VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK SEMINARSKI RAD
Predmet: MENADŽMENT RAČUNOVODSTVA
BILANS STANJA I USPEHA
Beograd, mart 2013.
SADRŽAJ 1. UVOD..................................................................................3
2. BILANS STANJA................................................................4 3. AKTIVA...............................................................................9 4. PASIVA..............................................................................11 5. BILANS USPEHA..............................................................12 6. ZAKLJUČAK.....................................................................16 7. LITERATURA....................................................................17
1. UVOD U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima, razlikuju se dva računa: 1) račun izravnanja (bilans stanja) i 2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se: 1) poslovni (izveštajni) i 2) poreski bilans. U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha, kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.
2. BILANS STANJA Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i izvora sredstava kojima preduzeće raspolaže na određeni dan, odnosno na dan 31.12 tekuće godine. Krajnji bilans stanja iz prethodne godine istovremeno je početni bilans stanja preduzeća za narednu poslovnu godinu što znači da on pokazuje i stanje sa kojim preduzeće startuje u novu poslovnu godinu, na dan 01.01. Sam naziv "bilans" potiče od latinskih reči "bilanx libra". Prva reč "bilanx" sastavljena je od reči "bis" što znači dvostruki (dupli) i reči "lanx" što znači tas (šolja), dok reč "libra" ima značenje vage ili ravnoteže, tako da te dve reči "bilanx libra" u slobodnom prevodu mogu značiti vagu sa dva ravnotežna tasa. Bilans stanja prikazuje sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo) obrazuju pasivu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne). Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:
aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.
Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog knjigovodstvenog računa (u obliku slova T – horizontalni format bilansa), pri čemu se na levoj strani prikazuje aktiva, a na desnoj pasiva, što znači da se aktiva i pasiva prikazuju kao dve suprotstavljene strane. Bilans stanja može da bude prikazan i u formi jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva, a ispod nje pasiva, što znači da bilans ima izgled liste. Zbog određenih praktičnih i tehničkih razloga (lakše kompjuterske obrade), propisana šema bilansa stanja i bilansa uspeha ima formu jednostranog računa, bez obzira na to što horizontalni format bilansa pruža veću slikovitost i uverljivost promena na sredstvima i izvorima sredstava. Prema našim propisima, bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu opadajućeg roka dospelosti. To znači da su najlikvidnija ona sredstva koja se u svakom trenutku mogu upotrebiti za izmirenje sopstvenih obaveza ili transformisati u neki drugi oblik, što znači da su najnelikvidnija osnovna sredstva, a zatim obrtna sredstva. U slučaju osnovnih sredstava primenjuje se redosled rastuće likvidnosti: nekretnine i oprema, a zatim nematerijalna ulaganja i dugoročni finansijski plasmani. U slučaju obrtnih sredstava, redosled prikazivanja je sledeći: zalihe materijala, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi, potraživanja od kupaca, gotovinski ekvivalenti (hartije od vrednosti) i gotovina (tekući račun i blagajna). U pasivi, najduži rok dospelosti imaju dugoročne obaveze (kapital vlasnika i dugoročni krediti), a najkraći rok imaju kratkoročni izvori sredstava, kao što su kratkoročni krediti i tekuće obaveze prema dobavljačima. S obzirom da se ista stvar posmatra sa dva obeležja, ukupan iznos po oba obeležja mora da bude kvantitativno jednak, odnosno zbir aktive mora da bude jednak zbiru pasive, mora da postoji bilansna knjigovodstvena jednačina. Bilansna jednakost prema kojoj je zbir aktive jednak zbiru pasive, pokazuje se u početnom bilansu novoosnovanog preduzeća, pre početka bilo kakve poslovne aktivnosti. Reč je o ulaganju osnivača, koje se ostvaruje uplatom novčanih sredstava na tekući račun preduzeća. Na osnovu tih ulaganja izrađuje se
početni bilans koji se prilaže prilikom registracije preduzeća. Za početni bilans je karakteristično upravo to što nije povezan sa bilansom uspeha, jer novoosnovano preduzeće ne može da formira bilans uspeha s obzirom da tek treba da uslede određeni poslovni događaji koji će dovesti do prihoda ili rashoda koji se evidentiraju u bilansu uspeha. Tek u kasnijem toku poslovanja preduzeće sačinjava oba bilansa, koji se međusobno povezuju sa računom dobitka, odnosno gubitka. Iz ovoga se može zaključiti da sve do formiranja bilansa uspeha i uključivanja dobitka, odnosno gubitka u bilans stanja, zbir aktive može biti veći ili manji od zbira pasive. Nakon toga mora da se izvrši kompletiranje bilansa stanja, a to se čini na jedan od dva načina: 1. Neravnoteža između veće aktive i manje pasive se otklanja unošenjem pozicije dobitka na stranu pasive jer se na taj način uravnotežava bilans stanja; 2. Ukoliko je pasiva veća od aktive, ravnoteža se uspostavlja unošenjem pozicije gubitka na stranu aktive. Način unosa dobitka i gubitka u bilans stanja zavisi od pravne forme preduzeća: 1. U preduzećima koja su vlasništvo lica (inokosna preduzeća i ortačka društva) neraspoređeni dobitak dovodi do povećanja izvora sredstava, odnosno pripisuje se osnovnom kapitalu i ta sredstva se nalaze na tekućem računu (u aktivi). Pošto je onda pasiva manja, neraspoređeni dobitak se unosi u manju pasivu, nakon čega se uspostavlja ravnoteža sa večom aktivom. Nepokriveni gubitak predstavlja ispravku vrednosti kapitala jer pokazuje iznos izgubljenih poslovnih sredstava, odnosno manjak aktive prema pasivi. Iz tog razloga, neraspoređeni gubitak se unosi u aktivu bilansa stanja nakon čega dolazi do ravnoteže manje aktive sa većom pasivom. Naši zakonski propisi ne predviđaju obavezu očuvanja osnovnog kapitala kao garantnog kapitala, tako da preduzetnici i društva lica za sve obaveze iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, a ne samo uloženim kapitalom. 2. U društvima kapitala (društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva) zakonodavac je predvideo minimalnu nominalnu visinu osnivačkog kapitala, kao uslov za registraciju preduzeća, a koji se iskazuje u pasivi bilansa stanja. Društva kapitala za sve svoje obaveze odgovaraju samo do visine osnivačkog kapitala, a ne ukupnom imovinom članova društva. Neraspoređeni dobitak se unosi u pasivu bilansa stanja kao izdvojena pozicija "Neraspoređeni
dobitak" ili kao "Rezerve", dok se nepokriveni gubitak unosi u aktivu, kao zasebna pozicija "Nepokriveni gubitak". 1. Primer bilansa stanja u formi jednostranog pregleda ili formi liste
BILANS STANJA - u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina
POZICIJA AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I do IV)
328,884
140,800
I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL
0
0
II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA 4.3, 4.4, 9 I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2) 1. Nekretnine, postrojenja i oprema
0
590
96,033
90,064
85,407
67,342
2. Biološka sredstva IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
10,626
22,722
4.5, 10
232,851
50,146
4.5.1, 10
232,239
49,850
4.5, 10
612 672,686
296 536,826
4.6, 11
139,533
147,934
533,153
388,892
(1+2) 1. Učešće u kapitalu 2. Ostali dugoročni plasmani
B. OBRTNA IMOVINA (I do III) I. ZALIHE II. KRATKOROČNA
POTRAŽIVANJA,
PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1. Potraživanja
4.5.4, 12
382,832
387,683
2. Kratkoročni finansijski plasmani
12
146,572
0
1,439
1,209
2,310
0
V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)
0 1,001,570
0 677,626
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
0
0
3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska 4.8, 13 razgraničenja III. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA
D. UKUPNA AKTIVA (V+G)
1,001,570
677,626
Đ. VANBILANSNA AKTIVA
0
0
- u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina
POZICIJA PASIVA A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII)
192,226
121,515
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL
16,281
16,281
II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL
0
0
III. REZERVE
862
862
IV. REVALORIZACIONE REZERVE
0
0
V. NERASPOREĐENA DOBIT
175,083
104,372
VI. GUBITAK
0
0
VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGOROČNA REZERVISANJA
0
0
809,344
556,111
2,621 265,785
13,437 7,346
1. Dugoročni krediti
145,644
0
2. Ostale dugoročne obaveze
7,346 535,329
5.1, 14
I
OBAVEZE (I do IV) I. DUGOROČNA REZERVISANJA
5.2, 15
II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2)
5.3, 16
III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4)
5.3.
120,141 540,938
1. Kratkoročne finansijske obaveze
17
89,009
118,338
442,488
378,925
2,965
12,120
6,476
25,946 0
2. Obaveze iz poslovanja 18 3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost 5.4, 19 i ostalih javnih prihoda 4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna 5.5, 20 vremenska razgraničenja IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE
V. UKUPNA PASIVA (A+B)
0 1,001,570
G. VANBILANSNA PASIVA
0
677,627 0
Bilansna aktiva: Bilansna pasiva:
1,001,570 1,001,570
677,626 677,627
Vanbilansna aktiva: Vanbilansna pasiva:
0 0
0 0
3. AKTIVA Aktiva predstavlja ekonomske resurse ili sredstva, odnosno sve ono što preduzeće poseduje i čijom upotrebom očekuje ostvarivanje tekućih i razvojnih ciljeva. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraćaja depozita komintenata banke. Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretičari u aktivu svrstavaju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu predstavljaju sredstva banaka koje mogu da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju). Ta sredstva su rezultat depozita, kako oročene štednje građana i privrede, tako i "depozita po viđenju". U aktivu pored iznosa kredita koje banka dalje nudi na tržištu, ulaze i obavezne rezerve (sredstva koja banke ne smeju dalje plasirati već moraju zadržati kao garant povraćaja štednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka, i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji). Sredstva (aktiva) se mogu grupisati prema više kriterijuma, ali za knjigovodstvo je značajna podela sredstava prema koeficijentu obrta, na: 1. Osnovna sredstva koja se koriste u nizu proizvodnih ciklusa, odnosno u vremenskom periodu dužem od jedne godine, zbog čega im je koeficijent obrta manji od 1. 2. Obrtna sredstva koja se u celosti potroše u jednom procesu, odnosno u vremenu kraćem od jedne godine, što znači da im je koeficijent obrta veći od 1.
Osnovna sredstva ili dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom obuhvataju: •
Zemljište i građevinske objekte
•
Opremu / mašine
•
Motorna vozila
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Takođe je čest slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tržištu, odnosno cena po kojoj mogu biti prodati - povećava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvršilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene. Obrtna sredstva ili kratkoročna aktiva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju: 1. Gotovinu; 2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni; 3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti naplaćena. 4. Zalihe – koje obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti; Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi; procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za troškove proizvodnje nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje ili po nižoj tržišnoj vrednosti; treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja.
4. PASIVA Pasiva pokazuje način (izvore) pribavljanja sredstava preduzeća, odnosno koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). Izvori sredstava (pasiva) se mogu grupisati u dve šire grupe: 1. Sopstveni izvori (sopstveni kapital) koji predstavlja ukupnu vrednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje bez vremenskog ograničenja. Ovim ulaganjem se povećava vrednost sredstava (aktiva) i sopstveni kapital (pasiva) za isti iznos. 2. Pozajmljeni izvori (pozajmljeni, tuđi kapital) su sredstva koja preduzeće obezbeđuje iz tuđih izvora, a koja su mu potrebna za osnivanje i ostvarivanje planiranog obima proizvodnje ili u toku poslovanja. Po tom osnovu nastaju obaveze prema banci (po uzetim dugoročnim i kratkoročnim kreditima), prema kupcima emitovanih i prodatih hartija od vrednosti (akcija, obveznica), prema državi za poreze i doprinose, prema radnicima za plate, itd. Značajan deo pozajmljenih sredstava nastaje iz prakse plaćanja obaveza prema dobavljaču. Obično faza plaćanja (nabavki sredstava i usluga) zaostaje za fazom nabavke, što znači da za kupca nastaje obaveza koju će on izmiriti u trenutku izvršenja plaćanja, a pozajmljeni izvori koji su dotle korišćeni nazivaju se tekuće obaveze. Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju: •
Kratkoročne obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća dospeća po osnovu dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
•
Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze - plaćanja koja dospevaju u korist dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do 12 meseci. Dugoročna pasiva obuhvata:
•
Dugoročne obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoročnih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;
•
Dugoročne obaveze - iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.
BILANS USPEHA Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji predstavlja sumarni pregled prihoda i rashoda i, iz njih izvedenog finansijskog rezultata. Ti prihodi i rashodi se ne mešaju sa prihodima i rashodima u narednoj godini, u kojoj se počinje sa novim prihodima i rashodima, što znači da se otvaranje računa vrši u trenutku nastanka prihoda i rashoda. Bilans uspeha se postoji na samom početku poslovne godine, za razliku od bilansa stanja na osnovu kog se već 01.01. otvaraju računi aktive i pasive. Upravo zbog toga što se računi uspeha zatvaraju u okviru jedne poslovne godine, oni se i nazivaju privremeni, nominalni ili obračunski računi, jer služe samo za obračun finansijskog rezultata. Nasuprot tome, računi stanja se nazivaju realni (jer su realni iznosi finansijskog rezultata materijalizovani u bilansu stanja, a ne u bilansu uspeha) i permanentni računi (jer se računi stanja ne zatvaraju na kraju poslovne godine već postoje permanentno). Druga razlika između bilansa stanja i bilansa uspeha je upravo ta što se bilans stanja izrađuje na određeni dan, a obavezno sa završetkom poslovne godine (na dan 31.12) što znači da on pokazuje stanje imovine i obaveza na tačno određeni dan, dok se bilans uspeha sastavlja za određeni vremenski period u kom su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen pozitivan ili negativan finansijski rezultat. Bilans uspeha može biti prikazan: 1. U formi liste, odnosno u obliku vertikalnog tabelarnog pregleda. U ovom slučaju elementi bilansa tj. prihodi i rashodi se unose jedni ispod drugih, i to tako što se najpre unose prihodi po svim osnovama, a zatim sve vrste rashoda, nakon čega se na kraju utvrđuje poslovni rezultat. 2. U obliku dvostranog računa. Ova forma bilansa ima dve strane: levu stranu koja se po konvenciji obeležava sa "rashodi" i desnu stranu koja se obeležava sa "prihodi".
Primer jednostrane forme bilansa uspeha
BILANS USPEHA POZICIJA
- u hiljadama dinara Napomena Iznos
broj
Tekuća
Prethodna
godina
godina
836.241 795.716 30.780 9.326 0 419 738.327 69.723 538.831
826.373 803.223 25.172 0 2.222 200 695.209 178.524 433.518 23.564
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA 7.1.1 I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 1. Prihodi od prodaje 21 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5. Ostali poslovni prihodi 23 7.1.2. II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Troškovi materijala 22 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 5. Ostali poslovni rashodi 23 III. POSLOVNA DOBIT (I - II) IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I) V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 VI. FINANSIJSKI RASHODI
7.2.2, 25
VII. OSTALI PRIHODI 7.3.1, 26 VIII. OSTALI RASHODI 7.3.2, 27 IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII) X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII) B. VANREDNE STAVKE 36.988 I. VANREDNI PRIHODI II. VANREDNI RASHODI
III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II) IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I) V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIIIX-BIV) G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII) 7.5. D. POREZ NA DOBIT
40.184 7.229 82.360 97.914 0 18.958 57.07 9 28.534 12.407
47.571 43.932 53.455
75.920
76.053
0
0
0 0
0 0
0
0
0
0
75.920
76.053
0
0
4.269
4.702
15.247 44.357 131.164 0 1.983
Đ. NETO DOBIT (V-D) E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)
71.651 0
71.351 0
Izračunavanje ostvarenog finansijskog rezultata se vrši utvrđivanjem ukupnih rashoda i ukupnih prihoda. Preduzeće mora iz ukupnog prihoda prvenstveno da nadoknadi poslovne rashode da bi moglo da nastavi aktivnost zbog koje je i osnovano. Upravo zbog toga, u bilansu uspeha se ukupnim prihodima suprotstavljaju ukupni rashodi, što ujedno predstavlja i način za utvrđivanje finansijskog rezultata. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što je saglasno principu uzročnosti (korelacije). U tom smislu potrebno je praviti razliku između: -
Redovnih prihoda i rashoda, a pre svega poslovnih prihoda i rashoda, i
- Neposlovnih (ostalih) i vanrednih prihoda i rashoda.
Poslovni prihodi i rashodi su posledica obavljanja osnovne delatnosti preduzeća i predstavljaju glavni deo redovnih prihoda i rashoda, a nastaju kao rezultat prodaje proizvodnih učinaka u slučaju proizvodnih preduzeća, ili prodaje robe u slučaju trgovinskih preduzeća. Poslovni prihodi predstavljaju realizovanu prodaju robe, gotovih proizvoda i usluga. Tu ne spada samo naplaćen prihod koji je ušao u preduzeće u tom obračunskom periodu već i sva potraživanja od prodaje, i to samo ona potraživanja za koja je izvesno da će biti naplaćena. Nenaplativa potraživanja se ne priznaju kao prihod već kao rashod perioda. Poslovni prihodi, osim prihoda od prodaje, obuhvataju i prihode od aktiviranja proizvodnih učinaka i robe, prihode od premija, subvencija, dotacija, donacija, prihode od zakupnina, itd. Poslovni rashodi obuhvataju materijalne troškove (kod proizvodnih preduzeća) ili nabavnu vrednost prodate robe kod trgovinskih preduzeća, troškove zarada, troškove proizvodnih i neproizvodnih usluga i troškove amortizacije.
Osim poslovnih prihoda u rashoda, u redovne prihode i rashode spadaju i finansijski prihodi (kao što je kamata koju preduzeće dobija ukoliko višak novčanih sredstava plasira u vidu kredita) i finansijski rashodi koji nastaju kao posledica korišćenja tuđeg novca (kamata na korišćenje kredita). Osim redovnih rashoda i prihoda postoje i neposlovni (ostali) i vanredni rashodi i prihodi koji nastaju kao posledica odluka organa upravljanja i slučajnih okolnosti, što znači da nemaju neposledne veze sa redovnom aktivnošću preduzeća. Neposlovne (ostale) prihode čine kapitalni dobici, odnosno dobici od prodaje i po osnovu rashodovanja, kao i viškovi, dok neposlovne rashode čine kapitalni gubici nastali prodajom i rashodovanjem, kao i viškovi. Vanredni prihodi su posledica odluka države (u slučaju katastrofa i eksproprijacije) koji ne podrazumevaju obavezu vraćanja, a vanredni rashodi su štete po osnovu nepredviđenih događaja (katastrofa i eksproprijacije). Razlika između ukupnih prihoda i rashoda može da pokazuje: 1. Pozitivan finansijski rezultat koji se naziva dobitak, a koji se ostvaruje ako su ostvareni prihodi veći od ostvarenih rashoda (dobitak se evidentira na levoj strani bilansa uspeha, nakon čega se uspostavlja ravnoteža između leve i desne strane bilansa uspeha). 2. Negativan finansijski rezultat koji se naziva gubitak, a koji se ostvaruje ukoliko su ostvareni rashodi veći od ostvarenih prihoda (gubitak se unosi na desnu stranu bilansa uspeha i tako nastaje jednakost zbira leve (rashodne) i desne (prihodne) strane.
6. ZAKLJUČAK Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o
tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva se iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi omogućava uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.
LITERATURA 1. Dr. Nikola Petrović, Mr. Dragana Petrović, Finansijsko računovodstvo, Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačak, Beograd, 2012 2. Cvetković N., Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004 3. Dr. Kata Škarić Jovanović, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd, 2007
4. Zakon o računovodstvu i reviziji
