UMETNOST RANIH CIVILIZACIJA I e-SKRIPTA ZA STUDENTE 1. GODINE OSNOVNIH STUDIJA (prvi sees!"r# Prire$i%" $r A. K&'e)vi*
Velika je šteta što je Velika j e reč „civilizacija“ poprimila tako snažno kvalitativno značenje, jer prve takozvane civilizovane kulture nisu neophodno i u svakom pogledu bile superiorne u odno odnosu su na kult kultur uree lova lovaca ca i zeml zemljo jora radn dnik ikaa koje koje su im pret pretho hodi dile le.. Prel Prelaz az od aze aze precivilizovanog ka azi civilizovanog društva zavisio je na prvom mestu o mogu!nosti proizvodnje viškova, što je ustvari značilo da je populacija armera proizvodila dovoljno hrane za šire slojeve stanovništva od kojih onda neki počinju da se bave drugim zanimanjima koja nisu bila usmerena na proizvodnju hrane " trgovinom, administracijom i, naravno, ratom. #azvoj specijalizovanih zanata vodio je ka poboljšanju poljoprivrednih metoda kao što su veštačko navodnjavanje, kontrola poplava, upotreba točka i pluga " sve je to potpomoglo nagli nag li razvoj razvoj veliki velikihh urbani urbanihh zajedn zajednica ica i nap naposl osletk etkuu i prvih prvih država država.. $asno $asno strati stratiik ikova ovane ne socijalne strukture pojavile su se gotovo jednovremeno sa administrativnim organizacijama koje su zahtevale trajno beleženje, što je dovelo do izuma i razvoja pisma. %vedeni su i novi načini pla!anja za robu i rad " sistem trampe zamenjen je novčanom ekonomijom koja je olakšala nakupljanje i manipulaciju bogatstvom. &vaj proces odvijao se u svakoj od ranih civilizacija sa neznatnim varijacijama, iako su one bile veoma udaljene jedne od drugih. #azvile su se u velikim rečnim dolinama 'igrisa i (urata na )liskom *stoku, u dolini *nda u današnjem Pakistanu, +ila u (giptu, ute reke i $angcea u -ini.
Is!)ri+se prere!,ie
&ko /// godina p.n.e.
0 nastanak 1umerske civilizacije
&koo 23/ &k 23/// go godi dina na p.n. p.n.e. e.
0 izu izum m točk točkaa i plu pluga ga 45es 45esop opot otam amija ija66 i jedr jedraa 4(g 4(gip ipat at66
&koo 27/ &k 27/// god godin inaa p.n p.n.e .e..
0 uje ujedi dinj njen enje je 8on 8onje jegg i 9or 9ornj njeg eg (gip (gipta ta pod pod +a +arm rmer erom om
&koo 2// &k 2//// god godin inaa p.n p.n.e .e..
0 u 5eso 5esopo pota tami miji ji razv razvij ijen enoo kli klina nast stoo pis pismo mo
&koo 73/ &k 73/// god godin inaa p.n p.n.e .e..
0 pri pripi pito tom mljav ljavan anje je kon konja ja 4cen 4centr tral alna na :zija zija66
&ko 723/ godina p.n.e.
0 :ka;ani osvajaju 1umeriju
&ko 72// godina p.n.e.
0
&koo 773 &k 773== go godin dina p.n p.n.e .e..
0 ra raspa spad 1ta 1taro rogg egi egippatsk tskog carstv rstvaa
&koo 7>= &k 7>=// go godin dina p.n p.n.e .e..
0 ra raspa spad :ka :ka;;ansk anskog og kra kralje ljevstv vstvaa 1
&koo 7>2 &k 7>2 go godin dina p.n p.n.e .e..
0 u (gipt giptuu poč počin inje je 1redn rednje je carstv rstvoo
&koo 7/3 &k 7/3// go godin dina p.n p.n.e .e..
0 po pojava java 5in 5inojs ojske civ civiliz ilizaacije cije
&koo 7// &k 7//// godi godina na p.n. p.n.e. e.
0 lin linea earn rnoo : pism pismoo se se razv razvij ijaa na na -rit -rituu
&koo >?@ &k >?@77 go godin dina p.n p.n.e .e..
0 usp uspon on Vavilo ilonsko nskogg ca carstv rstvaa
&koo >A? &k >A?// go godin dina p.n p.n.e .e..
0 Bik Bikssosi osi iz iz :zi :zije je osva svajaju jaju (gip gipat
&koo >A/ &k >A/// god godin inaa p.n p.n.e .e..
0 Bet Betit itii ruše ruše Vavilo vilon. n. % -in -inii se se poj pojav avlju ljuje je drža država va Cang Cang..
&ko >3/ &ko >3/// god godin inaa p.n p.n.e .e.. perioda u -ini.
0 +a +a -ri -ritu tu i u 9rčk 9rčkoj oj se razv razvij ijaa lin linea earn rnoo ) pism pismo. o. Poče Početa takk Can Cangg
&koo >3 &k >3/. /. godi godina na p.n. p.n.e. e.
0 -ri -ritt osv osvaj ajaj ajuu sta stano novn vnic icii grčk grčkog og kopn kopnaa
&koo >2/ &k >2/// god godin inaa p.n p.n.e .e..
0 *nv *nvaz azij ijaa na na 9rč 9rčku ku sa seve severa ra 48or 48oran anii ili ili 8o 8orc rci6 i6
&koo >7/ &k >7/// godi godina na p.n. p.n.e. e.
0 poč počet etak ak jevr jevrej ejsk skee reli religi gije je 4jud 4judai aizm zma6 a6
MESOPOTAMIJA
)liski *stok, područje koje zauzima velike delove :zije i uključuje današnje države *zrael, $ordan, Diban, 1iriju, 'ursku, *ran i *rak, bio je kolevka razvoja prvih civilizacija. &vde su cvetale neolitske kulture, posebno na pastoralnim visoravnima u okolini 1ialka u blizini modernog 'eherana, 'eherana, kao i u 1usi nešto južnije. 1ude!i prema sačuvanoj grnčariji, dostignut je veoma veliki nivo tehničke veštine. +eki od sačuvanih sudova su toliko tanki i delikatni, čak iniji od bilo čega što !e proizvesti njihovi neposredni nastavljači, a njihov sistem slikane dekoracije ve! nagoveštava budu!e razvoje. Pehar iz 1use oslikan je hrabro i sigurno shematizovanim, ali ipak životnim predstavama životinja u čistim siluetamaE riz ptica sa veoma dugim vratovima na vrhu, traka tr aka sa psima koji trče i ispod antastični kozorog sa veoma dugim rogovima.
Oslikani pehar iz Suse, Iran, oko 5000-4000 godina p.n.e. 2
&ve životinje su ekspresivno udaljene od svojih prirodnih oblika, pri čemu izduženje tela pasa, na primer, može označavati njihovu brzinu kretanja. &vaj pehar pokazuje i izvanredan ose!aj za dizajn, sa zakrivljenim i ravnim linijama koje odražavaju oblik same posude i integrišu površinsku dekoraciju sa ormom. &no što je najznačajnije, ptice i kozorog stoje na jasnoj liniji tla, dok su psi prikazani kako trče po čvrstoj površini. Dinije „zemlje“ deo su linijskog dekorativnog sistema koji na ovom peharu stvara jasna „polja slike“. +a ovaj način stvara se odnos u kome predstavljeni lik zauzima svoje deinitivno mesto u prostoru, što je bilo u snažnom kontrastu sa tradicijom pe!inskog slikarstva. &va invencija prethodila je izumu pisma, ali ogromne mogu!nosti koje je ona otvarala predstavljačkim umetnostima ne!e, izgleda, biti prepoznate do nešto kasnijeg perioda.
S&er
Mapa „Plodnog polumeseca“ 3
8oseljenici su ovu zemlju zvali 1umer. &dakle su došli ostaje nepoznato, njihov jezik nije povezan ni sa jednim drugim poznatim jezikom. iveli su u naseljima od blatne opeke, koja su postepeno rasla do veličine varoši i gradova, od kojih se zna za >> ili više " oni uključuju %ruk 4biblijski (reh i današnji grad Varka6, (ridu, %r, Darsu i skorije otkriven 'el Babubu u regionu gornjeg toka (urata. +ezavisni i ponekad u ratu jedan sa drugim, ali ipak dele!i jedan jezik i jednu kulturu, svi ovi gradovi verovali su u isti panteon bogova u kojima su bile sjedinjene kreativne i destruktivne sile prirode. 1vaki grad bio je pod zaštitom jednog od ovih bogova, čijoj je službi bila posve!ena cela populacija. )og se smatrao vlasnikom i vladar vladarem em grada grada,, a ljudsk ljudskii vladar vladarii njegov njegovim im zemalj zemaljski skim m slugam slugamaa i svešte sveštenic nicima ima.. Forma Forma vladavine koja je proizašla iz takvog stanja ponekad je nazivana „teokratskim socijalizmom“, a svakako je tačno da u ovakvom ure;enju postoje elementi države socijalnog blagostanja. :dmi :d mini nist stra raci cija ja je bila bila u ruka rukama ma sveš svešte teni nika ka,, ko koji ji su po pone neka kadd samo samost stal alno no up upra ravl vlja jali li stanovništvom i rezervama hrane, oru;a i oružja. &ni su kontrolisali udruživanje rada za javne poduhvate, kao što su veoma važni irigacioni šancevi ili prelivni kanali u slučaju poplava. &ni su hranu i drugu robu raspore;ivali zanatlijama i drugima koji nisu radili na zemlji, a žito su skladištili za crne dane suša i gladi. % ovom kontekstu razvijen je prvi numerički sistem. 1lično tome, slikovni znaci razvili su se u tipično klinasto pismo, tako nazvan nazvanoo po uglati uglatim m oblici oblicima ma sličnim sličnim klinov klinovima ima nek nekoli oliko ko stotin stotinaa znakov znakovaa ko koji ji su bili bili utiskivani u glinene tablice uz pomo! prilago;enog trščanog štapi!a, što je predstavljalo i najstariji oblik pisma na svetu. -linasto pismo je od tre!eg do prvog milenijuma p.n.e. koristilo nekoliko jezika na )liskom *stoku " sumerski, akadski, elamitski, hetitski i drugi. +ajraniji sačuvani primeri potiču iz perioda koji nije raniji od 2/// godina p.n.e. i otkriveni su u 'epe $ahji u jugoistočnom *ranu, velikom i relativno kompleksnom urbanom centru. 'epe $ahja je, zajedno sa još nekim urbanim ili proto0urbanim lokalitetima na )liskom *stoku, postavio neka dosad još nerazrešena pitanja, na prvom mestu prihva!enog primata 1umera. 8a li je upravo 1umer bio kolevka civilizacije na ovom područjuG *li, da li se urbanizacija razvila istovremeno i nezavisno na širem područjuG % poslednjim decenijama sakupljen je znatan broj dokaza za potvrdan odgovor na poslednje pitanje, odnosno veruje se da su urbani centri tre!eg milenijuma p.n.e. od 5esopotamije do 8oline *nda i od Persijskog zaliva do )alučistana i 'urkmenistana bili me;usobno povezani i zavisni. #azvoj se nije širio iz jednog svemo!nog generativnog centra. 1ličan se zaključak može doneti i iz istraživanja i iskopavanja na još jednom važnom mestu " u (bli 4'el 5ardiku6 u severnoj 1iriji, iako je ona kasnijeg datuma. &vde je prona;eno više od >3 /// glinenih tablica sa klinastim pismom koje su datovane u period od oko 7//0773/ godina p.n.e. 1everna 1irija je, kako je utvr;eno, bila uspostavila nezavisnu nezavisnu kulturnu celinu u odnosu odnosu na Va Vavilon i :siriju. :siriju.
4
!la, Siri"a, primeri #a!lica sa klinas#im pismom 1umerani su, me;utim, razvili i književnost, i to zavidnog nivoa, koja uključuje i Ep o Gilgamešu, koji i nakon /// godina uzbu;uje čitaoce. čitaoce. &vaj ep predstavlja prvu veliku epsku pesmu na svetu. svetu. *ako predatira Bomeru za za oko >3// godina, godina, njegovi junaci 9ilgameš, 9ilgameš, (nkidu i Buvava pripadaju istom univerzumu kao bogovi i smrtnici iz &diseje. +išta ni slično po zamahu i kvalitetu (pa o 9ilgamešu nije se, bar koliko je zasad poznato, sačuvalo u vizuelnim umetnostima 1umerana. #adilo se prvenstveno o religioznoj umetnosti, a me;u najstarijim sačuvanim arteaktima nalaze se i visoke vaze od alabastera, visoke oko metar, iz protoliterarnog doba, odno hram hramaa u %ruku %ruku.. &n &nee dati datira raju ju iz tzv tzv. protoliterarnog odnosno sno poslednjih poslednjih vekova četvrtog milenijuma, kada je izumljeno pismo. $edna od najlepših vaza ukrašena je prizorima novogodišnjeg estivala. +a rizu na vrhu suda prikazan je čovek čovek koji daje korpu ženi, samoj majci0boginji *nani ili njenoj sveštenici, iza koje su nagomilani ostali darovi " još korpi, vaze i ov ovan an ko koji ji po podu dupi pire re dv dvee ob obuč učen enee igu igure re ili ili stat statue uete te mušk muškar arca ca i žene žene.. % sred srednj njem em dekorativnom registru vidi se procesija muškaraca koji nose još poklonaH oni su goli, jer to je uobičajen način prikazivanja ljudi koji prilaze bogovima. % najdonjem registru vidi se povorka ovnova i ovaca, iznad iznad riza palmovih grana i strukova ječma. ječma. 5
$aza iz %ruka, Irak, oko &500-&000 godina p.n.e.
$aza iz %ruka, cr#e' (ragmen#a i rekons#ruisana )aza. #eljeni rizovi na vazi iz %ruka predstavljaju i najraniji poznati slučaj u kom je vidljivo da je umetnik svesno istraživao deinisano „polje slike“, unutar kog igure stoje na 6
čvrstom tlu na površini koja bi se mogla shvatiti kao reprezentacija prostora. Inačajno je da je ovakav pomak u vizuelnom predstavljanju pratio razvoj pisma. Pravilnost smera u kom su igure okrenute, razmaka me;u njima i njihovog grupisanja je toliko očigledna da sasvim odgovara ritmu rasporeda znakova klinastog pisma. 1lično se može re!i i o sistemu paralelnih rizova koji nadvisuju jedan drugi " sistem !e opstati u slede!ih 3/// godina, pogotovo u reprezentacijama sa narativnom intencijom. +a vazi iz %ruka sekvenca je hijeratski, a ne hronološki organizovana. 1vaki riz predstavlja kontinualnu procesiju bez početka i bez kraja, što možda izražava bezvremeni značaj rituala koji je označavao početak godine i obnovu ciklusa godišnjih doba. 5ajstorstvo u izradi reljea posebno se maniestovalo na malim cilindričnim pečatima od tvrdog kamena koji su retko bili ve!i od 3 cm. +a njima su bili urezani apstraktni ili igurativni motivi tako da kada bi se pečat kotrljao preko voska ili vlažne gline ostavljao bi otisak u reljeu, često kao znak vlasništva.
*ilindri+ni pe+a# od kamena lapis lazuli iz %ra oko 00 godina p.n.e/ sa o#iskom napra)l"enim u moderno )reme Pre kraja četvrtog milenijuma klesana je i slobodnostoje!a skulptura, iako su do danas očuvani samo ragmenti. 5e;u najinije spada glava žene u prirodnoj veličini prona;ena u %ruku. +a ovoj statui postignuta je izvanredna senzualnost, pogotovo u inim prelazima od obraza ka nosu, gornjoj usni i čvrstim senzualnim ustima. 8uboki urez ispod čela je verovatno prvobitno bio ispunjen „obrvama“ od lapis lazulija, očne duplje nekim drugim obojenim materijalom, možda školjkama kao beonjačama i zenicama od obsidijana, dok je glava verovatno imala i kosu od bakra ili zlata. +a pozadini glave postoje rupe od bušenja koje su verovatno bile namenjene pričvrš!ivanju neke maske na lice statue, verovatno drvene kultne igure. 1veštenici i drugi vernici koji su stajali pred kultnim igurama postaju i sami predmet skulptoralne obrade. +ekoliko takvih statua prona;eno je u hramu :bua, boga biljaka i vegetacije, u 'el :smaru u *raku, kao i nešto kasnijih igurina u mestu 5ari na (uratu. 9rupa iz 'el :smara vajana je od belog gipsa, osnosno vrste mekog, lako obradivog mermera, što delimično može objasniti cilindričnu ili koničnu ormu. -osa i brada igura bojena je crnim bitumenom, njihove velike bulje!e okrugle oči bile su ispunjene belim 7
školjkama i crnim krečnjakom ili lapis lazulijem. 'el :smar je bio malo mesto udaljeno od glavnih sumerskih gradova i ove statue su umetnički ineriorne u odnosu na glavu iz %ruka,
enska gla)a iz %ruka, oko &500-&000 godina p.n.e.0,& cm, mermer/.
8
S#a#ue iz 1el 2smara, Irak, oko 350-50 godina p.n.e. do 5 cm/. što ukazuje da su nastale u provincijskim radionicama. &ne ipak ukazuju da su u ovo vreme mnoge od konvencija bliskoistočne religiozne umetnosti, koja !e se kasnije proširiti na (vropu i 8aleki *stok6 ve! bile prisutne. 1ve igure gledaju pravo napred, stoje i kleče u strogim simetričnim pozama sa rukama sklopljenim tik ispod grudi. Jini se da su razlike u veličini kod ovakvih statua označavale razlike u rangu. Prema sačuvanim zapisima može se zaključiti da za 1umerane statua nije bila samo predstava " smatralo se da ona poseduje sopstveni život. )og je bio prisutan u kultnom objektu, kao što je smrtnik bio prisutan u statueti postavljenoj u večnom činu divljenja pred božanstvom. &vaj primitivnio animistički ose!aj prisutan je i u nekim ranijim delima, od kojih je svakako najupečatljivija mala statua od kristalastog krečnjaka koja prikazuje monstruozno žensko bi!e čije mo!no prenaglašeno telo i zastrašuju!a glava i kandže stoje pred nama sa svom nerazumljivoš!u zla i čovečanskom nemo!i pred takvom silom u neprijateljskom univerzumu.
1z). uenol 6a)ica, oko &700-00 godina p.n.e.)isina 8, cm/ 9
5noga najlepša dela iz tre!eg milenijuma p.n.e. prona;ena su na kraljevskom groblju u %ru gde su sahranjivani sumerski kraljevi i kraljice u svoj ino!i njihovog zlata i nakita, zajedno sa svitom i dvoranima koji su ubijani kako bi ih pratili i služili im i na drugom svetu. % grobnicama su prona;eni i delovi nameštaja za palate i hramove koji se odlikuju izvanrednim i retko pronalaženim bogatstvom, elaboracijom detalja i perekcijom izrade. +a jednoj hari izra;ena je zvučna kutija koja se završava izvanredno realističnom glavom bika od lapis lazulija i drveta prekrivenog zlatnim listi!ima.
la)a !ika iz %ra, oko 85 p.n.e. oko 4& cm/ Dapis lazuli je kamen intenzivno plave boje koji su veoma cenili 1umerani i uvozili su ga iz njegovoj jedinog izvora, koji je bio udaljen nekih 27// km, u severnom :ganistanu. &d njega su izra;eni bikovi rogovi, dlaka izme;u njih, kapci i zenice očiju i ljudska brada koja je verovatno imala ulogu ritualnog ukrasa. +a površini koja se nalazi ispod glave bika nalaze se četiri scene jedna iznad druge izra;ene u intarziji od školjke. +jihova preciznost i jasno!a čine tumačenje njihovih značenja još težim. &ne su istovremeno i preinjene i naivne u toj meri da mi danas ne možemo da ocenimo koliko su ozbiljno shvatane njihove predstave životinja koje se pretvaraju da su ljudi, ili da li ilustruju mitove ili priče. 5otiv čoveka koji grli dva bika sa ljudskim glavama u vrhu panela često se pojavljuje na drevnom )liskom *stoku i ponekad se naziva 9ilgameš motivom, iako ovakva scena nigde nije eksplicitno pomenuta u čuvenom epu. Judna uvrnuta poza čoveka u sredini, u gornjem delu rontalna, a dole ispod struka u proilu, u isto vreme pojavljuje se i u egipatskoj umetnosti.
1z). „ilgame9 mo#i)“ sa har(e na pre#hodno" slici )isina oko 5 cm/. 10
A"$s" &e!,)s!
Prema početku tre!eg milenijuma, ako ne i ranije na nekim mestima, sveštenike kao vladare sumerskih gradova zamenili su ratne vo;e, me;utim, bez menjanja teokratskog sistema vladavine. Ve!a promena dogodila se oko 723/ godine p.n.e. kada :ka;ani, koji su se u ovo područje ubacili sa severozapada i govorili su semitskim jezikom koji je bio sasvim različit od sumerskog, preuzimaju potpunu kontrolu. +jihov prvi kralj, 1argon, ujedinjuje sve gradove u jedinstvenu državu koja se prostirala preko severne 5esopotamije do (lama. +jegov unuk +aramsin proširio je akadsku državu na zapad i oko 773/ godine p.n.e. osvojio je grad (blu. (kspanzionistička politika :ka;ana može se dovesti u vezu sa novim naglaskom koji je stavljen na ličnost kralja kao individue, vladara i osvajača, a ne samo kao podanika lokalnog božanstva. Počinje produkcija kraljevskih statua u prirodnoj veličini. 1ačuvana bronzana glava sa statue nepoznatog akadskog vladara, sa upletenom kosom i precizno ispletenom bradom, pokazuje da su njeni tvorci bili izuzetno vešti u radu sa metalom. &va glava je istovremeno i naturalistična i hijeratična i predstavlja vladara sa izuzetnim izrazom autoriteta, što je verovatno bilo još izražajnije kada su u danas praznim dupljama stajale oči od nekog dragog kamenja. &va glava predstavlja suštinu akadskog koncepta bogolikog vladara.
la)a akadskog )ladara iz :ini)e, Irak, oko &00-00 godina p.n.e !ronza, oko &0,50 cm/ 1am vladar +aramsin pojavljuje se na steli koja je napravljena u znak proslave pobede nad iranskim pograničnim plemenom. &n je na reljeu prikazan gotovo dva puta ve!i od svojih vojnika, kako su se ranije bogovi, koji su ovde prisutni samo kao simboli na nebu, razlikovali od običnih smrtnika. Verovatno kako bi naglasio aktuelnost samog prikazanog trenutka, vajar je napustio do tada tradicionalan sistem horizontalnih riznih naracija i celu je scenu tretirao kao jedinstvenu dramatičnu kompoziciju. &kruženje planinskih vrhova naglašeno je penju!im pozama vojnika, drve!em i koničnim brdom, odnosno " pejzažom i to 11
po prvi put u istoriji umetnosti. +aramsinova pozicija i gesta markiraju momenat pobede. +a steli izvorno nije postojao nikakav natpis, a zapisi na brdašcu su kasnije dodati, odnosno značenje scene izraženo je čisto vizuelnim jezikom. 1vaka linija kompozicije sugeriše vrhunac akcije, pri čemu je ravnoteža igurama :ka;ana koje se kre!u naviše na levoj strani uspostavljena grupom igura poginulih ili umiru!ih saplemenika na desnoj strani. +aramsin stoji na vrhu, u dramatskom vrhuncu kompozicije, povezan sa drugim igurama preko njihovih gesta i pogleda, ali ipak od njih izolovan praznom površinom kamene pozadine koja ga okružuje. +išta ni slično ovoj steli ne!e biti prona;eno u bliskoistočnoj umetnosti u narednih >3// godina.
:aramsino)a po!edni+ka s#ela, oko &00-00 p.n.e. roze pe9+ar, )isina oko ,0& m/. :kadska vladavina je propala oko 7>=/. godine p.n.e. Preživeo je samo jedan grad " Dagaš 4danas :l0Biba u *raku6, oaza mira u kojoj su književnost i vizuelne umertnosti cvetale pod ensi vladarem, 9udejom. *ako je on pratio akadsku tradiciju i podizao sopstvene statue u 12
prirodnoj veličini, one predstavljaju veoma drugačiji koncept vladavine. &n je sebe proklamovao „vernim pastirom“ svog naroda, slugom +ingirsua, boga navodnjavanja i plodnosti. +jegovo glatko izbrijano lice poseduje gotovo adolescentsku osetljivost i uvek je prikazivan u pobožnom i zamišljenom raspoloženju. +a jednoj statui on u svom krilu drži arhitektonski plan, verovatno za hram i njegovu okolinu. Ia statue ovog vladara upotrebljavan je veoma tvrd kamen, izabran verovatno manje zbog svoje kolorističke vrednosti, a više upravo zbog trajnosti, odnosno mo!i da zabeleži nepromenjljivu postojanost pobožnosti ovog vladara.
ude"a, akadski )ladar, oko 00 godina p.n.e. s#a#ua od diori#a/
*zvori i dokumenti G&$e+i, s",
9udeja je vladao gradom0državom Dagadeš od otprilike 7>. do 7>7. godine p.n.e. % temeljima velikog hrama +ingirsua zakopao je znatan broj glinenih tablica sa tekstovima ispisanim klinastim pismom, koji su svedočili o njegovim aktivnostima. &ni su otkriveni u kasnom >@. veku i veoma su dragoceni jer ne predstavljaju samo beleženje prostih podataka, što bi i samo po sebi bilo dovoljno zadivljuju!e, ve! nas obaveštavaju i o nekim aspektima 9udejinih ose!anja i raspoloženja, čak i snovima kada je kralj spavao u hramu. &vi tekstovi
13
sadrže isti poetski duh koji se može iščitati i iz 9udejinih skulptoralnih portreta. % jednom od zapisa )og +ingirsu daje mu instrukcije za gradnju hrama. U snu se pojavio čovek, koji je bio ogroman poput neba, ogroman poput zemlje. U svom gornjem delu on je bio bog, u krilima je bio ptica Imdugud, a u svom donjem delu on je bio uragan. Na njegovoj levoj i desnoj strani čučali su lavovi. On mi je naredio da sagradim ram, ali ja ga nisam sasvim razumeo... I drugi junak je bio prisutan. !r"ao je savijene ruke i dr"ao je ploču lapis lazulija u šakama i na njemu je uspostavio osnovu rama koji je trebalo sagraditi. #reda me je stavio korito, ceremonijalno pročiš$eno, namestio mi je kalup za opeke, slično pročiš$en i u njega namestio %ciglu sudbine&.
% drugom snu koji konačno ube;uje 9udeju da mu je su;eno da sagradi hram, +ingirsu obe!ava da !e dozvati vlažni vetar koji !e doneti spasonosnu kišu i da !e tako prosperitet do!i istovremeno sa postavljanjem temelja hrama. % ovom snu bog govoriE 'va velika polja rodi$e za tebe. Nasipi i kanali raš$e za tebe. (amo gde voda ne tede na visine, za tebe $e se uzdi$i.
*zrada prve opeke za hram bila je odgvornost kralja i 9udeja opisuje kako je uzeo pročiš!en alat i kalup za „ciglu sudbine“ iE ... izli vodu koja donosi sre$u u okvir kalupa) !ok je on to činio udaralo se u bubnjeve. Namazao je kalup medom, *inim uljem, naj*inijim uljem. Uzdignuo je sveto korito, otišao do kalupa, Gudeja je sipao blato u kalup, svršio propisane rituale, veličanstveno stvaraju$i ciglu za ram.
-ada je novi hram dovršen, bio je osve!en i 9udeja opisuje kako je on otišao bogu u hram i molio mu se+ oj kralju, Ningirsu, bo"e koji ustavljaš divlje vode poplave, bo"e čija je reč nad svim, sine Enlilov, junače, dao si mi zapoved i ja sam je istinito za tebe izvršio, o Ningirsu, sagradi za tebe tvoj ram da u njega u-eš sre$an .
4Prema B.K. 1aggs, (e Greatness tat as /ab0lon , Dondon >@A=H slobodan prevod :. -učekovi!6.
Zi/&r"!i
Bramovi su se gradili u 5esopotamiji još od sredine četvrtog milenijuma p.n.e. ali su to tada bile male strukture od blatne opeke i nisu bile namenjene javnim obredima, odnosno njima nije prisustvovalo mnogo ljudi. Pristup tim mestima verovatno je bio ograničen tek na nekoliko osoba " sveštenicima i njihovim poglavarima, ali su oni bili izdignuti na platormama kako bi dobili na hijeratskom značaju. &ve platorme brzo su se pretvorile u stepenaste piramidalne strukture koje su se zvale zigurati, zamišljeni kao svete planine koje su sveštenike približavale bogovima, ako ne i u njihovu stvarnu seru. 1lično tome, 5ojsije 14
se peo na planinu 1inaj kako bi od 9ospoda primio tablice zakona. Ia 1umerane koji su živeli u ravnici, planine su imale višestruki značaj i kao izvorište voda koje su tekle u doline, pa su ih oni smatrali simbolom cele zemlje i životodajne sile vegetacije koja se dešavala u njihovom podnožju. 1voju majku0boginju zvali su +inhursag " „9ospa od planine“. 'ako se može re!i da su simbolika i imaginarijum vezani za planine, koje !e kasnije )iblija raširiti po celom zapadnom svetu, svoje poreklo imali u južnoj 5esopotamiji. Prema -njizi postanja, :vram se rodio u %ru, gde i danas postoji delomično očuvan zigurat. &va gra;evina podignuta je nedugo nakon obnove 1umerske države 7>73. godine p.n.e. &snova hrama je izdužena, sa uglovima orjentisanim prema severu, zapadu, istoku i jugu. Iidovi su iskošeni prema unutra kako se dižu u visinu, dok su njihove monotone neukrašene površine raščlanjene samo spoljnim podupiračima koji nemaju konstruktivnu niti nose!u unkciju. +a severoistočnoj strani stepenište vodi uvis prema kapiji koja se nalazi preko >7 metara iznad nivoa tla. *zvorno, gra;evina je imala još dva nivoa, a na vrhu se nalazio hram.
;igura# u %ru, Irak, oko 700. godina p.n.e.
15
V"vi%),
%sponom Vavilona u ranom drugom milenijumu p.n.e. počinje nova etapa u istoriji 5esopotamije. Pod vladarem koji se zvao Bamurabi i koji je vladao od >?@7. do >?3/. godine p.n.e. Vavilon postaje prestonica carstva koje se prostiralo od 5arija i +inive do Persijskog zaliva. Bamurabi ima veliki istorijski značaj kao autor najstarijeg sačuvanog zakonika. +jegov proklamovani cilj bio je „postizanje da pravda zavlada zemljom, da se unište pokvareni i zli, da jaki ne ugnjetavaju slabe“, iako je ustvari jedan od prvih zadataka Bamurabijevog zakonika ipak bila zaštita onih koji su imali novac da ga posu;uju drugima, odnosno za one koji nisu vra!ali novac na vreme i pod dogovorenim uslovima proisivane su najstrože kazne. Iakonik je urezan na steli ispod reljea na kom je prikazan Bamurabi kako stoji pred bogom sunca na prestolu na vrhu svete planine ili zigurata " savršena ilustracija polu0božanskog statusa kralja sveštenika kome bog, i sam u ljudskom obličju, predaje zakon. Falusni oblik samog kamena, kao očigledan simbol muške dominacije, možda nije slučajnost.
=amura!i"e)a s#ela iz Suse, Iran i de#al" #eks#a zakonika, oko 730. godine p.n.e. !azal#, )isina , 4 m/
A//. p.n.e.
(urata 4današnji -uzestan6. -ompleksnost političkih i umetničkih odnosa (lama sa gradovima 5esopotamije teško je razlučiva. Jini se da su ove civilizacije išle paralelnim linijama razvoja. Inatno pre kraja četvrtog milenijuma (lamiti su razvili piktogramsko pismo veoma slično sumerskom, ali su ga prilagodili sopstvenom jeziku. -asnije, u (lamu su pravljeni i cilindrični pečati veoma slični sumerskim, iako sa različitom tematikom. 5e;u malobrojnim sačuvanim elamskim delima monumentalne skulpture izdvaja se veoma uspela glava izlivena od bakra koja veoma podse!a na bronzanu glavu akadskog vladara. 5odelovanje lica ipak je znatno mekše i osetljivije, a tretman brade i traka koje pridržavaju kosu znatno je širi.
la)a lami#a iz 2zer!ai"ana, Iran, oko 000. p.n.e. !akar, &4, 4 cm/ Jini se da je elamitska civilizacija svoj vrhunac doživela prema kraju drugog milenijuma. *mpresivna bronzana statua kraljice +apirasu iz 1use potiče iz oko >7A/. godine p.n.e. +ajupečatljiviji ostaci elamitske civilizacije otkriveni su u Bat 'epi, južno od 1use gde su prona;ene kraljevske grobnice sa izvanrednim svodovima od opeka iz oko >3// do >2// godina p.n.e. Iigurat u Jogi Ianbil, u blizini Bat 'epe, ve!i je od ranijih mesopotamskih, a razlikuje se i po drugim odlikama " opla!en je zelenim i plavim opekama i imao je čak tri hrama. 1agra;en je oko >73/. p.n.e. i prvobitno je imao pet spratova. (lamitska država konačno prestaje da postoji oko A/. godine p.n.e kada su je osvojili :sirci pod :surbanipalom.
17
S#a#ua kral"ice :apirasu iz Suse !ronza/ i cr#e' sa de#al"ima ukrasa na hal"ini
>ral"e)ska gro!nica u =a(# 1epeu, oko 7500 ? 7&00 godina p.n.e.
18
;igura# u @oga ;an!ilu, Iran, oko 750. p.n.e.
UMETNOST EGIPTA
Pre$i,"s!i') $)0"
8revna egipatska civilizacija je, poput 1umera i civilizacije u dolini *nda, narasla u dolini velike reke koja je obezbe;ivala stabilno navodnjavanje za poljoprivredu i transporni put za ljude i robu " drvo, kamen i, naravno, poljoprivredne proizvode. Pritisci koji su pokrenuli društvo od neolitskog načina života ka stvaranju organizovanih zajednica bili su verovatno slični kao i na drugim mestima " kontrola poplava i eikasno navodnjavanje. Podsticaj koji su ove dve veštine dale razvoju organizovanih naselja bio je od presudnog značaja i u (giptu kao i u 5esopotamiji. :li, postojale su i važne razlike. Ia razliku od 1umera gde su se veliki gradovi razvili u me;usobnom suparništvu i često me;usobno ratovali, drevni (gipat se razvio kao jedinstvena i široko rasprostrta ruralna zajednica bez lokalnih centara i pod kontrolom apsolutnog vladara. &vo se verovatno dogodilo u najve!oj meri zbog prirodnih razloga. -ada su aričke pustinje počele da se ormiraju u četvrtom milenijumu p.n.e. dolina +ila je postajala sve zašti!enija tim prirodnim barijerama, a ljudske zajednice su postajale sve više vezane jedna za drugu i za jednu reku koja je davala život. -asnije, okus jedinstva postaju vladari ili araoni, kako se oni nazivaju u )ibliji. #eka +il i 1unce nalazili su se u centru verovanja starih (gip!ana. +il, odnosno +il u stanju poplave, obožavan je kao bog Bapi, dok se sunce zvalo #a 4ili #e6 koji je bio otac svih bogova, stalno 19
vidljiv u (giptu, pozdravljan ujutru, njega su se svi bojali u podne, a svi su ga poštovali u sumrak kada je nestajao iza horizonta.
Mapa s#arog gip#a #eka +il, me;utim, protiče kroz dva geograski potpuno različita područja " usku dolinu sa ponekad veoma uskim i strmim liticama u gornjem toku, odnosno 9ornjem 4južnom6 (giptu i široku aluvijalnu ravnicu koja se otvara prema širokoj delti u 8onjem 4severnom6 (giptu. Iemljoradnja u području delte počinje da se razvija u petom milenijumu p.n.e. gde je mulj koji je donosila reka stvarao veoma plodan teren. % 9ornjem (giptu naselili su se nomadi sa juga i zapada i on je bio povezan sa saharskim neolitskim kulturama. &vo je možda i jedini region na svetu gde se može pratiti neprekinuta linija razvoja od umetnosti kamenog doba do slika i skulptura pismenih ljudi. ivotinje slične onima koje su urezivane u stene u 5esaku u Dibiji =///03/// godina p.n.e. mogu se na!i na grnčariji iz 9ornjeg (gipta iz predinastičkog perioda 4od /// " 27// godina p.n.e.6. Jini se, me;utim, da je slikana grnčarija znatno izgubila na kvalitetu pre kraja četvrtog milenijuma. +ajznačajniji sačuvani sudovi predinastičkog perioda napravljeni su od mermera i diorita i ve! otkrivaju veliku tehničku uznapredovalost u bušenju, klesanju i poliranju tvrdog kamena iako su jedine dostupne metalne alatke bile izra;ene od bakra. )ronza nije livena u (giptu sve do početka drugog milenijuma. Ia sahranjivanje sa mrtvima izra;ivane su male igurine žena i muškaraca. &ne obično predstavljaju sluge i nagoveštavaju veoma rano verovanje u besmrtnost koja je unedogled produžavala zadovoljstva smrtnog života i koja je, u svojoj razvijenoj ormi, obe!avala sre!nu večnost svakom dobrom čoveku " ovo verovanje nalazi se u suštini značenja velike ve!ine sačuvanih egipatskih umetničkih dela. 9otovo istovremeno pojavljuju se i slike u grobnicama, na zidovima grobnice iz Bieraknopolisa i na lanenom platnu koji je prona;eno u jednoj drugoj grobnici. &ba dela prikazuju život na +ilu " vide se nilski konj i brodovi sa kabinama na palubama i mnoga vesla kojima upravljaju tamnopute igure. *pak, po svojoj tematici i lokaciji 4grobnice6 ove slike suštinski se odvajaju od praistorijske prošlosti. &snovni elementi staroegipatske kulture ve! su se ra;ali kada je +armer, prvi kralj prve dinastije, ujedinio 9ornji i 8onji (gipat oko 27//. p.n.e. 20
;idna slika iz gro!nice u =ieraknopolisu
Aragmen# slike na lanu iz e!eleina, oko &500-&00 godina p.n.e.
Ue!,)s! S!"r)/ "rs!v"
-ralj +armer prikazan je na votivnoj paleti od škriljca na kojoj se pojavljuju mnogi karakteristični elementi po kojima !emo prepoznavati egipatsku umetnost u narednih tri hiljade godina. +a prednjoj strani, u centru kompozicije isprepleteni vratovi dva čudovišta uokviruju udubljenje u koje je stavljana kozmetička boja upotrebljavana za bojenje očiju kultne predstave u ritualu, verovatno prilikom proslave pobede. 1tvorenja stoje na jasno i nedvosmisleno označenoj liniji tla, sa koje !e od tada igure staroegipatskih slika i reljea retko kada biti odvojene. 'o više nisu razbacane igure koje plutaju u nedeinisanoj praznini, 21
kao na lanenom ragmentu iz 9ebeleina, ali to više nisu ni ravne, neartikulisane siluete. *znad ove scene pojavljuje se +armer sa krunom crvene kobre 8onjeg (gipta dok nadgleda mesto na kom se pogubljuju zarobljenici koji su, obezglavljeni, prikazani na desnoj strani. % donjem registru +armerovu mo! simbolizuje bik koji uništava zidine grada iznad čoveka čija napadna golotinja ukazuje na njegovu ineriornost. +a drugoj strani palete prikazan je +armer sa belom krunom 9ornjeg (gipta, u pozi koja !e postati tipična za budu!u egipatsku umetnost, sa desnom rukom podignutom u ritualnoj gesti smaknu!a zarobljenika. Veličina označava značaj i +armer je tako više od dva puta ve!i od sluge, koji nosi njegove sandale i stoji na sopstvenoj odvojenoj liniji tla. +armera tako;e razlikujemo i po pažljivo klesanoj muskulaturi nogu, verovatno kao znaka njegove snage. Ptica na njegovoj desnoj strani je jastreb, simbol boga neba Borusa, koji je tako;e bio i bog 9ornjeg (gipta, a koji na uzici drži simbol 8onjeg (gipta sa šest glava papirusa. 1vaki element kompozicije ima posebno značenje koje se može odgonetnuti na osnovu njegove kasnije upotrebe.
:armero)a
pale#a
iz
=ieraknopolisa, oko &00. p.n.e. 9kril"ac, )isina &,5 cm/ -ompozicija organizovana u rizovima donekle podse!a na nešto raniju vazu iz %ruka. +a +armerovoj paleti, me;utim, postoji odre;ena ambivalencija izme;u realistički koncipiranih iguralnih grupa 4kralj i zarobljenici ili čovek koji beži ispod njih6 i piktoralnih simbola 4ulazak i izlazak ljudi u procesiji koji nose barjake i amblemi 9ornjeg i 8onjeg (gipta6, ambivalencija tek delomično razrešena umetnikovom sposobnoš!u da ih umetnički ujedini. Paletu je prema izvornoj zamisli trebalo čitati kao činjeničnu izjavu o +armerovoj mo!i da savlada svoje neprijatelje. :li, kao i mnoga druga dela egipatske umetnosti, ona je i simbolična. 1tare (gip!ane manje je interesovalo beleženje čovekovih ovozemaljskih bavljenja u prolaznom svetu od „večne stvarnosti“, što je zahtevalo razvoj okultnog jezika znakova i simbola. 1tela iz grobnice araona 8žeta, poznatog kao „Imijski kralj“, jednog od najranijih, verovatno tre!eg, vladara prve dinastije, u potpunosti je simbolična. +jena jednostavna 22
kompozicija sastoji se od veoma jasno i britko klesanog sokola kao simbola boga Borusa koji se inkarnirao u ličnosti kralja, zmije kao znaka kraljevog imena i asade gra;evine, verovatno kraljevske palate 4reč „araon“ izvorno je značila velika ku!a ili palata6.
S#ela (araona B'e#a iz 2!idosa, oko &000. p.n.e. kre+n"ak, )isina 54, cm/ &tprilike u ovo vreme odvijala se i sistematizacija hijeroglia, znakova koji su (gip!ani koristili u svom slikovnom pismu. &ni su u prvo vreme upotrebljavani uglavnom za zapise na kraljevskim spomenicima, a ne u administrativne svrhe, kao u 1umeru, gde su se najranije orme pisma razvile iz računovodstvenih potreba pri hramovima i sličnih situacija. 'ek nakon sredine tre!eg milenijuma u (giptu se razvija orma kurzivnog pisma koje je bilo pogodnije za pisanje na papirusu od hijeroglia. +jihova upotreba nastavljena je u grobnicama, na spomenicima i u hramovima dok sama egipatska religija nije bila potisnuta u . veku nove ere. 1taroegipatska umetnost veoma je rano počela da ispoljava svoje bazične karakteristike koje !e ostati dominantne do kraja njenog razvoja " samodovoljnost i konzistentnost, konzervativizam i gotovo opsesivna briga o trajnosti i kontinuitetu, uporna neleksibilnost otporna na promene. % . veku p.n.e. Platon je opazio da u egipatskoj umetnosti nije bilo promena >/ /// godina. #ekao je i da u (giptu novine nisu bile po zakonu. &vo su, naravno, bila preterivanja, ali je tako;e tačno da ih je mogla izazvati samo umetnost veoma odre;enog i trajnog karaktera. Pored činjenice da se egipatska umetnost ipak menjala tokom vekova, ona je uvek zadržavala onaj jasan ton i speciičan stil koji su dovodili do njenog trenutnog prepoznavanja. 'o je bila karakteristika kojom se nije mogla pohvaliti ni jedna stara civilizacija, osim možda kineska. 23
1tavovi prema životu i smrti starih (gip!ana, koji još nisu sasvim zadovoljavaju!e objašnjeni, odre;ivali su uslove pod kojima je nastajala njihova umetnost u vremenima mnogo pre i mnogo kasnije od vremena piramida. Faraoni su smatrani pravim bogovima, a ne njihovim namesnicima ili slugama na Iemlji, kao u 1umeru. *pak, besmrtnost koju su oni, kao i njihovi verni podanici želeli da postignu, zavisila je o što boljem očuvanju njihovih mumiikovanih zemnih ostataka. Veština balsamovanja tela i posebnog čuvanja unutrašnjih organa savladana je do sredine tre!eg milenijuma p.n.e. 'okom trajanja prve dinastije zabeležen je slučaj jedne princeze koja je sahranjena sa svojim slugama koji su tom prilikom svi bili pogubljeni kako bi je pratili u zagrobnom životu. &vaj jezivi pogrebni običaj bio je poznat u mnogim kulturama. *pak, ne znamo koliko je bio uobičajen u (giptu ni do koje mere, ako uopšte, je potreba za vajanim i oslikanim igurama u grobnicama bila povezana sa tim običajem. 5nogo važnije za egipatsku unerarnu umetnost od prethodnog bilo je njihovo shvatanje odnosa tela i duha. 'o shvatanje bilo je sasvim speciično egipatsko i razvilo se u potpunosti u ranom dinastičkom periodu. %opšteno i najjednostavnije rečeno, (gip!ani su verovali da postoje tri različite, ali usko povezane, emanacije duha " 1a, kao deo životne snage univerzuma, pratila je telo u životu i smrti, iako su se njeni puni potencijali mogli shvatiti tek nakon smrti, 2k je predstavljala „eektivnu ličnost“ čoveka i samu dušu, koja je napuštala telo u trenutku smrti i uzdizala se na nebo, dok je /a bila više kao duh koji je mogao da ulazi i izlazi iz mrtvog tela. Prisustvo ovih verovanja ose!a se ne samo u njihovoj sepulhralnoj umetnosti, ve! i u celokupnoj kulturi. Vizuelne umetnosti uglavnom su „služile“ da obezbede odgovaraju!a prebivališta za ove duhovne emanacije " statue su bile trajna tela za -a, ili neki njen deo koji je u statui mogao da prebiva zauvekH reljei koji prikazuju zadovoljstva ovozemaljskog života obezbe;ivali su njihovo produženje i u zagrobnoj seri, oni koji su opisivali istorijske doga;aje garantovali su večnu slavu (giptaH čak i predstavljanje religioznih obreda bilo je namenjeno osiguranju večne dobrobiti bogova. „(gip!ani kažu da su njihove ku!e samo privremena prebivališta, a da su njihovi grobovi njihove prave ku!e“, napisao je grčki istoričar 8iodor 1ikulus u prvom veku p.n.e. % praistorijskom (giptu razvila su se dva odvojena načina sahranjivanja. % delti +ila mrtvi su sahranjivani u selima, ponekad ispod samih ku!a, dok su na jugu sahranjivani u grobove iskopane u pustinji gde je suvi pesak konzervirao njihova tela. Potonjima je donošena hrana, pi!e, ode!a i oružje. +akon +armerovog osvajanja 8onjeg (gipta i ujedinjavanja dve oblasti, na jugu se razvija ideja gradnje ku!a za mrtve. )rdo peska kojim je prethodno prekrivan grob pokojnika zamenjeno je niskom pravougaonom strukturom oblika banka ili tezge koja se danas naziva mastaba i bila je sagra;ena od blatne opeke. %ve!avanjem egipatske mo!i i bogatstva, veličina ovih mastaba, ali i struktura i kompleksnost prostorija pod njima se uve!avala. +aposletku, uvodi se upotreba kamena, me;utim, ne za strukturne potrebe, ve! za pokrivanje podova i zidova i za izradu reljea kao što je 8žetova stela, na primer.
Ari!e!&r" S!"r)/ "rs!v"
1tara tradicija i legenda pripisuju „izum“ gra;enja u kamenu *mhotepu, glavnom svešteniku u Beliopolisu, koji je kasnije poštovan kao božanstvo. &n nije samo 24
najraniji, ve! i jedan od retkih imenom poznatih arhitekata starog (gipta. *mhotep je polu0 mitska igura, ali u 1akari su sačuvani značajni ostaci grobnog kompleksa za koji se veruje da ga je on sagradio za araona Iosera, osnivača tre!e dinastije 47?=/07>=/. p.n.e6 kojom počinje period tzv. 1tarog carstva. 5noge čudnovatosti ovog kompleksa mogu se pripisati nedostatku iskustva u radu sa kamenom, ali je on svakako postavio presedan za mnogo šta u kasnijoj egipatskoj arhitekturi, na prvom mestu za stepenastu piramidu. Jini se da se njena orma razvila iz mastabe koja je uve!ana dodavanjem jedinica sve manje veličine do dosezanja visine od oko A/ metara i ormiranja, ustvari, zigurata bez dodavanja hrama na vrhu. +jena svrha bila je obeležavanje i zaštita podzemne grobnice koja se nalazila nekih 7? metara ispod zemlje.
;osero)a piramida u Sakari, gipa#, oko 330. p.n.e. &ko Ioserove piramide bile su podignute jednospratne gra;evine i dvorišta zašti!ena zidom od krečnjaka visokim @ metara koji je i konstruktivno i stilski imitirao Ioserovu palatu. &na je bila sagra;ena od uredno sečenih tesanika koji su slagani kao da su opeke, a spoljašnjost je bila artikulisana nišama, upravo onakvim kakve se vide na segmentu gra;evine na 8žetovoj steli. % celom kompleksu kamen je upotrebljen kao zamena za manje trajne materijale " kameni stubovi u vidu snopova stabljika papirusa kakvi su upotrebljavani pri konstrukciji privremenih primitivnih skloništa, polu0stubovi kao ogromne pojedinačne stabljike papirusa, koje su verovatno tako;e imale simboličku vrednost. Postamenti i grede su
;osero)a Pala#a u Sakari res#aurisana/ brižljivo rezani u kemenu i bojeni kako bi imitirali drvo. +ajupečatljiviji detalji mogu se na!i u podzemnim odajama. % jednoj od njih postoje lažna vrata uokvirena plavo0zelenim pločicama koje su složene tako da predstavljaju imitaciju savijene trščane prostirke kakve se i 25
danas može videti u upotrebi umesto zavesa na )liskom *stoku. &vo se može učiniti kao veoma preinjena orma iluzionizma, ali ovakav ukras nije bio namenjen toj svrsi. Ia nas iluzionistička umetnost predstavlja varljivu sliku „stvarne stvari“, ali (gip!anima je ona
6a'na )ra#a, "u'na gro!nica ;osero)e grupe, podzemne pros#ori"e, Sakara, gipa#. značila upravo obrnuto. Ia njih, obitavalište araona Iosera bilo je „stvarna stvar“, kao kraljevska palata ona je imitirala eemernu ovozemaljsku strukturu koja je bila podložna zakonima promene i propadanja. &dnos ova dva entiteta " grobnice i palate živog araona " podse!ala je na odnos duha i smrtnog tela. Vrata u ovim podzemnim prostorijama su od tvrdog kamena, ali kroz njih je )a mogla da pro;e bez problema. % jednom od dvorišta kompleksa u 1akari „kapele“ posve!ene svakom od lokalnih bogova (gipta nisu ništa više do asade sa lažnim vratima koje je smrtno oko moglo da vidi, ali kroz njih je mogao da pro;e samo duh. Dažna vrata i stubovi u obliku snopova papirusa pojavljuju se tokom celog trajanja egipatske arhitekture. :li, izdužena osnova i stepenast oblik Ioserove piramide postepeno su modiikovani. 'ri piramide sagra;ene za 1eneerua, osnivača četvrte dinastije 4oko 7A=/0 73A3. p.n.e.6 imale su približno kvadratnu osnovu. $edna od njih, u 8ašuru, približila se klasičnom idealu glatkih površina koju su postigli njegovi naslednici " -eops i -eren, na platou u 9izi, nedaleko od modernog grada -aira. &blik piramide izgleda da je proizašao iz važnog kultnog objekta, poznatog kao benben, iz hrama boga 1unca u Beliopolisu. 'o je ustvari bio kamen sa piramidalnim ili koničnim vrhom i bio je preteča obeliska. Piramida podse!a i na eekat 1unca koje sija na Iemlju kroz rupu u oblacima " verovalo se da se mrtvi araon uspinje na nebo upravo na zracima sunca.
26
*r)ena piramida u Ba9uru.
-eopsova piramida visoka je >2? metara i izgra;ena je na kvadratnoj osnovi ukupne površine 3,73 hektara. Pokriva dvaput ve!u površinu od katedrale svetog Petra u #imu, a njeni uglovi su jednakostranični trouglovi. Preciznost kojom je isplanirana i izvedena je zadivljuju!a " njene strane su poravnate sa glavnim linijama kompasa sa preciznoš!u od jedne desetine stepena. 1ever je, kako se čini, odre;en tako što je osmotrena tačka izlaska zvezde na severnom horizontu, a potom izvršena bisekcija ugla izme;u te tačke izlaska, tačke posmatranja i tačke zalaska zveze za horizont. -oliko se dosad moglo utvrditi, tehnika gradnje piramide sastojala se u slede!em " kameni blokovi koji su korišteni za izgradnju unutrašnjeg dela piramide dizani su uvis uz pomo! neke vrste rampi koje su rasle u visinu kako je i piramida rasla. &ve rampe su postepeno uništavane, ali odozgo nadole kako je površina piramide u tom pravcu oblagana inije klesanim kamenom. +ajveštiji kamenoresci svakako su radili na obradi kamena kojim su obložene galerije koje vode do grobnih odaja u unutrašnjosti piramide. Ia dovlačenje kamena na gradilište sigurno je bila regrutovana enormna radna snaga. #adilo se verovatno samo u periodu od kasnog jula do kasnog oktobra svake godine kada je +il plavio i kada je ve!ina stanovništva bila besposlena, jer se nije moglo raditi na zemlji. &vo je bio normalan period za gradnju. Plavljenje +ila tako;e je olakšavalo i transport kamena brodovima iz 9ornjeg (gipta. Ia izgradnju -eopsove piramide je, prema Berodotu " grčkom istoričaru iz petog veka p.n.e, bilo potrebno 7/ godinaH to je bio relativno skroman trošak u odnosu na ono što je piramida obezbe;ivala " večno blagostanje araona o kome su, kako se verovalo, zavisili celokupna budu!nost i prosperitet zemlje. -asnije piramide bile su manje, ali su se, u drugom pogledu, od -eopsove razlikovale samo po rasporedu unutrašnjih pasaža koji su vodili do odaja sa sarkoazima. 5nogi od njih nisu vodili nikuda i bili su namenjeni obmanjivanju pljačkaša. 1vakoj se piramidi prilazilo kroz unerarni prospekt koji je bio namenjen ceremonijama i ritualima, ali od tih struktura iz doba 1tarog carstva veoma se malo sačuvalo. +ajznačajnija je svakako gra;evina poznata 27
kao Bram u dolini na početku procesionalnog puta prema -erenovoj piramidi u 9izi " to je konstrukcija od masivnih monolitnih nosača i greda klesanih i postavljenih sa savršenom pravougaonom preciznoš!u. % neposrednoj blizini brežuljak živog kamena koji je ostao nakon va;enja kamena za piramide isklesan je u oblik Velike 1inge, verovatno kao presoniikacije araona -erena kao boga sunca na zapadnom horizontu, dok čuva kapije sumraka.
$elika S(inga i >e(reno)a piramida u izi, oko 50. p.n.e.
Presek $elike >eopso)e/ piramide u izi
28
Plan kompleksa piramida u izi *ako su se piramide 1tarog carstva pokazale kao najtrajnije grandiozne gra;evine ljudske civilizacije uopšte, one su, nažalost, potpuno omašile u ostvarivanju svoje osnovne namene " zaštite araonskih mumija, statua i opreme mrtvih koje su pod njima bile zakopane. 1ve su odreda provaljene i opljačkane. *pak, neka su blaga preživela, kao ono iz duboko zakopane grobnice kraljice Beteere *, -eopsove majke. % njenoj grobnici prona;en je pokretni paviljon na drvenim stupcima pokrivenim zlatnim listi!ima u kom su stajale dve stolice sa rukohvatima, krevet, sede!a zatvorena nosiljka i kovčezi sa intarzijom od zlata i slonovače prepuni nakita od tirkiza, lapis lazulija i karnelijana kombinovanog sa srebrom, metalom koji je u starom (giptu bio mnogo re;i i više cenjen od zlata. +ameštaj se odlikuje izvanrednom jednostavnoš!u, skladom i savršenstvom zanatske izrade. &vi komadi su verovatno napravljeni upravo da bi bili sahranjeni sa kraljicom, ali veoma liče na nameštaj 29
koji je upotrebljavan u svakodnevnom životu, o čemu svedoče brojni prikazi na slikama i reljeima. 'ako tek posredno možemo zaključivati o eleganciji i preinjenosti palata iz ovog doba, ali, na žalost, od njih nije ostalo ni traga.
Pokre#ni pa)il"on i name9#a" kral"ice =e#e(ere I, oko 50. p.n.e. *zvori i dokumenti S!"r)e/ip"!si !es!)vi pir"i$"
1vrha i značenje piramida " osiguranje večne dobrobiti araona " ponekad je jasno naglašena hijerogliskim zapisima molitava i magijskih tekstova koji u potpunosti prekrivaju zidove i svodove njihovih grobnih odaja duboko u unutrašnjosti piramida. +ajraniji poznati od ovih „tekstova piramida“ nalazi se u 1akari u piramidi araona %nasa, poslednjeg valadara iz pete dinastije koji je umro oko 723. godine p.n.e. 8rugi tekstovi, više od A//, nalaze se u grobnicama araona i kraljica iz šeste dinastije 4oko 72307>=. p.n.e.6. 'okom trajanja 1rednjeg carstva 4oko 7>2 " >?=?. p.n.e6 slični tekstovi ispisivani su na unutrašnjim stranama drvenih kovčega kako araona i članova kraljevske dinastije, tako i plemi!a. -asnije se ovakvi tekstovi, u širem rasponu i sa varijacijama i dodacima, javljaju na svicima od papirusa koji su kolektivno poznati kao Egipatska knjiga mrtvi. )azični sistem egipatskih hijeroglia otkrio je >=77. an Fransoa Campolion proučavaju!i tzv. #ozeta kamen, komad crnog bazalta na kom je ispisan dekret iz >@A. godine naše ere i to hijerogliima, demotskim egipatskim pismom koje je bilo u upotrebi u (giptu u drugom veku naše ere i grčkim alabetom. 1hvatio je da je u pitanju kombinacija dva tipa znakova " ideograma i onograma. *deogrami su ustaljene predstave objekata koji označavaju imenice i za njih vezane glagole kao što su sunce, svetlost, iza!i, sijati, dok onogrami označavaju zvukove konsonanata. 'okom narednih decenija napravljeni su veliki pomaci u deširovanju hijeroglia. :li, tekstovi u piramidama koji su prvi put otkriveni =/0ih godina >@. veka postavili su nove probleme jer su životinje predstavljene u nekim onogramima bile osaka!ene, tamo gde nisu mogle da budu izbegnute, kako bi se sprečilo da se one materijalizuju i napadnu tela mrtvih. +e postoji mnogo jasnijih pokazatelja o verovanju starih (gip!ana u magijske mo!i vizuelnih predstava, posebno onih koje su podse!ale na živa bi!a. 30
Verovalo se da su tekstovi molitava ispisani u piramidama bili mnogo eikasniji u osiguravanju dobrobiti mrtvih od svih kamenih reljea sa predstavama slugu, životinja i gomila hrane na zidovima spoljnih odaja grobnica i grobnih hramova. 'i tekstovi su u večnost ponavljali sve molitve i himne koje su recitovane tokom pogrebnih ceremonija. *ako su mnoge me;usobno slične po sadržaju, ne postoje dva identična teksta. 'ipičan tekst vaskrsenja uključuje slede!e rečeniceE O telo kraljevo, ne propadaj, ne truli, ne imaj neprijatan miris. (voje stopalo ne$e biti pretečeno, tvoj korak ne$e biti prekoračen, ti ne$eš koračati putem Ozirisove propadljivosti. !ose$i $eš nebo kao Orion, tvoja $e duša biti mo$na kao 'otis, imaj mo$ imaju$i mo$, budi sna"an, imaju$i snagu) neka tvoja duša stane me-u bogove kao 3orus koji obitava u Irvu 456. Neka stra od tebe se ovaploti u srcima bogova kao Nt7kruna koja je na glavi *araona !onjeg Egipta, kao izt7kruna koja je na *araonu Gornjeg Egipta, kao perčin na vru glave ljudi nt7plemena. Uze$eš za ruku zvezde koje nikada ne nestaju, tvoje kosti ne$e nestati, tvoje meso ne$e oboleti. O *araonu, tvoji članovi ne$e biti daleko od tebe, jer ti si jedan od bogova.
% jednom drugom tekstu iz piramida molitva se upu!uje boginji tkanja koja se zvala 'aitE #ozdrav tebi, (ait, koja se nalaziš nad usnom 8elike 9agune, koja si pomirila boga sa njegovim bratom: #ostojiš li ili ne5 !a li $eš postojati ili ne5 ;uvaj *araonovu glavu, neka postane labava) prikupi *araonove kosti, neka one postanu labave, i postavi ljubav *araona u telo svakog boga koji $e ga videti.
4Prevod sa engleskog :. -učekovi!H izvorno uE #.&. Faulkner, (e 2ncient Eg0ptian #0ramid (e@[email protected]
S&%p!&r" i s%i"rs!v) & S!"r) "rs!v&
Pored same mumije, najvažniji objekat u grobnici bila je statua preminulog, njegovo „drugo ja“ u kom obitava pokojnikova -a ili deo nje. Ve! početkom četvrte dinastije vajari su stvarali statue sa realizmom koji nije imao premca u tadašnjem svetu. 5e;u najubedljivije spadaju svakako portreti princa #ahotepa 4sina araona 1neerua6 i njegove žene +oret na kojima je očuvan i bojeni sloj u gotovo potpunoj izvornoj svežini. +jihova lica su toliko portretski ubedljiva da se sumarno tretirane šake, ogromna stopala i debeli članci gotovo trenutno zanemaruju.
+ešto kasnija skulptura tzv. Pisara 4pismenost je bila rezervisana za sveštenike i službenike vlasti6 mnogo je neormalnija i ose!ajnije modelovana. *ako nije visoka ni punih A/ cm, ova igura je još realističnija od dve prethodne. &vaj iluzionizam nije, naravno, bio postignut radi ispoljavanja tehničke virtuoznosti umetnika " on je bio upravo sredstvo otelovljavanja ljudskog duha u kamenu ili drvetu.
Pisar iz Sakare, oko 00. P.n.e. !o"eni kre+n"ak, )isina 5&,& cm/. #ealističnost i tačnost portretisanja su za egipatsku skulpturu bile veoma važne ukoliko je ona pretendovala da ispuni svoju osnovnu unkciju obezbe;ivanja besmrtnosti lika i na mnogima postoje zapisi da su „vajane po živom izgledu“. &ne nisu imale nikakvu obmanjuju!u ulogu, kao ni urolana prostirka od kamena iz Ioserove grobnice. $ednom kada su ovakve skulpture zatvorene u grobnice, smatralo se da ih oči smrtnika više nikada ne!e ugledati. *pak, nisu sve egipatske statue bile zatvarane u grobnice. 5nogima je bilo mesto u hramovima gde su dobro pla!eni sveštenici sprovodili beskrajne obredne rituale za preminulog araona. Faraon 5ikerin, predposlednji vladar četvrte dinastije, naručio je čitavu seriju statua, možda čak i 7 ukupno, za Bram u dolini na početku procesionog puta do svoje piramide u 9izi. % jednom slučaju, ustvari skulptoralnoj grupi, uz njega stoji kraljica -amerernebti. 8ve igure kraljevskih supružnika su, za razliku od #ahotepa i njegove žene, ukomponovane u jednu grupu ritmičkim aranžmanom ormi, pri čemu su jake vertikale balansirane odmerenim horizontalama kraljevog pojasa i kraljičine leve ruke. Podseban utisak jedinstva postignut je bliskim izičkim kontaktom dveju igura i nepobedivo postojanim pogledom koji su oboje uperili u večnost. 8onji deo grupe je nedovršen, ali se to verovatno znatno manje uočavalo dok su igure nosile izvorni bojeni sloj koji se očuvao u tragovima. 1ve staroegipatske skulpture bile su bojene delimično ili u potpunosti. &bično je tvrdi kamen od kog su klesane biran zbog trajnosti, a mnogo manje zbog odre;ene obojenosti ili teksture. 'ako je i grupa 5ikerina sa njegovom ženom prvobitno morala izgledati mnogo drugačije. *pak, njeno današnje monohromno stanje mnogo bolje otkriva rigidne okvire konvencija koje su odre;ivale skulptoralni izraz od vremena 1tarog carstva pa nadalje.
32
Mikerin
i
n"ego)a kral"ica, iz ize, oko 00. p.n.e. )isina 7,4 m, si)i pe9+ar/. 1ve egipatske statue su, bez razlike, klesane i postavljane tako da se posmatraju samo iz jedne rontalne tačke. #aspon stavova i postura bio je strogo ograničen. Figure ili stoje sa levom nogom izbačenom blago upolje ili sede sa strogo uspravljenim trupom " araoni i kraljice na tronovima, dok su dvorski službenici kao pisari ili lekari prikazivani kako sede sa prekrštenim nogama 4turski sed6. 5onumentalna puna skulptura bila je rezervisana samo za članove kraljevske porodice i dvorjane. &va neleksibilnost pripisivna je posebnostima same vajarske prakse, a posebno upotrebi pravougaonih kamenih blokova za koje se smatralo da su odredile „kubičnu“ rigidnost igura. 1asvim suprotno tvr;enje, me;utim, može biti isto tako 33
tačno " da je ograničena koncepcija skuptoralne orme dovela do toga da je ve!ina blokova u kamenolomima sečena u pravougaone orme na čijim su površinama onda vajari crtali obrise četiri, ali nikada više od četiri, predvi;ena aspekta budu!e skulpture " rontal, dve bočne strane i pozadina. Potonje objašnjenje čini se mnogo verovatnijim. *pak, šta god da je predstavljalo prvobitni izvor " tradicija same veštine ili speciično ose!anje za ormu, ništa nije prepuštano slučaju u klesanju statue. )očne strane kamenog bloka označavane su dobro izmerenom mrežom linija koje su odre;ivale „tačnu“ veličinu svakog dela tela. $edna statua mogla je poslužiti kao čuvar duha samo ukoliko je bila izra;ena uz apsolutno poštovanje utvr;enih konvencija. 1lične su konvencije bile prisutne i u slikarstvu i plitkom reljeu. 'o se vidi ve! i na izvanrednom drvenom reljeu Besire, dvorskog dostojanstvenika araona Iosera. &se!ajno tretirana glava pripada individui, a ne generalizovanom tipu, način na koji leva ruka hvata institucionalni štap teško da bi mogao biti prirodniji, dok su sa istom takvom preciznoš!u i ose!anjem za prirodno rezana i kolena i butine igure. *pak, celokupna poza je sasvim neprirodna, ako ne i anatomski nemogu!a " ramena okrenuta rontalno, glava i noge u apsolutnom desnom proilu, a čini se kao da igura ima dva leva stopala, jer je desnom stopalu vidljiva samo unutrašnja strana, ali bez malog prsta. 1uknjica 4kilt6 tako;e je prikazan rontalno, dok se noge neposredno ispod oštro okre!u udesno.
Por#re#na plo+a sa likom =esire iz Sakare, oko 330. p.n.e. dr)o, )isina 7,47 m/. &va čudna postura predstavlja zaštitni znak staroegipatske umetnosti i najznačajniji primer njene suštinski intelektualne i konceptualne, a ne čisto vizuelne, prirode. %metnici starog (gipta želeli su da dočaraju ne samo ono što su videli, ve! i ono što su znali. &ni su razlagali ljudsku iguru i prikazivali njene odre;uju!e i posebne delove što su mogli 34
potpunije, veoma slično načinu na koji botaničari presuju biljke i pričvrš!uju ih na dvodimenzionalnu površinu kako bi što bolje prikazali njihove osnovne delove. Iato ovakve poze ne predstavljaju prostu konvencijuE one su veoma pažljivo odabrane kako bi što eikasnije u jednoj predstavi kombinovale sve istaknute odlike likova koji su, takore!i, bili rastavljani pa rekomponovani. 'ako glava prikazuje puno!u oka kao i liniju čela, nosa i brade, kao i guste kose začešljane unazad. :ranžman nogu, pri čemu je ona koja je, najčeš!e leva, udaljenija od posmatrača pružena u iskorak, bio je način odre;ivanja pola igure, bilo da je u pitanju čovek ili životinja, ali i prikazivanja puno!e noge od kuka i butina nadole, što svakako nije bilo mogu!e u rontalnom položaju. Figuru ne treba čitati kao da se kre!e bilo udesno ili na levo, ve! kao izlaze!u iz pozadine prema posmatraču. &va poza veoma brzo postaje prihva!ena kao „ispravna“ u prikazivanju ljudske igure. Jak i najmanja devijacija od ove norme bila bi ekvivalentna pravopisnoj grešci, dok bi ve!e odstupanje značilo radikalno menjanje značaja koje bi, na primer, pretvorilo visokog dvorskog dostojanstvenika u zarobljenika ili seljaka, za koje su uvek u upotrebi bile manje striktne orme. 1tandardna egipatska iguralna poza bila je usko povezana sa ništa manje striktnim kanonom telesnih proporcija. -ao i ve!ina drugih kultura i stari (gip!ani su svoj sistem mera dužine zasnivali na delovima ljudskog tela " njihova glavna merna jedinica, mali lakat, odgovarala je dužini ruke od lakta do vrha palca, što je odgovaralo dužini od šest šaka ili 7 prsta. % prirodi, naravno, ove mere su različite od osobe do osobe, ali su stari (gip!ani zapazili da je njihov me;usobni odnost gotovo nepromenjljiv. 'ako je, na primer, stopalo bilo jednako trima širinama šake. *z tih osmatranja oni su razvili kanon koji je postavio proporcijske odnose me;u svim delovima tela. -ako bi osigurao proporcijsku tačnost, egipatski slikar ili vajar koji je rezao relje, na zadatoj površini iscrtavao je mrežu kvadrata od kojih je svaki bio velik koliko i stopalo igure koju je trebalo prikazati, a potom je telo delio na jedinice 4obično na >=6 od dna stopala do linije kose na čelu. 'ako iksirani broj jedinica odre;ivao je dužinu ruku i nogu, širinu ramena, razmak me;u stopalima itd. *z vremena 1tarog carstva sačuvani su tragovi nekoliko takvih mreža. Prostim menjanjem veličine bazične jedinice, igure je bilo mogu!e proporcionalno uve!ati ili smanjiti bez odstupanja od kanona. % staroegipatskoj umetnosti veličina je uvek bila indikator važnosti prikazane ličnosti, a ne njihove udaljenosti od posmatrača. 1istem je ustvari bio u potpunosti intelektualan i nije ostavljao nikakav prostor za prirodno kretanje udova, a kamoli za skra!enja ili perspektivu.
Primer kanona s#aroegipa#ske ume#nos#i 35
Vernost ovom kanonu i njegova pravilnost imali su umetničke rezultate koji možda nisu bili i namerni. Bipnotički šarm egipatskih igura umnogome proizlazi upravo iz tog ose!anja kontrolisane ravnoteže, mira i oicijelne monotonije. 1ve te igure svečanih i bezglasnih gesta, red za redom dugonogih muškaraca i vitkih žena koje preinjeno stiskaju strukove lotosa svojim dugim vitkim prstima, proizvode eekat ponavljaju!ih raza u poetskim bajanjima. *pak, ovakvi komentari proizlaze potpuno iz utisaka savremenog čoveka i bili bi potpuno nevažni u starom (giptu gde su estetski utisak i zadovoljstvo živih bili bez ikakvog značaja. -ombinovanje vizuelnih predstava i hijeroglia možda najbolje otkriva suštinsku intelektualnu, a ne vizuelnu i senzornu osnovu staroegipatske umetnosti. +a Besirinom panelu hijeroglii su postavljeni u gornjem segmentu, ali oni često okružuju iguru i ukazuju da je ono što mi danas možemo prepoznati kao pozadinu igure, za umetnika starog (gipta bilo površina na koju je on projektovao likove. Ponekad čak postoji veoma mala ili nikakva veza izme;u značenja reči i igurativnih grupa koje su im pridružene. &ve nedoslednosti mogu delimično da posluže i kao objašnjenje za suprotnost izvanredno naturalistički opaženih i prikazanih detalja i visokog stepena artiicijelnosti njihovog kombinovanja. Funkcija slika i reljea u grobnicama bila je da pokojniku obezbede pratnju koja !e trajati večno i da utvrde status koji je on imao za života i koji je potpuno objašnjen hijerogliskim zapisima. &bično je prikazivan pogrebni banket, čak i sa kuvarima 4jedna grobnica u 9izi6 koji ga pripremaju u kuhinji. ene se pojavljuju samo kao supruge, !erke, sluškinje, jer supruga je smatrana imovinom, „plodonosnim poljem svoga gospodara“ kako je ponekad nazivana. -ako su grobnice araona i dvorskih dostojanstvenika postajale sve ve!e tako je rasla i elaboracija slikarstva koje ih je ukrašavalo, sa brojnim vizuelnim beleženjima svakodnevnih aktivnosti porodice i slugu pokojnika. Ia vreme vladavine pete dinastije 4oko 73A3077/ p.n.e6 proširuje se tematski krug. 1cene života van palate postaju istaknutije, sa prikazima pokojnika koji uživa u izletima brodom kroz žbunove papirusa ili u lovu na ivici pustinje. 'akve su slike imale za cilj prizivanja životodajne snage boga sunca #a za mrtve. *pak, njih je bilo znatno manje od prikaza sezonskih poslova na poljima, scena koje su beležile život i aktivnosti na pokojnikovim imanjima i koji nam omogu!uju izvanredan uvid u svakodnevicu (gipta pre /// godina.
36
1like u grobnici plemi!a 'ija u 1akari u potpunosti dočaravaju principe staroegipatskog slikarstva. Vode +ila predstavljene su u vidu talasaste trake na dnu. Figure muškaraca koji teraju ovce u gornjem registru odstupaju od standardne orme u cilju predstavljanja živosti pokreta, dok su igure koje su prikazane kako se staraju o krupnijoj stoci još dalje od kanona i gotovo da su naturalistički prikazane kao i izvanredno životne predstave stoke. *zgleda da su nivoi naturalizma direktno korespondirali nivoima društvene lestvice.
ro!nica 1i"a u Sakari, gipa#, oko 450. p.n.e. oslikani kre+n"ak/
Sre$,+e "rs!v)
&ko 773=. godine p.n.e. autoritet araona se raspao i pojavile su se male eudalne državice, a (gipat je ostao razjedinjen sve do 5entuhotepa, vladara 'ebe, koji je začeo epohu 1rednjeg carstva oko 7>2. p.n.e. +ajznačajnija tekovina ovog me;uperioda bila je takozvana demokratizacija „onoga sveta“. % 1tarom carstvu samo je kralj bio predodre;en da postane bog i zagrobni život njegovih podanika zavisio je od njegove volje i milosti. &vo božansko pravo sada su prisvojili i lokalni vladari, koje se dalje širilo na sve one koji su sebi mogli da priušte odgovaraju!e rituale na sopstvenim sahranama i natpise urezane na sarkoazima sa magijskim tekstovima koji su ranije upotrebljavani prilikom araonskih apoteoza. &vu „demokratizaciju“ pratio je i razvoj novih kultova, pogotovo kulta &zirisa, kao i preispitivanje starih verovanja. #azvijaju se moralna i polu0ilozoska pitanja, uključuju!i i pitanje samoubistva. *pak, ovaj procvat intelektualne aktivnosti nije imao paralele u
37
vizuelnim umetnostima. 1ituacija je pre bila obrnuta, a tek tokom 1rednjeg carstva raspoznaje se odložena reakcija na ovakav razvoj misli, pogotovo u slikarstvu.
olu!ica sa sarko(aga B'eku#inekh#a iz Cer9eha, oko 008-78&. p.n.e. !o"a na kedro)om dr)e#u/. &snovni slikarski principi u 1rednjem carstvu ostaju isti, ali sada je boja upotrebljavana mnogo slobodnije i mekše. 8obar primer je slikani ukras spoljneg sarkoaga 8žekutinekhta iz )eršeha. &vde je došlo do pokušaja ostvarivanja raznih naturalističkih eekata kao što je senčenje. #aspon tema u slikarstvu je tako;e proširen. Prikazuju se istorijski doga;aji, kao što je 5entuhotepova pobeda nad :zijatima, pri čemu je sekundarnim igurama data ve!a pažnja. 1totine parova rvača hvata se u me;usobni koštac na zidovima grobnica u )eni Basanu, sa ponekim nagoveštajem skra!enja igura. #uralne scene dobijaju ose!aj prozračnosti i otvorenosti. *spod jedne scene ribolova na +ilu hijerogliima je zapisanoE „Vožnja čamcem kroz čestare papirusa, jata divljih ptica, močvare i potoke, zamahuju!i račvastim kopljem on probada trideset ribaH kako li je samo divan dan lova na nilskog konja.“ &vaj tekst predstavlja veoma upečetaljivo svedočanstvo o ljubavi starih (gip!ana prema životu, sadržanoj u njihovoj nesavladivoj potrebi da se zadovoljstva života produže i posle smrti " što je sasvim dovoljno da se ospori svaka ocena o morbidnosti njihove
<)a+i iz gro!nice u Ceni =asanu, oko 000 godina p.n.e. umetnosti grobnica. „+eka mi bude sveže u senci javora“, glasi jedna molitva, „neka se kupam u svom jezercu, neka moj duh ne bude zatvoren, da mogu da negujem svoje oranice 38
na poljima $arua.“ 1lično razvoju u slikarstvu i u skulpturi iz vremena 1rednjeg carstva dolazi ponekad do novog ose!anja životnosti i opuštenosti. &ko zagonetnih usana na glavi nepoznate princeze gotovo da se može nazreti osmeh, a njeni obrazi još uvek bujaju mladoš!u. &vaj izvanredni primer portretske skulpture 1rednjeg carstva posebno je vredan upravo zbog veštog komponovanja ormalizma standardizovanog oblika obrva, očiju i kose sa naturalistički tretiranim mekim površinama ostatka lica.
la)a nepozna#e princeze, 783-784. p.n.e. zeleni hlori#, )isina &8, cm/ +ajgrandiozniju arhitekturu u 1rednjem carstvu su, kao i u 1tarom, naravno, podizali araoni. *pak, u Dahunu u Fajumu postoje ostaci celog jednog manjeg grada koji se zvao -ahun i koji je bio sagra;en radi smeštaja radnika, umetnika i drugih zaposlenih na gradnji piramide 1esostrisa ** 4>=@?0>=?= p.n.e.6. &vo su najstariji ostaci gradske strukture u zemlji u kojoj je ve!ina stanovništva živela u poljoprivrednim selima duž obala +ila. #azlog njenog podizanja nije ništa manje značajan od jasne društvene stratiikacije koju odaju temelji ovog grada. &snova grada imala je pravougaoni oblik, mnogo pravilniji od onih koji se sre!u ranije u dolini *nda i verovatno je bio posledica jednostavnog načina parcelizacije zemlje. 1nažan zid u pravcu sever0jug delio je grad na dva dela. % istočnom delu nalazile su se ku!e viših službenika, od kojih su neke imale i po 3/ soba i bile su sagra;ene duž širokih ulica koje su vodile do upravnikove palate sagra;ene na veštačkoj platormi, u kojoj su verovatno odsedali i kraljevski posetioci. 5nogo manji zapadni deo grada bio je zagušen blokovima dvosobnih ili trosobnih ku!a za radnike koje su jedna drugoj bile okrenute le;ima. Cta se može re!i o tim radnicimaG &ni nisu učestvovali u oicijelnim verskim kultovima skoncentrisanim oko araona. #eligiozno0politički sistem osudio ih je na težak rad kako u ovom tako i u zagrobnom životu. Jesto se pojavljuju u slikarstvu grobnica i na reljeima, ali i kao male slobodnostoje!e igurice nazivane šabti 4kasnije šavabti ili ušabti6. +jihova uloga u zagrobnom životu jasno je odre;ena u sačuvanim hijerogliskim zapisima. $edan od njih kažeE „-ada sam pozvan da obra;ujem zemlju onda vi šabti dobro slušajte i 39
odgovorite " &vde samM“, dok u drugom stojiE „%zmite svoje motike, pijuke, jarmove i korpe u ruke kao što svaki čovek čini za svog gospodara.“
Plan grada >ahuna %metnici i zanatlije 4nije postojala razlika me;u njima6 bili su uključeni u ovu veliku armiju slugu i kao takvi tako;e se pojavljuju na zidovima grobnica. Veoma malo se zna o njima kao o pojedincima. *zgleda da su arhitekti imali svojevrstan povlaš!eni položaj kao dvorski službenici. $edan pod imenom +ekhebu, koji je služio araonu iz pete dinastije, navodi u svom epitauE Njegovo veličanstvo prona-e me kao prostog graditelja. Njegovo veličanstvo dade mi du"nosti putuju$eg aritekte, pa glavnog aritekte, pa majstora veštine. =atim je njegovo veličanstvo meni dodelilo slu"bu kraljevskog konstruktora i graditelja, kraljevskog atašea, kraljevskog konstruktora i aritekte... njegovo veličanstvo učini sve ovo zato što sam njegovom veličanstvu tako jako bio po volji.&
&vaj jedinstveni uvid u unkcionisanje i strukturu graditeljske proesije nažalost ništa nam ne kazuje o gra;evinama koje je +ekhebu konstruisao. 1kulptor po imenu *ritsen, koji je živeo za vreme vladavine 5entuhotepa, bio je manje skroman u natpisu na svojoj nadgrobnoj 40
steli, koji predstavlja daleko najstariju izjavu nekog umetnika u istoriji. Iapisao jeE „$a sam bio čovek vešt u svojoj umetnosti i istaknut u svojoj učenosti. Inao sam da predstavim čoveka kako hoda i ženu koju nose... ravnotežu ruke koja obara nilskog konja i pokrete trkača.“ Bvalio se svojom veštinom u radu u različitim dragocenim materijalima. *pak mu je najvažnije bilo njegovo tajanstveno poznavanje „tajni božanskih reči, uputstava koja se tiču estivalskih rituala i svake vrste magije.“ *ako ovo zvuči veoma samosvesno, *ritsena ne treba shvatiti kao samostalnog umetnika u bilo kom pogledu. +jegova tvrdnja da zna kako da predstavi ljudsku iguru znači samo da je on dobro poznavao usvojene konvencije, ona „pravila“ koja su predstavljenom liku omogu!avala da ispuni svoju ritualnu, magijsku ili religioznu svrhu. % starom (giptu je umetnost toliko čvrsto bila povezana sa religiozno0 političkom strukturom da je svaki put kada bi ta struktura bila u krizi došlo i do opadanja nivoa umetničkog kvaliteta 4prvi tzv. me;uperiod i drugi, mnogo duži me;uperiod od >?=A0 >3?/ p.n.e. posle raspada 1rednjeg carstva6. 1naga i otpornost konvencija i tradicija egipatske umetnosti najbolje se vide iz činjenice da su se one oporavljale i ponovo snažile nakon tih perioda diskontinuiteta.
UMETNOST EGEJSKIH O2LASTI
% kasnom tre!em milenijumu p.n.e, otprilike u vreme kada je u (giptu počinjalo 1rednje carstvo, a aksdska vladavina u 5esopotamiji propadala i otprilike dvesta do trista godina nakon osnivanja gradova u dolini *nda, na ostrvu -ritu u (gejskom moru pomalja se još jedna civilizacija, oko 23/ kilometara severositočno od uš!a +ila. &na je ostvarivala kontakte sa (giptom i 5esopotamijom 4preko posrednika na Devantu6, ali je ipak predstavljala samostalan enomen koji se značajno razlikovao od drugih savremenih kultura. &ne su bile uglavnom kulture koje su se razvile u plodnim rečnim dolinama, kao i ona koja !e se nešto kasnije razviti u -ini. &vo je, naprotiv, bila ostrvska kultura moreplovaca. 8ok su se druge civilizacije prostirale i za svoj opstanak i razvoj koristile velike teritorije, ovo je bilo relativno maleno geograsko područje, jer je ostrvo -rit dugo oko 7/, a na najširem delu dostiže tek 3A km. *pak, to je bilo ostrvo sa umerenom klimom, bez suša i poplava koje su mučile druge istovremene kulture. )ilo je više nego samodovoljno u smislu poljoprivredne proizvodnje, proizvode!i žito, vino i velike količine maslinovog ulja koje su i izvozili, a verovatno su imali i sasvim dovoljno vune. &strvsko zemljište bilo je tada mnogo plodnije nego danas. 5ore je tako;e predstavljalo višestruku prednost -ri!ana " ono je predstavljalo glavnu komunikaciju i trgovački put za izvoz sirovina i predmeta, ali je i štitilo ostrvo od spoljnih invazija, ipak tek nešto duže od 3// godina 4od oko 7/3/. do >3/. p.n.e.6. %ticaj, ako ne i prava mo! minojske kritske kulture skorije je otkriven u severnom (giptu, u :varisu, gde postoji palata sa tipično minojskim reskama na kojima su prikazani karakteristični kostimi kritske kulture. & ovom lokalitetu se zna veoma malo, osim da su njegove gra;evine bile uništene, verovatno zemljotresom, oko >?2/ p.n.e, ali da su zatim brzo obnovljene. Potom je usledila druga katastroa početkom >3. veka p.n.e, možda zbog vulkanske erupcije, da bi ovaj deo (gipta potom osvojili 9rci.
41
Mapa s#aroege"ske o!las#i Mi,)+si Kri!
Poreklo minojske civilizacije, koja je svoje ime dobila po legendarnom kritskom kralju 5inosu, veoma je teško utvrditi, a njena je pojava bila isto onoliko iznenadna koliko i njena propast i nestanak. 1korija iskopavanja iznela su na svetlost dana dokaze o postojanju razvijene neolitske kulture koja je prerasla u kulturu bronzanog doba oko 27//. p.n.e. i prostirala se i po drugim egejskim ostrvima, sve do istočne obale 9rčke i na sever sve do 'roje na suprotnoj obali. Jini se da je upravo ovakav razvoj obezbedio materijalnu osnovu za nastanak civilizacije koja se razvila nezavisno od spoljnjeg uticaja na poljoprivredno bogatom ostrvu -ritu. *ako je egejska kultura tre!eg milenijuma p.n.e. koristila bronzana oru;a, njena najznačajnila umetnička dela nastajala su u tehnikama koje je proizvelo neolitsko doba " statuete od tvrdog belog mermera klesane pomo!u oštrica od obsidijana i polirane korundom 4veoma tvrd mineral abrazivnih svojstava6. &ne potiču sa -ikladskih ostrva, gde su ovi materijali dostupni u značajnim količinama. Figurine su imale raspon veličina od tek nekoliko centimetara do prirodne visine čoveka 4veoma retko6 i predstavljale su nage ljudske igure, uglavnom ženske. &no što je najupečatljivije je izvaredna jednostavnost njihovih shematizovanih ormi. Prona;eno je tek nekoliko koje zaista podse!aju na prirodne ljudske orme tela i imaju naglašenije ose!anje trodimenzionalnosti. 5e;utim, ve!ina su žene sa čudnovatim štitolikim licima i klinastim nosevima bez ikakvog acijalnog izraza, sa majušnim grudima pod kojima su čvrsto presavijene ruke, sa snažno urezanim pubičnim trouglovima i čvrsto skupljenim nogama. 9lave su zabačene unazad, a stopala ispružena tako da se čini da su igure u leže!em položaju 4ne mogu se izložiti u uspravnoj poziciji bez dodatnog podupirača6. Djudsko telo je gotovo transormisano u bazične geometrijske oblike 4trouglove, pravougaonike, ovale6, ali je ovaj eekat sigurno bio drugačiji pre nego što je sa igura nestao originalni bojeni sloj " oči su bile naslikane, a igure su imale i razne slikane ogrlice, narukvice i druge ornamente. &ne su uglavnom pronalažene u grobnicama, ali je nemogu!e re!i da li su služile kao kultne igure ili kao pratioci mrtvih, kao boginje ili kao konkubine. % svakom slučaju, kikladske ženske igure predstavljaju veoma oštar kontrast u
42
odnosu na mesnate predstave plodnosti ili majčinstva koje su proizvodile druge praistorijske kulture, ali i sa ve!inom umetnina koje su pronalažene u kritskim palatama.
1ipi+ne kikladske 'enske (igurice, oko &000 godina p.n.e. Fokus kritske civilizacije bila je palata, a ne hram 4kao u 1umeru6, grad 4u dolini *nda6 ili grobnica 4u (giptu6. -ri!ani nisu gradili velike hramove, religiozna svetilišta nalazila su se u svakodnevnim objektima ili su bila razbacana po ostrvu u pe!inama, pored izvora ili na vrhovima brda. 9radovi su bili jednostavne neplanirane konglomeracije malih prebivališta bez ikakvih ortiikacija kakve su okruživale naselja na -ikladima i u 'roji 4gde je šest gradova koji su sukcesivno gra;eni jedan nad drugim otprilike savremeno sa onima na -ritu6. -ri!ani su svoje mrtve sahranjivali kolektivno u komunalnim kosturnicama. +ekoliko nešto elaboriranijih grobnica, kao one u -nososu i *sopati za koje se smatra da su pripadale vladaju!oj porodici, jednostavne su i skromne u pore;enju sa egipatskim. :li, palate u -nososu, Faistosu, od kojih je svaka pokrivala područje od oko > do >,3 hektara, te ponešto manje u mestima 5aliji, :ja 'rijadi i Iakrosu, po svom bogatstvu i raskoši sasvim su parirale najlepšim palatama starog sveta.
Plan pala#e u >nososu, >ri# oko 7007400. p.n.e/ 43
Pala#a u >nososu, >ri# eks#eri"er sa s#u!o)ima, res#auraci"a/ 8a li su ove palate pripadale različitim vladarskim porodicama ili samo jednoj " nije poznato. 5ožda je čak došlo i do prelaza od konederacije prinčeva ka jedinstvenoj monarhiji. 1ve ono što dosadašnja arheološka istraživanja mogu sa sigurnoš!u da kažu o minojskom -ritu je da je tu postojala čvrsto stratiikovana društvena stuktura, da je ekonomija bila zasnovana na procesu redistribucije 4nije postojao novac6, a sistem vladavine je bio dovoljno eikasan da je omogu!avao naseljima i pojedinačnim gra;evinama da opstaju bez ortiikacija. Palate su podizane uz najplodnija područja, a njihova ogromna skladišta ukazuju da su one bile centri sakupljanja i redistribucije četiri glavna proizvoda " vune, žita, vina i maslinovog ulja. 5aslinovo ulje je koriš!eno za osvetljavanje, kuvanje, negu i čiš!enje tela, ali i kao osnova za mirise. % samo jednom skladištu u -nososu prona;eno je preko // ogromnih keramičkih !upova, verovatno za ulje, sa totalnim kapacitetom od nekih >// /// litara. % kontekstu ovakvih ekonomskih odnosa, negde izme;u trampe i trgovine, razvilo se minojsko pismo koje je prvenstveno služilo za knjigovodstvene i računske poslove ovakvih palata. +a glinenim tablicama ispisivani su inventari roba. Pismo je nazvano linearno ) pismo, a jezik je predstavljao primitivnu ormu grčkog. Palate su bile čudnovato nepravilne, danas bi se takvi planovi nazivali neormalnim ili „otvorenim“. Prostorije u njima su bile pravougaone, veoma različitih veličina i grupisane oko velikog popločanog centralnog dvorišta. % prizemlju su se nalazile prodavnice, a nad njima ve!i stanovi i terase sa kolonadama. 8o centra svake palate moglo se do!i iz različitih pravaca kroz raznolike prostorije i kroz hodnike pod oštrim uglovima, koji su možda bili osnov za mit o 5inotauru i lavirintu. -omor je bio veoma važan aktor " delovi palate bili su otvoreni i usmereni prema pravcu duvanja osvežavaju!eg vetra u letnjim mesecima, dok su druge planirane tako da su mogle biti zatvarane zimi i zagrevane nekom vrstom grejalica. Postojala su i kupatila i tolaeti sa drvenim sedištima, a sistem odvo;enja kišnice i otpadnih voda bio je izvanredno napredan. Poput komora, žiteljima kritskih palata bilo je važno i njihovo ukrašavanje. Fasade su bile obojene živim bojama, unutrašnja dvorišta i prostorije popločani. 1tubovi kolonada i portika bili su drveni i obično su se sužavali prema bazi. Iidovi su bili prevlačeni slojem gipsa i bojeni crveno, plavo ili žuto iznad donjih registara koji su bili izvedeni od gipsa. % sobama od ve!eg značaja nalazile su se igurativne reske i ponegde štuko reljei. +ažalost, sačuvani su samo ragmenti ovih slikanih dekoracija. 1korije su otkrivene značajnije i bolje 44
očuvane površine u :krotiriju na 'eri 41antorini6 u južnim -ikladima iz oko >33/. p.n.e, minojskoj kulturnoj, ako ne i političkoj koloniji. Jini se da su ove slike bile dekoracija dnevnih soba u privatnim palatama 4iako je na jednoj od njih prikazan sveštenik6 i uključuju i ljudske igure u scenama iz svakodnevnog života " dva mladi!a koji boksuju i ribara koji svoj ulov nose na obalu. &ni su slikani čistim bojama, sa tek ponekom indikacijom modelovanja.
„
Scena pogre!a sa sarko(aga iz 2"a 1ri"ade, kre+n"ak, !o"eni gipsani slo", oko 7450-7400. p.n.e.
45
'ri čoveka koji nose ponude u vidu životinja i čamca u grobnicu predstavljeni su u iskrivljenim egipatskim pozama. 5e;utim, likovi preminulog, svirača lire i dveju žena predstavljeni su u punom proilu. Postoje i druge značajne razlike u odnosu na egipatsko slikarstvo. 1cena je uokvirena trakama koje jasno uokviruju piktoralno polje koje je koncipirano kao plitka pozornica sa uvučenom pozadinom. Postoji jasna težnja da se „uhvati“ vizuelna pojava igura koje se kre!u u deinisanom prostoru, u čemu se može kriti i objašnjenje za neke čudne nedoslednosti, posebno u odnosu žene koja izliva tečnu žrtvu, urne i dvaju stubova. % pore;enju sa egipatskim, ove igure su grubo crtane, ali ipak se odlikuju meko!om i lako!om pokreta retkim u (giptu pre +ovog carstva. 5inojska umetnost je svoje najbolje arteakte dala na polju malih i obično dragocenih objekata, verovatno proizvedenih u palatinskim radionicama. -ri!ani nisu posezali za monumentalnim skulpturama, pa čak ni za onima u prirodnoj veličini, ukoliko se izuzmu neki štuko reljei kombinovani sa reskama u -nososu koji su predstavljali ljudske igure i bikove. +ažalost, od njih su ostali samo ragmenti i oni su ponekad veoma sumnjivo rekonstruisani. 1 druge strane, izvanredne statuete Imijskih boginja otkrivenih grudi sa zmijama u uzdignutim rukama visoike su tek oko 2/ cm, ponekad i manje. 8ve najinije koje su prona;ene načinjene su od svetlucave staklaste mase koja je dobijena zagrevanjem na vatri mešavine peska i gline pri čemu je površina postajala staklasta. &va tehnika izumljena je u (giptu ili 5esopotamiji u četvrtom milenijumu p.n.e, a arheolozi su je pogrešno nazvali „ajans“. *pak, na ostrvu -ea u -ikladskom arhipelagu prona;eni su ragmenti glinenih statua ove boginje u prirodnoj veličini i čini se da su one bile veoma slične svojim minijaturnim pandanima. 1ve su prona;ene zajedno u ostacima gra;evine koja je mogla biti hram, što bi bio jedini slučaj otkri!a ove vrste gra;evine na egejskom području do sada.
;mi"ska !ogin"a, >nosos, oko 700. p.n.e. Pored statua Imijske boginje, u minojskoj umetnosti može se na!i veoma mali broj eksplicitno religioznih predstava. +e postoje ni istorijske scene, čak ni jedan jedini portret 46
koji bi se mogao pripisati nekom vladaru. % ovom pogledu, minojska kultura se drastično razlikuje od egipatske i mesopotamske. +jena tematika uglavnom se oslanjala na prirodni svet. 5noge motive davalo je more " podvodne biljke lagano se ljuljaju, oktopodi pružaju svoje pipke u dekorativnoj, a ne zastrašuju!oj shemi, a na malim zlatnim čašama i velikim keramičkim vazama veselo se igraju delini. +a zidovima palata re;ale su se predstave ptica, zveri i biljaka. +a ostrvu 'eri jedna prostorija tamošnje minojske palate bila je u potpunosti oslikana biljnim motivima " žbunovima cve!a koji izrastaju iz čudnovatih brdašaca i pticama koje lete iznad njih. &vo su najstariji čisti pejzaži u svetskoj istoriji umetnosti, sigurno naslikani pre >3//. p.n.e. +eki sačuvani ragmenti nagoveštavaju da je sličnih motiva bilo i u palatama i vilama na samom -ritu. Iaista, cve!e cveta na sve strane u minojskoj umetnosti, na raznim posudama i !upovima za skladištenje hrane na kojima je cve!e obično predstavljano u niskom reljeu, na malim komadima zlatnog nakita sa delikatno izra;enim malim insektima.
„ProleDna (reska“ iz 2kro#iri"a, 1era San#orini/, oko 7550. p.n.e, )isina oko , m.
Mino"ski pri)ezak sa p+elama, zla#o, oko 7800-7300 p.n.e. +ajznačajnije životinje u minojskoj umetnosti bili su bikovi, predstavljani u svim koriš!enim medijima, urezani na pečatima, modelovani u glini, izra;eni od zlata ili srebra, 47
liveni u brozi, klesani u tvrdom kamenu, slikani na zidovima i na grnčariji.
Miono"ski ri#on u o!liku !i)ol"e gla)e, oko 7500 p.n.e. )isina gla)e &0,5 cm
Eahan"e !ika, (reska iz pala#e u >nososu.
48
predstavljaju bika koji se propinje dok mu devojka drži rogove. $edan mladi! na njegovim le;ima izvodi kolut napred. % minojskom slikarstvu pojavljuju se i samostalne predstave akrobata koje verovatno nisu imale nikakvo preneseno ili simbolično značenje. $edno od možda najdragocenijih dela sačuvanih iz čitave minojske epohe, koje najbolje svedoči o radosti i živosti koju nosi umetnost te kulture, predstavlja mala kamena vaza za libacije na kojoj je isklesana kontinualna procesija zemljoradnika koji nose kose i vile. &ni glasno pevaju uz muziku koju stvara zvečka u ruci starijeg čoveka, koji isto tako glasno peva.
1z). „$aza 'e#elaca“, de#al", iz 2"a 1ri"ade, oko 7500. p.n.e F)isina oko 7,3 cm/ Procesija na vazi mogla je predstavljati neki ritual, ali kako god bilo, ovo je svakako jedna od najživotnijih scena koja na neposredan način dočarava i veliča radost postojanja i izičkog blagostanja. 5uškarci širokih ramena i naglašenih pojaseva prikazani su u „egipatskim“ pozama sličnim onim sa sarkoaga iz :ja 'rijade, ali oni se me;usobno dodiruju, nadvikuju i guraju " sve je prepuno pulsiraju!e i spontane ljudske vitalnosti. % drugom milenijumu teško je prona!i ovako istančan ose!aj za tre!u dimenziju i pokret igura u prostoru. 1lični kvaliteti zapažaju se i na dvema malim zlatnim čašama sa iskucanim reljeima i predstavama scena hvatanja bivola. 1naga miši!a mladi!a koji vuče uže vezano za zadnju nogu bika veoma je vividno naglašena. Figura bika koji njuška kravu, koja je tu da bi mu odvukla pažnju, skra!ena je sa dotad nevi;enom veštinom. &ve zlatne čaše na;ene su u mestu Vapio u blizini 1parte na Peloponezu. #asprava o tome da li one potiču sa te lokacije ili su, naprotiv, uvezene sa -rita, vodi se ve! veoma dugo. *sti problem predstavljaju i drugi radovi u metalu na;eni na kopnu. )ronzani vrh bodeža prona;en u 5ikeni dekorisan je scenom lova na lavove, dok se na drugom vidi leopard kako juri patke kroz biljke lotosa. &be scene predstavljaju egzotične teme veoma popularne u minojskom slikarstvu. *pak, ništa slično nije na;eno na samom -ritu, niti su tamo mrtvi sahranjivani sa mnogo dragocenih predmeta sve do vremena invazija sa kopna oko >3/. do >//. p.n.e.
49
;la#na +a9a iz $api"a, oko 7500. p.n.e. )isina 8, cm/
O9#rica !ode'a, Mikena, oko 700 ? 7500. p.n.e. !ronza, zla#o, sre!ro/
Ue!,)s! Mie,e i /r')/ )p,"
#ana civilizacija na grčkom kopnu uglavnom se naziva mikenskom, iako je ovo donekle pogrešno i arheolozi danas preeriraju naziv heladska 4termin se tako;e koristi i za raniju praistorijsku kulturu6. &na je cvetala u nekoliko malih „država“ ili kraljevstava koja su nikla preko celog Peloponeza od 5ikene i obližnjeg 'irinsa na istoku do pilosa na jugo0 zapadnoj obali, uključuju!i i Vapio, &rhomenos i Dernu. Jini se da su sve ove zajednice bile me;usobno nezavisne, pa čak i zara!ene. *pak su delile zajedničko poreklo i jezik, rani oblik grčkog koji pripada takozvanoj indo0evropskoj grupi jezika, gradili su slične gra;evine i pravili srodno oružje, kao i neke unerarne običaje. Postoje indicije da je ova civilizacija imala sličan početni razvoj kao i minojska na -ritu. * ovde se razvijao redistributivni sistem ekonomije kako je napredovala upotreba bronze, kako su se razvijale odbrane gradova i napredovale tehnike zemljoradnje. Beladski vladari su akumulirali robne viškove i tako 50
stvarali sredstva za gradnju palata i pla!anje umetnika koji su radili sa skupocenim materijalima kao što je bilo zlato iz +ubije u južnom (giptu, slonovača iz :rike ili *ndije koja je stizala preko 1irije i !ilibar koji je dopreman čak sa baltičkih obala. *pak, ova kopnena civilizacija po mnogočemu se razlikovala od minojske na -ritu. 5asivne ortiikacije i brojno i raznovrsno oružje ukazuju da se radilo o agresivnijoj vrsti ljudi. Dokalne poglavice ili kraljevi prve polovine drugog milenijuma p.n.e. sahranjivani su u uskim dubokim jamama, sa predmetima koji su bili raskošniji od bilo čega što je dosad na;eno u egejskoj seri, a koji svakako ukazuju na stepen materijalnog bogatstva i mo!i. 1ocijalna piramida, zabeležena linearnim ) zapisima prona;enim u Pilosu, sastojala se od poglavice ili kralja na vrhu, kom je ponekad asistirao vo;a nižeg ranga, zatim „plemstva“ koje je bilo posednik zemlje u proto0eudalnom obliku, zatim su sledili zanatlije i zemljoradnici, dok su na dnu bili robovi. Veoma malo se zna o prvim gra;evinama u 5ikeni koje bi bile savremene najstarijim prona;enim grobnicama 4od kojih najranije potiču ve! iz oko >=3/. p.n.e6. Verovatno su podizane od blatne opeke i drveta, a ne od kamena. 1ačuvani ostaci mikenske citadele i samog grada potiču iz oko >?//. p.n.e. % sredini približno trougaone osnove utvr;enja sa masivnim kamenim zidovima nalazila se palata udignuta na brdu. %z samu unutrašnju ivicu zida prona;eni su ostaci žitnice, nekoliko ku!a i krug sa grobnicama. &statak populacije živeo je van zidina u konglomeraciji ku!a različitih veličina, jednostavno konstruisanih od opeka sušenih na suncu, sa ravnim krovovima i podovima od nabijene zemlje.
Plan mikenske ci#adele +i jedna od ovih ku!a nije do danas sačuvana, ali iskopani ragmenti ukazuju na mogu!nost da su neke od njih imale oslikane zidove. % vreme opsanosti ljudi su se verovatno povlačili u citadelu. 1lični sistem života oko utvrde 4ranije ve! razvijen u 'roji6 postojao je i u obližnjem 'irnisu, sa varijacijama koje su proisticale iz prirode samog lokaliteta. &ve snažno branjene i izolovane citadele na vrhovima brda predstavljaju veliki kontrast načinu života u otvorenim zračnim palatama minojskog -rita, dok su s druge strane one veoma slične hetitskim ortiikacijama prona;enim u :natoliji. +ajupečatljiviji elemenat mikenske citadele svakako su njeni zidovi, gra;eni tako da izgledaju, ali i da budu, neprobojni i neosvojivi. 1agra;eni su od zemlje i lomljenog kamena i 51
sa spoljnih strana optočeni masivnim grubo tesanim blokovima kamena, kasnije nazvanim kiklopski jer se činilo da ih je samo mitski jednooki džin -iklop mogao postaviti na njihovo mesto. 9lavna kapija u 5ikeni konstruisana je od tri ogromna megalita " takva struktura se naziva #rili#on, kao u 1tounhendžu i podrazumeva dva bloka nosača koji podupiru tre!i blok u unkciji horizontalne grede. Borizontalni kameni blok je zaobljen sa gornje strane u cilju boljeg raspore;ivanja potisaka koje je stvarala superstruktura. +ad horizontalnim kamenim blokom iznad glavnih vrata u 5ikeni nalazi se kameni trougaoni zabat sa reljeom.
„6a)l"a kapi"a“ u Mikeni, oko 7500-7&00. p.n.e. rel"e( u kre+n"aku, )isina oko , m &vaj relje predstavlja i najznačajniji komad mikenske skulpture koji je očuvan do danas. +jegovo tačno značenje je, me;utim, nepoznato.
milenijuma. +a -ritu izgleda nije uopšte bio u upotrebi sve do osvajanja ostrva od strane kopnenih zajednica.
Osno)a
mikenskog
megarona 5ikenska ili heladska kultura oslanjala se na kritska dostignu!a, kako na polju vizuelnih umetnosti, tako i na polju razvoja linearnog ) pisma. *pak, negde je otišla i korak napred, pogotovo u gradnji speciičnog oblika grobnica " tzv. #olosa. 9robnice sa zakrivljenim svodovima, odnosno lažnim kupolama podizane su u severnoj (vropi još u petom milenijumu p.n.e. :li ni oni, niti tolosi na -ritu ne mogu se meriti sa izvanrednom geometrijskom preciznoš!u i grandioznoš!u vladarskih grobnica u 5ikeni. &vaj tip grobnice, koji se sastojao od dugog hodnika koji je iskopan u unutrašnjost brda i završen prostorijom u obliku košnice, postaje glavni tip vladarske grobnice u 5ikeni od >A. veka p.n.e.
%laz u #z). „2#re"e)u riznicu“, Mikena, oko 7&00. p.n.e +ajpoznatija takva grobnica svakako je tzv. „:trejeva riznica“ ili „:gamemnonova grobnica“ u 5ikeni. 53
„2#re"e)a riznica“ u Mikeni, presek i osno)a 9robnici se prilazi kroz prolaz 4tehnički naziv " dromos6 ozidan kamenim pravougaonicima. %laz se blago sužava prema vrhu sa masivnom gredom koja je teška oko >7/ tona i trougaonom nišom iznad. Prvobitno je ova „asada“ grobnice bila dodatno ukrašena prislonjenim stubovima od zelenog krečnjaka koji su se blago sužavali prema bazi i bili bogato ornamentalno dekorisani " cik0cak trakama, perlastim, cevastim ukrasima i minojskom spiralom. % zabatnom trouglu nalazili su se reljei od raznobojnog kamena. 1ama grobna odaja danas je veoma stroga i deluje prazno, ali prona;eni bronzani klinovi ukazuju na to da je i ona imala neki oblike aplikovane dekoracije. Veliki zasvo;eni prostor izvanredan je kao tehničko dostignu!e jer je svaki kamen veoma pažljivo rezan i uklapan prema preciznim proračunima koji su omogu!avali prenošenje vertikalnog i bočnog pritiska i pri tom ostvarivali savršeno glatku unutrašnju površinu. 9robna odaja ima prečnik od >,3 m i visinu od >2 m " to je najve!a kupolna odaja pre Panteona u #imu oko hiljadu i po godina kasnije. *pak, grobnica je mnogo više od tehničkog i konstruktivnog uspeha " to je arhitektonsko delo izvanrednog dostojanstva i plemenitosti. 5ikensku civilizaciju i njena dostignu!a ne treba smatrati, kao što je to ponekad slučaj, tek pukim nastavkom minojske kulture. 8a li je ona pri tom bila preludijum za klasičnu grčku kulturu 0 sasvim je drugo pitanje. &ko >2//. p.n.e. ekonomski sistem 5ikene počeo je da se urušava. Početni uzrok mogla je biti klimatska promena koja je uticala na karakter i isplativost poljoprivredne proizvodnje, ali pre kraja >2 veka p.n.e dolazi i do invazije naroda sa severa, koji kasnija literatura naziva 8oranima. &vo je bio samo deo masovnih migracija i premeštanja stanovništva koje je stvorilo veliki nered na istočnom 5editeranu. 'o je vreme propasti Betita u :natoliji, kao i velike pretnje (giptu. 9radovi na Peloponezu su rušeni i pljačkani, a njihove palate uništavane.
Ilijada i Odiseja sastavljene u osmom i sedmom veku p.n.e, Pindarove Ode i neprevazi;ena dostignu!a klasične antičke drame u delima (shila, 1ookla i (uripida iz petog veka p.n.e.
% kontekstuE H)er)vsi sve!
-ada je >=?A. u 5ikeni prona;ena izvanredna plosnata posmrtna zlatna maska, njen pronalazač Bajnrih Climan javio je telegraom grčkom kraljuE „8anas sam pogledao u lice :gamemnonaM“ Climan, bivši nemački biznismen sa velikom straš!u prema Bomeru, uverio je samoga sebe da Ilijada i Odiseja imaju istorijske osnove. 1a epovima u rukama kao vodičima, on je u mestu Bisarliku na anatolskoj obali 'urske locirao ostatke grada koje je identiikovao kao 'roju. % potrazi za :gamemnonovom palatom, potom je počeo iskopavanja u 5ikeni u centralnoj 9rčkoj. +a oba lokaliteta pronašao je zlatne i bronzane arteakte koje je potom vezivao za homerovske junake. %z pomo! proesionalnog arheologa Vilhelma 8rupelda vodio je precizne beleške o stratigraiji nalaza, slojevima materijalne kulture koji su bili otkriveni iskopavanjima, ali !e upravo oni na kraju potkopati njegove homeričke teorije. 8anas je poznato da je takozvana „:gamemnonova maska“ napravljena oko >3// godina p.n.eH grad za koji se verovalo da je 'roja cvetao je u periodu od 73//07/// godina p.n.e., a kasniji sloj koji je identiikovao 8rupeld uništen je oko >7?3. p.n.e. 1koro pola milenijuma grčkog „mračnog doba“ pro!i !e pre nego što !e biti spevana Ilijada i Odiseja, a one svakako nisu nastale mnogo pre A3/. p.n.e.
Posmr#na maska iz Mikene, gro!nica $, oko 7500. p.n.e. zla#o, )isina oko 5,4 cm/ -ao i ve!ina epova, Ili"ada i Odise"a opisuju herojsko doba iz daleke prošlosti, ali su komponovani tako da se obra!aju slušaocu svoga doba. +ajve!i deo života i običaja opisanih u ova dva epa karakteristično je upravo za vekove koji su neposredno prethodili njihovom nastanku, iako postoje delovi koji su verovatno zasnovani na ranijoj eposkoj tradiciji ili narodnim se!anjima. 5e;utim, u njima opisani dragoceni arteakti i sjajno oružje teško da su postojali u osiromašensoj 9rčkoj nakon dorske invazije. :gamemnonov oklop je tako 55
uključivao i prsnu ploču na kojoj je bilo „deset redova tamnog emajla, >7 od zlata i >/ od kalaja i zmija od tamnog emajla koja se protezala sve do vrata.“ $oš lepši i komplikovanije ukrašen :hilejev štit verovatno je više plod pesničke slobode nego opservacije. $edini sačuvani arteakt koji se može povezati sa bilo čim opisanim u ovim epovima je „+estorova čaša“ " jednostavna, donekle izubijana zlatna čaša na;ena u 5ikeni, sa golubicama na drškama kakve je imala i čaša koja se pominje u *lijadi.
1z). „:es#oro)a +a9a“ iz Mikene ko"u "e prona9ao =. Gliman.
1likane dekoracije u 5ikeni i 'irnisu očuvane su u ragmentima, ali pokazuju značajnu srodnost sa kritskim minojskim slikarstvom i mnogo bolje očuvanim slikama u :krotiriju. Poslednje potiču iz perioda izme;u >3?/ i >33/ godine p.n.e. i daju nam jedinstven uvid u život na istočnom 5editeranu u to vreme. $edan slikani riz prikazuje malu lotilu koja vesla preko mora u kom se igraju delini. &vo bi moglo da predstavlja trgovačku ekspediciju, iako je jedan od brodova tako luksuzno opremljen i ukrašen da bi se lako moglo zaključiti da se radilo o nekoj ceremonijalnoj prilici, možda venčanju.
56
