Visoka škola za ekonomiju i informatiku Prijedor
Računovodstvo Seminarski rad Tema: Bilans stanja i bilanas uspjeha
Profesor:
Student:
Mr Milovan !ra"i#
Sandra Porobi# $%&'()
Sadržaj: *V+!,VRST- B./01S02 B./01S ST01304 05T.V0) R-0/10 05T.V0) 6.5T.V10 05T.V0) P0S.V0) 6.101S.305. .7V3-8T03.) B./01S *SP-90 !+B.T05$; <*B.T05$; PR.507.V013- PR.9+!0 . R0S9+!0$; S0!R=03 B./01S0 *SP-90$; P+S/+V1. PR.9+!$; R0S9+!$2 6.101S.3S5. PR.9+!.$2 R-7*/T0T P+S/+V0130$2 R0SP+!-/0 6.101S.3S5+< R-7*/T0T0$2
UVOD-VRSTE BILANSA Bilansi se me>usobno razlikuju po formi i sadr?ini@ odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju@ Ailja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju Bilans mo?e biti sastavljen u odnsu na slede#e kriterijume: , prema vezi sa knji"ovodstvenim računima bilans stanja i bilans uspeha , prema svrsi iskazivanja bilansa imovinski bilans@ bilans utvr>ivanja uspeha i bilans kretanja , prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju poslovni bilans@ poreski bilans , prema području informisanja uz pomo# bilansa interni bilans@ eksterni bilans , prema podaAima na osnovu kojih je odre>en knji"ovodstveni bilans@ inventarni bilens@ planski bilans , prema du?ini bilansno" perioda početni bilans@ me>ubilans@ krajnji bilans , prema tehniAi sastavljanja bilansa bruto bilans@ neto bilans , prema broju uključenih bilansa individualni bilans@ zbirni bilans@ konsolidovani bilans , prema odnosu sredstava i obaveza aktivni i pasivni bilans , prema odnosu prihoda i rashoda uspešan i neuspešan bilans , prema redovnosti sastavljanja bilansa redovni@ speAijalni +snovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knj"osodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani@ sintetički prikazi@ izveštaji o poslovanju@ sa stanovišta koriš#enja@ an"a?ovanja i trošenja sredstava proizvodnje 6inansijski izveštaji moraju da sadr?e slede#e podatke: , podatke o sredstvima preduze#a , podatke o obavezama preduze#a , podatke o kapitalu preduze#a , podatke o prihodima i rashodima , podatke o "otovinskim tokovima +pšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala 7bo" primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadr?ini 1ajva?niji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: aC veza sa knji"ovodstvenim računima i bC pravne norme koje čine osnovu bilansiranja 5ompletan finansijski izveštaj sadr?i: , bilans stanja , bilans uspeha , izveštaj o tokovima "otovine , izveštaj o promenama na kapitalu , napomene uz finansijske izveštaje Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduze#a iskazuju preko novčanih jediniAa Bilansi su namenjeni kako internim@ tako i eksternim korisniAima
.nterni korisnik je sam menad?ment preduze#a čiji je zadatak da preduze#e bude likvidno i da posluje rentabilno Proučavanjem bilansa stanja@ uprava preduze#a donosi odluke o an"a?ovanju sredstava@ mo"u#nosti zadu?ivanja itd -ksterni korisniAi su: , potenAijalni investitori i investitori koji na ovaj način mo"u da npr proAene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povu#i ili dodatno ula"ati , kreditori na ovaj način dobijaju podatak da li je preduze#e ve# zadu?eno@ visini kamate@ likvidnosti preduze#a@ izvorima "otovine i da li preduze#e svoje obaveze izmiruje na vreme , dr?ava i dr?avne instituAijama su finansijski izveštaji va?ni zbo" poreza@ jer na osnovu ovih informaAija proAenjuju ekonomsku sna"u poreskih obveznika 6inansijski izveštaji su tako>e va?ni i zbo" uskla>ivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi@ da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduze#a , zaposlenima u preduze#u@ su finansijski izveštaji va?ni jer ih zanima rentabilnost preduze#a@ odnoisno si"urnost njihovih radnjih mesta , javnost jer uspešnost "radova i opština zavisi od uspešnosti preduze#a na teritoriji "rada ili opštine 7aključak je da da različiti korisniAi imaju potrebe za različitim informaAijama 0li@ i pored različitih interesa@ jedna odre>ena "rupa informaAija zadovoljava potrebe svih korisnika@ a to su informaAije o prinosnom@ imovinskom i finansijskom polo?aju preduze#a i o promenama u tim polo?ajima 1ajva?niji finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha
BILANS STANA Bilans stanja pru?a informaAije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduze#a odre>eno" dana 0naliza likvidnosti uključuje pore>enje kratkoročne sposbnosti kompanije da zaradi novaA i kratkoočnih potra?ivanja koja ima /ikvidnost pokazuje sposobnost kompanije da od"ovori redovno na potra?ivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih "odinu dana /ikvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potenAijalne kreditore Sredstva sa kojima preduze#e posluje se prikazuju u bilansu stanja DBilans potiče od lat EEbilanF libraEE G va"a sa ; tasaC Bilansom se pola?e račun o pozitivnim i ne"ativnim rezultatima@ uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduze#a Bilans stanja je slo?en i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive Bilansne poziAije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kate"orije sredstava i izvora sredstava +bzirom da svako sredstvo ima svoj izvor@ osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnote?a! koja se vidi po tome što je vrednost svih poziAija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih poziAija na desnoj strani bilansa u pasivi@ odnosno osnovna bilansna jednačina mo?e se prikazati odnosom: aktiva G pasiva@ što izra?ava kvantitativnu ravnote?u leve i desne strane bilansa *koliko bilans stanja nije u ravnote?i@ to znači da bilans i ne postoji *koliko finansijski rezultat nije raspodeljen@ on se iskazuje u bilansu stanja@ čime se uspostavlja ravnote?a izme>u aktive i pasive Pozitivan finansijski rezultat@ koji predstavlja višak aktive nad pasivom@ iskazuje se u pasivi@ dok se ne"ativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi@ jer predstavlja manjak aktive prema pasivi
Bilans mo?e biti prikazan u vidu u vidu jednostrano" računa@ pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva@ ili dvostrano" računa@ pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva Bilansne poziAije u aktivi bilansa stanja za preduze#a raščlanjene su prema prinAipu rastu#e likvidnosti@ a sve poziAije pasive prema prinAipu rastu#e dospelosti To znači da manji stepen likvidnosti imaju poziAije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu@ a u okviru to"a "otovina i "otovinski ekvivalenti imaju najve#i stepen likvidnosti * pasivi@ pak@ osnovni kapital ima najdu?i rok dospelosti@ odnosno najkra#e su one obaveze koje su dospele@ a nisu izmirene prema poverioAima Postoji ustaljena ili propisana forma @ sadr?aj i raspored poziAija bilansa@ koja se naziva bilansna shema 6ormom bilansa odre>uje se broj kolona@ njihov naziv@ smeštaj aktive i pasive@ kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i poziAija aktive i pasive
". #$r%a jedn$stran$& pre&leda ili #$r%a liste BILANS STANA 'O(I)IA ATIVA A. STALNA IOVINA /I d$ IV0 . 1-*P/0H-1. *P.S01. 50P.T0/ .. 1-M0T-R.30/10 */0<0130 ... 1-5R-T1.1-@ P+STR+3-130@ +PR-M0 . B.+/+850 SR-!STV0 D$ I ;C $ 1ekretnine@ postrojenja i oprema ; Biološka sredstva .V !*<+R+K1. 6.101S.3S5. P/0SM01. D$I;C $ *češ#e u kapitalu ; +stali du"oročni plasmani B. OBRTNA IOVINA /I d$ III0 . 70/.9.. 5R0T5+R+K10 P+TR0=.V0130@ P/0SM01. . <+T+V.10 D$ do 4C $ Potra?ivanja ; 5ratkoročni finansijski plasmani 2
Nap$%ena Te+u,a br$j &$dina
I*n$s 'reth$dna &$dina
4;@ )
123!334 ( (
"45!355 ( &(
42@ 44@
J@(22
(@(J4
4&@ $( 4&$@ $( 4&@ $(
)&@4(% $(@J;J ;2;@)&$ ;2;@;2 J$; 672!636 $2@&22
J%@24; ;;@%;; &(@$4J 4@)&( ;J 816!326 $4%@24
&22@$&2
2))@);
2);@)2; $4J@&%; $@42 ;@2$( ( "!55"!875 5 "!55"!875 5
2)%@J)2 ( $@;( ( ( 677!626 5 677!626 5
4J@ $$ 4&4@ $; $; 4%@ $; 4)@ $2
'O(I)IA
I*n$s Nap$%ena Te+u,a br$j &$dina
'reth$dna &$dina
'ASIVA A. A'ITAL /I9II9III9IV9V-VI-VII0
"<2!226
"2"!8"8
. +S1+V1. . +ST0/. 50P.T0/
$J@;)$
$J@;)$
.. 1-*P/0H-1. *P.S01. 50P.T0/
(
(
... R-7-RV-
)J;
)J;
.V R-V0/+R.70L.+1- R-7-RV-
(
(
V 1-R0SP+R--10 !+B.T
$%&@()2
$(4@2%;
V. <*B.T05
(
(
V.. +T5*P/3-1- S+PSTV-1- 05L.3B. DU:ORO=NA RE(ERVISANA I OBAVE(E /I d$ IV0 . !*<+R+K10 R-7-RV.S0130 &;@ $&
(
(
35
886!"""
;@J;$ ;J&@%)&
$2@42% %@24J
$ !u"oročni krediti
$4&@J44
(
; +stale du"oročne obaveze
%@24J &2&@2;
.. !*<+R+K1- +B0V-7- D$I;C
&$@ $4
&2@ $J
... 5R0T5+R+K1- +B0V-7- D$ do 4C
&2
$;(@$4$ &4(@2)
$ 5ratkoročne finansijske obaveze
%$)@((
$$)@22)
44;@4))
2%)@;&
;@J&
$;@$;(
J@4%J
;&@4J (
; +baveze iz poslovanja $) 2 +baveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih &4@ $ javnih prihoda 4 +stale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska &&@ ;( raz"raničenja .V +!/+=-1- P+R-S5- +B0V-7-
V. UU'NA 'ASIVA /A9B0
( "!55"!875
:. VANBILANSNA 'ASIVA
5
677!627 5
Bilansna a+ti>a? Bilansna pasi>a?
$@(($@&%( $@(($@&%(
J%%@J;J J%%@J;%
Vanbilansna a+ti>a? Vanbilansna pasi>a?
( (
( (
2. #$r%a d>$stran$& pre&leda ili #$r%a +$nta
Bilans stanja mora biti u ravnoste?i jer se radi o dvostranoj sliAi sredstava na odre>eni dan ili u odre>enom momentu +ve dve strane se nazivaju aktiva i pasiva 0ktivu predstavlja imovina preduze#a@ a pasivu kapital i obaveze preduze#a
ATIVA 0ktiva predstavlja aktivnu masu@ odnosno sredstva koja kru?e * aktivi se prikazuje transformaAija sredstava iz jedno" oblika u dru"i oblik * aktivi se troše i nastaju efekti@ a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstataAije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduze#u i onima koj treba očekivati u budu#nosti +tuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive 0ktivu čine realne i fiktivne stavke
REALNA ATIVA Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva Svako preduze#e ima svoj osnovni zadatak@ a za nje"ovo izvršenje slu?e poslovna sredstva@ koja se dalje dele na osnovna i obrtna .zvršenje osnovno" zadatka potpoma?u sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja Dizdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizaAijeC
@ITIVNA ATIVA +dnosi ili poslovne transakAije izme>u dva preduze#a koje se javljaju u vidu sumnjivih@ spornih i nenaplativih potra?ivanja imaju karakter fiktivne aktive@ i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidno" poslovanja preduze#a Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu mo?e biti privremeno Dkad je perspektiva naplate evidentnaC i trajno Dnema perspektive naplateC *zroAi koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mo"u biti interni Dnesolidnost u poslovanju@ nerentabilnost@ nea?urnost i slC i eksterni Dpropusti sistemaC
'ASIVA Pasiva prikazuje EEneaktivnuEE masu +na pru?a informaAije o poreklu sredstava@ i podatke o nameni sredstava i izra?ava finansijsku konstituAiju preduze#a 6inansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbe>ivanje finansijskih sredstava koja mo"u biti sopstvena i pozajmljena Posmatrano sa pravne tačke "ledišta@ pasiva prikazuje du"ove ili obaveze preduze#a *kupnost pasive se sastoji iz obaveza preduze#a prema samom sebi što za Ailj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema tre#im liAima Prema nameni finansijskih sredstava@ razlikujemo finansiranje u u?em smislu ili finansiranje proste reprodukAije@ odnosno teku#ih poslovnih aktivnosti i finansiranje u širem smislu ili finansiranje proširene reprodukAije@ odnosno novih ula"anja 6inansiranje se mo?e posmatrati kao vlasničko@ vremensko i namensko Vlasničko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovno" rezultata i finansiranje iz tu>ih izvora@ kao što su banke@ poslovni partneri itd Sa poziAije ročnosti@ razlikuju se du"oročni,trajni izvori@ finansiraju se ula"anja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoročni,povremeni izvori@ finasiraju se povremene potrebe obrtnih sredstava Sa aspekta namene@ svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu
@INANSIAI I(VETAI 6inansijski izveštaji pru?aju informaAije o finansijskom polo?aju@ uspešnosti i promenama u finansijskom polo?aju preduze#a 5ompletan set finansijskih izveštaja uključuje slede#e sastavne komponente: $C bilans stanja@ ;C bilans uspeha@ 2C izveštaj o tokovima "otovine@ 4C izveštaj o promenama na kapitalu i &C napomene uz finansijske izveštaje * savremenom privrednom ?ivotu bilansi se koriste kad "od treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti * računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduze#a tako što se poslovni do"a>aji@ stanja i rezultati preduze#a iskazuju preko novčanih jediniAa kao opšte" svodno" merila
Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnote?a Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine@ kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna@ odnosno na dan bilansiranja Bilans stanja predstavlja dvostrani pre"led koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital DpasivaC i način investiranja Dula"anjaC kapitala DaktivaCN aktiva iskazuje na levoj@ a pasiva na desnoj strani@ ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi 0ktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspola?e preduze#e@ a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduze#a 7a razliku od bilansa stanja@ bilans uspeha se sastavlja za odre>eni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvr>en dobitak ili "ubitak 5arakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi@ rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: $C poslovni prihodi@ rashodi i rezultatN ;C finansijski prihodi@ rashodi i rezultatiN 2C neposlovni i vanredni prihodi@ rashodi i rezultat Me>usobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni brutorezultat preduze#a kao bruto,dobitak ili kao bruto,"ubitak u obračunskom periodu To znači da preduze#e u bilansu uspeha mo?e iskazati bruto,dobitak i bruto, "ubitak Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda@ a ne"ativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda@ čime se ostvaruje bilansna ravnote?a
BILANS US'EA !o dvadesetih "odina OO veka@ dominantan značaj u prikazivanju poslovanja preduze#a je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduze#a Sa razvojem konkurenAije@ razvojem novih preduze#a@ i porastom značaja rezultata poslovanja za budu#nost preduze#a@ raste i značaj bilansa uspeha Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim Bilans uspeha prikazuje prihode@ rashode i rezultat koji su ostvareni u odre>enom vremenskom periodu To je dru"i osnovnim finansijskim izveštajem Bilans stanja i bilans uspeha su me>usobno povezani izveštaji ne samo zbo" to"a što ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduze#a ve# i zbo" to"a što nedovršene poslovne operaAije na dan bilansa zahtevaju alokaAiju troškova i predvi>anje rashoda@ s jedne i odla"anje i predvi>anje prihoda s dru"e strane Pošto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao poslediAu smanjivanje aktive ili rast obaveza@ a svi prihodi pove#anje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obračun rezultata čvrsto povezan sa proAenjivanjem Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive Pozitivan finansijski rezultat@ "de su prihodi ve#i od rashoda@ označava pove#anje sopstvenih izvora sredstava dok ne"ativan finansijski rezultat "de su rashodi ve#i od prihoda@ znači smanjenje izvora sredstava Bilans upseha mo?e biti "odišnji ili periodičan i mo?e se sastavljati po bruto ili neto prinAipu@ mada je bruto prinAip danas opšte prihva#en 5ao i bilans stanja@ bilans uspeha se mo?e iskazati dvostrano@ ili u formi konta jednostrano@ u formi liste * formi liste@ prvo se prikazuju prihodi@ ispod njih rashodi i kao tre#i deo prikaza razliku@ odnosno finansijski rezultat Bilans uspeha u formi liste "ubi na jasnosti ali dobija na jasnsoti vertikalno" raščlanjavanja rezultata * dvostranom pre"ledu@ na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat@ dok su na desnoj prikazani prihodi i ne"ativan finansijski rezultat +vaj način je pre"ledniji i jasniji i u neposrednoj je vezi sa knji"ovodstvom 6orma konta više od"ovara lo"iAi zaključivanja knji"a i uspostavljanju veze izme>u knji"ovodstva sa jedne i bilansa uspeha s dru"e strane
edn$strana #$r%a ili #$r%a liste Rash$di .
Poslovni rashodi
..
6inansijski rashodi
...
1eposlovni i vanredni rashodi !obitak
.V
'rih$di .
Poslovni prihodi
..
6inansijski prihodi
...
1eposlovni i vanredni prihodi
.V
D>$strana #$r%a! #$r%a +$nta Rash$di I '$sl$>ni rash$di II
@inansijs+i rash$di
III
Nep$sl$>ni >anredni rash$di
IV
D$bita+
i
'rih$di I '$sl$>ni prih$di II @inansijs+ i prih$di III Nep$sl$>ni i >anredni prih$di IV :ubita+
'ri%er jedn$strane #$r%e bilansa uspeha BILANS US'EA I*n$s
'O(I)IA
Nap$%ena Te+u,a br$j &$dina
'reth$dna &$dina
A. 'RIODI I RASODI I( REDOVNO: 'OSLOVANA I. 'OSLOVNI 'RIODI /"9291-4980 $ Prihodi od prodaje ; Prihodi od aktiviranja učinaka i robe
%$$ ;$
316.24" %&%$J 2(%)(
326.171 )(2;;2 ;&$%;
2 Pove#anje vrednosti zaliha učinaka 4 Smanjenje vrednosti zaliha učinaka & +stali poslovni prihodi II. 'OSLOVNI RASODI /" d$ 80 $ 1abavna vrednost prodate robe ; Troškovi materijala
;2 %$; ;;
2 Troškovi zarada@ naknada zarada i ostali rashodi
2;J ( 4$ 713.127 J%;2 &2))2$
( ;;;; ;(( 6<8.25< $%)&;4 422&$) ;2&J4
4($)4 %;; );2J( %$4 ( $)&) &%(% ;)&24 $;4(%
4%&%$ 422; &24&&
78.<25
76.581
5
5
5 5
5 5
III. DOBIT 'O OSNOVU VANRED. STAVI /I-II0
5
5
IV. :UBITA 'O OSNOVU VANRED. STAVI /II-I0
5
5
V. DOBIT 'RE O'ORE(IVANA /IC9BIII-C-BIV0
78.<25
76.581
:. :UBITA 'RE O'ORE(IVANA /C9BIV-IC-BIII0
5
5
4.26< 7".68" 5
4.752 7".18" 5
4 Troškovi amortizaAije i rezervisanja & +stali poslovni rashodi ... P+S/+V10 !+B.T D. , ..C .V P+S/+V1. <*B.T05 D.. , .C V 6.101S.3S5. PR.9+!. V. 6.101S.3S5. R0S9+!.
;2
%;$@ ;4 %;;@ ;&
V.. +ST0/. PR.9+!. %2$@ ;J V... +ST0/. R0S9+!. %2;@ ;% IC. DOBIT I( REDOVNO: 'OSLOVANA /III-IV9VVI9VII-VIII0 C. :UBITA I( REDOVNO: 'OSLOVANA /IV-IIIVI9V-VIII9VII0 B. VANREDNE STAVE 2J)) I. VANREDNI 'RIODI II. VANREDNI RASODI
D. 'ORE( NA DOBIT ;. NETO DOBIT /V-D0 E. NETO :UBITA /D-V0 ili /:9D0
%&
$&;4% 442&% $2$$J4 ( $)2
* sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u Ailju ostvarivanja prihoda +no što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi@ rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa
1a ovaj način izdvaja se redovni poslovni rezultat@ koji je bitan za oAenu uspešnosti poslovne delatnosti Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduze#a kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto "ubitak odnosno zbir svih "ubitaka Preduze#e mo?e u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto "ubitak 0ko je bruto dobitak ve#i od bruto "ubitka@ u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto "ubitka@ iskazuje se "ubitak
DOBITA !obitak čini višak prihoda nad rashodima 0nalizom dobitka@ najprije treba izvesti konstataAije o realnosti nje"ovo" obračuna i karakteru@ o obimu ostvareno" dobitka u teku#oj "odini@ trendu nje"ove dinamike u odnosu na prethodnu "odinu i nje"ovom učeš#u u ukupnom prihodu Pošto je dobitak slo?ena kate"orija@ treba vršiti analizu elemenata iz kojih je sastavljen
:UBITA * slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda@ preduze#e posluje sa "ubitkom Pojava "ubitka mo?e biti uzrokovana internim i eksternim faktorima .nterni faktori su izraz poreme#aja u tokovima reprodukAije preduze#a@ a izme>u ostalih tu spadaju neiskorištenost kapaAiteta@ po"rešan izbor tehnolo"ije i sredstava rada@ neor"anizovanost proAesa rada@ nedostatak kretivno" kadra@ i sl -ksterni faktori koji uzrokuju pojavu "ubitka su inflaAija@ pove#anje kursa stranih valuta@ Aarinske stope@ revalorizaAija sredstava@ i sl
'RIA(IVANE 'RIODA I RASODA Prihodi i rashodi mo"u da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim Dbruto prinAipC i saldiranim iznosima Dneto prinAipC Bruto prinAip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda@ svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno +vako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima Dposlovni i finansijski rezultatC 1eto prinAip mo?e biti sastavljen na različite načine Saldiranje prihoda i rashoda mo?e da se vrši potpuno i delimično
SADRA BILANSA US'EA Bilans uspeha sadr?i : , poslovne prihode@ rashode i rezultat , finansijske prihode@ rashode i rezultat , neposlovne i vanredne prihode@ rashode i rezultat , ukupni rezultat pravno" liAa
'OSLOVNI 'RIOD Poslovni prihodi predstavljaju najsi"urnije prihode Pošto se ve#ina poslovno" prihoda formira po osnovu fakturisane@ odnosno napla#ene realizaAije učinaka@ faktori poslovno" prihoda su količine proizvoda i prodajne Aene D P G F L C 5oličina proizvoda i uslu"a DC utiče na poslovni prihod preko faktora proizvodnje DkapaAitet@ radna sna"aC i faktora realizaAije Dkvalitet proizvoda@ Aena i slC Lene DLC kao dru"i značajan faktor formiranja poslovno" prihoda se mo"u formirati na tr?ištu i administrativno 0naliza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta@ pa se u tom smislu trebaju izvesti konstataAije o učeš#u pojedinih vrsta prihoda npr od prodaje@ zakupnina@ subvenAija@ kompenzaAija@ itd u poslovnom prihodu Tako>e@ pošto se ve#ina poslovnih prihoda formira na osnovu realizaAije proizvoda@ treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa doma#e" ili inostrano" tr?išta 0naliza poslovnih prihoda se vrši i za preduze#e u Aelini@ po or"anizaAionim jediniAama i po proizvodima
RASOD Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduze#a@ dele se na poslovne@ finansijske i vanredne Q+naj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizoda@ koji mo?e biti ukalkulisan u Aenu koštanja čini kate"oriju troškova 1jih čine poslovni i finansijski rashodi 0naliza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinačnih vrsta rashoda 0nalizu rashoda treba početi sa izvo>enjem konstataAija o obimu i dinamiAi rashoda teku#e "odine sa rashodima prethodnih "odina Rast stope učeš#a rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovno" rezultata i ekonomičnosti poslovanja preduze#a 0naliza strukture rashoda treba da prika?e učeš#e pojedinih vrsta rashoda Dposlovnih@ finansijskih@ vanrednihC u ukupnim rashodima ProAenat učeš#a poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je pribli?an proAentu učeš#a poslovnih prihoda u ukupnim prihodima *češ#e finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zadu?enosti i visinom kamate koja se pla#a na pozajmljene kredite *češ#e vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduze#a 1jihovo svo>enje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduze#a
@INANSISI 'RIODI 6inansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata@ realizovanih kursnih razlika i dividendi@ prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim liAimasa uzjamnim učeš#em i sa dru"im pravnim liAima@ kao i ostale finansijske prihode
RE(ULTAT 'OSLOVANA Primarni Ailj poslovanja preduze#a je različit za različite oblike preduze#a@ tako je kod inokosnih i ortačkih preduze#a to uve#avanje profita u korist vlasnika kapitala@ dok je kod deoničarskih društava i javnih preduze#a pre sve"a pove#avanje rentabilnosti poslovnih ula"anja Rezultat poslovanja preduze#a se mo?e posmatrati sa više aspekata Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni Dukupni poslovni vek preduze#aC i periodični Dtromesečni@ polu"odišnjiC Sa aspekta prostora rezultat se mo?e odnositi na preduze#e u Aelini ili na nje"ove or"anizaAione delove Prema poreklu rezultat mo?e biti poslovni@ finansijski i vanredni Po svom karakteru mo?e biti uporediv Dnastaje pod utiAajem internih faktora privre>ivanja , radno" kolektivaC i neuporediv Dnastaje pod utiAajem eksternih faktora , promene AenaC Razlikujemo nerealizovan Dproizvedeni a nerealizovani učinAiC i realizovan Dkoji mo?e biti napla#en i nenapla#enC 1ajinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspešnosti poslovanja Prema poreklu@ rezultat poslovanja se deli na poslovni@ finansijski i vanredni +ni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svako" ponaosob Se"mentiranje rezultata prema poreklu daje informaAije iz kojih "rupa prihoda on potiče * normalnim uslovima@ analiza #e pokazati da ve#ina rezultata potiče od poslovnih prihoda Rezultat od finansiranja je obično ne"ativan iz razlo"a što se obično više pozajmljuje sredstava ne"o što se plasiraju Vanredni dobitak nastaje vanredno@ pa se na nje"a ne mo?e du?e računati Prema uspešnosti poslovanja@ rezultat mo?e biti pozitivan Dprihodi ve#i od rashodaC i ne"ativan * tr?išnom sistemu privre>ivanja@ pozitivan rezultat se izra?ava u vidu profita DdobitkaC@ a ne"ativan u vidu "ubitka
RAS'ODELA @INANSISO: RE(ULTATA Raspodela finansijsko" rezultata se vrši u dve faze: u prvoj fazi se utvr>uje deo rezultata koji uzima dr?ava u obliku raznih da?bina@ i deo koji ostaje preduze#u "de su rezultati ostvareni .z ovo"a se mo?e zaključiti da dr?ava partner u raspodeli ostvarene dobiti@ tako da preduze#u ostaje deo dobiti posle raspodele s dr?avom To je neto dobit Preostali deo neto dobiti raspore>uje se kako odluči menad?ment preduze#a@ npr@ na ime dividendi@ stimulaAiju zaposlenih@ različite fondove i dru"e namene
