Seminarski Etika i Moral

Seminarski rad iz poslovne etike moral

Etika i

SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE ETIKE ETIKA I MORAL

Profesor:

Student:

Novi Sad,. 1

Titles you can't find anywhere else

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.








Etika i

S A D R  A !:

".

#VOD

$

%. %.". %.%. %.$.

&EM# SL#I ETIKA Čovek kao biće smisla i vrednosti Odredjenje morala O pojmu i smislu etike

' ' ( )

$. $.". $.%. $.$.

PREDMET POSLOVNE ETIKE Razum, emocije i smisao življenja Svest, osećanja, volja i moralnost Psihološka i sociološka eneza moralnosti

'. NIVOI MORALNO- RAZVO!A '.". !oral i društvo '.%. "zazovi eti#ko relativizma

"" "$ "$

. LITERAT#RA

"

* + " ""








Etika i

".

#VOD

Posao biznisa, odnosno njeov osnovni smisao, jeste da zaradi novac% &aradjivanje novca nije uvek u bliskoj vezi sa li#nim osećajem za moralnost% !noi menadžeri su #esto s po pods dsme meho hom m o ovo vori rili li o neop neopho hodn dnos osti ti uspo uspost stav avlja ljanj njaa jasn jasnih ih mora moraln lnih ih ko kode deks ksaa u poslovnom svetu% svetu% Od kraja šezdesetih odina $'% veka ovaj uobi#ajeni nekriti#ki stav o odnosu biznisa i morala ozbiljno je osporen zbo važnih prakti#nih i teorijskih razloa% Suštin Suštinska ska društv društvena ena i vredno vrednosna sna pitanj pitanjaa biznis biznisaa pok pokren renuta uta su kao kao reakci reakcija ja na probleme zaadjenja životne sredine, toksi#no i nuklearno otpada, nekontrolisane moći vojno ( industrijsko kompleksa% Svet Svet bizn biznis isaa se s prav pravom om naša našaoo na ud udar aruu krit kritik ikee zbo zbo nedo nedost stat atka ka druš društv tven enee odovornosti i razli#itih oblika urožavanja društva i pojedinca% !noe kompanije zapo#ele su uvodjenje eti#kih prorama i usvajanje korporacijskih eti#kih kodeksa% )brzano je rastao broj seminara i te#ajeva iz ove oblasti, a objavljeni su i zna#ajni priru#nici i udžbenici% udžbenici% Pokr Pokret et za po posl slov ovnu nu etik etikuu osna osnaži žioo je no novi vi ko konc ncep eptt ko korp rpor orat ativ ivne ne druš društv tven enee odovornosti% *iznis je aktivnost u okviru koje se ljudska bića povezuju radi razmene dobara i uslua na uzajamnu korist% *iznis je sredstvo za postizanje bolje života za sebe i bližnje% )speš )spešan an biznis biznis je moral moralno no od odovo ovoran ran biznis biznis , pos poslov lovanj anjee ko koje je vod vodii ra#una ra#una o vrednostima kakve su ljudska sloboda i dostojanstvo% *iznis koji hoće duoro#an uspeh mora uvažiti temeljne moralne i ljudske vrednosti% Razradnja sistema moralnih i duhovnih vrednosti jedna je od najtežih posledica višeo višeodiš dišnje nje društv društven enee i ekono ekonoms mske ke krize krize u našoj našoj zemlji% zemlji% Obn Obnova ova moral moralne ne svest svestii i samosvesti na svim nivoima društveno oranizovanja i delovanja, obnova odovornosti kao sušti suštinsk nskee eti#ke eti#ke kateo kateorije rije u uprav upravlja ljanju nju i rukovo rukovodje djenju nju,, pok pokaz azate atelj lj je i mera mera sprem spremnos nosti ti za prevaz prevazila ilaže ženje nje krize krize i uk uklju# lju#iva ivanje nje u evrops evropske ke i svetsk svetskee inte interac racion ionee procese%








%.". %.".

Etika i

%. &EM# SL#I ETIKA &OVE &O VEK K KAO KAO /I0E /I0E SMIS SMISLA LA I VRE VREDN DNOS OSTI TI

ednu od suštinskih karakteristika ljudske vrste #ini sposobnost #oveka #oveka da prevazidje svoje biološke okvire i orani#enja i da svoj život i život zajednice radi i stalno razvija u svetu smisla i vrednosti% Speci-i#nost vrednosne i moralne prakse je u tome što njome #ovek radi i oblikuje sopstvenu prirodu kroz aktivan odnos prema druim ljudima, kao i prema samom sebi% .redno ednost stii su deo deo proc proces esaa osmi osmišl šlja java vanja nja #ove #oveko kovo vo živl življe jenj nja, a, a nast nastaj ajuu u toku toku samospoznavanja samospoznavanja i samoostvarivanja samoostvarivanja li#nosti% li #nosti% .rednosno procenjivanje svih ljudskih ponašanja, staro je koliko i ljudsko društvo% .rednosno ocenjujemo prirodne pojave, pravne propise, politi#ku i ekonomsku situaciju, vrednujemo umetni#ka dela, vrednujemo tehni#ka dela, vrednujemo ponašanja i karaktere ljudi% Sam pojam vrednosti može se razumeti i odrediti kao pozitivno ili neativno zna# zna#en enje je neko neko ob obje jekt kta, a, po poja jave ve ili ili proc proces esa, a, po pove veza zano no sa želja željama ma,, inte intere resi sima ma,, ili ili mišljenjima ljudi% Svet vrednosti je svet koji #ovek stalno stvara i osmišljava, pa se zato za vrednosti ne kaže da postoje, neo da važe% Čovekovv svet Čoveko svet je sušti suštinsk nskii odredj odredjen en vredno vrednosti stima% ma% Čov Čovek ek stalno stalno stvara stvara,, menja menja i osmišljava svet u kojem živi, oblikujući svoje li#ne i društvene ciljeve prema odredjenim sistemima vrednosti% .rednosti predstavljaju koncepcije, kriterijume i verovanja o poželjnim ciljevima ljudske ezistencije, na#inima ponašanja i društvenim odnosima ljudi, koji se stvaraju i menjaju tokom društveno ( istorijske prakse% .redno .rednosti sti su zasnovan zasnovanee u samim samim uslovima uslovima ljudske ljudske ezistenc ezistencije ije kao zajedni# zajedni#ke ke ezist ezisten encij cije% e% .redno rednosti sti,, kao centr centraln alnii stavov stavovii koji koji odredj odredjuju uju priori prioritet tetee u ljuds ljudskom kom ponašanju, daju zna#enje i strukturu životu% &a njih se veže #ovekova potreba za trajnošću, postojanošću i smislom ljudsko lj udsko življenja% /ilozo-i i nau#nici u#inili su mnoo napora da klasi-ikuju vrednosti i odrede njihovu hijerarhiju% Prema nema#kom -ilozo-u !aksu 0eleru, postoji sledeća hijerarhija vrednosti Religiozne vrednosti vrednosti (sveto),








Etika i

Poznati psiholozi Olport, .ernon, i 3indzi standardizovali su svoju skalu vrednosti, koje su oranizovane u jednom piramidalnom modelu Religijske vrednosti vrednosti (jedinstvo), Estetske vrednosti vrednosti (harmonija), !olitičke vrednosti vrednosti (mo"), #eorijske vrednosti (istina), Dru$tvene vrednosti vrednosti (lju%av prema prema drugima), Ekonomske vrednosti vrednosti (korisnost) (korisnost) 4rih /rom je ustanovio sledeću klasi-ikaciju osnovnih potreba i vrednosti koje proisti#u iz speci-i#nosti speci-i#nosti ljudske ezistencije ezistencije !ripadnost, !revazilaženje !revazilaženje (kreativnost), &korenjenost (%ratstvo), 'se"anje identiteta (individualnost), !otre%a za okvirom okvirom orijentaije orijentaije (razum) ednu od najpoznatijih klasi-ikacija vrednosti i potreba sa#inio je 5braham !aslov% !aslov% ) njeovoj piramidi nalaze se -iziološke potrebe, zatim potreba za siurnošću, Potrebe za pripadanjem i ljubavlju, potreba za uživanjem% 6a vrhu piramide nalazi se vrednost samoostvarivanja li#nosti% Svaki #ovek mora da bude veran svojoj sopstvenoj prirodi i svom najdubljem kreativnom potencijalu% Ovu potrebu i vrednost !aslov naziva samoostvarenjem% Poseban oblik vrednosti #ine moralne vrednosti koje se ti#u pojedina#no #oveka u njeovom životnom radu% !oralne vrednosti konkretizuju se kroz sistem moralnih normi i ideala, pojmove dobra i zla, ispravno i neispravno ponašanja%








%.% %.%.

Etika i

ODRE OD RED D!EN !EN!E MORA MORALA LA

!oral poti#e od latinske re#i mos, moris, koja ozna#ava obi#aj ili narav% !oral #ini sistem moralnih pravila, skup normi koje odredjuju #ovekovo ponašanje u društvu prema druim pripadnicima zajednice i prema samom sebi% &asniva se na normama o dobru i zlu, a ispoljava se kroz vrednosna procenjivanja ljudskih postupaka, pri #emu se procenjuje koje ponašanje je dostojno dostojno #oveka, #oveka, a koje mu ne prili#i, koje je dobro, a koje zlo, koje se odobrava, a koje zabranjuje ili osudjuje% Opštaa mora Opšt moraln lnos ostt je skup skup mora moraln lnih ih na#e na#ela la ko koja ja reu reuli lišu šu uo uobi bi#a #aje jene ne mora moraln lnee probleme, sistem pravila pravila i normi po kojima se se odvija naš svakodnevni svakodnevni život% život% !oral je deo opšte #ovekove sposobnosti da spoznaje i menja svet, da upoznaje samo sebe, drue ljude i njihove medjusobne odnose% Osnovni nosilac morala jeste #ovek, kao slobodno i samosvesno biće i zato je i postojanje i važenje moralnih normi jedino mouće u društvu% 8od morala je najvažnija unutrašnja obaveznost, kada #ovek po vlastitoj savesti i slobodi sam odlu#uje da deluje na moralno ispravan na#in% arakteristike unutra$nje unutra$nje o%aveznosti o%aveznosti morala su* su* +ezuslovnost 9 mora morall je cilj samom samom sebi, sebi, to je kate kateo ori ri#n #nos ost, t, apsol apsolut utno nost st,, samociljnost morala: Do%ro ( Do%ro ( kao vrhovna vrhovna moralna vrednost: vrednost: !ose%no moralno ose"anje ( moralna norma se ne uvidja samo razumom neo se i oseća srcem i celim osećajnim bićem: #renut #renutnost nost ( moral se oseća trenutno, bez ikakvo vremensko razmaka, #im se subjekt našao u moralnoj situaciji: utonomnost ( utonomnost ( moralna obaveza je autonomna, nju #ovek oseća kao zapovest koju sam sebi izdaje, pa ona #esto traži i žrtve od #oveka: -riža savesti savesti kao sankija sankija ( nju izri#e moralni subjekt sam sebi, i primenjuje je kada je prekršio odredjenu moralnu normu% Spolja Spoljašnj šnjaa oba obavez veznos nostt moral moralaa pod podraz razum umeva eva da je moral moralna na norma norma društv društveno eno uslovljena%










%.$. .$.

Etika i

O PO! PO!M# M# I SMI SMIS SL# ETI ETIK KE

Pod pojmom etike podrazumevamo sistematsko, nau#no ili -ilozo-sko promišljanje morala% 'vo promi$ljanje o%uhvata pet entralnih pitanja* !ojam izvora ili porekla porekla moralnosti, !ro%lem uspostavljanja uspostavljanja moralne svesti svesti i savesti, !ro%lem o%lika moralnosti, moralnosti, !itanje svrhe i smisla smisla moralnosti, !ro%lem izgradnje izgradnje moralne hijerarhije hijerarhije vrednosti vrednosti 4tiku 4tiku možem možemoo de-in de-inisa isati ti kao kao sistem sistemats atsko ko nastoj nastojan anje je da se naše naše indivi individua dualno lno i društveno moralno iskustvo u#ine smislenima tako što će se odrediti pravila ispravno ponašanja, vrednosti vrednosti kojima treba težiti, težiti, kao i karakterne osobine osobine koje treba razvijati% ednu od suštinskih ideja r#ke -ilozo-ije #ini ideja harmonije ili skladno jedinstva #oveka sa samim sobom i sa druim slobodnim ljudima u zajednici% Ocem evropske etike kao sistematske discipline može se smatrati atinski -ilozo- So1r So1rat at <2;=%9+==% pre naše ere>% Po njeovom mišljenju za moralni život i ostvarenje najviše dobra presudno je #ovekovo saznanje, razmišljanje o vlastitom delovanju i posledicama moralnih moralnih izbora% Spoznajući samo sebe, #ovek osvešćuje moralne principe koji su smešteni u dubini njeove duše% ) svakom #oveku postoji unutrašnji las, las savesti koji mu pomaže da razlikuje dobro od zlo ponašanja% .rlina .rlina je znanje, i može se nau#iti i razviti r azviti mišljenjem i samospoznajom% Sokratova metoda se temelji na racionalizmu, eti#kom optimizmu i uverenju da postoji moralna autonomija #oveka%








Etika i

/etaetiku Deskriptivna etika opisuje i prou#ava moral ljudi, društvenih rupa i razli#itih kultura, temeljeći se na rezultatima psiholoije, socioloije i antropoloije% .ormativna etika predstavlja sistemati#no nastojanje da se objasni i obrazloži moral jedne zajednice ili društva u celini% /etaetika prou#ava /etaetika prou#ava zna#enje zna#enje moralnih termina i loiku moralno rasudjivanja% rasudjivanja% Posebna etika obuhvata primenu opšte etike na specijalizovana polja društveno živo života ta%% Aako imam imamoo po podr dru# u#ja ja po posl slov ovne ne etik etike, e, medi medici cins nske ke etik etike, e, medi medijs jske ke etik etike, e, advokatske etike i dr%

$.

PRE PREDMET DMET POSL OSLOV OVNE NE ETIKE IKE

Poslovna etika prou#ava primenu moralnih normi i vrednosti na aktivnosti i ciljeve preduzeća i oranizacija% oranizacija% Poslovna etika se bavi moralnim pitanjima na širokom polju biznisa% Ona izu#ava moralne standarde i njihovu primenu u sistemima i oranizacijama kroz koje moderna društva proizvode i distribuiraju dobra i uslue, kao i na ljude koji rade u tim oranizacijama% oranizacijama% Poslovna etika nastoji da rezultate svojih analiza primeni na onaj skup institucija, tehnoloija, transakcija, aktivnosti i težnji koje nazivamo svetom biznisa% Svako društvo se sastoji od ljudi koji su povezani nekim zajedni#kim ciljevima i #ije su aktivnosti uredjene tako da se ovi ciljevi uspešno realizuju% 6ajuticajnije institucije unutar savremenih društava jesu ekonomske institucije% One od odre redj djuj ujuu ko će i kako kako proi proizv zvod odit itii razn raznov ovrs rsne ne robe robe i uslu uslue e,, kako kako će po posl slov ovii biti biti oranizovani, koji će se resursi koristiti, kako će proizvodi i prihodi biti rasporedjeni








$.". $.".

Etika i

RAZ# RAZ#M, M, EMO5 EMO5I! I!E E I SMIS SMISAO AO IVL IVL!E !EN! N!A A

Sokrat je smatrao da su sve vrline saznanja i da je jedno te isto znati šta je pravedno i biti pravedan% 6jeovo isticanje svesti i uma u svojoj suštini bilo je i ostaje opravdano, jer saznanje zaista i jeste moćna predpostavka i polua moralno ponašanja% !edjuti !edjutim, m, #ov #ovek ek nije nije samo samo racion racionaln alnoo biće% biće% Pored Pored loike loike razuma razuma,, na njeo njeove ve postupke i životne životne stavove snažno snažno uti#e i Bloika srcaC% /ilozo- Heraklit /ilozo- Heraklit , je još pre Sokrata ovorio* ovorio * 0 #e$ko je %oriti se sa srem, jer sve $to sre ho"e, ono kupuje za svoju du$u 1 Sredin Sredinom om dev deved edese esetih tih od odina ina dva dvades deseto eto veka, veka, Danijel -oleman je snažno snažno popularizovao neurološka i psihološka istraživanja koja su dokazivala važnost emocionalne inteliencije koja nas #ini svesnim naših sopstvenih osećanja i osećanja druih ljudi% Omou Omouću ćujuć jućii nam empat empatiju iju,, saoseć saosećanj anje, e, motiva motivacij cijuu i sposo sposobno bnost st prikla prikladn dnih ih odovora na bol i zadovoljstvo, emocionalna inteliencija stvara preduslove za e-ektivnu primenu racionalne racionalne inteliencije% Potpuno ostvarivanje sopstvene li#nosti pripada s-eri emocionalne inteliencije kao sposobnost da se saoseća sa druim ljudima, procenjuje, stvaraju dobri medjuljudski odnosi, kao i druim emocionalnim veštinama koje pomažu da se neko u potpunosti uklopi u društvo, a da time bude od koristi, kako sebi tako i sredini u kojoj živi i deluje% Slika ljudske inteliencije može biti kompletna samo ako uklju#i i duhovnu ili spiritualnu intelienciju%








$.%. $.%.

Etika i

SVES SVEST T, OSE OSE0A 0AN! N!A, A, VOL VOL!A !A I MORA MORALN LNOS OST T

Svest, kao Svest, kao intelektualna -unkcija podrazumeva ljudsku sposobnost uvidjanja veza i odnosa, i predvidjanja posledica razli#itih doadjanja ili ponašanja% 2ovan /ari", svest svest de-in de-iniše iše kao psihi psihi#ku #ku -unkci -unkciju ju pod kojom kojom pod podraz razume umeva va sposobnost #oveka da misli i da oseća, da je svestan #injenice da misli i oseća% Ovakva de-inicija ukazuje na zna#aj samosvesti kao ljudske psihi#ke osobine po kojoj se #ovek suštinski razlikuje od svake vešta#ki stvorene inteliencije ili elektronsko moza% Svest koja nam daje saznanje o sopstvenom postojanju, koja omoućuje da shvatimo svo svoje 2a, po posto stoji ji samo samo kod #oveka #oveka i #ini #ini predus preduslov lov moraln moralno o pon ponaša ašanja nja i moral moralne ne odovo od ovorno rnosti sti%% Pomoć Pomoćuu svesti svesti mi spo spozn znaje ajemo mo sopst sopstven venii inter interite itett i jedins jedinstve tvenos nost, t, kontinuitet svoje li#nosti i karaktera% Svest i samosvest nam nam omoućuju da prepoznamo sebe kao #oveka i upravo iz te spozn spo znaje aje ljudsk ljudskost ostii ili dos dostoj tojans anstva tva izvire izvire moral moralno no pon ponaša ašanje nje,, moraln moralnoo delova delovanje nje i prosudjivanje% Svest #oveku omoućuje da može planirati i projektovati postupke u skladu sa ciljevima koji se nalaze u budućnosti% Samo #ovek je biće budućnosti i ideala, biće kod koa ono što treba da bude, odredjuje našu sadašnju sadašnju aktivnost% Razumevajući samo sebe, odnose sa prirodom, sa druim ljudima i analizirajući uzroke i posledice svo ponašanja, #ovek otvara vrata moralno sveta% Druu subjektivnu predpostavku morala #ine emoije i ose"anja% ose"anja % Razum se ne može smatrati presudnim elementom u moralnom ponašanju, zbo njeovo osnovno obeležja da hladno, bespristrasno rezonuje i analizira odnose u stvarnosti% !oralni ideal mouće je ostvariti tek onda kada nas na moralno ponašanje i uvažavanje li#nosti druih ljudi pokreće speci-i#no moralno osećanje, a ne strah od sankcija ili spoljašnjih autoriteta%








Etika i

) s-eri morala se ispoljava i potvrdjuje celokupna #ovekova li#nost%

$.$. $.$.

PSI6OL PSI6OLO7K O7KA A I SO5IO SO5IOLO7 LO7KA KA -ENEZ -ENEZA A MORALN MORALNOST OSTII

Čovek po#inje da se bavi etikom #im po#ne da razmišlja o moralnim standardima koje razvija u okviru svoje -amilije, prijatelja, crkve, društva i kada po#inje da se pita da li su svi ovi standardi prihvatljivi i kako se mou racionalno obrazložiti% 8ao i sve ostale psihi#ke i socijalne -unkcije i moralnost ima svoje zakonitosti -ormiranja i redosled razvojnih etapa% ) psihol psihološk oškom om obliko oblikova vanju nju moral moralaa klju#n klju#nuu ulou ulou ira ira identi identi-ik -ikaci acija ja deteta deteta sa roditeljima, pretežno sa ocem% Prema /rojdu, otac uti#e na dete tako što u njeovom moralu moralu razvija razvija elemente elemente dužn dužnosti, osti, savesti, savesti, objektivn objektivnosti% osti% !ajka više podsti#e razvoj razvoj osećanja ljubavi, nežnosti, opraštanja% !oraln !ora lnaa sves svestt u #ove #oveku ku,, ko koju ju psih psihoa oana nalit liti# i#ari ari nazi naziva vaju ju ^{o>,, nast nastaj ajee identi-ikacijom sa roditeljskim zahtevima% Superego je Superego je kolektivni las, las zajednice, re-lektovan u našu unutrašnjost, koji ne dozvoljav dozv oljavaa da se oslobode oslobode nao naonske nske želje želje i prohtevi prohtevi koji su nepoželjni nepoželjni po opstanak opstanak zajednice% Sva ljudska bića treba da uvažavaju neka elementarna pravila medjuljudskih odnosa kojima se uspostavljaju ranice ponašanja i obezbedjuju preduslovi zajedni#ko življenja% 6i jedna zajednica se ne može održati ako su u njoj dozvoljeni postupci poput ubistva, kradja i sli#no% Supereo kontroliše ono što svesno #inimo i ono što želimo nesvesno da u#inimo% Supe Supere reo o ko kont ntro roli liše še,, meri meri,, proc procen enju juje je,, ali ali isto isto tako tako ob obav avlja lja i -unk -unkci cije je po podr dršk ške, e, pohvaljivanja, ljubavi% ljubavi% Po /rojdovim re#ima, Supereo je jedna institucija u svesti koja pazi na 4o i istovremeno a uporedjuje sa idealnim standardima%










Etika i

!rvi stupanj se odliku odlikuje je pos postup tupanj anjem em na osn osnovu ovu kazne kazne i pos posluš lušnos nosti% ti% /izi#k /izi#kee posledice radnje odredjuju da li je nešto dobro ili rdjavo, bez obzira na moralno zna#enje postupaka% Dete ne zna šta je moralno, ali ubrzo nau#i nau#i šta se ne sme sme #initi% Drugi stupanj je odraz de#ije želje da bude pohvaljeno i naradjeno% Postoje elementi #estitosti, uzajamnosti i podjednako udela, ali uvek se tuma#e na -izi#ki, pramati#ki na#in% na#in% Dogovorni nivo* "spunjavanje o#ekivanja svoje porodice ili društvene rupe uzima se kao vrednost po sebi , bez obzira na neposredne, o#evidne posledice% !oralne vrednosti se zasnivaju na ispunjavanju dobre ili ispravne uloe, na podržavanju konvencionalno reda tudjih o#ekivanja% 'vaj nivo sadrži* #re" #re"ii stup stupan anjj predstavlja ponašanje prema principu Bdobar de#ko ( dobra devoj#icaC% Dobro ponašanje je ono koje zadovoljava drue, ili im pomaže, i koje oni odobravaju% 6a ovom stupnju namera prvi put postaje važna% Odobravanje se zaslužuje BuljudnimC ponašanjem% 4etvrti 4etvrti stupanj stupanj karakteriše orijentisanje prema Bzakonu i reduC% 5utoritet služi za orije orijent ntis isan anje je,, zati zatim m do dola laze ze utvr utvrdj djen enaa prav pravil ilaa i druš društv tven enii red% red% "spr "sprav avno no po pona naša šanj njee sa#inj sa#injava avaju ju ispunj ispunjav avanj anjee li#nih li#nih duž dužnos nosti, ti, poš poštov tovan anje je autori autoritet teta, a, pod podrža ržavan vanje je dato dato društveno reda zarad njea samo% utonomni ili načelni nivo* 6a nivo* 6a ovom nivou moralne vrednosti vrednosti i na#ela odredjuju se kao kao prih prihva vatl tlji jiva va i valj valjan ana, a, zato zato što što sami sami znam znamoo da su neka neka na#e na#ela la ispr isprav avna na i što što








Etika i

'.".

MORAL I DR#7TVO

) enezi moralno -enomena zna#ajnu ulou imaju društveni odnosi% 3i#nost i karakter pojedinca -ormiraju se u medjuljudskoj interakciji koja je uslovljena politi#kom, pravnom, obi#ajnom obi#ajnom i kulturološkom strukturom% strukturom% !oraln !oralnee norme norme,, kao i drui drui oblici oblici ljudsk ljudskee svesti svesti,, predst predstav avlja ljaju ju izraz izraz ljudsk ljudskee društv društvene ene prakse prakse pov poveza ezane ne sa na#ino na#inom m proizv proizvodn odnje je i celok celokupn upnom om orani oraniza zacij cijom om društveno života% !orall se menj !ora menjaa i razv razvija ija u skla skladu du sa menj menjan anje jem m ljuds ljudski kihh po potr treb ebaa i na#i na#ina na zajedni#ko života% !oral je li#na i društvena potreba% Čovek, kao moralno biće stvara moral, ali a stvara u društvu, u neprekidnoj komunikaciji sa druim ljudima% Samo u društvenoj zajednici #ovek može da izradi sebe kao moralnu li#nost, da -ormira svoje norme, vrednosti i ideale% )skladjujući svoje želje i potrebe sa potrebama i interesima svo okruženja, #ovek postavlja norme vlastito vlastito delovanja i razvija razvija moralnu svest i savest% savest% ) svakom društvu postoji više normi i vrednosnih odredjenja, i odrastao #ovek kao








Etika i

)z svo poštovanje tolerancije za razli#ita ledišta, moramo se truditi da pronadjemo najbolji put u razumevanju i oblikovanju zajedni#ko života% !oraln !oralnii relati relativiz vizam am je izraz izraz lenjo lenjo ili neo neodo dovor vorno no životn životno o stava% stava% 6a 6ajve jveći ći nedostatak moralno relativizma je to što ne ukazuje na samu sadržinu moralne akcije, već samo na osećanje koje subjekt ima onda kada je preduzima% 8ada vrednosno prosudjujemo neku radnju, tada mi ne sudimo samo o osećanjima i nameri aktera, već i o samom postupku koji je subjekt u#inio% 6a taj t aj na#in oranizujemo i eti#ke #injenice i konstruišemo teorije o najvažnijim moralnim pitanjima, sa uverenjem da možemo doći do zajedni#kih odovora i do nade da ćemo živeti u boljem i odovornijem ljudskom svetu% !ožemo !ožemo zaklju#iti zaklju#iti /oral ne služi nikakvoj parcijalnoj svrsi i ni#ijem posebnom interesu , već samom sebi, to jest o#uvanju najdublje humanosti #oveka, o#uvanju i razvoju ljudsko identiteta i ljudsko dostojanstva%

Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem što se više i istrajnije o njima razmišlja:Zvezdano nebo iznad








. ".

Etika i

LI T E R AT # R A

dr Vu81ovi9 Vu81ovi9 e21o, /IZNIS I MORAL, 5e1o4 ;oo1s, Novi Sad, %.}

Seminarski Etika i Moral

Recommend Documents