Menadzment u Agrobiznisu

Menadzment u agrobiznisu PITANJA ZA KOLOKVIJUM 1. Šta čini agrobiznis sistem? Primarna poljoprivredna proizvodnja, kao izolovana delatnost, gubi svoju nezavisnost i ne može da se razvija bez funkcionalnog povezivanja sa ostalim delatnostima: inputom i preraĎivačkom industrijom, naukom, obrazovanjem, transportom, trgovinom, turizmom i na taj način čini agrobiznis sistem. Konkretno agrobiznis istem čini:

1

2. Šta čini agro – prehrambeni sistem? Kompleksnost agro – prehrambenog sistema čini i uključivanje finansijskih institucija, otkupnih stanica, transportnih i skladišnih preduzeća, osiguravajućih zavoda, hotela i dr. Agro – prehrambeni sistem može si prikazati:

2

3. SWOT analiza agrobiznis sistema Srbije? Snage

Mogućnosti

• prirodni potencijali (zemljište, klima, voda)

• ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda

• obrazovana radna snaga

• unapreĎenje proizvodnje

• nezagaĎeni resursi poljoprivrede

• razvoj multifunkcionalne proizvodnje

• instalirani preraĎivački kapaciteti • postojanje obrazovanih i savetodavnih

• razvoj zadrugarstva • veća ekološka proizvodnja • bolje korišćenje zemljišt

institucija Slabosti

Pretnje

• sitni posedi

• ograničenje izvoza

• problem staračkih domaćinstva

• nedovoljan uticaj institucija na razvoj

• loše korišćenje vodenih potencijala (za navodnjavanje)

• podrška države razvoju poljoprivrede

4. Funkcije planiranja na makro nivou? Sve funkcije menadžmenta se, podjednako praktikuju i na makro i na mikro nivou, što je vrlo značajno za razvitak poljoprivrede malih zemalja. Kao najznačajnije tačke koje čine sadržinu planiranja na makro nivou mogu se izdvojiti: 1. Značaj, mesto i uloga poljoprivrede u privrednom razvoju zemlje; 2. Utemljenje institucionalnog okvira za makro menadžment u agrosistemu; 3. Utemeljenje jasnih pravaca razvoja i ciljeva koji se postavljaju pred agrosistem; 4. Definisanje raspoloživih resursa i modela njihove alokacije; 5. Anticipiranje problema i izbor alternativa

3

5. Šta čini funkcija organizovanja kontrole? Aktivnost kontrole pomaže racionalnom korišćenju resursa i ostvarivanju postavljenih ciljeva. Kontrola tesno prožima sve faze procesa menadžmenta i generalno doprinosi njihovom poboljšanju. Postoji veliki broj razloga zašto je kontrola neophodna i to: *izbegavanje poremećaja, problema i devijacija u poslovanju i efikasnije funkcionisanje, * lakše suočavanje sa neizvesnošću i promenama, * lakše uočavanje i korigovanje grešaka, i to kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti. Kontrola je dinamičan proces koji je neophodno, s vremena na vreme preispitivati i takoĎe kontrolisati. Kontrola u agraru mora biti postavljena veoma široko i mora obuhvatiti sledeća područja:  Inpute – gde se vrši kontrola fizičkih i materijalnih resursa, jer bez kvalitetnih inputa ne mogu biti dobri ni outputi;  Proces – kontrola koja se odnosi na obavljanje operacija (proizvodnih, uslužnih)  Outpute – kontrola rezultata proizvodnje ili finalnih usluga;  Okruženje – makrookruženje, konkurentsko i interno okruženje u okviru same organizacije u poljoprivredi.

6. Upravljački sistem agroindustrijskog preduzeća? Četiri osnosvne karakteristike kao što su planiranje, organizovanje, voĎenje i kontrola čine suštinu menadžmenta preduzeća u agroindustrijskim delatnostima. Upravljački sistem agroindustrijskog preduzeća može imati sledeću strukturu:

M enad`ment preduze}a

M arketi ng menad`ment

Proi zvodni menad`ment

Kadrovski menad`ment

Kontrol ni menad`ment

Fi nansi jski menad`ment

I novati vni menad`ment

4

7. Osnovne funkcije menadžmenta sa aspekta poslovne aktivnosti preduzeća? Osnovne funkcije menadžmenta sa stanovišta šireg spektra poslovne aktivnosti preduzeća: 1. Odlučivanje - izbor izmeĎu alternativnih rešenja 2. Organizovanje - proces utvrĎivanja strukture resursa i alokacije poslova 3. Izbor kadrova - proces selekcije i promocije kadrova 4. Planiranje - proces pri kome se anticipira budućnost i utvrĎuju alternativne opcije za realizaciju 5. Komuniciranje - proces prenošenja zadataka 6. Vođstvo - proces subordinacije 7. Kontrolisanje - proces kontrolisanja izvršavanja poslova i ostvarivanja ciljeva preduzeća

8. Kada se izraĎuje agrobiznis plan? Izrada agrobiznis plana je posebno značajna u sledećim situacijama:      

Startovanje biznisa; Širenje biznisa; Razvoj novih proizvoda; ObezbeĎivanje finansijskih sredstava; Donošenje adekvatnih menadžment odluka; Kontrola poslovanja;

9. Šta čini analizu tržišta kod agrobiznis plana? Analiza tržišta obuhvata saznanja o tome: Ko čini vaše tržište; Gde se ono nalazi; Da li je tržište datog proizvoda u razvoju ili stagnaciji; Kakvi su trendovi prodaje proizvoda poslednjih 5 godina; Da li ima nekih sezonskih aspekata vezano za njega; Koji procenat tržišta može da pokrije proizvod (obim prometa) Kako ćete svoj proizvod plasirati na tržište (direktno ili preko zastupnika, zadruge, veletrgovca, berze i sl.)  Ko su vaši konkurenti (prednosti nad konkurentima, itd.)       

5

10. Sadržaj agrobiznis plana? 1. Uvodni deo – navode se osnovni ciljevi poslovnog plana, podaci o preduzeću, vlasnička struktura, inicijalni finansijski tokovi; 2. Rezime – u kome se na koncizan način daje prikaz osnovnih elemenata poslovnog plana; 3. Informacije o kadrovskom sastavu i menadžmentu preuzeća – broj, kvalifikacije id r. 4. Opis poslovnih aktivnosti preduzeća ( farme) - navode se informacije o proizvodnom program, ciljevima, finansijskom poslovanju id r.– 5. Analiza tržišta i plasman – informacije o aktuelnom i potencijalnom tržištu, kvalitetu proizvoda, konkurencije i dr. 6. Proizvodnja i razvoj - informacije o proizvodnoj strukturi unazad tri godine, tehnološke karte, linija proizvodnje, zaštita životne sredine i dr.

11. Uloga menadžmenta u poslovnom odlučivanju? Kako je odlučivanje jedan od osnovnih elemenata menadžmenta u procesu odlučivanja je veoma značajna. Prilikom donošenja odluka mora da bude prisutna demokratičnost u izlaganju ideja i njihovom selekcionisanju na prihvatljiva i neprihvatljive ili delimično prihvatljive. Što više zaposlenih učestvuje u odlučivanju poboljšava se kvalitet odluka. Da bi imao kvalitetnu ulogu u procesu odlučivanja menadžer treba da poseduje odreĎene karakteristike, to su: suvereno vladanje savremenim menadžerskim znanjima i veštinama; preduzetnički duh i posedovanje liderskih sposobnosti.

12. Šta sačinjavaju ljudski resursi i struktura kadrova? Ljudski resursi su najznačajnija komponenta svakog preduzeća i imaju tretman najznačajnijeg kapitala. Ova činjenica ukazuje na ulogu i značaj menadžment ljudskih resursa. Pod ovim terminom podrazumevamo upravljačku aktivnost koja podrazumeva obezbeĎivanje, održavanje, razvoj, prilagoĎavanje, usmeravanje i korišćenje ljudskih potencijala u skladu sa ciljevima preduzeća, uz istovremeno respektovanje indvidualnih potreba i ciljeva zaposlenih. Pod ljudskim resursima se podrazumevaju ukupna znanja, veštine, sposobnosti, kreativne mogućnosti, motivacija i odanost kojom raspolaže preduzeće. To je ukupna intelektualna i psihička energija koju preduzeće može angažovati na ostvarivanju ciljeva i razvoja poslovanja.

6

13. Cilj upravljanja ljudskim resursima? Menadžment ljudskih resursa istovremeno ima i svoje specifične ciljeve koji moraju biti usklaĎeni sa ciljevima preduzeća. Reč je o sledećim ciljevima:  ObezbeĎivanje pravog-kvalitetnog broja radnika i pravo vreme, na pravom mestu i na pravi način;  Zadovoljovanje potreba, očekivanja i interesa zaposlenih;  Upotreba i razvoj individualnih mogućnosti;  Podizanje kvaliteta radnog života;  Stvaranje i održavanje fleksibilnog i adaptibilnog potencijala svih zaposlenih;  Smanjenje otpora na promene i njihovo prihvatanje kao načina života i delovanjna;  Povećanje osetljivosti ukupnih ljudskih potencijala organizacije na kvantitativne, kvalitativne i strukturne promene.

14. Motivacija zaposlenih u agrobiznisu? Uspešnost agrarnog menadžmenta zavisi i od subjektivnog faktora, odnosno od osobina ličnosti i radnih karakteristika svakog menadžera, ,, Dobar menadžer razmenjuje svoje iskustvo i znanje sa drugima“. Važna osobina uspešnog menadžera je prilagodljivost i rešenost da se eliminišu konflikti meĎu zaposlenima. Agrarni menadžer ima značajnu ulogu u obezbeĎenju motivisanosti zaposlenih u preduzeću da iskažu svoje stvaralačke ideje i da unaprede proizvodnju. TakoĎe, zaposleni u agroindustrijskom preduzeću treba da budu motivisani da realizuju donete poslovne odluke. Pre svega, adekvatno i pravilno nagraĎivanje i stimulisanje rada zaposlenih, radi ostvarivanja solidnog životnog standarda, treba da bude osnovna motivacija radnika. Motivacioni sistem koji se odabere treba da rezultira većom samostalnošću, preduzimljivošću zaposlenih u preduzeću i njihovom težnjom da stiču nova znanja i da sagledavaju svoju ulogu u rešavanju dugoročnijih problema u preduzeću.

15. Mala i srednja preduzeća u agrobiznisu? U strategiji razvoja malih i srednjih preuzeća i preduzetništva u republici Srbiji 2003 – 2008, vlada Srbije je meĎu sektore sposobne da podstaknu ekonomski razvoj, povećaju zaposlenost i devizni priliv stavila turizam. Mala preduzeća su do 50 zaposlenih, dok se godišnji ukupan prihod i prosečna vrednost imovine, kao kriterijumi, prilagoĎeni uslovima u Srbiji od 10 miliona evra u poreĎenju sa 50 miliona evra u EU. 99% svih aktivnih preduzeća čine mala i srednja, od čega 96% mala a od toga 87% u privatnoj svojini. Analizirajući ulogu malih i srednjih preduzeća u razvoju agrobiznisa na ruralnom području, treba naglasiti da preduzeća za preradu poljoprivrednih proizvoda, zatim za pružanje usluga, u zanatstvu i turizmu, mogu biti veoma značajna u tom procesu. Pokretanjem neagrarnih aktivnosti u sleima utiče se na smanjenje razlika izmeĎu ruralnog i urbanog načina života. Ekonomske prednosti malih preduzeća se ogledaju u većoj fleksibilnosti, odnosno bržem prilagoĎavanju promenama u okruženju.

7

16. Kasteri i inkubatoroi? Poslovni inkubatori su organizovani način okupljanja i formiranja većeg broja malih preduzeća, koji podrazumevaju njihov razvoj od same ideje do osposobljavanja za samostalno funkcionisanje. U svom procesu učestvuje veći broj subjekata kojima je zajednički cilj pružanje pomoći i podrške preduzećima u njihovom razvoju tokom prvih godina poslovanja koje su za njih najrizičnije. Inkubatori preduzećima nude niz usluga, oni smanjuju troškove poslovanja, rizike, pruža preduzeću najbolje šanse da preživi. Klasteri ili grozdovi predstavljaju savremene modele umrežavanja preduzeća, formiranjem lanca saranje na osnovu proizvodne kooperacije, prometa ( roba i tehnologija) i pružanja usluga, u kojima se na fleksibilan način pokreće razvoj malih i srednjih preuzeća, čime se podstiče razvoj na lokalnom i regionalnom nivou.

17. Brend? Suočeni sa izobiljem proizvoda koji su slučni po karakteristikama, potrošači svoju kupovinu sve manje zasnivaju na atributima proizvoda a sve više na njihovim brendovima. Brend predstavlja zbir svih asocijacija koje potrošač ima u odnosu na proizvod ili na proizvoĎača,sve ono opipljivo i neopipljivo što se, kada pomisli na dati proizvod, stvara u svesti potrošača. Brend je uspešna kombinacija: proizvoda, koristi za potrošače i vrednosti tj. veze potrošča i proizvoda. Brend čine: Fizički atributi (ime, znak, pakovanje, oblik, miris, boja); Funkcionalni atributi (upotrebna vrednost, dostuponost, cena); emocionalni atributi ( ličnost, pozicioniranost).

18. Upotreba novih vidova energije u proizvodnji hrane? Razvoj poljoprivredne tehnologije podrazumeva i uvoĎenje novih vidova energije. To je značajno iako u poljoprivredi učešće troškova energije nije tako visoko. U agroindustriji se najveći deo energije troši prilikom obrade zemljišta i u procesu prerade poljoprivrednih proizvoda. Deo energije koji se danas koristi može da bude zamenjen nedovoljno korišćenjem izvorima energije, koji omogućavaju ostvarenje održivog razvoja poljoprivrede. Tako će biomasa predstavljati sve značajniji izvor energije i ublažavaće defiticit klasičnih izvora energije. Za dobijanje biomase koristi se slama, kukurozovina, list repe, grane voćaka i vinove loze a za dobijanje biogasa stajnjak. Šira primena novih i nedovoljno korišćenih izvora energije u poljoprivredi, kao što su sunčeva energija, termalne vode, snaga vetra, uticaće na poboljšanje rezultata u poljoprivrednoj proizvodnju.

8

19. Biotehnologija i energetska tehnologija? Razvoj biotehnologije vezan je za proizvodnju hrane, al ii za hemijsku i farmaceutsku industriju. Značajniji razvoj biotehnologije je ostvaren šezdesetih godina 20. Veka. Biotehnologija ima naglašenu ekološku karakteristiku. Uz njenu primenu smanjuje se potreba za mineralnim Ďubrivom i hemijskim sredstvima, a biološki otpaci se koriste za proizvodnju pogonskog goriva. Putem biotehnologije se povećava otpornost biljaka u vezi sa meteorološkim uslovima i biljnim bolestima. TakoĎe se povećava i mogućnost gajenja biljaka na zemljištu lošijeg kvaliteta. Biotehnologijom je i obuvaćen i bioinženjering, odnosno genetski inženjering.

20. Kompjuterizacija poslovanja u agrobiznisu? Upotreba kompjutera u poljoprivredi postaje sve značajniji za prikupljanje, prenos, čuvanje i eksploataciju neophodnih informacija za funkcionisanje poljoprivrednih preduzeća, gazdinstava, zadruga. Uz pomoć kompjutera može da se utvrĎuje optimalan utrošak inputa, kao i troškove proizvodnje, primena fitotrona tj. kompjuterskog simuliranja željenje klime. Putem elektronskih vlagometara odreĎuje se vreme ispuštanja vode radi zalivanja, elektronske identifikacije, daljinsko navoĎenje i dr. Uz pomoć kompjutera menadžeri poljoprivrednih preduzeća mogu u svakom momentu imati korisne informacije o proizvodnom procesu i svakom segment poljoprivrede, radi donošenja odluka.

21. MeĎunarodni standardi za kvalitet hrane? Serija standarda ISO 9000 - skup dokumenata koji su rezultat rada u oblasti standardizacije na polju upravljanja i obezbeĎivanja kvaliteta MeĎunarodne organizacije za standardizaciju ISO. Prvi standardi ISO objavljeni su 1987. godine Dvadesetak standarda, revizijom familije standarda ISO 9000 u 2000. godini svedeno je na tri standarda: •

ISO 9000:2000 – Sistem menadžmenta kvalitetom (QMS – Quality Management System) – Osnove i rečnik

•

ISO 9001:2000 – Sistem menadžmenta kvalitetom – Zahtevi

•

ISO 9004:2000 – Sistem menadžmenta kvalitetom – Uputstva za poboljšavanje performansi.

HACCP sistem (Hazard Analysis Critical Control Points) se koristi u prehrambenoj proizvodnji, kao način sveobuhvatne kontrole, počev od sirovina, preko proizvodnog procesa, do finalnog proizvoda (ulazna, procesna i završna kontrola).utvrđuju, ocenjuju i otklanjaju svi potencijalni faktori rizika i grešaka HACCP potvrĎuje apsolutnu higijensko-sanitarnu, toksikološku i svaku drugu bezbednost prehrambenih proizvoda koja će kontrolna tačka (CP) biti proglašena za kritičnu kontrolnu tačku (CCP), zavisi od konkretnih uslova proizvodnje i tipa proizvoda.

9

ISO 15161 ukazuje na mogućnost kako HACCP sistem može da bude integrisan u principe i zahteve QMS ISO 22000 upućuje sve učesnike u lancu proizvodnje hrane "od njive do trpeze" kako da razviju sopstveni sistem za proizvodnju bezbednih proizvoda i integriše koncept sistema menadžmenta kvalitetom i HACCP.

10