Dr Radmila Milovanović
M O T I VAC I JA
Motivacija Motivi Volja Egzekutivni procesi Metakognicija
JAGODINA
I
V O LJ A
2010 Šta su uzroci ljudske ljudske aktivnosti? Zašto čovek radi to što radi?
Zašto čitate ovaj tekst? Zbog čega ili zašto, dete od 6-7 godina svakog dana odlazi u školu? Zašto učenik sedi i uči lekciju koja ga ni najmanje ne zanima za vreme divnog sunčanog dana kad bi mnogo radije radio sve drugo? Zašto neki učenici ne uče? Zašto ljudi rizikuju svoj život da bi osvajali planinske vrhove? Zašto neko gleda televiziju više sati u toku dana? Zašto ljudi puše, piju, drogiraju se ? Zašto devojka provede sata rade!i na sebi "doteruju!i se# pre nego što krene u provod? $nog jutra kad se probudimo jer sat budilnik besomučno zvoni a spava nam se i dalje, suočavamo se sa saznanjem koliko je napora potrebno da ustanemo i sa pitanjima jačine sopstvenih motiva% treba da idem u školu a tako mi se spava&&&možda bih mogao da izostanem iz škole i da nastavim da spavam? 'ta !emo uraditi? (ko imamo višak telesne težine a želeli bismo da budemo vitki, onda kad ogladnimo šta činiti% jesti ili ne jesti? Kognicija-emocije-motivacija Kognicija-emocije-motivacija
(ko smo sami u ku!i a vetar pokrene roletne na našim prozorima tako da mi čujemo kucanje u prozorsko okno, može se dogoditi da taj zvuk opazimo kao znak da provalnik pokušava da udje u našu n ašu ku!u& )aša reakcija na ovaj ov aj dogadjaj bi!e u skladu ne sa tim šta se realno realno dogadja dogadja ve! sa načinom načinom na koji mi saznajemo situaciju& (ko smo situaciju shvatili kao opasnu emocionalni odgovor bi!e kao da je opasnost realna& *z ovo ovogg prim primer eraa jasn jasnoo možem možemoo vide videti ti po povez vezano anost st izme izmedj djuu kogn kognic icij ije, e, emoc emocij ijee i motivacije% ako smo situaciju saznali kao opasnu-uplaši!emo se i preduzeti odredjene aktivnosti da se zaštitimo& Zamislimo sad sebe kako posmatramo ovu istu situaciju i vidimo% čovek sedi u svojoj ku!i i čita novine&&& odjednom se trgne, spusti novine i osluškuje, a onda ga vidimo kako drhte!i trči po ku!i, zaključava sva vrata, spušta roletne na prozorima, tele+onira&&&$no što mi vidimo jeste odredjeno ponašanje, odredjena aktivnost osobe )aravno, prepozna!emo iz ponašanja da se radi o strahu&&&da se čovek nečega uplašio& Zašto se čovek plaši? 'ta on želi? 'ta ga je motivisalo da se ovako grozničavo trudi da se zaštiti&? Pojam motivacije i motiva i živimo svoj život, hranimo se, spavamo, štitimo, sredjujemo svoj prostor, družimo sa ljudima ljudima ili ih izbegavamo, izbegavamo, školujemo školujemo se za neke poslove, poslove, radimo te poslove, poslove, takmičimo takmičimo se sa drugima&&&nosimo titule i ordenje &&itd& onekad se pitamo .zašto li sam to uradio/ a ponekad prelazimo preko svojih postupaka hrle!i u druge aktivnosti bez zadržavanja& zadržav anja& 0a li uvek znamo .zašto radimo to što radimo/? 'ta želimo i kako !emo ostvariti svoje
želje? želje? 1ak i kad nemamo nemamo jasnu svest svest o tome, tome, mi znamo znamo da je svako naše pona ponašan šanje je svrhovita i nekom cilju usmerena aktivnost& itanje itanje motiva motivacij cijee je pitanje pitanje pokreta pokretanja nja,, usmerav usmeravanj anjaa i održava održavanja nja aktivn aktivnost ostii kojom kojom čovek zadovoljava svoje +iziološke ili psihičke potrebe& )aše ponašanje se može objasniti našim motivima& )a pitanje zašto nešto radimo, najčeš!i odgovor je zato što to želimo, zato što imamo potrebu za nečim ne čim ili zato što nas je nešto od spolja .nateralo/ na to& Potreba i želja Zašto pijemo vodu? )aravno, zato što što smo žedni2 (li, šta je žedj? 3akvo pitanje23o se ikada pitao šta je žedj& a, mi prosto pijemo onda kad smo žedni &
4tvari ne stoje tako prosto kao što nam se može učiniti& 5edj je rezultat, +inalni produkt čitavog procesa koji je započeo u organizmu organizmu onog trenutka kada je u organizmu organizmu nastala nastala potreba za vodom čime je narušena organska organska homeostaza(ravnoteža)& otreba je u ovom slučaju organsko stanje& $na može nastati kada organizmu za njegovo +unkcionisanje nešto nedostaje ili kada postoji višak nečega u organizmu & ored organskih potreba postoje i psihičke potrebe& osto ostoja janje nje potre potrebe, be, bilo bilo da je orga organs nska ka ili ili psih psihič ička, ka, naruš narušav avaa stanj stanjee ravn ravnot otež ežee u organizmu i pra!eno je emocijom neprijatnosti& 'to je stanje potrebe dugotrajnije to je neprijatnos neprijatnostt koja je prati ve!a& mocionalna mocionalna komponenta, komponenta, kao što znamo, onemogu!ava da se stanje potrebe ignoriše& otpuno je nemogu!e ignorisati žedj zbog intenzivne neprijatnosti koja je njen sastavni deo& 5edan čovek je stanjem žedji pokrenut da razmišlja o mogu!nostima da dodje do vode, da analizira situaciju, da planira put do cilja i da sve te aktivnosti izvrši& agon " u našem jeziku potiče od reči goniti, nagoniti# odnosi se na energiju koja potiče od bioloških motiva, tj& od telesnih potreba& ošto su +iziološke potrebe "žedj, glad ili potreba za kiseonikom, produženjem vrste# veoma važne za opstanak organizma, njihovo nezadovoljenje dovodi do jake neprijatnosti koja se doživljava kao . unutrašnja sila koja nagoni, goni/ da se potrebe zadovolje& otreba usamljenog čoveka za bliskim kontaktom sa drugim ljudskim bi!em može biti, takodje, takodje, veoma jaka i pra!ena veoma neprijatnim neprijatnim ose!anjima ose!anjima koja ga pokre!u da veoma intenzivno traga za društvom& 5edan čovek može da ima u svesti i konkretan cilj, na primer limunadu& .5edan sam i baš bih popio jednu limunadu/& samljen čovek može imati u vidu kontakt sa odredjenom osobom& tom slučaju radi se o želji& 5elja je, dakle stanje koje podrazumeva postojanje potrebe i svest o konkretnom objektu koji može da je zadovolji& 1itav taj put od nastanka potrebe do zadovoljenja te potrebe, do, na primer,unošenja motivacioni proces proces il motivacioni ciklus& 3a tečno tečnost stii "pij "pijenj enja# a# jest jestee motivacioni ili motivacioni 3ada da se potr potreb ebaa zadovolji motivacija prestaje da postoji- uspostavlja se ravnoteža do ponovnog nastanka potrebe&
:omeostaza je ravnoteža izmedju onoga što je organizmu potrebno za život i onoga što u organizmu postoji u datom trenutku& (ko je potrebno i postoje!e jednako, organizam je u ravnoteži "homeostazi#& ošto organizam +unkcioniše neprestano, neprestano se remeti ta ravnoteža& )arušena ravnoteža pokre!e organizam na aktivnosti koje !e zadovoljiti potrebe i vratiti or anizam u stan e ravnoteže& 8abela otivacioni proces %9iološki motivi
/OMOTAA RAVNOT3A
ADOVOLJNJ 7OTR49 nošenje hrane, vode, seksualni kontakt, spavanje, eliminacija isl&
CILJ8 8MRNO 7ONA5ANJ (ktivnost koja vodi do zadovoljenja potrebe
4IOLO56A 7OTR4A nedostatak hrane, vode, kiseonika, sna, višak raspadnih produkata, itd&
Volja Donošenje odlue! "laniranje! i#$or %iljeva
NAGON 4tanje unutrašnjeg pritiska i uzbudjenja%glad, žedj, nagon eliminacije, seks&na on itd
'ta čoveka pokre!e da pije vodu&? 0a li je to žedj? 0a li je to cilj?0a li je to neprijatnost koju ose!a kad je žedan i potreba da tu neprijatnost odstrani? 4ama potreba za hranom nije motiv& :rana sama po sebi takodje nije motiv- ona je cilj& 'ta je, dakle, motiv? Mo&iva%ioni "ro%e' (mo&iva%ija) je "ro%e' "ore&anja! u'meravanja i re*uli'anja a&ivno'&i radi "o'&i#anja odredjeni+ %iljeva, ili Mo&ivi 'u "ro%e'i ini%iranja! u'meravanja i odr-avanja "onašanja oje ima #a %ilj #adovoljenje &ele'ni+ ili "'i+i.i+ "o&re$a, ili Mo&iv je "o'e$an o$li %ilju u'merene a&ivno'&i oja &re$a da #adovolji "o&re$u ili -elju, Mo&iv je "o&re$a ili -elja udru-ena 'a namerom da 'e "o'&i*ne od*ovarajući %ilj,
!rste motiva
8nu&rašnja mo&iva%ija - proces pokretanja aktivnosti oja 'ama "o 'e$i dovodi do zadovoljstva "oljašnja mo&iva%ija -proces pokretanja a&ivno'&i oja je 'red'&vo da se postigne neki cilj% nagrada, dobit, zarada ili izbegavanje neprijatnih posledica&
Kada" na primer" pošto smo završili ručak" budemo ponudjeni desertom" šta #emo učiniti$ Zašto smo ručali, zašto smo prihvatili ili odbili desert?& )aši motivi imaju izvor u našim "o&re$ama i -eljama koje nam obezbedjuju energiju i usmeravaju nas prema cilju& )eki od naših motiva potiču od unutrašnjih potreba kao što je, na primer, glad& 0rugi motivi potiču izvan naše ličnosti, od spoljašnjih stimulusa& *ako više ne ose!amo glad i nemamo potrebu za hranom, izgled privlačnog deserta, može nas motivisati da ga pojedemo& 4 obzirom na poreklo naših potreba, naši motivi mogu biti urodjeni ili '&e.eni, )ekima je cilj vra!anje organizma u stanje ravnoteže "homeostaza# a nekima suprotno od toga, narušavanje te ravnoteže& )eki nas pokre!u na aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe koje omogu!avaju preživljavanje, život, opstanak "biološki motivi# a neki na aktivnosti koje se tiču naših odnosa sa drugim ljudima i našim položajem u društvenoj zajednici "socijalni motivi#&
Zašto učite ovu lekciju?
4poljašnji objekat koji može da pokrene motivacioni proces, naziva se podsticaj ( in'en&iv),
(ko naporno radite da biste naučili ovaj tekst zato što ovo zaista želite da znate, zato što vas ovo interesuje&&&ako je izvor vaše motivacije u vama, onda vi imate unutrašnju motivaciju% (ko ovo učite zbog nečega što je izvan vas, na primer, samo zbog ocene ili neke druge nagrade, da biste izbegli neprijatne posledice kao što je loša ocena, grdnja roditelja i slično, onda se govori o spoljašnjoj motivaciji 0a li !emo motive klasi+ikovati prema njihovim izvorima ili prema ciljevima, poreklu ili&&&&&? (ktivnost svakog pojedinačnog čoveka pokrenuta je mnoštvom samo njemu svojstvenih motiva& ;judi se razlikuju u odnosu na prirodu svoje motivacije&
4peci+ični-konkretni ciljevi odnose se na pokretanje konkretnih, speci+ičnih tj& sasvim odredjenih aktivnosti koje doprinose ostvarivanju čovekovih opštih ciljeva&
rste motivacije- motiva
I#vor mo&iva%i je
8N8TRA5NJA MOTIVACIJA
samoj ličnosti
7OLJA5NJA MOTIVACIJA
*zvan ličnosti
O75TI MOTIVI
$pšte potrebe
7CI;I
4peci+ične potr &
Cilj mo&iva%ije 4ama aktivnost> prijatnost ili neprijatnost > interesovanje> namera da se nešto nauči> stav prema onome što se uči> nivo aspiracije *zbegavanje kazne, nagrada "pohvala pokuda#> rok> poznavanje rezultata> saradnja i takmičenje> uspeh i neuspeh
7rimer De&e .i&a "ri.u *nteresuje ga priča% želi da sazna o čemu se tu radi> voli da čita>
1ita jer mu je mama obe!ala neku nagradu ako pročita priču> prete mu uskra!ivanjem nečega $pstanak,sigurnost,zadovoljstvo,stimulacija 0ete čita jer mu prete batinama> čita jer mu obe!avaju neko zadovoljstvo> čita jer u priči pronalazi uzbu@enje 4peci+ični ciljevi 0ete čita jer ho!e da se pokaže pred učiteljicom i drugovima
Opšti motivi : Naši o"š&i -ivo&ni %iljevi
0eca i odrasli, moderan čovek kao i pripadnik necivilizovanog plemena ima iste ciljeve% da opstane, da sebi obezbedi sigurnost, da oseti zadovoljstvo i da doživi nova uzbudjenja& O7TANA6 ! IG8RNOT ! ADOVOLJTVO I TIM8LACIJA je'u naši o"š&i i o'novni -ivo&ni %iljevi, 8 oviru 'vao* od nji+ "o'&oje 'a'vim onre&ni! '"e%i:i.ni mo&ivi oji do"rino'e nji+ovom o'&varivanju, O7TANA6 )ajvažnji cilj svih živih bi!a je opstanak&
izbegavanje neprijatnih ose!anja "stida, krivice, straha, anksioznosti, tuge, brige#> izbegavanje bolesti, bolova i drugih neprijatnih telesnih stanja kao što je hladno!a, prevelika toplota, žedj, glad, nedostatak kiseonika, umor&&&spada u ostvarenje ovog motiva, kao što u njega spada i spavanje, održanje temperature, eliminacija raspadnih produkata metabolizma, seksualne aktivnosti itd& 4ve ovo osigurava biološki opstanak i opstanak vrste i spada u kategoriju bioloških motiva&
IG8RNOT 1oveku nije dovoljno samo trenutno obezbedjenje svega što mu je neophodno za opstanak& )jemu je potreban i doživljaj sigurnosti da !e tako biti i ubudu!e& $vaj motiv pokre!e ljude na aktivnosti kojima sebi obezbedjuju nepromenjljivost sredine u kojoj žive, sigurnost da !e mo!i da zadovolje sve svoje potrebe i da !e mo!i da obezbede sredstva za održanje egzistencije, da !e očuvati kontakt sa poznatim ljudima, da !e ostati u odnosu ljubavi i da ne!e biti napušteni od drugih ljudi, da !e očuvati svoj položaj i ugled u društvu i da !e biti tretirani kao ravnopravni članovi društva& 8ežnja da se obezbede u posedu ili da se bude u blizini objekata koji su neophodni za opstanak i sigurnost, težnja da se poseduje svoj prostor "stan, ku!a# i da se sebi obezbedi stabilna i postojana sredina u kojoj se živi, izbegavanje sukoba sa drugim ljudima, težnja da se bude član grupe "da se pripada grupi#, da se postigne društveni položaj i ugled&&&& otivom sigurnosti se može objasniti pojava da ponekad ljudi podnose i teške uslove života ne preduzimaju!i korake da ih promene& 8i teški uslovi su poznati i čovek u njima zna na čemu je i u njima se ose!a sigurno iako ne dobro& )epoznato ga plaši jer ne zna da li bi u novim okolnostima mogao da opstane i zato se pred nepoznatim ose!a nesigurno& 'otiv sigurnosti se može videti veoma rano u potrebi deteta da bude voljeno i da se na njega obra!a pažnja&A 4ve ovo obezbedjuje čoveku opstanak i ose!anje egzistencijalne sigurnosti&
ADOVOLJTVO 1oveku nije dovoljno da obezbedi sebi opstanak i sigurnost& )aravno da mu to nije dovoljno kad je to sebi ve! obezbedio& 8ada ho!e da ostvari i zadovoljstvo životom i obezbedi sebi uživanja u životu% ostizanje prijatnih čulnih doživljaja "ukusa, mirisa, zvukova#-da se jede prijatna hrana, sluša muzika, uživa u vizuelnim prizorima, pokretima tela-igri-sportu, u seksualnim aktivnostima, telesnoj udobnosti, uživanje u prisustvu drugih ljudi, u pomo!i drugim ljudima, u ostvarenju nezavisnosti i slobode&&&&itd& otreba za zadovoljstvom "hedonizam# može da odvede čoveka i u štetne aktivnosti kao što je preterano uživanje u jelu, uživanje u pušenju, alkoholu, opojnim drogama&&itd& )eki ljudi postaju zarobljenici svoje želje za zadovoljstvima čime zaustavljaju svoj duhovni rast&
TIM8LACIJA 1ovek teži da se sretne sa novim situacijama, da promeni sredinu, upozna nove predele> konstruišu ili pronadju novi objekti, sazna što više, otkrije suština postojanja sveta i smisla sopstvenog života itd&ostizanje ose!anja samopoštovanja, samopotrvrdjivanje, izražavanje sopstvene ličnosti, ostvarenje postignu!a, ostvarenje ose!anja da sopstvena ličnost ima smisaono mesto u društvu i univerzumu, težnja da se ostvari moralnost, itd&
)eki od nabrojanih motiva koji pokre!u na aktivnosti koje imaju za cilj da obezbede opstanak, sigurnost, zadovoljstvo ili stimulaciju imaju biološko poreklo a neki su stečeni u procesu socijalizacije ličnostiB&
peci&ični motivi A
0anas je poznato da od zadovoljenja ove potrebe zavisi u velikoj meri razvoj pojedinih osobina ličnosti% poverenje ili nepoverljivost prema okolini, otvorenost ili zatvorenost i povučenost, prijateljski ili neprijateljski odnos prema drugima B 4ocijalizacija je proces u kome pod uticajem društvenih "socijalnih +aktora# dete postaje društveno bi!e koje poštuje društvene norme
4IOLO56I MOTIVI (urodjeni!
"rimarni! +omeo'&a&'i! mo&ivi o"'&ana)
9iološki motivi se nazivaju još i +iziološki motivi ili motivi vezani sa telo, za telesne potrebe i +iziološka zbivanja u organizmu& )azivaju se još i vitalnim nagonima$vi motivi su mahom urodjeni ali je način njihovog zadovoljenja vezan za socijalne uticaje& $vi motivi imaju svoj izvor u narušenoj organskoj homeostazi i otuda ime +omeo'&a&'i motivi&C biološke motive ubrajaju se sasvim speci+ični motivi samoodržanja i motivi održanja vrste&
Mo&ivi 'amoodr-anja su motivi koji spadaju u motive opstanka& )ajvažniji od njih su% agon ishrane ne podrazumeva samo uzimanje hrane i vode "glad i žedj# ve! i aktivnosti vezane za traganje za hranom, spremanje i magacioniranje hrane& držanje temperature tela (termostatski motiv) pokre!e čoveka na aktivnosti koje imaju za cilj održavanje normalne temperature tela& 3ada je čoveku toplo ili hladno on je pokrenut ose!anjem neprijatnosti da učini nešto kako bi se zagrejao ili rashladio& Potreba za spavanjem i eliminacijom raspadnih produkata metabolizma, spadaju, takodje u motive samoodržanja& *elja za životom" nagon života" (+elan vital,) podrazumeva aktivnosti koje održavaju život jedinke& 8u spada briga o zadovoljenju svih predhodnih potreba ali i odbrana od agresije i izbegavanje svih opasnosti " hladno!e, povreda ali i pušenja, alkoholizma, droge&&&itd# Mo&ivi odr-anja vr'&e jesu motivi koji obezbedjuju razmnožavanje i brigu o potomstvu% eksualni nagon podrazumeva aktivnosti koje su vezane za traženje partnera, udvaranje, ljubavnu igru i sam seksualni akt& 4eksualni nagon kod životinja vezan je isključivo za razmnožavanje dok je kod ljudi vezan i za pribavljanje zadovoljstva& oditeljski nagon se mani+estuje u potrebi i želji za +ormiranjem porodice, radjanjem dece i odgovaraju!om brigom o potomstvu& $se!anje nežnosti prema bebi, detetu čak i mladunčetu životinja smatra se urodjenim i povezano je sa zaštitničkim ponašanjem& Zaštita potomstva jeste naročito snažan pokretač mnogih aktivnosti i kod svih životinja koje radjaju jedno do dvoje mladih& 3od ovih vrsta, briga i zaštita mladunčadi jeste glavna preokupacija majki& ajke tih mladunaca ispoljavaju spremnost na prihvatanje svakog lišavanja i potreba za zaštitom mladunca postaje jača od svih drugih potreba čak i od straha& 3od ljudi kao i kod životinja potreba za zaštitom deteta je veoma mo!an motiv i sastavni deo roditeljske ljubavi&
ocijalizacija bioloških motiva
*zraz nagon upotrebljava se sa različitim značenjima% potreba, motiv, instinkt& suštini , nagon je organska, biološka potreba koja se ne može ignorisati zbog velike količine energije koju nosi& C :omeostaza je ravnoteža izmedju potrebnog i postoje!eg u organizmu& 3ada u organizmu nivo postoje!eg bude manji ili ve!i od nivoa potrebnog, nastaje neravnoteža ili stanje potrebe&
9iološki motivi deluju u toku čitavog života čoveka ali se u toku života menjaju& enja se način zadovoljavanja kao i objekti i situacije kojima se zadovoljavaju& 8o menjanje se ostvaruje pod uticajem učenja i zato se govori o socijalizaciji bioloških motiva% početku života , u prve dve godine života dete nastoji da neposredno zadovolji svaku biološku potrebu kako se ona pojavljuje& 0ete teži zadovoljenju bez odlaganja i nesposobno je da vodi računa o drugim ljudima ili o situaciji u kojoj se nalazi& 0ete postepeno uči da odlaže zadovoljenje svojih potreba, da podnese tenziju koju odlaganje zadovoljenja nosi, da se potrebe zadovoljavaju na odredjeni način, odredjenom mestu itd&D 0ete koje u početku stavlja u usta sve na šta naidje, polako uči da jede samo odredjenu hranu a da se druge hrane gadi i da je odbija& 0ete uči ne samo šta se jede i ve! i kada i kako& osebna pažnja se poklanja socijalizaciji seksualnog motiva o čemu je ve! bilo reči&
Mo&ivi in&ele&ualno* rada predstavljaju grupu motiva koji pokre!u na intelektualno angažovanje, dakle, na opažanje, misaono rešavanje problema, saznavanje itd&
$vo su istovremeno i veoma važni pokazatelji socijalizovanosti ljudskog bi!a&
)eki psiholozi smatraju ne samo da je ovaj motiv jedan od bitnijih motiva nego ga tretiraju kao univerzalan i urodjen motiv& zmimo za primer običnu svakodnevnu situaciju% grupa ljudi čeka autobus& 'ta se dogadja kada autobus stigne& ošto ljudi imaju cilj da udju u autobus, oni druge ljude doživljavaju kao smetnju i tada je na delu motiv borbenosti& ožemo videti da !e neki čovek uspeti da se prvi probije i udje u autobus dok !e neko ostati da čeka drugi& 'ta bismo uradili ako bismo zajedno sa još nekoliko ljudi pretendovali na jedno jedino recimo, radno mesto& nogi ciljevi se mogu ostvariti borbenoš!u i kompeticijom sa drugima ali se mogu ostvariti i kooperativnoš!u i saradnjom& 9orbenost i kompetitivnost se u mnogim društvima gaji i neguje pa se deca od detinjstva uče da kroz takmičenje sa drugima treba da postignu uspeh i pokažu da su sposobnija i vrednija od drugih& *z toga se može zaključiti da se deca mogu učiti da svoje ciljeve ostvaruju kroz dogovor, saradnju i kooperativnost kao i da se mogu učiti i podsticati na takmičenje& koliko roditelji podstiču svoje dete da se poredi sa drugima u smislu . zašto bi on bio bolji od tebe, ti treba da ga pobediš/ ta deca !e biti borbenija "naravno, ne obavezno#& školskom radu takmičenje se koristi kao organizovana strategija za motivisanje dece za učenje " individualno i grupno takmičenje#& pedagoškom radu, učitelji mogu zapaziti individualne razlike u prisustvu motiva borbenosti kod dece "neka deca su izrazito borbena i takmičarski orijentisana dok se druga povlače i lako odustaju#&
Li.ni ili =JA> mo&ivi pokre!u čoveka na aktivnosti koje imaju za cilj ostvarivanje i razvoj sopstvene ličnosti ili isticanje sopstvene ličnosti u očima drugih ljudi& A& 'otiv a&irmacije je nastojanje čoveka da bude prihva!en i priznat od drugih, da ima svoje mesto i položaj u društvu& (ko posmatramo svakodnevno ponašanje ljudi možemo videti da oni žure za poslom, pokušavaju da budu še+ovi-direktorivodje, ističu sebe u prvi plan, naredjuju drugima, pokušavaju da pobede rivale, voze luksuzne automobile, nose markiranu ode!u i kite se, ogovaraju druge ljude i omalovažavaju ih, suprotstavljaju se autoritetima, nose ordenje i titule itd& tom slučaju čovek želi da se istakne, da ima bolji položaj od drugih, da bude iznad drugih ljudi, da bude superioran& Eazličiti termini kao što su samopotvrdjivanje, samoisticanje, a+irmacija itd, mogu označiti ove motive& .ominacija (nametanje) je uočljivo u svakoj društvenoj grupi& 0ominantni ljudi često preuzimaju vo!stvo u grupi i izdaju naredjenja, zauzimaju najbolja sedišta u prostoriji ili za stolom, najviše vremena govore, oni manje slušaju a više njih slušaju, kritikuju i napadaju druge bez ustezanja itd& )eki ljudi žele da imaju vlast nad drugim ljudima, da imaju mo! nad njima i tada se govori o motivu mo#i% nekom smislu motivi superiornosti, dominacije, vlasti i mo!i predstavljaju de+ormaciju normalnog motiva a+irmacije& 3od dece se vrlo rano mogu uočiti ovi motivi u obliku potrebe da zauzmu odre@eno mesto u grupi, da budu prihva!eni od druge dece, da se nametnu kao vo@e ili u nekom drugom obliku% $ve motive je tako@e mogu!e iskoristiti u podsticanju dece da stiču znanja i veštine u školskom kontekstu& B& 'otiv postignu#a predstavlja ulaganje napora da se ostvari i postigne nešto što se procenjuje kao vredno čime se čovek može ista!i pred drugima& )ajčeš!e se pod
tim podrazumeva nastojanje ljudi da ostvare materijalne ciljeve, što bolji ekonomski položaj, naučna ili umetnička ostvarenja i što ve!i društveni ugled& /ežnja za društvenim ugledom i statusom jeste mani+estacija ovog motiva& restiž i status se mogu ostvariti na više načina i različiti ljudi čak i različite kulture realizuju ovaj motiv različito& )ekad se prestiž ostvaruje preko materijalnog bogatstva, nekad preko znanja, veština, +izičkog izgleda, čak i boje kože& ostojanje i razvijenost ovog motiva zavisi od vaspitanja deteta& koliko se od deteta zahtevalo da izvršava obaveze i da bude odgovorno, ako se pred njega postavljaju visoki ciljevi i zahtevi i ukoliko se za postignu!a nagradjivalo, utoliko !e kod njega biti razvijeniji motiv postignu!a& ovom kontekstu je važno pomenuti nivo aspiracije pod kojim se podrazumeva ono što se u svakodnevnom životu naziva ambicijom& )ivo aspiracije u svojoj suštini nivo izraženosti motiva postignu!a& Zašto neko dete želi da bude najbolje u odeljenju, da uvek dobija najbolje ocene, da uvek sve zna a drugo želi .samo da pro@e/, dok je tre!em svejedno i ako nikad ništa ne ostvari? $vaj, motiv, naravno zavisi od uticaja sredine& ožemo se pitati zašto pripadnici, na primer, romske nacionalnosti ne postižu značajne uspehe u školovanju&
o%ijalni mo&ivi 'otivi i socijalni život čoveka
7o#i&ivni socijalni motivi pokre!u čoveka na aktivnosti koje imaju za cilj povezanost sa drugim ljudima, na aktivnosti približavanja ljudima i ostvarivanja pozitivnih odnosa sa ljudima& $ni nas pokre!u na aktivnosti 3( ljudima , E( ljudima& 0regarni1 motiv pokre!e čoveka na povezivanje sa nekom grupom i mani+estuje se u težnji za pripadanjem grupi kao i u želji da se od grupe bude prihva!en& gregarnom motivu može se na!i uzrok vezanosti ljudi za pojedine društvene grupe i u krajnjoj liniji i za naciju& nogi autori smatraju gregarni motiv urodjenim motivom dok drugi smatraju da se stiče instrumentalnim učenjem& ;judi doživljavaju boravak u gomili kao rekreaciju> oni idu da šetaju ulicama gde ima mnogo ljudi da bi se razonodili& risustvovanje sportskim dogadjajima, +udbalskim utakmicama pruža odličnu priliku za zadovoljenje ovog motiva& 3akav bi doživljaj utakmice bio ako bi navijač bio potpuno sam na stadionu? 3ao i svi motivi i ovaj može biti preteran kao kod ljudi koji ne mogu nikada biti sami i koji imaju stalnu potrebu da uvek budu okruženi drugim ljudima&F 2&ilijativni motiv pokre!e na aktivnosti kojima je cilj udruživanje sa drugim ljudima i izbegavanje usamljenosti& 0rugim rečima, a+ilijativni motiv se mani+estuje u težnji čoveka ne samo da bude zajedno sa drugim ljudima i u njihovom prisustvu nego i u težnji da se udružuje sa drugim ljudima& 0okazi koji se navode za postojanje a+ilijativnog kao i gregarnog motiva "koje mnogi i ne razlikuju# jeste nesumnjivo postojanje intenzivne neprijatnosti koja prati stanje samo!e i usamljenosti& *zveštaji ljudi koji duže vremena nisu bili u kontaktu sa drugim ljudima puni su opisa krajnje neprijatnosti, apatičnosti i depresivnosti čak i gubitka smisla života u situacijama izolacije& $ poreklu ovog motiva postoje podeljena mišljenja& )eki autori smatraju da je a+ilijativnost urodjen motiv dok drugi misle da je osnova a+ilijativnosti u bespomo!nosti deteta i njegovoj zavisnosti od majke i drugih ljudi& 0ete je dugo vremena bespomo!no i upravo zbog te bespomo!nosti da bi zadovoljilo osnovne potrebe prinudjeno je da bude sa drugim ljudima& )ajverovatnije je da je poreklo a+ilijativnosti i u urodjenoj potrebi čoveka za prisustvom drugih ljudi ali i u činjenici da samo u kontaktu sa drugima može zadovoljiti mnoge svoje potrebe& (+ilijativni motiv je kod raznih ljudi različito izražen& 4matra se da se njegovo prisustvo pojačava u stanjima straha i da su uplašeni ljudi veoma motivisani da traže društvo& 'otiv emocionalne vezanosti predstavlja potrebu čoveka da voli i da bude voljen& nogi psiholozi smatraju da je potreba za ljubavlju urodjena ljudska potreba& 3ao što je ve! naglašeno veoma je važno zadovoljenje ove potrebe u detinjstvu s obzirom da su voljena deca zdravija ljudska bi!a& 8akodje je poznato da deca koja su u detinjstvu lišena ljubavi izrastaju u agresivna ljudska bi!a najčeš!e nesposobna za ljubav&7 'otiv altruizma pokre!e ljude na nesebično ponašanje koje ima za cilj pružanje pomo!i drugim ljudima i proističe iz potrebe da se zaštiti sve što je slabo i sve što se nalazi u nevolji i treba pomo! i zaštitu& *ma mnogo primera da ljudi pružaju pomo! drugima ne vode!i računa o svojim interesima čak i kad je za to potrebno ulaganje napora i odricanje& 6
*zraz potiče od latinske reči greG, gregis-stado i uzet je zbog analogije sa ponašanjem životinja koje žive u čoporima, stadima, jatima&&& 7 )aučnik :arlov ":arloH# istraživao je urodjenost motiva za a+ektivnom vezanoš!u kod malih majmuna& 9ebe majmuni su odmah po reodjenju odvojeni od majke i stavljeni u kavez koji je imao žičanu .majku/ kod koje je bilo mleko i u drugom uglu plišanu . majku/ , lutku veoma sličnu majmunici& osmatranje mladunaca je pokazalo da su oni najviše vremena provodili kod plišane .majke/ iako ona nije imala hranu& ali majmuni se nisu zadržavali uz plišanu majku iz +iziološke potrebe za hranom ve! iz razloga postojanja druge vrste potrebe, potrebe za emocionalnom vezanoš!u&
ovom motivu je i izvor ose!anja za pravdu i pravednost kao i spremnost da se pomaže pravedna borba drugih i da se čovek i sam bori za nju& svim društvima postoji socijalna aktivnost kojom se pomaže onima koji su u teškoj situaciji& otreba za socijalnom pravdom, koja je univerzalna, smatra se osnovom mnogih socijalnih akcija i pokreta& ogli bismo povremo da pitamo sebe kada smo poslednji put pomogli nekome kome je pomo! potrebna% svojim starim, usamljenim ili bolesnim rodjacima, komšijama i poznanicima> bolesnoj, napuštenoj deci> izbeglicama&&&itd& Ne*a&ivni socijalni motivi pokre!u čoveka na aktivnosti $0 ljudi ili E$8* ljudi& 'otiv agresivnosti podrazumeva postojanje jasnog i svesnog cilja da se povredi drugo ljudsko bi!e i da mu se nanese šteta i nužno ga je razlikovati od agresivnog ponašanja koje je proisteklo iz ljutnje i koje ima za cilj da natera nekoga da promeni ponašanje& $ agresivnom motivu se može, dakle, govoriti samo onda kada to ponašanje nije reakcija na napad ili osuje!enje ve! kad osoba nalazi zadovoljstvo u samom agresivnom aktu kao i onda kada nije sredstvo za ostvarenje nekog drugog cilja ve! je sama sebi cilj&ostoje različiti načini da se mani+estuje agresivnost& )ajčeš!a je ver$alna agresivnost koja se mani+estuje .teškim rečima/, psovkama , vikom, pretnjama, uvredama različite vrste& =ilj reči u ovom kontekstu jeste da povrede drugo ljudsko bi!e&
;judi su spremni da pod pritiskom grupe promene svoje stavove
drugom, da drugog prihvataju kao superiornog, da mu se odaju poštovanje, da se prepustie uticaju i vodjsvu drugome& 9ez ove spremnosti u istoriji ne bi bilo mogu!e uništavanje ljudi na bojištima, zatvorima, logorima> ne bi bilo mogu!e da veoma veliki broj ljudi nije spreman da se povinuje nalozima i da se pokorava&J 1ini se da se u vaspitanju dece često insistira na poslušnosti i pokornosti&
Moral ao mo&iv oral i moralna svest nije poseban motiv kao što je, na primer, a+ilijativni ili motiv a+irmacije ili bilo koji drugi ve! pomenuti& a ipak, . moralni razlozi/ se pojavljuju kao uzroci velikog broja aktivnosti& eoma često se može čuti da je čovek nešto uradio ili nije uradio iz .moralnih razloga/& 2ko želite da dobijete odredjenu ocenu na nekom testu i ako vam se ukaže prilika da prepišete odgovore koje ne znate" da li #ete to učiniti% aravno da ho#ete3% 'islite li da je to moralno$
'ta je moral a šta moralna svest? 4vako društvo, svaka ljudska zajednica ima postavljene standarde, pravila ponašanja koja odredjuju šta je dobro a šta loše i zlo, šta je pravilno a šta pogrešno, šta se sme činiti a šta je nedopustivo&&&8e propise ili pravila nazivamo moralnim normama& procesu socijalizacije deteta društvo nastoji da moralne norme .ugradi/ u ličnost& (ko se u tom nastojanju uspe ličnost ima moralnu svest što podrazumeva vlastiti moralni sistem i moralne principe& 8i principi odredjuju način na koji !e ljudi ocenjivati situacije, kako !e u njima reagovati i koje !e izbore činiti& ;judi postupaju u skladu sa moralnim principima ne samo zato što se to od njih traži, što se plaše sankcija ve! i zbog sasvim lične i autentične težnje da postupaju u skladu sa principima koje su usvojili i koji su postali sastavni deo njihove ličnosti& 'oralni principi jesu snažna pokretačka snaga koja upravlja ljudskim postupcima% 4judi uglavnom ne bi ubijali druge ljude" krali" varali i lagali" čak i onda kada bi znali da to po njih ne bi imalo nikakve posledice% 0akle, moralna svest ili moralnost ima tri komponente% #nanje o tome šta je dobro, moralna o'ećanja i volju da se postupi u skladu sa moralnim principima& $ razvijenoj moralnosti može se govoriti samo ako su razvijene sve tri komponente& a ipak, čak i ljudi koji imaju potpuno razvijenu moralnu svest ne postupaju uvek moralno& Eazlog tome je postojanje mnogih motiva čijem ostvarenju ljudi veoma snažno teže a kojima se, u pojedinim situacijama, moralni principi suprotstavljaju kao snažne prepreke& Zamislite da veoma želite da upišete neki +akultet? 0a li biste podmitili nekoga ako je potrebno da biste se upisali? J
ostojanje spremnosti na potčinjavanje veoma ilustrativno potvrdjuje čuveni ogled naučnika ajlgrema "ilgram, AJ66# u kome ljudi na zapovest uključuju .elektrošokove/ drugim ljudima&
oralna svest se, naravno stiče učenjem&" kojim?# Za uspostavljanje stabilne moralnosti nužno je da dodje do internalizacije moralnih normi& *nternalizacija "moralna norma koja je spoljašnja - postala je unutrašnja# omogu!ava da se moralno ponašanje održava i bez posebnih podsticaja iz spoljašnje sredine, pretnji ili sankcija& 'ta je moralno? oditi brigu o drugim ljudima& eriti sebe i druge istim .aršinom/& $prostiti drugom ono što opraštaš sebi& 9iti zahvalan ljudima za dobro koje su ti učinili& )e biti zlopamtilo& )e koristiti druge ljude za sopstvene ciljeve bez njihovog znanja-ne manipulisati& 9iti iskren-ne lagati& )e varati&&&&
Još jedan "rimer la'i:ia%ije mo&iva 9ogatu raznovrsnost ponašanja ljudi nije mogu!e sasvim objasniti malim brojem motiva& *z tih razloga neki naunici navode u svojim klasi+ikacijama veliki broj najrazličitijih ljudskih potreba& potreba da se izvršavaju teški zadaci amo'&alno'&% otreba da se bude slobodan, da se suprotstavlja svakom pokušaju ograničavanja> da se prkosi običajima> Doa#ivanje% otreba da se ostavi utisak, da se bude vidjen i slušan, da se neko drugi zabavi, potrese, zavede> Domina%ija (name&ljivo'&)9 potreba za kontrolom nad ljudima> vršenje uticaja na tudje ponašanje sugestijom, nagovaranjem ili zapovedanjem& 7ooravanje% otreba za prepuštanjem vodjstvu drugih ljudi> usaglašavanje sa običajima% podržavanje predpostavljenih ili čak divljenje prema njima> 7oni#no'&9 4premnost podčinjavanju spoljašnjoj sili bez otpora> nepružanje otpora uvredama, kritikama, kaznama> 4li'o'&9 otreba za bliskim odnosima sa drugim ljudima i saradnjom sa njima> odanost prijateljima> Ne*ovanje% otreba da se pomaže slabim i bespomo!nim bi!ima% hranjenje, pomaganje, podržavanje, tešenje, zašti!ivanje,negovanje> 7odrša?"o&"ora% otreba da se bude voljen, negovan, šti!en, podržavan, vodjen od strane drugih ljudi& otreba da drugi ljudi pomažu u zadovoljenju potreba& Red% otreba za dovodjenjem stvari u red%čiš!enje, sredjivanje,doterivanje, tačnost I*ra% otreba za zabavom-za aktivnostima koje su same sebi svrha> potreba za prijatnim opuštanjem, smehom, zabavama, šalama> e'%otreba za seksualnim kontaktom, uspostavljanjem i održavanjem erotskih veza> I#$e*avanje "ovreda % *zbegavanje bola, +izičke ozlede, boles
Zadovoljenje motiva 1ovek svoje motive prepoznaje kao sopstvene potrebe, želje i ciljeve, koji, kada postoje nose sa sobom i doživljaj unutrašnje tenzije koja je najčeš!e neprijatna& )a sre!u, jedan broj motiva vodi direktno do cilja i biva neometeno zadovoljen& )a taj način potreba biva zadovoljena, cilj ostvaren, želja postignuta i motivaciono stanje prestaje& 4manjenje "redukcija# tenzije jeste direktna posledica zadovoljenja motiva& Eedukciju tenzije čovek doživljava kao olakšanje, kao zadovoljstvo, radost &&&itd& i to je trenutna posledica zadovoljenja motiva& Zadovoljenje jednog motiva omogu!ava da se energija organizma preusmeri na druge aktivnosti i ciljeve& ored trenutnih postoje i trajni e+ekti zadovoljenja motiva& onavljanje uspešnog ostvarivanja ciljeva ima za posledicu sve manje poklanjanje pažnje tom dogadjaju i cela aktivnost poprima karakteristike navike& (ko učenik redovno uči i redovno dobija odlične ocene, konkretna odlična ocena bi!e doživljena kao uobičajena pojava& (ko smo svakodnevno sa osobom sa kojom želimo da se družimo, druženje sa njom počinje da se obavlja uz minimum svesti o značaju dogadjaja ili bez ikakvog doživljaja& osledica ovoga jeste javljanje drugih motiva& 3ada živimo u normalnim socioekonomskim uslovima i kada redovno zadovoljavamo biološke i egzistencijalne potrebe, kada se ose!amo sigurno, javlja se želja za ostvarivanjem emocionalne vezanosti sa drugim ljudima& 3ada smo ostvarili i ostvarujemo svoju potrebu za ljubavlju javlja se potreba za a+irmacijom& (ko smo uspeli da postignemo ugled, prestiž može do!i i do pojave motiva sel+aktualizacije& $va karakteristika ljudske motivacije da se nakon sigurnosti realizacije jedne grupe motiva, pojavljuje druga grupa motiva, naziva se hijerarhija motiva%56
AL
)aučnik aslov je tvorac teorije o hijerarhiji motiva
)ezadovoljenje značajnih motiva kao što je ljubav, postignu!e, a+irmacija mogu da zaustave razvoj ličnosti& )ezadovoljen motiv kao da +iksira osobu za odredjenu potrebu, kao da osoba postaje zarobljenik sopstvenih neispunjenih želja vrte!i se stalno u krugu nastojanja da motiv zadovolji& koliko osoba ne zadovoljava veliki broj svojih motiva, onaj motiv koga može da zadovolji teži da se :i'ira i na*la'i, 1ovek koji nije ostvario svoje potrebe za ljubavlju, za stvarnim poštovanjem od strane drugih ljudi i za samopoštovanjem a koji je u prilici da zadovolji svoju potrebu za vlaš!u nad drugim ljudima, može da pokazuje nezajažljivu i stalnu težnju za vlaš!u& (ko čovek ostvaruje zadovoljenje svih svojih motiva i ima iskustvo životnog obilja, stalno zadovoljenje bilo kog motiva ne!e mu biti tako značajno& Zadovoljenje značajnih motiva imaju za posledicu ose!anje sigurnosti , samopouzdanja, vlastite vrednosti i sposobnosti, uspostavljanje harmoničnih odnosa sa drugim ljudima i doživljaj puno!e života& oznavanje značaja zadovoljenja motiva može pomo!i učiteljima da shvate koliko motivaciono dejstvo može da ima uspeh koji dete postiže u školskom radu& 4vako dete kao i svaki čovek ima želju da postiže uspeh u onome što radi, da bude prihva!eno, da se istakne itd& tom smislu je veoma značajno da učitelj omogu!i svakom detetu da rešava zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i da doživi uspeh, da omogu!i svakom detetu da ponekad bude u centru pažnje, da omogu!i detetu da se oseti sigurnim i prihva!enim& 3ao što vidimo, samo u tom slučaju dete može da razvija svoju motivaciju i da se razvija u svakom smislu& rustracija motiva Mrustracije su sastavni deo života& svim +azama svog razvoja i svakoga dana čovek se nalazi u situacijama u kojima njegove potrebe ne mogu biti zadovoljene& Zadovoljenje nekih potreba čovek mora da odloži za neko kasnije vreme, u ostvarivanje drugih mora da uloži veliki napor a za neke potrebe ili želje mora da se suoči sa realnoš!u da ih ne može zadovoljiti bilo kad u životu& 4tanje u kome se nalazi čovek kada je sprečen da zadovolji svoj motiv, odnosno da dodje do cilja naziva se +rustracijom ili osuje!enjem motiva&
EE3(
4ičnost koja je motivisana nastoji da dodje do cilja i usmerava energiju ka cilju% 7koliko se na putu zadovoljenja motiva nadje neka prepreka" ličnost ne može da dosegne cilj i zadovolji motiv% 4ičnost je &rustrirana% )a primer% mi možemo osetiti glad dok se nalazimo na školskom času i radimo test znanja, ali zadovoljenje gladi moramo da odložimo do kraja časa> )a zadovoljenje želje da steknemo +akultetsku diplomu moramo čekati dugi niz godina i u njeno ostvarenje moramo uložiti mnogo napora> (ko želimo da postanemo slavan umetnik a nemamo talenta, suoči!emo se sa činjenicom da tu želju ne možemo nikada ostvariti& 7R7R6 ili situacije koje dovode do stanja +rustriranosti mogu biti privremene ili
trajne i mogu proizilaziti iz različitih izvora%
1,Odla*anje zadovoljenja motiva jeste u dečjem uzrastu veoma čest izvor +rustracija s obzirom da deca teže da svoje potrebe zadovolje istog trenutka kada se one pojave& (ko je dete u gostima i oseti glad, ono !e istog trenutka ščepati hranu sa stola i početi da jede& 8o dečje ponašanje nailazi na neodobravanje roditelja i dete ulazi u proces socijalizacije motiva& $drasli socijalizovani ljudi su sasvim naučeni da odlažu zadovoljenje skoro svih motiva tako da im je to često sasvim normalno stanje& 2,"re.avanje zadovoljenja motiva može biti izazvano na različite načine% )edostaci i gubici jesu veoma čest izvor sprečenosti da osoba zadovolji svoj motiv& )edostatak novca je, na primer, izvor mnogih +rustracija> gubitak dragih osoba, gubitak zdravlja itd& (ko dete želi da ima sve petice "roditelji to žele pa ga pritiskaju# a nema dovoljno sposobnosti za to, to !e biti izvor +rustracija& Mizičke prepreke kao što su, na primer, zatvorske rešetke, srušen most na saobra!ajnici, zaključana vrata itd& takodje predstavljaju izvor +rustracija& (ko dete želi da iza@e iz ku!e a roditelji zaključaju vrata to je prava +izička prepreka& 4ocijalne prepreke ili pravila društvenog ponašanja jesu čest izvor +rustracija% prijemni ispit jeste prepreka koju čovek mora da predje da bi postao učenik ili student> da bi postao član nekog kluba čovek mora da se uklapa u njihova restriktivna pravila> zakoni i pravosudje su ozbiljna prepreka za želje nekih članova društva itd& red dete se postavljaju mnoga pravila ponašanja koja predstavljaju prepreku da dete radi ono što ono ho!e u odre@enom trenutku& repreke lične prirode su prepreke koje ne pripadaju spoljašnjoj sredini ve! se nalaze u samoj ličnosti& 4ama ličnost koja teži nekom cilju predstavlja prepreku samoj sebi& 1ovek može da želi da iznese svoje mišljenje na nekom javnom skupu ali to ne čini jer se plaši da !e ga drugi ismejati& 1ovek može imati jaku želju za poštovanjem od strane drugih ljudi a da njegovo ponašanje izaziva prezir i odbojnost kod drugih ljudi& repreka zadovoljenju motiva tog čoveka jeste njegova sopstvena osobina ili ose!anje& 0ete može, na primer, želeti da se igra sa drugom decom ali je stidljivo i ne ume da se uključi u grupu N ili- može želeti da recituje na nekoj priredbi ali se plaši javnog nastupa N ili- kao što smo ve! rekli, može želeti da bude najbolji djak a da nema dovoljno sposobnosti za to itd& •
•
•
•
@&6on:li& mo&iva jeste stanje u kome u istoj ličnosti istovremeno postoji dva motiva& 4uština kon+likta je u tome da ličnost ne može slediti dva različita pravca u isto vreme ili posti!i dva cilja istovremeno& )a primer, učenik ne može u isto vreme i biti na času i ne biti na času " želi da odsustvuje jer !e dobiti lošu ocenu a želi i da prisustvuje zbog izostanaka#& ostoji tri vrste kon+likta% 3on+likt dvostrukog privlačenja AA odnose se na situacije u kojima postoji dva podjednako privlačna cilja i u skladu s njima ličnost istovremeno želi oba% •
Za ovu vrstu kon+likata ima mnogo primera u svakodnevnom životu počev od jednostavnih situacija kada se kolebamo šta da obučemo, kada u restoranu ne možemo da izaberemo jelo jer nam više njih izgleda podjednako dobro&&&pa do složenih situacija kada odlučujemo izmedju dva +akulteta koja bismo upisali, dva podjednako privlačna radna mesta ili dve podjednako privlačne ličnosti koje nam nude svoju naklonost& $vakva stanje mogu biti doživljena kao izuzetno teška i mučna s obzirom da je čovek uvek svestan rizika da izborom jedne gubi drugu mogu!nost koja je možda bila bolja& $sim toga, izgubljeni cilj uvek dobija na privlačnosti u prvom trenutku pa osoba može imati takodje emocionalno težak doživljaj gubitka kada odabere jednu od mogu!nosti a druge se odrekne& 3on+likt dvostrukog odbijanja nastaje u situacijama kada čovek mora da bira izmedju dve mogu!nosti koje su mu podjednako neprijatne i odbojne& •
(ko osoba upisuje +akultet a ne ispunjava uslove da upiše ono što želi često je u prilici da bira izmedju dva neželjena +akulteta i mogu!nosti da ne upiše bilo šta što je još manje željeno& ;judi su često u društvu drugih ljudi koji im se ne dopadaju zato što su birali izmedju samo!e i tih ljudi, dakle izmedju .dva zla/ izabrali su ono koje im je izgledalo manje& eoma je česta i situacija da ljudi biraju izmedju samo!e i nepoželjnog bračnog partnera i izaberu da provedu život sa osobom koja im se nimalo ne dopada samo zato što im se samo!a čini ve!im zlom& 3on+likt ambivalencije "kon+likt privlačenja i odbijanja# nastaje u situacijama kada jedan isti cilj osobu i privlači i odbija& •
AA
3on+likti mogu postojati izmedju različitih želja , izmedju različitih ciljeva i izmedju različitih sredstava cil za postizanje cilja%
$vakav cilj nazivamo ambivalentnim ciljem a za osobu sa ovakvim odnosom prema cilju kažemo da je ambivalentna tj da ho!e i .jare i pare/& rimer za ovaj kon+likt jeste situacija u kojoj je osobi ponudjen dobro pla!eni posao koji zahteva preseljenje u drugi grad& Zaposlenje je privlači zbog velike plate ali i odbija zbog potrebe menjanja mesta boravka& )eku devojku može da privlači neki mladi! zato što joj je +izički privlačan a da je odbija jer je neobrazovan i nevaspitan& 4eksualni čin može nekog mladog čoveka da privlači ali i da odbija zbog straha od posledica& 8ntenzitet &rustracije zavisi od svih +aktora koji učestvuju u njenom nastanku, dakle od%
;ičnosti % upornosti, istrajnosti, stabilnosti, jačine ličnosti, samopouzdanja itd& )eke ličnosti su veoma sigurne u sebe, snažne, hrabre&&&tako da je njihov doživljaj iste prepreke drugačiji od ličnosti koja je nesigurna, plašljiva i slaba& otiva % značaja motiva, jačine motiva& 1ovek može biti mnogo gladan ili malo gladan tako da jačina +rustracije nije ista ako je on sprečen da jede& $suje!enje slabog motiva stvara manju +rustraciju od osuje!enja jakog i značajnog motiva& 3ada se +rustracija javlja kao posledica kon+likta jačina +rustracije bi!e ve!a ako su suprotni motivi u ve!oj meri izjednačeni i ukoliko je njihova snaga ve!a& =ilja % cilj može biti veoma privlačan ili manje privlačan& (ko je gladan čovek sprečen da ode na večeru koja je prepuna djakonija bi!e jače +rustriran nego ako je sprečen da dodje na neku oskudnu večeru& Oubitak privlačnog cilja stvara jaču +rustraciju od gubitka manje privlačnog cilja& 3arakteristika prepreke % prepreka može biti nepremostiva, gubitak nenadoknadiv, prepreka može biti objektivno nepremostiva ili teško premostiva a može je i ličnost tako procenjivati iako je ona objektivno neznatna& Mrustracija ne zavisi samo od jačine prepreke ve! i od dužine njenog delovanja& 'to je delovanje prepreke dugotrajnije to je +rustracija intenzivnija i teža& 1esto i samo proticanje vremena ima za posledicu doživljaj osobe da je zadovoljenje njene potrebe sve hitnije& /olerancija na &rustracije
4 obzirom da je +rustracija osuje!enje motiva, neuspeh u nastojanju da se dosegne neki cilj, stanje u kome se čovek tada nalazi može se odrediti kao neprijatno emocionalno stanje& 8u neprijatnost čovek mora da toleriše, odnosno da podnosi& )ašu spososobnost da podnesemo stanje +rustracije bez poreme!aja svojih uobičajenih aktivnosti i psihičkog stanja nazivamo tolerancijom na +rustracije& Za svakog čoveka postoji odredjeni nivo unutrašnjeg pritiska koji taj čovek može da podnese a da ne dodje do bitnog reme!enja njegovih psihičkih +unkcija i ponašanja& 0akle, svaki čovek ima odredjenu granicu do koje može da toleriše +rustracije& (ko smo gladni a nemamo šta da jedemo, ako volimo neku osobu a ona nas ne voli i čak se podsmeva našoj ljubavi, ako želimo da nas ljudi uvažavaju a oni nas omalovažavaju, ako želimo da se zaposlimo a ne možemo da nadjemo posao, ako želimo da pripadamo
nekoj grupi ali smo nesposobni da postanemo član grupe, ako želimo da se družimo ali smo sami i usmaljeni&&&itd& sve to može da učini život veoma teškim& * u takvim situacijama neki ljudi mogu ostati uravnoteženi, konstruktivni i nastaviti da se trude da ostvare svoje ciljeve, dok !e drugi ljudi početi da ispoljavaju znake rastrojstva, prenadraženosti, uznemirenosti i nesposobnosti da nastave da se trude da ostvare svoje ciljeve& 8olerancija na +rustracije zavisi od ličnosti ali i od situacije i stanja u kome se ličnost trenutno nalazi& )eki ljudi mogu da izdrže mnogo dok se drugi ljudi slamaju i na najmanji povod&
4ama +rustracija se može shvatiti kao emocionalno stanje čija je suštinska komponenta doživljaj intrapsihičke tenzije koja je nastala kao posledica nezadovoljenja motiva i koju ličnost do izvesne granice može da toleriše& 0akle, emocionalna reakcija i doživljaj prisustva psihičke tenzije jeste neposredna posledica +rustracije& običajeno je shvatanje da je stanje +rustracije negativno, loše za jednu ličnost& edjutim, +rustracija može imati i pozitivne, konstruktivne e+ekte& Konstruktivne posledice &rustracije 3ao i svaka emocionalna reakcija i stanje +rustracije mobiliše organizam za adekvatnu i adaptivnu reakciju% ažnja organizma se usredsredjuje na motiv koji usled +rustracije postaje jače izražen a ostali istovremeni motivi postaju manje značajni& rivlačnost cilja može biti pojačana& (ko devojka odbije nekog mladi!a u njegovom prvom pokušaju i on je vidi sa drugim mladi!em, ona mu odjednom može izgledati još privlačnija& " 8rava je zelenija sa druge strane ograde#& )eki školski predmet može postati značajniji nakon loše ocene koju je učenik dobio&
)ajčeš!e konstruktivne reakcije na +rustracije su% 7oja.an na"or predstavlja mobilizaciju energije organizma u nastojanju da se prevazidje prepreka, otkloni stanje +rustracije i ostvari cilj& granicama mogu!nosti ličnosti, što je ve!a prepreka , ve!i su i napori da se ona prevazidje& repreka se u ovakvim slučajevima doživljava kao . izazov /& 4naga motiva dostiže svoju kulminaciju ako postoje prepreke& 9ez prepreka zadovoljenje motiva postaje navika i doživljava se kao rutina& (ko se, na primer ljubavna veza izmedju dvoje ljudi ostvari odmah čim se pojavila želja za tim, ona nikada ne može da dostigne jačinu i romantičnost onih veza koje se ostvare posle mnogih prepreka& tome je objašnjenje zašto su zabranjene ljubavi često jače od onih bez prepreka& (ko učenik dobije ocenu kojom nije zadovoljan to !e ga podsta!i da uči više i dobije zadovoljavaju!u ocenu& I#menjen "ri'&u" predstavlja promenu načina rešavanja problema, promenu pristupa cilju, promenu sredstava kojima se čovek služi da bi došao do cilja& (ko je čovek +rustriran on može naknadnom analizom svog ponašanja da dodje do zaključka da to nije bio najbolji pristup priblemu i da treba da ga promeni& (ko učenik ni posle velikog truda ne dobije željenu ocenu, on može da preispita način svog učenja, da otkrije da uči napamet i da bi trebalo da počne da uči sa razumevanjem da bi dobio bolju ocenu& (ko neki mladi! posle upornog udvaranja nekoj devojci ne postiže uspeh on može da promeni pristup i da počne, na primer, da je ignoriše što bi moglo da privuče njenu pažnju& amena %ilja predstavlja nalaženje alternativnog rešenja kada je ličnost sprečena da dodje do željenog cilja& 0rugim rečima, ako čovek ne može da dostigne odredjeni cilj, on se može zadovoljiti i nečim drugim& (ko nemamo novca da kupimo neki original mi se možemo zadovoljiti i kopijom& (ko ne može da upiše odredjeni +akultet student !e odabrati neki sličan> ako bračni par ne može ni posle mnogo napora i pokušaja da dobije sopstveno dete, može se odlučiti za usvojenje deteta& Mrustracija aktivira čoveka da traži rešenja proširuju!i okvire svojih mogu!ih ciljeva& Oladan čovek može imati želju da jede odredjenu hranu u odredjenom restoranu ali ako je u tome sprečen a glad postaje sve jača on !e se zadovoljiti i sendvičem u restoranu brze hrane& •
•
•
ostoji odredjeni redosled reagovanja na +rustracije& (ko učenik na nekom testu dobije neželjenu ocenu verovatno je da !e najpre pojačati napor, tj& naučiti bolje materiju i javiti se da popravi ocenu> ako ni tada ne uspe može pokušati da razgovara sa pro+esorom da vidi u čemu greši i da promeni pristup materiji ili način učenja> ako ni to ne pomogne može se zadovoljiti i manjom ocenom .bože moj, dobra je i četvorka/& ada ovaj poredak nije obavezan on predstavlja uobičajeno pozitivno i konstruktivno reagovanje na +rustracije& 9tetni e&ekti &rustracije
ostoje situacije u kojima bilo kakvo nastojanje da se prevazidje prepreka i razreši stanje +rustracije ne uspeva& otiv ostaje nezadovoljen a intrapsihička tenzija nastavlja da se pove!ava& situacijama kada emotivno stanje koje je posledica +rustracije traje dugo njegovi e+ekti postaju štetni i po ostvarivanje ciljeva kao i po psiho+izičko zdravlje osobe& 'tetni e+ekti za postizanje cilja mogu nastati iz razloga što nivo energije koja je mobilisana +rustracijom može postati tako velika da prevazilazi nivo energije koji je potreban da bi se cilj postigao& 8a situacija podse!a na sliku osobe koja ho!e da probije
vrata koja nisu zatvorena- ona grune svom snagom u njih i pošto otpor otvorenih vrata nije ni približan snazi udarca, takav čovek !e odleteti napred i udariti u zid& )jegov cilj je bio da otvori vrata222 1esto se dešava da ličnost koja je dugo +rustrirana suviše uporno pokušava da ostvari neki cilj i ta suvišna upornost remeti šanse za ostvarenje cilja& 3ada neka devojka kroz celu ranu mladost ne uspe da ostvari ljubavnu vezu i udje u .izvesne/ godine ona može početi da suviše uporno traga za partnerom i ta grozničavost može još više remetiti njene šanse da ostvari svoj motiv& 4uviše snažne emocije koje su posledica dugotrajne +rustracije mogu dovesti i do kognitivnog suženja tako da osoba ne vidi prave puteve rešenja problema a takodje i do pojave pometnje "kon+uzije#, gubitka kontrole i panike& takvom stanju put do rešenja problema postaje nejasan i šanse za zadovoljenje motiva još manje& 'tetni e+ekti +rustracije mogu biti privremeni i trajni% Privremeni štetni e&ekti jesu posledica delovanja unutrašnje tenzije koja je prešla granice tolerancije osobe i počela da utiče na njeno rasudjivanje, remete!i intelektualne +unkcije& )ajčeš!i oblici su % 5%2gresija je oblik direktnog napada na prepreku koja je dovela do +rustracije& e! je rečeno da je ljutnja emocionalna reakcija na situacije u kojima nas neko ili nešto sprečava da dodjemo do cilja i da je sa ljutnjom povezano agresivno ponašanje& (gresivno ponašanje predstavlja zahtev ili pretnju sredini da se prilagodi našim potrebama, da se promeni u skladu sa našim željama i u tom smislu ono može biti veoma adaptivno& *pak, agresija je mnogo češ!e štetna upravo iz razloga što je ve!ina prepreka koje +rustriraju savremenog čoveka socijalne prirode, tj& potiče od drugih ljudi i društvenih institucija& 0irektan napad na nekog predsednika komisije koji je odbio da nas primi na razgovor za posao verovatno bi nas pre udaljio od ostvarenja cilja nego što bi nas približio zaposlenju& (ko nas na ulici neko vozilo sprečava da prodjemo a mi napadnemo vozača postoji velika verovatno!a da umesto na svoj cilj stignemo u bolnicu& )eke prepreke su rezultat nedostataka, ličnih problema i kon+likata& takvim slučajevima ne postoji konkretan objekt koji bi se mogao napasti pa se agresija lako širi na druge objekte koji nemaju mnogo veze za uzrokom +rustracije& Premeštanje (pomeranje) agresije se dogadja jer postoje razlozi zbog kojih osoba ne može direktno da napadne izvor +rustracije& 3ada učenika naljuti nastavnik koji mu je dao manju ocenu, učenik može da pocepa knjige iz tog predmeta, polomi školsku imovinu ili se potuče sa nekim školskim drugom& 3ada su roditelji besni na svog še+a ili predsednika države oni mogu da viču ili čak tuku svoju decu jer su . nervozni/& 0ečak koji je besan na svog oca a koga se ne usudjuje da napadne, može usmeriti svoju agresiju na decu iz ulice ili na životinje& (gresivnost koju deca ispoljavaju lome!i školsku imovinu ili drugim oblicima destruktivnog ponašanja, može biti izazvana neuspehom u školskom učenju " školski neuspeh je izvor +rustracija za skoro svako dete> može se re!i da skoro da nema deteta koje je ravnodušno prema školskom uspehu#& B& :ežanje iz &rustriraju#e situacije omogu!ava popuštanje nepodnošljive tenzije ali je ipak štetno jer onemogu!ava osobu da dodje do cilja& Eeakcija bežanja od +rustracija može da poprimi ozbiljne razmere i dovede osobu do potpunog povlačenja i izolacije& (ko nekog zaljubljenog mladog čoveka odbije osoba u koju je zaljubljen to može da dovede do potpunog povlačenja te osobe od svakog daljeg pokušaja da uspostavi ljubavni
odnos& onekad takvi ljudi ostaju celog života sami .zbog nezaboravne ljubavi iz mladosti/& 4tudent može da napusti +akultet ako je .pao/ na ispitu& situacijama bežanja i povlačenja osoba potpuno odustaje od pokušaja da zadovolji svoj motiv& $na zbog doživljene +rustracije potpuno isključuje iz svog života mogu!nost da se motiv zadovolji i zbog toga potpuno odustaje od bilo kakvog daljeg pokušaja& 0eca koja se u školskim uslovima svakodnevno suočavaju sa neuspesima " +rustracijam različitog porekla% neuspeh u učenju, odbacivanje od strane druge dece, neprestani prekori i grdnje od strane učitelja itd# mogu da reaguju na ovaj način i da se potpuno isključe& 3ako su prinu@eni da sede u učionici, oni postaju potpuno pasivni i izolovani, zaokljupeni sopstvenim načinima .preživljavanja/ dok su u učionici& ;%.ezorganizacija ponašanja je posledica delovanja intrapsihičke tenzije "emocija# na rasudjivanje od koga zavisi organizovanost našeg ponašanja, tj prilagodjavanje ponašanja cilju& (daptivno ponašanje je organizovano i svrsishodno ponašanje& (ko čovek kome se zapalila ku!a . trči ko muva bez glave/ umesto da gasi požar, njegovo ponašanje je dezorganizovano i haotično& Mrustracija može da dovede do krutog ponavljanja jednog istog, pogrešnog načina ponašanja& Za takve ljude kažemo da .udaraju glavom o zid/& 0ete koje rešava zadatak dok nad njegovom glavom besni razjareni roditelj može postati potpuno kognitivno dis+unkcionalno i ponavljati jednu istu grešku u nedogled& takvoj situaciji dete se ponaša kao da je . izgubilo pamet/ " i ne samo dete#& 0a bi ovaj način reagovanja na +rustracije, koji čini značajan aspekt pedagoškog rada, bio jasniji neophodno je podsetiti se na uticaj emocija na kognitivnu aktivnost& <=>?@A BCD?>A@ E@ FDGE>=>HEI @F=>HEDJ= B=B=@
PQR ST UVWRXR SR SRYR[\] "^VW\Q\_\] S`VSVVSQ\]R# T\^R ^RUR V\ VSTR[ \QTY\_R SQRf, YT]\TVSQ, SQT` \\ UVSRU? R^V V_R SQRR Q\ R ]TQR R^Q\_VSQ? UWV_V R] [T S_\]R `VYRQ% S_\ S]V S^VV TS`VSV\ YR TT ^RU S]V ]V\, \S`T\, YT]\T\, `TV^`\R\ \WR]R& S_\] S\QR\[R]R, UR^T, ^RU S]V [RT T]V\VRV RWRV_R\ ]\ S]V ]RT S`VSV\ UR ST STUSTU\]V, \]V \ [RSV RY]\R]V& RRS [T RV UV^RYRV VV QV S_R^V ^V [T \RV ^V YR " UV [T ^R^V QV T^\ YRVR_T#% YT]\TVSQ, SQRf \ UVSRUR S `VWT YR TT R QV [T RQ]VSqTR `V_V\[R, VSTRR `\[RQ\[R \ VUVS SR `TURWV^\] RU\^V] V\ QV T \ TT \Q\ VT& V \YWTUR ^RV UR ST T]V\VR\ \ ^VW\Q\_\ `VTS\ ]TXSVV \S^[& \S^[ ST, R \Y_TSQR R\& R^V QV? STRT SV\[RT WVTVSQ\, SQRf VU VT VTT, SQRf UR ST T \S`RUT W` `TU S_\]R, SQRf VU `VUS]TfR& UVSRUR TYRUV_VSQ_V, R`TQVSQ QR\QU ^RV \ S_R^V UWV T]V\VRV SQRT \]R S_V[ EBILDM>N>DODFI DJEDHI% V YR\ UR S QR^_\] SQR\]R R^Q\_\RT SRS_\] VUTXTT ]VURT SQ^QT ^V[T `\QV] R^Q\_\R[ \ TT VUTXT\f fV]VR&R S_T QV YR[TUV `V^TT VWR\YR] R VUTXTV `VRRT& QRf, R `\]T, `V^TT VWR\YR] R TRT, UVSRUR R \S^\_RT \ R`QRT S\QR\[T, SQ\U QR^VXT R R`QRT S\QR\[T&RR_R R^Q\_VSQ ]VUR\f ]TfR\YR]R TV`fVU\f YR TT& TQT ^V[T `TURWV^V[ S\QR\[\ VSTR SQ\U, SQRf \\ UVSRU [T UTQT \[\ [T T_\
S\SQT] `V^TQ R \YTWR_RT \ R`QRT QT `TURWV^T S\QR\[T& VQV UTQT R[TT YR UR Q S\QR\[ T S]T UR R`SQ\, VV RT R`V UR ST SR_RUR \ ^VQV\T \ \YU\ S\QR\[\ ^V[ TSQV T]V\VRV UV\_R_R ^RV T`VUV\_& SQR[RT S\QR\[\ ^V[R ST T\ R`SQ\Q\ `V[RR_R T]V\VR\ UV\_R[& _T QV \S`[T \ `VQ`V V]TQR TT& wTV\VV^\ VSV_ V`\SRVW UV\_R[R N SQRf-^VQVR-\S`TVSQ`TUSQR_R[ _T `V]TQ\ TVq\Y\VV^\ ]TfR\Y]\ ^V[\ ST R^Q\_\R[ `V]TQ\] `TURWV^\] S\QR\[R]R% ^RU ST VSTQ\ SQRf, R `\]T, `V^T ST TV\VV^\ x`VWR]\y ^V[\ S `TU_\XT\ YR SR[ V`RSVSQ\ UR \ `\`T]\\ VWR\YR] YR TRT \Y V`RST S\QR\[T& wTVS^R SQ^QR `VYRQR `VU RY\_V] @C>G@O@" YRUTR YR `\UR_RT T]V\VRT _TUVSQ\ VUTXTV] SQ\]S, V^\R \Y_T UTV_T ^VT _T\^VW ]VYWR, VT UTV_T ^V[\ S YRUT\ YR ]\TT \ `R\RT \ ^V[\ S S`V\[\& \ VUR `TR[ VUWV_VVSQ R x\Ty UTV_T ]VYWR ^V[\ S YRUT\ YR RQV]RQ\YV_RT RUT \ ^V[\ S \& x\\y UTV_\ ]VYWR, UR^T, `T`QR[ `\]RQ x \\]y UTV_\]R ]VYWR \ QV [T [TUR VU RYVWR QV QV[ S\QR\[\ VSVR T ]VT UR ]\S\ VR^V ^R^V ]VT V]RV] T]V\VRV] SQR& QV \[T S_T& SQV_T]TV, R^Q\_\R[ ST \ UTV_\ ]VYWR ^V[\ `R_R[ fV]VR\] S\SQT]V] QV UV_VU\ UV TR VUTXT\f fV]VR& {\`V^R]`S, ]VURR SQ^QR ^V[R ST RRY\ ]TX]VYW \ ^V[R \WR _TV]R _R VW T "\QTT f\`V^R]`SR WRS\ S`VSVVSQ TR# [T V]VWR_R, `VTU VSQRVW `V_TY\_RT V_VW SR V\] QV _T YR]V \ S^RU\QTT \qV]R\[T UWVQR[ ]T]V\[- [T _TV]R VSTQ\_ R fV]VT& V^ V]TQR[ RU f\`V^R]`SR V_\ fV]V\ \SQV_T]TV SQ\]\ RU T^\f UW\f ]VUR\f SQ^QR STU TWR ST `RR S]TR_R R VV QV \YRY\_R T]V\[ R T R S_R[RT V_\f \qV]R\[R& wTV\VV^\ ]TfR\Y]\ R^Q\_\R\ T`\[RQ\] T]V\[R]R S`QR_R[ S`VSVVSQ\ `R\RR, S`V_VXTR R]TR, S]TR_RR `RT, TR, YRUR_RR \qV]R\[R& VU UT[SQ_V] T]V\[R xYR`RUR ST SQRT ^V[T TVR^R RY\_R FDGE>=>HEDC >JMIEF?>ADC% Q=D AB BCD?>A@ A@R@ =D AB JO@S>A@ FDGE>=>HE@ BM>F@JEDJ=% Q=D E@J H>B N@DFITU@ J=L@V" SL>G@" DNODABWBEDJ= >O> =IG@ =D JI E>HD> @F=>H@?>AB TLBMLDE=@OEDG FDL=BFJ@ E>X> NSDG RBG@ E@C AB JHB =BXB @ C>JO>CD% Y@ >J=> E@R>E > DJ@@ JC@IAB BM>F@JEDJ= CDNG@-DF OI=@AI C>JO> GISB MDFIJ > CD=>H@?>A@ >RBN@H@y& "0amasio, BLLB#& QR^V T UTQT, ]TSQV UR YR`R]Q\ QR [T _RS`\QR \\ \QT `\RV YR`R]Q\Q\ UR [T \V YT]\TV x QV [T _RS`\QR\R _\^RRy \\ `RTV `TQV] UR T \\ VT \\ `TQV] UR T ST V^RQ\ [T T YR&\\ T YR`R]Q\Q\ ^R^V ST RSV UVSRX\_RV \ \[T YRV QR T SR SVV] R _T]T UV `RYT ST VQTWV TUVWTU& RS_\] S`VQV, `\[RQR VSTRR ^RV QV S RUVSQ, `\[RQVSQ, YRUV_VSQ_VUT[ R^Q\_\R[T R x_\Ty, `TqVQRT TW\VT ]VYWR \ `VUSQ\ ^VW\Q\_T q^\[T& R[ \SQ\ TqT^RQ ]VW \]RQ\ \ T`\[RQR VSTRR R^V T `TRYT VUTXT\ \_V Q[& R^V S ]TTR " QR, QT]R, \T^\_RT \ S\V#& RUR ST UVWVU\ TQV QV [T YR UTQT \YRYV_, `RR ST STUSTX[T, UTQT ST ^[TWTUR, SR, ]\S\&SR]\] Q\] \ \&
R^V ST QV UVWRXR? wTV\VV^\ ]TfR\Y]\ S \SQ\ S Q\] QV `\[RQT T]V\[T `VUSQ\ TV\VV^T ]TfR\Y]T R V`Q\]RR RU "V`Q\]RV TT fV]VR \ V`Q\]RR \_V R^Q\_VSQ\ TVS^\f S\SQT]R # \ UTQT [T S`VSVV UR \& |^V [T, S`VQV QV]T, UTQT \YVTV R `\]T, `TQ\, VSTRT T`\[RQVSQ\ RSQT R SR]\] Q\] \ TT fV]VR, - \ QV SQTS _\T RSQT V`RUR \QTT^QRR Tq\^RSVSQ& |^V ST `TURWV^V[ S\QR\[\ \QR T UTR_R, R^V UTR SR]V STUT TY VT^\_RR UR \f \V ^V QR `\QR, `RS\_V \ \S^TV, VWR\YR] \ _TV]R \YR^ \_V fV]VR \ R^Q\_R\[R T_\f SQ^QR [T `T\S^R& V [T `V_TYRV SR TYR\QTTSV_RV \ UVSRUV] R SR]\] Q\] \ SR TS`VSVV YR TT& _R \SQR\_RR \Y V_T VRSQ\ `VQ_X[ UR [T RS`VVTT UTT R RSV_\]R S^V `V_TYRV SR \fV_\] TT]& |^V \] R RS \QR T `\_R\ `R, R^V \] [T UVSRUV, R^V \S YRUV_V\, R^V S `RT\ &S_V[\T _TV]R ]RV VVW SRUR[R V ^V]T [T \V T\ R RS \\ T ST \S^\Q\ `VQ`V& V \SQV _R\ \ YR `TURWV^T RU\^T& |^V S V\ `VU UT[SQ_V] T`\[RQ\f VSTRR \Y \V ^VW RYVWR QV T YRQV ]R\Q\ \fV_ `TURWV^ Tq\^RSVSQ& SQR\_RR `V^RY[ UR VT RS`VVT\ `TURWV^\ RU\\ T SR]V UR `V^RY[ S_V[T VT RS`VVTT _T \ VT `VT[ S_V[T _RS`\QR\^T \ T\^T \ WR_V] S STUSTXT\ R \fV_T SRVSQ\& RV [T [V RWRS\Q\ UR ST UTR \ `TURWV^\ RU\\ RY\^[ `T]R \_V SQTSR ^V[\ ]VW UR `VUTS R UR VSQR ^VW\Q\_V R^Q\_\& R \ \V [RS\[T, QV ST ]VT T\ \ V_R^V% U\ ST RY\^[ `T]R x QR^\ `RRy& wT^R UTR ]VW UR U _TV]R `RTR R\ T \] \S`TU QRT \\ R QTSQ, ^VW\Q\_T S`VSVVSQ\ VSQRQ\ q^\[\, TS]RTT& R UTR ]VW UR RQTR[ STT UR SR[ \ R[UVSRU\[T `TUR_RT \ T \ R[UVSRU\[T SRUR[T& R^_\ `TURWV^\ RU\\, `\]TR RU\ ]VW UR x VSQR_T \S`TU _RQR \V\T S_V[T `VT]Ty& |\, R RVSQ, QR^_\f [T ]RV& }VWV _\T [T V\f, RV\QV UTT " UR \ ?# \[T ^VW\Q\_T S`VSVVSQ\ `RUR[ \ `\ SRS_\] SR\] T]V\[R]R&
Volja! egzekutivni procesi i metakognicija 1ovek, dakle, ima mnoštvo potreba, želja, ambicija i namera& (li to nije dovoljno& 3ada se ujutru probudimo mi imamo potrebu da ostanemo da ležimo u toplom krevetu i želju da ustanemo da bismo obavili svoje obaveze& i možemo imati i samo želju da ustanemo iz kreveta i ostati da ležimo& )aše neposredno delanje "aktivacija# i ostvarenje nekog motiva može biti zaustavljeno na nekoliko načina%
i možemo da ostanemo da ležimo u krevetu zato što je potreba za snom jača od želje da obavimo neki posao& 0rugim rečima ne!emo ostvariti neki motiv zato što
je drugi motiv, njemu suprotstavljen bio jači& 1esto je potreba za zadovoljstvom jača od motiva da se radi nešto što zahteva napor i odricanje& čenici često ne uče zato što je njihova potreba da se zabavljaju i lenčare jača od želje da završe školu& i možemo često provoditi dosta vremena u razmišljanju o delanju, umesto da krenemo neposredno u delatnost& )a primer, ustajanje iz kreveta, radnja koja treba neposredno da se izvrši, posmatra se iz dugoročne perspektive% . zašto da ustajem kad !u i onako jednog dana da umrem/, ili se podcenjuje. zašto bih ustao da idem da glasam kad je moj glas potpuno beznačajan/, ili se posmatra sa sumnjom% . a šta ako me na putu do posla, ako ustanem, snadje neka nesre!a/ itd& 0a bismo nešto počeli da radimo mi, ponekad, čekamo savršene uslove, moramo da budemo potpuno sigurni u uspeh, moramo da budemo apsolutno u pravu itd& tim okolnostima mi ne počinjemo da radimo "delamo# zato što takvi uslovi ne postoje i takve garancije su prava retkost&
$va, u najmanju ruku, čudna rečenica znači, da je najbolje kad nešto želimo da uradimo, da ne razmišljamo preterano o tome u smislu . da li treba, kako treba, da li baš sad treba, čemu sve to isl&/, da ne tražimo idealne uslove i garancije o idealnom uspehu, ve! da krenemo da to radimo&
Na "rimer9 čenik, dosadjuju!i se pomisli kako bi trebalo da uči& *stog trenutka, veoma često, on počinje da razmišlja da bi sad mogao da ide da prošeta, ili da gleda neku seriju, ili da pročita novine&&&ili . bolje da učim sutra, sad je lepo vreme> zašto da učim sad kad je malo verovatno da !e da me pita itd&&&/& )ajbolji način, da učenik ostvari svoj motiv jeste da istog trenutka uzme knjigu i počne da uči& olja je, dakle, sposobnost ličnosti da izvršava svoje planove, dakle, da dela& olja podrazumeva pravljenje i#$ora izmedju mnoštva motiva, ciljeva i sredstava da se do cilja dodje& olja podrazumeva i sposobnost da se koče "in+i$iraju# neprihvatljive želje, da se odlo-i trenutno zadovoljstvo i da se dugo "odno'i na"or, onoliko dugo koliko je potrebno da se neki cilj ostvari& 0elatnost koja se preduzima na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva jeste voljna delatnost& )aša volja se mani+estuje u našoj delatnosti& !olja je sposobnost prevodjenja namere u radnju%
Eealizacija jedne želje uz istovremeno kočenje, blokiranje, odlaganje neke druge želje mogu!a je samo uz aktivno učeš!e svesti& olja je, može se re!i, i nastala kao jedna od +unkcija svesti& olja se može posmatrati i kao energija svesnog <( koja se ulaže u realizaciju svesne želje i kao energija kojom se koči, odlaže ili odbacuje ono što je svesno neprihvatljivo&
Na "rimer9 1ovek može da oseti privlačnost prema devojci ili ženi svog najboljeg prijatelja& $n može veoma jako da želi da sa njom ostvari ljubavnu vezu& edjutim, on, ako je moralno bi!e, ima i moralne norme i veoma jaku želju da ostane moralna ličnost& otreban je svesni i voljni napor i to veoma veliki voljni napor da se suzbije želja za ljubavnom vezom& Oojazna osoba ima veoma jaku želju da skine višak kilograma ali i veoma jaku želju da jede& otrebna je konstantna svesna kontrola želje za jelom i stalni napor volje da bi se blokirala glad& 4ada je jasnije da čovek može biti gladan a da ne jede i žedan a da ne pije, da skoči u vatru i vodu da bi spasao drugog čoveka&&& i zaljubljen a da ništa ne čini da ostvari svoju želju za ženom svog prijatelja& savremenoj psihološkoj literaturi kada se govori o svrsishodnoj ljudskoj delatnosti koristi se i pojam [gzekutivne &unkcijeAB & 8o su sposobnosti koje omogu!avaju osobi da se uspešno angažuje u samostalnom, nezavisnom i cilju usmerenom, dakle svrsishodnom, voljnom ponašanju& Egzekutivne "unkcije se sastoje od četiri glavne komponente%
1, :tenje "namera# podrazumeva proces identi+ikacije sopstvenih potreba i želja "motiva#, izbor cilja , i donošenje odluke& 8o konkretno znači *elim da položim ispit%\o#u da položim ispit% \o#u - sadrži u sebi želju ali i ve#u energiju jer se čovek ve# odlučio% a primer] želim da učim ali mi se i ne uči jer želim i da uživam u lenčarenju%\o#u da učim- podrazumeva da sam odbacio lenjčarenje kao mogu#nost i da sam izabrao cilj svoje trenutne aktivnosti a to je učenje" da sam doneo odluku% B&laniranje podrazumeva osmišljavanje budu!e akcije na realizaciji motiva& identi+ikovanje i organizovanje koraka potrebnih za ostvarivanje ciljeva, sposobnost uvidjanja razlika izmedju realnih i željenih okolnosti, procena budu!nosti% razmatranje alternativa i izbor jedne alternative, AB
8ermin egzekutivne &unkcije (izvršne &unkcije) koristi se u psihologiji u nešto drugačijem smislu nego što se koristi u pravnoj i političkoj terminologiji& "Značenje reči izvršilac upu!uje na niži položaj, na nekoga ko izvršava odluke ali u njihovom donošenju ne učestvuje&# psihološkom kontekstu i značenju termin označava &unkcije višeg reda , +unkcije koje se nalaze na najvišem nivou u kognitivnoj hijerarhiji& tom smislu jasno je da se kognitivne +unkcije dele na bazične gde se svrstavaju pažnja, opažanje, pam!enje, mišljenje, govor, praksija i egzekutivne koje su pomenutim +unkcijama nadredjene&
laniranje je veoma važno u procesu ostvarivanja ciljeva& 0obro planiranje znači tačnu procenu stanja u kome se nalazimo, stanja u kome bismo želeli da budemo i razradu dobre strategije koja bi nas odvela do željenog cilja& laniranje takodje obuhvata razmišljanje o budu!nosti i sposobnost predvidjanja mogu!ih posledica naših akcija& \o#u da položim ispit% Kako izgleda planiranje] Koliko vremena imam do ispita%Koliko teksta ja mogu da naučim u toku dana$šta #u da radim ako neke delove ne mogu sam da savladam$ Ko mi može pomo#i$9ta #u da uradim ako ne položim$Kada imam slede#i rok %%%itd% C&4provodjenje namera i planova podrazumeva započinjanje aktivnosti, izvodjenje samostalne aktivnosti, održavanje "neodustajanje# aktivnosti& 2ko sam isplanirao kako #u da položim ispit" nužno je da krenem da realizujem plan" da počnem da učim" da ne odlažem za sutra ve# da odmah krenem da učim" da se držim plana i da učim onoliko koliko je potrebno" bez odustajanja%
D&4amokontrola podrazumeva sposobnost samoposmatranja sopstvene aktivnosti, pra!enja sopstvene aktivnosti, uvidjanje prirode svojih grešaka i napore da se greške koriguju i isprave kako bi se cilj ostvario, kočenje ometaju!ih želja i aktivnosti, dakle regulaciju sopstvenog ponašanja& .ok učim neophodno je da pratim kako učim" da uvidim da li učim e&ikasno ili gubim vreme" kakva mi je pažnja" da li ostvarujem plan" da ispravim greške koje sam uvideo% Za sve vreme učenja" moram da kočim i odlažem zadovoljenje svih drugih želja" ponekad čak i želje za snom%.ok polažem ispit neophodno je da pratim svoje izlaganje i držanje" da se na vreme ispravljam i da uvidim da li je moj način izlaganja bio dobar% 2ko sam pao na ispitu i ne uvidim sopsvene greške ve# krivim pro&esora" verovatno ne#u položiti ispit u dogledno vreme%
gzekutivne +unkcije su, dakle, one +unkcije koje otkrivaju načine i puteve e+ikasnog ostvarivanja ciljeva i primenu uspešnih strategija u našem ponašanju& $ne naše ponašanje čine svesnim i kontrolisanim, promišljenim i prilagodljivim& gzekutivne +unkcije se oslanjaju na +unkcionisanje svih drugih +unkcija iz kognitivnog repertoara ali su njima nadredjene& $ne imaju ulogu modulatora i kontrolora kognitivnih +unkcija& odrazumevaju postojanje najviše psihičke +unkcije a to je svest i svesnost % )a ovom mestu a u kontekstu priče o učenju dolazimo do pojma 'etakognicije % Metakognicija 3ognicija podrazumeva procese saznanja, procese kojima se stiče znanje o unutrašnjoj i spoljašnjoj realnosti i koja se odvija kroz pažnju, opažanje, učenje, pam!enje, mišljenje, upotrebu jezika& $na je svakako neophodna u procesu zadovoljenja motiva i može se smatrati instrumentom adaptivnog ponašanja " razmislimo koje je mesto kognicije u ostvarivanju osnovnih životnih ciljeva svakog čoveka da opstane, da sebi obezbedi sigurnost, da oseti zadovoljstvo i da doživi nova uzbudjenja kao i u ostvarivanju drugih speci+ičnih motiva#& (li, šta je to metakognicija?
4am grčki pre+iks meta "kao meta+izika# znači posredstvom" izvan" iznad & tom smislu pojam metakognicija bi mogao da se protumači kao kognicija iznad (izvan) kognicije% 0a pokušamo da objasnimo ovaj pojam koji je toliko apstraktan da ga je zaista teško objasniti i koji i u savremenoj psihologiji nije dovoljno izdi+erenciran ali za koga se ipak pouzdano zna da je veoma značajan +aktor u procesu učenja kao i da predstavlja vezu izme@u inteligencije i motivacije&
o@imo najpre od analize komponenti egzekutivnih +unkcija i potsetimo se pojma samokontrole ( 4amokontrola podrazumeva sposobnost samoposmatranja sopstvene aktivnosti, pra!enja sopstvene aktivnosti, uvidjanje prirode svojih grešaka i napore da se greške koriguju i isprave kako bi se cilj ostvario, kočenje ometaju!ih želja i aktivnosti, dakle regulaciju sopstvenog ponašanja#& ( sad imate zadatak da zapamtite ovaj niz "*# 4 38 E 08 'ta sad radite? 0a li to možete da ispričate nekom drugom ili sebi o svojim kognitivnim procesima kojima ste saznali šta je pred vama ? 0a li ste imali neki plan kako !ete učiti, i opažate ovaj niz, pokušavate da ga razumete, ponavljate, učite, pamtite&&&8o je kognicija? ( šta je metakognicija? 8o je kognicija o kogniciji% 8o je saznanje o tome kako saznajemo^ znanje o znanju% ostoje bar tri aspekta metakognicije% ~ 'etakognitivno znanje" . Znanje o znanju/, znanje o tome šta znamo a šta ne znamo, šta smo zapamtili a šta nismo, šta smo razumeli a šta ne razumemo, šta smo tačno rešili a šta nismo&&&dakle, procene o tačnosti i ispravnosti našeg traganja za saznanjem i našeg saznanja uopšte& 8o je deklarativno znanje koje čini sastavni deo svesti o sebi " svesti o svojim sposobnostima, motivima, interesovanjima, željama, kapacitetima i stategijama učenja i drugih kognitivnih procesa&# ~ Znanje o tome .kako radi, naše saznanje% znanje o tome kako radi naša pažnja, opažanje, učenje, pam!enje, mišljenje> znanje o tome kako usmeravamo, održavamo, kontrolišemo itd& pažnju, kako opažamo, kako učimo, kako mislimo i rešavamo probleme> $vaj aspekt podrazumeva .načine, strategije,^ strategije pra#enja i upravljanja sopstvenom kognicijom-kontrola nad sopstvenim kognitivnim &unkcionisanjem " ali i ponašanjem uopšte#& $vo je sposobnost da se samostalno i nezavisno kontroliše i upravlja svojim kognitivnim procesima& 8o je proceduralno znanje koje se odnosi na poznavanje uspešnih strategija učenja, pam!enja, misaonog rešavanja problema& 0akle, metakognicija bi se mogla de+inisati kao i samokontrola "konponenta egzekutivnih +unkcija# i samim tim bi mogla biti shva!ena kao egzekutivna +unkcija
"( 4amokontrola podrazumeva sposobnost samoposmatranja sopstvene aktivnosti "kognitivne aktivnosti- u ovom kontekstu#, pra!enja sopstvene aktivnosti, uvidjanje prirode svojih grešaka i napore da se greške koriguju i isprave kako bi se cilj ostvario, kočenje ometaju!ih želja i aktivnosti, dakle regulaciju sopstvenog ponašanja#& gzekutivno, kontrolno, regulativno, kognitivne strategije itd, nisu sinonimi za metakogniciju iako se svi oni u odre@enoj meri uključeni u oblasti koje su pokrivene metakognitivnim procesima& gzekutivni procesi, prema nekim autorima, shvataju se kao izvor metakognitivnog znanja& tom smislu, pomenuti autori, pod metakognicijom podrazumevaju samo metakognitivno znanje koje zavisi od egzekutivnih procesa& zmimo sad za primer proces učenja na primer sabiranja i oduzimanja brojeva do _6% 3ad rešava zadatak . Zbiru brojeva AD i I dodaj razliku brojeva BL i AB/ dete , naravno, koristi svoje kognitivne +unkcije "usmerava i održava pažnju, opaža, misli&&#& ( da li dete poseduje " u kojoj meri# metakogniciju ili sposobnost da dok opaža, misli, uči, pamti itd& istovremeno i samoposmatra svoje procese pažnje, učenja, pam!enja itd, da uvi@a svoje greške, da ih u hodu ispravlja, da koči ometaju!e želje i, naročito da unapred planira kako !e sve to da radi& 0a li i svi studenti imaju ove sposobnosti " šta je sa onima koji ne znaju da li su tačno odgovorili na pitanja na testu, onima koji misle da znaju nešto što ne znaju, koji misle da su tačno rešili neki problem uprkos jasnim pokazateljima da nisu ili onima koji očekuju da polože ispit uprkos tome što su pisali potpuno nesmislene stvari#&? nogi učenici nemaju znanja o tome kako uče " održavaju pažnju, pamte, misle# ili kako bi trebalo učiti " održavati pažnju, pamtiti ili misaono rešavati problem #& onekad uče napamet čak i matematičke zadatke zato što znaju da !e na osnovu reprodukcije dobiti dobru ocenu& )a taj način, nastavnici podstiču učenje napamet kao i zaustavljanje razvoja metakognicije " učenici uče da koriste samo memoriju a ne i mišljenje#& 3ada učenici ne vide korist od pra!enja sopstvenih kognitivnih +unkcija niti od ovladavanja strategijama upravljanja kognitivnim +unkcijama "što su metakognitivne strategije# onda je jasno da se njihov razvoj u pedagoškom procesu zaustavlja& $vde je važno napomenuti da je inteligencija povezana sa metakognicijom i da mnoga shvatanja inteligencije uključuju u sebe i metakognitivne komponente& *straživanja 5ana ijažea o razvoju inteligencije uključuju i istraživanja metakognitivne aktivnosti kod dece& o njemu, mla@a deca usmeravaju kogniciju, ali još uvek nisu svesna svojih misaonih procesa& 0eca uzrasta od 7-AA godina ispoljavaju sposobnost da verbalizuju svoje misaone procese koje su upotrebili za rešavanje nekog zadatka& ijaže je ovu svesnost nazvao svesnost o kognitivnom& 0anas ovu sposobnost nazivamo metakognitivnom& osebno veliki interes se danas poklanja pitanjima metakognicije u oblasti pedagoške psihologije " u oblasti psihologije učenja, posebno#& 4vaka obrazovna delatnost treba da uključi aktivnosti u pravcu razvoja metakognicije& 4avremeno obrazovanje naglašava da osnovni cilj obrazovanja bi trebao da bude razvoj metakognitivnih " samoregulativnih# sposobnosti a ne gotovih znanja& čenike bi trebalo podučavati kako da nadgledaju i
