŠŠ DSCR, Kreditni rizici za hipotekarne kredite mere se na osnovu sledećih racija: ŠŠ Min. depozit 20%, ŠŠ Nominalno pokriće min. 2.5x.

Prilozi

289

PRILOG 1 Shodno Kreditnoj politici OBB: Interni limit kreditiranja odnosi se na klasu rejtinga i takođe uzima u obzir aspekt kolaterala kako je utvrđeno u donjoj tabeli (iznosu u mil. EUR):

Ocena

Ukupna max. (grupna) izloženost

Prihvatljiv izuzetak; max. Limit

1i2

6,0

7,0

3

5,0

6,0

4

4,5

5,0

5

4,0

4,5

6

3,0

3,5

Uslov za prihvatljiv izuzetak obezbeđeno > 50 % efektivno od ukupne izloženosti obezbeđeno > 60 % efektivno od ukupne izloženosti obezbeđeno > 70 % efektivno od ukupne izloženosti obezbeđeno > 80 % efektivno od ukupne izloženosti obezbeđeno > 90 % efektivno od ukupne izloženosti

ŠŠ Da bi izuzetak bio prihvaćen u skladu sa matricom iznad, pored neophodne pokrivenos-

ŠŠ ŠŠ ŠŠ ŠŠ ŠŠ ŠŠ ŠŠ ŠŠ

290

ti kolateralom potreban je i jasan i racionalan razlog za odobrenje plasmana koji je iskazan u Kreditnoj aplikaciji ili Votumu napravljen od strane CRM (corporate risk management odnosno odeljenja za upravljanje kreditnim rizicima pravnih lica). Plasmani klijentima koji su ocenjeni sa 5 i 6 bi u principu trebalo da su više kolateralizovani iz razloga manje upotrebe PD transfera kod ovih klijenata. Kijentima ocenjenim sa 7 i 8 nove transakcije mogu se odobravati jedino na osnovama utrživih kolaterala. Izuzeci od ovog pravila su mogući u zavisnosti od olakšavajućih okolnosti vezanih za određenu transakciju koje moraju biti jasno prikazane u kreditnoj aplikaciji. Za klijente sa rejtingom R nije moguće odobravati nove plasmane. Ciljna izloženost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premašuje 50% od portfolija pravnih lica (izloženost banaka je isključena) kraj 2007; i 35% kraj 2009; Udeo ukupne izloženosti ukupne izloženosti hipotekarnih kredita u okviru ukupnih kredita stanovništvu ne sme da premašuje 40% kreditnog portfolija stanovništva. Izloženost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloženosti prema preduzećima ne sme da premašuje 25% portfolija pravnih lica. Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloženosti ne sme da premašuje 10% ukupnog kreditnog portfolija Banke, imajući na umu maksimalnu dozvoljenu izloženost u Zakonu o bankama i Članu 13. stav 1 ovih Kreditnih politika;

Upravljanje rizikom

PRILOG 2 Shodno Pravilniku o nadležnostima za donošenje odluka u poslovima sa pravnim licima i sredstvima: NIVOI ODLUČIVANJA 000 EUR NIVOI ODLUČIVANJA 1/ Odobravanje kredita a/ novi zahtevi, godišnja ponovna odobravanja, produžavanja, povećanje limita i premašivanje limita

OBB (NBS) ocena

Kreditni odbor 5 (CC5)

Kreditni odbor 4 (CC4)

Kreditni odbor 3 (CC3)

Kreditni odbor 2 (CC2)

Kreditni odbor 1 (CC1)

1-3 (A)

3.000/1.000

1.500/500

750/250

300/100

50/15

4-5 (A)

2.000/700

1.000/300

500/150

200/60

50/15

6(A)

1.000/400

500/200

200/70

100/30

30/10

7(A)

750/250

350/100

150/50

50/15

---

8(B) R1-R5 (V,G,D)

400/200

200/75

100/30

---

---

300/100

100**/30

50*/15

---

---

*/ Direktor Direkcije upravljanja rizicima pravnih lica + Direktor Direkcije loših plasmana **/ Direktor Sektora upravljanja rizicima + Član Izvršnog odbora odgovoran za upravljanje rizicima b/ Odobravanje kredita sa gotovinskim kolateralom/ garancijama ili hartijama od vrednosti koje emituje Republika Srbija (min. 100%)

U skladu sa klauzulom 1a/, dok se iznos na nivou Kreditnog odbora 5 povećava za 33%

c/ Odobravanje sredstava u okviru odobrenih limita shodno nadležnostima odlučivanja

Sredstva u okviru limita odobrava nivo CC1: Direktor Komercijalnog centra/Vođa tima u Sektoru poslova sa pravnim licima (samo nosilac nivoa odlučivanja CC2) + Stručni saradnik (Account Manager)

d/ otpisi

Nivo CC 5 do EUR 500 hilj. (podleže postojanju posebne rezerve)

e) jednokratna produženja do 3 meseca podležu nepromenjenoj oceni klijenta

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa odlučivanja shodno klauzuli 1a/ podleže obaveštavanju prvobitnog nivoa odlučivanja u vezi sa produženjem.

2/ Nivo odlučivanja za izmenu a/ odobrenja koja premašuju ukupni limit za maks. 10 %

Povećati do sopstvenog nivoa odobrenja shodno stavki 1a, moguće je do maks. 10%.

b) oslobađanje ili promena kolaterala

Jedan nivo ispod prvobitnog nivoa podleže nepromenjenom ili uvećanom pokriću kolaterala

*Svaka ocena klijenta utvrđuje se u skladu sa IRR standardima OBB

Prilozi

291

Prilog br. 9 Primer kataloga kolaterala ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD UPRAVNI ODBOR Broj: 1500/20075/8 Datum: 15.01.2007. godine

KATALOG KOLATERALA PREGLED KATEGORIJA KOLATERALA BEFINICIJE

TERMIN

Zaloga

Stvarno pravo poverioca na nekoj stvari založnog dužnika na osnovu koga se on može namiriti iz založene stvari a u slučaju da dužnik ne izmiri obavezu o dospelosti. Stiče se upisom u nadležni registar. Hipoteka – Zaloga na nepokretnosti založnog dužnika. Hipoteka je zasnovana provođenjem iste u registru nepokretnosti odnosno upisom u teretni list.

Jemstvo

Po ugovoru o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti važeću i dospelu obavezu dužnika ako dužnik to ne učini.

Solidarno jemstvo (jemac platac)

Vrsta jemstva u kome poverilac ima ista prava i prema glavnom dužniku i prema jemcu (fizičkom ili pravnom licu), što znači da poverilac može da zahteva plaćanje i od glavnog dužnika i od jemca placa.

Cesija

Prenos potraživanja sa poverioca na neko treće lice (novog poverioca), uključujući sva sekundarna prava (hipoteka, zaloge, pravo na kamate itd.).

Zaloga na potraživanja

Pravo na namirenje iz založenog potraživanja ukoliko dužnik ne izmiri obavezu po dospelosti. Nastaje upisom u Registar zaloge a na osnovu ugovra o zalozi.

Asignacija

Upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime.

Preuzimanje duga

Dug se preuzima shodno ugovoru između dužnika i primaoca za koga je poverilac dao saglasnost.

Pristup dugu Akcije

Po ugovoru između poverioca i trećeg lica, po kome se ta strana obavezuje prema poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treće lice preuzima obavezu pored dužnika. Hartije od vrednosti akcionarskog društva, koje predstavljaju deo akcijskog kapitala kojim akcionar učestvuje u preduzeću.

Obveznice (državne obveznice i korporativne obv.)

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća. Dugoročne hartije od vrednosti koje izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije ili određeno preduzeće, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća.

Trezorski zapisi

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje Ministarstvo finansija Republike Srbije, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća.

Blagajnički zapisi

Kratkoročne hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije ili neka druga banka, u određenom iznosu, sa određenom kamatom i datumom dospeća.

Komercijalni papiri

292

DEFINICIJA

Upravljanje rizikom

TERMIN

DEFINICIJA

Depozit (namenski depoziti)

Po garanciji, izdavalac se obavezuje da korisniku garancije izmiri obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni tu obavezu, ako se zadovolje zahtevi utvrđeni u garanciji. Skladišnica je sredstvo obezbeđenja koje izdaje javno skladište/magacin. Potvrđuje da je roba primljena za čuvanje u skladištima i da pripada strani koja ju je tamo ostavila na čuvanje. Prenosiva je na banku, sa svim svojim pravima (uključujući vlasništvo). Shodno ugovoru o depozitu, deponent deponuje određeni iznos kod banke, koji služi kao obezbeđenje za određeni plasman banke.

Hartije od vrednosti kupljene od banke ili komisioni plasmani sa garancijom banke

Shodno ugovoru o zalozi hartija od vrednosti ili komisionih plasmana, deponent namenski zalaže prethodno navedene instrumente, koji služe kao obezbeđenje za određeni plasman.

Polisa osiguranja kredita

Vrsta osiguranja gde banka osigurava date kredite kod osiguravajućih društava (osiguravača) ili drugih finansijskih institucija sa kojima je sklopila ugovore o osiguranju, po kojima osiguravač mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Polisa osiguranja NKOSK-a

Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, po kojima NKOSK mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Polisa životnog osiguranja (sa likvidnom vrednošću)

Vrsta osiguranja gde se polisa životnog osiguranja određene osobe vinkulira u korist banke. Vrednost koja se uzima je likvidna vrednost polise, odnosno vrednost koja bi se dobila u slučaju aktiviranja polise.

Vlastita menica

Hartija od vrednosti kod koje se izdavalac (trasant) svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu (remitentu) menični iznos.

Trasirana menica

Hartija od vrednosti kod koje izdavalac (trasant) nalaže drugom licu (trasatu) da plati menični iznos poveriocu (remitentu), a ako ga to lice ne plati, on sam će je platiti. Trasiranu menicu mora akceptirati trasat.

Trasirana vlastita menica

Hartija od vrednosti kod koje izdavalac (trasant) sam sebe imenuje dužnikom (trasatom) dakle «vuče» menicu na sebe. Takvu menicu mora akceptirati (potpisati na mestu akcepta) sam dužnik.

Avalirana menica

Menično jemstvo koje daje fizičko ili pravno lice da će ceo menični iznos ili jedan njen deo biti isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima “per aval” , „kao avalista“ ili “ kao jemac”.

Garancije Skladišnica

Ugovorno ovlašćenje (Zakon o pl. Prometu) Administrativna zabrana

Barirani ček

Ugovorno ovlašćenje,čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom prometu, predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmiranja obaveze o dospelosti izvrši naplatu iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica. Administrativna zabrana je dokument koji je overen i potpisan od strane poslodavca, kojom dužnik daje saglasnost da se radi naplate potraživanja poverioca zapleni deo njegove plate i da se direktno isplati poveriocu, na način određen u tom dokumentu. Barirani ček predstavlja instrument kojim se obavljaju plaćanja bez upotrebe gotovine. Plaćanja bariranim čekom dopuštena su samo na teret računa izdavaoca čeka. Barirani ček ne isplaćuje se direktno korisniku čeka, već samo u korist računa koji se vodi kod pravnog lica koje obavlja poslove platnog prometa.

Prilozi

293

KATEGORIZACIJA VRSTI KOLATERALA Instrumenti obezbeđenja naplate plasmana ŠŠ Kolaterali – nekretnine ƒƒ poslovne zgrade ƒƒ privatne kuće ƒƒ stanovi ƒƒ skladišni prostor ƒƒ proizvodni pogon ƒƒ poljoprivredno zemljište, zasadi i slično ƒƒ građevinsko zemljište ŠŠ Kolaterali – pokretnosti ƒƒ oprema i mašine ƒƒ zalihe ƒƒ vozila ƒƒ plovila ƒƒ osnovno stado ŠŠ Kolaterali – jemstva ƒƒ jemstvo ƒƒ lično jemstvo ƒƒ korporativno jemstvo ƒƒ garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – bezuslovna ƒƒ garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – uslovna ƒƒ jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – bezuslovno ƒƒ jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije – uslovno ƒƒ jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti – bezuslovno ƒƒ jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti – uslovno ƒƒ jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka – bezuslovno ƒƒ jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka – uslovno ŠŠ Osiguranja – potraživanja i prava ƒƒ cesije ƒƒ zaloga na potraživanje ƒƒ asignacije ƒƒ preuzimanje duga ƒƒ pristup dugu ƒƒ polise osiguranja kredita ƒƒ polisa osiguranja NKOSK-a ƒƒ polise životnog osiguranja (s likvidnom vrednošću) ƒƒ riziko polise životnog osiguranja 294

Upravljanje rizikom

ƒƒ hartije od vrednosti preduzeća koje su kotirane na tržištu (akcije, obveznice i komercijalni zapisi) ƒƒ vrednosni papiri preduzeća koje se ne kotiraju na tržištu (akcije, obveznice i komercijalni zapisi) ƒƒ bankarske garancije – bezuslovne ƒƒ bankarske garancije – uslovne ƒƒ hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije ƒƒ hartije od vrednosti država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti ƒƒ hartije od vrednosti EIB i multilateralnih razvojnih banaka ƒƒ depoziti (namenski) ƒƒ Hartije od vrednosti kupljene od Banke, kao i komisioni plasmani uz garanciju banke ŠŠ Ostali instrumenti obezbeđenja ƒƒ vlastita menica (blanko) ƒƒ trasirana mjenica (blanko) ƒƒ trasirana vlastita menica (blanko) ƒƒ avalirana menica ƒƒ ugovorno ovlašćenje (Zakon o platnom prometu) ƒƒ administrativna zabrana ƒƒ barirani ček Napomena: Sve vrste instrumenata osiguranja navedene u ovom katalogu koriste se u međusobnoj kombinaciji jednih sa drugima, što zavisi od kreditne sposobnosti dužnika, visine i vrste plasmana i odluke nadležnog nivoa odlučivanja. Za izračunavanje pokrivenosti kolateralom uzimaće se tržišna vrednost kolaterala ponderisana s efektivnim procentom. Svi tereti upisani kao hipoteke s pravom prvenstvene naplate pre predmetnog upisa OBB, biće oduzeti od efektivne vrednosti kolaterala dobijene ponderisanjem. U slučaju da je tako dobijena vrijednost veća od upisane vrednosti kolaterala, tada će se za izračunaavanje pokrivenosti kolateralom uzimati upisana vrednost. Procene vrednosti će u korist banke sačiniti ovlašćeni sudski veštaci (procenitelji) prihvaćeni od strane Banke.

Prilozi

295

296

Upravljanje rizikom - izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

Privatne kuće

Stanovi

Skladišni prostor

- izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke - izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

- izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

hipoteka - založno pravo na nekretnini koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

Poslovne zgrade

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

1. KOLATERALI – NEKRETNINE

1

:2

1

1: 1,5

1: 1,5

:2

razmera

50%

67%

67%

50%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

-

67%

67%

50%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VRSTA KOLATERALA

Prilozi

297

Građevinsko zemljište

Poljoprivredno zemljište, zasadi i slično

- izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

Proizvodni pogon

- izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski ovrena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

- izvod iz zemljišnih knjiga ili katastra (kao dokaz vlasništva) - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i koja ne može biti starija od 60 dana - založna izjava sudski overena - rešenje nadležnog suda o sprovedenoj uknjižbi - novi izvod iz zemljišnih knjiga iz kojeg je vidljivo sprovođenje obezbeđenja - polisa osiguranja u korist banke

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

hipoteka - založno pravo nad nekretninom koje se stiče uknjižbom u zemljišnim knjigama (teret se knjiži u C teretnom listu)

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

:2

:3

:3

1

1

1

razmera

50%

33%

33%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

50%

33%

33%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VRSTA KOLATERALA

298

Upravljanje rizikom 1:3

0

1:2

- izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog lista) vlasnika pokretnosti, iz kog je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka - ne stariji od 7 dana - procena ovlaštenog sudskog veštaka koja je prihvatljiva za banku i nije starija od 60 dana - Ugovor o zalozi - Rešenje APR o upisu zaloge - polisa osiguranja u korist banke - izvod iz poslovnih knjiga (inventarnog lista) vlasnika pokretnosti, iz kog je vidljiv tačan opis pokretnosti i njihovih identifikacionih oznaka ili Skladišnica od javnog skladišta - ne starija od 7 dana - Ugovor o zalozi - Rešenje APR o upisu zaloge - koji se vodi u Registru preduzeća - polisa osiguranja u korist banke - vrednost vozila određena je iznosom fakture (u slučaju kupovine novog vozila) ili procenjena od strane sudskog veštaka - saobraćajna dozvola - Ugovor o zalozi - Rešenje APR o upisu zaloge - polisa osiguranja u korist banke

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o zalozi

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o zalozi

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o zalozi

Oprema i mašine

Zalihe

Vozila

razmera

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

2. KOLATERALI – POKRETNOSTI

50%

0%

33%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

50%

-

33%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

299

Plovila

Osnovno stado

založno pravo – kolateral koji se stiče zaključenjem sporazuma pred sudom i upisom u Registar brodova

založno pravo – obezbeđenje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o zalozi

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

- - - - - izvod iz poslovnih kniiga ili zapisnički konstatovan popis veterinarska potvrda o zdravstvenom stanju životinja ugovor o zalozi rešenje APR o zasnivanju zaloge polisa osiguranja u korist Banke

- izvod iz registra plovila kod nadležne lučke kapetanije, - procena ovlaštenog sudskog veštaka – ne starija od 60 dana, - sporazum pred sudom - rešenje nadležne lučke kapetanije o sprovedenom kolateralu - polisa osiguranja u korist banke

PRAVNE PRETPOSTAVKE

1:3

1:2

razmera

33%

50%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

33%

50%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

300

Upravljanje rizikom

Po toj garanciji, GFS se obavezuje po garanciji da će izmiriti obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni obavezu, ako su zadovoljeni svi zahtevi utvrđeni u garanciji

RS/NBS solidarno jemči za dug dužnika, te prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

RS/NBS solidarno jemči za dug dužnika, te prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

Jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije - bezuslovno

Jemstvo Republike Srbije i Narodne Banke Srbije - uslovno

Fizičko lice - jemac se obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini, jemac je supsidijarni dužnik Fizičko lice solidarno garantuje za dug dužnika, a prema njemu poverilac ima ista prava kao i prema dužniku, tj.odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu Pravno lice solidarno garantuje za dug dužnika, a prema njemu poverilac ima ista prava kao i prema dužniku, tj.odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu Po toj garanciji, GFS se obavezuje po garanciji da će izmiriti obavezu po dospeću ako treće lice ne ispuni obavezu, ako su zadovoljeni svi zahtevi utvrđeni u garanciji

DEFINICIJA

Garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – uslovna

Garancija Garancijskog fonda Srbije (GFS) – bezuslovna

Korporativno solidarno jemstvojemac platac

Lično solidarno jemstvo – jemac platac

Jemstvo

VRSTA KOLATERALA

3. KOLATERALI – JEMSTVA

- Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, uz ispunjenje dodatnih uslova

- Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika - Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika - pismena izjava o jemstvu sa klauzulama «na prvi poziv» i «bez prigovora», bez dodatnih uslova - pismena izjava o jemstvu, uz ispunjenje dodatnih uslova - pismena potvrda SGF-a o namenskom korišćenju kredita, ako se kontaktira - Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, bez dodatnih uslova

- Ugovor o jemstvu zaključen između poverioca i jemca sudužnika

PRAVNE PRETPOSTAVKE

1:2

1:1

1:2

1:1

0

0

0

razmera

50%

100%

50%

100%

0%

0%

0%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

50%

100%

50%

100%

0%

0%

0%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

301

DEFINICIJA

Države OECD/njihove centralne banke/njihove regionalne vlade ili lokalne vlasti solidarno jemče za dug dužnika, a prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

Države OECD/njihove centralne banke/njihove regionalne vlade ili lokalne vlasti solidarno jemče za dug dužnika, a prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

EIB/multilateralne razvojne banke solidarno jemče za dug dužnika, te prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

EIB/multilateralne razvojne banke solidarno jemče za dug dužnika, te prema njima poverilac ima ista prava kao i prema dužniku

VRSTA KOLATERALA

Jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti - bezuslovno

Jemstvo država OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti - uslovno

Jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka - bezuslovno

Jemstvo EIB i multilateralnih razvojnih banaka - uslovno

1:2

1:1

1:2

- Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, bez dodatnih uslova - Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, uz ispunjenje dodatnih uslova

1:1

razmera

- Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, uz ispunjenje dodatnih uslova

- Ugovor o solidarnom jemstvu zaključen između poverioca i jemca, bez dodatnih uslova

PRAVNE PRETPOSTAVKE

50%

100%

50%

100%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

50%

100%

50%

100%

građani

Evaluacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

302

Upravljanje rizikom

Napomena: Asignacije preduzeća prihvatljivog boniteta, što mora da potvrdi Sektor za upravljanje rizicima

Asignacija

Zaloga na potraživanje

Napomena: Cesije preduzeća prihvatljivog boniteta, što mora da potvrdi Sektor za upravljanje rizicima

Cesije

VRSTA KOLATERALA

Upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. .

založno pravo – obezbeđenje koje se stiče upisom u Registar zaloga a na osnovu Ugovora o zalozi

Prenos potraživanja s poverioca na treće lice (novog poverioca) uključujući i sva sporedna prava (hipoteka, zaloge, pravo na kamate i sl.)

DEFINICIJA

4. KOLATERALI – POTRAŽIVANJA I PRAVA

- Ugovor o asignaciji sklopljen između asignanta, asignata i asignatara

- vrednost potraživanja - ugovor o zalozi - Rešenje APR o upisu zaloge

Napomena: - Dosadašnja praksa je pokazala da je u slučaju kada se cesijom prenose sporedna prava (hipoteka, hipoteka na akcije) u samom ugovoru o cesiji potrebno precizno definisati predmete osiguranja i osnovu njihovog sticanja, kao i klauzulu kojom se novom poveriocu na njegovo ime dopušta uknjižba hipoteke/hipoteke na akcije u svim javnim registrima - Kada se cesijom prenose sporedna prava koja se upisuju u javnim registrima, potpis cedenta na ugovoru mora biti overen kod javnog beležnika

- Ugovor o cesiji sklopljen između poverioca i trećeg lica (novog poverioca), uz obaveštenje dužniku o izvršenoj cesiji

PRAVNE PRETPOSTAVKE

1:2

1:2

1:2

razmera

50%

50%

50%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

-

50%

50%

građani

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

303

Pristup dugu

Napomena: Banka utvrđuje i odobrava limite za pojedina osiguravajuća društva i druge finansijske institucije

Vrsta osiguranja gde banka osigurava plasmane kod osiguravajućih društava ili drugih finansijskih institucija koje su dužne ispuniti obaveze klijenta u slučaju nastupanja osiguranog slučaja.

Ugovorom u koji stupaju poverilac i treće lice, kojim se treće lice obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treće lice stupa u obavezu pored dužnika.

Polise osiguranja kredita

Dug se preuzima ugovorom između dužnika i preuzimaoca na koji je pristao poverilac.

DEFINICIJA

Preuzimanje duga

VRSTA KOLATERALA

- Ugovor o osiguranju sklopljen između Banke i osiguravajućeg društva ili druge finansijske institucije za osiguranje određenih vrsta kredita. - Prijava kredita osiguravajućem društvu, odnosno finansijskoj instituciji (ukoliko je tako ugovoreno) - Osigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita osiguravača

- Ugovor o pristupu dugu sklopljen između poverioca i pristupaoca dugu.

- Ugovor o preuzimanju duga između dužnika i preuzimaoca duga uz saglasnost poverioca (potpis poverioca na ugovoru).

PRAVNE PRETPOSTAVKE

1:1

0

0

razmera

90%

0%

0%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

90%

0%

0%

građani

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

304

Upravljanje rizikom - pismeno obaveštenje Korporacije koje se ostavlja Banci na memorandumu Korporacije, potpisano od strane ovlašćemog lica i overeno pečatom Korporacije predstavlja polisu osiguranja pod uslovom da su premija osiguranja i administrativni troškovi po odnosnom kreditu plaćeni Korporaciji

Vrsta osiguranja gde banka osigurava potraživanja po osnovu stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, po kojima NKOSK mora da izmiri osigurana potraživanja prema banci pošto se desi osigurani događaj i pošto se zadovolje predviđeni zahtevi.

Zaloga se stiče vinkuliranjem polise životnog osiguranja u korist banke radi osiguranja povrata plasmana.

Zaloga se stiče vinkuliranjem polise životnog osiguranja u korist banke radi osiguranja povrata plasmana.

Polisa osiguranja NKOSK-a

Polise životnog osiguranja (s likvidnom vrednošću)

Riziko polise životnog osiguranja

- Polisa osiguranja vinkulira se u korist banke

Napomena: - Obračun likvidne vrednosti polise životnog osiguranja treba pribaviti od osiguravajućeg društva

- Polisa osiguranja vinkulira se u korist banke - Osnova za obračun efektivne vrednosti je stvarna likvidna vrednost koju pismeno potvrđuje osiguravajuće društvo - Osigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita osiguravača

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

0

1:1

1:1

razmera

-

-

-

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

0%

90%

75%

građani

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

305

Napomena: Banka utvrđuje i odobrava limite za svaku banku

Bankarske garancije - uslovne

Napomena: Banka utvrđuje i odobrava limite za svaku banku

Bankarske garancije - bezuslovne

(akcije, obveznice i komercijalni zapisi)

Hartije od vrednosti preduzeća koje se kotiraju na tržištu

VRSTA KOLATERALA

- Pismena garancija, uz ispunjenje dodatnih uslova - Osigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita Banke

Bankarskom garancijom banka izdavalac se obavezuje prema korisniku garancije da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu iz osnovnog posla o dospeću izmiriti obavezu. Korisnik garancije dostavlja i izjavu da ugovorna obaveza nije ispunjena.

Bankarskom garancijom banka izdavalac se obavezuje prema korisniku garancije da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospeću izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.

- Pismena garancija s klauzulama «na prvi poziv» i «bez prigovora», bez dodanih uslova - Osigurani iznos koji će se uključiti na osnovu kreditnog limita Banke

Založno pravo na hartijama od vrednosti se stiče upisom zaloge u Centralnom registru hartija od vrednosti na osnovu ugovora o zalozi

PRAVNE PRETPOSTAVKE

- Dokaz o vlasništvu hartija od vrednost, obaveštenje Centralnog registra hartija od vrednosti ili potvrda Sredstava ukoliko ih banka čuva) - informacija o vrednosti hartija od vrednosti na oficijelnim tržištima hartija od vrednosti (npr. Beogradska berza itd.) - Dokaz o sprovedenom upisu zaloge (obaveštenje Centralnog registra hartija od vrednosti ili potvrda Sredstava) - Minimalno kvartalna provera zvanične vrednosti

DEFINICIJA

1:2

1:1

1 :2

razmera

50%

100%

50%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

50%

100%

50%

građani

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

306

Upravljanje rizikom

Shodno Ugovoru o zalozi hartija od vrednosti ili komisionih plasmana, deponent namjenski zalaže prethodno navedene instrumente koji služe kao osiguranje određenog plasmana

Hartije od vrednosti kupljene od banke ili komisioni plasmani uz garanciju banke

Vlastita menica (blanko)

VRSTA KOLATERALA PRAVNE PRETPOSTAVKE

- potpisana menica sa klauzulom “bez protesta” - menična izjava (ovlaštenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla koji je bio temelj za izdavanje menice)

Kod vlastite menice izdavalac (trasant) se svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu (remitentu) menični iznos

- Ugovor o zalozi hartija od vrednosti ili komisionih plasmana sklopljen između Banke i deponenta

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

5. OSTALI INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

0

Razmer

1:1

razmera

100%

građani

0%

Preduzeća, mikro preduzeća i preduzetnici

0%

građan

Evaulacija u %-efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

100%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

307

0

0

- potpisana menica sa klauzulom “bez protesta” - menična izjava (ovlaštenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla koji je bio temelj za izdavanje menice) - potpisana menica sa klauzulom “bez protesta” - menična izjava (ovlaštenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla koji je bio temelj za izdavanje menice)

Kod trasirane menice izdavalac (trasant) nalaže drugom licu (trasatu) da plati menični iznos određenom poveriocu (remitentu), a ako ga to lice ne plati, platiće je on sam

Kod vlastite trasirane menice izdavalac (trasant) sam sebe imenuje trasatom

Vlastita menica (blanko)

Trasirana menica (blanko)

Trasirana vlastita menica (blanko)

0

- potpisana menica sa klauzulom “bez protesta” - menična izjava (ovlaštenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla koji je bio temelj za izdavanje menice)

Kod vlastite menice izdavalac (trasant) se svojim potpisom obavezuje da će sam kao glavni dužnik isplatiti poveriocu (remitentu) menični iznos

Razmer

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

0%

0%

0%

Preduzeća, mikro preduzeća i preduzetnici

0%

0%

0%

građan

Evaulacija u %-efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

308

Upravljanje rizikom PRAVNE PRETPOSTAVKE

- Dokaz o vlasništvu hartija od vrednost, obaveštenje Centralnog registra hartija od vrednosti ili potvrda Sredstava ukoliko ih banka čuva) - Dokaz o sprovedenom upisu zaloge (obaveštenje Centralnog registra hartija od vrednosti ili potvrda Sredstava) - Minimalno kvartalna provera zvanične vrednosti - U skladu sa zakonodavstvom države u kojoj je sedište izdavaoca hartija od vrednosti - Depozit koji se jedino drži u ENS - Kvartalna provera zvanične vrednosti

- U skladu sa zakonodavstvom države u kojoj je sedište izdavaoca hartija od vrednosti - Depozit koji se jedino drži u ENS - Kvartalna provera zvanične vrednosti

- Ugovor o depozitu - Uovor o zalogu depozita sklopljen između Banke i deponenta - Depozit koji se jedino drži u ENS

DEFINICIJA

Založno pravo na hartijama od vrednosti se stiče upisom zaloge u Centralnom registru hartija od vrednosti na osnovu ugovora o zalozi

U skladu sa zakonodavstvom države u kojoj je sedište izdavaoca hartija od vrednosti

U skladu sa zakonodavstvom države u kojoj je sedište izdavaoca hartija od vrednosti

Shodno ugovoru o depozitu deponent banke namjenski polaže određeni novčani iznos kod ENS koji služi kao obezbeđenje određenog plasmana banke

VRSTA KOLATERALA

Hartije od vrednosti Republike Srbije i Narodne banke Srbije

Hartije od vrednosti zemalja OECD, njihovih centralnih banaka i njihovih regionalnih vlada ili lokalnih vlasti

Hartije od vrednosti EIB i multilateralnih razvojnih banaka

Depozit (namenski)

1:1

1:1

1:1

1:1

razmera

100%

100%

100%

100%

Preduzeća, mikro preduzeća, preduzetnici

100%

100%

100%

100%

građani

Evaulacija u % - efektivni %

VREDNOST KOLATERALA

Prilozi

309

- potpisana menica sa klauzulom “bez protesta” uz akcept ako se radi o trasiranoj ili vlastitoj trasiranoj menici - menična izjava (ovlaštenje koje izdavalac daje poveriocu kako bi poverilac bio u mogućnosti da je popuni u skladu sa odredbama pravnog posla koji je bio temelj za izdavanje menice) - potpis jemca na licu menice ispod oznake «per aval» ili «kao jemac» - dužnik izdaje ovlašćenje u dva primerka i podnosi ih svojoj banci na overu, jedan primerak zadržava banka dušnika a drugi dužnik uručuje poveriocu - kada obaveza dospe za plaćanje poverilac ovaj primerak ovlašćenja uz nalog za naplatu podnosi banci dužnika radi naplate sa računa dužnika

- Dokument koji overava poslodavac i zaposlen

Menično jemstvo koje daje fizičko ili pravno lice da će ceo iznos menice ili jedan njen deo biti isplaćen, a daje se potpisom na licu menice i to rečima “per aval” ili“ kao jemac”.

Ugovorno ovlašćenje,čiji je zakonski osnov predviđen Zakonom o platnom prometu, predstavlja instrument obezbeđenja plaćanja kojim dužnik-pravno lice ovlašćuje poverioca da u slučaju neizmiranja obaveze o dospelosti izvrši naplatu iznosa dospele obaveze sa računa pravnog lica.

Administrativna zabrana je overeni dokument koji potpisuje poslodavac, kojom dužnik daje saglasnost da se radi naplate potraživanja poverioca zapleni deo njegove plate i da se direktno isplati poveriocu, na način određen u tom dokumentu.

Avalirana menica

Ugovorno ovlašćenje

administrativna zabrana

0

0

0

Razmer

-

0%

0%

Preduzeća, mikro preduzeća i preduzetnici

0%

0%

0%

građan

Evaulacija u %-efektivni %

Predsednik Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd

PRAVNE PRETPOSTAVKE

DEFINICIJA

VRSTA KOLATERALA

VREDNOST KOLATERALA

Prilog br. 9a. Primer modela SANI za utvrđivanje kreditnog rejtinga klijenta SANI - CORPORATE SANI za PRAVNA LICA SANI je aplikacija za analizu bilansnih podataka klijenata pravnih lica na bazi MS EXCEL-a. Sistem je razvijen od strane Orange banke u Amsterdamu i stoga se koristi u celoj Orange Bank Grupi. Unos podataka u sistem je centralizovan unutar Sektora upravljanja rizicima u Direkciji kreditnog rizika za pravna lica u Odeljenju SANI analize. Unos se vrši na bazi overenih finansijskih izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha,izveštaj o tokovima gotovine i aneks) pravnih lica koje su poreski obveznici. Rezultat SANI-analize je indikator finansijskog boniteta (SI) koji čini podlogu za rangiranje klijenata Sektora za poslove sa pravnim licima. Kvalitet rezultata SANI - analize zavisi od kvaliteta prezentovanih finansijskih izveštaja. Unos podataka ograničen je na tri uzastopna perioda pri čemu je moguće uneti godišnje ili tokom godine finansijske podatke. U sklopu SANI moguća je izrada: ŠŠ konsolidovanih finansijskih izveštaja, ŠŠ projekcija finansijskih izveštaja za budući period. U sklopu SANI moguća je dodatno izrada: ŠŠ analiza odstupanja ŠŠ analiza razdoblja. Izveštaj SANI - analize pored osnovnih informacija o klijentu obuhvata finansijske podatke grupisane na sledeći način: ŠŠ Bilans uspeha (svi se podaci iskazuju u apsolutnim, a potom i u relativnim iznosima): ƒƒ Dobit/Gubitak (D/G) iz poslovanja, ƒƒ D/G iz poslova povezanih sa povezanim i nepovezana privredna društva, ƒƒ D/G iz finansiranja, ƒƒ D/G iz redovnog poslovanja, ƒƒ D/G iz vanrednog poslovanja, ƒƒ D/G pre oporezivanja, ƒƒ D/G poslovne godine. 310

Upravljanje rizikom

ŠŠ Bilans stanja (svi se podaci iskazuju u apsolutnim te relativnim iznosima): ƒƒ Stalna sredstva (posebna informacija o kapitalnim ulaganjima), ƒƒ Obrtna sredstva (posebna informacija o dugoročnim tj. trajnim obrtnim sredstvima), ƒƒ Kapital, ƒƒ Obaveze (posebna informacija o dugoročnim obavezama) ƒƒ Bilansna suma, ƒƒ Dinamični ekonomski razvoj kapitala, ƒƒ Vanbilansne stavke. ŠŠ Obračun novčanih tokova - Obračun novčanog toka daje informacije o novčanim prilivima i novčanim izdacima u određenom obračunskom razdoblju sa ciljem utvrđivanja sposobnosti privrednog subjekta u ispunjenju obveza prema Banci. Obračun novčanih tokova prema MRS-u 7 dinamički je prikaz novčanih tokova u određenom vremenskom periodu. Sastavni delovi su: ƒƒ Novčani tok iz tekućeg poslovanja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz bilansa uspeha, zatim tpromene u obrtnoj sferi privrednog subjekta), ƒƒ Novčani tok iz investicija (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz investicijskih aktivnosti subjekta  CAPEX), ƒƒ Novčani tok iz finansiranja (obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz izvora finansiranja privrednog subjekta – promene u kapitalu, potom promenu u kratkoročnim i dugoročnim finansijskim obavezama). Promena stanja novčanih sredstava predstvalja: a. računsku veličinu koja proizlazi iz zbira navedenih novčanih tokova, i b. stvarnu promenu novčanih sredstava u aktivi bilansa. Izračunavanje dugoročno potrebnih novčanih sredstava za investicije privrednog subjekta iskazuje se kao razlika zbira novčanog toka iz bilansa uspeha i novčanog toka iz dugoročnog finansiranja privrednog subjekta (promene u kapitalnoj sferi i dugoročnim finansijskim obavezama) sa novčanim tokom iz investicija. Pozitivna razlika iskazuje ročno usklađeno finansiranje investicija dok negativna razlika upućuje na nestabilnu strukuturu finansiranja u promatranom razdoblju. ŠŠ Slobodan novčani tok Izračunavanje slobodnog novčanog toka dinamički je prikaz novčanog toka u određenom vremenskom periodu. Slobodan novčani tok obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz tekućeg poslovanja i investicija – ne obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz finansiranja. Slobodan novčani tok koristi se za izračunavanje pokrivenosti otplate finansijskih obaveza i time iskazuje kapacitet samofinasiranja privrednog subjekta (DSCR). ŠŠ Neto novčani tok Neto novčani tok obuhvata novčane tokove koji proizlaze iz bilansa uspeha.Neto novčani tok koristi se za izračunavanje pokrivenosti otplate ukupnih obaveza. Prilozi

311

ŠŠ Finansijski pokazatelji – Finansijski pokazatelji daju informacije o rentabilnosti (profitabilnosti), finansijskoj stabilnosti i likvidnosti privrednog subjekta. Za većinu pokazatelja nije moguće jednoobrazno odrediti benchmark vrednosti s obzirom da ista značajno zavisi od delatnosti, veličine kao i od pravnog oblika privrednog subjekta. ŠŠ Pokazatelji uspešnosti (rentabilnost) ƒƒ EBIT prinos – dobit/gubitak iz poslovanja pre kamata i poreza Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT - Earnings Befors Interest And Taxes)

x 100

poslovni prihodi

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost operativnog poslovanja tj. % ili maržu koja se ostvaruje iz poslovanja nakon svih redovnih troškova, ali pre troškova finansiranja i poreza iz vanrednog poslovanja. ƒƒ Faktor pokrića kamatnih troškova (ICR – Interest Cover Ratio) – minimalno 2,0 puta. Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata i amortizacije (EBITA - Earnings Befors Interest Depreciation And Amortisation) kamatni troškovi

Interpretacija: govori o sposobnosti privrednog subjekta da podmiri kamatne troškove. Kao izvor pokrića kamatnih troškova uzima se EBITDA. Ako bi indikator bio 1,0 put to bi značilo da se kompletna zarada pre amortizacije (EBITDA) usmerava za pokriće kamata, što je neodrživo za normalno poslovanje. ƒƒ Stopa dobiti/gubitka i poslovnih prihoda (Profit Margin) Dobit iz redovnog poslovanja (EBT - Earnings Befors Taxes)

x 100

poslovni prihodi

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost koja se ostvaruje iz redovnog poslovanja uključujući podmirenje finansijskih troškova (što je veći % veća je profitabilnost poslovanja). ƒƒ Stopa rentabilnosti kapitala/povrat na kapital (ROE) Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT) kapital

x 100

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost kapitala ili drugim rečima, kolika se profitabilnost ostvari na uloženi kapital. Tumači se kao % na jednu jedinicu kapitala. ƒƒ Stopa rentabilnosti okamaćenog kapitala (ROCE – Return On Capital Employed)2 Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT) kapital + obveznice + kreditn eobaveze - novac

x 100

2 U slučaju negativnog kapitala racio se izračunava koristeći ukupne obaveze privrednog subjekta.

312

Upravljanje rizikom

Interpretacija: tumači se kao profitabilnost (pre plaćanja troškova finansiranja) koja se ostvaruje na uloženi kapital i ostale izvore finansiranja na koje se plaća kamata tj. koliko se profitabilno oplođuju sredstva uložena bilo kroz kapital bilo kroz kredite ili obveznice. ƒƒ Stopa rentabilnosti imovine (ROA – Return On Assets) dobit iz redovnog poslovanja + troškovi kamata aktiva

x 100

Interpretacija: pokazatelj govori o efikasnosti upotrebe aktive/imovine tj. koja se profitabilnost (pre plaćanja kamata) ostvaruje na jednu jedinicu aktive. ƒƒ Stopa rentabilnosti (ROI – Return On Investment) dobit iz redovnog poslovanja

x 100

aktiva

Interpretacija: isto kao i prethodni pokazatelj, ali pošto se uključe troškovi finansiranja tj. kolika je profitabilnost jedne jedinice aktive pošto se podmire i troškovi izvora finansiranja poslovanja – kamate po kreditima. ƒƒ Stopa dobiti po zaposlenom (produktivnost) poslovni prihodi troškovi osoblja

Interpretacija: pokazuje produktivnost zaposlenih (što je veća stopa, to je produktivnost veća). ƒƒ Dinamika prihoda (posl. prihodi razdoblja T u odnosu na prihode razdoblja T-1) prihodi (T) prihodi (T-1)

-1 x 100

Interpretacija: pokazuje dinamiku (rast) poslovnih prihoda u tekućem razdoblju u odnosu na prethodno razdoblje. ŠŠ Pokazatelji investicija ƒƒ Udeo stalnih sredstava u bilansu stalna imovina aktiva

x 100

Interpretacija: udeo stalnih sredstava u bilansu govori o tome koliko je imovine vezano u dugotrajnoj imovini, koji u kratkoročnoj. ƒƒ Stopa investiranja porast stalne imovine stalna imovina prethodne godine

x 100

Interpretacija: ukazuje na porast dugotrajne imovine. Prilozi

313

ŠŠ Sklonost investiranju porast stalne imovine amortizacija & otpis imovine manje vrednosti

x 100

Interpretacija: stavlja u odnos povećanje stalne imovine i amortizacije tj. ukazuje koji se deo amortizacije i da li uopšte, usmerava na ulaganje u dugotrajnu imovinu. ŠŠ Pokazatelji finansijske stabilnosti i zaduženosti (finansiranje) ƒƒ Indikator kapitala kapital aktiva

x 100

Interpretacija: ukazuje koji deo imovine se finansira iz vlastitih sredstava (što je indikator veći, sigurnije je poslovanje). ƒƒ Indikator kapitala ispravljen za nematerijalnu imovinu kapital - nematerijalna imovina aktiva - nematerijalna imovina

x 100

Interpretacija: tumačenje isto kao i kod prethodnog pokazatelja, međutim uzima se u obzir nematerijalna imovina obzirom da je često puta teško utvrditi realnu vrednost nematerijalne imovine. ƒƒ Koeficijent finansijske stabilnosti (pokazuje ročnu usklađenost bilansa) – idealno >=100% kapital + dugoročne obaveze + dugoročna rezerviranja stalna sredstva + trajna obrtna sredstva

x 100

Interpretacija: ukazuje u kom stepenu se dugotrajna imovina finansira iz dugoročnih izvora. Stopa bi trebalo da bude iznad 1 što znači da se dugotrajna imovina u celosti finansira iz dugoročnih izvora. Indikator iznad 1 znači da je bilans ročno usklađen. ƒƒ Stopa obveza i kapitala (finansijska poluga; D/E – Debt Equity Ratio) ukupne obaveze - novac kapital + rezerve

x 100

Interpretacija: ukazuje u % odnos obaveza (koje se umanjuju za likvidna sredstva) i kapitala (što je veća stopa, poslovanje je rizičnije jer je stepen zaduženosti veći kao i zavisnost od tuđih izvora). ƒƒ Stepen dinamičkog zaduženja ukupne obaveze - novac poslovni prohodi

x 100

Interpretacija: ukazuje na nivo zaduženosti u odnosu na prihode (za veći stepen potrebno je ostvarivati visoku profitabilnost kako bi se mogli podmirivati dugovi). 314

Upravljanje rizikom

ƒƒ Trend zaduživanja (obaveze - novčana sredstv) + (obvaveze - novčana sredstva prethodne godine) poslovni prihodi + prihodi prethodne godine

x 100

Interpretacija: govori kolika je stopa rasta zaduženosti u odnosu na stopu rasta prihoda tj. da li rast zaduženosti prati adekvatan rast prihoda. ƒƒ Koeficijent obrta zaliha (dani vezivanja) zalihe materijalni troškovi

x 365

Interpretacija: pokazuje koliko dana zalihe stoje na skladištu pre prodaje. ƒƒ Koeficijent obrta potraživanja iz poslovanja (dani vezivanja) potraživanja iz poslovanja poslovni proihodi

x 365

Interpretacija: pokazuje u kom periodu se naplaćuju potraživanja od kupaca. ƒƒ Koeficijent obrta obveza iz poslovanja (dani vezivanja) obaveze iz poslovanja + obaveze po menicama

x 365

materijalni troškovi

Interpretacija: pokazuje u kom periodu se podmiruju obaveze prema dobavljačima ili koliko dana se poslovanje finansira na način da se ne plati obaveza prema dobavljačima. ŠŠ Pokazatelji likvidnosti ƒƒ Koeficijent ubrzane likvidnosti (Brzi omjer) obrtma sredstva - zalihe kratkoročne obaveze

x 100

Interpretacija: govori u kom odnosu kratkoročna likvidna imovina može podmiriti kratkoročne obaveze. Isključuju se zalihe obzirom da su zalihe teoretski najslabije utrživa kratkotrajna imovina. Indikator bi u teoriji trebao da bude iznad 1. ƒƒ Neto radni kapital obrtna sredstva - kratkoročne obaveze

Interpretacija: koliko je veća ili manja kratkotrajna imovina od kratkoročnih obveza. Ovaj pokazatelj svakako bi trebao da bude iznad 1 i ukazuje na ročnu usklađenost bilansa. ƒƒ Koeficijent opšte likvidnosti obrtna sredstva kratkoročne obaveze

x 100

Interpretacija: Isto kao i prethodni indikator, ali u obliku %. Prilozi

315

ƒƒ Faktor zaduženosti (pokriće obaveza neto novčanim tokom)3 ukupne obaveze - novac ispravljen neto novčani tok

Interpretacija: fiktivni pokazatelj koji govori koliko bi se godina za redom trebao ostvariti neto novčani tok kako bi se podmirile sve trenutne obaveze (umanjene za likvidna sredstva). ŠŠ Obračun potrebe za kratkoročnim finansiranjem – Obračun potrebe za kratkoročnim finansiranjem daje informacije o potrebama privrednog subjekta za kratkoročnim finansiranjem uzimajući u obzir obrtne stavke bilansa (izvor i upotreba kratkoročnog finansiranja u poslovanju) i upoređuje kalkulirani iznos sa stvarnim stanjem kratkoročnih kredita subjekta. Napomena: obračun se odnosi na stanje na određeni datum i stoga ne može egzaktno prikazati u toku godine potrebe (npr. nema uticaja aktuelnih potreba odnosno sezonskih uticaja). ŠŠ Finansijski indikator bilansnog boniteta. Finansijski indikator bilansnog boniteta izračunava se na osnovu četiri indikatora: ƒƒ Indikator kapitala - stopa obaveza i kapitala (finansijska poluga; D/E – Debt Equity Ratio), ƒƒ Indikator otplate obaveza - faktor zaduženosti (pokriće obaveza neto novčanim tokom), ƒƒ Proširena rentabilnost ukupnih sredstava - stopa rentabilnosti imovine (ROA – Return On Assets), ƒƒ Neto novčani tok. Sva četiri inidkatora imaju isti ponder, stoga se krajnji finansijski indikator izračunava kao aritmetička sredina navedenih indikatora. Težište leži na izračunavanju neto novčanog toka koji utiče na dva od četiri merodavna indikatora. SANI - analiza razlikuje trgovinsku i ne-trgovinsku (proizvodnja, usluge) vrstu delatnosti privrednog subjekta. ŠŠ Indikator kapitala Bodovanje 1 1,01-1,99 2 2,01-2,99 3 3,01-3,99 4 4,01-4,99 5

Indikator Trgovina > 88 % 59 - 88 % 58 % 33 - 57 % 32 % 11 - 31 % 10 % -8 – 10 % <= -8 %

3 U slučaju da su novčana sredstva veća od obaveza sistem daje vrednost ‘0’.

316

Upravljanje rizikom

Ne-trgovina > 53 % 37 - 56 % 36 % 21 - 36 % 20 % 8 – 19 % 7% -3 – 6 % <= -4 %

ŠŠ Indikator otplate obaveza Bodovanje 1 1,01-1,99 2 2,01-2,99 3 3,01-3,99 4 4,01-4,99 5

Indikator Trgovina < 2,1 g 2,1 – 4,8 g 4,9 g 5,0 – 9,7 g 9,8 g 9,9 – 16 g 16,1 g 16,1 – 24,4 g >= 24,5 g ili negativno

Ne-trgovina < 3,75 g 3,75 – 6,74 g 6,75 g 6,76 – 11,24 g 11,25 g 11,26 – 17,99 g 18 g 18,01 – 26,24 g >= 26,25 g ili negativno

ŠŠ Proširena rentabilnost ukupnih sredstava Bodovanje 1 1,01-1,99 2 2,01-2,99 3 3,01-3,99 4 4,01-4,99 5

Indikator Trgovina > 28 % 18,21 – 28 % 18,2 % 9,81 – 18,19 % 9,8 % 2,81 – 9,79 % 2,8 % -2,8 – 2,79 % < -2,79 %

Ne-trgovina > 28 % 18,21 – 28 % 18,2 % 9,81 – 18,19 % 9,8 % 2,81 – 9,79 % 2,8 % -2,8 – 2,79 % < -2,79 %

ŠŠ Neto novčani tok Bodovanje 1 1,01-1,99 2 2,01-2,99 3 3,01-3,99 4 4,01-4,99 5

Indikator Trgovina > 32,4 % 32,3 – 18,1 % 18 % 8,1 – 17,9 % 8% 1,9 – 7,9 % 1,8 % -1,8 – 1,8 % <= -1,8 %

Ne-trgovina > 12,8 % 12,7 – 8,1 % 8% 4,1 – 7,9 % 4% 1,3 – 3,9 % 1,2 % -1,1 – 1,1 % <= -1,2 %

SANI - analiza dodatno razlikuje mala i velika preduzeća (pravna lica) mereno nominalnim poslovnim prihodima, nominalnim kapitalom, nominalnom D/G iz redovnog poslovanja, i nominalnim i relativnim neto novčanim tokom. SANI-analiza ne uzima u obzir tzv. soft facts (iskustvo sa subjektom, mandžment privrednog subjekta, tržišnu poziciju i zavisnost privrednog subjekta kao i potencijal i budući razvoj privrednog subjekta). Stoga navedeni indikator ne može dati sveobuhvatnu ocenu subjekta jer ne ulazi u kvalitativnu oblast tj. fokusirana je na kvantitativnu analizu (odnosno analizu finansijskih podataka). Prilozi

317

Prilog br. 10 Primer internih pravila ocenjivanja rizika klijenta i formiranja rezervi internA PRAVILA ocenjivanjA rizika KLIJENATA i FORMIRANJA rezervI Ovi Propisi stupaju na snagu pošto se dobije saglasnost Nadzornog odbora Oranž banke a.d. Beograd a primenjuju se od tada (01.06.2008). SADRŽAJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pregled ocenjivanja Uopšteno 2.1. Uvod 2.2. Definicije ocenjivanja rizika Odgovornosti i procedure za OBB 3.1. Odgovornosti i procedure za pravna lica, specijalizovano kreditiranje i hartije od vrednosti 3.2. Odgovornosti i procedure za dodelu kreditnog rizika za banke/finansijske organizacije 3.3. Odgovornosti i procedure za suverene zemlje 3.4. Odgovornosti i procedure za stanovništvo 3.5.Izveštavanje Ocenjivanje za fizička lica, samozaposlena lica, zanatlije Ocenjivanje za pravna lica Poređenje sistema za ocenjivanje rizika OBB sa sistemom ocenjivanja rizika po NBS Definicija rezervi

Prikaz 1. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za banke Prikaz 2. Sistem ocenjivanja kreditnog rizika Oranž banke a.d. Beograd za zemlje

318

Upravljanje rizikom

UPUTSTVA ZA OCENJIVANJE RIZIKA Ovo uputstvo reguliše odgovornosti i procedure za ocenjivanje kreditnog rizika u kreditiranju Oranž banke a.d. Beograd (OBB). 1.PREGLED OCENJIVANJA

Šta?

Poslovi sa pravnim licima, specijalizovano kreditiranje, sekuritizacije

Ko?

Banke

Zemlje i suvereni

CRMc*

Direktor Upravljanja rizikom

Direktor Upravljanja rizikom

Kako?

Na osnovu definicija u tački 5

Na osnovu definicija u tački 3.2 i prikazu 1 i u informacijama OBA/OB761, Finansijske institucije

Na osnovu definicija u tački 3.3 i prikazu 2 i u informacijama OBA/OB764,Kreditrisikomanagement International

Kada?

Najmanje jednom kvartalno, na godišnjem preispitivanju ili kod bilo kog kreditnog zahteva itd.

Gde?

Unos u bazu podataka klijenata OBB

Zašto?

Tačno prikazivanje kreditnog rizika plasmana OBB unutar međunarodnog portfolija Orange bank grupe i u skladu sa tim stvaranje rezervi prema tački 7

Šta?

Fizička lica

Zanatlije, samozaposlena lica

Mala i srednja preduzeća shodno segmentaciji preduzeća

Ko?

CRMr**

Kako?

Na osnovu definicija u tački 4.

Kada?

Najmanje jednom kvartalno, na godišnjem preispitivanju ili kod bilo kog kreditnog zahteva itd.

Gde?

Unos u bazu podataka klijenata OBB

Zašto?

Tačno prikazivanje kreditnog rizika plasmana OBB unutar međunarodnog portfolija Orange bank grupe i u skladu sa tim stvaranje rezervi prema tački 7

Na osnovu definicija u tački 5.

* CRMc – Upravljanje rizicima pravnih lica ** CRMr – Upravljanje rizicima stanovništva (fizička lica uključujući mala i srednja preduzeća shodno segmentaciji klijenata) Prilozi

319

2. OPŠTE NAPOMENE

Uvod Interni propis ocenjivanja rizika (u daljem tekstu Dokument) je smernica ocenjivanja za Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu OBB). Nadzorni odbor OBB u skladu sa standardima Orange Grupe odobrava opšte principe koji se odnose na definicije rizika. Definicije ocenjivanja rizika Rizik se definiše kao verovatnoća mogućeg neizmirenja u otplati kredita od strane klijenta u vezi sa ugovornim obavezama prema OBB. Ocena rizika se koristi za merenje i kategorizaciju stepena rizika nepodmirenja obaveza klijenata prema OBB. Sistem ocenjivanja OB je sistem ocenjivanja klijenata, postojeći kolateral nema uticaja na princip ocenjivanja klijenata. Sistem koji je dostupan u OBB dozvoljava dodeljivanje samo jedne ocene rizika po partiji / klijentu. U okviru Internih propisa za ocenjivanje rizika, u zavisnosti od tržišnog segmenta, klijenti se kategorizuju po grupama rizika od 1 do 8 + R (neizmireno) za pravna lica i od A do D + R (neizmireno) za stanovništvo. Gore pomenuti sistem ocenjivanja rizica i segmentacije klijenata primenjuje se na nivou Orange Grupe. Svaki klijent OBB mora da se oceni u skladu sa ovim Dokumentom, bez obzira eventualno postojeće ocene rizika od treće strane (npr. eksterne agencije za procenu kreditne sposobnosti). 3. ODGOVORNOSTI I PROCEDURE ZA OBB Odgovornost za metodologiju kod ocenjivanja je na upravljanju Strateškim rizicima /OB630 Orange bank Amsterdam za celokupnu OB Grupu. Korišćenje sredstava Ocenjivanja koje izdaje OB630 je obavezno. 3.1. Odgovornosti i procedure za pravna lica, specijalizovano kreditiranje i hartije od vrednosti CRMc organizuje proces dodeljivanja Ocena rizika svim pravnim licima, specijalizovanom kreditiranju (finansiranje projekata) i hartijama od vrednosti u OBB. Account Manager (AM) predlaže ocenu rizika klijenta u skladu sa odgovarajućim sredstvom ocenjivanja i pravilima koja su ustanovljena ovim Dokumentom. SANI indikator i pokazatelj dana kašnjenja moraju da se koriste u OBB radi definisanja ocene rizika klijenata shodno poglavlju 5 ovog Dokumenta. Izračunavanje pomoću sistema je obavezujuće 320

Upravljanje rizikom

za predlog ocene rizika, osim u slučaju postojanja informacija koje uzrokuju smanjenje ocene. Direkcija upravljanja ricima pravnih lica (CRMc) preispituje predloženu ocenu AM-a u Votumu kreditnog zahteva. Ocena rizika klijenta mora da se navede u svakom kreditnom zahtevu i godišnjem preispitivanju. Konačnu odluku o ocenjivanju rizika za klijenta donosi CRMc. CRMc snosi odgovornost dodeljivanja tačne ocene rizika klijenata. Pogoršanje ocene rizika se mora odmah realizovati od strane AM ili CRMc po pojavljivanju jednog od faktora koji imaju uticaja na promenu ocene rizika. Faktori koji utiču ocenu rizika navedeni su u tabeli u poglavlju 5. Dokumentacija vezana za promene ocene rizika mora se priložiti u kreditni dosije klijenta. Poboljšanje postojeće ocene rizika jedno je moguće od strane CRMc-a posle posebnog izveštaja od strane AM-a. Ocene rizika R (od R1 do R5) dodatno određuju subjektivni i/ili objektivni faktori, koji opisuju slučaj neispunjenja obaveze (shodno propisima Bazela II). Odgovornost za Ocenjivanje rizika i izračunavanje rezervi (za klijente ocenjene sa ,,R”) snosi Direktor Sektora upravljanja rizicima (RM). CRMc preispituje ocenu rizika za svakog klijenta najmanje jednom kvartalno za celokupni portfolio i pojedinačno za svakog klijenta, ukoliko se pojave određeni znaci upozorenja kod određenog klijenta. Da bi se proverila adekvatnost svake ocene rizika, kao što je utvrđeno u Kriterijumima ocenjivanja, Account Manager mora da dostavi CRMc-u sve kvantitativne i kvalitativne informacije koje bi mogle da utiču na procenu sposobnosti klijenta u pogledu urednog servisiranja obaveza. Izvori takvih informacija – koji nisu ograničeni – su, na primer, analiza finansijskih izveštaja, kreditni zahtevi, izdanja agencija za ocenjivanje, kontakti sa klijentima, informacije agencija i razvoj postojećeg poslovanja sa klijentom itd. Odgovornosti i procedure za dodelu kreditnog rizika za banke/finansijske organizacije Metodologiju ocenjivanja utvrđuje Orange bank Amsterdam (OBA) / 385 Rating system & model u okviru OB630 / Upravljanje strateškim rizikom. Direktor RM OBB odgovoran je za sve propise koji se odnose na procedure odobravanja i korišćenja prema tim institucijama, kao i za sva druga pravila regulisana ,,Osnovnim pravilima i opštim smernicama”. OB 764 / 761 Finansijske institucije unutar OBA odgovoran je za procenu kreditnog rizika i nadzor inostranih i holandskih finansijskih organizacija i njihovih filijala i afilijacija na osnovu gore navedene metodologije, koristeći standardizovanu analizu/sistem ocenjivanja koji proističe iz predloženog limita za banke. Limit za banke koji se dodeljuje OBB deo je Globalnog ukupnog limita Orange Grupe. U svakom slučaju, OBB je u obavezi da poštuje ocenu rizika bilo koje finansijske organizacije (druge strane u poslu) za koju OBB ima uspostavljen limit. Za Banke koje posluju na domaćem tržištu OBB prikuplja relevantne informacije koje se odnose na njihov bonitet, predlaže OBA odgovarajuće mere i postupke, posebno ukoliko je uočeno pogoršanje ocene rizika i boniteta. Prilozi

321

Preduzeća koja se bave lizingom i faktoringom, koja nisu deo finansijskih organizacija sa limitom i osiguravajuća društva ocenjivaće se kao pravna lica. Definicije ocenjivanja Banke priložene su u Prikazu 1. 3.3 Odgovornosti i procedure za suverene države Ocenjivanje utvrđuje OBA / OB 764 / Credit Risk Management International. Direktor RM OBB odgovoran je za sve propise koji se odnose na procedure odobravanja i korišćenja prema suverenim državama kao i za sva druga pravila regulisana ,,Osnovnim pravilima i opštim smernicama”. Termin suverena država uključuje Centralnu državnu, Narodnu banku i institucije čije se odgovornosti tiču izloženosti prema Državi i čije se obaveze kolateralizuju putem državne garancije. OB 764 unutar OBA kvartalno ocenjuje rizik svake države, što direktno proističe iz modela analize države. Dodeljeni limit OBB prema državi i državnim institucijama deo je globalnog limita za države na nivou Orange Grupe. U svakom slučaju, OBB je u obavezi da poštuje kreditni rizik bilo koje države (druge strane u poslu) za koju OBB ima uspostavljen limit. Posebno za Srbiju, u kojoj OBB posluje, OBB će stalno obezbeđivati dodatne informacije u vezi sa događajima koji utiču na kreditni rizik zemlje i predložene mere za OBB posebno ako se uoči pogoršanje kreditne sposobnosti. Definicije ocena zemalja priložene su u Prikazu 2. 3.4 Odgovornosti i procedure za stanovništvo Upravljanje kreditnim rizikom stanovništva (CRMr) mora da organizuje proces dodeljivanja Ocena rizika svim fizičkim licima, malim i srednjim preduzećima shodno segmentaciji klijenata, zanatlijama i samozaposlenim licima u OBB. Metodologija ocenjivanja (koja se trenutno primenjuje) zasnovana je na novčanim tokovima, što znači da ako mesečna rata klijenta nije veća od 30% plate (posle oduzimanja postojećih rata), klijent je svrstan u „A” (shodno Odluci o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih tački prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija, Službeni list RS br. 37/2004, 86/2004, 129/2004 i 51/2005). 3.5. Izveštavanje Direkcija nadzora i izveštavanja redovno priprema izveštaje za Upravni odbor Banke o Ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za OBA pripremaju izveštaji o kretanjima unutar portfolija Banke. Posebni izveštaji se pripremaju o sumnjivim kreditima sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovništvo), sa izloženošću od preko 300 322

Upravljanje rizikom

hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju teškoće). CRM mora da organizuje nadzor sumnjivih dugova, posebno putem organizovanja sastanaka sa odgovornim account managerima. 4. OCENJIVANJE ZA FIZIČKA LICA, SAMOZAPOSLENA LICA, ZANATLIJE

Ocenjivanje rizika fizičkih lica, samozaposlenih lica i zanatlija zavisi od njihove kreditne sposobnosti i urednosti izmirivanja obaveza prema Banci. Ocena rizika klijenta koja se nalazi u portfoliju malih kredita može se evaluirati samo na osnovu evidencije o ranijim plaćanjima. Po strukturi Ocenjivanja Orange Grupe, kategorije ocenjivanja za stanovništvo su od A do D + R kao što je prikazano u tabeli ispod. Bilo koje značajno odstupanje od ugovorenih obaveza treba da bude uzrok za smanjenje ocene rizika klijenta, minimalno u ocenu rizika C. Ocena rizika OBB A B C D R1 R2 R3 R4 R5

DEFINICIJA Nizak rizik Prosečan rizik Poseban nadzor Sumnjiv Delimično nenadoknadiv Kašnjenje preko 90 dana Restrukturiranje Gubitak Stečaj

DANI KAŠNJENJA 0-15 16-30 31-45 46-60 61-90 91+ >181

5. OCENJIVANJE ZA PRAVNA LICA Sistem SANI obezbeđuje SANI pokazatelj (SANI indicator – SI) kvantitativni pokazatelj, koji se izračunava na osnovu finansijskog izveštaja klijenta. SANI indikator (SI) ukazuje na moguću insolventnost klijenta i koristi se za pravna lica. Na osnovu izračunatog SI i uticaja dana kašnjenja otplate u OBB, stvarna ocena rizika za pravna lica utvrđuje se shodno kriterijumima navedenim u tabeli ispod. Procedure ocenjivanja rizika za preduzeća Zahtevaju se sledeći koraci: 1. Izračunavanje SANI indikatora vrši SANI odeljenje unutar CRM 2. Dodatni opisni (lakše i/ili teže činjenice) faktori

Prilozi

323

Orange Grupa koristi ocene (grupe rizika) od 1 do 8+R za pravna lica: OBB OCENA 1 2 3 4a 4b 4c 5a 5b 5c 6a 6b 7 8 R1 R2 R3 R4 R5

DEFINICIJA Izuzetno visok Vrlo visok Visok Gornja srednja ocena Srednja ocena Niža srednja ocena Nesigurno Nesigurnije Veoma nesigurno Osetljivo Veoma osetljivo Poseban nadzor Nestandardno Delimično nenadoknadiv Kašnjenje od preko 90 dana Reprogramiranje / Restrukturiranje Gubitak Stečaj

SI <0,625 >=0,625 >=1,250 >=1,875 >=2,080 >=2,290 >=2,500 >=2,830 >=3,170 >=3,500 >=3,875 >=4,250 >=5,000

DANI KAŠNJENJA 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 0-30 31-45 46-60 61-90 91+ >181

Kod ocene rizika obavezna je primena najlošijeg kriterijuma iz tabele. Konačna ocena rizika klijenta mora biti u skladu sa najgorom ocenom rizičnosti njegovih plasmana. Ocena rizika za nova preduzeća (osnovana u poslednja 24 meseca) je 6b. Svako značajno odstupanje od ugovorenih obaveza uzrokuje smanjenje ocene rizika klijenta minimalno u Ocenu rizika 7. 6. POREĐENJE SISTEMA OCENJIVANJA RIZIKA OBB SA SISTEMOM OCENJIVANJA RIZIKA PO NBS Donja tabela prikazuje sistem ocenjivanja rizika OBB u poređenju sa sistemom ocenjivanja rizika NBS. OCENA NBS

A

B

324

Upravljanje rizikom

G

D

1

2

3

4

5

6

7

8

R1 R3 -

R2 R3 R5

R2 R4 R5

--

---

---

---

A

B

C

D

R1 R3 -

R2 R3 R5

R2 R4 R5

ocena pravnih lica OBB

ocena stanovništva OBB

V

7. DEFINICIJA REZERVI Banka obrazuje rezerve za identifikovane i neidentifikovane (opšte rezerve) gubitke za potraživanja po osnovu kojih je izložena kreditnom riziku, u zavisnosti od klasifikacije rizika pojedinačnog klijenta (ocenjivanje klijenta). Banka klasifikuje potraživanja (bilans stanja i vanbilansne stavke) u pet grupa rizika shodno regulativi NBS: ŠŠ Ocena rizika NBS: ŠŠ Grupa rizika A (OB ocena 1-5, A) ŠŠ Grupa rizika B (OB ocena 6-8, B-D) ŠŠ Grupa rizika V ŠŠ Grupa rizika G ŠŠ Grupa rizika D Kod potraživanja klasifikovanih u Grupu rizika A, Banka je u obavezi da obrazuje opšte rezerve za neidentifikovane gubitke u iznosu od 1-2% iznosa plasmana kao što sledi: ŠŠ Ocena 1-4  1% ŠŠ Ocena 5  2% Opšte rezerve za neidentifikovane gubitke obrazuju se iz neraspoređene dobiti na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti. Kod plasmana klasifikovanih u Grupe B, V, G i D, Banka obrazuje posebne rezerve koje predstavljaju procenat od iznosa potraživanja, kao što je predstavljeno u tabeli: Grupa rizika NBS

Dani kašnjenja

Rezerve u procentima od iznosa potraživanja

B

0-60

5%

V

61-90

25 %

G

91-180

50 %

D

>180

100 %

Osnova za izračunavanje posebnih rezervi na neidentifikovane gubitke po bilansnim i vanbilansnim potraživanjima je knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjena za sledeće odbitne stavke (princip rizične aktive), kao što je opisano u Odluci o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija, Službeni list RS br. 37/2004, 86/2004, 129/2004 i 51/2005: ŠŠ izvršene pojedinačne ispravke vrednosti u celosti, ŠŠ visinu potraživanja obezbeđenih bezuslovnom garancijom fondova koje je osnovala RS-a, plativom na prvi poziv, ŠŠ potraživanja osigurana kod fondova koje je osnovala RS u visini osiguranog iznosa, Prilozi

325

ŠŠ potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod Banke, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za određena potraživanja Banke, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino Banka može raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja, ŠŠ vrednost zaloge na zlatu, ostalim plemenitim metalima, kratkoročnim HOV koje se mogu refinansirati kod NBS, obveznicama RS do visine njihove tržišne vrednosti ili HOV koje su izdale Vlade ili Centralne banke zemalja članica OECD-a, kojima su obezbeđena potraživanja Banke od tog dužnika, ŠŠ neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili koje Banka može bezuslovno i bez najave da otkaže, ŠŠ visinu pokrivenih akreditiva, ŠŠ 80% iznosa potraživanja od Međunarodnih razvojnih banaka (IBRD, EBRD, EIB, IFC, i sl.) i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv, ŠŠ 80% potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili S&P, Fitch-IBCA, Thompson bankwatch, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s s najmanje BAA3, kao i potraživanja obezbeđenih njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv, ŠŠ 80% iznosa potraživanja po osnovu dokumentarnih akreditiva obezbeđenih zalogom na robi koja se plaća akreditivom, ŠŠ 50% sredstava na računima banaka koje nisu rangirane na način iz tačke 8, osim dela sredstava koje služe za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza, ŠŠ 50% neiskorišćenog iznosa okvirnih kredita sa izvornim rokom dospeća preko jedne godine ili koje banka ne može bezuslovno ili bez najave da otkaže, ŠŠ 50% vrednosti činidbenih garancija, ŠŠ 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih hipotekom na nepokretnosti čija vrednost prema proceni ovlašćenog procenjivača nije manja od ukupne visine ukupnih potraživanja Banke Kolateral treba da je procenio ovlašćeni procenitelj pre ne više od tri godine. ŠŠ 50% iznosa bilansnih potraživanja banke obezbeđenih založnim pravom prvenstvenog reda naplate zasnovani na neuknjiženoj nepokretnosti zaključenjem sudskog poravnanja pred nadležnim sudom, a na osnovu zapisnika nadležnog organa, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine. ŠŠ 50% potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti uskladištene robe za koju je izdata skladišnica, umanjenje za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na Banku i da banka raspolaže dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenu prepisu u registar skladišta. ŠŠ 50% iznosa vanbilansnih stavki banke, nakon umanjenja po drugim osnovama iz ove tačke ako su obezbeđene na način u tačkama 14,15,16.

326

Upravljanje rizikom

PRIKAZ 1. SISTEM OCENJIVANJA KREDITNOG RIZIKA ORANŽ BANKE ZA BANKE

ZAUSTAVITI

 ZADRŽATI

IDE

 

OBB ocena

Definicija

Moody’s

Standard & Poor’s

1

Izuzetno snažno

Aaa

AAA

2

Veoma snažno

Aa1/Aa2/Aa3

AA+/AA/AA-

3

Snažno

A1/A2/A3

A+/A/A-

4a

Gornja srednja ocena

Baa1

BBB+

4b

Srednja ocena

Baa2

BBB

4c

Niža srednja ocena

Baa3

BBB-

5a

Nesigurno

Ba1

BB+

5b

Nesigurnije

Ba2

BB

5c

Veoma nesigurno

Ba3

BB-

6a

Osetljivo

B1

B+

6b

Veoma osetljivo

B2

B

7

Posebna napomena

B3

B-

8

Nestandardno

Caa1/Ca

CCC/CC

R1

Potpuna otplata malo verovatna

C

C

R2

Kašnjenje od preko 90 dana

D

D

R3

Reprogramiranje / Restrukturiranje

D

D

R4

Gubitak

D

D

R5

Stečaj

D

D

Prilozi

327

PRIKAZ 2. SISTEM OCENJIVANJA KREDITNOG RIZIKA ORANŽ BANK ZA ZEMLJE OBB ocena

 

1 2 3

 IDE

4a 4b 4c 5a 5b 5c

ZADRŽATI

6a 6b

 ZAUSTAVITI

7

328

Definicija

& Moody’s Standard Poor’s

visoko razvijene industrijske zemlje visoki investicijski rating Aaa AAA pogodno političko i socijalno okruženje razvijena industrijska zemlja, Aa1/Aa2/ AA+/AA/ visoki investicijski rating Aa3 AAekonomski i politički stabilne zemlje nadprosečni izgledi za političku i ekonomsku stabilnost, nadprosečni ekonomski uslovi A1/A2/A3 A+/A/Araznoliki prirodni, ljudski i finansijski resursi prosečni izgledi za političku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi Baa1 BBB+ politička i socijalna klima relativno pogodna za poslovanje prosečni izgledi za političku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi Baa2 BBB politička i socijalna klima relativno pogodna za poslovanje prosečni izgledi za političku i ekonomsku stabilnost, prosečni ekonomski uslovi Baa3 BBBpolitička i socijalna klima relativno pogodna za poslovanje politička i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i Ba1 BB+ finansijski resursi politička i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i Ba2 BB finansijski resursi politička i ekonomska stabilnost ispod proseka ali prihvatljiva, moguća nepovoljna kretanja, ispod prosečni prirodni, ljudski i Ba3 BBfinansijski resursi politička i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatilnost, ispod prosečni prirodni, ljudski i finansijski resursi, nepovoljni B1 B+ status poverilaca politička i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatilnost, ispod prosečni prirodni, ljudski i finansijski resursi, nepovoljni B2 B status poverilaca politička i ekonomska stabilnost neizvesna, visoka volatilnost, politička i socijalna klima nepovoljna, slaba zakonska zaštita B3 Bprava poverilaca

8

neprihvatljivi rizici

Caa1/Ca

CCC/CC

R1

neprihvatljivi rizici

C

C

R2

neprihvatljivi rizici

D

D

R3

neprihvatljivi rizici

D

D

R4

neprihvatljivi rizici

D

D

R5

neprihvatljivi rizici

D

D

Upravljanje rizikom

Prilog br. 11. Primer uputstva za vođenje kreditnog dosijea klijenta RADNO UPUTSTVO ZA VOĐENJE KREDITNOG DOSIJEA ZA PRAVNA LICA , FIZIČKA LICA, PREDUZETNIKE I DRUGE SLOBODNE PROFESIJE Na bazi propisa NBS-a izrađeno je ovo radno uputstvo radi definisanja pojedinosti za vođenje kreditnog dosijea u celoj banci na jedinstven način. Kreditni dosije se odlaže u kartonske korice, ili više njih u zavisnosti od količine dokumentacije. Na koricama se stavlja nalepnica na kojoj se navodi ime Banke i naziv poslovne jedinice, naslov: “Kreditni dosije”, zatim naziv dužnika na kojeg se odnosi kreditni dosije. Na ivicu korica vertikalno se stavlja nalepnica sa nazivom klijenta i matičnim brojem, odnosno jedinstvenim matičnim brojem građana. U korice se odlaže dokumentacija u propisane omote (uloške) i fascikle po namenama: Opšti deo kreditnog dosijea U fasciklu na čiju se prednju stranu stavlja nalepnica s natpisom opšti podaci i naziv pravnog lica obavezno se prilažu sledeći dokumenti koji obezbeđuju podatke za opšti deo kreditnog dosije: 1. Naslovna strana sa svim osnovnim podacima o pravnom licu i podaci o osobi koja je zadužena za vođenje kreditnog dosijea. (obrazac KD -naslov). 2. Statusna dokumenta pravnih lica: ƒƒ Rešenje Agencije za privredne registre o registraciji sa svim prilozima i promenama, ƒƒ Osnivački akt ili Odluka o osnivanju, ƒƒ Statut pravnog lica, ƒƒ kod preduzetnika i sličnih delatnosti prilaže se registraciona prijava i dokaz o identitetu, ƒƒ Izvod iz sudskog registra organa nadležnog za poslove statistike, ƒƒ Karton deponovanih potpisa, ƒƒ Poreski identifikacioni broj. ƒƒ Druga dokumentacija koju kreditni referent prikupi o klijentu iz različitih izvora kao što su prospekti, novinski članci i slično, koja se može razdvojiti u poseban papirni omot ili fasciklu. Posebni deo kreditnog dosijea To je pregled svih potraživanja banke od dužnika koji se odlažu u posebne papirne omote ili fascikle ukoliko su većeg obima. Na omote se ispisuju sledeći podaci: naziv dužnika, matični broj, broj zahteva, datum odluke o odobravanju plasmana, broj partije, vrsta, iznos i rok plasmana. Prilozi

329

Obavezno sadrže sledeću dokumentaciju: 1. Zahtev klijenta za odobrenje plasmana, potpisan i overen, sa potrebnim prilozima i upitnicima koje Banka traži, a ako se radi o investiciji, onda su potrebni investicioni i poslovni (biznis) planovi, itd. 2. Finansijske izveštaje (po mogućnosti sa izveštajima revizora) za prethodne tri godine (bilanse stanja i uspeha, izveštaje o novčanim tokovima itd.), u obimu u kojem je klijent u obavezi da izradi, te izveštaji organa Uprave dužnika i sl. ako se pribave. Kod preduzetnika i drugih slobodnih profesija ako plaćaju porez na dohodak, se dostavljaju poreske prijave za poslednje tri godine, rešenja o visini poreza, popis trajne imovine, potvrde o plaćenim porezima, te doprinosima za penziono i zdravstveno osiguranje i slično primereno svom statusu. 3. Potvrda o stanju prometa i depozita kod drugih banka, 4. Analiza finansijskih izveštaja putem SANI programa (u zavisnosti o veličini klijenta), 5. Analiza izloženosti dužnika riziku od promene kursa dinara, 6. Izveštaji o poseti klijentu sa potrebnim zapažanjima o lokaciji, poslovanju, nekretninama i slično. 7. Kreditni zahtev sa predlogom ispravno i potpuno popunjen, koji treba da obezbedi sledeće podatke: ƒƒ analizu vrednosti i kvalitet imovine dužnika, ƒƒ pregled potraživanja i obaveza klijenta po rokovima dospeća, uz posebnu analizu kreditne zaduženosti, ƒƒ informacije o tražiocu kredita, ƒƒ informacije o finansijskim pokazateljima i imovini tražioca kredita, ƒƒ ocenu dosadašnjeg poslovnog odnosa sa Bankom, ƒƒ opis plasmana ako ih ima i kako se podmiruju obaveze, ƒƒ ocena kredita, odnosno kreditne sposobnosti u skladu sa internim sistemom ocenjivanja kredita, ƒƒ opis namene kredita, a ako je investicioni onda treba dati osnovni prikaz investicionog ulaganja i finansijsku konstrukciju, ocenu investicije i slično, ƒƒ pregled osiguranja plasmana, ƒƒ predlog nadležnom organu za odobrenje plasmana, ƒƒ odluka ovlašćenih lica ili nadležnog organa o odobrenju plasmana. 8. Ugovor o plasmanu (kreditu, garanciji, akreditivu i slično), overen i potpisan od strane ovlašćenih lica, 9. Godišnji kreditni zahtev, koji je obavezan za sve plasmane s rokom dužim od godinu dana, a koji treba da omogući praćenje kretanja finansijskog položaja dužnika i procenu kvaliteta plasmana oznakom rizične grupe. 330

Upravljanje rizikom

10. Dokumentacija vezana za obezbeđenje plasmana u obimu koji je propisan katalogom kolaterala, s procenom vrednosti imovine. Takođe, bi trebalo ukoliko je neophodno da se priloži sledeće: ƒƒ ugovor o kupovini objekta ili stvari koji svojom vrednošću ujedno služi kao zalog, ƒƒ izjava o imovini osobe kod plasmana kod kojih se uzima menica, ƒƒ menična izjava, ukoliko nije ugrađeno u ugovor. 11. Poslovna korespodencija sa dužnikom, opomene, i slično. 12. Dokumentacija vezana za prinudnu naplatu ukoliko plasman dođe u takvu fazu (evidencija o instrumentima obezbeđenja poslatim na naplatu, predlog za izvršenje, tužbe, presude, procena zaloga, presude i slično). 13. Dokumentacija vezana za stečajni postupak (prijava potraživanja u stečajnom postupku, rešenje o podeli stečajne mase, eventualna parnična dokumentacija i slično). 14. Druga dokumentacija koja povećavaju kvalitet informacija o klijentu, plasmanu i slično. Dokumentacija pod tačkama 2, 3 i 6 razdvaja se u posebne omote (uloške) ili fascikle na kojima će pisati naslov “Finansijski izveštaji”, “Izveštaj o bonitetu”, odnosno “Izveštaji o posetama klijentu”, obzirom da se radi o dokumentaciji koja je zajednička za više kreditnih predmeta. Dokumentacija pod tačkom 10, vezana za obezbeđenje plasmana i procene vrednosti imovine takođe se razdvaja u posebne omote (uloške) ili fascikle ukoliko se radi o dokumentaciji koja je zajednička za više kreditnih predmeta sa naslovom “Instrumenti obezbeđenja i procene vrednosti imovine”. Ako se koristi jemstvo drugog pravnog lica potrebno je izraditi ocenu bonitata – analizu jemca na isti način kao i za glavnog dužnika, i priložiti odgovarajuću dokumentaciju, koja mora biti razvrstana kao i dokumentacija glavnog dužnika u njegovom kreditnom dosijeu. Ukoliko je jemac klijent banke, te ima svoj kreditni dosije, dokumentacija iz tačke 2 opšteg dela i tačake 2, 3 i 6 posebnog dela kreditnog dosijea, čuva se u kreditnom dosijeu jemca, a u kreditnom predmetu glavnog dužnika dodaje se pisana informacija, na papiru formata A4, ko je osoba zadužena za kreditni dosije jemca, organizacioni deo u kome se nalazi dosije sa naznakom da se finansijski i izveštaj o bonitetu, kao i statusna dokumentacija nalaze u kreditnom dosijeu dotičnog klijenta. Navedeno se ne odnosi na jemstvo ili avale Republike Srbije. Dosije dužniika koji je fizičko lice treba da sadrži: 1. Osnovne podatke o dužniku; 2. Procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, uključujući i analizu izloženosti dužnika riziku od promene kursa dinara; 3. Dokumentaciju u vezi sa eventualnim restruktuiranjem potraživanja uključujući Prilozi

331

program finansijske konsolidacije dužnika i ocenu uspešnosti njegovog sprovođenja; 4. Pregled svih potraživanja banke od dužnika tekućih i onih koja su prestala u toku poslednjih godinu dana, s pratećom originalnom dokumentacijom, uključujući: ƒƒ kreditni zahtev, ƒƒ odluku banke o odobravanju potraživanja i eventualnim izmenama uslova potraživanja, ƒƒ ugovore i druge akte koji su pravni osnov za nastanak, prestanak ili izmene uslova potraživanja, kao i za korišćenje prava banke iz instrumenta obezbeđenja naplate potraživanja, ƒƒ dokumentaciju o jemcu i ocenu njegovog finansijskog stanja, ƒƒ podatke o klasifikaciji potraživanja prema stepenu naplativosti u trenutku nastanka potraživanja i kasnije, ƒƒ prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i dužnika u vezi sa potraživanjem, ƒƒ izveštaje o kontroli namenskog korišćenja kredita, ƒƒ dokumentaciju u vezi sa naplatom potraživanja i merama koje je banka preduzela radi naplate, ƒƒ akte koji su pravni osnov za promenu dužnika, u slučaju takve promene, ƒƒ izveštaj Kreditnog biroa o obavezama tog dužnika, ƒƒ podatke o zaposlenju i zaradi ili penziji tog dužnika u poslednja tri meseca, ƒƒ podatke o prosečnom godišnjem prihodu u poslednje dve godine, s procenom imovinskog stanja ovog dužnika. Ostala potrebna dodatna dokumentacija definisana je u katalogu proizvoda Sektora za poslove sa stanovništvom. Svi vrednosni instrumenti obezbeđenja (menice, čekovi, vinkulirane polise osiguranja, ovlašćenja za naplatu potraživanja isl.), te knjižice vozila uzetih u zalog moraju biti odloženi u trezor. Kreditni dosije nalazi se u odgovarajućem organizacionom delu Sektora prodaje, odnosno u Sektoru upravljanja rizicima ako je klasifikovan u grupu kada brigu preuzima Direkcija loših plasmana. Jedna od vrlo važnih ocena kod nadzora kredita od strane interne i ekseterne revizije i kontrole je kvalitet i sveobuhvatnost kreditnog dosijea, te o tome treba voditi posebnu brigu. ZAVRŠNE ODREDBE Ova Procedura ostaje na snazi neodređeno vreme, a izmene i dopune vrši Sektor za upravljanje rizicima u zavisnosti od eksternih odnosno internih promena, a po uočenim potrebama koje proizlaze iz posla. 332

Upravljanje rizikom

Prilog br. 12. Primer politike kamata, naknada i provizija ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD Izvršni odbor Broj: 10-600/2008 Datum: 01.10.2008. godine Na osnovu člana 58. Politike kamata naknada i provizija Oranž banka a.d. Beograd, Bulevar JNA, 125 broj 1436/2007-50/6 od 10.04.2007. godine, tačke 12. Odluke o upravljanju rizicima banke (‘’Sl. Glasnik RS’’ 129/2007 i 63/2008) ), kao i člana 32. Zakona o bankama (’’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Izvršni odbor odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.10.2008. godine usvaja

Politiku kamata, naknada i provizija Oranž banka a.d. Beograd

Politika kamata OPŠTE ODREDBE Član 1. Politika kamatnih stopa (u daljem tekstu: Politika) uređuje principe i merila po kojima se utvrđuju, ugovaraju, obračunavaju i naplaćuju kamate na date kredite i druga potraživanja (aktivne kamate), odnosno principi i merila po kojima se utvrđuju, obračunavaju i plaćaju kamate na depozite, uloge i druga primljena sredstva (pasivne kamate). Bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa po proizvodima i kamatne stope regulisani su Katalozima proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama na plasmane mikro subjektima, Opštim odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove za stanovništvom za mikro subjekte, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. Član 2. Osnovni principi utvrđivanja politike kamatnih stopa jesu: opredeljenja monetarnokreditne politike, važeći monetarni agregati, opredeljenja u pravcu vođenja politike realnih kamatnih stopa sa ciljem da se obezbede realno-pozitivne kamatne stope - aktivne i pasivne. Banka će u oblasti politike kamatnih stopa poštovati načela i odredbe sadržane u regulativi Narodne banke Srbije, polazeći prevashodno od stanja i cene svojih izvora i plasmana i rizika kamatne stope vezanih za ove pozicije. Prilozi

333

Član 3. Visinu kamatnih stopa Banka utvrđuje u zavisnosti od: ŠŠ visine kamatnih stopa na tržištu novca i hartija od vrednosti, ŠŠ kamatnih stopa Narodne banke, ŠŠ planirane dobiti (marže – realne kamatne stope) Banke, ŠŠ boniteta komitenta, ŠŠ roka na koji se sredstva uzajmljuju ili pozajmljuju, ŠŠ procenjenog rizika, ŠŠ poslovnog odnosa klijenta sa Bankom, ŠŠ datih sredstava obezbeđenja, i ŠŠ drugih relevantnih činilaca koji utiču na njenu visinu. Organi banke ovlašćeni za odobravanje kredita odnosno drugih plasmana, u skladu sa Katalozima proizvoda, Opštim odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove za stanovništvom za mikro subjekte, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama na plasmane mikro subjektima, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom, svojim odlukama o odobravanju kredita, a na bazi stručne obrade kreditnih zahteva, određuju visinu kamate za svaki pojedinačni kreditni odnosno drugi proizvod. Član 4. U skladu sa važećim zakonskim propisima, Banka će u postupku obavljanja kreditnih i depozitnih poslova iskazivati efektivnu kamatnu stopu. Efektivnom kamatnom stopom u skladu sa odredbama Narodne banke Srbije smatra se dekurzivna kamatna stopa koja se obračunava na godišnjem nivou, i to primenom složenog kamatnog računa – obračun konformnom metodom. Banka će vršiti obračun i naplatu efektivne kamatne stope poštujući zakonske propise, a prema internim uputstvima. Prema važećim propisima, u svim javnim sredstvima informisanja, reklamnim oglašavanjima i u prostorijama Banke, kao i na zahtev klijenata Banka će iskazivati jasno i uočljivo efektivnu kamatnu stopu. Član 5. U cilju očuvanja vrednosti plasmana odnosno njegovog svođenja na fer vrednost Banka može da ugovara i primenjuje sledeće instrumente: ŠŠ Valutnu klauzulu, kod koje primjenjuje pravilo povraćaja ugovorenih obaveza po kursu važećem na datum plaćanja; ŠŠ Indeksnu klauzulu za koju se primjenjuje pravilo povraćaja ugovorenih obaveza na osnovu poslednje poznate stope rasta cena na malo; ŠŠ Pripisivanje kamate glavnici duga (kapitalizacija kamate). Član 6. Kamatne stope se utvrđuju na mesečnom i godišnjem nivou, a kamata se obračunava i naplaćuje po jedinstvenim stopama. 334

Upravljanje rizikom

Za slučaj značajnijih poremećaja na tržištu, Izvršni odbor Banke ovlašćen je da preduzme odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatnih stopa i u cilju zaštite kapitala Banke. Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštite kapitala Banke. Član 7. Obračun kamata Banka vrši konformnom, odnosno proporcionalnom metodom. Banka može kod kredita do 30 dana primenjivati metod anticipativnog obračuna i naplate kamate. Na dugoročne kredite kod kojih je ugovoren period mirovanja (grace period) Banka obračunava kamatu i u ugovorenom periodu mirovanja. Član 8. Banka će ugovarati klauzulu o promenljivosti visine kamatne stope i obezbediti njenu automatsku primenu bez zaključenja aneksa ugovora, a u interesu očuvanja realne vrednosti svojih potraživanja. Banka će bez odlaganja izvestiti ugovornu stranu o promeni visine kamatne stope. Kada je to od interesa za Banku, Banka može ugovarati i fiksnu kamatnu stopu. Principijelno, ugovorena pasivna kamatna stopa na oročena sredstva stanovništva neće se menjati, odnosno snižavati/povećavati ako Banka, u roku oročenja depozita, pristupi snjižavanju/povećanju kamatne stope. Član 9. Na date kredite i druga dinarska potraživanja, odnosno dinarske depozite i druge dinarske obaveze, kamata se obračunava i naplaćuje, odnosno plaća u dinarima. Član 10. Kamata se obračunava na kraju meseca i o roku dospeća, a naplaćuje prema ugovorenim rokovima. Pri utvrdivanju broja dana za koji se obračunava kamata, uvek se računa dan polaganja depozita, odnosno korišćenje kredita, a ne računa se dan podizanja depozita odnosno vraćanja kredita. Broj dana računa se kalendarski (konformni metod obračuna) ili prema idealnom broju dana (proporcionalni metod). Izuzetno od odredbe stava 1. ovoga člana, po štednim ulozima po viđenju i tekućim računima građana, ukoliko je ugovorena, kamata se plaća u skadu sa propisima, najmanje jedanput godišnje i to na kraju kalendarske godine.

Prilozi

335

KAMATNE STOPE U POSLOVANJU SA PRAVNIM LICIMA4∗ Član 11. Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenjivosti, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava. Član 12. Banka će ugovarati jedinstvenu aktivnu kamatnu stopu na plasmane (kredite) pravnim licima iz sopstvenih izvora ceneći rizičnost i značajnost klijenata. Ovlašćenja za odstupanje od utvrđenih kamatnih stopa definisana su Katalogom proizvoda Sektora za poslove sa pravnim licima i Opštim odredbama Kataloga proizvoda za mikro subjekte. Član 13. Značajnosti klijenta procenjuje se sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta. Osnovni kriterijumi navedene procene su: ŠŠ karakteristike potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istim, ŠŠ ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje, ŠŠ trošak izvora sredstava, ŠŠ doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim i budućim prihodima banke. Član 14. Ako se kamatna stopa na kredit definiše u obliku EURIBOR/LIBOR + margina, otplata kredita ne može biti u anuitetima već samo u ratama, osim ako je pojedinačnom odlukom Izvršnog odbora Banke drugačije definisano. Za kamatne stope koje su vezane za promenu Euribor-a visina Euribor-a utvrđuje se dva radna dana pre svakog prvog u mesecu i vredi za tekući mesec. Na isti način se utvrđuju i vrednosti Libor-a. Visina Euribor-a utvrđuje se na stranici REUTERS-a (EURIBOR 01). EURIBOR ili LIBOR se primenjuju u skladu sa izvorima plasmana. Član 15. Tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 12 dana od datuma dospeća, i ukoliko je kamata plaćena u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovreno izmirenje obaveza. Član 16. Ukoliko se dospela kamata uplati nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza . Član 17. Nema tolerantnog roka za uplatu kamate kada se otplata kredita vrši u anuitetima. Član 18. Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica definiše Sektor Sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima i Sektoru poslova sa stanovništvom na raspolaganje. 4∗ Pravnim licima smatraju se pravna lica koja su u skladu sa Kreditnim politikama klijenti Sektora za poslove sa pravnim licima i mikro klijenti Sektora za poslove sa stanovništvom

336

Upravljanje rizikom

Član 19. Svi depoziti ugovaraju se sa promenljivom kamatnom stopom. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora poslova sa pravnim licima ili direktor Sektora za poslove sa stanovništvom uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, ili odstupanje odobrava Izvršni odbor. Član 20. Kamatna stopa na dinarske i devizne depozite po viđenju, tamo gde je ugovorena, je promenljiva i utvrđena je tabelarnim pregledom Sektora sredstava. Isplaćuje se mesečno u roku od osam dana od isteka meseca odnosno 15 dana po isteku poslednjeg meseca u godini. Član 21. Kamatna stopa na oročene depozite se ugovara u u skladu sa tabelarnim pregledom Sektora sredstava, a isplaćuje se po isteku oročenja ili po dogovoru . KAMATNE STOPE U POSLOVANJU SA FIZIČKIM LICIMA Član 22. Banka će ugovarati jedinstvenu aktivnu kamatnu stopu na plasmane (kredite) fizičkim licima iz sopstvenih izvora ceneći rizičnost i značajnost klijenata. Ovlašćenja za odstupanje od utvrđenih kamatnih stopa definisana su Opštim odredbama Kataloga proizvoda Sektora poslova sa stanovništvom . Član 23. Kamatne stope na kredite ugovaraju se sa klauzulom o promjenjivosti, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. Član 24. Direktori/zamenici direktora regionalnih centara i direktori/zamenici direktora direkcija za velika i srednja preduzeća Sektora poslova sa pravnim licima imaju pravo da predlože VIP uslove (povlašćene uslove) za zaposlene u firmama koji su klijenti banke i koji ostvaruju značajniju saradnju sa bankom ili za zaposlene kod potencijalnih klijenata ukoliko se očekuje značajniji obim saradnje bilo u segmentu poslovanja sa stanovništvom bilo u domenu poslovanja samog pravnog lica. VIP uslove odobrava direktor/zamenik direktora Sektora za poslove sa stanovništvom. Član 25. Direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa stanovništvom, i direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima imaju pravo da predlože GOLD uslove (povlašćene uslove) za najuže rukovodstvo i/ili vlasnika firme (postojećeg ili potencijalnog klijenta) ili pak za osobe od posebnog interesa za Banku. GOLD uslove odobrava nadležni član Izvršnog odbora. Za odobrenje Gold uslova za zaposlene nije potrebna saglasnost Izvršnog odbora, već se Gold uslovi primenjuju direktno za sve zaposlene. Prilozi

337

Odstupanja za jedan procenti poen od utvrđenih aktivnih GOLD uslova odobrava nadležni član Izvršnog odbora. Sva ostala odstupanja odobrava Izvršni odbor. Član 26. Tolerancija za uplatu mesečnog aniteta - smatra se da je plaćen o roku do 10 dana od datuma dospeća, i ukoliko je mesečni anuitet plaćen u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata. Za registrovana poljoprivredna gazdinstva – fizička lica tolerancija za uplatu kamate dospela kamata smatra se da je plaćena o roku do 10 dana od datuma dospeća Član 27. Ukoliko se dospeli anuitet uplati nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata od datuma dospeća do datuma plaćanja. Član 28. Kamatne stope na depozite u trenutku sklapanja ugovora su fiksne, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke, a odstupanja na koja je saglasnost data pojedinačnom odlukom Izvršnog odbora mogu se odnositi na određeni aranžman ili na konkretan proizvod. Svi depoziti ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti kamatne stope u trenutku automatskog obnavljanja. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora za poslove sa stanovništvom uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, i odstupanje odobrava nadležni član Izvršnog odbora. Član 29. Direktor Filijale ima pravo da za klijente od posebnog značaja za Banku, predloži korekciju kamatne stope na depozite u odnosu na definisanu u Kamatnim stopama na depozite Sektora poslova sa stanovništvom. Predlog se podnosi, a isti odobrava ovlašćeno lice, a u skladu sa odstupanjima prema određenim procentim poenima definisanim Opštim odredbama Kataloga proizvoda Sektora za poslove sa stanovništvom. KAMATA NA DOSPELE NEIZMIRENE OBAVEZE I NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENA SREDSTVA Član 30. Na dospele neizmirene obaveze po osnovu kredita,i kamata, koje po ugovoru snosi klijent (obaveze po osnovu izdatih instrumenata jemstva, nenamenski korišćenih kredita i drugih sredstava), Banka će ugovarati i naplaćivati kamatu u visini kamatne stope utvđene u Katalogu proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama na plasmane mikro subjektima, Cenovnicima i i Cenovnom pravilniku Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. Kamata iz stava 1. ovog člana obračunava se sa danom izmirenja konačnog duga ili na kraju meseca za sve vreme docnje, računajući u to i vreme ostavljeno za plaćanje o roku (tolerantni rok), odnosno od dana dospeća obaveze do dana konačnog izmirenja 338

Upravljanje rizikom

duga Banci. Za plaćanje kamate iz stava 1. ovog člana Banka odobrava tolerantni rok do 12 dana za pravna lica ili 10 dana za fizička lica. Kada dužnik ne plati kamatu iz stava 1. ovog člana, ona može biti osnov za obračun kamate za neblagovremeno izmirenje obaveza. Član 31. Kamata iz člana 30. obračunava se istom metodom kao i redovna kamata. Član 32. U skladu sa važećim propisima koji regulišu visinu stope zatezne kamate, kada je tako utvrđena stopa viša od redovne ugovorene kamatne stope, za neovlašćeno korišćena sredstva i neblagovremeno izmirene obaveze primenjivaće se tako utvrđena visina stope zatezne kamate. Član 33. Izuzetno od odredbe člana 30., na dospele, a o roku dospeća neizmirene obaveze po kreditima stanovništva, koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, kamata docnje obračunava se i naplaćuje u skladu sa ugovorom zaključenim sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita. Član 34. Osnovicu za obračun kamate docnje čine dospela, a o roku dospeća neneplaćena potraživanja, koja obuhvataju iznos dospele nenaplaćene obaveze dužnika i iznos dospele obaveze po osnovu kamata Kamata docnje obračunava se na glavnicu i kamatu iz svih dospelih potraživanja, po kojima je Banka poverilac. Član 35. Na kredite koji se daju iz namenskih sredstava po osnovu propisa i posebnih ugovora, obračun kamate docnje vrsi se po stopama utvrđenim ovom Politikom, ukoliko tim propisima ili ugovorima nije drugačije utvrđeno. INTERKALARNA KAMATA Član 36. Interkalarna kamata obračunava se i naplaćuje na dugoročne kredite u korišćenju do njihovog prenošenja u otplatu, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. Član 37. Interkalarna kamata obračunava se po stopi ugovorne kamate za odgovarajuću vrstu kredita. Obračun interkalarne kamate vrši se krajem svakog meseca i za vreme u toku meseca, u kome se kredit prenosi u otplatu. Za dugoročne kredite plasirane fizičkim licima u periodu od 1. do 5. u mesecu ne obračunava se interkalarna kamata, a prvi anuitet dospeva poslednjeg dana u mesecu u kome je kredit plasiran. Prilozi

339

Politika naknada i provizija OPŠTE ODREDBE Član 38. Oranž banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: “Banka”) obračunava i naplaćuje naknade i provizije za izvršene usluge pravnim i fizičkim licima u skladu sa ovom Politikom. Bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine naknada i provizija po proizvodima i regulisani su Katalozima proizvoda, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama na plasmane mikro subjektima, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima Sektora za poslove sa pravnim licima i Sektora za poslove sa stanovništvom. Za usluge za koje nije predviđena naknada i provizija po ovoj Politici, iste se utvrđuju odlukom Izvršnog odbora. Član 39. Po poslovima odobravanja kredita po kojima naplaćena kamata nije prihod Banke i finansiranja koje Banka obavlja za račun drugih banaka i državnih fondova, naknada za učinjene bankarske usluge naplaćuje se od tih banaka, odnosno fondova ili od korisnika u iznosima i na način koji se ugovori. Član 40. Naknada koja se obračunava jednokratno naplaćuje se unapred, odnosno u trenutku izvršenja usluge. Naknada koja se obračunava kvartalno naplaćuje se unapred, s tim da se svaki započeti kvartal računa prema stvarnom broju dana u kvartalu. Naknada na neopozivo preuzete obaveze (revolving,overdraft i slično) se računa unazad i na nju se ne računa kamata za neblagovremeno izmirene obaveze. Član 41. Naknada zakupnine za sefove naplaćuje se unapred, prema izboru korisnika sefa, kvartalno, polugodišnje ili godišnje. Član 42. Naknada Banke za usluge u poslovanju sa inostranstvom obračunava se na iznos dinarske protivvrednosti predmetnog posla, računato po prodajnom kursu ukoliko se plaćanje prema inostranstvu vrši iz dinara, odnosno po srednjem kursu za devize na dan obračuna, ukoliko se plaćanje prema inostranstvu vrši iz deviza. Član 43. Naknada za obradu kreditnog zahteva zajmotražioca se obračunava u skladu sa definisanim tarifama i naknadama u Katalozima proizvoda za pravna i fizička lica, Kamatnim stopama i naknadama stanovništva, Kamatama za plasmane mikro subjektima, Cenovnicima i Cenovnim pravilnicima. Po posebnim aranžmanima od interesa za Banku moguća su odstupanja provizija ili naknada utvrđenih ovom Politikom odnosno Katalozima proizvoda; isto važi i za provizije, odnosno naknade kod novokreiranih poslova koji nisu obuhvaćeni ovom Politikom odnosno Katalozima proizvoda. 340

Upravljanje rizikom

Odstupanja naknada i provizija iz stava 2 ovog člana odobravaju: ŠŠ do 10% - direktori komercijalnih i regionalnih centara, ŠŠ do 20% - izvršni direktori sektora za poslove sa pravnim licima i stanovništvom, ŠŠ do 30% - nadležni član Izvršnog odbora, ŠŠ sva ostala odstupanja – Izvršni odbor. Član 44. Naknada za izdavanje garancija i drugih instrumenata obezbeđenja se obračunava u skladu sa operativnim troškovima, bonitetom korisnika, rokovima korišćenja, potrebom konfirmacija i drugo. Član 45. Obračunata naknada i provizija za usluge, kao i stvarni troškovi, dospevaju za plaćanje odmah. Banka može, sa svojim klijentima kojima pruža veliki broj usluga, ugovarati da se naknada i provizija plaćaju u vidu paušala. Član 46. Banka za dospele a nenaplaćene naknade može da zaračunava kamatu na dospele neizmirene obaveze u skladu sa ovom Politikom. Član 47. Naplatu naknade i provizije za izvršene usluge Banka vrši od korisnika usluge, ako sporazumno između Banke i korisnika usluge nije durgačije određeno. Član 48. Za pojedine vrste usluga koje izvršava posredno preko drugih banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica, Banka zaključuje sa ovim subjektima ugovor o visini iznosa naknada za te usluge i o raspodeli obračunskog iznosa naknade po tarifi. Za poslove koje Banka obavlja korisnicima po ovlašenju drugih banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica zaračunava naknadu po svojoj tarifi. Zaračunata naknada deli se između ugovornih strana prema ugovoru. Član 49. Ovlašćenja, iznosi i postupanja prilikom vršenja otpisa potraživanja definisana su Pravilnikom o ovlašćenjima za otpise potraživanja, koji donosi Izvršni odbor banke. Član 50. Pored naknada za usluge utvrđene Katalozima proizvoda, Banka naplaćuje od građana i prenosi Narodnoj banci i naknade za poslove propisane Odlukom o jedinstvenoj tarifi po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Narodna banka. Član 51. Za usluge koje Banka izvrši inostranim korespondentima naknade i provizije se obračunavaju u devizama prema jedinstvenoj tarifi za usluge inostranim korespondentima. Prilozi

341

Za strana lica tarifa usluga primenjuje se u skladu sa tarifama predviđenim Katalozima proizvoda. Za strana lica tarifa usluga može da se primenjuje i do dvostrukog iznosa za sve tarifne stavove koji nisu obuhvaćeni kao posebni stavovi za strana lica. Član 52. Minimalni i maksimalni iznosi naknada za usluge stranim bankama i drugim stranim klijentima izražavaju se u dinarima ili u EUR, a obračunavaju se i naplaćuju u devizama. Član 53. Pod uslovima iz ove Politike, Banka će ugovarati promenljivost tarife u skladu sa izmenama i dopunama iste, kao i postojeće zakonske regulative. Član 54. Banka naplaćuje i stvarne troškove koje ima u vezi sa obavljanjem pojedinih usluga. ZAVRŠNE ODREDBE Član 55. Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politike imaju svi organizacioni delovi Banke. Član 56. Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Izmene i dopune Politike vrši Izvršni odbor Banke u zavisnosti od eksternih i internih promena na predlog Sektora za poslove sa privredom i Sektora za poslove sa stanovništvom, a najmanje jednom svake dve godine. Član 57. Odluku o Katalozima proizvoda i cenovnim pravilnicima, kao i sve njihove izmene i dopune, donosi Izvršni odbor Banke. Član 58. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke, promenama okolnosti i kretanja na tržištu, između sednica Upravnog odbora donosi odluke o izmenama i dopunama ove Politike, uz obavezu da izmene, odnosno dopune dostavi na potvrdu Upravnom odboru. Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja. Donošenjem ove Politike prestaju da važe svi akti Banke koji su regulisali ovu materiju.

342

Upravljanje rizikom

Prilog br. 13. Primer opštih odredbi i uslova za odobravanja kredita OPŠTE ODREDBE I USLOVI ZA ODOBRAVANJE KREDITA SEKTORA POSLOVA SA PRAVNIM LICIMA (KATALOG KREDITNIH PROIZVODA) Važi od 01.10.2008. godine SADRŽAJ I OPŠTE ODREDBE II OPŠTI USLOVI ODOBRAVANJA 1.KAMATE 2.NAKNADE 3.VALUTNA KLAUZULA 4. PREVREMENA OTPLATA KREDITA 5. RASKID UGOVORA 6. INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA 7. OSTALE ODREDBE III K R E D I T I 1. KRATKOROČNI KREDITI 1.1. Kredit za likvidnost 1.2. Okvirni kredit po tekućem računu (overdraft) 1.3. Kredit za obrtna sredstva 1.4. Revolving krediti 1.5. Kratkoročni višenamenski limit (okvir) 2. DUGOROČNI KREDITI 2.1. Investicioni krediti 2.2. Kredit za trajna obrtna sredstva (TOS) 2.3. Dugoročni limit za garancije 3. ESKONT I AVALIRANJE MENICA I OSTALIH VREDNOSNIH PAPIRA 3.1. Eskont menica 3.2. Avaliranje menica

Prilozi

343

I - OPŠTE ODREDBE Katalog proizvoda Sektora poslova sa pravnim licima Oranž banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Katalog proizvoda) donosi se u skladu sa odredbama Poslovne politike Oranž banke a.d. Beograd. Odredbe Kataloga definisane su u skladu sa: ŠŠ Politikom kamata, naknada i provizija Oranž banke a.d. Beograd, ŠŠ Kreditnim politikama Sektora upravljanja rizicima i ŠŠ drugim relevantnim internim propisima Banke Na bazi Kataloga proizvoda Banka uspostavlja i donosi Cenovne pravilnike kojima se određuju cene pojedinih usluga odnosno cene plasmana, depozita i ostalih usluga navedenih u Katalogu proizvoda. Cenovni pravilnici za poslove sa pravnim licima bazirani na proizvodima definisanim Katalogom proizvoda formiraju se i menjaju na predlog direktora Sektora poslova sa pravnim licima, uz obaveznu saglasnost direktora Sektora sredstava i konačno odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke. Katalog proizvoda bazira se na osnovnim principima ograničavanja i diversifikacije portfolija usluga Banke odnosno u skladu sa odredbama Kreditnih politika. Svrha kataloga: ŠŠ konkretizacija usluga plasiranja i deponovanja, kao i drugih srodnih usluga pravnim licima, ŠŠ definisanje osnovnih opredeljenja Banke u smislu finansiranja određenih privrednih grana, sektora ili konkretnih vrsta proizvodnje, ŠŠ definišu se sredstva obezbeđenja plasmana, ŠŠ konkretizuju cene usluga, kao i kriterijumi formiranja cena, ŠŠ definišu ovlašćenja i granice ovlašćenja za donošenje i izmenu definisanih kriterijuma. U skladu sa članom 57. Politika kamata, naknada i provizija, odluku o usvajanju Katalog proizvoda donosi Izvršni odbor Banke. Pri tom se ovlašćuje Izvršni odbor Banke da sve što nije regulisano ovom odlukom reguliše posebnim aktima, odlukama kao i bližim uslovima i internim uputstvima, gde se za pojedine odluke u skladu sa propisima obavezuje da pribavi prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na predlog Sektora poslova sa pravnim licima. Pre podnošenja Kataloga proizvoda na usvajanje Izvršnom odboru obavezna je saglasnost ostalih relevantnih sektora, pre svega direktora Sektora upravljanja rizicima, kao i direktora Sektora sredstava.

II - OPŠTI USLOVI ODOBRAVANJA 1. KAMATE U skladu sa članom 1. Politike kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine kamatnih stopa za proizvode definisane Katalogom proizvoda. 344

Upravljanje rizikom

Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u skladu sa Poslovnom politikom Banke. Cenovnim pravilnicima se definiše, a samim tim i ugovara jedinstvena kamatna stopa. Ovlašćenja za odstupanja, u skladu sa članom 12. Politike kamata, naknada i provizija, od kamatnih stopa utvrđenih Cenovnim pravilnicima Sektora poslova sa pravnim licima su sledeća: ŠŠ odstupanja od 0,2 procentna poena - direktori Komercijalnih centara ŠŠ odstupanja od 0,5 procentnih poena - direktor Sektora poslova sa pravnim licima, ŠŠ odstupanja od 1 procentnog poena - nadležni član Izvršnog odbora i ŠŠ sva ostala odstupanja - Izvršni odbor. Kamatne stope na kredite Kamatne stope na kredite pravnim licima ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti, osim ukoliko nije drugačije navedeno u pojedinačnoj odluci Izvršnog odbora Banke. Plasman uz fiksnu kamatnu stopu može odobriti direktor Sektora poslova sa pravnim licima ili nadležni član Izvršnog odbora. Za slučaj da kod klijenta Banke u periodu korišćenja kredita dođe do poremećaja u poslovanju, Izvršni odbor i Kreditni odbor, u skladu sa ovlašćenjima određenog nivoa Kreditnog odbora, ovlašćeni su da preduzmu odgovarajuće mere u pravcu promene visine kamatne stope, načina obračuna, rokova plaćanja, sredstava obezbeđenja i plaćanja, kao i druge mere u cilju zaštite kapitala Banke. Kamatna stopa na depozite Sve kamatne stope na depozite po viđenju i oročene depozite pravnih lica definiše Sektor sredstava i u formi tabelarnih prikaza dostavlja Sektoru poslova sa pravnim licima na raspolaganje. Svi depoziti ugovaraju se sa klauzulom o promenljivosti kamatne stope. Odstupanje od navedenog odobrava direktor Sektora poslova sa pravnim licima uz prethodnu saglasnost direktora Sektora sredstava, ili odstupanje odobrava Izvršni odbor. Kamatna stopa na dinarske i devizne depozite po viđenju, tamo gde je ugovorena, je promenljiva i utvrđena je tabelarnim pregledom Sektora sredstava. Isplaćuje se mesečno u roku od 10 dana od isteka meseca odnosno 15 dana po isteku poslednjeg meseca u godini. Kamatna stopa na oročene depozite se ugovara u skladu sa tabelarnim pregledom Sektora sredstava, a isplaćuje se po isteku oročenja ili prema pojedinačnim uslovima isplate iz ugovora. Ovlašćenja za odobravanje kamatnih stopa na oročene depozite i depozite po viđenju Sve kamatne stope definiše Sektor sredstava u skladu sa internim procedurama Sektora i preporukama Sektora poslova sa pravnim licima. Prilozi

345

Efektivna kamatna stopa U skladu sa važećim zakonskim propisima, Banka će u postupku obavljanja kreditnih i depozitnih poslova iskazivati efektivnu kamatnu stopu. U postupku formiranja ponude Banka je obavezna da klijentu uruči zakonom propisnu ponudu sa iskazanom efektivnom kamatnom stopom. U postupku ugovaranja Banka je obavezna da uz osnovni ugovor klijentu priloži propisane obrasce sa relevantnim podacima o efektivnoj kamatnoj stopi i drugim troškovima. Grace period Na dugoročne kredite kod kojih je ugovoren period mirovanja (grace period) Banka obračunava kamatu i u ugovorenom periodu mirovanja. Kamate sa promenljivom kategorijom Ako se kamata na kredit definiše u obliku EURIBOR/LIBOR/RKS NBS/BELIBOR + margina, otplata kredita ne može biti u anuitetima već samo u ratama. Za kamatne stope koje su vezane za promenu Euribor-a visina Euribor-a utvrđuje se dva radna dana pre svakog prvog u mesecu i vredi za tekući mesec. Na isti način se utvrđuju i vrednosti Libor-a. Visina Euribor-a utvrđuje se na stranici REUTERS-a (EURIBOR 01). EURIBOR ili LIBOR se primenjuju u skladu sa izvorima plasmana. Referentna kamatna stopa NBS (RKS) je najviša, odnosno najniža kamatna stopa koju Narodna banka Srbije primenjuje u postupku sprovođenja repo transakcija prodaje, odnosno kupovine hartija od vrednosti sa ročnošću od 12 do 16 dana. Objavljuje je Narodna banka Srbije. Izmenu ove kamatne stope vrši Narodna banka Srbije, intervali nisu određeni niti odredivi. Objavljena referentna stopa ostaje važeća do sledeće zvanične promene. Tolerancija za rok uplate Tolerancija za uplatu kamate - dospela kamata smatra se da je plaćena o roku od 12 dana od datuma dospeća, i ukoliko je kamata plaćena u tolerantnom roku ne zaračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata. Ukoliko se dospela kamata uplati nakon isteka tolerantnog roka obračunava se kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza/zakonska zatezna kamata od datuma dospeća do datuma plaćanja. Nema tolerantnog roka za uplatu kamate kada se otplata kredita vrši u anuitetima. Zatezna kamata Kamata za slučaj kašnjenja za sve proizvode regulisana je Cenovnim pravilnikom osim za kreditne linije po kojima je Banci ugovorno uslovljena drugačija kamata za slučaj kašnjenja. Kamata za slučaj kašnjenja obračunava se istom metodom kao i redovna kamata. Kamata za slučaj kašnjenja se obračunava na kraju meseca za sve vreme docnje, računajući u to i vreme ostavljeno za plaćanje o roku (tolerantni rok), odnosno od dana dospeća kredita do dana konačnog izmirenja duga Banci. Za plaćanje kamate iz stava 1. ovog člana Banka odobrava tolerantni rok od 12 dana. 346

Upravljanje rizikom

2. NAKNADE U skladu sa članom 38. Politike kamata, naknada i provizija Katalogom proizvoda regulišu se bliži uslovi i kriterijumi za utvrđivanje visine naknada i provizija za usluge definisane Katalogom proizvoda. Za usluge za koje nije predviđena naknada ili provizija iste se utvrđuju odlukom Izvršnog odbora. Cenovnim pravilnicima uređuje se konkretna vrednost naknada i provizija prema vrstama naknada. Procenjujući značaj klijenta sa stanovišta sveukupnog odnosa Banke i klijenta, Banka može predložiti donošenje odluke o povlašćenoj ceni za pojedine klijente. Osnovni kriterijumi navedene procene su: ŠŠ karakteristike potencijalnog dužnika, odnosno rizik poslovanja s istim, ŠŠ ukupni tržišni uslovi tj. konkurentsko okruženje, ŠŠ kreditna zaduženost klijenta, kao i doprinos potencijalnog dužnika dosadašnjim i budućim prihodima banke, ŠŠ obim platnog prometa u zemlji i inostranstvu. U skladu sa stavom 2 člana 43. Politike kamata, naknada i provizija, utvrđena su ovlašćenja za odstupanja od Cenovnih pravilnika: ŠŠ do 10% - direktori komercijalnih centara, ŠŠ do 20% - direktor Sektora poslova sa pravnim licima, ŠŠ do 30% - nadležni član Izvršnog odbora, ŠŠ sva ostala odstupanja – Izvršni odbor. U slučaju odstupanja koje odobrava nadležni član Izvršnog odbora ili Izvršni odbor procedura predlaganja odstupanja u okviru Sektora poslova sa pravnim licima je sledeća: Direktori profitnih i komercijalnih centara mogu za VIP, GOLD i GOLD SPECIAL klijente predložiti - direktoru/zameniku direktora Sektora poslova sa pravnim licima smanjenje naknade u domaćem platnom prometu i platnom prometu sa inostranstvom za konkretnog klijenta. Ukoliko je direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima saglasan sa predloženim smanjenjem naknade, finalni predlog za usvajanje istog šalje Izvršnom odboru na odobrenje, odnosno članu Izvršnog odbora. Ukoliko direktor/zamenik direktora Sektora poslova sa pravnim licima nije saglasan sa predloženim smanjenjem naknade, finalni odgovor šalje direktoru profitnog ili komercijalnog centra. Kriterijumi za podelu klijenata na VIP, GOLD i GOLD SPECIAL, odnosno STANDARD su: ŠŠ obim poslovanja sa bankom, ŠŠ značaj klijenta za banku, ŠŠ očekivani efekti saradnje sa klijentom, ŠŠ vremenski rok saradnje određenog klijenta i banke, ŠŠ dosadašnje iskustvo u saradnji sa konkretnim klijentom. Prilozi

347

STANDARDNI KLIJENTI su oni koji posluju sa bankom u domaćem platnom prometu i platnom prometu sa inostranstvom po zvanično usvojenom Cenovnom pravilniku. VIP KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 30% nižoj ceni u odnosu na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika. Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su: ŠŠ da je klijent Banke najmanje 6 meseci, ŠŠ da ima preko 100 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i deviznom računu (preračunato u dinarsku protivvrednost), ŠŠ kreditnu izloženost preko 250.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 miliona za velike klijente i kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. ŠŠ novi klijenti - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom periodu zadovoljiti kriterijume definisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. GOLD KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po 50% nižoj ceni u odnosu na standardnu cenu iz zvanično usvojenog Cenovnika. Uslovi da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman su: ŠŠ da je klijent Banke najmanje 6 meseci, ŠŠ da ima preko 200 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i deviznom računu (preračunato u dinarsku protivvrednost), ŠŠ kreditnu izloženost preko 500.000,00 EUR-a za SME klijente, i preko 300 miliona za velike klijente i kreditnu izloženost preko 1.000.000,00 EUR-a ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. ŠŠ novi klijenti - baziraće se na proceni - da će klijent u kraćem vremenskom periodu zadovoljiti kriterijume definisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. GOLD SPECIAL KLIJENTI su oni koji posluju sa Bankom u domaćem platnom prometu (gotovinskom i bezgotovinskom) i platnom prometu sa inostranstvom po nižoj ceni u odnosu na GOLD tarifu. Uslov da bi klijent u Sektoru poslova sa pravnim licima imao ovaj tretman je da je veliki klijent grupe: ŠŠ postojeći klijenti - najmanje 6 meseci, da ima preko 500 miliona dinara potražnog prometa na tekućem dinarskom i deviznom računu (preračunato u dinarsku protivvrednost) i kreditnu izloženost preko 2.000.000,00 EUR-a ili na 348

Upravljanje rizikom

osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. ŠŠ novi klijenti – baziraće se na proceni – da će klijent u kraćem vremenskom periodu zadovoljiti kriterijume definisane za postojeće klijente ili na osnovu posebne odluke direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. Sve ugovorene jednokratne naknade obračunavaju se na ugovoreni iznos, i plaćaju se unapred. Naknada za obradu kreditnog zahteva zajmotražioca se obračunava u skladu sa definisanim cenama i naknadama u Cenovnim pravilnicima za pravna lica. Za usluge koje Banka izvrši inostranim korespondentima naknade i provizije se obračunavaju u devizama prema jedinstvenoj ceni za usluge inostranim korespondentima. Naknada Banke za usluge u poslovanju sa inostranstvom obračunava se na iznos dinarske protivvrednosti predmetnog posla računato po srednjem kursu za devize na dan obračuna. Naknada za izdavanje garancija i drugih instrumenata obezbeđenja se obračunava u skladu sa operativnim troškovima, bonitetom korisnika, rokovima korišćenja, potrebom konfirmacija i drugo. Tamo gde su u Cenovnom pravilniku definisani minimalni iznosi naknada, ti minimumi se primenjuju samo onda kada je apsolutni iznos naknade, koji je dobijen primenom procenta naknade, manji od utvrđenog minimuma. Naknade se ugovaraju sa klauzulom o promenljivosti odnosno u skladu sa važećim Cenovnim pravilnikom. Obračun naknade pri preuzimanju novih klijenata Kod odobravanja novih plasmana (preuzimanja novih klijenata, odnosno refinansiranja njihovih obaveza kod drugih banaka), nakon postizanja dogovora oko cene plasmana, pre obrade zahteva, preporučuje se potpisivanje ugovora između Banke i klijenta. Ako Banka odobri plasman pod dogovorenim uslovima (gde je potrebno navesti kamatu, iznos jednokratne naknade, konkretne instrumente obezbeđenja), a klijent nakon odobrenja istog odustane, Banka može da naplati iznos jednokratne naknade za obradu zahteva klijenta. Banka naplaćuje i stvarne troškove koje ima u vezi sa obavljanjem pojedinih usluga. Banka zadržava pravo da naplati uvećanu proviziju za posebne usluge. Promet novca i kapitala oslobođen je plaćanja PDV-a u skladu sa odredbama čl. 25 Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Prilozi

349

3. VALUTNA KLAUZULA Valutna klauzula predstavlja ugovaranje vrednosti obaveze u devizama (valuta obaveze) u zemlji s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima (valuta isplate). Za valutnu klauzulu primjenjuje se pravilo povraćaja i puštanja ugovorenih obaveza po zvaničnom srednjem kursu NBS važećem na datum puštanja/plaćanja. 4. PREVREMENA OTPLATA KREDITA U slučaju delimične ili potpune otplate kredita pre ugovorenog roka Banka može naplatiti naknadu u visini od 2% iznosa koji je prevremeno vraćen. Korisnik kredita dužan je da pismeno obavesti Banku o nameri prevremene otplate. Kada je to od posebnog interesa za Banku, uz odobrenje Izvršnog odbora, može se utvrditi za pojedine korisnike kredita da isti nemaju obavezu plaćanja naknade na prevremeno plaćeni iznos ili mogu odobriti naplatu smanjenog procenta naknade za prevremeni povraćaj. U slučaju delimične otplate kredita, stručni saradnik se obavezuje da s klijentom dogovori način zatvaranja nedospelog potraživanja (prva dospeća ili skraćivanje roka otplate) i saglasno tome napravi aneks osnovnog Ugovora. U slučaju da klijent prevremeno vraća kredit iz kredita dobijenog u drugoj banci i/ili prelazi s većinom svog poslovanja u drugu banku, naknada za prevremeno vraćanje ne može se smanjivati niti ukidati. 5. RASKID UGOVORA Banka može proglasiti kredit dospelim zajedno sa pripadajućim kamatama kao i tražiti 100% novčano pokriće po izdatim garancijama i drugim potencijalnim obavezama u sledećim situacijama: ŠŠ blokade poslovnog računa korisnika, ŠŠ raskida Ugovora o otvaranju i vođenju poslovnog računa, ŠŠ ukoliko korisnik tokom korišćenja kredita ili drugog proizvoda prenese više od 30% svog platnog prometa u zemlji ili platnog prometa sa inostranstvom sa tekućeg računa otvorenog kod Banke za SME klijente, odnosno više od 5% za velike klijente. Praćenje platnog prometa se vrši na nivou kvartala, ŠŠ ukoliko klijent zakasni sa izmirenjem obaveza duže od 15 dana, po osnovu bilo kod proizvoda / ugovora, ŠŠ ukoliko nenamenski koristi odobrena sredstva, ŠŠ usled promene poslovanja, likvidnosti odnosno materijalno finansijskog stanja koje po oceni Banke dovode u pitanje uredan povraćaj duga, ŠŠ u slučaju da korisnik ne ispuni bilo koju obavezu iz ugovora sa Bankom. 350

Upravljanje rizikom

Banka može jednostrano raskinuti ugovore sa korisnikom ukoliko sprovođenjem redovne bonitetne analize utvrdi i dokumentuje ozbiljne probleme u poslovanju korisnika. 6. INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA U skladu sa Katalogom kolaterala Sektora upravljanja rizicima. Svi instrumenti obezbeđenja navedeni u Katalogu kolaterala Sektora upravljanja rizicima koriste se u međusobnoj kombinaciji jednih sa drugima, što zavisi od kreditne sposobnosti dužnika, visine i vrste plasmana i odluke nadležnog nivoa odlučivanja. Menice i ugovorna ovlašćenja su obavezni instrumenti obezbeđenja uz svaki ugovor. Kada se kao sredstvo obezbeđenja plasmana uzima nekretnina, upisuje se hipoteka. Troškove procene obezbeđenja, i u slučaju ponovne procene,tj. ukoliko protekne više od 3 godine od datuma upisa hipoteke, snosi klijent. Postoji i mogućnost uzimanja zaloge na pokretnim stvarima, kao vrsta obezbeđenja . U tom slučaju se u sudu upisuje založno pravo na Banku. Procenu vrednosti nekretnine ili pokretne imovine moraju da vrše banci prihvatljive stručne osobe/društva (u skladu sa zakonom o Bankama, a po izboru sektora upravljanja Rizicima). Sektor za upravljanje rizicima može odobriti puštanje plasmana bez obzira da li su prikupljeni svi instrumenti obezbeđenja, navedeni u Odluci o odobrenju pojedinačnog plasmana. Minimalni uslov svakog takvog ovlaštenja su uredno prikupljeni, potpisani i overeni likvidni instrumenti osiguranja (menice, ovlašćenje, barirani ček…), a za hipoteke minimalno mora biti potvrda o podnetom zahtevu za upis hipoteke. 7. OSTALE ODREDBE Nije moguće puštanje kredita na poslovni račun klijenta otvoren u drugim poslovnim bankama. Uslovi za Kredite iz sredstava EAR-a, se mogu menjati samo po dobijenoj pismenoj odluci od strane nadležnih organa koji procesuiraju ovu kreditnu liniju.

III - K R E D I T I 1. KRATKOROČNI KREDITI 1.1. Kredit za likvidnost Namena:Ovaj kredit korisniku služi za rešavanje kratkoročnih potreba za likvidnošću (npr. isplatu zarada, plaćanje dobavljača, i drugih kratkoročnih obaveza). Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, maksimalno do 90% poznatog novčanog priliva. Prilozi

351

Rok vraćanja: Do 12 meseci (mogući su i kraći rokovi). Način vraćanja: Jednokratno ili mesečne rate. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun se vrši mesečno i po dospeću. Naknade: jednokratna za obradu zahteva, u skladu sa Cenovnim pravilnikom. Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: dinarski kredit; dinarski kredit sa valutnom klauzulom i devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). 1.2. Okvirni kredit po tekućem računu (overdraft) Namena:Okvirni kredit omogućava klijentu korišćenje sredstava iznad iznosa raspoloživog na tekućem računu i to do odobrenog – dozvoljenog minusnog salda. Osnovni preduslov za korišćenje ovog proizvoda je otvaranje tekućeg računa u Banci. Namena okvirnog kredita je finansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim sredstvima ili za povremeno finansiranje tekuće likvidnosti. Ukoliko je vidljivo konstantno korišćenje kredita potrebno je korisniku plasirati neki drugi kredit iz ponude Banke. Na dan dospeća ugovora, račun mora biti u pozitivnom saldu ili na nuli, ukoliko nije drugačije dogovoreno. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću Klijenta odnosno maksimalno do 5% kapitala Banke. Rok vraćanja: Do 12 meseci. Način vraćanja: automatski, dnevno iz tekućeg priliva korisnika kredita. Kamate:u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun mesečno i po dospeću. Naknade:u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna za obradu zahteva, i naknada za rezervaciju neiskorišćenih sredstava koja se obračunava kvartalno unazad i o roku dospeća. Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: Dinarski kredit. Ostalo: Kredit se odobrava pravnim licima i preduzetnicima koji kumulativno ispunjavaju sleće uslove: ŠŠ imaju otvoren tekući račun u Oranž banke a.d. Beograd; ŠŠ redovno izmiruju obaveze prema Oranž banci a.d. Beograd; odnosno u skladu sa izveštajem iz Kreditnog biroa za nove klijente; ŠŠ nisu bili u blokadi proteklih 12 meseci, 5 dana neprekidno, a 10 dana ukupno; ŠŠ posluju najmanje dve poslovne godine (imaju dva overena godišnja računa). 352

Upravljanje rizikom

1.3. Kredit za obrtna sredstva Namena: Ovaj kredit omogućava klijentu finansiranje obrtnih sredstava, tj. povećanje prometa i prihoda uz stalan novčani tok. Namenjeni su i za finansiranje uvoza, kao i obrtnih sredstava koja su potrebna za finansiranje manjih projekata (na primer građevinskih) čija je izgradnja moguća u roku kraćem od 1 godine. Maksimalni iznos: 100% prosečnog mesečnog prihoda korisnika u zadnjih 12 meseci, ili do 35% prosečnih obrtnih sredstava. Rok vraćanja: Do 12 meseci. Način vraćanja: Jednokratno ili mesečne rate. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun se vrši mesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna za obradu zahteva. Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i katalogom kolaterala Banke. Vrste kredita: dinarski kredit; dinarski kredit sa valutnom klauzulom i devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Ostalo: Prosečan mesečni prihod utvrđuje se na bazi zadnjeg finansijskog izveštaja koji je klijent bio dužan sastaviti (godišnji ili polugodišnji bilans uspeha), tako da se ukupna prihod podeli sa 12, odnosno 6. 1.4. Revolving krediti Namena: Kredit služi za finansiranje povremenih potreba za dodatnim obrtnim sredstvima i za povremeno finansiranje održavanja likvidnosti. Revolving kredit omogućava klijentu korišćenje i vraćanje kreditnih sredstava u skladu sa njegovim potrebama, sukcesivno ili jednokratno. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta ili do maksimalno 50% prosečnih godišnjih obrtnih sredstava. Rok vraćanja kredita: do 12 meseci. Način vraćanja: Sukcesivno po želji klijenta, a najkasnije na datum dospeća. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, obračun i naplata kamate mesečna i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom, jednokratna prilikom odobrenja kredita i naknada za rezervaciju neiskorišćenih sredstava koja se obračunava kvartalno unazad i o roku dospeća. Vrsta kredita: dinarski, dinarski uz valutnu klauzulu, devizni (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i Katalogom kolaterala Banke. Prilozi

353

Ostalo: za vreme važenja ugovora o revolving kreditu klijent može povlačiti kredit i vraćati ga najavljujući svoje zahteve putem faksa, e-maila ili u drugom pisanom obliku. Ukoliko je reč o valutnoj klauzuli najava povlačenja sredstava mora biti najmanje dva radna dana ranije, a ukoliko je dinarski kredit jedan radni dan. Kod vrste kredita :dinarski uz valutnu klauzulu i deviznih kredita korisnik je dužan da prilikom svakog vraćanja sredstava revolving kredita u iznosu većem 50.000,00 EUR i/ili u iznosu većem EUR 50.000,00 dinarske protivvrednosti obračunatoj prema srednjem kursu NBS važećem na dan najave vraćanja sredstava, pismeno obavesti Banku najkasnije jedan dan pre datuma nameravanog vraćanja sredstava kredita, te da vraćanja sredstava kredita, izvrši u skladu sa instrukcijama datim od strane Banke. U slučaju da Korisnik postupi suprotno odredbama prethodnog stava, Banka ima pravo na naknadu štete koju je pretrpela takvim postupanjem u visini od 1% nenajavljenog vraćenog iznosa kredita. 1.5. Kratkoročni višenamenski limit (okvir) Namena: Kratkoročni višenamenski limit je aranžman s klijentom, u okviru koga se klijentu mogu odobravati sve vrste kratkoročnih proizvoda iz kataloga Banke (krediti, garancije, akreditivi, eskont, aval i dr.). Po odobrenju kratkoročnog višenamenskog limita Banka i klijent zaključuju Ugovor o limitu na osnovu koga se u periodu važenja limita pojedinačni proizvodi odobravaju na nivou odlučivanja CC1. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimalno do 30% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok važenja limita: 12+12 meseci, tako da nijedan pojedinačni proizvod ne sme imati rok vraćanja/važenja duži od 12 meseci i da nijedan pojedinačni proizvod ne sme biti odobren u periodu dužem od 12 meseci od dana odobrenja limita. Odobravanje limita: Okvir se inicijalno odobrava na 12 meseci. Produženje ovog limita za narednih 12 meseci, radi se tako što se odobri novi limit u istom iznosu, i pritom se svi postojeći proizvodi koji su u korišćenju aneksiraju u korist novog limita. Način vraćanja: Limit ističe jednokratno, a povraćaj svakog proizvoda zavisi od samog proizvoda. Kamate: prema pojedinačnom proizvodu, a u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke. Naknade: jednokratno od iznosa odobrenog limita u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, a za pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife definisane Cenovnim pravilnikom Banke. Vrste limita: čist dinarski limit, dinarski limit sa valutnom klauzulom. Instrumenti obezbeđenja limita: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja klijenta i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke. 354

Upravljanje rizikom

Instrumenti obezbeđenja pojedinačnih proizvoda: svaka pojedinačni proizvod u okviru odobrenog limita vezuje se za instrumente obezbeđenja po potpisanom ugovoru o limitu. Ostalo: Ukupni kratkoročni limit uključuje u sebe samo iznose glavnica. Kamate, naknade i provizije nisu njegov sastavni deo, ali njihovo neplaćanje onemogućuje odobravanje novih proizvoda u skladu sa odobrenim limitom. Ukupni iznos odobrenih pojedinačnih proizvoda ne sme nikada u toku važenja limita biti veći od iznosa odobrenog limita. Moguće je unutar KVL-a ograničiti maksimalni iznos pojedinih proizvoda iz ovog kataloga (npr. kredita, plativih garancija, eskonta menica…). Napomena: Limit se nakon odobrenja knjiži vanbilansno i evidentira u posebnu IT aplikaciju. 2. DUGOROČNI KREDITI 2.1. Investicioni krediti Namena: Ovi krediti namenjeni su za finansiranje dugoročnih investicionih potreba klijenata (investiranje u opremu, zemljište, građevinske objekte, vozni park, osnovno stado, i ostala osnovna sredstva). Maksimalni iznos za finansiranje obrtnih sredstava je do 20% od odobrenog kredita za investicione potrebe. Maksimalni iznos: U skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta do 80% vrednosti investicije – 20% sopstvenog učešća podnosioca kreditno zahteva. Rok vraćanja: Do 6 godina za investiranje u opremu uz grace period do 12 meseci, odnosno do 10 godina za investiranje u kupovinu ili izgradnju poslovnog prostora ili izgradnju građevinskog objekta uz grace period do 24 meseca. Način vraćanja: Mesečne, kvartalne, polugodišnje ili izuzetno godišnje rate. Kamate: U skladu sa Cenovnim pravilnikom, kamata se obavezno definiše kao EURIBOR/LIBOR + margina; odstupanja su moguća samo uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima ili člana Izvršnog odbora. Kamata se obračunava mesečno, tromesečno ili šestomesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva, Vrsta kredita: dinarski krediti uz valutnu klauzulu; devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i Katalogom kolaterala Banke.

Prilozi

355

2.2. Kredit za trajna obrtna sredstva (TOS) Namena: Ovaj kredit omogućava klijentu finansiranje trajnih obrtnih sredstava potrebnih za stabilno poslovanje preduzeća, povećanje njegovog prometa i dobiti. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimalno do 60% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok vraćanja: Do 3 godina (uz mogućnost odobrenja grace perioda do 12 meseci). Rok vraćanja može biti produžen do 5 godina uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima. Način vraćanja: Mesečne, kvartalne, polugodišnje ili izuzetno godišnje. Kamate: u skladu sa Cenovnim pravilnikom. Kamata se definiše kao EURIBOR/LIBOR + određena margina; odstupanja su moguća za kredite ročnosti do 24 meseca, a duže samo uz pismenu saglasnost direktora Sektora poslova sa pravnim licima; Kamata se obračunava mesečno, tromesečno ili šestomesečno i po dospeću. Naknade: u skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva. Vrste kredita: dinarski krediti uz valutnu klauzulu, devizni kredit (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju). Instrumenti obezbeđenja: adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca kreditnog zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke i Katalogom kolaterala. 2.3. Dugoročni limit za garancije Namena: Dugoročni limit (DL) za garancije namenjen je onim klijentima koji imaju potrebu za čestim izdavanjem garancija i žele što jednostavniju proceduru u vezi odobravanja istih. Iz predmetnog limita izdaju se i kratkoročne i dugoročne garancije. Po odobravanju DL-a za garancije banka i klijent zaključuju Ugovor o dugoročnom limitu za garancije na osnovu koga se u periodu važenja limita izdaju pojedinačne garancije, po skraćenom postupku. DL se odobrava pravnim licima čiji bonitet mora odgovarati standardima i kreditnim politikama Banke. Maksimalni iznos: u skladu sa kreditnom sposobnošću klijenta, odnosno maksimalno do 50% prosečnih obrtnih sredstava u poslednjih 12 meseci. Rok važenja DL-a: 24 meseca, izuzetak 36 meseci (samo za dobre klijente) u okviru koga će se izdavati garancije čiji rok važnosti ne može biti duži od roka limita. Naknade: od 0,25% do 0,50% jednokratno od iznosa odobrenog limita, a za pojedinačna odobrenja iz limita primenjivaće se tarife za garancije definisane Cenovnim pravilnikom Banke. Vrste limita za garancije:limit za dinarske garancije, limit za dinarske garancije sa valutnom klauzulom. 356

Upravljanje rizikom

Instrumenti obezbeđenja po DL-u: hipoteka, adekvatan broj menica i ugovornih ovlašćenja podnosioca zahteva, i ostalo u skladu sa kreditnom politikom Banke. Svaka pojedinačna garancija u okviru odobrenog limita vezuje se za instrumente obezbeđenja po potpisanom ugovoru o DL-u. Ostalo: Ukupni iznos garancija ne sme nikada u toku važenja DL-a biti veći od odobrenog limita. Napomena: Limit se nakon odobrenja knjiži vanbilansno i evidentira u posebnu IT aplikaciju. 3. ESKONT I AVALIRANJE MENICA I OSTALIH VREDNOSNIH PAPIRA 3.1. Eeskont menica Namena: Finansiranje obrtnih sredstva kroz eskont menica klijenta pri čemu se mora jasno definisati remitent i trasant, kao i tačan iznos menica koje se eskontuju i njihov rok dospeća (obavezno dostavljanje finansijskih izveštaja i remitenta i trasanta, čije potencijalne troškove obezbeđivanja snosi sam podnosilac zahteva). Maksimalni iznos: 100% iznosa potraživanja na osnovu kojeg se izdaje menica (kod trasiranih menica) i u skladu sa kreditnom sposobnošću izdavaoca menice. Rok dospeća: do 12 meseci, Način naplate: po dospeću menica, Kamate: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, Naknade: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, jednokratna za obradu zahteva. Instrumenti obezbeđenja: Adekvatan broj menica i ovlašćenja podnosioca menica na eskont. 3.2. Avaliranje menica Namena: Dodatni oblik garantovanja Banke, kreditno sposobnim klijentima u cilju ispunjenja obaveza plaćanja (putem menice) prema njihovim dobavljačima. Maksimalni iznos: Iznos menice koja se avalira, odnosno do 100% prosečnog mesečnog prihoda u poslednjih 12 meseci. Najduži rok:Do 5 godina, Naknade: U skladu sa Cenovnim pravilnikom Banke, Vrsta menica: dinarska i devizna menica (u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju), Instrumenti obezbeđenja: Od izdavaoca menice uzeti adekvatna sredstva obezbeđenja u skladu sa kreditnom politikom banke i prema Katalogu kolaterala.

Prilozi

357

Prilog br. 14 Primer metodologije za promenu deviznog kursa dinara METODOLOGIJA ZA ADEKVATNO IDENTIFIKOVANJE I MERENJE KREDITNOG RIZIKA KOJI PROISTIČE IZ UTICAJA PROMENE KURSA DINARA NA FINANSIJSKO STANJE DUŽNIKA I ZA NAČIN UPRAVLJANJA TIM RIZIKOM U skladu sa tačkom 15. Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Sl. glasnik RS“, broj 57 i 116/2006). U skladu sa preporukama iz ranije važeće Odluke o osnovnim elementima postupaka odobravanja i naplate potraživanja banaka i drugih finansijskih organizacija. 1. Opšte odredbe Prema zahtevima Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke,ovaj opšti akt obuhvata: ŠŠ Metodologiju za identifikovanje i merenje rizika koji proističe iz uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tim rizikom; ŠŠ Obaveze u pogledu izmene ocene kreditnog rizika za dužnike kod kojih je procenjen uticaj promene kursa dinara na njegovo finansijsko stanje u skladu sa ovom Metodologijom; ŠŠ Utvrđene nadležnosti sektora Banke za analizu adekvatnosti usvojene Metodologije, unapređenje i kontrolu i odgovornost za primenu Metodologije. 2. Metodologija za identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tim rizikom (u daljem tekstu: „Metodologija“) Metodologija obuhvata: ŠŠ Procenu uticaja promene kursa dinara na finansijski položaj dužnika, ŠŠ Procenu sposobnosti dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci i, ŠŠ Procenu uticaja promene kursa dinara na klasifikaciju - Način upravljanja kreditnim rizikom koji proističe iz uticaja promene kursa dinara (dopuna Internih pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi Oranž banke a.d. Beograd). Metodologija se primenjuje na sve bilansne i vanbilansne obaveze dužnika ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom čija ugovorena vrednost glavnice duga, odnosno potencijalnog duga, iznosi odnosno prelazi u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu na dan odobrenja 10.000.000 dinara. 358

Upravljanje rizikom

2.1. Procena uticaja promene kursa dinara na Finansijski položaj dužnika Procena uticaja promene kursa dinara na finansijski položaj dužnika vrši se u sklopu ocene boniteta dužnika, pre odobravanja plasmana, a na osnovu ove Metodologije koja predstavlja nalog i uputstvo Sektorima za poslove sa pravnim licima i za poslove sa stanovništvom o obavezi i načinu njene primene. Metodologija objašnjava unos potrebnih bilansnih pozicija i izračunavanje valutne usklađenosti klijenta na osnovu izvedenih bilansnih pozicija iz poslednjih zvaničnih finansijskih izveštaja dužnika. Pored dosadašnjeg unosa pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha za pravna lica (kod onih dužnika koji su ove bilanse po zakonu obavezni da sastavljaju) u interni sistem ocene boniteta klijenta, lica zadužena za kontakt sa klijentima pribavljaju i podatke o sledećim vrednostima na posmatrani dan (dan poslednjeg zvaničnog finansijskog izveštaja): ŠŠ prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima, ŠŠ obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima, ŠŠ tekuća dospeća glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom, ŠŠ kamatni trošak, ŠŠ bilans tokova godine – SANI analiza (U skladu sa važećim Internim pravilima ocenjivanja rizika klijenata i formiranja rezervi; Sistem SANI obezbeđuje SANI finanski pokazatelj - SI, koji se izračunava na osnovu finansijskog izveštaja klijenta. SI ukazuje na moguću insolvetnost klijenta i koristi se za pravna lica.). Navedene pozicije, osim bilansa tokova gotovine, preuzimaju se iz poslovnih knjiga dužnika u dinarskim iznosima na posmatrani dan. Za odobrene plasmane fizičkim licima u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, uzimaju se sledeći podaci: ŠŠ Podaci o zaposlenju - naziv i sedište firme, radno mesto, godine radnog staža i sl. ili drugi podaci vezani za izvor finansiranja (penzioner, izdržavano lice, vlasnik firme, radnje i sl.), ŠŠ Podaci o zaradi, penziji ili drugom mesečnom izvoru prihoda u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom u poslednja 3 meseca, ŠŠ Obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom u poslednja 3 meseca, ŠŠ Ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom u poslednja 3 meseca. Na osnovu uzetih podataka određuje se prihvatljivi deo neopterećenih primanja u stranoj valuti, ili s valutnom klauzulom, u zavisnosti od vrste plasmana, a u skladu sa Poslovnom politikom Banke i pravilima odobravanja za specifičnu vrstu kredita. Pod pretpostavkom nominalne depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem Prilozi

359

nivou procenjuje se valutna usklađenost dužnika. Valutna usklađenost dužnika procenjuje se drugačije za pravna i fizička lica. Procena za pravna lica Izračunavanje valutne usklađenosti za pravna lica bazira se na sledećoj formulii: VU =

novčani priliv u stranoj valuti novčani odliv u stranoj valuti

x 100 = %

Novčani priliv u stranoj valuti = Prihodi iz poslovanja sa inostranim kupcima. Novčani odliv u stranoj valuti = Obaveze iz poslovanja prema inostranim dobavljačima + Tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa F/X klauzulom.

Valutna usklađenost izračunava se po principu istih valuta priliva odnosno odliva, tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna minimalno 100% po svakoj valuti. Procena za fizička lica Izračunavanje valutne usklađenosti za stanovništvo bazira se na sledećoj formuli: VU =

godišnji prihod u stranoj valuti godišnje obaveze u starnoj valuti

x 100 = %

Godišnji prihodi u stranoj valuti = redovna primanja u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). Godišnje obaveze u stranoj valuti = postojeće i nove obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili plasmanima s valutnom klauzulom i ostale obaveze u stranoj valuti ili obaveze s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12).

Valutna usklađenost izračunava se po principu istih valuta priliva odnosno odliva, tako da je klijent valutno usklađen ukoliko je rezultat gornjeg proračuna barem 100% po svakoj valuti i ukoliko mesečne obaveze nisu veće od 30% prihvatljivog neopterećenog dela primanja. Dobijanjem pokazatelja valutne usklađenosti uz analizu boniteta dužnika u internom sistemu Banke dobijaju se uporedni pregledi najznačajnijih pokazatelja sa i bez pretpostavke depresijacije kursa dinara, i postaju dostupni svim pojedincima, funkcijama i organima Banke koji vrše dalje analize i donose odluku na osnovu ovih informacija. 2.2. Procena sposobnosti dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci 360

Upravljanje rizikom

2.2.1. Obaveza kreditnih referenata Sektora za poslove sa pravnim licima je da, od svih dužnika koji imaju obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom a koje prelaze dinarsku protivvrednost od 10.000.000 dinara (kao i za klijente koji podnose zahtev za odobravanje ovakvih plasmana), popune sledeću projekciju: VALUTNI RIZIK Godina poslednjeg finansijskog izveštaja: 2005. CSD Novčani priliv u stranoj valuti 0,00 Prihodi od ino kupaca 0,00 Novčani odliv u stranoj valuti 0,00 Obaveze iz poslovanja prema ino dobavljačima 0,00 Otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa 0,00 valutnom klauzulom Odnos #DIV/0!

Kurs EUR 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 #DIV/0!

85,5000

VALUTNO USKLAĐEN

DEPRESIJACIJA kursa dinara za 10% - godina projekcije: 2006. CSD EUR Novčani priliv u stranoj valuti 0,00 0,00 Novčani odliv u stranoj valuti 0,00 0,00 Odnos

#DIV/0!

#DIV/0!

94,0500

VALUTNO USKLAĐEN

DEPRESIJACIJA kursa dinara za 15% - godina projekcije: 2006. CSD EUR Novčani priliv u stranoj valuti 0,00 0,00 Novčani odliv u stranoj valuti 0,00 0,00 Odnos

#DIV/0!

#DIV/0!

98,3250

VALUTNO USKLAĐEN

Prilozi

361

Ukoliko je klijent valutno neusklađen, da li su prihodi od prodaje na domaćem tržištu zaštićeni od valutnog rizika? 1. NE 2. DA Ako je odgovor DA, potrebno je zaokružiti jedan od odgovora, ili navesti drugi razlog:

1. Cene proizvoda/usluga su vezane za valutne klauzule

2. Cene prate rast cena na malo 3. Ostalo (navesti) Valutni rizik MOGUĆ UTICAJ / NE UTIČE na rejting klijenta

Uputstvo za popunjavanje projekcije 1. Prihodi od ino kupaca - uneti ukupne prihode koje klijent ostvaruje na INO tržištu, ukoliko klijent ne ostvaruje prihod na ino tržištu uneti vrednost 0. 2. Obaveze iz poslovanja prema ino dobavljačima –potrebno je uneti ukupne obaveze koje klijent ima prema dobavljačima iz inostranstva, ukoliko klijent nema obaveza uneti vrednost 0. 3. Otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom – uneti tekuće otplate glavnica i kamata deviznih kredita i kredita sa valutnom klauzulom, u suprotnom vrednost 0. 4. Kurs – upisuje se srednji kurs banke na dan poslednjeg zvaničnog finansijskog izveštaja klijenta. U donjem delu tabele treba odgovoriti na pitanja, ukoliko je klijent valutno neusklađen, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora, ili navesti potrebno objašnjenje. Za odobrene plasmane u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, ili ovakve plasmane koji se odobravaju na rok do godinu dana, uzima se projekcija za godinu dana od dana poslednjeg zvaničnog finansijskog izveštaja. Kod dugoročnih kredita prilikom svakog godišnjeg reodobravanja potrebno je utvrditi valutni rizik. 2.2.2. Obaveza kreditnih referenata Sektora za poslove sa stanovništvom je da od 362

Upravljanje rizikom

svih dužnika koji imaju obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, a koje prelaze dinarsku protivvrednost od 10.000.000 dinara (kao i za klijente koji podnose zahtev za odobravanje ovakvih plasmana), popune sledeću projekciju:

VALUTNI RIZIK poslednjih 12 meseci Godišnji prihodi u stranoj valuti prihodi u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom Godišnje obaveze u stranoj valuti obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom Odnos

Kurs CSD 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 #DIV/0!

EUR 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 #DIV/0!

85,5000

VALUTNO USKLAĐEN

DEPRESIJACIJA kursa dinara za 10% / projekcija za narednih 12 meseci CSD EUR Godišnji prihodi u stranoj valuti 0,00 0,00 Godišnje obaveze u stranoj valuti 0,00 0,00 Odnos

#DIV/0!

#DIV/0!

94,0500

VALUTNO USKLAĐEN

DEPRESIJACIJA kursa dinara za 15% / projekcija za narednih 12 meseci CSD EUR Godišnji prihodi u stranoj valuti 0,00 0,00 Godišnje obaveze u stranoj valuti 0,00 0,00 Odnos

#DIV/0!

#DIV/0!

98,3250

VALUTNO USKLAĐEN

Prilozi

363

Ukoliko je klijent valutno neusklađen, da li su ostala redovna primanja zaštićena na neki način od valutnog rizika? 1. NE 2. DA Ako je odgovor DA, potrebno je zaokružiti jedan od odgovora, ili navesti drugi razlog: 1. Primanja prate rast cena na malo 2. Ostalo (navesti) Valutni rizik MOGUĆ UTICAJ / NE UTIČE na rejting klijenta

Uputstvo za popunjavanje projekcije 1. Prihodi u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom = redovna primanja u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 2. Obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom – obaveze po plasmanima u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 3. Ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom – ostale obaveze u stranoj valuti ili s valutnom klauzulom (uzima se mesečni prosek za poslednja 3 (tri) meseca i množi sa 12). 4. Kurs – upisuje se srednji kurs banke koji se primenjivao poslednjeg dana u prethodnom mesecu (poslednji obračunski period). 5. U donjem delu tabele treba odgovoriti na pitanja, ukoliko je klijent valutno neusklađen, zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora, ili navesti potrebno objašnjenje. Za odobrene plasmane u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom, ili ovakve plasmane koji se odobravaju na rok do godinu dana, uzima se projekcija za godinu dana od dana poslednjeg mesečnog obračunskog izveštaja ličnog dohotka, penzije ili kakvog drugog redovnog mesečnog primanja. Kod dugoročnih kredita, potrebno je utvrditi valutni rizik jednom godišnje, svake godine do isteka kredita. Kreditni referenti imaju obavezu da provere dobijene projekcije i, u saradnji sa tražiocem/dužnikom koriguju eventualne nelogičnosti projekcije. Projekcije se unose u tabelu koja prema zadatim formulama prevodi dinarske pro364

Upravljanje rizikom

jekcije u vrednosti u eurima uz procenu dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci sa pretpostavkom depresijacije kursa dinara za 10% i 15% na godišnjem nivou za svaku godinu posmatranja. Sve ostale pozicije se u tabeli automatski izračunavaju. Date tabele su prilog Metodologije u potrebnom sistemskom formatu za izračunavanje. Kreditni referent je dužan da tabelu Valutne usklađenosti priloži uz redovnu dokumantaciju u Kreditni dosije za svakog klijenta. 2.3. Procena uticaja promene kursa dinara na klasifikaciju Način upravljanja kreditnim rizikom koji proističe iz uticaja promene kursa dinara (Dopuna Internih pravila ocenjivanja rizika klijenata i formiranje rezervi Oranž banke a.d. Beograd) Potencijalni uticaj na klasifikaciju, u smislu propisa Narodne banke kojima se definiše klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki, ocenjuje se za potraživanja od pojedinačnih dužnika čije obaveze prema Banci na dan klasifikacije, ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom iznose 10.000.000 dinara ili više. Dužnik se klasifikuje za jednu kategoriju niže od prethodno utvrđene u skladu sa propisima Narodne banke o klasifikaciji u slučaju kada se na bazi ove Metodologije proceni da je dužniku ugrožena sposobnost otplate obaveza prema Banci. Dužnik čije su obaveze prema banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima s valutnom klauzulom klasifikuju se u jednu kategoriju nepovoljniju od one u koju bi bila klasifikovana - ako se kreditni savetnici / account manageri ne pridržavaju ove metodologije, odnosno ako kreditni dosije takvog dužnika ne sadrži metodologijom propisanu analizu. Sposobnost otplate obaveza prema Banci utvrđuje Menadžer za upravljanje rizicima banke, Sektor upravljanja rizicima. Obavezu promene klasifikacije dužnika ima Sektor upravljanja rizicima banke. Obavezu dostave podatka o utvrđenoj valutnoj usklađenosti/neusklađenosti imaju Sektori za poslovanje sa pravnim licima i za poslovanje sa stanovništvom (banke). Odnosno, Kreditni referenti navedenih sektora dužni su da, po izvršenoj proceni sposobnosti dužnika da otplaćuje obaveze prema Banci i dobijanju pokazatelja valutne usklađenosti na osnovu ove Metodologije, konstatuju dužnike kod kojih je moguć uticaj na rejting klijenta. Obaveza je da se lista ovih dužnika dostavi Sektoru upravljanja rizicima /Direkcija nadzora i izveštavanja, zaduženog za klasifikaciju potraživanja, elektronski ili pisano uz verifikaciju referenta koji je izvršio analizu, najkasnije 5 dana nakon datuma klasifikacije. Direkcija nadzora i izveštavanja će po dobijanju liste dužnika razmotriti listu dužnika i dobijene analize, te izvršiti korekcije klasifikacije beleženjem napomene o razlogu izmene klasifikacije «uticaj promene kursa».

Prilozi

365

Prema Oranž banci a.d. Beograd, klijent je valutno usklađen ukoliko su njegovi novčani prilivi u stranoj valuti dovoljni za podmirivanje novčanih odliva u stranoj valuti. U suprotnom, klijent je valutno neusklađen. 1. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat VALUTNO USKLAĐEN, znači da ne postoji valutni rizik i Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik NE UTIČE na rejting klijenta. 2. Ukoliko se u tabeli dobije rezultat VALUTNO NEUSKLAĐEN, znači da postoji određen stepen valutnog rizika. Kreditni referent je dužan da (u saradnji sa klijentom) da odgovor na pitanje da li se klijent na neki način štiti od pojave valutnog rizika. Ukoliko je odgovor DA, potrebno je u tabeli zaokružiti jedan od ponuđenih odgovora, ili navesti drugo objašnjenje. Ako je klijent VALUTNO NEUSKLAĐEN, a štiti se od valutnog rizika na neki od načina, Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik NE UTIČE na rejting klijenta. Kreditni referent u ovom slučaju izostavlja preporuku za promenu rejtinga u svojoj kreditnoj aplikaciji. Ukoliko je klijent VALUTNO NEUSKLAĐEN i nije zaštićen od pojave valutnog rizika, Kreditni referent donosi zaključak da valutni rizik može imati uticaja na rejting klijenta i zaokružuje opciju MOGUĆ UTICAJ na rejting klijenta. U tom slučaju, Kreditni referent obaveštava nadležnog Risk Managera u Banci, kroz kreditnu aplikaciju o stepenu valutnog rizika. Risk Manager u Banci je odgovoran za krajnji rejting klijenta i na bazi sopstvene procene daje mišljenje o uticaju valutnog rizika na rejting klijenta u sklopu Votuma (kratka pisana forma koja sadrži procenu rizika i saglasnost/nesaglasnost Risk Managera za odobrenje predmetnog plasmana), koji se redovno radi za sve plasmane iznad nivoa odlučivanja CC1 (ovlašćenje za odobravanje plasmana u okviru Sektora za poslove sa pravnim licima i za poslove sa stanovništvom). U slučaju da je nivo odlučivanja za odobrenje plasmana CC1, a postoji valutna neusklađenost i klijent nije zaštićen od uticaja valutnog rizika, Kreditni referent će putem mail-a konsultovati Risk Managera i zatražiti potvrdu rejtinga. Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik NE UTIČE na rejting klijenta, on Votumom ne vrši ispravku rejtinga i takva konstatacija izostaje iz Votuma. Ukoliko Risk Manager zaključi da valutni rizik UTIČE na rejting klijenta, on tu konstataciju upisuje u Votum i menja rejting klijenta.

366

Upravljanje rizikom

3. Prelazne i završne odredbe Metodologija se ne primenjuje na dužnike klasifikovane u «D» grupu rizika, odnosno ne vrše se ponovna procenjivanja od momenta kada se dužnik klasifikuje u «D» grupu rizika. Ova Metodologija se primenjuje na sve novoodobrene plasmane, kao i za sve ranije odobrene plasmane, tako što će za ranije odobrene plasmane retroaktivno da se urade projekcije po novoj Metodologiji. 4. Utvrđivanje nadležnosti organa Banke za analizu adekvatnosti usvojene Metodologije, unapređenje i kontrolu i odgovornost za primenu Metodologije Nadležni organ za analizu adekvatnosti usvojene Metodologije za identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proističe iz uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika i za način upravljanja tim rizikom, za unapređenje i kontrolu njene primene je Sektor upravljanja rizicima. Sektor upravljanja rizicima obavezan je da periodično, a najmanje jednom godišnje, vrši kontrolu primene Metodologije u Sektorima za poslovanje sa pravnim licima i poslovanje sa stanovništvom. Odgovornost za tačnost prikupljenih podataka, izvršene analize u skladu sa Metodologijom, dostavu podataka traženih Metodologijom Sektoru upravljanja rizicima i dopunu dosijea klijenta sa dokumentacijom o proceni rizika po ovoj Metodologiji imaju Sektori za poslovanje sa pravnim licima i poslovanje sa stanovništvom. 5. Ova Metodologija stupa na snagu danom usvajanja i tada prestaje da važi stara, do tada primenjivana Metodologija. Sve projekcije za ranije odobrene plasmane moraju da se usklade sa novom Metodologijom najkasnije do 31.08.2006.

Beograd, 01. Jun 2006. godine

SEKTOR UPRAVLJANJA RIZICIMA

Prilozi

367

Prilog br. 15. Primer politike upravljanja likvidnošću banke ORANŽ BANKA A.D. BEOGRAD UPRAVNI ODBOR Datum: 01.09.2006. godine Broj: 100/2006-1/5 Na osnovu člana 21. Statuta Oranž banke a.d. Beograd, Bulevar JNA br. 125, kao i člana 30. Zakona o bankama (‘’Sl. Glasnik RS’’ 107/2005), Upravni odbor Oranž banke a.d. Beograd, na svojoj sednici održanoj dana 01.09.2006. godine usvaja

Politiku upravljanja likvidnošću ORANŽ BANKE A.D. BEOGRAD OPŠTI DEO Član 1. Politika upravljanja likvidnošću (u daljnjem tekstu: Politika) Oranž banke a.d. Beograd (u daljnjem tekstu: Banka) predstavlja osnovni dokument kojim Banka propisuje način, odgovornosti i dinamiku merenja, odredjivanje limita i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti u Banci. Osnovni cilj je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti odnosno, izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Politikom upravljanja likvidnošću osigurava se poslovanje Banke u skladu s važećim propisima uz istovremeno pridržavanje načela sigurnog bankarskog poslovanja. STRATEGIJA I CILJEVI Član 2. Ovom Politikom Banka definiše instrumente i načine za aktivno praćenje, upravljanje i kontrolu izloženost riziku likvidnosti. Banka upravlja imovinom i obavezama sa stanovišta finansijskih tokova, novčanih tokova i sa stanovišta disperzije imovine i obaveza, a sa ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva Banke. Radi postizanja ovog cilja obavezan je proces praćenja i planiranja likvidnosti, i to takav sa kojim je moguće proceniti buduće potrebe za likvidnim sredstvima poštujući promene u ekonomskim, političkim, zakonskim i drugim uslovima poslovanja. Adekvatan proces planiranja likvid368

Upravljanje rizikom

nosti obuhvata identifikaciju poznatih, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva uz izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obvezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novčanim prilivima. Član 3. Ciljevi upravljanja likvidnošću banke su: ŠŠ dnevno ispunjavanje svih obaveza povezanih sa novčanim odlivima, ŠŠ izbegavanje pribavljanja sredstava po ceni koja je viša od tržišne ili pribavljanja sredstava prodajom imovine po ceni koja je niža od tržišne, ŠŠ ispunjavanje zakonskih propisa i odluka kojima se uredjuje područije likvidnosti. Strategija Banke je orijentisana na osiguranje adekvatnog nivoa likvidnosti kojim se zadovoljavaju predviđene i nepredviđene potrebe za novčanim sredstvima. Član 4. Banka, u cilju adekvatnog upravljanja likvidnošću, kontinuirano poboljšava informacioni sistem. Poboljšanja informacionog sistema vrši Sektor za IT i organizaciju a na osnovu zahteva Sektora sredstava koji je u obavezi da definiše: ŠŠ aplikativni zahtev i željeno rešenje za dobijanje podataka koji omogućavaju planiranje priliva i odliva novčanih sredstava, ŠŠ aplikativni zahtev i željeno rešenje za merenje i praćenje likvidnosti za svaku valutu značajnu za ukupnu likvidnost Banke, ŠŠ aplikativno rešenje koje omogućava analizu kretanja i procenu stabilnosti depozita kao i koje olakšava izradu izveštaja u skladu sa ovom Politikom. Član 5. Sektor za upravljanje rizicima je u obavezi da definiše aplikativna rešenja koje pojednostavljuju praćenje usklađenosti poslovanja sa uspostavljenim propisanim limitima i limitima Banke za upravljanje rizikom likvidnosti. Direkcija računovodstva je u obavezi da definiše i kontinuirano usaglašava prema propisima utvrđivanje i praćenje pokazatelja likvidnosti odnosno propisanih izveštaja koji se sačinjavaju u ovu svrhu. Član 6. U svom poslovanju Banka mora kontinuirano osiguravati da njena likvidna sredstva budu u skladu sa potrebama koje se javljaju po osnovu dospeća obaveza. Kod rizika likvidnosti razlikujemo: ŠŠ rizik strukturne likvidnosti – rizik nemogućnosti izmirenja obaveza koji nastaje kao posledica ročne neusklađenosti novčanih priliva i odliva i, ŠŠ rizik likvidnih instrumenata – rizik nemogućnosti prodaje likvidnih instrumenata na tržištu u potrebnom roku po prihvatljivim cenama.

Prilozi

369

Član 7. Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava odgovorna je da osigura da su pokrivene sve potrebe likvidnosti na računima banaka i da ulaže bilo koji višak. Strategija Odeljenja novčanog tržišta / Sektor sredstava je da upravlja zahtevima za sredstvima u okviru datih limita rizika kamatnih stopa i na osnovu definisanih limita likvidnosti koji treba da garantuju maksimalnu profitabilnost u pogledu profila rizika likvidnosti banke. Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava je odgovorna da upravlja i donosi odluke o tome da li da se pokrije manjak na stanjima računa narednog dana, preko noći, ili tokom bilo kog drugog roka u odnosu na troškove finansiranja i situacije likvidnosti na tržištu. MERENJE IZLOŽENOSTI RIZIKU LIKVIDNOSTI Član 8. Rizik likvidnosti nastaje zbog poremećaja nastalih na aktivnoj ili pasivnoj strani. U tom smislu se merenje rizika likvidnosti sprovodi nad aktivnim ili pasivnim stavkama. Izloženost riziku likvidnosti nastaje u poslovanju Banke usled nastojanja da se ostvari veća finansijska dobiti koja proizilazi iz ročne neuskladjenosti bilansa Banke. U cilju poštovanja zakonskih propisa i odluka Centralne banke, uvažavanja načela sigurnosti i stabilnosti, te ostvarivanja planirane profitabilnosti poslovanja, u Banci se primjenjuje sistem merenja likvidnosti, limita likvidnosti i izveštavanja o riziku likvidnosti. Mere rizika likvidnosti su ustanovljene radi osiguranja da nivo likvidnih sredstava Banke odgovara projekcijama novčanog toka. Zakonska ograničenja Obavezna rezerva Član 9. Banka je obvezna da obračunava i izdvaja na svom računu obaveznu rezervu na dinarske izvore i, na računima Centralne banke obaveznu rezervu na devizne izvore prema propisima utvrđenim od strane Centralne banke. Osnovica za obračun obavezne rezerve i obavezna rezerva utvrđuje se 10. u mesecu. Utvrđena obavezna rezerva važi za obračunski period od 11. u mesecu do 10. u naredno mesecu. Član 10. Obračun obavezne rezerve vrši Direkcija računovodstva i dostavlja ga Centralnoj banci na propisanim obrascima u skladu sa propisanim rokovima. Operativno izdvajanje sredstava devizne obavezne rezerve vrši Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava. Član 11. Informacija o obračunatoj obaveznoj dinarskoj i deviznoj rezervi se dostavlja i Direkciji za trgovanje / Sektor sredstava koja je operativno odgovorna za održavanje dinarske obavezne rezerve. 370

Upravljanje rizikom

Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremećaja u poslovanju Direkcija za trgovanje uvidi da bi ispunjenje obavezne rezerve moglo doći u pitanje dužna je da o tome odmah obavesti Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema. Minimalna obavezna rezerva Član 12. Banka je obavezna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve, na svom računu i, prosečno dnevno stanje devizne obavezne rezerve, na deviznim računima Centralne banke, u iznosima obračunatim na način definisan propisima kojima se reguliše obavezna rezerva banaka. Član 13. Ostvarivanje prosečno dnevnog stanja izdvojene obavezne rezerve dinarske i devizne postiže se balansiranjem dnevnog stanja dinarske i devizne obavezne rezerve oko obračunate obavezne rezerve za određeni obračunski period, gde dnevno stanje može biti veće ili manje od obračunate obavezne rezerve, s tim da ne sme biti manje od propisanog procenta obračunate obavezne rezerve – minimalna obavezna rezerva. Direkcija trgovanja / Sektor sredstava je odgovorna za održavanje prosečnog dnevnog stanja u skladu sa propisanim minimumom. Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremećaja u poslovanju Direkcija trgovanja uvidi da neće biti u mogućnosti da izdvoji minimalni iznos obavezne rezerve dužna je da o tome obavesti Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za rešavanje problema. Pokazatelji nivoa rizika likvidnosti Član 14. Banka je obavezna da utvrđuje i prati pokazatelje nivoa rizika likvidnosti. Banka utvrđuje i prati strukturne pokazatelje i pokazatelje koncentracije u koje spadaju: Pokazatelj likvidnosti Član 15. Pokazatelj likvidnosti utvrđuje se i dostavlja Centralnoj banci u skladu sa propisima. Pokazatelj utvrđuje i Centralnoj banci dostavlja Direkcija računovodstva. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje utvrđenog pokazatelja i obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih poremećaja planiranog i propisanog nivoa likvidnosti Banke. Član 16. Pokazatelj likvidnosti banka utvrđuje kao odnos zbira likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća. Iz datog odnosa izračunava se koeficijent koji mora:

Prilozi

371

ŠŠ iznositi najmanje 1,0 – ako je obračunat kao prosek svih radnih dana u mesecu, ŠŠ iznositi najmanje 0,8 – ako je obračunat za jedan radni dan i, ŠŠ biti ne manji od 0,9 – ako je obračunat za period duži od tri uzastopna radna dana. Likvidna potraživanjima prvog reda čine gotovina i potraživanja Banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u roku od mesec dana a to su: ŠŠ gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali, ŠŠ sredstva na računima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s sa najmanje Baa3, ŠŠ depoziti kod Centralne banke, ŠŠ čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije, ŠŠ neopozive kreditne linije odobrene banci, ŠŠ akcije i obveznice kotirane na berzi. Likvidna potraživanja drugog reda su ostala potraživanja koja dospevaju u roku od mesec dana. Obaveze po vidjenju i bez ugovorenog roka dospeća čine: ŠŠ 40% depozita po viđenju banaka, ŠŠ 20% depozita po viđenju ostalih deponenata, ŠŠ 10% štednih uloga, ŠŠ 5% garancija i drugih vrsta jemstava, ŠŠ 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija. Obaveze sa ugovorenim rokom dospeća su ostale obaveze koje dospevaju u roku od mesec dana. Član 17. Likvidna sredstva banke priznaju se po tržišnoj vrednosti, ili u slučajevima u kojima takva vrednost ne može da se meri, po knjigovodstvenoj vrednosti. Dinarska protivvrednost deviznih likvidnih sredstava banke utvrđuje se primenom zvaničnog srednjeg kursa za dinare na dan obračuna. U slučajevima u kojima bilo koja potraživanja po sredstvima ili obavezama podležu otplati u ratama, obračun koeficijenta likvidnosti uključuje bilo koje otplate po takvim sredstvima ili obavezama koje dospevaju u roku od mesec dana posle datuma obračuna. U svrhu izračunavanja koeficijenta likvidnosti, bilo koji depoziti po viđenju banke ili depoziti sa najavom od jednog dana smatraju se depozitima za period od jednog dana. Obračun koeficijenta likvidnosti ne sadrži potraživanja banke klasifikovana u kategorije rizičnosti V, G i D u skladu sa propisima o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. 372

Upravljanje rizikom

Član 18. Navedeni koeficijenti likvidnosti, sadržaj likvidnih potraživanja prvog i drugog reda, i obaveza po viđenju i obaveza sa i bez ugovorenog roka dospeća, kao i ostale odredbe, su propisani i usklađivaće se prema mogućim izmenama ovog dela regulative Centralne banke. Strukturni pregled aktive i pasive po dospeću Član 19. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled ročne strukture akive i pasive. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje ročne usklađenosti aktive i pasive i obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih poremećaja ročne strukture aktive i pasive Banke. Strukturi pregled aktive i pasive po ročnosti uzima u obzir preostalo dospeće svih pozicija aktive i pasive prema stavkama u propisanom pregledu (gap analiza). Pregled se daje za sve valute zbirno. Preostalo dospeće se posmatra za sledeće vremenske razlike: ŠŠ 1 – 7 dana, ŠŠ 8 – 15 dana, ŠŠ 16 – 30 dana, ŠŠ 31 – 90 dana, ŠŠ 91 -180 dana, ŠŠ 91 – 180 dana, ŠŠ 181 – 365 dana, ŠŠ Preko 365 dana. Strukturni pregled primljenih depozita i kredita Banke po granama industrije odnosno sektoru (tipu vlasništva) Član 20. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled sektorske i granske strukture primeljnih depozita i kredita. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje sektorske odnosno granske disperzije primljenih depozita i kredita Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa disperzije. Pregled daje pokazatelj učešća primljenih depozita (gde se primljenim depozitima smatraju: transakcioni, ostali depoziti po viđenju, kratkoročni/oročeni i dugoročni/oročeni depoziti) i datih kredita (kratkoročnih i dugoročnih) u ukupnim primljenim depozitima odnosno ukupno datim kreditima. Pregled dalje daje pokazatelj učešća navedenih vrsta depozita i kredita prema sektoru i to: banke (domaće i strane), javna preduzeća, država, lokalna samouprava, ostali komitenti (školstvo, zdravstvo i penzisjko osiguranje), strana lica, stanovništvo i ostali komitenti; odnosno prema grani industrije gde pregled omogućava praćenje rizika disperizije primljenih depozita i kredita prema osnovnim vrstama delatnosti privrede. Član 21. Prilozi

373

Na osnovu pregleda navedenog u članu 20. Banka prati: 1. Rast primljenih depozita i procenat rasta primljenih depozita. Rast primljenih depozita prati rast depozita u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 2. Pokazatelj primljenih depozita i ukupne aktive, 3. Pokazatelj ukupnih depozita stanovništva i ukupnih depozita i procenat rasta. Rast primljenih depozita stanovništva prati rast depozita stanovništva u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 4. Pokazatelj oročenih depozita stanovništva i ukupnih depozita stanovništva i procenat rasta. Rast primljenih depozita stanovništva prati rast depozita stanovništva u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 5. Pokazatelj ukupnih depozita klijenata pravnih lica (preduzeća) i ukupnih depozita i procenat rasta. Rast primljenih depozita ostalih pravnih lica prati rast depozita klijenata - preduzeća u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana. 6. Udeo ukupno primljenih transakcionih i ostalih depozita po viđenju u ukupno primljenim depozitima Banke. 7. Udeo ukupno primljenih oročenih depozita u ukupnim primljenim depozitima Banke. 8. Koncentracija najvećih deponenata pravnih lica u primljenim depozitima. Koncentracija se posmatra sa stanovišta smanjenja rizika koncentracije depozita ka istoj delatnosti, i sa stanovišta vrste depozita (transakcioni ili oročeni). 9. Rast primljenih kredita. Rast primljenih kredita prati rast kredita u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje kredita krajem prošle godine i u odnosu na stanje kredita pre godinu dana. 10. Pokazatelj primljenih kredita i ukupne aktive. Primljeni krediti obuhvataju sva zaduženja banke putem kredita: kratkoročna i dugoročna. U pokazatelj se uzima udeo primljenih kredita od nerezidenata i udeo kredita od finansijskih institucija u ukupnim primljenim kreditima. Popis 50 najvećih deponenata i njihov udeo u primljenim depozitima Član 22. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled najvećih deponenata Banke. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. 374

Upravljanje rizikom

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu rizika koncentracije depozita prema malom broju klijenata i za obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa koncentracije. Udeo ukupno primljenih deviznih depozita/kredita u ukupnim primljenim depozitima/kreditima banke Član 23. Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci strukturni pregled aktivnih i pasivnih pozicija Banke prema sektorskoj stukturi potraživanja i obaveza sa jedne i, prema valuti potraživanja sa druge strane. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. Pregled iz stava 1 ovog člana se izradjuje na mesečnom nivou i daje ukupne dinarske pozicije, pozicije sa valutnom klauzulom i devizne pozicije te omogućava izračunavanje udela iz naslova. Član 24. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praćenje i analizu udela kratkoročnih i dugoročnih deviznih depozita i kredita u ukupnim depozitima i kreditma Banke i za obaveštavanje Uprave Banke u slučaju utvrđenih odstupanja od planiranih nivoa deviznih depozita. Ostali pokazatelji od značaja za upravljanje likvidnošću Član 25. 1. Koncentracija najvećih deponenata fizičkih lica u primljenim depozitima. Pregled priprema i dostavlja Direkcija računovodstva. 2. Udeo kredita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim kreditima i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava. 3. Udeo kredita i oročenih depozita Oranž banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim kreditima i oročenim depozitima i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava. 4. Udeo kredita od Centralne banke u ukupnim primljenim kreditima i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prošle godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 5. Pokazatelj ukupno datih kredita i ukupne aktive. Datim kreditima smatraju se svi kreditni plasmani klijentima: preduzećima, finansijskim instituciPrilozi

375

jama, stanovništvu i nerezidentima. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 6. Pokazatelj ukupnih datih kredita i ukupnih primljenih depozita. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Računovodstva. 7. Pokazatelj međubankarskog (kratkoročnog i dugoročnog) finansiranja i ukupne aktive. Međubankarskim finansiranjem Banka smatra prikupljena sredstva od banaka i Centralne banke. Pregled priprema i dostavlja Sektor sredstava. 8. Udeo dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća u ukupnoj aktivi. 9. Udeo hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u ukupnoj aktivi. 10. Udeo dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja u ukupnoj aktivi. 11. Udeo kratkoročnih dužničkih hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja u ukupnoj aktivi. Preglede od tačke 8 do tačke 11 priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Custody. Član 26. Osim za limite propisane od strane Centralne banke, za najznačajnije pokazatelje likvidnosti Banke limite utvrđuje ALCO odbor a na predlog Sektora za upravljanje rizicima i uz saglasnost Sektora sredstava. Član 27. Izveštaj o pokazateljima nivao rizika likvidnosti izrađuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom na osnovu dobijenih pregleda od Direkcije računovodstva, i dostavlja ih Upravi Banke i ALCO odboru. Izveštaj o ispunjenosti propisanih i utvrđenih limita likvidnosti izrađuje Služba upravljanja rizicima, te ga dostavlja Upravi Banke i ALCO odboru. Gap-ovi likvidnosti Član 28. Kod merenja izloženosti riziku likvidnosti koristi se model statičkih gap-ova. Izveštaj, Pregled ročne strukture aktive i pasive, se radi na određeni datum, minimum na kvartalnom nivou, zbirno za sve valute, te odvojeno po za Banku značajnim valutama. Standardna vremenska razdoblja za praćenje gap-ova likvidnosti su u skladu sa vremenskim razmacima stava 2, član 19. ove Politike. Član 29. Banka u svom poslovanju usklađuje ročnost imovine i obaveza kako bi u budućem razdoblju mogla izmirivati svoje obveze bez dodatnih troškova koji bi nastali prikupljanjem dodatnih likvidnih sredstava ili konverzijom dugoročne imovine u novac. Izveštaj o ročnoj neusklađenosti izradjuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom, te ih dostavlja Sektoru upravljanja rizicima, OLC odboru, Upravi Banke i ALCO odboru. 376

Upravljanje rizikom

Dospeća najvećih depozita Član 30. Sektor sredstava prati dospeća najvećih depozita a u cilju smanjenja rizika likvidnosti. Sektor za poslove sa pravnim licima i Sektor za poslove sa stanovništvom dostavljaju preglede dospeća najvećih depozita Sektoru sredstava po zahtevu Sektora sredstava a najmanje jednom mesečno poslednjeg radnog dana u mesecu. Na bazi dostavljenih pregleda Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom izrađuje Izveštaj o dospećima oročenih depozita i dostavlja ga Sektoru za upravljanje rizicima i OLC odboru. PROJEKCIJA NOČANOG TOKA – PLANIRANJE PRILIVA I ODLIVA NOVČANIH SREDSTAVA Dnevno upravljanje likvidnošću Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti Član 31. Izveštaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti obuhvata sledeće podatke: ŠŠ Stanje gotovine, stanja na računima, itd. ŠŠ Održavanje obavezne rezerve , ŠŠ Stanje depozita i plasmana iz poslova sa pravnim licima i stanovništvom, i banaka, ŠŠ Stanja hartija od vrednosti koje su izdali: država, Centralna banka, banke i preduzeća koja se kotiraju na tržištu, ŠŠ Podatke o otvorenoj deviznoj poziciji. Direkcija Mid Office-a zadužena je za izradu izveštaja o dnevnoj dinarskoj likvidnosti i dostavlja ga najkasnije do 10:00h Direktoru Sektora sredstava, Direkciji upravljanja aktivom i pasivom, Upravi Banke i Sektru za upravljanje rizicima. Izveštaj o dnevnoj deviznoj likvidnosti Član 32. Direkcija Mid Office-a izradjuje izveštaj o deviznoj likvidnosti koji obuhvata prilive i odlive u glavnim stranim valutama za sledeći radni dan. Najave priliva i odliva novca Član 33. Sve organizacione jedinice koje imaju prilive ili odlive novca obavezne su da do kraja tekućeg radnog dana dostave Direkciji trgovanja sve prilive i odlive za naredni radni dan. Velike odlive i prilive novca, za koje granične vrednosti određuje Direkcija trgovanja / Sektor sredstava, organizacione jedinice su dužne da najave u rokovima koje propiše Direkcija trgovanja / Sektor sredstava. Prilozi

377

Ukoliko Banka nema dovoljno likvidnih sredstava Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom o tome obaveštava Direkciju trgovanja i ALCO odbor koji su dužni da postupe na način kao da se radi o srednjoj krizi imena. Mesečno upravljanje likvidnošću Član 34. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom na osnovu pregleda dobijenih od Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom dostvalja Direkciji trgovanja: ŠŠ Stanje odobrenih a ne puštenih kredita, ŠŠ Stanje neiskorišćenih minusa po tekućim računima fizičkih lica, ŠŠ Stanje neiskorišćenih okvirnih kredita pravnih lica. ŠŠ Navedene preglede Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovništvom dostvaljaju Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom najkasnije poslednjeg dana u mesecu. Član 35. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom prati dospeća anuiteta bančinih kreditnih linija, te o odobrenim, a ne povučenim kreditnim linijama i o tome obaveštava Direkciju trgovanja. Šestomesečni / godišnji planovi likvidnosti Član 36. Planirani prilivi i odlivi dostavljaju se na osnovu usvojenog i revidiranog Budžeta Banke za nastupajući period. Član 37. Organizacione jedinice koje vrše redovna plaćanja obaveza Banke (zarade, porezi, osiguranje i sl.) obavezne su da minimum jednom godišnje preispitaju rokove plaćanja i izmene u rokovima, kao i okvirne iznose i podatke dostave Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom nakon prikupljenih podataka izrađuje plan potrebnih sredstava za narednih šest mjeseci / za narednu godinu, te ga dostavlja ALCO odboru i Direkciji trgovanja. Na osnovu sačinjenih izveštaja predlažu se mere ALCO odboru za efikasnijim upravljanjem rizikom likvidnosti. STRESS TESTOVI LIKVIDNOSTI Član 38. Sektor za upravljanje rizicima u saradnji sa Direkcijom za upravljanje aktivom i pasivom definiše stress testove na rizik likvidnosti kada su kamatne stope na međubankarskom tržištu na visokim nivoima, odnosno kada su na tržištu prisutni ekstremni uslovi. Stress testove sprovodi Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom. 378

Upravljanje rizikom

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom kontroliše i limitira uticaj povećanih kamatnih stopa na zaduženja na međubankarskom tržištu. Kao osnovica se uzimaju gap-ovi u ročnoj neusklađenosti na koje se primjenjuju povećane kamatne stope kako bi se video uticaj na profitabilnost Banke. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom najmanje jednom kvartalno izračunava uticaj na kamatne troškove usled povećanja kamatnih stopa na ukupno primljene depozite i kredite te na osnovu dobijenih rezultata kontroliše limite i o utvrđenim prekoračenjima obaveštava ALCO odbor koji donosi Odluku: ili o eventualnom hedžiranju rizičnih izloženosti, ili o pristajanju na navedenu izloženost. Član 39. Izveštaj o dobijenim rezultatima iz prethodnog člana, stav 3, se dostavlja i OLC odboru koji je zadužen za procenu uticaja povećanih kamatnih stopa na mogućnost pribavljanja potrebnih sredstava na međubankarskom tržištu. Ukoliko OLC odbor zaključi na Banka možda neće biti u mogućnosti da nabavi dovoljna sredstva na međubankarskom tržištu o tome se odmah obaveštavaju ALCO odbor i Uprava banke. Član 40. Osim stress testa na rizik likvidnosti kada su kamatne stope na međubankarskom tržištu na visokim nivoima, stress testove Direkcija za upravljanje aktivnom i pasivom povezuje sa drugim različitim scenarijima likvidnosti. U tim scenarijima predviđaju se: ŠŠ mogući odlivi depozita, ŠŠ moguća prodaje rezervi likvidnosti, ŠŠ mogućnost zaustavljanja plasmana, ŠŠ mogućnost iskorištenja kolaterala, ŠŠ mogućnost prodaje aktive itd. (i to sve u periodu od 1 meseca do jedne godine). Ovi se uticaji odnosno različita scenarija zatim primenjuju na trenutne gapove likvidnosti i dobijaju se potencijalni uticaji takvih pretpostavki na likvidnost Banke. Izvode se zaključci iz različitih scenarija i Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom sačinjava kratak izveštaj minimalno dva puta godišnje. UTVRĐIVANJE KRITIČNO NISKOG NIVOA LIKVIDNOSTI I UPRAVLJANJE KRIZOM LIKVIDNOSTI Scenario krize likvidnosti Član 41. Kriza likvidnosti nastaje usled delovanja određenih internih i eksternih faktora poslovanja koji značajno izazivaju pogoršanje likvidnosti banke. Razlikuju se: ŠŠ krizu likvidnosti Banke i ŠŠ opšta krizu likvidnosti bankarskog sistema. Prilozi

379

U tom smislu Banka planira likvidnost prema tri osnovna scenarija odnosno: ŠŠ u normalnim uslovima poslovanja, ŠŠ u krizi imena (srednja i ozbiljna), i ŠŠ u krizi tržišta (srednja i ozbiljna). U normalnoj situaciji poslovanja ne pretpostavlja se nikakva krizna situacija. Kriza imena Član 42. Kriza imena predstavlja krizu finansiranja kada organizacije koje obezbeđuju sredstva gube poverenje u Banku. Ovakva kriza dovodi do toga da Banka ima manji pristup novčanim tržištima, što je praćeno uvećanim troškovima za dugoročni dug i povlačenje sredstava stanovništva; takođe neke date kreditne linije se mogu povući ranije nego što je uobičajeno. U većini slučajeva ono što pokreće krizu koja se odnosi na ime banke nije situacija u vezi sa likvidnošću. Glavni razlog za takve krize su znatni kreditni gubici ili znatno pogoršanje uslova poslovanja što vodi do manjeg poverenja. Glavni faktor rizika koji treba da se proceni su pretpostavke koje se tiču smanjenja i otkupa sredstava. Član 43. U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom imena banke, poslovodstvo koje upravlja likvidnošću mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredviđenim okolnostima (Contingency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti. Član 44. Srednja kriza imena vezana je za: ŠŠ povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 10% u toku jednog meseca, ŠŠ kršenje više od dva limita vezana za pokazatelje likvidnosti, ŠŠ pad dobiti preko 20% u odnosu na isti period prethodne godine. Član 45. Ozbiljna kriza imena povezuje se sa ozbiljnim problemima u poslovanju Banke kao što su: ŠŠ povlačenje depozita pravnih lica i stanovništva više od 20% u toku jednog meseca ili više od 30% u poslednjih šest meseci, ŠŠ kršenje svih limita vezanih za pokazatelje likvidnosti, ŠŠ pad dobiti preko 30% u odnosu na isti period prethodne godine, ŠŠ nemogućnost zaduživanja na dinarskom međubankarskom tržištu i ŠŠ neispunjenje zakonske regulative odnosno odluka Centralne banke. 380

Upravljanje rizikom

Kriza tržišta Član 46. Kriza tržišta uključuje sve događaje koji znatno pogoršavaju situaciju likvidnosti bar celog regiona ili tržišta. Takve vrste slučajeva usredsređene su, s jedne strane, na utrživost sredstava (ako je celo tržište zatvoreno, nema likvidnih sredstava ili su procene mogućeg gubitka toliko velike da nema realne prilike za prodaju), a, sa druge strane, Banka se može suočiti sa tržišnim problemima ili problemima koji se odnose na likvidnost neke valute. Projekcije likvidnosti tokom neke tržišne krize se izvode sa prvim informacijama da se makroekonomska situacija menja ili da ne stoje pretpostavke u vezi sa ponašanjem aktive ili pasive Banke u normalnim uslovima poslovanja. Banka može preduhitriti potencijalnu krizu tako što namerno menja ponašanje svoje aktive i pasive (tako što će postati agresivnija na tržištu; putem uzdržavanja od očekivanih dobiti ili na osnovu svog odnosa sa određenim vrstama dužnika). Upravljanje likvidnosti u tržišnoj krizi koncentriše se na kvalitet kredita sa znantnim razlikama u pristupu sredstvima koji postoji među bankama. Kod ove vrste krize likvidnosti polazi se i od indirektne pretpostavke da će Nacionalna banka osigurati pristup sredstvima u nekom obliku. Razlog za ovu pretpostavku je “lični” interes Centralne banke za proučavanje ovakvog slučaja i ostvarivanje jednog od njenih osnovnih ciljeva tj. ublažavanja problema likvidnosti bankarskog sektora i pronalaženje izvodljivih načina disperizije opterećnosti problemima likvidnosti među glavnim bankama. Najvažniji uzročnici tržišne krize jesu ostvarenja rizika kamatne stope i deviznog rizika. Član 47. U slučaju kada se pojavi događaj u vezi sa krizom tržišta, poslovodstvo koje upravlja likvidnošću mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredviđenim okolnostima (Contingency funding plan – CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti. Član 48. Srednja kriza tržišta povezuje se sa postojanjem recesije i političke krize, i vezuju se za: ŠŠ porast ON LIBOR-a od najmanje 3,00% iznad granične repo stope kod Centralne banke, ŠŠ rast GDP-a ispod 1% na godišnjem nivou, i ŠŠ rast inflacije preko 5% na godišnjem nivou. Član 49. Ozbiljna kriza tržišta povezuje se sa ozbiljnom recesijom, krizom bankarskog sektora, ili iznenadnim slučajevima povlačenja depozita iz bankarskom sistema. Kriterijumi za proglašenja takve krize su: ŠŠ porast ON LIBOR-a od najmanje 5,00% iznad granične repo stope kod Centralne banke, ŠŠ pad GDP-a na godišnjem nivou, i ŠŠ rast inflacije preko 7,5% na godišnjem nivou.

Prilozi

381

Član 50. Pokazatelje koji su vezani za krizu imena i krizu tržišta prati Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i o njima obaveštava Sektor za upravljanje rizicima, OLC odbor i ALCO odbor minimum jednom kvartalno, u češćim intervalima ako je potrebno. U slučaju ispunjenja kriterijuma za proglašenje krize likvidnosti Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom obavezna je da o tome obavesti Upravu, ALCO odbor i OLC (Lokalni odbor za likvidnost) koji je odgovoran za izradu plana izlaska iz krize. Uprava Banke, na preporuku OLC odbora, a uz saradnju sa ALCO odborom donosi odluku o proglašenju neke od navedenih kriza. Kriza se proglašava na osnovu gore navedenih kriterijuma ali može je proglasiti i Uprava Banke nezavisno od pokazatelja na osnovu vlastite procene i zatražiti od OLC odbora plan poboljšanja pokazatelja likvidnosti Banke. Upravljanje likvidnošću u kriznim situacijama Procedura za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti. Član 51. Banka donosi Proceduru za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti. Navedena procedura definiše način upravljanja likvidnošću u navedenim kriznim situacijama. Procedura, pored definisanja situacija koje mogu dovesti do kritično niskog nivoa likvidnosti a koje definiše ova politika, utvrđuje: ŠŠ nadležnosti i odgovornosti u Banci za njenu primenu, ŠŠ mogućnosti za promenu strukture i izvora sredstava, ŠŠ planirane vidove komunikacije sa regulatornim telima, najznačajnijim klijentima Banke i javnošću, ŠŠ načine pribavljanja likvidnih sredstava koja nedostaju. ODGOVORNOST ZA UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠĆU Direkcija Mid Office Član 52. Direkcija Mid office odgovorna je za izradu dnevnog izveštaja o dinarskoj i deviznoj likvidnosti, i za dostavljanje istih Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom, OLC odboru i Upravi Banke.

Direkcija trgovanja

Član 53. Direkcija trgovanja odgovorna je za operativno upravljanje dnevnom likvidnošću banke i za zadovoljenje zakonskih ograničenja: obavezne rezerve i minimalne obavezne rezerve.

OLC odbor

Član 54. OLC odbor je telo koje operativno upravljanja likvidnošću. Zadužen je za analizu trenut382

Upravljanje rizikom

nog stanja likvidnosti Banke, tržišne situacije, praćenje ispunjenja zakonskih ograničenja, kretanja na tržištu i njihovog uticaja na likvidnost Banke i sl. Predsednik ovoga odbora je direktor Sektora sredstava. Član 55. Članovi OLC odbora s pravom glasa su 2 člana iz Sektora sredstava (predsednik OLC odbora i još jedan član iz Sektora sredstava), 1 član iz Sektora upravljanja rizicima, 1 član iz Sektora poslova sa privredom, 1 član iz Sektora poslova sa stanovništvom i 1 član iz Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom. Svaki član ima i svog zamenika. Zamenik ima pravo glasa samo ako član OLC odbora nije prisutan na sastanku. Članove i njihove zamenike OLC odbora potvrđuje ALCO odbor. Član 56. OLC odbor se sastaje jednom u dve nedelje (ili češće po potrebi). Član 57. OLC odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova. Da bi zaključci bili pravosnažni na sastanku mora prisustvovati najmanje 50% članova odbora. Član 58. OLC odbor jednom godišnje podnosi izveštaj o radu članovima ALCO odbora.

Direkcija računovodstva

Član 59. Direkcija računovodstva dostavlja Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom sve izveštaje za interne i eksterne korisnike koji su predmet ALM analize, kao i preglede neophodne za izradu izveštaja o analizi likvidnosti Banke. Odgovorna je za dostavljanje svih propisanih pokazatelja i izveštaja Centralnoj banci vezanih za likvidnost u skladu sa propisima.

Sektor IT i organizacije

Član 60. Sektor IT i organizacije odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema Banke koji omogućava podatke za blagovremeno i kontinuirano upravljanje rizikom likvidnosti a na osnovu zahteva koje definišu odgovorni Sektori / Direkcije u svom delu poslovanja.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom Član 61. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za izračunavanje pokazatelja likvidnosti osim pokazatelja koje u skladu sa propisima izračunava Direkcija računovodstva, za izradu i praćenje izvršenja nedeljnih, mesečnih i šestomesečnih / godišnjih planova likvidnosti, sprovođenje stress testova i za utvrđivanje kriza i, za definisanje rešenja kojima se unapredjuje interni evidencioni i izveštajni sistem Banke u cilju poboljšanja upravljanja likvidnošću.

Prilozi

383



Sektor za upravljanje rizicima

Član 62. Sektor za upravljanje rizicima je zadužen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvidnosti kao i za definisanje rešenja kojima se kroz interni evidencioni i izveštajni sistem Banke omogućava praćenje uskladjenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima za upravljanje likvidnošću. ALCO odbor Član 63. ALCO odbor, kao strateško telo banke, odgovoran je za upravljanje likvidnošću banke. ZAVRŠNE ODREDBE Član 64. Obavezu pridržavanja i izvršenja odredbi ove politike imaju svi organizacioni delovi Banke. Član 65. Limiti na pokazatelje likvidnosti donose se odvojenom Odlukom Uprave te kao takvi nisu deo ove Politike. Član 66. Politika ostaje na snazi neodređeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od eksternih i internih promena na predlog Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom, a najmanje jednom svake dve godine. Član 67. Ovlašćuje se Izvršni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke vrši periodično usklađivanje predmetne politike. Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donošenja.

Predsednik Upravnog odbora Oranž banke a.d. Beograd

384

Upravljanje rizikom

REČNIK Akcija – vidi „hartije od vrednosti“. Akreditiv – Dokumentarni akreditiv (letter of credit – LC) je pismena (uslovna) obaveza banke (akreditivne banke) data prodavcu/izvozniku (korisniku akreditiva) na zahtev i prema instrukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviđena u akreditivu i podneta u rokovima utvrđenim u akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive Međunarodne trgovinske komore u Parizu (UCP 500). Alfa - koeficijent – Koeficijent koji meri deo prihoda od investicije koji proizilazi iz specifičnog rizika. Alfa koeficijent je matematički procenat iznosa prihoda koji se očekuje od unutrašnjih vrednosti investicije, kao što je stopa rasta prihoda po akciji. Razlikuje se od iznosa prihoda koji prouzrokuje volatilnost, koja se meri Beta koeficijentom. Bazelski komitet –je nastao 1974. godine na lokaciji Banke za međunarodno poravnanje (BIS), a njegovi članovi su guverneri centralnih banaka zemalja članica G-10. Funkcija Bazelskog komiteta je da formuliše opšte standarde supervizije i daje najbolje primere bankarske prakse. Međunarodni komitet ima vodeću ulogu u standardizovanju regulative u bankarstvu. Bazelski sporazumi – Međunarodni sporazumi o zahtevima za visinu kapitala poslovnih banaka, procesu supervizijskog pregleda poslovanja banaka i tržišne discipline poslovnih banaka. Beta – koeficijent – Mera sistemskog rizika. Koeficijent koji meri relativnu volatilnost akcije. Beta je kovarijansa akcije u odnosu na ostatak tržišta akcija. Broker – berzanski posrednik koji posluje po nalogu komitenta, posreduje, zastupa i zaključuje ugovore u ime i za račun komitenta ili u svoje ime a za račun komitenta. CAPM – Capital Asset Pricing Model.

VaR (Value at Risk) - mera rizične vrednosti (tržišnog rizika). Varijansa – parametar koji opisuje disperziju raspodele verovatnoća. Volatilan – koji teži brzim i ekstremnim fluktuacijama. Termin se koristi da opiše veličinu i frekvenciju fluktuacije cene određene akcije, obveznice ili robe. Volatilnost – karakteristika hartije od vrednosti, robe ili tržišta da cene rastu ili padaju ubrzano u kratkom vremenskom intervalu. Mera za relativnu volatilnost hartija od vrednosti prema ukupnom tržištu je beta. Garancija – Garancija je, instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da će platiti na poziv korisniku garancije, garantovani iznos, kao nadokandu za neizvršeno plaćanje ili činidbu od strane klijenta, za čiji račun banka nastupa. GARCH – generalizovani autoregresivni kondicionialni heteroskedastični model „Greek“ alati – skup faktora oseljtivosti koji se koriste za merenje izloženosti rizicima za opcije i druge derivate. Delta – mera odnosa između cene opcije i osnovnog fjučers ugovora ili cene akcije. Default – nesolventnost, ne ispunjavanje obaveza. Diversifikacija – kombinovanje hartija od vrednosti različite rizičnosti da bi se ukupan rizik smanjio. Dividenda – prihod koji ostvaruje vlasnik akcija. Duration – ponderisani prosek dospeća novčanih tokova, npr. obveznice. Escrow računi - su namenski računi, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan posao (najčešće: kupovina drugog privrednog društva, plaćanje zakupa, kupovina poslovnog/ stambenog prostora, kupovina zemljišta, itd). Rečnik pojmova

385

Nakon završetka tog konkretnog posla, banka je dužna da ugasi escrow račun. Inkaso - podnošenje menice ili dokumenata na inkaso, tzv.collection, poslovnoj banci kupca/uvoznika roba na naplatu. Obično se primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a podnošenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vrši pošto je isporučena roba kupcu. Inakaso naplata je kompromis za plaćanje, jer kupac ne dobije dokumenta pre nego što izvrši plaćanje ili akceptira menicu, ali isto tako i ne plaća pre prezentacije dokumenata, koja predstavljaju pravo svojine nad robom. Insajder – lice koje ima saznanja ili pristup vrednim poverljivim informacijama o korporaciji. Insajderi su zaposleni koji imaju pristup poverljivim informacijama, direktori, rukovodioci i akcionari korporacije. Investicioni portfolio – diversifikacija investicija u raznovrsne hartije od vrednosti i druge instrumente za investiranje radi maksimiziranja mogućnosti za ostvarivanje profita uz istovremeno minimiziranje izloženosti riziku. Klasifikacija kredita – klasifikacija kredita i vanbilansnih stavki se sprovodi na osnovu Odluke Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Sl.list RS br. 129/2007 i 63/2008) radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Kolateral – obezbeđenje kredita hipotekom, zalogom na pokretnoj imoivni, novčanim depozitom, hartijama od vrednosti ili drugom aktivom koja se zalaže za slučaj da zajmoprimac ne može da otplati svoju obavezu. Koncentracija kredita – jedna grupa kreditne izloženosti sa potencijalom da proizvede gubitke dovoljno velike (u odnosu na kapital banke, ukupnu aktivu ili ukupni nivo rizika banke) da mogu da ugroze zdravlje banke ili njenu sposobnost da obavlja poslovanje. Koncentracija kredita je verovatno najveći uzročnik velikih problema u bankama. Korektivne mere – spadaju u mere koje preduzima Narodna banka Srbije u postupku vršenja kontrole nad bankama. 386

Upravljanje rizikom

Korelacija – mera uzajamne povezanosti dve pormenljive (od -1 do 1). Varijansa podeljena sa standardnim devijacijama obe promenljive. Kovarijansa – statistički izraz za korelaciju između dve promenljive pomnožen sa standardnom devijacijom za svaku od promenljivih. Predstavlja meru tendencije zajedničkog kretanja dve promenljive u tandemu. Pozitivna kovarijansa ukazuje da se dve promenljive kreću u istom smeru, dok negativna kovarijansa označava da promenljive variraju u suprotnim smerovima. Kreditna izloženost .- sve transakcije u kojima može doći do gubitka zbog činjenice da partneri ne mogu da izvrše svoje ugovorne obaveze. Kreditna izloženost obuhvata kredite, vanbilansne stavke (garancije, akreditive, odobrene a ne povučene pozajmice po tekućem računu, odobrene a ne povučene proizvode iz limita), derivate na otvorenom tržištu i utrživu aktivu (obveznice, kredite i proizvode sa fiksnim prinosom, kao i hartije od vrednosti koje se prodaju). Kreditna politika – je akt kojim se određuju principi i kriterijumi za donošenje odluka o odobravanju kredita klijentima. Glavni cilj kreditne politike je da se izbegne odobravanje kredita klijetnima koji nisu u stanju da plaćaju svoje obaveze. Kreditna politika može da bude formalizovana sa posebnim dokumentarnim smerniciama, kreditnim zahtevom, obradom kreditnog zahteva i kreditnim proverama tokom korišćenja kredita. Kreditni portfolio – su svi krediti u korišćenju koje u jednom trenutku ima u svojoj aktivi jedna banka. Banke naročito nastoje da svoj kreditni portfolio uravnotežavaju prema raznim kriterijumima radi umanjenja kreditnog rizika. Kreditni rizik iz vanbilansnih transakcija – vanbilansne aktivnosti koje sadrže kreditni rizik su sledeće kategorije: obaveza da se odobri ili kupi kredit, garancija, akreditiv, učešće u akceptu, fjučersi i terminski ugovori, opcije, spot i terminski devizni ugovori, ugovori o kamatnom svopu.

KRI (Key Risk Indicator) – ključni indikator rizika je mera statusa identifikovanja rizika putem merenja definisanih događaja odnosno izloženosti riziku. To je mera izloženosti riziku ili efektivnosti kontrole. Levridž – pruža veći potencijalni prinos investitoru nego što bi to bilo moguće na drugi način. Firma bez levridža je firma samo sa kapitalom, dok firma sa levridžom pored vlasničkog kapitala ima dug. Odnos duga prema kapitalu pokazuje njen levridž. Likvidnost – predstavlja mogućnost izmirenja dospelih obaveza. Limit (kreditni limit) - Maksimalni iznos kredita koji je banka spremna da odobri korisniku kredita. Markowitz Harry – nosilac Nobelove nagrade 1990. godine koji je promovisao teoriju portfelja. Monte Karlo metoda – numerička metoda koja uključuje statističko uzrokovanje za rešavanje problema. Normalna raspodela – kontinuirana raspodela verovatnoće čija funkcija gustine ima oblik „zvona“. Opcija – je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda određenu stvar po unapred utvrđenoj ceni u ugovorenom roku. Vrsta derivata, koja daje pravo ugovornoj strani da bira između više mogućnosti. Ugrađena opcija – je opcija koja čini sastavni deo nekog drugog instrumenta. Može biti deo strukture bankarskog kredita, obveznica ili finansijskog instrumenta. Portfelj – kombinacija investicija u različite vrste aktive, najčešće različite vrste hartija od vrednosti u posedu investitora ili institucije. Prinos – iznos novca koji je zarađen investiranjem na godišnjem nivou. Regulaciono ili regulatorno telo – u domaćem bankarstvu je prvo Narodna banka Srbije, a potom odgovarajuća državna ministarstva kao što su Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, itd.

Rizik – u ekonomskoj teoriji, sastoji se od dve katagorije: neizvenosti i izloženosti. RiskMetrics – metrika, besplatna usluga koju je predstavio J.P. Morgan 1994. godine radi promovisanja VaR. Rizična vrednost (VaR - Value at Risk) – mera tržišnog rizika. Sistemski rizik – deo rizika hartija od vrednosti koji je zajednički za sve hartije od vrednosti iste opšte klase (akcije i obveznice) i zato se ne može eliminisati diversifikacijom. Takođe, je poznat pod nazivom tržišni rizik. Mera za sistemski rizik kod akcija je beta koeficijent. Standardna devijacija – statistička mera stepena u kome pojedinačna vrednost u distribuciji verovatnoće teži da odstupa od srednje distribucije. Široko se primenjuje u savremenoj teoriji portfelja. Stress testing – testiranje ekstremnih događaja. Analiza koja se obično koristi u oceni tržišnog rizika. Stejkholder – akcionar, vlasnik akcija odnosno u najširem smislu reči zainteresovana strana u poslu (npr. stejkholderi banke su: klijenti, zaposleni, menadžment i akcionari banke). Sukob interesa- između privantih interesa i javnih obaveza. Izraz koji se koristi da opiše situaciju u kojoj javni službenik ili fiducijar, nasuprot obavezi i apsolutnoj družnosti da postupa u korist javnosti ili određenog pojedicna, iskorišćava taj odnos za svoju ličnu korist, po pravilu novčanu. Svop – sporazum da se plaćanje po fiksnoj stopi zameni za plaćanje kamate po promenljivoj stopi (svop kamatne stope) ili jedna valuta za drugu valutu (valutni svop). SWIFT - Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication (elektronski sistem komunikacije između poslovnih banaka). Toerija portfelja – teorija koja obrađuje načine na koji investitori optimizuju svoj portfelj. Faktor rizika – slučajna promenljiva čija vrednost utiče na vrednost portfelja. Fiducijarne aktivnosti – Onosi koji rutinski Rečnik pojmova

387

obuhvataju fiducijarnu dužnost su: poverenik - korisnik, direktor - kompanija, advokat - klijent, partner - partner, agent - principal, stokbroker - klijent. Finansijski derivati – finansijski ugovori izvedeni iz osnovnog ugovora. Finansijski derivati su po svojoj suštini izvedene hartije od vrednosti, gde je njihova vrednost izvedena iz odnosa prema nekom osnovnom instrumentu. Najpoznatiji finansijski derivati su: fjučersi, forvardi, opcije i svopovi. Finansijski instrumenti - su zbrini izraz za veliku grupu pre svega hartija od vrednosti, ali i druge aktive koja predstavlja predmet trgovanja na finansijskom tržištu. Najvažniji finansijski instrumenti su hartije od vrednosti. Pored njih to su i prava, depoziti, potraživanja, žiralni novac, devize, plemeniti metali, itd. Fjučers - je visoko-standardizovani ugovor o kupoprodaji određene aktive po utvrđenoj ceni na dan zaključivanja transakcije, a sa isporukom ugovorenom na određeni dan (za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjučers ugovori su standardizovani i uslovi ugovora su utvrđeni na berzi (aktiva, rok, mesto isporuke, način plaćanja, itd). Imaju značaj u upravljanju rizikom i savlađivanju gepa u finansiranju.

388

Upravljanje rizikom

Forvard - je ugovor između kupca i prodavca deviza odnosno robe, kojim se prodavac obavezuje da isporuči kupcu fiksni iznos deviza ili količine robe na ugovoreni budući datum po ugovorenom deviznom kursu ili ceni. Time se omogućava odložena kupoprodaja. Za razliku od fjučers ugovora, forvard predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i nije predmet trgovine na berzama. Hartije od vrednosti (HOV) – su papiri koji označavaju vlasništvo odnosno imovinu. Mogu biti: obligaciono-pravne, stvarnopravne (robne) i korporacione. Obligacionopravne hov (obveznice, dužničke hartije od vrednosti) daju svom imaocu pravo da zahteva od lica naznačenog u hartiji (dužnika) isplatu novčanih sredstava. Robne hov označavaju svog imaoca kao titulara prava svojine na robi. Korporacione hov (akcije, vlansičke hartije od vrednosti) su isprave o vlasništvu na delu kapitala. Hedžing – način zaštite od rizika odnosno gubitka do koga može doći na tržištu.

LITERATURA 1. Avdalović, V., „Menadžment rizikom u osiguranju“, ZENID, Beograd, 2000. 2. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Poslovno bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. 3. Bazel II Međunarodna saglasnost o merenju kapitala i standardima kapitala, Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007. 4. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Organizacija bankarstva“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. 5. Barać, S., Hadžić, M., Stakić, B., Ivaniš, M., „Praktikum za bankarstvo i finansije“, Univerzitet Singidunum, FFMO; Beograd, 2005. 6. Barjaktarović, L., „Implikacije razvoja tehnologije SWIFT na bankarsko poslovanje“, magistarski rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2001. 7. Basel Committee on Banking Supervision: „Risk management guidlines for derivates“, 1994. 8. Basel Committee on Banking Supervision: „An internal model-based approach to market risk capital requirements“, 1995. 9. Basel Committee on Banking Supervision: „Supervisory framework for the use of backtesting in conjuction with the internal models approach to market risk requirements“, 1996. 10. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, January 1996. 11. Basel Committee on Banking Supervision: „Amendement to the Capital Accord to Incorporate Market Risks“, Manusscript, Update April 1998. 12. Basel Committe on Banking Supervision: „Credit Risk Modelling Current Practices and Applications“, Manuscript, April 1999. 13. Basel Committee on Banking Supervision: „A New Capital Adequacy Framework“, consultative paper, July 1999. 14. Basel Committee on Banking Supervision: „Principles for the Management of Credit Risk“, September, 2000. 15. Basel Committee on Banking Supervision: „Sound Practices for the Management and Supervision of Operational Risk“, February 2003. 16. Basel Committee on Banking Supervision: „International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards – A revised framework“, Bank for International Settelments, June 2004. 17. Bessis, J., “Risk management in banking”, John Wiley & Sons Ltd., Chichester, 2002. 18. Bjelica, V., „Bankarstvo, teorija i praksa“, Stylos,Novi Sad, 2001. 19. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., „Fundamentals of Corporate Finance“, Third Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey, 2001. 20. Vaughan, E., Vaughan, T., „Osnovi osiguranja – Upravljanje rizicima“, MATE (John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995. Literatura

389

21. Vernimmen, P., „Corporate Finance – Theory and Practice“, John Wiley&Sons, Ltd, Chiehester, 2005. 22. Vujović, R., „Upravljanje rizicima i osiguranje“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 23. Gautrieaud, S., „Le risque pays : approche conceptuelle et approche pratique“, ATER – Centre d’Economie du Développement – Université Montesquieu Bordeaux IV, 2001. 24. Grupa autora, “Ekonomski rečnik – drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006. 25. Grupa autora, „Osnovi osiguranja“, udžbenik, UniverzitetSingidunum, Beograd, 2007. 26. Greuning, H., Brajović-Bratanović, S., „Analiza i upravljanje bankovnim rizicima“, Mate , 2006. 27. Gorčić, J., „Priručnik za upravljanje rizicima banke prema Zakonu o bankama“, PRONIKOM, Beograd, 2006. 28. Guerard, J., Schwaptz, E., “Quantitative Corporate Finance”, Springer, Science + Business media, LLC., New York, 2007. 29. Guidelines on Bank Wide Risk Management, Identification Quantification Aggregation Allocation Monitoring, ICAAP – Internal Capital Adequacy Assesment Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006. 30. Davidson, F., “Managing Risk in Organizations – A Guide for Managers”, Jossey Bass, San Francisko, 2003. 31. Damodaran, A., „Applied Corporate Finance“, Second Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2006. 32. Di Clemente, A., Romano, C., „A Coupla - Extreme Value Theory Approach for Modelling Operational Risk, Operational Risk Modelling and Analysis, Theory and Practice“, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004. 33. Dorfman, M., „Introduction to risk management and Insurance“, 9th edition, Pearson Education, Inc., New Jersey, 2008. 34. Doherty, N., „Integrated risk management – tehniques and strategies for managing corporate risk“, McGraw Hill, Inc., 2000. 35. Đukić, Đ., Bjelica, V., Ristić, Ž., „Bankarstvo“, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2004. 36. Erić, D., „Finansijska tržišta i instrumenti“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. 37. Ivaniš, M., „Upravljanje finansijama“, Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu, Beograd, 2008. 38. Jaffe, R.W., “Corporate Finance”, Seventh Edition, McGraw Hill Companies, Inc., 2005. 39. Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Međunarodna trgovačka komora u Parizu, 1978. 40. Jeremić, Z., “Finansijska tržišta”, Univerzitet Singidunum FFMO, Beograd, 2003. 41. Jović, Z., “Menadžment finansijskih institucija”, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 42. J.P.Morgan: Risk Metrics TM – Technical Document, New York, 1997. 43. Jorion, P., „Value at Risk, The New Benchmark for Managing Financial Risk“, New York, McGraw Hill, 2001. 390

Upravljanje rizikom

44. Kaen, F.R., „Corporate finance“, Blackwell Cambridge, 1995. 45. Kevin, D., „Measuring market risk“, New York, JWS, 2002. 46. Kim, S., Kim, S., „Global Corporate Finance“, sixth edition, Blackwell Publishing, Oxford, 2006. 47. Krasulja, D., „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998. 48. Krasulja, D., Ivanišević, M., „Poslovne finansije“, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 49. Krstić, B., „Bankarstvo“, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. 50. Krstić, B., „ Međunarodno bankarstvo“, Ekonomski fakultet, Niš, 2001. 51. Lončarević, R., Mašić, B., Đorđević-Boljanović, J., „Menadžment – principi, koncepti i procesi“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007. 52. Markowitz, H., „Portfolio selection: Efficient Diversification of Investments“, John Wiley & Sons, New York, 1959. 53. Matić V., „Operativni rizici“, Institut za poslovna istraživanja MBA, Beograd, 2008. 54. Mašić, B., „Strategijski menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 55. Milisavljević, M., Todorović, J., „Planiranje i razvojna politika preduzeća“, Savremena administracija, Beograd, 1995. 56. Mishkin, S.F., “The economics of Money, Banking, and Financial Markets”, eight edition, Pearson Education, Boston, 2007. 57. Peterson, C., Lewis, C., “Managerial Economics”, Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New Jersey, 1999. 58. Ranković, J., “Teorija i analiza bilansa”, Ekonomski fakultet, Beograd, 1992. 59. Ranković, J., “Upravljanje finansijama preduzeća”, Ekonosmki fakultet, Beograd, 1995. 60. Ritter, L., Silber, W., Udell, G., “Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta”, jedanaesto izdanje, Pearson Education, Boston, 2007. 61. Rejda, G., “Principles of Risk Management and Insurance”, 10th Edition, Addison Wesley, Boston, USA, 2008. 62. Siciliano, G., “Finance for the non-financial manager”, McGraw Hill Companies, Inc., New Jersey, 2003. 63. Skipper, H.D., Kwon, W.J., “Risk Management and Insurance, Perspectives in Global Economy”, Blackwell Publishing, Malden, USA, 2007. 64. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Praktikum iz evaluacije i rizika“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007. 65. Stanišić, M., Stanojević, Lj., „Evaluacija i rizik“, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2005. 66. Stevanović, N., “Upravljačko računovodstvo”, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 67. Shapiro, A., Balbirer, S., “Modern Corporate Finance”, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, USA, 2000. 68. Schweser: Study notes level 1/ book 4 – Corporate Finance, Kaplan Inc., 2007. 69. The Frank J. Fabozzi Series: “Managing credit risk in Corporate bond portfolios – a practitioner’s guide”, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. Literatura

391

70. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004. Volume I: Finance theory, financial instruments and markets 71. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The official book for the PRM certification / PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004. Volume II: Mathematical foundations of risk measurement 72. The professional risk manager’s handbook - A comperhensive guide to the current theory and best practice, Edited by Carol Alexander and Elisabeth Sheedy, Introduced by David R.Koenig The official book for the PRM certification PRIMAPublications / PRIMA Risk managers 2004. Volume III: Risk management practices 73. Uniform Customs and Practice for Documentary Credits, 1993, revision, ICC, Publications 500 74. Unković, M., „Međunarodna ekonomija“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 75. Unković, M., „Savremena međunarodna trgovina“, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. 76. Fabozzi, F., Peterson, P., „Financial management and analysis“, second edition, John Wiley &Sons, Inc., New Jersey, 2003. 77. „Finansijska tržišta“, Komisija za hartije od vrednosti, Beograd, 2008. 78. Financial statement analyzes, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 79. Hadžić, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 80. Holden, C., „Spreadsheet Modeling in Corporate Finance“, Prentice Hall, New Jersey 07458 81. Hussain, A., „Managing Operational Risk in Financial Markets“, Butterworth/Heinemann, Oxford, 2000. 82. Cvetinović, M., „Upravljanje rizicima u finansijskom poslovanju“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 83. Credit policy and procedure manual, prepared by DC Gardner London, London, 2001. 84. Chorafas, N.D., „Operational Risk, Control with Basel II – Basic principles and capital requirements“, Butterworth Heinemann, Oxford, 2004. 85. Welch, I., „A first course in Corporate Finance“ – book in development, Brown University, October 2006. 86. Whaley, R., „Derivates – markets, valuation and risk management“, John Willey & Sons, Inc., New Jersey, 2006.

392

Upravljanje rizikom

Članci: 87. AMS incorporation: „A credible performance“, Credit Risk Special Report, Risk Magazine, April 1999. 88. Vuković, D., „Korporaciono upravljanje u bankama“, Novo bankarsko zakonodavstvo, Zbornik radova za savetovanje, Udruženje banaka Srbije, Palić, 13. i 14. april 2006. godine 89. Vuković, D., „Međunarodna finansijska arhitetktura“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006. 90. Jacobson, T., Roszbach, K., „Bank lending policy, credit scroing and Value at Risk“, Journal of Banking&Finance, 2001. 91. Zavišić, A., „U susret jedinstvenom finansijskom tržištu Evropske unije“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009. 92. Trifunović, A., „Principi korporativnog upravljanja u bankama u svetlu pravno-regulatornog okvira u Srbiji“, Udruženje banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009.

Zakonski propisi 93. Odluka o adekvatnosti kapitala, Sl.glasnik 129/2007 i 63/2008 94. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br. 129/2007 i 63/2008. 95. Odluka o načinu i uslovima identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke i upravljanja tim rizikom, Sl.glasnik RS 86/2007 i 89/2007 96. Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008 97. Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik RS br. 129/07, 63/2008 i 112/2008. 98. Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke, Sl. Glasnik RS br. 129/07 99. Uredba o načinu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije ili u vlasništvu banaka u stečaju i likvidaciji u kojima funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 59/2004, 108/2004 i 92/2005. 100. Zakon o deviznom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 62/2006 od 19.07.2006. godine 101. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2005 od 21.11.2005. godine 102. Zakon o bankama, Službeni glasnik Republike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine 103. Zakon o NBS, Službeni glasnik Republike Srbije broj 85/2005 od 06.11.2005. godine 104. Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od 22.11.2004. 105. Zakon o privatizaciji, Službeni glasnik Republike Srbije broj 123/2007 od 26.12.2007. godine Literatura

393

106. Zakon o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, objavljen u Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije br. 36/2002 od 03.07.2002. godine 107. Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Službeni glasnik Republike Srbije br. 61/2005 od 18.07.2005. godine 108. Zakon o hipoteci – Jugoslovenski pregled, Beograd, 2006.

Intenet linkovi Agencija za privredne registre, maj 2009, http://www.apr.gov.rs/ Banka za međunarodno poravnanje, http://www.bis.org Narodna banka Srbije, maj 2009, http://www.nbs.yu/ Business Dictionary, http://www.businessdictionary.com/definition/ Investor Words, http://www.investorwords.com/ Forex Course, http://www.forexcourse.com/forex-glossary/ Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/

394

Upravljanje rizikom

Odlukom Senata Univerziteta “Singidunum”, Beogrаd, broj 636/08 od 12.06.2008, ovaj udžbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta “Singidunum”.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

© 2009. Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavača.