SADRZAJ UVOD……………………………………………………………….. 2 VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU…………………………… 3 PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA……………. 4 POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA……………….. 8 PREDBRACNE POLNE SLOBODE……………………………….. 10 ZAKLJUCAK ………………………………………………………. 12 LITERATURA………………………………………………………. 13
UVOD “Brak je prirodna-polna i drustvena veza po pravilu trajne pri prirod rode, e,iz izme medj dju u lica lica supr suprot otni nih h polo polova va koja koja zavi zavisn sno o od isto istori rijs jski kih h i drustvenih drustvenih uslova uslova moze imati razlicite oblike(grupni oblike(grupni brak, poligamski, poligamski, monogamski), razlicitu formu ( gradjanski, crkveni, neformalni,fakticki) i razli razlici cite te sadr sadrza zaje je i zada zadatk tke( e( ekon ekonom omsk ske, e,pra pravn vne, e, soci socija jaln lne, e, duho duhovn vne, e, moralne, psihicke, estetske idr.)” Bracni ciklus nastaje zasnivanjem braka ili vanbracne zajednice i traje do njihovog prestanka: oglasenjem braka za nevazeci, smrcu bracnog druga, proglasenjem bracnog druga za umrlog i razvodom braka. U okviru ovog kruga od znacaja su: odnosi pre zasnivaja braka,zakljucivanje braka, odnosi u braku i prestanak braka. Glavnu ulogu pre zakljucivanja braka igraju predbracni odnosi i izbor bracnog druga,jer od toga zavisi buducnost bracnih drugova. U razlicitim civilizacijama ovi odnosi koji predhode zakljucivanju braka su jako raznovrsni. Te razlike poticu od drugacijih shvatanja znacaja samo samog g braka braka,, od step stepen enaa uces ucesca ca sami samih h brac bracnh nh drug drugov ovaa u njeg njegov ovom om zakljucenju, od drugih uslova koji se cesto zahtevaju bilo od samih bracnih drug drugov ova, a, bilo bilo od njih njihov ovih ih poro porodi dica ca,, od toga toga koja koja ae form formaa brak brakaa sankcionisana itd.Najvaznija pitanja koja se ovde javljaju jesu: - vaspitanje za brak i porodicu - priprema i izbor bracnog druga - posredovanje kod zakljucivanja braka - predbracni odnosi( predbracne polne slobode)
Dr. Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremena administracija, 1979. str. 30
2.
VASPITANJE ZA BRAK I PORODICU
Vaspitanje za brak i porodicu sadrzi najmanje dva elementa: a) vasp vaspit itan anje je za hima himane ne ljud ljudsk skee odno odnose se u brak braku u I poro porodi dici ci(( mora moraln lno o vaspitanje) b) b) pruz ruzanje anje neop eophodn hodniih znan nanja o sek seksua sualno lnom zivo zivottu ( seks seksu ualn alno vaspitanje) Oba ova elementa predstavljaju jedinstveni proces osposobljavanja coveka coveka za medjul medjuljud judske ske odnose odnose,, posebn posebno o za humane humane odnose odnose izmedj izmedju u muskarca i zene. U nasoj zemlji jos uvek je vrlo snazna snazna patrijarhal patrijarhalna na por porod odic icaa s konz konzer erva vati tivn vnim im obic obicaj ajim imaa i mora moraln lnim im norma normama ma koje koje se negati negativno vno odraza odrazavaj vaju u prema prema nekim nekim tekovi tekovinam namaa naseg naseg drustv drustva: a: prema prema ravnopravnosti zene, humanizaciji porodicnih odnosa, humanom tretiranju vanbracne porodice i vanbracne dece idr. Zadata Zadatak k vaspit vaspitnono-obr obrazo azovno vnog g sistem sistemaa sastoj sastojii se u pripre pripreman manju ju omladine za brak, za ravnopravne i humane odnose u braku i porodici, za roditeljski poziv i poziv materinstva. Narocito je od znacaja uvodjenje predmeta u osnovnim i srednjim skolama pod nazivom “ Vaspitanje za brak brak i porod porodicu icu”” (seksu (seksualn alno o vaspit vaspitanj anje). e). Medjut Medjutim im kod mnogih mnogih postoj postojii neshvatanje, nepripremljenost, pa je otpor da se o tome govori, pa tako mlad mladii ne dobi dobija jaju ju potr potreb ebne ne info informa rmaci cije je o biol biolos osko koj, j, zdra zdravs vstv tven enoj oj i moralnoj strani heteroseksualnih odnosa. U Rezoluciji Savezne skupstine o planiranju porodice se istice: “ U okviru sistema vaspitanja i obrazovanja trebalo bi posebnu paznju posvetiti pripremi omladine za razumevanje i humanizaciju odnosa izmadju polova, za skladne i odgovorne odnose u braku i za roditeljske duznosti u porodici. Seksualno obrazovanje i vaspitanje treba ukljuciti u obrazovno-v obrazovno-vaspit aspitni ni rad svih nastavno-o nastavno-obrazo brazovnih vnih ustanova ustanova imajuci imajuci pri tome u vidu uzrast dece i omladine i njihov psiho-fizicki razvoj, a u zavisnosti od toga i od stepena i vrste skole ili fakulteta treba razraditi nastavne programe, za redovnu nastavu svih obrazovnih institucija.”
3.
PRIPREME ZA BRAK I IZBOR BRACNOG DRUGA Izbor bracnog druga tesno je povezan sa prirodom drustvenih odnosa i sa tipo tipom m poro porodi dicn cnee orga organi niza zaci cije je . U patr patrij ijarh arhal alno nojj poro porodi dici ci se malo malo govorilo o osecanjima, a mnogo vise o duznostima, pa se u skladu sa tim od braka nisu ocekivali neki posebni uzici i zadovoljstva . Porodica je najpre bila mesto rada gde suse uz velike napore sticala sredstva za zivot, pa se zato na ljubav nije gledalo kao na uslov sklapanja bracne zajednice . Iako po pravilu svaki covek ima pravo da sam bira svog bracnog druga, dr uga, u praksi nije bas uvek tako. U mnogim nasim krajevima, narocito na selu, kandidati za brak ne ucestvuju u odlucivanju o tome koga ce izabrati za svog bracnog druga. O tome odlucuju njihovi roditelji ili neki drugi odrasli srodni srodnici. ci. U nekim nekim krajev krajevima ima ostavl ostavlja ja se slobod slobodaa odluci odlucivan vanja ja buduci buducim m bracni bracnim m partne partnerima rima,, ali sve ostale ostale formal formalnos nosti ti obavlj obavljaju aju umesto umesto njih njih njihovi roditelji. Vrlo cesto stupanje u brak sa odradjenim licem zavisi od pogodbe o mirazu i drugim koristima koje treba da dobije muzevljeva porodica. Kod etnickih grupa muz mora da plati zeni odredjeni iznos u vidu kupovne cene ili vencanog dara- mehra. Cesti su slucaji posredovanja pri sklapanju braka (navodadziluk). ( navodadziluk). U gradskoj porodici ovi obicaji su uglavnom izcezli. Ali je zato sve veci broj brakova koji se sklapaju iz cistog interesa i u samom gradu. Ideal kod kod nek nekih mlad mladiih lju ljudi, di, a naro naroci cito to zen zena, post postaj ajee dru drustv stveni eni rang rang,, posedovanje kola, visina prihoda, politicka moc i ugled idr.,a ne vodi se racuna o licnim naklonostima prema buducem bracnom drugu.Posledica ovoga cesto je velika razlika u godinama madju partnerima jer se mlade devojke devojke cesto udaju za starije starije muskarce muskarce zbog tih materjalnih materjalnih razloga. Bas zbog toga se ide na to da se smanji razlika u godinama medju partnerima.
Dr.Marko Dr.Marko Mladenovi Mladenovic,Osn c,Osnovi ovi sociologij sociologijee porodice,B porodice,Beogra eograd, d, Savremena Savremena administracija,1979.str.148,149
4. To je jako karakteristicno za bogate zemlje gde je u poslednje vreme znatno porastao broj studentskih brakova. U siromasnim zemljama koje su usle na put industrijskog razvoja tome se suprotstavlja oskudica stambenog pro prost stor oraa koja koja je u neki nekim m sluc slucaj ajev evim imaa tako tako veli velika ka da izaz izaziv ivaa mnog mnogee teskoce, pa i ozbiljne deformacije, pa je i to jedna od glavnih razloga sto se devojke udaju za muskarce mnogo starije od sebe. No ima i obrnutih slucaj slucajeva eva ako je u pitanj pitanju u dobija dobijanje nje prikla prikladno dnog g stambe stambenog nog prosto prostora ra u velikim gradovima. Moglo bi se reci da ove pojave predstavljaju ostatke patrijarhalnih shvatanja, sto je nespojivo sa principima socijalistickog morala. Da bi se bolje razumeli ostaci ostaci svih ovih obicaja treba se podsetiti da je brak veoma veoma dugo dugo predst predstavl avljao jao vrlo vrlo efikas efikasno no sredst sredstvo vo uspona uspona na lestvi lestvici ci socija socijalne lne hijerarhije. Brakom su se ojacavale prijateljske i srodnicke veze izmedju dve dve poro porodi dice ce koje koje ce se ubud ubuduc ucee poma pomaga gati ti i post postov ovat ati. i. Brak Brak je znac znacii predstavljao nacin da jedna porodica poboljsa materijalni i drustveni polozaj, pa i svoj ugled i moc u drustvu. Zato se o interesima i zeljama samih bracnih drugova vrlo malo vodilo racuna, vec su same porodice gledale da izvuku sto vecu korist iz tog braka. Bas u tome Vuk Karadzic je govorio u svom recniku: “U Srbiji i danas dosta puta isprose i dovedu devojku, a niti je moma momak k vid video nju, ju, niti niti ona ona momk momka, a, neg nego se rodi rodittelji elji gled ledaju aju i dogovaraju.Kad otac zeni sina, on ne gleda toliko na tu devojku, koliko na ljude od kakvi’ je ; niti devojka smije kazati ocu ili bratu da nece poci za onoga za koga je on daje.Tamo se jos ne traze novci uz devojku, nego se za nju daju npr.bratu cizme ili djecermu, materi kakvu haljinu, tako sestri i svij svijum um osta ostali lima ma pone ponest sto, o, a osob osobit ito o nova novaca ca u kucu kucu.. U Srbi Srbiji ji se prij prijee nekoliko godina tako moglo iskati za devojke da se siroma’ covek nije moga mogao o ozen ozenit iti, i, zato zato je Crni Crni Djor Djordj djee izda izdao o zapo zapove vest st da nije nije slob slobod odno no iskati(ni uzeti) za devojku vise od jednog dukata” Medjutim u demokratskoj industriskoj porodici gradskog tipa bitno se menjsju odnosi pre zakljucenja braka. Izbor bracnog druga dobija sve veci znacaj,jer zbog uspelog ili neuspelog izbora zavisi stabilnost braka i licna sreca bracnih drugova. Dr. Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd ,Savremena administracija, 1979.str.150
5. Izmena Izmena ovih ovih obicaj obicajaa tesno tesno je poveza povezana na sa mnogob mnogobroj rojnim nim izmena izmenama ma u nase nasem m posl posler erat atno nom m drus drustv tvu, u, a naro naroci citi ti sa sve sve veco vecom m afir afirma maci cijo jom m drustvenog, porodicnog i bracnog individualizma. Skla Sklapa panj njee brak brakov ovaa otez otezao ao je kasn kasnij ijee stic stican anje jem m ekon ekonom omsk skee samostalnosti mladih ljudi, bilo zbog produzavanja skolovanja, bilo zbog manjkanja sredstva za ostvarenje braka. Time se mladost produzuje iznad polne polne zrelosti.To zrelosti.To je vreme predbracnih predbracnih polnih polnih slobods slobods na koje se danas drukcije gleda nego ranije. Nekada kada bi mladic zakazivao sastanak sa devojkom smatralo se da se namerava zeniti, a kad bi nekoliko puta prosli zajedno mestom proglasili bi ih verenicima.Danas se na udvaranje gleda kao na pozitivnu cinjenicu predbracne selekcije, a sto je osobito znacajno seksualno iskustvo gubi gresnu konotaciju.Ono ne samo da je prihvatljivo, vec je i pozeljno zbog medjul medjuljud judsko skog g upozna upoznavan vanja ja iprihv iprihvata atanja nja.. Zato Zato i zaklju zakljuciv civanj anjee braka braka u danasnje vreme uglavnom predstavlja stvar samih bracnih drugova.Bracni drugovi se po pravilu vec dovoljno upoznaju pre zakljucivanja braka. Tako i savremeno drustvo sa svoje strane sve vise podstice mlade ljude na samost samostaln alno o odabi odabiran ranje je bracno bracnog g druga. druga.Pos Postep tepeno eno se menja menja i odnos odnos drustva prema pojavi predbracnih veza i predbracnog zivota,bas zbog toga da bi se uspesno izvrsilo to odabiranje.Sve se vise napusta teorija o tome da postoji”jedna osoba koja nas moze usreciti” i da devojka mora cekati onog “pravog” i da zbog toga posto se on nikada nije pojavio ostane celog zivo zivota ta neid neidat ata. a.Sa Savr vrem emen eno, o, pa i nase nase drust drustvo vo,, rask raskid idaa sa burz burzoa oask skim im moralnim shvatanjima i obicajima da se devojka mora zaogrdati cednoscu i povlaciti povlaciti u usamljenost porodicnog doma dok dok ne naidje odabranik da je izvede iz te usamljenosti. Ovu evoluciju u izvesnoj meri pratilo je i nase porodicno pravo. Neke republike u svojim novim porodicnim zakonima pridaju izuzetan znacaj samo samojj prip pripre remi mi za brak brak i izbo izboru ru bracn racnog og part partne nera ra.O .Ove ve repu republ blik ikee pre predv dvid idja jaju ju obave bavezzu vere veren nika ika da se pret rethod hodno obra obrate te bracn racno om savetovalistu, pa i medicinskoj ustanovi da bi proverili svoju spremnost i dobili potrebne savete za buduci brak.Ovakva resenja su vrlo korisna i treba treba ih svesno svesno podrza podrzati ti sa stanov stanovist istaa buducn buducnost ostii ucvrst ucvrstiva ivanja nja braka braka i porodice.U indrustriskom drustvu rizik za neuspeli izbor bracnog druga snosio je san bracni drug jer nije bio u mogucnosti da trazi pomoc od drustvenih institucija u pogledu uspesnosti samog izbora
6. Danas ovu funkciju sve vise preuzima i treba da preuzme i drustvena zajednica preko vaspitnih i savetodavnih ustanova. Medjutim sa pravnog stanovistva sporno je pitanje da li maticar moze i u svim slucajevima obavezati bracne drugove da posete savetovaliste i da li zakon moza propisati takvu obavezu. O ovom pitanju razlicita su misljenja ali je zaniml zanimljiv jivo o to da je vecina vecina psihol psihologa oga protiv protiv ovog ovog resenj resenja.N a.Naim aimee sporno je pitanje da li se obaveznim upucivanjem vernika u savetovalista narusava njihovo pravo slobodnog izbora makar i posrednim uticajem na njihovu slobodu opredeljenja. Povecana ocekivanja zahtevaju jos i da se izboru bracnog druga prilazi s mnogo mnogo vise vise odgovo odgovorno rnosti sti,a ,a to je vise vise naglas naglaseno eno kod zena,n zena,nego ego kod muskar muskarca, ca,jer jer zene zbog svoje svoje materi materinsk nskee funkci funkcije je trazi vecu zastitu zastitu u bra braku ku.A .Ali li i ovde ovde je,k je,kao ao i uops uopste te u zivo zivotu tu,n ,nem emog oguc ucee izbe izbeci ci fakt faktor or rizika.Zato razumnije devojke ulazeci u odnos s partnerom,ne traze od njega obavezu na trajnost,vec traze ponasanje kao da je odnos trajan,znaci uzajamno postovanje i ravnopravnost. Kada se spominju faktori odabiranja treba se naglasiti da ne postoji idea idealn lno o doba doba.Z .Zrel relos ostt za brak brak ne zavi zavisi si iskl isklju juci civo vo od godi godina na,v ,vec ec i od soci socija jaln lnee i emot emotiv ivne ne zrel zrelos osti ti.Is .Istr traz aziv ivan anja ja su poka pokaza zala la da je slab slabij ijee pri prila lago godj djav avan anje je u brak brakov ovim imaa sklo sklopl plje jeni nim m u rani raniji jim m godi godina nama ma (kod (kod devo devoja jaka ka mlad mladji jih h od 19 i moma momaka ka mlad mladji jih h od 22),n 22),neg ego o u brak brakov ovim imaa sklopl sklopljen jenim im u zrelij zrelijim im godina godinama. ma.Sto Stopa pa rastav rastavee brakov brakovaa raste raste kad doba doba zenidbe pada,pa su rastave muskaraca ozenjenih mladjih od 21 god. sest puta vece nego kod onih koji su ozenjeni posle 31god.Iako su brakovi sklo sklopl plje jeni ni u zrel zrelij ijem em dobu dobu u pros prosek eku u stab stabil ilni niji ji,, nije nije mogu moguce ce zbog zbog socijalnjih i ljudskih razloga zabranjivati mladje brakove, niti propagirati starije. Kada se govori o realizaciji u godinama izmedju muskarca i zene, utvrdjeno je da je bracna sreca najveca tamo gde je razlika godina tri do pet godina godina u korist muskarca, a jos vecu srecu pokazuju muskarci muskarci gde je muz bio mladji od zene cetiri do deset godina, ili zena mladja od muza dvanaest ili vise godina. Dok je patrijarhalni moral trazio vernost i odanost bez obzira na subj subjek ekti tivn vno o dozi dozivl vlja java vanj njee odno odnosa sa,, dana danass je relat relativ ivno no lako lako prek prekin inut utii nezadovoljavajuci odnos. To ne znaci da se odnos shvata olako i da se ne trpi pri njegovom prekidu, vec se pocinje razmisljati na nacin da je bolje na vreme prekinuti neugodan odnos, nego snositi njegove lose posledice.
Dr Dragoljub B. Sociologija forever, tekst Ivana Kuvacica Samosvest mladog coveka raste s uverenjem da on ima pravo potraziti osobu s kojom ce biti srecan. Prema anketama cak i u tako liberalnim sredin sredinama ama kao sto su severn severnoam oameri ericka cka i svedsk svedskaa broj broj poznan poznansta stava va pre braka dosta je ogranicen. Jos jedna vazna stvar koja se javlja u vezi sa ovim jeste mesovit brak. U socioloski socioloskim m delima postoji postoji siroko prihvaceno prihvaceno verovanje verovanje da sve statusne statusne grupe odbacuju masovit brak. Kintel Kintelii Dejvis Dejvis tvrdi tvrdi da je glavni glavni princi princip p svakog svakog strati stratifik fikova ovanog nog drustvenog poretka takav da ce se vecina ljudi vencati sebi ravnima. Dejvis izjavljuje da je razlog u tome sto brak inplicira ravnopravnost: “Ako su neke osobe nedostupne ,onda zasigurno nisu prilika za zenidbu,iako hrana koju kuvaju nije za jelo, onda mora biti, takodje, takodje, da oni nisu za kuhinju.” kuhinju.” On dalje kaze da je “ zena odgojena u drustvenom sloju koji se u mnogome razlik razlikuje uje od sloja sloja kome kome pripada pripada njen muz sklona sklona da deci usadi usadi ideje ideje i ponasanje nespojiva sa pozicijom koju ce naslediti od svog oca stvarajuci tako jaz izmadju njihovog statusa i uloge.” Drugim recima mesovit brak bi onemogucio znatne razlike u ponasanju izme izmedj dju u poje pojedi dinc ncaa i grup grupa, a, post posto o bi vodi vodio o stap stapan anju ju mono monoku kult ltur uraa koje ih odlikuju. U glavnim evroazijskim drzavama ljudi obicno biraju za bracnog druga osobu ravnu sebi ili bolju. Ocevi pokusavaju da udaju cerke za muskarce koji su na jednakom ili visem polozaju (xipergamija), dok je hipogamija kao bracna politika osujecivana i retko zagovarana.
POSREDOVANJE KOD ZAKLJUCENJA BRAKA Posredovanj Posredovanjee ili navodzilu navodziluk k predstavl predstavlja ja vrlo staru ustanovu. ustanovu. Nju poznaju svi narodi i mnogo je koriscena u praksi sve do nedavno. Ova usta ustano nova va pose posebn bno o je kara karakt kter eris isti ticn cnaa za patr patrij ijar arha haln lnu u poro porodi dicu cu.. U plemenskom drustvu njen znacaj je bio veci iz dva razloga.
O tome sire u knjizi Andjelke Milic, Radjanje moderne porodice, Beograd, Zavod za udzbenike I nastavna sredstva, 1988. str. 116.
8. Prvi razlog se odnosi na cinnjenicu da se nije mnogo vodilo racuna o licnim naklonostima buducih supruznika, pa je storen obicaj da se jedno lice javlja kao posrednik pri zakljucenju veridbe i braka. Drugi razlog je u tome sto je u plemenskom drustvu bio vrlo sirok krug srodnika koji nisu mogli medjusobno sklopiti brak. Cesto se da bi se pronasla odgovarajuca devojka za udaju morao preci dug put, u stvari stvari trebalo je pocepa pocepati ti bar jedan par opanaka opanaka.. Zato se ova usta ustano nova va kod kod Alba Albana naca ca nazi naziva va “opa “opana nak” k”.. U peri period odim imaa kada kadani nije je bilo bilo dovoljno devojaka za udaju ova funkcija dobila je naziv “zlatni opanak”, jer je posrednik skupo naplacivao svoje posredovanje(Roditelji mladozenje su morali da mu napune opanak zlatom). Ugovor o posredovanju posredovanju moze se vrsiti uz naknadu ili bez bez naknade. U mnogim mnogim zemlja zemljama ma se ovaj ovaj ugovor ugovor smatra smatra nemora nemoralni lnim m pa je zakono zakonom m zabranjen. U nekim zemljama se ipak u praksi tolerise. Negde je bilo zakonom zabranjeno samo naplacivanje usluga, narocito kada je to postala profesija pojedinaca. Druga prava su u vecoj ili manjoj meri dopustala ili tolerisala cak i naplacivanje nagrade za posredovanja. U savremenom drustvu javljaju se dva oblika posredovanja: -Privat -Privatno, no, neinst neinstuci uciona onaliz lizova ovano no posred posredova ovanje nje,, pretez pretezno no po selima selima manjim manjim mestima. mestima. To je ostata ostatak k tradici tradicional onalnih nih patrijahal patrijahalnih nih obicaja obicaja u nasim porodicama. Poseban razlog za ovo je manjak devojaka za udaju na selu. Mnoge devojke sa sela udaju se u gradovima, opet pretezno putem posrednika. i tako se mladici sa sela u nedostatku dovoljnog izbora moraju licno ili putem posrednika zaloziti da pronadju sebi buduceg druga. - Drugi oblik posredovanja javlja se sve vise u velikim gradovima u vidu zvanicnog institucionalizovanog posredovanja koje vrse agencije ili ustanove,drzavni i privatni organi.Uzroci su slicni kao i kod tradicionalnog posredovanja.Slicnost je u nemogucnosti da se nadje odgovarajuca devojka ili mladozenja. A novi bitno drugaciji uzroci su samobrojni.Prvo, sami mladi ljudi moraju biti biti danas mnogo aktivniji aktivniji nego ranije jer oni sami vrse izbor a ne njihove porodice.Drugo,u velikim gradovima mogu se sresti sve vise usamljeni,neodlucni,stidljivi i nesigurni mladi ljudi koji nisu u stanju da sami izaberu bracnog druga. Danas postoji velika opreznost i strah od loseg izbora. Dr Marko Mladenovic, Osnovi sociologije porodice, Beograd, Savremena administracija, 1979. Str.152
9. Znac Znacaj ajna na cinj cinjen enic icaa je i nedo nedost stat atak ak sist sistem emat atsk skog og vasp vaspit itan anja ja za brak brak i porodicu, zbog cega se mnogi ne usudjuju da zasnivaju svoju zajednicu. Zato se mnogi po izboru oslanjaju na kvalifikovane strucnjake koji ce im stvoritinil stvoritiniluziju uziju da je rizik smanjen smanjen ili izbegnut.A izbegnut.Ali li ima i drugih drugih motiva motiva za to: imucni,dobrostojeci ljudi zele da iskoriste svoj drustveni i materjalni polozaj da bi preko agencija stupili u brak sa mladjom osobom i tako sebi ulepsali mladje godine. Ova drustvena funkcija veoma je razvijena, narocito u nekim zemljama na zapadu, ali u vidu privatnog biznisa. Ove agencije naplacuju svoj svojee uslu usluge ge iako iako je posr posred edov ovan anje je uz nakn naknad adu u u osno osnovi vi nesp nespoj ojiv ivo o osnovn osnovnim im princi principim pimaa porodi porodicno cnog g i bracno bracnog g prava. prava. Medjut Medjutim im u nekim nekim mestima postojanje ovih agencija moze biti vrlo korisno, jer zbog velikog zivotn zivotnog og dinami dinamizma zma i slozen slozenog og gradsk gradskog og zivota zivota,, kao i mnogi mnogih h drugih drugih razloga ljudima ne ostaje mnogo vremena za izbor onakve osobe kakva im najvise odgovra, a sama agencija raspolaze velikim mogucnostima izbora. Tako prihvaceno posredovanje cak i kad je uz naknadu nije nemoralno i mogl moglo o bi se dopu dopust stit itii jer jer ono ono samo samo poma pomaze ze u upoz upozna nava vanj nju u budu buduci cih h supruznika i olaksava njihov izbor. U nasoj zemlji ova funkcija drustva nije u dovoljnoj meri izrazena. Trebalo bi da se sto hitnije ovoj zapostavljenoj drustvenoj funkciji posveti vise vise pazn paznje je.. Najb Najbol olje je rese resenj njee je da ovu ovu funk funkci ciju ju preu preuzm zmu u brac bracna na i porod porodicn icnaa saveto savetoval valist istaa a u njiho njihovim vim odsust odsustvu vu eventu eventualn alno o i centri centri za socijalni rad ili neke druge slicne ustanove.
PREDBRACNE POLNE SLOBODE Svako drustvo izgradjuje svoja pravila o predbracnim polnim slobodama muskarxca i zene. Kakva ce ta pravila biti zavisi pored ostalog i od odredjenog modela drustvene organizacije I kulture. Ako se posmatra istorija ljudske seksualnosti i ljudskog braka moze se uociti postojanje vrlo velikih razlika kako izmedju drustva koja pripadaju razli razlici citi tim m isto istori rijs jski kim m epoh epoham amaa tako tako i izme izmedj dju u drust drustva va u okvi okviru ru iste iste istorijske epohe. Dzordz Mardok americki etnolog svojim ispitivanjem 250 etnickih zajednica dosao je do sledecih podataka: 39% dopusta potpunu
10. slobodu u seksualnim odnosima pre sklapanja braka, 9.6% dopusta ove slobode i posle sklapanja braka, 33.2% dopusta polne slobode i posle sklapanja braka ali samo sa odredjenim srodnicima. Moze se ipak uociti izvesna istoriska pravilnost u predbracnim pa i u bracnim slobodama kako muskarca tako i zene a narocito zene.Ako prat ratimo istoriju seksualnosti mozemo uociti da kod mnogih naroda”nevinost” devojke nema veceg znacaja za brak i gotovo potpuno nepoznatz. Kod mnogih je cak i pozeljno da je devojka stekla predbracno iskustvo jer je to korisno za buduci brak.Cak se vise cene devojke koje su rod rodile ile dete ete jer jer je to znak nak plo plodnos dnosti ti,, a za drust rustvo vo je to zna znacaj cajna cinjenica.Kod vecine naroda postojao je i “brak na probu”: u toku probnog perioda proveravala se plodnost zene i seksualna uskladjenost partnera. Ako proba ne uspe oni se razilaze bez ikakvih stetnih posledica za zenu.U mnogim krajevima sveta ovaj brak i dalje postoji.On se cak ponovo javlja u naso nasojj zeml zemlji ji u neki nekim m seos seoski kim m pod podrucj rucjim imaa naro naroci cito to kod kod imuc imucni nih h seljaka,ali i u gradovima kao oblik predbracne polne zajednice. Istorij Istorijaa je zabele zabelezil zilaa i mnoge mnoge ekstre ekstremne mne oblike oblike seksua seksualni lnih h sloboda.Kod nekih naroda i danas postoji obicaj odredjene dane u toku godine u toku kolektivnih svetkovina svi mladici i devojke(cak i ozenjeni i udate zene) mogu sa svakim imati seksualne odnose.Kod nekih naroda pos posto toje je obic obicaj ajii da prve prve brac bracne ne noci noci svi svi svat svatov ovii imaj imaju u prav pravo o da pre pre mladozenje sa mladom obave seksualni odnos, a kod nekih postoje i vrlo preciz precizna na pravil pravila:p a:prve rve noci noci starij starijii srodni srodnici ci i prijat prijatelj elji, i, sledec sledece-m e-mlad ladji ji srodnici a mladozenja na posletku. Prema tome “devojacka cednost” nije ni bioloski ni drustveni imperativ. Obicaji da devojka “nevina”udje u brak nastao je kod mnogih naroda tek sa pojavom privatne svojine i klasnog drustva. Kada se javio privatni posed, vlasnik tog poseda zeleo je da bude siguran da ce njegova zena zena radja radjati ti samo samo njeg njegov ovu u decu decu , zato zato je ona ona mora morala la ulaz ulazit itii cedn cednaa u brak”cista” i”neporocna”. Ona je bila obavezna ne samo na bracnu vec i predbracnu vernost. Danas se stanje dosta promenilo iz bezbroj razlicitih razlog razloga. a. Jedan Jedan od glavni glavnih h razlog razlogaa je ukidan ukidanje je protiv protivure urecno cnosti sti izmedj izmedju u sluzbe sluzbenog nog”pr ”prinu inudno dnog” g” braka braka i ljubav ljubavnog nog coveka coveka.. Drugi Drugi razlog razlog lezi lezi u cinjenici da sa nestankom privatnog poseda nestaju i opravdanja da se od zen zene trazi razi predb redbra raccna vern vernos ost. t. Stva tvara se novi ovi mode modell braka raka kao kao slobod slobodne, ne,spo sponta ntane, ne,pri prirod rodne ne veze veze muskar muskarca ca i zene,l zene,lise isene ne bilo bilo kakvih kakvih drustvenih i moralnih hipokrizija i svetinja.
11. Na liber liberaln alniji iji stav stav u pogled pogledu u predbr predbracn acnih ih polnih polnih plobod plobodaa u savremenom svetu ukazuje jedna nova pojava, koja nezadrzivo kao bujica, rusi sve prevazidjene drustvene I moralne norme o predbracnoj cednosti zene. Naime danas se sve vise snizava starosna granica kada nastupa polna zrelost i muskarca i zene dok se emocijalna a narocito socijalna zrelost stice stice kasnij kasnije. e. Naroci Narocito to se odlaze odlaze stupan stupanje je u brak brak upravo upravo zbog zbog kasnog kasnog sticanja socijalne sigurnosti. Ali sa stanovistva stanovistva polne polne higijene higijene nije preporucljiv preporucljivo o predavati predavati se neodgovornim socijalnim uzivanjima narocito ako ona nisu zasnovana na duboki duboki,, promis promislje ljenim nim i odgovo odgovorni rnim m duhovn duhovnim im i moralni moralnim m osecan osecanjim jima. a. Drug Drugim im reci recima ma ako ako nisu nisu zasn zasnov ovan anaa na ljub ljubav avi, i, seks seksua ualn lnii odno odnosi si predst predstavl avljaj jaju u degrad degradaci aciju ju coveka coveka.. Oni se najzad najzad moraju moraju zasniv zasnivati ati na medjusobno medjusobnom m postovanju postovanju i uzivanju,g uzivanju,g i ljudskom ljudskom odnosu coveka coveka prema drugom coveku a ne na nameri trenutnog iskoriscavanja”slabosti” drugog partnera.
ZAKLJUCAK Dakle odnosi pre zasnivanja braka jako su se menjali kroz istoriju i menjaju se i dalje. Postaju mnogo slobodniji nego sto su ranije bili I pri izboru bracnog druga svako moze da izabere onog ko ce mu odgovarati jer je to veoma vazno za buduci zivot suprusnika. Pravilan izbor bracnog drug drugaa je veom veomaa vaza vazan n jer jer u supr suprot otno nom m moze moze da dove dovede de do razn raznih ih frustracija i teskoca koje najcesce dovode do nesuglasica i rastave braka. Danas se mnogo raspravlja o tome da li su osnovni uzroci nesuglasica i poteskoca u bracnoj zajednici vise ekonomske i psiholoske prirode. Ima dosta autora koji na temelju istrazivanja tvrde da je korelacija izmedju dohotka i bracne srece jednaka nuli. Drugi pokazuju da je dohodak vazniji za srecu zene nego za srecu muza. U svakom slucaju ne treba ispustati kombinaciju objektivnih i subjektivnih faktora. Postovanje tudje neizvesnosti vazan je preduslov bracne srece, sto znaci da u braku postoji” vreme kada se govori, postoji vreme kada se cuti, ali je uvek potrebno da se postuje dostojanstvo i otpor drugog”.
12.
LITERATURA
Andjel Andjelka ka Milic Milic :”Radj :”Radjanj anjee modern modernee porodi porodice” ce”,, Beogra Beograd, d, Zavod Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 1988. god. 2. dr Dragoljub B. Djordjevic:”Sociologija forever”, ucenicka zadruga gimnazije Svetozar Markovic, Nis, 1996. god. 3. dr Mark Marko o Mlad Mladen enov ovic ic:” :”Os Osno novi vi soci sociol olog ogij ijee poro porodi dice ce”, ”, Beog Beogra rad, d, Savremena administracija, 1979. god. 4. dr Milova Milovan n Mitrov Mitrovic ic i dr Sreten Sreten Petrov Petrovic: ic:”So ”Socio ciolog logija ija za II razred razred gimnazije i III razred strucnih skola”, skola”, zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. god. 5. “Casopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju”, grupa autora, Beograd, 1981. god. 1.
Dr Dragoljub B. Djordjevic, Sociologija forever, tekst Ivana Kuvacica Predbracni odnosi i izbor bracnog druga Nis, 1996. Str. 144
