ANTI^KA GR^KA UMETNOST
Uvod: Umetnost grka oduvek je gospodarila nad umetnostima zapadnog zapadnog sveta. Ovako istaknuto mesto gr’~ke umetnosti omogu}ava nam da lak{e izdvojimo osobenosti po kojima se ona razlikuje od umetnosti drugih kultura, savremenih savremenih ili poznijih, ali nam verovatno u isti mah ote`ava da je ocenimo prema wenim sopstvenim merilima, merilima, da sudimo o wenoj ulozi i reakcijama reakcijama onih kojima kojima je bila namew namewena, ena, kao i da ispravno vrednujemo vrednujemo dalekose`ne dalekose`ne novine koje je donela. Teret prou~avawa gr~ke umetnosti poti~e iz ~iwenice da na raspolagaw raspolagawu u imamo tri posebna, posebna, a ponekad ponekad i protivure~na protivure~na izvora informacija o tom predmetu. predmetu. To su pre svega , sami spomenici--- pouzdan ali ~esto neadekvatan neadekvatan izvor, razne razne kopije na~iwene na~iwene u rimsko rimsko doba i pisani pisani izvori. Grci su bili prvi narod u istoriji koji je op{irno pisao osvijim umetnicima, umetnicima, a te wihove izve{taje revnosno su skupqali skupqali Rimqani, Rimqani, koji su ih preneli i nama. nama. Iz tih spisa saznajemo saznajemo {ta su sami Grci smatrali za svoja najve}a ostvarewa u arhitekturi, vajarstvu i slikarstvu. Ta pisana svedo~anstva svedo~anstva pomogla su nam da identifikujemo identifikujemo neke ~uvene umetnike umetnike i spomenike, spomenike, ali mnoga mnoga se odnose na dela od kojih danas vi{e nema vidqivog traga, dok druga dela,
koja su sa~uvana i koja nas zadivquju kao najve}a remekdela svog vremena, nisu uop{te spomenuta. .
Podsticaji i koreni
Gr~ko poluostvo naselili su oko 2000.god.p.n.e. Mikenci. Druga plemena gr~kog jezika do{la su na poluostrvo sa severa , oko 1100. god.p.n.e. , pokorila i apsorbovala Mikence i postepeno se ra{irila po egejskim ostrvima i Maloj Aziji. Ne znamo koliko je ovih plemenskih zajednica postojalo na po~etku ali se isti~u dve glavne grupe : Dorci, koji su se naselili uglavnom na kopnu, iJonci, koji su naselili ostrva u Egejskom moru iobli`wy obalu Male Azije , a nekoliko vekova kasnije osnovali su znamenita naseqa na Siciliji i ju`noj Italiji. Faza formirawa gr~ke civilizacije obuhvata otprilike ~etiri stotine godina, od1100. do 700. god.p.n.e., ali negde posle 800.god.p.n.e. Grci naglo izbijaju na punu svetlost istorije , a 776.god.p.n.e. i osnivawe olimpijskih igara polazna je ta~ka gr~ke hronologije kada je dostignut vrhunac najstarijeg karakteristi~no gr~kog stila u umetnosti, takozvani geometrijski stil ( grn~arija ukra{avana geometrijskim figurama ). Za razvoj gr~ke umetnosti zna~ajan je bio i period eksperimenata i prelaza, koji je pod uticajem istoka-Egipta stvorio-rodio novi stil , isto tako jasan kao i geometrijski, ali mnogo vi{i po rangu: arhajski stil koji je trajao od kraja VII veka do otprilike 480. god. p.n.e. U tom periodu dolazi do procvata ne samo umetnosti u slikanoj grn~ariji ve} i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu,
Do tog perioda kao material uglavnom je kori{}eno drvo, pa od wih nije sa~uvano ni{ta osim temeqa nekih gra| evina. @eqa da se gradi i vaja u kamenu, da bi delo bilo trajno, najva`nija je ideja koja je osvojila Gr~ku {to je dovelo do prevrata u materijalu i tehnici i presudne promene u stilu.
ARHITEKTURA KLASI^NE EPOHE Vreme od proterivawa Persijanaca iz Helade do izbijawa Peloponeskog rata bilo je zlatno doba Atine, koja je bila na vrhuncu svoje mo}i i yticaja. Taj period se jo{ naziva i Perikleovo doba.
U arhitekturi klasi~ne epohe prepoznatqiva su tri stila i to: -Dorski stil ( nazvan tako jer mu je postojbina gr~ko kopno ) -Jonski stil (nastao na egejskim ostrvima I maloazijskoj obali) -Korintski stil ( varijanta jonskog stila koji u kapitelu ukqu~uje stilizovane listove biqke akant).
DORSKI STIL
JONSKI STIL
KORINTSKI STIL
"Dorski hram" ukazuje na standardne delove i wihov raspored iz kojih se sastoji spoqa{nost svakog dorskog hrama {to zna~i da su elementi od kojih se sastoji dorski red ustaqeni, kako u pogledu wihovog broja i vrste, tako i u pogledu uzajamnih odnosa.
Tri glavna dela spoqa su: stepenasta platforma, stubovi i glavi venac ( koji obuhvata sve ono {to le`i na stubovima). -DORSKI STUB sastoji od: stabla , s vertikalnim brazdama ili `lebovima (kanelure); kapitela, koji sa~iwavaju pro{ireni ehinus, u obliku jastu~eta, i ~etvrtasta plo~a abakus. -GLAVNI VENAC je najslo`eniji i podeqen je na: arhitrav ( niz kamenih blokova koji le`e neposredno na stubovima), friz sa triglifima i metopama i istureni venac (korni{).
Na du`im staranama hrama venac je horizontalan dok je na u`im( na pro~eqima) tako prelomqen da obuhvata zabat izme|u svojih gorwih i dowih delova. Cela gra|evina sagra|ena je od kamenih blokova koji prite`u jedan drugi bez maltera; oni moraju biti klesani do krajwe mere ta~no da bi sastavci bili glatki. Tamo gde je to bilo potrebno, bili su vezani metalnim zglavcima ili kamfama. Stubovi su, s vrlo retkim izuzecima, sastavqani od delova, tambura. Krov je bio od crepova od pe~ene zemqe koje su nosile drvene ro`wa~e, a drvene grede kori{}ene su i za tavanicu.
Osnove gr~kih hramova nisu neposredno vezane za redove i one mogu varirati prema veli~ini gra|evine ili regionalne sklonosti, ali wihove osnovne crte su dosta sli~ne.
Centar gra|evine jeste cela ili naos ( prostorija u kojoj stoji kip boga) i predvorje , pronaos , koje ima dva stuba i po jedan pilaster s obe strane ( ante ). U ve}ini hramova ova sredi{na jedinica je okru`ena nizom stubova (kolonadom), nazvanom peristil , pa je takva gra|evina nazvana peripteralna. Najve}i hramovi imali su i dvostruku kolonadu.
Arhitekte Iktinos i Kalikrat su po nalogu Periklea, od 448. do 432. god.p.n.e. na najistaknutijem mestu ju`ne padine
Akropoqa, od belog mermera podili hram Partenon, za neverovatno kratak rok za projekat ovakvih dimenzija. Istorija Partenona je isto toliko izuzetna koliko I wegov umetni~ki zna~aj- on je jedino svetili{te za koje se zna da je na smenu slu`ilo kao svetili{te za ~etiri religije. - Partenon je najpre postao vizantijska crkva, zatim katoli~ka katedrala I na kraju pod turskom vla{}u-xamija. 1687.godine pretvoren je u ru{evine nakon eksplozije baruta u celu. Veliki deo skulptura danas se nalazi u Britanskom muzeju. Perikle je 437.god.p.n.e. naru~io jo{ jednu gra|evinu Monumentalnu ulaznu kapiju na zapadnom kraju Akropoqa nazvanu Propileji na kojoj je radio arhitekta Mnesikle. Karakteristika ove gra| evine je u tome {to je izra|ena na nepravilnom, te{kom terenu koji se uzdi`e, i du` sredi{weg puta koji prolazi kroz Propileje nalaze se dva rega stubova jonskog reda. U severnom krilu nalazila se slikarska galerija(pinakoteka) , prvi poznati primer prostorije namewene za izlagawe slika.
Ve}i i slo`eniji hram jonskog reda je Erehtejon, na severnoj ivici Akropoqa, nastao u periodu izme|u 421. - 405.god.p.n.e. Kako je ceo kraj na razne na~ine dovo| en u vezi sa mitskim osnivawem Atine , bio je u stavri svetili{te sa vi{e religioznih funkcija. Umesto pro~eqa Erehtejon ima dva trema pripojena s obe strane, od kojih jedan mawi, trem
devojaka, ~iji krov umesto stubova nosi {est `enskih figura ( karijatida ). Svi hramovi su bili pokazateqi pobo`nosti i bogatstva dr`ave. Oni su na neki na~in bili prvi muzeji i riznice u kojima su se izlagali predmeti iz ratnog plena i zanimwivosti iz pro{losti.
VAJARSTVO Atina je negovala najboqe slikarstvo i vajarstvo visokog kvaliteta, tako da su neki wihovi mermerni spomenici sa~uvani i do danas. Me|u statuama iskopanim iz ru{evina koje su Persijanci ostavili za sobom na Akropoqu nalazi se jedan KUROS koji se izdvaja od ostalih, pripisan je vajaru Kritiju i nazvan Kritijev mladi}, sklptura koja se razlikuje od ostalih kurosa po tome {to stoji u prirodnom , opu{tenom stavu, sa te`inom prenetom na jednu nogu, dok je pokret kukova, trupa i ramena u skladu sa telom. Rana faza klasi~nog vajarsta vezuje se za strogi stil vezuje se za vajare Kritiju, Nesiota i Agiju i u gradu Argu koji se smatra kolevkom klasi~nog vajarstva, vajar Agelada koji je vodio ukra{avawe Zevsovog hrama u Olimpiji, ( grupa skulptura u " strogom stilu" na dva zapata), a ~iji su u~enici bili trojica najpoznatijih vajara Miron, Fidija i Poliklet.
Doriforos ( Kopqono{a ) delo Polikleta,od mermera visine 1.98m. rimska kopija prema originaluiz pribli`no 450-440.god.p.n.e. Prou~ena ravnote`a, ta~ni i uo~qivi anatomski detaqi kao i skladene proporcije figure u~inili su da je Doriforos postao uzor otelovqewa klasi~nog ideala qudske lepote, ta~nije bio je poznat kao pravilo, mera.
Velike slobodno postavqene statue u pokretu najva`nije su ostvarewe strogog stila.Najlep{a figura ove vrste izva|ena je iz mora u blizini gr~ke obale pre tridesetak godina. Ura|en u bronzi Posejdon (ili Zevs?) visok 215 cm. u trenutku kada baca trozubac ( ili muwu ?). Danas se nalazi u Narodnom muzeju u Atini, a pretpostavqa se da je nastao u periodu oko 460-450.god.p.n.e.
Nekoliko godina posle Posejdona oko 450.god. p. n.e. Miron je stvorio svoju ~uvenu bronzanu statuu Diskobola ( Baca~ diska ) koji je dostigao ugleg sli~an Kopqono{i. Tako|e ovaj kao i onaj drugi poznati su nam samo na osnovu rimskih kopija.
Baca~ diska nas dovodi na prag druge polovine veka, u eru zrelog klasi~nog stila. Osvajawe pokreta slobodne statue sada je izvr{io uticaj i na skulpturu na zabatima daju}i joj nove osobine prostornosti, gipkosti i uravnote`enosti.
Niobida na umoru , delo ra|eno oko 440. god.p.n.e. bilo je isklesano za zabat dorskog hrama od mermera visine 1,5 m. predstavqa `ensko telo u punoj akciji koja je dotle bila rezervisana samo za mu{arce i to je najstariji `enski akt u gr~koj umetnosti. Tako|e se po prvi put zapa`a qudsko ose}awe na licu koje prikazuje patwu i bol. Najznamenitija i najve}a grupa klasi~ne skulpture sastoji se od ostataka
dekoracije Partenona, od koje je ve}ina polomqena i nepotpuna. Sredi{ta i jednog i drugog zabata su propala, ali je sa~uvano ne{to od ugaonih figura sa isto~nog zabata. To su figure koje u glavnom predstavqaju razli~ita bo`anstva u sede}em ili le`e}em polo`aju.Vremenom su zabati prestali da budu glavno `ari{te gr~ke skulpture vezane za arhitekturu. Partenonski friz, neprekidna traka duga 160 m. prikazuje povorku u ~ast bogiwe Atene u prisustvu drugih bogova sa Olimpa, ura|en na visokom umetni~kom nivou kao i skulpture na zabatu, koji se pripisuje Fidiji , glavnim nadzornikom svih umetni~kih poduhvavata koje je otpo~eo Perikle. Fidija je naro~ito bio slavan po statui Atene izra|ene od zlata i slonova~e koju je na~inio za celu Partenona, po kolosalnom Zevsu u istoj tehnici za hram ovoga boga u Olimpiji i po isto tako velikoj bronzanoj statui Atene koja je stajala na Akropoqu naspram Propileja. Nijedno od ovih dela nije sa~uvano. Fidijin stil dominirao je u atinskoj skulpturi sve do kraja 5. veka. Kao {to je ovladao telom, vajar je ovladao i ode}om koja dokraja ispuwava ulogu u preno{ewu oblika figure koju skriva, kao i wenog pokreta ili mirovawa, pa je u modi bila vetrom raspr{ena ili "mokra" ode}a pripijena uz telo. Atinski vajari izra|ivali su i nadgrobne spomenike, balustrade i stele koje su izvozili u velikom broju, pa je wihov izvoz pomogao da se Fidijin stil ra{iri po celom gr~kom svetu. Klasi~ni Fidijin stil postao je "{kola Helade", prvo, {to su se dela poznijih vajara ocewivala u pore|ewu sa wimi , drugo, {to su ga svesno prihvatili umetnici ranog Rima.
SLIKARSTVO Nakon pobede na Maratonskom poqu 490.god.p.n.e.na slikama iz arhajskog razdobqa gubi se dotada{wa nepomi~nost likova, a slikari po~iwu pokazivati zanimawe za sve {to se doga| a oko wih. Slikaju sve slobodnijim prikazima dragocene posude ~a{e, vr~eve, amfore, posude za vodu, bo~ice za miris i ostalo. Na wima se prikazuju lov, atletska takmi~ewa, svadba, sve~anosti, `rtvovawe, smrt i sahrana.
Vazno slikarstno razvilo se od ~etvorobojnog crnofigurativnog ka dvobojnom crveno figurativnom, a za naj~uvenije klasi~ne slikare mo`e se re}i da su radili u samo ~etiri boje. O zidnom slikarstvu ranog klasi~nog razdobqa mo`e se govoriti samo na osnovu opisa jer sa~uvanih dela ima vrlo malo. Najopoznatiji - Polignot ( otprilike 510. – 460. god. p.n.e.) slikar sa ostrva Tasa oslikao je velike frizove na zidovima javnih zgrada u Delfima i Atini epskim prizorima iz Troje i podzemnog sveta. Mikon - koji se u svojim radovima bavio Maratonskom bitkom kao glavnim motivima . Za vreme Peloponeskog rata od 431.-404.g.p.n.e. do velikih de{avawa u umetnosti ne dolazi samo u Atini ve} u i u ~itavoj wenoj okolini i pojavquju se novi slikari i to : Parazije - poznat po crte`ima- koji radi u Efesu, Lindu, na Rodu, Samu, Kotintu i Delu; Zeuksid - (rodon iz Herakleje na Siciliji 455.-397.g.p.n.e) radiu ju`noj Italiji i Makedoniji, u Olimpiji i na Samu .
- LITERATURA: - OP]A POVIJEST UMJETNOSTI - 3.izdawe MOZAIK KWIGA – Zagreb,2004.
-
LAROUSSE – Istorija
umetnsti – Zmaj Novi Sad.
- ISTORIJA UMETNOSTI – Johnson
RADUSINOVI]Ć BOGDAN -SEMINARSKI RAD-
I-3
ARHITEKTURA, VAJARSTVO I SLIKARSTVO STARE GR^KE
^A^AK JANUAR 2007
