1.UVOD Pod rizikom se uopšte podrazumeva mogućnost štete ili gubitka,kao posledice odredjenog ponašanja ili dogadjaja .o se odnosi na opasne situacije u kojima mogu,ali ne moraju,nastupiti nepovoljeni dogadjaji.Pod rizkom sa stanovišta menadzmenta podrazumeva opasnost da dogadjaji,postupci i!ili neiskorištene šanse koje imaju negativan uticaj na postizanje neke organizacije.akvi rizici mogu nastupiti tako " •
da šanse nisu iskorišćene
•
da su na#injene greške u procesu strategije,odlu#ivanja,odnosno rada
•
da su se dotad nepoznate opasnosti materijalizovale
Postupanje,odnosno savladavanje rizika spada u svakodnevnicu preduzeća,zbog #ega rizike treba posmatrati i kao prepreku prema uspe$u.%avladavanje rizika glavni je zadatak upravljanja rizikom nekog preduzeća. &edjunarodna organizacija za standardizaciju identi'ikuje sledeće principe upravljanja rizikom" •
Upravljanje rizikom trebalo bi da stvori vrednost
•
Upravljanje rizikom trebalo bi da bude deo donošenja odluka
•
Upravljanje rizikom trebalo bi da eksplicitno odgovori na svaku neizvesnost
•
Upravljanje rizikom trebalo bi da bude dobro skrojeno
•
Upravljanje rizikom trebalo bi da uzme u obzir ljudski 'aktor
(.%)*D)+D UP+)V-)*) +/0O& *a osnovu standarda %O 1222 3Upravljanje rizikom4principi i smernice za implementaciju5, proces upravljanja rizikom sastoji se od sledeći$ nekoliko koraka" 1. denti'ikacija rizika u odredjenom domenu vezanom za naš interes (. )naliza i procena rizika . De'inisanje protiv mera 6. +aspored protiv mera 7. 0ontrola rizika 8. Upravljanje in'ormacijama
1
%l.1.%tandardi upravljanja rizikom
(.1.D9*:0);) +/0) denti'ikacija rizika predstavlja proces utvrdjivanja i klasi'ikacije svi$ razli#iti$ dogadjaja koji u budućnosti mogu imati negativan uticaj na projekat koji se realizuje i mogu dovesti do gubitka.
2.1.1.ANALIZA IZVORA zvori rizika mogu biti spoljašnji i unutrašnji,posmatrano u odnosu na sistem na koji se primenjuje upravljanje rizikom.Primer izvora rizika su"zaposleni u nekoj kompaniji ,vremenski uslovi na nekom aerodromu itd.
2.1.2.ANALIZA PROBLEMA 2
+izici se odnose na identi'ikovane pretnje.*a primer,pretnja gubitka novca,pretnja zloupotrebe privatnosti.Pretnje mogu da predstavljaju razli#iti identiteti,najbitnije su one vezane za stejk$oldere,kupce i zakonodavna tela,kao što je vlada.0ada je poznat izvor ili sam problem,dogadjaji koji mogu da poslu
Identifikacija rizika bazirana na objektivia
Identifikacija rizika bazirana na !cenarij"
Identifikacija rizika bazirana na tak!onoiji
#obi$ajeno %roveravanje rizika
(.(.)*)-/) P+O;9*) +/0) Detaljna analiza uticaja pojedini$ razli#iti$ dogadjaja na rezultate projekta vrši se kroz istrazivanje prirode razli#iti$ dogadjaja,analizu i procenu verovatno#e nastajanja razli#iti$ dogadjaja,analizu i klasi'ikaciju veli#ine uticaja razli#iti$ dogadjaja.U procesu procene rizika klju#no je dati najzasnovaniju pretpostavku da bi se pravilno primenio plan za upravljanje rizikom,jer je #est slu#aj da nisu dostupne sve in'ormacije o proteklim dogadjajima.Procene rizika trebalo bi da rukovodstvu kompanije pruzi takvu in'ormaciju koja će im pomoći da lakše i bolje razumeju prioritetne rizike i s$odno tome donesu dalje odluke. U poslovanju najva
zanemarljiv
nizak
podnošljiv
zna#ajan
kriti#an
Veli#ina verovatnoće mo
zanemarljiva mala
srednja 3
velika
kriti#na
%l.(.Prognoza mogućeg nastajanja rizi#nog dogadjaja,verovatnoća pojave greške
4
%l..Uticaj na rezultat projekta,te
5
%l.6. Verovatnoća otkrivanja greške Primenom navedeni$ kriterijuma dobijamo vrednosti rizika '1,'(,', gde su"
f14prognoza mogućeg nastajanja tizi#nog dogadjaja
f24uticaj na rezultat projekta,te
f&4verovatnoća otkrivanja greške
*a osnovu dobijeni$ vrednosti '1,'(,' vrši se izra#unavanja ukupnog 'aktora rizika za svaki navedeni dogadjaj po obrascu"
f ' f1( f2 ( f&
6
(..D9:*%)*9 P+OV&9+) Planiranje odgovarajući$ akcija odbrambenog karaktera koje slu
)anjivanje rizika*unapred de'inisana rešenja za smanjenje verovatnoće dešavanja rizi#nog dogadjaja Prebacivanje rizika+,RAN)-ER RIZIA+* preusmeravanje rizika na drugu strani ili osobu,ugovorom o osiguranju ili de'inisanjem rizika kao ugovorene obaveze.*a primer,polisa koja se ti#e povrede u automobilskoj nesreći ne prenosi rizik automobilske nesreće na osiguravajuću kuću.+izik snosi nosilac polise,tj.lice koje je imalo nesreću.
P/aniranje event"a/no!i*de'inisanje na#ina postupanja sa razli#itim dogadjajem u slu#aju njegovog dešavanja
(.6.+)%PO+9D P+OV&9+) Uvodjenje i rasporedjivanje protivmera najvišeg ranga,vazniji scenariji i ukupna slika rizika zasnivaju se na o#ekivanom e'ektu protivmera. +aspored protivmera predstavlja planponovno zaštite od rizika na projektu koji nikada ne moze biti potpuno kompletan,jer se stalno vrši razmatranje novoidenti'ikovani$ korisni$ mogućnosti.+aspored protivmera obu$vata i stvaranje planova kontigencije snala
.
(.7.0O*+O-) +/0) ?esto je neop$odno ponavljanje pret$odni$ koraka analize rizika kako bi se dobila realna slika rizika. U zavisnosti od vrste i veli#ine projekta,kontrola treba da se obavlaja na sedam dana, dve nedelje ili mesec dana.0ontrolu vrši rukovodilac projekta na osnovu tabele koju mu dostavlja odeljenje za plan i praćenje. %vi podaci se #uvaju u bazi podataka koja treba da poslu
7
(.8.UP+)V-)*9 *:O+&);)&) ?uvanje postojeći$ podataka o riziku,podataka o speci'i#nim projektnim rizicima i stvaranje razli#iti$ izveštaja spada pod upravljanje in'ormacijama. /na#ajne in'ormacije moraju biti dopunjene izvorima koji ukazuju na poreklo ti$ in'ormacija,vreme nastanka i ta#nost. ;iljevi vodjenja dokumentacije " 1. prikaz obrazlo
.+9&)* +/0) Prema %O!9; (@221 'azu procene rizika sledi plan za tretman rizika koji bi trebalo da dokimentuje odluke o tome kako će se nositi sa identi'ikovanim rizicima. Prvi plan o upravljanu rizikom ne mo
da di smo mogli da procenimo da li su pret$odno odabrane kontrole još uvek primenjive i e'ikasne
da procenimo moguće promene u nivou rizika u datom poslovnom okri
8. izadjite u susret medijima @. govorite jasno i saosećajno
.1.&OD9- UP+)V-)*) +/0O& &odeli upravljanja rizikom bave se sa onim oblicima u kojima upravljanje rizikom postoji u nekom preduzeću.*ajbolje je po#eti od samog vr$a preduzeća,tj. od pozicije generalnog izvršnog direktora =;9O> i upravnog odbora kao na#ina na koji oni reaguju na pritisak,u cilju obezbedjivanja valjanog rukovodjenja kompanijom.+izik je utisnun u na#in na koji se odvojaju globalna dešavanja u privredi,uklju#ujući i menjanje kamatni$ stopa,medjunarodna dešavanja,kao i kretanje kapitala.
.(.0OD90% UP+)V-)*) +/0O& 0odeksi upravljanja i kompanijski propisi mogu biti opšti ili speci'i#ni za datu industriju,u svakom slu#aju oni postavljaju nove za$teve preduzećima.&edju novijum zakonima naj#uveniji je onaj koji je usvojen pre nekoliko godina pod maskom %arbanes O$leu akta,a koji je imao i ima uticaj na kompanije cijim se deonicama trguje na *jujorškoj berzi kao i na *)%DA =*ational )ssociation o' %ecurites Dealers )utomated Auotations4*ajveća ameri#ka elektronska baza.*eke pro'esija kao sto su zakonodavna,pravna,medicinska,ra#unovodstvena imaju sopstvene kodekse ponašanja, kao i speci'i#ne propise koji$ se ljudi iz ovi$ struka moraju dr
..PO0+9)?09 %*)B9 %naga koja pokreće jedno preduzeće je njn ;9O i upravni odbor.Ovde se donose klju#ne odluke koje se ti#u strategije kojom se misija pretvara u rezultate kompanije. Odbor 'ormuliše strategiju i anga
Poznavanje obima u kome je rukovodstvo uspostavilo e'ikasno upravljanje rizikom u kompaniji
Citi svestan apetita rizika i uskladjivanje sa istim
Citi svestan najzna#ajniji$ rizika ,kao i toga da li rukovodstvo reaguje na pravi na#in. 9
6. ;O%O4:rameeork i 9+& akozvani ;O%O4:rameeork u svetu se smatra bitnom regulacijom ili mernim programom za utvrdjivanje ili 'unkcionalnu sposobnost sistema upravljanja rizikom.
Eta je 0O)O
,e 0oittee of )%on!orin Orani!ation! of te ,read3a4 0oi!!ion ili precedeno na naš jezik 0O&9 /) :*)*%+)*9 O+B)*/);) +9)DF)G 0O&%9,je privatni sektor osnovan 1HI7.godine na inicijativu pet pro'esionalni$ 'inansijski$ udru
•
Pouzdano 'inansijsko izveštavanje
•
Poštovanje relativni$ zakona i propisa
Eta je ERM
9+& se bavi rizicima i prilikama koji uti#u na stvaranje ili o#uvanje vrednosti,a de'inisan je na sledeći na#in"
Enter%ri!e Ri!in Manaent je proces koji se koristi od strane upravnog odbora,organizacije,menadzmenta i ostalog osoblja,primenjen širom preduzeća u %l.7.rodimennzionalni ;O%O model postavkama strategije dizajniran kako bi se identi'ikovali pojedini dogadjaji koji bi mogli uticati na organizaciju ,kreeirani za upravljanje rizicima u skladu sa sklonošću prema riziku kako bi se pru
7.0-U?*) *)?9-) UP+)V-)*) +/;&) U podlozi klju#ni$ na#ela upravljanja rizicima le
5.1.)VE 6E #PRAVL6AN6E RIZI0IMA ;elokupno upravljanje projektovanjem je zapravo upravljanje rizicima.Postojeći pristip i pravila savremenig upravljanja projektima,a naro#ito oni koji se odnose na upravljanje 10
port'eljima,de'iniciju samog projekta i planiranje projekata4sve od reda su usresredjeni na upravljanje rizicima.
5.2.Z7RAVA 8P ARANO6A+ %ve je u stavu #ak i ako deluje po malo psi$oti#no.9'ikasan menadzer projekta preuzima na sebe odgovornost upravljanja rizicima vezanim uz svoj projekat,ali verujte niko drugi ne bi po
5.&.O79OVARA6#:I 5.;.)I),EM)I 5.5.NEPREIN#, 5.<.#PORAN &enadzer preduzeća i projekta mora se posvetiti upravljanjeu rizicima tokom #itavog
5.=.#)RE)RE76EN Usresredite se na rizike koje mo
8.PO%UP)0 C)* /) UP+)V-)*9 P+O90*& +/;&) *ajbitniji koraci za upravljanje projektnim rizicima su" 1. I7EN,I-IOVA,I4identi'ikacija rizika koji preti projektu (. O7RE7I,I VEROVA,NO:# 4za svaki identi'ikovani rizik odrediti verovatnoću nastanka rizi#nog dogadjaja
&. PRO0ENI,I #,I0A6 6. O7RE7I,I PRIORI,E,4kada utvrdimo verovatnoću dogadjaja i visinu mogućeg uticaja trebamo tabelarno prikazati i redosled za svaki od #inioca rizika i to kombinovanjem ovi$ dvaju vrednosti
5. RAZVI,I O79OVORE 8. PRE,I,I*ne treba se zaustavljati,treba nastaviti dr
@.D) - %9 %BU+* D) 9 O +/0 J Pre nego što okon#amo pregled upravljanja rizicima vezanim za projekat,vredi spomenuti da je #esto problem koji se javlja na ovom podru#ju4terminologija,kao i dodavanje pravilni$ naziva rizicima.
Poja
7efinicija
Na%oene
+izik
*esiguran dogadjaj koji bi ako se dogodi,mogao negativno delovati na kriti#ne uzroke uspešnosti projekta
Verovatnoća dogadjaja mora biti 2K i 122K
Problem
)ktivni problem koji bi mogao uticati na kriti#ne uzroke uspešnosti projekta
+izi#ni dogadjaj koji se zaista dogodi
Prepreka
Ograni#enja koja treba uzeti u obzir
%tvarna.Prepreke mogu izazvati pojavu drugi$ rizika
Pretpostavka
?inioc koji se dr
Pretpostavke mogu uklju#ivati pri$vaćene rizike
/avisnost
%poljašnji dogadjaji do koji$ mora doći da bi se ostvarili ciljevi projekta
denti'ikuje se zajedno sa rizicima,preprekama i pretpostavkama tokom planiranja
*edostatak
+askorak izmedju onoga što jeste i onoga što bi trebalo biti
0lju#ni izvor mnogi$ nepoznati$ izvora
abela 1.Pregled pojmova vezani$ uz rizike
I.:&9) &9OD) +izici postoje u svakom delovanju,bilo da je re# o projektu,upravljanju proizvodnim procesom ili pruno!t rizika?verovatno@a %ojav/jivanja i verovatno@a otkrivanja i!%"njenja rizika " ob/ik" njiovif %o!/edica. 12
U primeni :&9) metode rizici se posmatraju kao stvarni i realni rizici,bez obzira na verovatnoću nastanka.Vrednost :&9) metode jeste u mogućnosti sistemskog prikazivanja svi$ identi'ikovani$ rizika i mera koje je potrebno u#initi ukoliko oni nastanu.
.1.AO #PRAVL6A,I RIZI0IMA #Z POMO: 8FMEA“ ME,O7E )naliza uticaja i posledica gešaka :&9) =eng.:ailuree &ode and 9''ect )nalMsis > sistemska je metoda kojom se identi'ikiju i spre#avaju problemi na proizvodu ili u procesu pre nego što nastanu.
1.
odluka uprave =rukovodstva>
2.
analiza proizvoda,procesa ili usluge
&.
izrada ili dorada :&9) obrasca
;.
prikupljanje ideja o greškama koje se mogu nastaviti
5.
pronala
<.
procena va
=.
pronala
.
procena verovatnoće pojavljivanja greške
.
popisivanje postojeći$ kontrola
1C.
procena verovatnoće otkrivanja greške! posledice
11.
izra#unavanje +P* 'aktora za svaku posledicu
12.
rangiranje potencijalni$ grešaka po prioritetu
1&.
predlog i preuzimanje mera kojima se eliminiše rizik nastanka greške
1;. pretpostavkom da su greške smanjene ili
izra#unavanje +P* 'aktora pod eliminisane
15. izveštaj upravi =rukovoodstvu> abela (. Primena :&9) metode odvija se kroz 17 osnovni$ koraka
H.POD9-) +/0) P+9&) %+OD*O%,E) /*)? UP+)V-) +/;&)
PO7ELA PREMA )RO7NO),I
Postoji mnogo vrsta rizika koje je moguće grupisati prema srodnosti" a. rizici na koje se mo
'. rizici koji nemaju posledice g. spoljni =rizici iz okri $. unutrašnji rizici i. speci'i#ni rizici
D,A ZNAI #PRAVL6A,I RIZIOM F
Upravljati rizikom zna#i naći onu pri$vatljivu kombinaciju tolerancije uzroka i posledica rizika koja omogućava akcije smanjivanja troškova,povećanje sigurnosti i zaštite,te otklanjanje svi$ #inioca postoljanja koji dovode u pitanje normalno 'unkcionisanje sistema.Potpuno upravljanje rizicima moguće je ostvariti uz ove osnovne pretpostavke" pravovremeno identi'ikovanje svi$ vrsta rizika
odabiranje oni$ posledica koje imaju na nas uticaj
analiza pojedina#ni$ rizika i nji$ovo grupisanje
'ormiranje okru
razvoj metoda i te$nika za eliminisanje ili ubla
plonala
analiza istorijski$ podataka o posledicama nastanka rizik
12.PO%)V-)*9 UP+)V-)*)
Utvrdjivanje 'ilozo'ije rizika
stra
+azmatranje integriteta organizacije i njene eti#ke vrednosti
Odlu#ivanje o ulogama i odgovornostima
Predsednik i glavni službenik za rizike
Osiguranje Rukovodila rizika
!PR "irek#or
!gled kor$oraije Rukovodila rizika 14
!PR Rukovodila
!PR Rukovodila
Osoblje
Osoblje
,% oodi# Rukovodila rizika "irek#or
Osoblje
1C.1.MENA7ZER RIZIA % obzirom na zadatke,menadzer rizika treba biti nezavisno stru#no lice,#ija je 'unkcija u preduzeću postavljena isklju#ivo sa svr$om ispitivanja,ocenjivanja i pru
*+"/OR*) O".OR
PR,"%,"*)& !PR+,
O".OR /+ R)/)&,
,*+"/,R R)/)&+
)/R'*) PO"PR,%,"*))
")R,&(OR PRO"+,
15
")R,&(OR PRO)/O"* ,
")R,&(OR *+.+&, ")R,&(OR )*+*%)+ ) R+-!*OO"%(+
")R,&(OR OP'() PO%O+
")R,&(OR R+/O+
abela .&enadzment rizika u organizacionoj šemi preduzeća
11./)0-U?)0 +izici su svakodnevna pojava i bolje je nau#iti nositi se sa njima, nego zatvarati o#i pred mogućnošću da se dogodi nešto nepredvidjeno.%posobnost suo#avanja sN rizicima i pri$vaćanja ili pokretanja rizi#niji$ projekata će biti odraz i naše zrelosti kao voditelja pojekta./amislite samo do kakvi$ se kreativni$ rešenja mo
Literat"raG
Peter ovanović, Upravljanje projektom, :akultet organizocioni$ nauka, Ceograd,1HH7 god .crnarupa.singidunum.ar.rs .e'.uns.ac.rs
16
