Bilans stanja

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

12. Bilans stanja – pojam, vrste i uloga (eng. Balance sheet, nem. Bilanz,)

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veliĉini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans stanja, koji suštinski i nije ništa drugo nego formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.

Naziv Bilans stanja potiĉe od latinske reĉi – bilancio- vaga sa dva tasa. Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreĊenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvr Ċenog inventarom!

Znaĉi, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreĊenog preduzeća na odreĊeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeću na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani, pas ivi, obuhvaćena su ista ta sredstva prema naĉinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnoteži !

Najĉešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno, u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine (izvori sredstava) u jednom odreĊenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za did aktiĉke i školske svrhe veoma zahvalna. Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u odreĊenom trenutku. Poĉetni bilans se sastavlja na osnovu poĉetnog inventara. Inventar predstavlja popis u vidu spiska svih

imovinskih delova, i sadrži sve podatke vezane za tu imovinu (sredstva): koliĉinu, cene i

vrednost. Za svaki oblik imovine u aktivi, kao i za svaki deo pasive, sastavlja se poseban popis (inventar). Tako se sastavlja poseban inventar za osnovna sredstva, poseban inventar za zalihe materijala, gotove proizvode, novĉana sredstva i sl. preduzeć a na odreĊeni dan, s tim što Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzeća

inventar prikazuje sredstva i obaveze pojedinaĉno po pojedinaĉno po koliĉini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno), dakle pregledno. Može se reći da je bilans „rekapitulirani” inventar. -1-

Nataša Nikolovski

-

- FA predavanja

sastavljanje bilansa stanja -

Bilans se sastavlja tako što se iz inventara preuzimu vrednosti svih grupa sredstava i unose na levu stranu bilansa, koja se naziva aktiva i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se svrstavaju na desnu stranu bilansa, koja se naziva pasiva. Red unošenja pojedinih pozicija u bilans je

propisan tzv. bilansnom šemom.

Zakonski propisi obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom najmanje jednom godišnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja :

Poĉetni bilans Pd „Pobeda“ AD Beograd 01.01.2008. r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.

GraĎevinski objekti

500.000,00

2.

Postrojenja i oprema

1.050.000,00

3.

Ostala osnovna sredstva

1.

75.000,00

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe

580.000,00

2.

Kupci u zemlji

200.000,00

3.

Ostala potraživanja

3.

Tekući račun

4.

Blaagjna

PASIVA

SOPSTVENI IZVORI SRED. Sopstveni kapital

iznos

2.130.000,00

TUĐI IZVORI 1.

SRED Kratkoročni krediti

200.000,00

2.

Dobavljači u zemlji

300.000,00

5.000,00 218.000,00 2.000,00 2.630.000,00

2.630.000,00

Kada uporedimo inventar i bilans stanja, odmah možemo zapaziti da je zbir isti, tj. da ukupna vrednost sredstava i izvora i po inventaru i po bilansu iznosi 1.610.000,00 dinara. Zbir je istovetan jer i inventar i bilans daju pregled aktive i pasive istog preduzeća u isto vreme. Ipak, možemo uoĉiti odrenene razlike : – U inventaru su sredstva i njihovi izvori prikazani rašĉlanjeno, po vrsti, forma – U ceni I vrednosti, a u bilansu su dati zbirno, samo po vrednosti. naĉin naĉin prikazivanja – U inventaru je pasiva data ispod aktive, a u bilansu je aktiva desno, a pasiva levo. -2-

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

-

Vrste bilansa -

U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa: 1. Bilansi prema vremenu sastavljanja

Poĉetni bilans – sastavlja se na poĉetku poslovanja, kada se naziva i osnivaĉki bilans, ili na poĉetku poslovne godine. Krajnji bilans – se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na završetku obraĉunskog perioda. 2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja Redovni bilans – se sastavlja u taĉno odrenenim vremenskim intervalima, na

poĉetku ili na kraju poslvnog perioda. Bilans fuzije – se sastavlja prilikom spajanja dva ili više preduzeća u jedno, ili prilikom pripajanja jednog preduzeća drugom. Sanacioni bilans – sastavlja se u sluĉajevima kada preduzeće upada u poslovne teškoće i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati njegovu situaciju. Likvidacioni bilans – sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeća Deobni bilans – sastavljaju ga preduzeća kada done do organizacionih promena

odnosno do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzeća u samostalna. Konsolidovani bilans – sastavlja se za složena preduzeća u kojem se eliminišu meĊusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduze ća u okviru složenog sistema Bilans preduzeća “Pionir” Subotica, na osnovu inventara 31.12.2008. Bilans stanja Pd „Pionir“ AD Subotica 31.12.2008. r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.

Patenti

2.

Zemljište

66.000.00

1.

PASIVA


iznos

5.479.900.00

TUĐI IZVORI

2.000.000,00

SRED 3.


1.545.000.00

1.

Dugoročni krediti

4.


1.389.000.00

2.

Kratkoročni krediti

15.000.00

3.


62.000.00

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe

436.400.00

2.

Kupci u zemlji

134.000.00

-3-

280.000.00

Nataša Nikolovski

3.

- FA predavanja

Tekući račun

4.. Blaagjna

256.500.00 10.000.00

5.836.900.00

5.836.900.00

*napomena – sastaviti na ĉasovima vežbi bilanse stanja za ostala Privredna

društva ĉije smo inventare sastavljali.

13. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA - Ĉetiri grupe poslovnih promena U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni doga Ċaji koji su imali uticaja na imovinu i obaveze preduze ća. Tako će se npr. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni doga Ċaji kao što su kupovina, prodaja, isplata, naplata i sl., dok se sa druge strane doga Ċaji kao što su npr. odobravanje kreditnog zahteva preduze ća od strane banke, donošenje odluke o investiranju, obraĉun predra ĉunske vrednosti neke investicije i sl. u knjigovodstvu ne obuhvataju, odnosno ne knjiže, jer ovi dogaĊaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima preduze ća niti nad obavezama preduze ća. Kupovinom npr. neke opreme na kredit za 1.000 000,00 din., dolazi do promene, odnosno povećanja osnovnih sredstva, a istovremeno i do pove ćanja obaveza za isti iznos. Naknadnom isplatom ove obaveze, do ći će do promene u visini obaveza preduze ća, odnosno obaveze preduze ća će se smanjiti za 1.000 000,00 din., uz istovremeno smanjenje nov ĉanih sredstava za isti iznos. Kupovinom materijala za 5000,00 din. u gotovom do ći će do povećanja zaliha materijala za 5000.00 din., uz istovremeno smanjenje nov ĉanih sredstava za isti iznos. Svi prikazani doga Ċaji doveli su: do pove ćanja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje drugog oblika imovine, ili do pove ćanja jednog oblika sredstva uz istovremeno povećanje obaveza, ili do smanjenja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje obaveza za isti iznos. Budu ći da se sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu, proizilazi da će sve pomenute promene uticati na bilans.

Dakle, sve poslovne promene koje se raĉunovodstveno beleže mogu se grupisati u ĉetiri grupe :

-4-

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

1. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA NE MENJA

Aktiva

Pasiva

+ jedna pozicija (povećanje) -

druga pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se ne menja


Promene koje pripadaju prvoj grupi promena su recimo : nabavljen je kancelarijski materijal za gotovinu

sa tekućeg raĉuna preneta je gotovina u blagajnu blagajna je isplatil a akontacije za službeni put kupcima je prodato robe itd 2. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE DRUGE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA NE MENJA Aktiva

Pasiva

+ jedna pozicija (povećanje) -


druga pozicija (smanjenje)


Promene koje pripadaju drugoj grupi promena su recimo :

obaveza prema dobavljaĉima je isplaćena iz kredita dugoroĉnim kreditom izmirena je obaveza po kratkoroĉnom kreditu itd 3.

Grupa : POVEĆENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA POVEĆAVA Aktiva

+ jedna pozicija (povećanje)

Zbir bilansa se pov ećava

Pasiva

+ jedna pozicija (povećanje)

Zbir bilansa se povećava -5-

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

Promene koje pripadaju trećoj grupi promena su recimo : nabavljena je mašina od dobavljaĉa na kredit je kupljeno robe

od osnivaĉa je besplatno dobijena zgrada odobren kratkoroĉni kredit prenet je na tekući raĉun itd

4. Grupa : SMANJENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA SMANJUJE

Aktiva - jedna pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se smanjuje

Pasiva - jedna pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se smanjuje

Promene koje pripadaju ĉetvrtojj grupi promena su recimo : sa tekućeg raĉuna izmirena je obaveza prema dobavljaĉima sa tekućeg raĉuna izmirena je obaveza prema bankama sa tekućeg raĉuna isplaćene su zarade radnicima itd 14. SUKCESIVNI BILANSI Poslovne promene i njihov uticaj na bilans stanja mogu se pratiti metodom sukcesivnih bilansa. Oni podrazumevaju sastavljanje novog bilansa nakon svake poslovne promene. Ovim se omogućuje da se posle svakog poslovnog dogaĊaja utvrdi stanje elemenata aktive i pasive, kao i nastali rashodi i prihodi.

svrhu uĉenja i razumevanja instrumenata knjigovodstva. Ipak pre nego što preĊemo na pojam i funkciju raĉuna tj konta u k njigovodstvu, i konkretno beleženje poslovnih promena u poslovnim knjigama uradićemo Ova metoda nije celishodna i koristi se samo u

nekoliko primera uz primenu sukcesivnih bilansa. zadatak br.1

Sastavi Bilans stanja preduzeća “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008 . sa sledećim stanjem sredstava i izvora sredstava : graĊevinski objekti 4.400.000.00 ; zalihe materijala

130.000.00; dobavljaĉi u zemlji 140.000.00; dugoroĉni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekući raĉun 400.000.00; blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih proizvoda

-6-

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja sledeće poslovne promene prikaži kroz sukcesivne bilanse 1. Kupljen je materijal od dobavljaĉa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00 2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 12.000.00 3. Obaveza prema dobav ljaĉu po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoroĉnog kredita 4. Vraćen je deo dugoroĉnog kredita u iznosu od 100.000.00 Bilans stanja privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. BILANS BR.0 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe materijala

130.000.00

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

400.000.00

5.

Blagajna

1.

Dugoročni krediti

2.


1.500.000.00 140.000.00

1.500.00 8.781.500.00

8.781.500.00

BILANS BR.1 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe materijala

170.000.00

1.

Dugoročni krediti

2.


-7-

1.500.000.00 180.000.00

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

2.


100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

400.000.00

5.

Blagajna

1.500.00 8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena propada trećoj grupi poslovnih promena i nastaje povećanjem jedne

pozicije u aktivi (materijala) uz istovremeno povećanje pozicije u pasivi (obaveza prema dobavljaĉima). Na ovaj naĉin i zbir bilansa stanja se povećava za 40.000.00 BILANS BR.2 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe materijala

170.000.00

2.


100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

388.000.00

5.

Blagajna

1.

Dugoročni krediti

2.


1.500.000.00 180.000.00

13.500.00 8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena ĉije dejstvo prikazuje bilans br 2 predstavlja prvu grupu promena i

nastaje povećanjem jedne pozicije u aktivi (blagajna) uz istovremeno smanjenje druge pozicije u aktivi (tekući raĉun) pri ĉemu se zbir bilansa stanja ne menja zato što se obe promene stanja dešavaju u aktivi.

-8-

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

BILANS BR.3 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED 1.

Dugoročni krediti

1.

Zalihe materijala

170.000.00

2.

Kratkoročni kredit

2.


100.000.00

3.


3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

388.000.00

5.

Blagajna

1.500.000.00 40.000.00 140.000.00

13.500.00 8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena ĉije dejstvo prikazuje bilans br 3 predstavlja drugu grupu promena i nastaje povećanjem jedne pozicije u pasivi (obaveze prema kratkoroĉnim kreditima ) uz istovremeno smanjenje druge pozicije u pasivi ( obaveze prema dobavljaĉima) pri ĉemu se zbir bilansa stanja ne menja zato što se obe promene stanja dešavaju u pasivi. BILANS BR.4 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe materijala

170.000.00

1.

Dugoročni krediti

2.

Kratkoročni kredit

-9-

1.400.000.00 40.000.00

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

2.


100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

288.000.00

5.

Blagajna

3.


140.000.00

13.500.00 8.721.500.00

8.721.500.00

Nastala poslovna promena koju prikazuje sukce sivni bilans br.4 pripada ĉetvrtoj grupi bilansnih

promena i nastaje smanjenjem jedne pozicije u aktivi (tekućeg raĉuna) uz istovremeno smanjenje jedne pozicije u pasivi (obaveza prema dugoroĉnom kreditu), ĉime se i ukupan zbir bilansa stanja smanjuje za 100.000.00

15. POJAM I FUNKCIJA KONTA – RAĈUNA

Evidentiranje poslovnih promena putem sukcesivnih bilansa zna ĉilo bi sastavljati bilans nakon svake poslovne promene, što je izuzetno neekonomiĉno, jer je kod većine preduzeća broj poslovnih promena vrlo veliki. Uz to, trebalo bi o ĉekivati i da do Ċe do velikog broja grešaka pri sastavljanju bilansa. Drugo, ovakva evidencija ne pruža neophodne podatke o kretanju pojedinih pozicija bilansa, ve ć se u bilansu prikazuje samo novo stanje. Uz pomenutu neracionalnost sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, treba ista ći da preduze će nema potrebu uvida u

finansijski položaj i uspešnost poslovanja nakon svake poslovne promene.

Iz navedenih razloga, umesto sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, bilans se rašĉlanjava na taj na ĉin što se za svaku bilansnu poziciju vodi posebna evidencija, što znaĉi da se promene obuhvataju samo na ra ĉunima na kojima se vode bilansne pozicije na koje je promena imala uticaja. Prema tome, poslovne promene se obuhvataju na knjigovodstvenim ra ĉunima – kontima. Konta su osnovni elementi knjigovodstvene evidencije. To su šeme ili tabele na kojima se beleže poslovne promene. Konto ili knjigovodstveni ra ĉun je, dakle, sredstvo za odvojeni obra ĉun svake pojedina ĉne bilansne pozicije. Za svaku poziciju bilansa se otvara poseban konto. Taj postupak se naziva ra ĉlanjavanje bilansa na knjigovodstvene ra ĉune (konta). Knjigovodstveni ra ĉun se u nastavi naj ĉešće definiše kao dvostrani pregled na kome se beleži poĉetno stanje i sve promene koje su izazvale pove ćanje ili smanjenje pojedinih delova aktive ili pasive, odnosno pojavu rashoda i prihoda. Nedostatak ove, u didakti ĉke svrhe korisne definicije, jeste taj što knjigovodstveni raĉun ne mora da ima oblik dvostranog pregleda, pogotovu kada se knjigovodstvena evidencija vodi na ra ĉunaru, što je danas naj ĉešći sluĉaj Sve promene koje uti ĉu na veliĉinu salda, (tj stanja na raĉunima) a koje nastaju kao posledica poslovnih operacija, mogu se razvrstati u dve grupe, i to: one koje taj saldo (stanje) pove ćavaju i one koje taj saldo (stanje) smanjuju. - 10 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

16. VRSTE KONTA – RAĈUNA Osnovni elementi knjigovodstvenog konta u dvojnom knjigovodstvu jesu:

• • • • • • •

naziv konta (npr. kupci, zalihe materijala) broj (šifra) konta, datum nastanka promene, dokument na temelju koga je nastala promena (temeljnica), opis promene (npr. kupcu je isporuĉen materijal), vrednosni iznos promene kolona „duguje“ i kolona „potražuje“.

Prema obuhvatnosti i raspredu elemenata razlikuju se sl edeći oblici konta :

• konto po pagini (jednostrani oblik konta) • konto po foliju (dvostrani oblik konta) • stepenasti konto (štafel, stupiĉasti konto) • konto u obliku slova T Konto po pagini

Konto po pagini (jednostrani oblik konta) zbog svoje preglednosti najĉešće se koristi u praksi posebno u voĊenju knjigovodstva na raĉunaru. Za njega je karakteristiĉno da seopisni elementi knjiže na levom delu stranice (slika 1), a vrednosni iznos promene u kolonama duguje i potražuje na desnomdelu stranice.

slika 1 Konto po foliju Konto po foliju (dvostrani oblik konta) više se ne koristi u praksi. Na njemu su se odvojeno knjižili datum, opis i iznos dugovnog od datuma, opisa i iznosa potražnog prometa (slika 2.). Time se dobij ala preglednost dugovnih i potražnih knjiženja

slika 2.

- 11 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

Stepenas ti

Stepenasti oblik konta

konto (štafel, stupiĉasti konto) najstariji je oblik konta, a vuĉe koren iz evidencije nekadašnjih dužniĉko – poverila ĉkih poslova, koji se smatraju pr vim evidencijama organizovanog knjigovodstva. Iz tog oblika konta razvio se d anašnji oblik konta za knjiženje štednih uloga. (slika 3.)

slika 3.

Konto u obliku slova T

je najjednostavniji oblik konta. To je, ustvari, školski konto, jer se koristi najĉešće pri izvoĊenju nastave i pri analizi knjigovod stvenih promena.

Kada se govori o saldu raĉuna, mora se navesti i podela raĉuna prema karakteru salda. Prema toj podeli, svi raĉuni spadaju u jednu od sledećih kategorija: aktivni pasivni

 

Aktivni raĉuni su raĉuni pozicija aktive bilansa stanja – dakle sve imovinske pozicije koje su date u aktivi prikazuju se na AKTIVNIM KONTIMA , dok se sve pozicije pasive tj obaveze i kapital i promene koje na njima nastaju knjiže na PASIVNIM KONTIMA.

Na aktivnim kontima uvek je veća strana duguje od strane potražuje pa kažemo da je saldo aktivnih konta dugovan.

Na pasivnim kontima uvek je veća strana potražuje od strane duguje pa kažemo da je saldo pasivnih konta potražni

- 12 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

- Pravila knjiženja na aktivnim i pasivnim kontima

DUGUJE

AKTIVNA KONTA

POČETNO STANJE SVA POVEĆANJA

DUGUJE

SVA SMANJENJA SALDO ZA IZRAVNANJE

PASIVNA KONTA

SVA SMANJENJA SALDO ZA IZRAVNANJE

POTRAŽUJE

POTRAŽUJE

POČETNO STANJE SVA POVEĆANJA

Konta mogu biti i : SINTETIĈKA – zbirna, vode se u glavnoj knjizi

ANALITIĈKA – pojedinaĉna, vede se u pomoćnim knjigama POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA U skladu sa Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji, poslovne knjige koje imaju karakter javne isprave su: Dnevnik Glavna knjiga Pomoćne knjige   

1. DNEVNIK

Dnevnik je instrument knjigovodstva koji služi za hronološku evidenciju nastalih ekonomskih promena. Otvaranje dnevnika vrši se na osnovu bilansa, a potom se na osnovu dnevnika otvaraju raĉuni glavne knjige. U dnevniku se vrši kontiranje ekonomskih promena. Kontiranje ekonomskih promena znaĉi odrediti raĉun na kojima promenu treba zabeležiti i strane raĉuna na kojima će promena biti obuhvaćena. U skladu sa ovim dnevnik ima sledeći sadržaj: 

2. GLAVNA KNJIGA Glavna knjiga je sistematska evidencija

za razliku od dnevnika i ona pruža informacije o tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa nekom raĉunovodstvenom kategorijom i kakvo je trenutno stanje. Osnovna slabost glavne knjige (da kažemo nedostatak) je to što se ne 

- 13 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

može zakljuĉiti koje su poslovne promene nastale u preduzeću niti se može videti celina knjigovodstvenog stava.

3. POMOĆNE

KNJIGE Koje će poslovne knjige biti formirane zavisi od broja pojedinaĉnih raĉuna. U većini preduzeća se vode pomoćne knjige za kupce, dobavljaĉe, materijal, robu, gotove proizvode, nedovršenu proizvodnju itd. Na pojedinaĉnim raĉunima ekonomske promene mogu biti iskazane ne samo po vrednosti već i po koliĉini. MeĊutim da bi se zadovoljile potrebe korisnika za informacijama ponekad se vrši višestepeno rašĉlanjivanje sintetiĉkog raĉuna. Svaki raĉun koji nastaje rašĉlanjivanjem nekog složenog raĉune oznaĉava se kao analitiĉki raĉun. Dakle, izraz analitiĉki znaĉi samo da raĉun pripada nekom složenom raĉunu, ali ne ukazuje na stepen njegove složenosti. Ekonomske promene se obuhvataju prvo na najnižem stepenu rašĉlanjivanja a potom se prenose na sintetiĉke raĉune. U cilju utvrĊivanja saglasnosti u knjiženju izmeĊu glavne knjige i pomoćnih knjiga za svaku pomoćnu knjigu sastavlja se prometni list. Prometni list je spisak svih analitiĉkih raĉuna koji pripadaju jednom sintetiĉkom raĉunu sa pregledom prometa i salda. 



ZADACI ZA VEŽBU : RASĈLANJAVANJE BILANSA NA KONTA I KNJIŽENJE POSLOVNIH PROMENA KROZ DNEVNIK I GLAVNU KNJIGU, PROBNI BILANS, ZAKLJUĈAK POSLOVNIH KNJIGA , 1. ZADATAK

prikaz zadatka br.1 koji je raĎen kroz sukcesivne bilanse Sastavi Bilans stanja preduzeća “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008 . sa sledećim stanjem sredstava i izvora sredstava :

graĊevinski objekti 4.400.000.00; zalihe materijala 130.000.00; dobavljaĉi u zemlji 140.000.00; dugoroĉni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekući raĉun 400.000.00; blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih proizvoda

- 14 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjiži sledeće poslovne promene 1. Kupljen je materijal od dobavljaĉa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00 2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 12.000.00 (izvod banke br.14)

3. Obaveza prema dobavljaĉu po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoroĉnog kredita 4 Vraćen je deo dugoroĉnog kredita u iznosu od 100.000.00 (izvod banke br. 15) 5. Sastavi PROBNI BILANS, zakljuĉi poslovne knjige

IZRADA ZADATKA :

Bilans stanja privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. BILANS BR.0 r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA 1.


4.400.000.00

2.


3.600.000.00

1.

PASIVA


iznos

7.141.500.00

TUĐI IZVORI SRED

OBRTNA SREDSTVA 1.

Zalihe materijala

130.000.00

2.


100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekući račun

400.000.00

5.

Blagajna

1.

Dugoročni krediti

2.


1.500.000.00 140.000.00

1.500.00 8.781.500.00

- 15 -

8.781.500.00

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

GLAVNA KNJIGA Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o

1. GraĎevinski objekti 4.400.000.00 (5 Si 0) 4.400.000.00 2. Postrojenja i oprema 0) 3.600.000.00 3.600.000.00 (5 Si 3. Zalihe materijala 0) 130.000.00 170.000.00 (5 Si 1) 40.000.00 4. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00 (5 Si 0) 100.000.00

5. Kupci u zemlji 150.000.00 (5 Si 0) 150.000.00 6. Tekući račun 0) 400.000.00 12.000.00 (2 100.000.00 (4 288.000.00 (5 Si 7. Blagajna 0) 1.500.00 13.500.00 (5 Si 2) 12.000.00 8. Račun otvaranja glavne knjige 0/1) 8781.500.00 8.781.500.00 (0 9. Sopstveni kapital 7.141.500.00 (0/1 Si 5) 7.141.500.00 10. Dugoročni krediti 4) 100.000.00 1.500.000.00 (0/1 Si 5) 1.400.000.00 11. Dobavljači u zemlj i 3) 40.000.00 140.000.00 (0/1 40.000.00 (1 Si 5) 140.000.00

12. Kratkoročni kredit Si 5) 40.000.00

40.000.00 (3

* objašnjenje: oznaka Si u 5. promeni oznaĉava Saldo za izravnanje, koji pri zakljuĉku glavne knjige unosimo na manju stranu raĉuna ĉime izjednaĉavamo stranu duguje sa stranom potražuje na kontu ili obrnuto. Kod aktivnih raĉuna saldo za izravnanje unosimo na stranu potražuje (jer je ona po pravilu uvek manja strana kod aktivnih

- 16 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

konta) a kod pasivnih raĉuna saldo za izravnanje unosimo na stranu duguje, što je takoĊe manja strana kod pasivnih konta.

R.BR.

BR.KONTA

D 0

P

DNEVNIK Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o IZNOS OPIS DUGUJE POTRAŽUJE GraĎevinski objekti

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

4.400.000.00 3.600.000.00 130.000.00 100.000.00 150.000.00 400.000.00 1.500.00

Postrojenja i oprema Zalihe materijala Zalihe gotovih proizvoda Kupci u zemlji

Tekući račun Blagajna 8.

Račun otvaranja glavne knjige

8.781.500.00

-OTVARANJE AKTIVNIH KONTA 0/1

Račun otvaranja glavne knjige

8. 9. 10. 11.

1.

Sopstveni kapital

7.141.500.00 1.500.000.00 140.000.00

Dugoročni kredit Dobavljači u zemlji -OTVARANJE PASIVNIH RAČUNA Zalihe materijala

3.

8.781.500.00


11.

40.000.00 40.000.00

-PO FAKTURI BR.10 2.

7.

12.000.00

Blagajna 6.

Tekući račun

12.000.00

-PO IZVODU BR.14 3.

11. 12.

4.

10. 6.

40.000.00


40.000.00

Kratkoročni krediti -ISPLATA DUGA

Dugoročni kredit Tekući račun

100.000.00 100.000.00

-IZVOD BANKE BR.15

17.755.000.00

PROMET DNEVNIKA :

- 17 -

17.755.000.00

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

PROBNI BILANS

R.BR.

Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o

NAZIV KONTA

BRUTO BILANS

POTRAŽUJE

DUGUJE

SALDO BILANS DUGUJE

1.


4.400.000.00

4.400.000.00

2.


3.600.000.00

3.600.000.00

3.

Zalihe materijala

170.000.00

170.000.00

4.

100.000.00

100.000.00

5.

Zalihe gotovih proizvoda Kupci u zemlji

150.000.00

150.000.00

6.

Tekući račun

400.000.00

7.

Blagajna

13.500.00

8.

Raĉun otvaranja

9.

glavne knjige Sopstveni kapital

10.

Dugoroĉni k rediti

11.

Kratkoroĉni krediti

12.

Dobavljaĉi u zemlji UKUPNO

8781.500.00

112.000.00

POTRAŽUJE

288.000.00 13.500.00

8781.500.00

-

-

7.141.500.00(

7.141.500.00(

1.500.000.00

1.400.000.00

40.000.00

40.000.00

40.000.00

180.000.00

140.000.00

17.755.000.00

17.755.000.00

100.000.00

8.721.500.00

8.721.500.00

2. ZADATAK

Sastavi Bilans stanja preduzeća “ABC” d.o.o Novi Sad na dan 31.03.2008 . sa sledećim stanjem sredstava i izvora sredstava :

GraĊevinski objekti 8.285.000.00- Postrojenja i oprema 5.224.000.00- Tekući raĉun 945.800.00Blagajna 6.250.00- Materijal 132.000.00- Dugoroĉni krediti u zeml ji 2.800.000.00- Kratkoroĉni krediti u zemlji 670.000.00- Dobavljaĉi u zemlji 250.000.00- Kupci u zemlji 390.000.00- Gotovi proizvodi 740.000.00 Sopstveni kapital – izraĉunati

- 18 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjiži sledeće poslovne promene 1. Kupljen je za gotovinu kancelarijski materijal u vrednosti od 6.000.00 2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 20.000.00 (izvod banke br.10)

3. Po fakturi 15. kupljena je mašina od dobavljaĉa u vrednosti od 75.000.00 4 Prodati su kupcima gotovi proizvodi po fakturi br. 40 u vrednosti od 55.000.00 5. Obaveza prema dobavljaĉima po poĉetnom stanju izmirena je iz kratkoroĉnog kredita 6. Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na naš tekući raĉun (izvod banke br.11) 7. Sastavi PROBNI BILANS, zakljuĉi poslovne knjige 3.

ZADATAK

Sastavi Bilans stanja preduzeća “Azur” d.o.o Subotica na dan 01.01.2008 . sa sledećim stanjem sredstava i izvora sredstava :

dobavljaĉi u zemlji 220.000.00- postrojenja i oprema 984.000.00- tekući raĉun 1.200.000.00kupci u zemlji 51.000.00- graĊevinski objekti 1.815.000.00--gotovi proizvodi 270.000.00materijal 150.000.00, sopstveni kapital izraĉunati Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjiži sledeće poslovne pr omene 1. 2.

Po fakturi 21 kupljeno je raznog materijala za 41.000.00-

4. 5. 6.

Po fakturi br. 30 prodato je gotovih proizvoda za 32.000.00-

4.

ZADATAK

Primili smo bez naknade od drugog preduzeća jedan kamion u vrednosti od 500.000.003. Banka nam je odobrila kratkoroĉni kredit 17.000.00 -prema primljenom izvodu banke br.25 iznos od obrenog kredita prenet je na naš tekući raĉun Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na naš tekući raĉun (izvod banke br.26) Sastavi PROBNI BILANS, zakljuĉi poslovne knjige

Sastavi Bilans stanja preduzeća “Mara” d.o.o Novi Sad na dan 01.01.2008 . sa sledećim stanjem sredstava i izvora sredstava :

GraĊevinski objekti 4.120.000.00 Materijal 32.000.00 Postrojenja i oprema 154.000.00 Tekući raĉun 3.113.000.00 Blagajna 32.000.00 Dugoroĉni kredit u zemlji 715.000.00 Dobavljaĉi u zemlji 554.000.00 Kupci u zemlji 117.000.00 Nedovršena proizvodnja 126.000.00 Gotovi proizvodi 170.000.00 Sopstveni kapital izraĉunati Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, k njiži sledeće poslovne promene 1. Po fakturi br. 40 prodata je jedna mašina za 25.000.00 2. Blagajna je svu preostalu gotovinu prenela na tekući raĉun (izvod br. 101) 3. Primili smo bez naknade jedan raĉunar u vrednosti od 36.000.00 4. Obaveza prema dobavljaĉima u celosti je izmirena iz kratkoroĉnog kredita 5. Po fakturi br. 17. kupili smo materijala za 40.000.00 6. Sastavi PROBNI BILANS, zakljuĉi poslovne knjige

- 19 -

Nataša Nikolovski

- FA predavanja

- 20 -

Bilans stanja

Recommend Documents