Umetnost baroka

Akademija umetnosti u Novom Sadu Departman likovnih umetnosti

UMETNOST BAROKA

Student: Marija Tui! Tui!

"ro#esor: $asmina %urilo

Nakon duokih politi&kih promena i napredaka u '()) veku* Evropa je postala dru+a&ija i manje  pove,ana ,ajedni-a. Neki delovi severa potpuno su raskinuli sa katoli&kim ju+om* a nove umetni&ke ideje tako/e !e dovesti do prepirki i sumnji. "oliti&ko slaljenje )talije re,ultiralo je time da do po&etka '()) veka nijedna njena dr0ava nije vi1e ila od ,na&aja u Evropi* od koliko+ je ila ranije. "apstvo nije mo+lo ,austaviti sve ve!i na-ionali,am* koji je podjednako po+odio i katoli&ke i protestantske ,emlje* i (ene-ijanska Repulika se nije vi1e mo+la takmi&iti sa novim na-ijama. Ni,o,emska* 2landrija* 2ran-uska i 3panija davale su sada svoje velike slikare. Umetni&ki stil koji je preovla/ivao u periodu i,medju 4566. i 4786. +odine* na,van je aroknim. "rvoitno ,na&enje ovo+ termina 9 nepravilno* i,vrnuto* +roteskno;* danas je sasvim potisnuto. Rim jeste io i,vori1te aroka* kao 1to je to io i ,a renesansu jedan vek ranije. rupa #ormirana oko prolema lumini,ma Karava/ovo+ manira ?. >rupa nastavlja&a svetlo+ i ilu,ionisti&ko+ slikarstva* kru+ ra!e Kara&i Barokne slikarske kompo,i-ije su slo0ene* velikih ra,mera i neretko se upotreljava dija+onala. "rimenom radikalnih perspektivnih re1enja* doija se ilu,ija duoko+ prostora. Boje su jake* a svetlosni kontrasti sna0ni. (eli&anstvenost* teatralnost* ra,i+ranost pokreta. (ladanje tehnikom dovodi se do savr1enstva. Barokni na&in i,ra0avanja posti0e se mekim orisima i duinskim olikovanjem* a prividna  perspektiva je jedan od najtipi&nijih elemenata. Tematski preovla/uju sakralne i mitolo1ke kompo,i-ije* u kojima se prepli!u reli+io,no pateti&ni ,anos i sen,ualnost na+ih aktova. "ej,a0i i mrtve prirode postaju samostalne slikarske teme. )lu,ionisti&ko slikarstvo te0i da spoji ra,li&ite umetni&ke rodove* tako da se te1ko mo0e konstatovati +de se ,avr1ava arhitektura* a otpo&inje slikarstvo. Slike ovo+ tipa se ra,likuju po onome 1to opisuju: 0ivote sveta-a* istorije dinastija* le+ende o herojima* pri&e o mitolo1kim li&nostima. )lu,ioni,am unutar ,idnih vena-a* svojstven je aroku. U njima je Tjepolo primenio novu shemu -entri#u+alne kompo,i-ije* u kojoj su #i+ure raspore/ene u, strane slike* dok se u njenom sredi1njem delu otvara 1irok neeski prostor. )lu,ionisti&ke slike su te0ile ,a pokretom* sen,ualno1!u i spektakularno1!u@ otvarale su ,idove i i,a,ivale opti&ku varku me1anja stvarnosti i naslikano+. (rhuna- u svojim delima posti0e "ietro da Kortona.

2

Trijumf Proviđenja * 45C.* "ietro da Kortona* palata Barerini* Rim

"o kori1!enju svetlosnih e#ekata se prepo,naje arokno slikarstvo* a te e#ekte uvodi Karava/o. Na nje+ovim slikama su osvetljeni samo naj,na&ajniji delovi* a sve ostalo je u sen-i* 1to stvara sna0an i upe&atljiv kontrast. On unosi krajnji reali,am u slikarstvo* jer svoje likove slika +ledaju!i 0ive modele. U aroku postaje va0an sujektivni utisak* individualnost* koji je najo&itiji kod Ruensa i Remranta. Brojne slikarske teme se osamostaljuju* a neki slikari se spe-ijali,uju ,a samo jednu od njih.  Nastavljaju!i da ra,vija vrednosti visoke renesanse* arok ih toliko prena+la1ava da one postaju nove vrednosti. Simetriju renesansne slike* ,amenjuje asimetrijom. Mno1tvo i masa olika se me/usono  pro0imaju i prepli!u* tako da se stvara utisak -eline@ odnos +lavnih i podre/enih elemenata ovde nestaje. ikovne umetnosti u doa aroka u )taliji* upravljale su se prema esteti-i po kojoj je umetnost shva!ena kao sredstvo ,a i,ra0avanje du1evnih strasti. "siholo+ija je ,natno napredovala u '()) veku* vi1e umetnika ,apo&elo je rasprave o i,ra,u* a jedna od najslavnijih je ila rasprava #ran-usko+ slikara %arlsa eruna. Ove rasprave upu!uju na to kako se umetni&kim sredstvima i,ra0avaju ra,li&ite strasti: ljuav* patnja* ljutnja* ne0nost* radost* es* ratni&ka 0ar* strah i pre,ir. Sva ova ose!anja trea da udu i,lo0ena na svom vrhun-u* a du1evna +ianja se ispoljavaju pokretima tela i li-a* radnjom. =a +luma&ku ulo+u koju daju svojim likovima* umetni-i stalno imaju na pameti primere i, opera* jer se opera smatra vrhovnom umetno1!u to+ vremena. Skoro svi vajari aroka su ili restauratori anti&kih kipova* a aokonova +rupa je smatrana naju,vi1enijim olikom i,ra,a. >lavni -ilj aroknih skulptura io je dopunjavanje ostalih umetnosti. Dekorativna plastika nema vrednosti u pojedina&nim detaljima i i,dvojenim #ra+mentima* ve! samo u okvirima kompletne kompo,i-ije. Arhitektura je koristila tri tipa skulpturalnih ukrasa: 4.
 Na ovaj na&in* skulptura postaje prava #inali,a-ija aroknih +ra/evina* a ponekad je tu i samo da i ula0ila neke arhitektonske nedostatke. Skulpture se odlikuju ujnom volumino,no1!u tela i u,nemirenim draperijama. $ake strasti iska,ane su sna0nim pokretima i i,vijenim oli-ima. =o+ duoke modela-ije* pojavljuju se sna0ni kontrasti svetlosti i senke. Naj,astupljenije su hri1!anske i mitolo1ke teme* a &esta su i portretna i nad+rona dela. Neretko se javlja spajanje slike i skulpture u jednu dekorativnu -elinu u komina-iji sa slikarstvom* stvara ilu,iju poput one na po,orni-i. Barokna skulptura je u saodnosu sa prostorom oko nje* dinami&na je i puna ener+ije. To se mo0da najolje vidi i, Berninijevo+ dela: =anos Svete Tere,e;. U nje+ovoj je umetnosti ra,voj doveo do jasno+ i de#initivno #ormulisano+ arokno+ stila. Kon-ep-ija Berninija je najvi1e doprinela ra,voju italijanske skulptorske 1kole i njenom uti-aju van +rani-a ,emlje.

 Zanos Svete Tereze* 458?.* Ganloren-o Bernini* -rkva Svete Marije "oedonosne* Rim

Naj&e1!e se radi u 1tuku* ron,i i ra,noojnom mermeru. "o,la!uje se i oji* radi 0ivopisnosti i sjaja. Naturali,am je jedna od struja* naro&ito u portretnim istama koje se odlikuju sna0nom individualno1!u. Ono 1to je novo u skulpturi* jeste da ona te0i slikarskom utisku* 1to se re/e sretalo u stilovima prethodnih umetni&kih epoha. Retorika je jedan od klju&nih pojmova ,a ra,umevanje arokne umetnosti* jer katoli&ka -rkva retorikom poku1ava da uedi vernike i odrani svoje poljuljane po,i-ije. U likovnoj umetnosti* ulo+u +ovornika preu,ima umetnik* koji se ora!a posmatra&u. ), retorike je preu,eta i hijerarhija 0anrova* +de su postojala tri osnovna na&ina +ovora visoki* srednji i niski stil: 4. )storijsko slikarstvo po humanisti&koj teoriji umetnosti* slika mora da predstavlja &oveka* a naju,vi1eniji vid je onaj koji predstavlja vladaraheroja u svojoj aktivnosti@ ?. Hanr slikarstvo srednji stil je do,voljavao upotreu skromno+ +ovora i ora!ao se oi&nim ljudima* svakodnevnim do+a/ajima@ . "ej,a0 i mrtva priroda najni0i oli-i predstavljanja. 4

Umetnik se mora ra,vijati kao duhovni vo/a koji !e iti sposoan da uedi i uveri samo kro, plemenite i u,vi1ene moralne teme. $edan od nje+ovih ,adataka je da svojim slikama doprinese i moralnom u,di,anju* a upravo ,o+ to+a slikar ne sme u,imati svoje teme i, svakodnevno+ 0ivota. On mora te0iti istorijskim* reli+io,nim i temama i, knji0evnosti. Svakodnevne s-ene se* u )taliji* javljaju re/e kao samostalne* a naj&e1!e kao vinjete u po,adini reli+ijskih kompo,i-ija. Majstori aroka u+lavnom ora/uju motive koji su interesovali i renesansne umetnike Bla+ovesti* susret Marije i $elisavete* Raspe!e* Tajna ve&era* (askrsenjeF. "ropisi i dis-iplina -rkve* upu!ivali su ih i na spe-ijalne teme koje je diktirala kontrare#orma-ija. Mno+i slikari su* pored to+a* nastavljali da rade i na pro#anim temama mitolo1ke sadr0ine i dekorativno slikarstvo ve,ano ,a -ivilnu arhiekturu. Umetnost se radi najvi1e ,a -rkvu i svestenstvo. Barok se #ormirao od teme koja trea &oveka da dirne i da +a  podstakne na ra,mi1ljanje o potrei vere. To je ilo jedno od sredstava kojima se -rkva trudila da ,adr0i svoj polo0aj. Hanr teme su i, svakodnevno+ 0ivota* +de se ljudska #i+ura tretira kao tip i anonimno se  predstavlja. Taj na&in predstavljanja se u ovoj de#ini-iji ,ahteva* jer isti&e ra,liku i,me/u 0anra i portreta koji se a,ira upravo na individualnim karakteristikama ljudi koje prika,ujeF. Hanr +enreF je #ran-uska re& koja o,na&ava rod* vrstu* sortu* na&in* stil. U )taliji se javlja kasnije ne+o na severu Evrope* jer je klasi&no anti&ko nasle/e veoma sna0no na ovim prostorima. Aristotelov stav* da umetnost trea da prika,uje prirodu i ljudsku stvarnost* ne onakvom kakva ona jeste* ve! kakva i trealo da ude* ima ,a posledi-u da slika ,a svoje +lavne prota+oniste u,ima junake* a ne oi&ne ljude. U+lavnom* 0anr se tretirao kao neprikladan olik ,a predstavljanje univer,alnih i op1te prihva!enih istina. Ali* &itav -ilj je io da* uno1enjem predmeta i s-ena i, svakodnevno+ 0ivota u umetni&ko delo* posmatra& do/e u situa-iju da ra,matra odnos i,me/u svakodnevno+ i umetni&ko+. Anial Kara&i je predstavljao svoje ljude onakvim kakve ih je video* e, preterivanja i e, morali,atorskih poruka. U nje+ovoj Mesarskoj radnji; se* po prvi put* 0anr kompo,i-ija dovodi u istu ravan sa mitolo1kom i ilijskom tematikom. Nasuprot njemu* Karava/o nikad ne prika,uje stvarni 0ivot najni0ih slojeva dru1tva* te su nje+ove slike okarakterisane kao pseudo0anr;* jer su daleko od realno+  predstavljanja.

 Mesarska radnja* 48I6.* Anial Kara&i

Na stvaranje mno+ih mrtvih priroda* uti-ala je literatura isti-anja duhovne prednosti nad &ulnim 0ivotom i telesnim ,adovoljstvima. One su produkt 0elje da se oi&nim verni-ima* na jednostavan i li,ak  5

na&in* ojasne neke o,iljne hri1!anske paraole. Mrtva priroda* dakle* sadr0i simoli&ku i meta#ori&ku #unk-iju* a nekad mo0e imati &ak i politi&ke konota-ije. "ored to+a* ona je uvek lakmus ekonomsko+ statusa odre/ene ,emlje. Tako je holandska trpe,a i,u,etno o+ata* dok je 1panska ne1to oskudnija. U ra/anju i osamostaljivanju pej,a0a kao stila* ,na&ajna stvar je ulo+a umetnika sa severa* poseno 2lamana-a. Kod Aniala Kara&ija javlja se humani,ovani pej,a0 predstave ljudskih #i+ura u pej,a0uF. 3to se ti&e reli+io,ne umetnosti* svete slike moraju iti jasne* ra,umljive oi&nom verniku* realisti&ne i poo0ne. Moraju iti korisne -rkvi kao institu-iji* njima se moraju i,ra,iti do+matske istine. O,irom da je arokna slika slojevita* prvi sloj predstavlja do+matsku istinu* a dru+i moralnu i didakti&ku* politi&ku poruku. U ikono+ra#skom repertoaru reli+io,ne umetnosti aroka* javljaju se i nove teme. =animljive su one ve,ane ,a kult Bo+orodi-e. Neposredan -ilj arokne reli+io,ne umetnosti* io je stvaranje sna0no+ utiska na +ledao-a* ,asenjivanje pa0nje sjajem i su+erisanje reli+io,no+ ,anosa* a to je slailo rasu/ivanje o umetni&kim vrednostima. Jrkva nije insistirala samo na pro&i1!avanju reli+io,nih predstava od svake vrste neta&nosti* ve! je ,ahtevala i i,a-ivanje svih pa+anskih i svetovnih primesa.

Članice Upravnog odbora Doma staraca u arlemu * 455.* 2rans
U '()) veku Evropa doija modernu sliku mrtve prirode. Ovaj stil daje umetni-ima odli&nu priliku ,a prika,ivanje detaljnih i realnih svetlosnih e#ekata* kro, teksturu i povr1inu. Mrtve prirode su ulavnom 7

nosile moralne poruke o kratkotrajnosti 0ivota. U po&etku su se prika,ivali svakodnevni predmeti* a sredinom veka postaju popularni skupi i e+,oti&ni ojekti vanitas. Ovo ime se odnosi na deo u Biliji koje ka0e da je sve prola,no. )deja je ila da se predstavi ljudska ljuav prema ,adovoljstvima koja ih &ine o+atim i koliko je to* ,apravo* ni1tavno. !anitas slike se redovno sastoje od skupih ojekata* kao 1to su mu,i&ki instrumenti i pehari* kao simoli ,adovoljstva* u, sve!e* pe1&ane satove i loanje* koje nas  podse!aju na vreme i prola,nost. Kompo,i-ija mrtve prirode je samostalna* odre/ene namene i umetni&ko+* simoli&ko+ i morali,atorsko+ sadr0aja. 2ini -rte0* dekorativni e#ekat i pa0nja u komponovanju* i,vode sliku predmeta i, in#eriorno+ polo0aja detalja ili #ra+menata podre/enih ljudskoj #i+uri. Mrtva priroda
 Mrtva priroda* 4584.* (iljem Klas
Kao i portret* pej,a0 vodi poreklo sa minijutara kasno+ srednje+ veka* +de se pravi pej,a0i  pojavljuju naro&ito u ilustrovanim kalendarima. "rva +enera-ija holandskih pej,a0ista 0ivi u vremenu kada se u ,emlji ,ivaju va0ni istorijski do+a/aji. Osetni su #lamanski i italijanski uti-aji* u ovom 8

vremenu. Utreht ora,uje ranu 1kolu pej,a0ista* koji nastavljaju staru tradi-iju i ora/uju 1umovit pej,a0 sa oiljem li1!a* pedantno islikanim.
 Pejza" * oko 45?8.*
Hanr slike* dakle* prika,uju s-enu na osnovu koje mo0e da se ,aklju&i #unk-ija li&nosti* koje nisu  portreti. Ne+de su prika,ane i pojedina&ne #i+ure koje oavljaju neku radnju* a &e1!e su to +u0ve. Na ra,voj 0anra uti&e najvi1e slikarstvo Broj+ela starije+ kod ko+ se 0anr ra/a direktno i, slike reli+io,ne sadr0ine i to tako 1to se tema u,eta i, Bilije podre1uje realisti&ki shva!enoj okolini. Novine Broj+elove kon-ep-ije nala,e se u ideji da se ovakvom slikom ouhvati -elokupni 0ivot* sasvim savremeno i moderno shva!en. Umetni-i i, +rupe koja poti&e od 2rans
9

2landrija je ila pod 1panskom vla1!u* koja je stvorila politi&ke i kulturne uslove ,a ra,voj posene*  arokne 1kole slikarstva. Kultura 2landrije imala je dvorski i aristokratski karakter* a katoli-i,am je dopu1tao vi1e sloode u umetnosti* te je #lamanska umetnost spontanija od #ran-uske dvorske umetnosti. >lavni poru&ila- je katoli&ka -rkva. Antverpen je io -entar umetnosti* a odmah pored nje+a Brisel i >ent. Naj,na&ajniji umetni-i ili su Ruens* (an Dajk i $ordens. U Ruensu ima ne&e+ herojsko+* (an Dajk ispoljava aristokratski temperament* a $ordens je najli0i narodu. Ono 1to karakteri1e arok u 2landriji jesu tenden-ije ,a isti-anje reali,ma* ose!anje ,a svelost i  oju* ujnost i radost 0ivota* ljuav ,a pokret. (eliko je interesovanje ,a mrtvu prirodu i 0anr. Ruens je uveo monumentalan lov u #lamansku umetnost* sa prika,om itke koja je inspirisana studijom klasi&ne antike. "ostoje prika,i plemenito+ i e+,oti&no+ lova. 2rans Sniders i "aul de (os stvorili su dela koja se ra,likuju od Ruensovih* sa svojim #okusom na 0ivotinje i nepostojanje ljudsko+ u&e1!a. U+lavnom se slike lova odlikuju lje1tavim koloritom* pune su pokreta i po,navanja anatonomije* ose!anje ,a strukturu materije i ,a lepotu 0ivotinje* #ine la,urne partije.

 #ov na !epra* 2rans Sniders

)storijske teme u slikarstvu* koje ouhvataju ilijske* mitolo1ke i istorijske predmete* smatrane su najplemenitijim vidom umetnosti u '()) veku. U dru+oj polovini veka* istorijsko slikarstvo se kominuje sa italijanskim klasi-i,mom. Ruensovi pej,a0i se odlikuju duokim ose!anjem ,a materijalni svet u prirodi i pokret u njoj* 1to  je novo u #lamanskoj sli-i predela * mirno+ i pri+u1eno+ 0ivota. 3to se ti&e portreta* smatra se da su Ruensove #ormule poslu0ile kao po&etna ta&ka u komponovanju. Sa Ruensom i (an Dajkom* #lamanski portret je dosti+ao svoj puni ra,voj u sloodi komponovanja i ekspresivnom i,ra,u. (an Dajk je #ormirao portret koji odlikuje stro+a atmos#era i kompaktna #orma* patri-ijski parodni ton i raspolo0enje. U 2landriji postoje 0anr slike i velikih #ormata* koje su ile pod uti-ajem Karava/a osvetljene su  jakom svetlo1!uF.

10

 $utoportret sa %zabelom &rant * 456C* "iter "aul Ruens

"o&etkom '()) veka* #ran-usko umetni&ko tr0i1te je ilo skoro u+a1eno usled verskih ratova. 2ran-uska 1kola slikarstva ponovo se ra/a i, politi&kih ra,lo+a* u vreme vladavine uja )( koja je oele0ena smi1ljenim u,di,anjem kraljevo+ autoriteta. 2ran-uska je postala naji,ra,itiji primer apsolutisti&ke monarhije* a arokna umetnost se ra,vijala kao jedna stro+a klasi-isti&ka varijanta. U '()) veku se suprotstavljaju dve struje: sa jedne strane su arokna re1enja Ruensa* a sa dru+e je uti-aj Karava/a* &ija su svetlosna re1enja i dalje prisutna. "rvih 1e,deset +odina '())) veka* 2ran-uska je pod upravom Ri1eljea i Ma,arena imala sna0no  politi&ko jedinstvo* koje je pratio veliki me/unarodni u+led. Hedna dru1tveno+ uva0avanja* ur0oa,ija  poru&uje umetni&ka dela i na taj na&in usmerava 2ran-usku ka novim u,orima. Umetni-i transportuju  je,ik italijanske umetnosti tako 1to +a prila+o/avaju #ran-uskim spe-i#i&nostima. Hor0 de la Tur i ra!a e Nen pripitomljavaju 0estinu Karava/ove umetnosti. Od slikarstva koje koristi kjaroskuro radi dramati,ovanja reli+io,nih s-ena* oni preu,imaju sna0ne svetlosne kontraste i stavljaju ih u slu0u pri,ora i, svakodnevno+ 0ivota. Dela Nikole "usena i Kloda orena predstavljaju vrhuna- te0nji #ran-uske umetnosti ka klasi&nom idealu. "ored italijansko+ uti-aja* koji preovla/uje* ,na&ajan je i uti-aj #lamanske umetnosti. Na podsti-aj uja ')(* umetnost se vrti oko li&nosti i 0ivota kralja. eren je uspeo da ujedna&i i sti1a individualne darove* da stvori jedan duh i jedinstven stil u velikim dekorativnim ansamlima* kojima  je rukovodio. 455. Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva re#ormisana je* i to preure/enje ima ,a -ilj da osi+ura kraljevu upravu nad svim institu-ijama u kraljevstvu. Stvaraju se &itave manu#akture radi ukra1avanja kraljevih palata. Umetnost se tako svodi na monumentalne dekora-ije* +de ra,um ima  prednost u odnosu na likovnost. Ra-ionalnost diktira sadr0aj kompo,i-ija* 1tite!i stvarala1tvo od sve+a trivijalno+. Umetnost opona1a prirodu u onoj meri u kojoj ona odra0ava duhovni sklad. U po+ledu tema* tradi-ija je nastavljena. "ortreti su sa&uvali najvi1e smisla ,a umereni* realisti&ni vid* ista je ila ne+ovani olik skulptorsko+ rada* a pej,a0* reli+io,no i mitolo1ko slikarstvo stalna praksa. Ale+orije  postaju poseno ,astupljene u ovoj epohi@ one ula,e u velike dekorativne ansamle* a kraj '()) veka* 11

 ele0i pojavu dosta neori+inalno+ ale+orijsko+ portreta. Simoli su tako/e i+rali va0nu ulo+u u meta#ori&kom prika,ivanju reli+io,ne i pro#ane umetnosti. Rim je io +rad neprekidno+ stremljenja mladih #ran-uskih umetnika* a osnovana je i 2ran-uska Akademija u Rimu. U delima Hor,a de la Tura* nala,e se najinteresantniji re,ultati ori+inalne interpreta-ije karava/i,ma.

Stolar * 458.* Hor0 de la Tur 

"od uti-ajem #ilo,o#skih i nau&nih istra0ivanja ljudsko+ tela* 0anr portret poka,uje poja&an interes ,a psiholo1ko do&aravanje ose!anja i du1evno+ raspolo0enja. Dvorski portret* koji i,ra0ava odnos  pojedin-a naspram dr0ave* postaje 1irom Evrope norma ,a &itav 0anr. On svedo&i i o politi&koj evolu-iji i o uti-aju ideja #ran-uskih en-iklopedista. 2lamanski portret !e* kro, istra0ivanje Ruensa i (an Dajka*  preplaviti sve evropske dvorove. $ednostavan prototip predstavljanje osoe u stoje!em stavu* ispred  po,adine koju &ini pej,a0 ili stili,ovana arhitekturaF* prila+o/ava se ra,li&itim na-ionalnim tenden-ijama:  u En+leskoj je otmen i pre#injen@  u 3paniji je misti&an i napre+nut@  u 2ran-uskoj je stro+ i #ormalan. Uspeh posti0u traktati o #i,io+nomiji pripisivanje odre/eno+ moralno+ ,na&enja ra,li&itim karakteristikama li-a. Sve vi1e se ra,vija 0anr autoportreta* a pa0nja se usmerava na posmatranje #i,ionomije i do&aravanje psiholo+ije. Aktivno u ovom polju rade: Han Simeon 3arden* Nikola "usen* Dije+o (elaske,* Remrant. "ojam 0anra nastao je pod uti-ajem teorije knji0evnosti i Aristotelovih spisa* a u lepim umetnostima  je primenjivan od '() veka radi isti-anja ra,like i,me/u visokih rodova istorijske i reli+io,ne tematike i ni0ih rodova koji pripovedaju o ra,li&itim aspektima svakodnevno+ 0ivota. Hanr slikari su manjak u+leda kod po,navala-a slikarstva nadokna/ivali oiljem #ormalnih inova-ija. Tokom '()) veka* -ene njihovih 12

dela su neprestano rasle* dok se nisu i,jedna&ile sa -enama najskupljih Ti-ijanovih dela. Njihov -ilj nije  io da poka0u univer,alni talenat* ve! pre sopstveno vladanje temom.

Rokoko je umetni&ki stil* ta&nije ,avr1ni olik aroka* koji je trajao i,me/u 47?6. i 47I6. +odine. Ra,vio se u 2ran-uskoj* a ,ahvatio je Nema&ku* Austriju i manje )taliju* 3paniju i dru+e ,emlje. )me je i,vedeno od #ran-usko+ rocaille * 1to o,na&ava ornamentalni motiv koji podse!a na u1nu 1koljku. Krajem '()) veka nastaje promena na #ran-uskom dvoru* jer umire kralj uj ')( i na vlast dola,i uj '(* koji  prihvata novonastalu #ran-usku umetnost. Napu1ta se (ersaj i odla,i se u "ari,* +de se stvaraju manje  palate. uj '() se ,animao jedino lovom* te je io potpuno ravnodu1an prema umetnosti. Ukus kralji-e Marije Antoanete !e iti pove,an sa modom. Krajem '()) veka* nastaje promena na akademiji* jer je osnovni -ilj da se omane oko* a taj -ilj se  posti0e e#ikasnije ojom ne+o -rte0om. Boja predstavlja ra,umnu istinu. Jrte0 se dopada samo intelektual-ima* a oja svima demokratija u per-ep-iji umetnosti. U odnosu na klasi-i,am* rokoko je dekorativniji. On je daleko od i,arnih ansamala i eroti,ovanih s-ena. Uti-aj aroka je vidljiv kro, ilu,iju koja je prisutna u enterijeru. U '()) veku kultura u 2ran-uskoj  je dvorska i veli&a se apsoluti,am* a u '())) veku umetnost je aristokratska* slikarstvo postaje dru1tvena umetnost. U umetni&kim porodi-ama* ,anat se prenosi sa kolena na koleno. =anatlijski karakter slikarstva oele0ava i na&in slikanja* te umetni-i manje te0e da stvore sopstveni na&in rada* ne+o da pravilno slikaju na jedan e,li&an na-in. Slikarstvo koje je u '()) veku te0ilo olikovanom tra0enju* postaje  preslikavanje. "ortret se ukra1ava rojnim predmetima* koji slu0e da odrede poreklo modela.  Najve!i doprinos rokokoa je u arhitekturi i umetni&kom ,anatstvu. =a ra,liku od aroka* on je  pre#injen. Dinami,am aroka nasledio je liri,am rokokoa. Odlikuju +a slikovitost i rasko1 dekorativnih elemenata* ne0nost oja i ljupkost #i+ura. Rokoko je* u  prvom redu* dekorativan. =aljuljenost u ornamentiku se vidi se u arhitekturi* skulpturi i u slikarstvu. $avlja se  primenjena umetnost u name1taju se javlja po,lata i  presavijanje* sjaj i prekomerna upotrea o+ledala u enterijerima. Nasuprot monumentalnosti u aroku i nje+ovom patosu* ra,vija se tanana i+ra svetlosti i senke i liri&nost prostora. Naj,astupljenije teme u slikarstvu su ljuavne i+re* pastoralne ,aave* s-ene i, po,ori1ta. Svetle oje* nanete u sitnim mrljama* lakim dodirom &etki-e* su+eri1u olike* pokret i atmos#eru. "rika,uje se ukus visoko+ parisko+ dru1tva* dru1tva ,aave i dokoli-e.  #julja'ka* 4757.* Han Onore 2ra+onard

13

En+leska se u '())) veku o+ledala u parlamentarnoj monarhiji* sa jednim kraljem koji vlada* ali ne upravlja. Uprava je ila oe,e/ena vladom od+ovornom pred parlamentom. Ra,voj parlamentarno+  poretka je olak1an time 1to je na prestolu ila dinastija strano+ porekla. En+leska umetnost '())) veka ima ,ajedni&ko sa #ran-uskom umetno1!u to 1to je i,ra, dru1tveno+ 0ivota. U En+leskoj dvor te0i sve vi1e da ude i,ra, neprikosnovenosti naroda* &uvar jedinstva u i+ri  patri-ijskih ori* koja je samo na&elo demokratsko+ poretka. Tek sada* u En+leskoj dola,i do #ormiranja na-ionalne slikarske 1kole. >lavna tema io je portret* a sa najvi1e uspeha su +a slikali Rejnolds i >ejn,oro. )stra0ivanje misli je u En+leskoj ilo sloodno* te je ona ve! do kraja '()) veka do0ivela ,amah satiri&ne knji0evnosti.

&ospodin i gospođa (obert )ndruz * 47I.* Tomas >ejn,oro

Sete!ento u (ene-iji umetnost '())) vekaF 9 visoki arok* rokoko* klasi-i,am. Kultura i umetnost su i dalje 0ivotne i usvajaju nau&na sa,nanja* u duhu En-iklopedista. A#irmi1e se veduti,am* slikarski  prava- koji !e se ra,vijati po sopstvenom ritmu. (eduti,am ,asniva dru+a&iju optiku da i 1to olje upio stvarnost* a ,atim je vratio kao u,udljiv odra, 0ivota. Nje+ov ra,voj sa,reva kro, slikanje ru1evina* na+injanje #antasti-i tako,vanih kapri&ija. Umetnik uranja u listave pri,ore svakodnevni-e i prika,uje dotad nevi/enu smelost. Stanje slikarstva u )taliji je slo0eno* jer se u njemu u isti mah sti&u pro1lost* sada1njost i udu!nost. U (ene-iji se ras-vetalo rokoko slikarstvo. =aljuljena u sopstvenu lepotu* ona je rodila slikare predela koji su predstavljali njene palate* tr+ove* kanale i 1aroliki 0ivot.

iteratura: 14

4. Umetnost i njena istorija;* E.<.>omrih* Nolit 4CI6. ?. )storija slikarstva od Gota do Se,ana;* Majkl evi* $u+oslavija 4C57. . Likipedia

15