VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
Seminarski rad: „Bilans stanja i uspeha“
Predmet: Menadžment računovodstva
Profesor: Prof. dr Nikola Petrović
Student: Vasiljević Bratislav
Beograd, 2009. SADRŽAJ 1. UVOD.............................................................................................................................. 3 3. AKTIVA......................................................................................................................... 7 4. PASIVA........................................................................................................................... 9 5. BILANS USPEHA.......................................................................................................... 9 6. ZAKLJUČAK ................................................................................................................ 13 LITERATURA.................................................................................................................. 14
1. UVOD U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima razlikuju se dva računa: 1) račun izravnanja (bilans stanja) i 2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izveštajni) i 2) poreski bilans. U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.p
2. BILANS STANJA Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.1 Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne). Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:
aktiva = pasiva , što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzeća „Tehnooprema“ . Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za 1
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Актива
preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadržaj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa određuje se broj kolona, njihov naziv, smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. 1. forma jednostranog pregleda ili forma liste
BILANS STANJA
POZICIJA
- u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I do IV) I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA 4.3, 4.4, 9 I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2) 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 2. Biološka sredstva IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 4.5, 10 (1+2) 1. Učešće u kapitalu 4.5.1, 10 2. Ostali dugoročni plasmani 4.5, 10 B. OBRTNA IMOVINA (I do III) I. ZALIHE 4.6, 11 II. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1. Potraživanja
4.5.4, 12
328,884
140,800
0 0
0 590
96,033
90,064
85,407 10,626
67,342 22,722
232,851
50,146
232,239 612 672,686
49,850 296 536,826
139,533
147,934
533,153
388,892
382,832
387,683
2. Kratkoročni finansijski plasmani 12 3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska 4.8, 13 razgraničenja III. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA
V. POSLOVNA IMOVINA (A+B) G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. UKUPNA AKTIVA (V+G) Đ. VANBILANSNA AKTIVA
OBAVEZE (I do IV) I. DUGOROČNA REZERVISANJA II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 1. Dugoročni krediti 2. Ostale dugoročne obaveze III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 1. Kratkoročne finansijske obaveze 2. Obaveze iz poslovanja
0 1,209
2,310 0 1,001,570 0 1,001,570 0
0 0 677,626 0 677,626 0
- u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina
POZICIJA PASIVA A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL III. REZERVE IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NERASPOREĐENA DOBIT VI. GUBITAK VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGOROČNA REZERVISANJA
146,572 1,439
5.1, 14
I 5.2, 15 5.3, 16
5.3. 17 18
192,226
121,515
16,281 0 862 0
16,281 0 862 0
175,083 0 0
104,372 0 0
809,344
556,111
2,621 265,785
13,437 7,346
145,644 120,141 540,938
0 7,346 535,329
89,009 442,488
118,338 378,925
3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda 4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska razgraničenja IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE
5.4, 19 5.5, 20
2,965
12,120
6,476
25,946 0
V. UKUPNA PASIVA (A+B) G. VANBILANSNA PASIVA
0 1,001,570 0
677,627 0
Bilansna aktiva: Bilansna pasiva:
1,001,570 1,001,570
677,626 677,627
0 0
0 0
Vanbilansna aktiva: Vanbilansna pasiva: Tabela 1. primer preduzeće Tehnooprema (2)
S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive, proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize. Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske politike preduzeća, neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.3
3. AKTIVA Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraćaja depozita komintenata banke. Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretičari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu, predstavljaju sretstva banaka koje mogu da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju). Ta sretstva su rezultat depozita, kako oročenje štednje građana i privrede, tako i "depozita po viđenju". U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tržištu, ulaze i 2 3
www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko računovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33.
obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati već mora zadržati kao garant povraćaja štednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka,i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji).4 Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju: 1. Gotovinu; 2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni; 3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti naplaćena. 4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti; Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za trođkove proizvodnje nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje ili po nižoj tržiönoj vrednosti; treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja. Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju:
4
•
Zemljište i građevinske objekte
•
Opremu / mašine
•
Motorna vozila
Prof. dr Nataša Cvetković: „Analiza poslovanja preduzeća“, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Tako]e je čest slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tržištu, odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati - povećava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrđilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene.
4. PASIVA Pasiva pokazuje odakle preduzeću imovina – koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju: •
Kratkoročne obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća dospeća po osnovu dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
•
Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze - plaćanja koja dospevaju u korist dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do 12 meseci. Dugoročna pasiva obuhvata:
•
Dugoročne obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoročnih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;
•
Dugoročne obaveze - iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.
5. BILANS USPEHA
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Primer jednostrane forme bilansa uspeha
BILANS USPEHA
POZICIJA
- u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA 7.1.1 I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 1. Prihodi od prodaje 21 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5. Ostali poslovni prihodi 23 7.1.2. II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Troškovi materijala 22 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 5. Ostali poslovni rashodi 23 III. POSLOVNA DOBIT (I - II) IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I) V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 VI. FINANSIJSKI RASHODI
7.2.2, 25
VII. OSTALI PRIHODI 7.3.1, 26 VIII. OSTALI RASHODI 7.3.2, 27 IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII) X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII) B. VANREDNE STAVKE 36.988 I. VANREDNI PRIHODI
836.241 795.716 30.780 9.326 0 419 738.327 69.723 538.831 40.184 7.229 82.360 97.914 0 18.958 57.07 9 28.534 12.407
826.373 803.223 25.172 0 2.222 200 695.209 178.524 433.518 23.564 15.247 44.357 131.164 0 1.983 47.571 43.932 53.455
75.920
76.053
0
0
0
0
II. VANREDNI RASHODI III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II) IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I) V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIIIX-BIV) G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII) 7.5. D. POREZ NA DOBIT Đ. NETO DOBIT (V-D) E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)
0
0
0
0
0
0
75.920
76.053
0
0
4.269 71.651 0
4.702 71.351 0
U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što je saglasno principu uzročnosti (korelacije). Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takođe složeni. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova koja obuhvata troškove minulog i živog rada, ukupne poslovne troškove ( što odgovara ceni koštanja – c.k. , odnosno ceni proizvođača), tada se finansijski rezultat javlja u obliku viška produkta, dobitka odnosno gubitka. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova, koja obuhvata samo troškove minulog rada, materijalne troškove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz određene korekture, tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti, dohodka ili dodajne vrednosti (odnosno gubitka).5 Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 5
Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006, str 35
2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka) u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka, iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Na osnovu naših propisa o računovodstvu6 bilans uspeha je godišnji i periodični prikaz, pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća. Drugim rečima, kroz utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa dobitka. Osnovica obračunskog sistema, kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka je fakturisana prodaja.
6
Zakon o računovodstvu i reviziji
6. ZAKLJUČAK Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.
LITERATURA 1. D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko računovodstvo II, Beograd, 1998 2. Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd 3. Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006, 4. Zakon o računovodstvu i reviziji 5. www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls 6. www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf 7. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Актива
