1. UVOD
Ekološki menadžment je menadžment čije aktivnosti imaju ili mogu imati uticaj na zaštitu životne sredine, a definiše se i kao kontrola svih ljudskih aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i na kvalitet životne sredine. Unošenje Unošen je zagađu zagađujuć jućih ih mater materija ija i energi energije je u životn životnuu sredin sredinuu izazva izazvano no prirod prirodnim nim procesioma ili ljudskom delatnošću može imati štetno delovanje na kvalitet životne sredine kao i na zdravlje ljudi. Jedan od zagađivača životne sredine jeste i otpad – neželjeni materijal koji nastaje kao rezultat određene industrijske operacije ili kao output procesa potrošnje energije i dobara u domaćinstvima i drugim institucijama za kojim ne postoji ekonomska potražnja i koji mora biti odbačen Položaj čoveka u biosferi je protivrečan. S jedne strane, čovek kao biološka vrsta predstavlja sastavni deo ekosistema ekosistema naše planete. Čovekov Čovekov organizam nije sposoban da stvara organske materije iz neorganskih, on ih dobija preko hrane biljnog i životinjskog porekla. Zato ekološki sistemi sa kojima je čovek povezan preko ishrane moraju biti produktivni. Vazdušna sredina za životnu delatnost čoveka mora biti čista. S druge strane, u svojoj životnoj delatnosti čovek narušava tok prirodnog biogenog kruženja elemenata. Spoljašnju sredinu zagađuju mnoge industrijske grane, pa čak i otpaci iz domaćinstva. Vazduh nad njima je pun sitnih čvrsth čvrsth čestica i otrovnih gasova. gasova. Sve veće korišćemje u hemijskoj industriji i poljoprivredi hemijskih jedinjenja koja vezuju jone metala može izazvati neželjenje poremećaje prirodne ravnoteže. Na taj način, privredne aktivnosti aktivnosti čoveka menjaju menjaju spoljašnju sredinu koja postaje opasna opasna za samog samog čoveka. Današnji Današn ji su gradov gradovii nep neprek rekidn idnoo izlože izloženi ni deg degrad radac aciji iji usled usled nesluć neslućeno enogg razvo razvoja ja automobi automobilskog lskog saobraća saobraćaja. ja. Saobraća Saobraćaj,j, a posebno posebno drumski, drumski, zbog upotrebe upotrebe fosilnih fosilnih goriva goriva odgovoran je za 25% globalnih emisija ugljenik (IV) oksida. Prosečan automobil godišnje ispušta toliko CO2 emisija koliko je i sam težak. Za jedan sat vožnje autoputem brzinom 130 km/h potroši se isto toliko kiseonika koliko jedan čovek potroši tokom deset dana za disanje. Sagorevanje fosilnih goriva proizvodi zagađujuće materije koje se mogu preneti na velike udaljenosti i škoditi ljudskom zdravlju, biljkama, životinjama i ekosistemu. Takve zagađujuće materije i njihovi derivati, poput troposferskog ozona i kisele kiše uništavanju ekosisteme, škode usevima i šumama, a kod ljudi uzrokuju probleme disajnih organa i razne bolesti. Zbog Zbog sveg svegaa nave navede deno nogg u broj brojni nim m grad gradov ovim imaa dana danass po post stoj ojee mode modeli li i po poku kuša šaji ji minimiziranja štetnog uticaja ljudskog i industrijskog delovanja na čoveka i okolinu.
2. NASTANAK NASTANAK I RAZVOJ RAZVOJ EKOLOŠK EKOLOŠKOG OG MENADŽMENTA MENADŽMENTA 1
Još od praistorijskog doba ljudska vrsta se bavila akumuliranjem know-how-a životne sredin sredinee i razvij razvijanj anjem em strate strategij gijaa za eksplo eksploata atacij cijuu prirod prirode. e. Radi Radi pob pobolj oljša šanja nja reguli regulisa sanja nja prirodnih resursa razvijeni su tabui, sujeverja i narodni običaji, ali i formulisani zakoni za poboljšanje nadgledanja, nadgledanja, kontrole, kontrole, pa čak i pravljeni pravljeni inventari nacionalnih nacionalnih resursa. Idej Idejaa da su ljud ljudii “pre “pre-m -mod oder erno nog” g” vrem vremen enaa bili bili blis bliski ki prir prirod odii te stog stogaa nisu nisu prouzrokovali veća oštećenja životne sredine, predstavlja samo naivni mit. Praistorijski ljudi, (iako malobrojni u odnosu na današnju populaciju svetskog stanovništva), koristeći samo vatru i oružje napravljeno od kamena, kosti, drveta i kože, uspeli su da izmene vegetaciju većine kontinenta i verovatno istrebe mnoge vrste velikih sisara. Dalji “razvoji” civilizacije posebno industrijska revolucija, rast hemijske industrije kao i oni u kasnom dvadesetom veku sa posledičnim: globalnim zagađenjem, smanjenjem biodiverziteta, degradacijom medijuma životne sredine i urbanim rastom doveli su do neoph neophodn odnost ostii razume razumevan vanja ja strukt strukture ure i funkci funkcije je životn životnee sredin sredine, e, monito monitorin ringa ga utica uticaja, ja, korišćenja i analize podataka, modeliranja, ocenjivanja i planiranja sa ekološkog stanovišta uz naglašavanje uloge ekološkog menadžmenta čiji je zadatak da koordinira i fokusira “dobre” razvoje sa stanovišta životne sredine, poboljšava dobrobit ljudi, te ublažava ili sprečava dalja oštećenja planete Zemlje i njenih organizama. Tehnološki optimizam koji se javio na zapadu (posebno od 1830. godine na ovamo), iskazan menadžmentom prirodnih resursa, poljuljan je posle 1945. godine sa pojavom prvih rastuć rastućih ih eko ekološ loških kih proble problema. ma. Zato Zato su napra napravlj vljen enii organ organiče ičeni ni nap napori ori radi radi osigu osigurav ravanj anjaa integracije eksploatacije prirodnih resursa sa socijalnim i ekonomskim razvojem pre 1970. godine god ine (takođ (takođe, e, tadaš tadašnje nje urbano urbano i regula regularno rno planir planiranj anjee ima izvesn izvesnih ih zajed zajednič ničkih kih crta crta sa sholističkim, ekosistemskim prilazima). Danas u savremenom preduzeću postoji i deluje sektor finansija, računovodstva, marketinga, kvaliteta, razvoja, ljudskih resursa i drugi, koji obavljaju delatnosti iz svog domena i svi zajedno daju određene rezultate koje od njih očekuju klijenti, deoničari i javnost. Sve navedene aktivnosti su se pojavile kao reakcija na potrebu za što efikasnijim poslovanjem preduzeća u odnosu na potrebe korisnika, čime se obezbeđivao obezbeđivao prosperitet preduzeća i sigurnost opstanka. Svaka od nabrojanih aktivnosti je u vreme kada se prvi put pojavila bila novina nov ina i kao kao takva takva stvara stvarala la niz ned nedou oumic micaa o opravd opravdano anosti sti primen primene, e, kao kao i proble probleme me u realizaciji. Vremenom su se sektori poslovanja ustalili i sada više niko ne može da sumnja u opravdanost postojanja postojanja službe marketinga ili kvaliteta na primer. Osamdesetih godina prošlog veka kao jedan od sektora u pojedinim predzećima javljaju se pokušaju da se poslovanje unapredi na još jedan način - pružanjem odgovora na zahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne sredine. Osim toga, preduzeća su u ov ovak akvo vom m pris pristu tupu pu prep prepoz ozna nala la i mogu mogućn ćnos ostt za stic stican anje je prof profit ita, a, sman smanje jenj njee trošk troškov ovaa i sprečavanje primene zakonodavnih zakonodavnih mera (npr. plaćanje kazni). U to vreme se javljaju prvi tzv. zeleni proizvodi i tehnologije. U praksi, svaka pojedina kompanija koja se opredelila za sprovo sprovođen đenje je ova ovakvi kvihh izmena izmena to je sprovo sprovodil dilaa na dob dobrov rovolj oljnoj noj bazi, bazi, primen primenom om najče najčešć šćee metoda analize životnog ciklusa proizvoda. Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju poslovanju koje uvažava uvažava koncept održivog održivog razvoja – ekološki ekološki menadžment. menadžment. Danas je u većini zemalja primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna, ali sve više kompanija uviđa da im primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i
2
kreira pozitivan imidž. Ekomenadžment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeću 1. Menadžment prirodnih resursa (u poređenju sa ekološkim menadžmentom) je više usmeren usmeren na specifičn specifičnee komponen komponente te Zemlje Zemlje - resurse, resurse, koji imaju svoju korisnost korisnost i mogu biti eksploatisani, eksploatisani, uglavnom za kratkoročnu dobit i korist posebnih interesnih grupa, kompanija ili vlada. Takođe, menadžment menadžment prirodnih resursa se odnosi na probleme koji imaju tendenciju da budu reaktivni, često se oslanjajući na tehnološke mogućnosti “popravke na brzinu”, uz pristup “projekat po projekat”. Menadžeri prirodnih resursa obično pripadaju ograničenom broju disciplina, pri čemu je tipično da imaju malo sociološkog znanja i ograničene ekološke ekspertize. Ovakav menadžment stoga može da bude autoritaran i bez dovoljno uključenja mišljenja javnosti kao i sa odloženim uticajima. Iz razloga ovih propusta logično je da je menadžment prirodnih resursa “izgubio bitku” sa ekološkim menadžmentom u poslednjih 40 godina. Postoje mišljenja da ekološki menadžment ima ili razvija fleksibilniji i osećajniji stav nego menadžment prirodnih resursa s obzirom da ocenjivanje situacije životne sredine vodi do odg odgova ovaraj rajuće ućegg eko ekološ loškog kog prilaz prilazaa sa nagla naglašen šenim im upravl upravljan janjem jem,, a ne eksplo eksploata atacij cijom. om. Upravljanje implicira menadžment čiji je cilj pažljiva, dugoročna upotreba i održiva korist. Foku Fokuss ov ovak akvo vogg pris pristu tupa pa ekol ekološ oško kom m mena menadž džme ment ntuu je mult multid idis isci cipl plin inar arno nost st,, interdisciplinarnost, kompletnost, a stil je preventivni i participativni (sve više je cilj da se promoviše održivi razvoj)2. Multidisciplinarni pristup ekološkog menadžmenta se odlikuje primenom različitih disciplina u dobijanju informacija korišćenjem analitičkih veština i razmatranja bez težnje za integrisanim objedinjavanjem dobijenih rezultata. S druge strane, inte interd rdis isci cipl plin inar arni ni pris pristu tupp iako iako se bavi bavi “obi “običn čnom om”” tema temati tiko kom m je teži teži,, s ob obzi ziro rom m da podrazumeva podrazumeva blisku saradnju različitih specijalista radi pokušaja integrisanja dobijenih koncepata. Oba ova pristupa karakteriše saznanje da istraživana problematika može da bude deo deo ko komp mple leks ksni nihh trans transna naci cion onal alni nihh i glob global alni nihh ekol ekološ oški kih, h, ekon ekonom omsk skih ih i soci socija jalni lnihh interaktivnih odnosa na koje utiče i politika i etika. Postoj Postojee mišlje mišljenja nja da većinu većinu dan današn ašnjeg jeg eko ekološ loškog kog menad menadžme žmenta nta čini čini “ekolo “ekološki ški menadžerializam” koji ne obraća dovoljno pažnje na odnos čovek-životna sredina s obzirom da je postao institucionalizovan i državno-centralizovan proces koji se bavi formulisanjem i donošenjem zakona, politika i regulativa koji se odnose na životnu sredinu. Ipak, iako ima nedostatke (posledični menadžerializam) ekološki menadžment se bavi realnim ekološkim problemima, još uvek se razvija i daleko je od neke fiksirane forme, što mu obezbeđuje potrebnu prilagodljivost prilagodljivost3. Bez Bez ob obzi zira ra na od odab abra rani ni pris pristu tup, p, ekol ekološ oški ki mena menadž džme ment nt se od odno nosi si na ekol ekološ oško ko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, implementaciji, monitoringu, proveravanju proveravanju i kontroli, kao i na praktičnom suočavanju suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu očuvanja životne sredine (kao što je npr. modifikovanje ljudskih navika koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju. Iako je poželjna bliska integracija sa ekološkim planiranjem, oblast istraživanja ekološkog menadžmenta predstavlja pre svega razumevanje interaktivnih odnosa čovek - životna sredina, kao i primena nauke i zdravorazumskog razmišljanja u rešavanju ekoloških problema. Uopšteno je prihvaćeno da ekonomski razvoj i ekološki ciljevi ne smeju da se posmatraju odvojeno, i to počev od 1972. godine (UN konferencija o ljudskom okruženju, Jovanović, L.: Ekološki menadžment, Fakultet za menadžment, Beograd, 2002. Vejnović, Z.: Ekološki menadžment, VPŠ Čačak, 2007. 3 Isto 1 2
3
Stokholm) i 1992. godine (UN konferencija o životnoj sredini i razvoju Rio de Žaneiro “Samit o Zemlji”), a da je do 1990. godine menadžment prirodnih resursa dao kroz “maglovit filozofski prodor” ipak put ka ekološkom menadžmentu. menadžmentu. 2.1. POJAM I DEFINISANJE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA
Ekološki menadžment je mlada naučna disciplina nastala u okviru ekologije krajem prošlog veka sa zadatkom svođenja, na minimalne dimenzije, uticaja tehničko-tehnološkog tehničko-tehnološkog 4 razvoja na biosferu kao i na opstanak živih bića . Reč „Menadžment“ znači upravljanje, rukovođenje, gazdovanje, a pošto je reč o životnoj sredini, ovaj vid menadžmenta značio bi upravljanje zaštitom životne sredine od raznih vidova zagađenja. Predmet ekološkog menadžmenta je u sveobuhvatnom proučavanju svih posledica antropogenog uticaja privrednog i tehnološkog razvoja na ekosisteme. Cilj ekološkog menadžmenta je da promeni postojeće stanje zagađenja i degradacije životne sredine, koristeći metode ekološkog inženjeringa i pravno-ekonomske pravno-ekonomske instrumente. Fenomen ekološkog menadžmenta ima sledeće karakteristike: •
•
često se koristi kao opšti termin; podržava održivi razvoj;
bavi se svetom pod uticajem čoveka (danas ima svega nekoliko, ukoliko ih uopšte ima, potpuno prirodnih okruženja); •
•
zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup;
•
mora da integriše različite stavove o razvoju;
•
traži integraciju nauke, društvenih nauka, političkog odlučivanja i planiranja;
•
prepoznaje, i ako ako je moguće prevazilazi prevazilazi osnovne ljudske potrebe; potrebe;
vremenska skala uključuje prevazilaženje kratkih rokova i bavi se rangiranjem od lokalnog do globalnog; •
kao kao što što prep prepoz ozna naje je pret pretnj njee i prob proble leme me tako tako treb trebaa i da omog omoguć ućii njih njihov ovoo prevazilaženje; prevazilaženje; •
•
naglašava upravljanje, a ne eksploataciju.
Kada je u pitanju definisanje ekološkog menadžmenta treba istaći veliki broj različitih definicija ekološkog menadžmenta (bez postojanja jedne koncizne univerzalne definicije) što je razumljivo kada se ima u vidu široki obim i različitost uključenih specijalista u ovu multidisciplinarnu oblast. Neke definicije ekološkog menadžmenta su: - Pris Pristu tupp koji koji prev prevaz azil ilaz azii mena menadž džme ment nt prir prirod odni nihh resu resurs rsaa radi radi zaok zaokru ruži živa vanj njaa političkog, socijalnog i prirodnog okruženja, i bavi se pitanjima vrednosti i distribucije, sa prirodnim regulacionim regulacionim mehanizmom kao i sa intergeneracijskom intergeneracijskom jednakošću. jednakošću. - Formul Formulac acija ija ekolo ekološki škihh strateg strategija ija razvoj razvoja. a. 4
Jovanović, L.: Ekološki menadžment, Fakultet za menadžment, Beograd, 2002. 4
- Interfejs Interfejs između između naučn naučnog og razvoja razvoja i politik politikee razvoja razvoja i implame implamentaci ntacije. je. - Proc Proces es aloc alocira iranj njaa priro prirodn dnih ih i vešt veštač ački kihh resu resurs rsaa tako tako da se do dost stig igne ne op opti timu mum m upotrebe životne sredine u zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba na minimumu, i ako je moguće, na održivim osnovama. - Traž Tražen enje je najb najbol olje je mogu moguće će ekol ekološ oške ke op opci cije je radi radi prom promoc ocij ijee od održ rživ ivog og razv razvoj ojaa (parafrazirano iz nekoliko izvora o održivom razvoju r azvoju iz 1990. godine). - Traž Tražen enje je najb najbol olje je izvo izvodl dlji jive ve ekol ekološ oške ke op opci cije je,, gene genera raln lnoo ko kori rišć šćen enje je najb najbol olji jihh dostupnih tehnika bez iziskivanja suvišnih troškova (zasnovano na dva široko korišćena akronima ekološkog menadžmenta). menadžmenta). - Kontrola Kontrola svih ljudsk ljudskih ih aktivnosti aktivnosti koje koje imaju značaj značajan an uticaj uticaj na životnu životnu sredinu. sredinu. - Menadžme Menadžment nt ekološk ekoloških ih performan performansi si organiza organizacija cija,, tela i kompan kompanija. ija. - Proces Proces donošenja donošenja odluka odluka koji koji reguliše reguliše uticaj uticaj ljudskih ljudskih aktivnosti aktivnosti na životnu životnu sredinu sredinu na takav način da kapacitet životne sredine za održivi ljudski razvoj ne bude narušen. - Ekološ Ekološki ki menadž menadžmen mentt ne može može da se nada nada da će savlad savladati ati sve ciljev ciljevee i eko ekološ loške ke komponente sa kojima je suočen. Pre posao ekološkog menadžera predstavlja proučavanje i omogućavanje omogućavanje kontrole procesa radi dostizanja posebnih ciljeva. - Ekol Ekološ oški ki mena menadž džme ment nt pred predst stav avlj ljaa op opšt štii op opis is proc proces esaa ko koji ji spro sprovo vode de sist sistem emsk skii orijentisani profesionalci, koji se bave prirodnim naukama, društvenim naukama, ili ređe inžinjerstvom, pravom, sprečavajući probleme životne sredine koju su izmenili i oštetili ljudi, a sve to na interdisciplinarnim osnovama sa kvantitativnim i/ili futurističkim gledištem. Većina ovih definicija pretpostavlja da postoji optimalni balans u korišćenju prirodnih resu resurs rsa, a, a da je na ekol ekološ oško kom m mena menadž džer eruu da ga otkr otkrij ijee kori korišć šćen enje jem m plan planir iran anja ja i administrativnih veština. Ovakvu konceptualizaciju ekološkog menadžmenta obično prihvata glavna struja ekološkog menadžmenta koja je pristrasna kada se radi o antropocentrizmu, tj. stavu da se ekološki ciljevi razmatraju posle postavljanja ciljeva razvoja. Postoje mnoge zamerke ovakvom pristupu s obzirom da ekološki menadžment u svojoj širini obuhvata različita verovanja i poglede koji idu od antropocentričnih do ekocentričnih. Stoga, postoje rastuć rastućii zahte zahtevi vi za redefi redefinis nisanj anjem em i preobl preobliko ikovan vanjem jem ekolo ekološko škogg menadž menadžmen menta ta sa većim većim naglašavanjem socijalnih aspekata, što bi osiguralo da ne postoji razdor između ekološkog menadžmenta menadžmenta i ključnih ciljeva interaktivnog odnosa čovek-životna sredina. U svakom slučaju, na ekološkom menadžmentu je da: 1. Identifikuje ciljeve. 2. Utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva. 3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva. Prvi zahtev je retko kada jednostavan, s obzirom da društvo nema uvek jasnu sliku o tome šta želi (neki npr. mogu da žele stvari koje njima štete, dok drugi žele ono što šteti životn životnoj oj sredin sredini). i). Zato Zato je na ekolo ekološki škim m menadž menadžeri erima ma da identi identifik fikuju uju ciljev ciljeve, e, a potom potom pridobiju javnost i posebne posebne interesne interesne grupe. Drugi i treći zahtev iziskuju od ekološkog menadžera menadžera uspostavljanje interfejsa između ekologije, ekonomije, prava, politike, ljudi itd. radi r adi koordiniranja razvoja. Koordinac Koordi nacija ija ovo ovolik likog og diverz diverzite iteta ta je otežan otežana, a, s obz obziro irom m da razvoj razvoj nap napred reduje uje po delo delovi vima ma i na krat kratko koro ročn čnoj oj osno osnovi vi - na nači načinn i po meri merili lima ma po ko koji jima ma veći većina na ljud ljudii 5
funkcioniše. Činjenica je da većina uticaja ljudske vrste na prirodu (u zadatoj tački u vremenu i prostoru) ima šire i dugoročnije posledice na životnu sredinu, te stoga zahteva da se razvojem upravlja i koordinira na svim nivoima: regionalnom, nacionalnom i međunarodnom. Zato ekološki menadžer mora, kako predlaže Henderson (1981) da “misli globalno, a deluje lokalno”, te da usvoji dugoročne perspektive. 2.2. KARAKTERISTIKE KARAKTERISTIKE EKOLOŠKOG EKOLOŠKOG MENADŽMENTA
Ekološki menadžment polako ali sigurno postaje profesija i vrlo značajan činilac poslovanja. Poslovni Poslovni sistemi u ekološkom ekološkom menadžmentu menadžmentu vide svoju bolju poziciju na tržištu tržištu 5. Konkurentna poduzeća nastoje što bolje organizuju svoj ekološki menadžment jer znaju da potrošači očekuju bolji odnos prema prema ekologiji. Održivi razvoj, nije samo materijalna materijalna pretpostavka opstanka poslovnih sistema i današnje generacije, nego je i etičko pitanje odbrane civilizacione časti pred budućim generacijama. Ustvari, održivi razvoj podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe budućih generacija. generacija. Drugim rečima, održivi razvoj predstavlja onaj razvitak koji ne dovodi do propadanja i iscrpljivanja resursa što razvoj čine mogućim i dopustivim. Takav rast uslovljen je i praćen razvojem svesti o potrebi čuvanja i unapređivanja okoline koji doprinosi održivom privrednom razvoju. razvoju. Ekolo Ekološki ški menadž menadžmen mentt predst predstavl avlja ja pristu pristupp ekolo ekološko škom m upravl upravljan janju ju koji koji integr integriše iše ekologiju, politiku, planiranje i društveni razvoj. Njegovi ciljevi uključuju: •
•
prevenciju i rešavanje rešavanje ekoloških problema; problema; uspostavljanje granica;
uspostavljanje i održavanje institucija koje efektivno pomažu ekološka istraživanja, monitoring i menadžment; menadžment; •
•
upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovoprevazilaženje; njihovoprevazilaženje;
•
održavanje i ako je moguće poboljšanje postojećih resursa;
•
gde je moguće poboljšanje “kvaliteta života”;
•
identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.
Jasno je da ovi ciljevi sadrže mnoštvo podciljeva i pitanja bez odgovora. Očigledno je da kratkoročni ciljevi moraju da budu uklopljeni u opštu viziju bez koje je teško izbeći fragme fragmenti ntisan sanoo don donoše ošenje nje odluka odluka ili usvoj usvojiti iti dug dugoro oročn čnii pristu pristupp ili po posta stavit vitii priori prioritet tetee i identifikovati urgentne zadatke. Zato ekološki menadžment zahteva “obimnost” (odlučivanje o ciljevima i postavljanje granica naporima) pre delovanja, iako se to često zanemaruje. Od 1970. godine popularni tekstovi su često publikovali varijante “Zakona o ekologiji” (“Laws of Ecolo Ecology” gy” - zasnov zasnovan an na četir četirii “zakon “zakona” a” objavl objavljen jenaa u Common Commoner-u er-u 197 1971. 1. god godine ine)) koje koje predstavljaju implikacije implikacije ekološkog menadžmenta menadžmenta u parentezama: parentezama: 1. Bilo koji uticaj na prirodu ima brojne efekte, od kojih su mnogi nepredvidivi (ekološki menadžment menadžment mora da se izbori sa neočekivanim). neočekivanim).
5
Vejnović, Z.: Ekološki menadžment, VPŠ Čačak, 2007. 6
2. Zbog činjenice da je “sve povezano” i ljudi i priroda su neraskidivo međusobno povezani (ekološki menadžment menadžment mora da razmatra lanac posledica, prevazilazeći lokalno i kratkoročno). 3. Treb Trebaa vo vodi diti ti raču računa na da se sups supsta tanc ncee ko koje je su proi proizv zvel elii ljud ljudii ne meša mešaju ju sa biohemijskim procesima u prirodi (ekološki menadžment mora da vrši monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeđenja obezbeđenja nenarušavanja nenarušavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog značaja). Poslednjih godina neki ekološki menadžeri su počeli da izražavaju svoje opšte vizije i ciljeve objavljivanjem izjava ekološke politike da bi pokazali nameru, identifikovali prioritete i principe, te dali smisao svrsi svoga posla. Iako se na ovaj način informiše javnost, time se ne garantuje i razumevanje ekološkog menadžmenta. S druge strane ekološki menadžeri moraju da pretpostave postojanje optimalnog balansa između zaštite životne sredine i dozvoljenih ljudsk ljudskih ih aktivn aktivnost osti. i. Utvrđi Utvrđivan vanje je ovo ovogg balan balansa sa umnogo umnogome me zavisi zavisi od etike etike.. Clark Clark (1989) (1989) dokazuje da bit ekološkog menadžmenta menadžmenta predstavljaju dva pitanja: 1. Kakvu planetu želimo? 2. Kakvu planetu možemo da dobijemo? Ekološki menadžment se nije razvio izolovano: regionalni planeri često prihvataju pristup ljudske ekologije, a drugi planeri pristupe sistemske analize ili ekosistemskog ekosistemskog prilaza. Razn Raznol olik ikos ostt izaz izazov ovaa i činj činjen enic icaa o mnog mnogob obro rojn jnos osti ti uk uklj ljuč učen enih ih akte aktera ra (npr (npr.. javn javnos ost, t, komercijal komercijalni ni interesi, interesi, lokalne lokalne i nacional nacionalne ne vlade, vlade, specijaln specijalnee interesne interesne grupe, grupe, volonters volonterski ki sektor) znači da se u praksi ekološki menadžeri često fokusiraju na regiju, ekosistem, sektor, aktivnost ili resurs. Ekološki menadžeri mogu da ne postignu svoje ciljeve, mogu da budu kritikovani (ili čak tuženi), potpadnu pod nemilost pretpostavljenih ili izgube poverenje javnosti, tako da kao većina administratora moraju da sprovode strategije koje izbegavaju rizike uključujući: •
•
rad po standardima koji obezbeđuju minimum bezbednosti; prihvatanje prinudne održivosti;
praćenje pristupa “svi pobeđuju” ili “najmanje žaljenja” (tj. akcije koje “vide” dobrobit šta god bio ishod ili akcije koje respektivno traže smanjenje neželjenih uticaja). •
Efektivno, ovakav ekološki menadžment čuva ili štiti životnu sredinu sve dok to ne predstavlja suviše veliki trošak za društvo društvo (praćenje preventivnih principa principa nije bez troškova, a u mnogim slučajevima neka rešenja moraju da budu napuštena baš usled velikih troškova).
2.3. RAZVOJ EKOMENADŽMENTA U PREDUZEĆIMA PREDUZEĆIMA
Ekomenadžment Ekomenadžment se može definisati kao menadžment koji podrazumeva poslovanje uz uvaža uva žavan vanje je zahtev zahtevaa za oču očuvan vanjem jem i una unapre pređen đenjem jem kva kvalit liteta eta životn životnee sredin sredine, e, odn odnosn osnoo menadžment koji je usklađen sa konceptom održivog razvoja. U praksi to podrazumeva defin definisa isanje nje određ određenj enjee eko ekološ loške ke politi politike ke preduz preduzeć ećaa i sprovo sprovođen đenje je ekolo ekološki ški odg odgovo ovorno rnogg poslovanja. Kao i svi postupci u poslovanju, postoje razrađeni načini da se ekomenadžment ekomenadžment sprovodi u vidu ekomenadžment sistema. S obzirom na činjenicu da je rešavanje nagomilanih nagomilanih ekol ekološ oški kihh prob proble lema ma jeda jedann od impe impera rati tiva va nast nastoj ojan anja ja svet svetsk skee zaje zajedn dnic ice, e, usva usvaja janj njee 7
ekomendžmenta kao načina upravljanja preduzećem u značajnijoj meri može da doprinese unapređenju kvaliteta života sadašnjih i budućih generacija. Pri ovome valja naglasiti da poslovanje u skladu sa ekomenadžment ekomenadžment zahtevima, unapređuje imidž preduzeća i utiče na pojavu niza direktnih direktnih i indirektnih prednosti. prednosti. Sa aspekt aspektaa ko konkr nkretn etnog og preduz preduzeć eća, a, pos poslov lovanj anjee po eko ekološ loškim kim normam normamaa obu obuhva hvata ta postepenu primenu svojevrsne ekološke strategije, bolje reći, poslovanja po pravilima koja uvaž uvažav avaj ajuu prir prirod odne ne zako zakone ne i dugo dugoro ročn čnoo obez obezbe beđu đuju ju opst opstan anak ak u živo životn tnoj oj sred sredin inii zadovoljavajućeg kvaliteta. Postoje brojni primeri najpoznatijih multinacionalnih kompanija koje su usvojile takav princip i koje su usvojile ekomenadžment kao način upravljanja koji uvaža uva žava va kon koncep ceptt održiv održivog og razvoj razvoja. a. Prilik Prilikom om do donoš nošenj enjaa bilo bilo kak kakve ve upravl upravljač jačke ke odluke odluke,, razmat razmatraj rajuu se njene njene pos posred redne ne i nep neposr osredn ednee pos posled ledice ice po okruže okruženje, nje, odn odnos osno no njena njena eko eko (ne)podobnost. Eko podobnost je pojam koji je teško definisati jer obuhvata najširu moguću oblast posmatranja, s obzirom da posmatra svaku ljudsku aktivnost i čoveka samog u međusobnoj i interakciji sa prirodom. Savremena, tržišno orijentisana preduzeća nastoje da pronađu sve načine za sticanje što boljih pozicija. U tu svrhu se često ne biraju sredstva. U najr najraz azvi vije jeni niji jim m zeml zemlja jama ma su pred preduz uzeć ećaa biva bivala la trži tržišn šnoo veom veomaa nemi nemilo losr srdn dna, a, iskorišćavani su prirodni resursi do maksimuma i sprovođene marketinške aktivnosti koje se ponegde opisuju kao agresivne i manipulatorske. Danas je situacija sasvim drugačija. Preduzeća više nisu u prilici da posluju po sopstvenim nahođenjima, već moraju da poštuju brojne zakone i propise, pa tako i regulativu u oblasti ekološke zaštite, te da reaguju na izražene zahteve svojih potencijalnih kupaca koji su ujedno i stanovnici zajednice u kojoj preduzeće deluje. deluje. Sa druge strane, priroda posmatranog problema je takva da zahteva suštinske promene u načinu planiranja i upravljanja, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Problem je dodatno otežan činjenicom da se veliki broj uticaja koji privreda ima na okruženje ne može precizno izmeriti. Teško bi bilo, na primer, utvrditi tačnu štetu od kretanja motornih vozila ili štetu prouzrokovanu sečom neke šume. Preduzeće se u takvoj situaciji nalazi na muci, jer osnovv ekon osno ekonomik omikee preduzeća preduzeća predstavl predstavlja ja pozitivno pozitivno poslovanj poslovanje, e, odno odnosno, sno, stvaranje stvaranje dobiti. dobiti. Jednom rečju, da bi preduzeće opstalo, mora da zaradi više nego što je potrošilo. Kada se spisku inputa i autputa doda još i ekološka korist (ili šteta) koja se ne može brojčano izraziti, nastaju veliki problemi, bar što se ekonomskih pokazatelja poslovanja tiče. Osim toga, globalnost nastojanja u oblasti očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine nametnula je i brojne druge promene. Već danas se stručnjaci iz oblasti ekonomije (pogotovo u SAD) zalažu za nov način izračunavanja društvenog blagostanja. Trenutno prihvaćeni način određivanja društvenog proizvoda uzima u obzir, na primer, vrednost drveta posečenog u šumi, ali ne i vrednost koju ta šuma ima zato što štiti zemljište od erozije, utiče pozitivno na klimu, čisti vazuh, pruža stanište za brojne biljne i životinjske vrste i predstavlja mesto za sport, rekreaciju i unapređivanje zdravlja čoveka. Ne može se naći način za vrednosno izračunavanje izračunavanje takvih koristi, odnosno bogatstva koje neka zemlja ima im a 6. Jedna Jedna od svaka svakako ko najzn najznača ačajni jnijih jih aktivn aktivnost ostii u pos posled lednji njihh nek nekoli oliko ko god godina ina jeste jeste razv razvij ijan anje je stan standa dard rdaa iz ob obla last stii ekom ekomen enad adžm žmen enta ta,, kao kao form formal aliz izov ovan anih ih inst instru rume mena nata ta ekomenadžmenta. Posebno su značajni standardi koje vodi međunarodna organizacija za standa standardi rdizac zaciju iju (ISO (ISO - International Organization for Standardization ), jer jer prim primen enuu standardizacije zahtevaju međunarodne trgovinske i ostale institucije. Istovremeno, razvijaju 6
Ristić, Ž.: Globalni fiskalni menadžment, Savremena administracija, Beograd, 2000. 8
se i standardi u Evropskoj uniji (EMAS - Eco Management and Audit Scheme ) i u pojedinim zemljama zasebno. Svako preduzeće bi trebalo da nastoji da se, u skladu sa svojim mogućnostima i ciljevima, uklopi u navedenu strategiju razvoja i da menadžment preduzeća prilagodi tome. Razmatrajući iskustva inostranih preduzeća koja su bila u sličnoj poziciji, potrebno je istaći opcije koje se u tom smislu nude. Savremena nauka o menadžmentu prepoznaje i nudi četiri osnovna stava koja preduzeće može da zauzme kako bi postalo osetljivije na pitanja životne sredine:7 1. Lega Legaln lnii stav stav,, podr podraz azum umev evaa da će pred preduz uzeć ećee dobr dobrov ovol oljn jnoo i bez bez pogo pogovo vora ra primenjivati sve zakone, pravila i regulative u oblasti životne sredine, s tim što će pokušati da navedene propise primeni u svoju korist time što će činiti potrebne izmene i inovacije u poslovanju; 2. Tržišni Tržišni stav, zauzimaju zauzimaju organizaci organizacije je koje će poslovanje poslovanje bazirati bazirati na udovoljavanj udovoljavanjuu želja svojih kupaca koje su u vezi sa životnom sredinom; 3. Stav svih interesni interesnihh grupa, koji proširuje proširuje prethodno prethodno navedeni navedeni stav s tim što, osim kupaca, posmatra i uvažava zahteve i ostalih zainteresovanih strana; 4. Tamn Tamnoz ozel elen enii stav stav,, kao kao stav stav ko koji ji prom promov oviš išee živo živott ko koji ji treb trebaa biti biti u sve sve većo većojj harmoniji sa prirodom. Ovaj stav je za sada teško primenljiv na sadašnjem nivou svesti i poslovanja. Izborom adekvatnog stava preduzeće će moći da na adekvatan način planira svoj budući razvoj. Situacija Situacija po pitanju poslovanja poslovanja u skladu sa zaštitom zaštitom životne sredine u domaćim preduzećima je takva da otvara niz problema, ali i mogućnosti za njihovo rešavanje. Svako pojedinačno preduzeće treba da sagleda sopstvene želje i mogućnosti i da pristupi rešavanju problema na način koji se proceni kao optimalan. Uvažavanjem Uvažavanjem propisa iz oblasti zaštite životne sredine i prohvatanjem ekomenadžmenta kao poslovne strategije moguće je aktivno se uključiti u proces zaštite životne sredine i koncept održivog razvoja. U takvoj situaciji preduzeća nastoje da nađu izlaz i prihvate kao neminovnost da će benefit od svog ekološki odgovornog poslovanja ostvariti u budućnosti, i to indirektnim putem, jer se očekuje pozitivna pozitivna reakcija od strane kupaca kupaca i javnosti uopšte. Proizvodnja Proizvodnja i jeste ta koja vrši najveći pritisak na prirodu i zato mora prva da se menja i prilagođava. Put ka realizaciji konkretne eko strategije nije nimalo lak, kako se to na prvi pogled može učiniti. Na prvi pogled domaća preduzeća (u poređenju sa preduzećima u razvijenim zemljama) će vrlo lako konstatovati velike probleme pred kojima se nalaze, ali ne treba da odustanu odus tanu od prihvatan prihvatanja ja globalno globalnogg ekološko ekološkogg trenda. trenda. Domaće Domaće preduzeće preduzeće danas nema mogućnosti da se potpuno i odjednom preorijentiše na ekomenadžment, ali može i treba da nalazi načine koji ga uključuju u globalno prihvaćen trend podržavanja preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno. Ekologija proučava ogroman broj pojava, tako da svako preduzeće može da pronađe neki ekološki aspekt koji će podržati, bez nekih posebno radikalnih promena. Pojedine funkcije preduzeća koje se odluči za proizvodnju eko podobnih proizvoda i primenu eko podobnih tehnologija moraće da se prilagodi u manjoj ili većoj meri novonastaloj situaciji i u skladu sa tim sprovodi politiku ekomenadžmenta. Kasnije, korak po korak, preduzeće može da polako prihvata i svoje poslovanje usklađuje sa normativima serije
Freema, R., Pierce, J., Dodd, R.: Shades of Green: Business Ethics and the Environment, Oxford University Press, New York, USA, 1995.
7
9
standard standardaa ISO 14000 i ostalim ostalim preporuka preporukama ma iz oblasti oblasti ekologije ekologije (kao i sve druge) koje globalno važe za sve koji žele svoje mesto u razvijenom svetu 8. Prednost ekološkog menadžmenta za koncipiranje valjane ekološke politike preduzeća leži pre svega u činjenici da preduzeće mora maksimalno da ističe odgovornost u korišćenju svih raspoloživih resursa, a pre svega ljudskog i prirodnog. Naravno, ono mora da uvažava zahteve svojih klijenata, a pre svega kupaca, čiji zahtevi nisu samo ekonomski (krediti, servisi itd.) ili tehnički (pouzdanost, (pouzdanost, funkcionalnost, funkcionalnost, trajnost itd.), već od nedavno, nedavno, a ubuduće sve više ili dominantno, i ekološki, a to znači da su neposredno u funkciji optimizacije kvaliteta života. Kriterijum uspešnosti preduzeća mora da se projektuje isključivo na dug rok jer se samo tako na pouzdan način dobija slika o preduzetničkoj ozbiljnost svakog pokretača pokretača i aktera poslovnog poduhvata. poduhvata. 2.4. OSNOVNI RAZLOZI RAZLOZI ZA PRIMENU EKOMENADŽMENTA EKOMENADŽMENTA
Sprovođenje ekomenadžmenta u preduzeću nameće određene promene u razmišljanju i poslovanju, odnosno promene koje se suočavaju sa brojnim otporima. Kako bi se lakše savladali otpori koji su neminovni prilikom uvođenja svake novine u preduzeću, treba se upoznati sa osnovnim razlozima za promene u ovom pravcu. Osnovni razlog za primenu ekome ekomena nadžm džment entaa u po poslo slovan vanju ju preduz preduzeć ećaa jeste jeste una unapre pređe đenje nje rada rada i po poslo slovan vanja ja na duž dužii vremenski peirod. Osim toga, postoji još nekoliko vrlo bitnih faktora koji utiču na razmatranje eko eko proble problema ma prilik prilikom om kreira kreiranja nja upravl upravljač jačke ke politi politike, ke, te su osn osnovn ovnii razloz razlozii primen primenee ekomenadžmenta ekomenadžmenta sledeći: 1. Zakono Zakonoda davst vstvo, vo, jer pos postoj tojii sve veći veći broj broj zakon zakonaa koji koji razma razmatraj trajuu zaštit zaštituu životn životnee sredine na nacionalnom i internacionalnom planu; stakeholders-a), od kojih su najznačajniji: 2. Pritisak Pritisak zaintere zainteresova sovanih nih strana strana ( stakeholders
- finansijsk finansijskee instit institucije ucije i osigur osiguravaj avajuća uća društva, društva, - pritis pritisak ak od stra strane ne deon deoniča ičara ra i zaposl zaposleni enih, h, - pritisak pritisak od strane strane ekoloških ekoloških organi organizac zacija, ija, grupa grupa i javnost javnostii uopšte. uopšte. 3. Svest, imidž i reputacija, kao kao posebno posebno bitan razlog, razlog, jer je danas: danas: - pove povećana ćana svest svest uopšt uopštee o važnosti važnosti ekologije ekologije,, - intenzivn intenzivnaa aktivnost aktivnost na kreira kreiranju nju pozitivn pozitivnog og korporati korporativnog vnog imidža imidža,, - izuze izuzetno tno loš pub public licite itett koji koji stvara stvara neodgov neodgovorn ornoo pos poslov lovanj anjee i izaziv izazivan anje je eko ekološ loških kih problema. 4. Konkurentnost, kao posebno posebno bitan razlog razlog na prenatrpanom prenatrpanom svetskom svetskom tržištu: - ekološki ekološki podobni podobni proizvodi proizvodi i tehnologij tehnologijee stvaraju stvaraju veću konkuren konkurentnost tnost preduze preduzeća, ća, - strah od od međunaro međunarodnih dnih tržišnih tržišnih barije barijera ra zbog nepoš nepoštova tovanja nja eko stand standarda arda.. 5. Finan Finansij sijski ski razloz razlozi: i: 8
Todić, D.: „Ekološki menadžment u uslovima globalizacije“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008. 10
- eko ekološ loški ki akcid akcident entii i greške greške mogu mogu veoma veoma skupo skupo da da koštaj koštajuu preduze preduzeće će koje koje ih je izazvalo, - u mnogim mnogim zemljama zemljama već već danas danas postoje, postoje, a mogu mogu uskoro uskoro biti i naša naša realnost, realnost, poveća povećani ni porezi i takse na emisiju zagađujućih zagađujućih materija, - osig sigura uravaju vajuća ća druš društv tvaa i ban banke daju daju posebn ebne olakš lakšic icee eko od odgo govo vorn rnim im kompanijama, - eko ekološ loški ki odgovor odgovorno no poslovan poslovanje je dov dovodi odi do smanje smanjenja nja niza konkret konkretnih nih troškova troškova u preduzeću (manji (manji troškovi sirovina, energenata, energenata, otpada). otpada).
3. ZAKL ZAKLJU JUČA ČAK K
Ekološki menadžment je u potpunosti antropocentrični ili humanocentrični koncept poslovnog upravljanja, što ga značajno razlikuje od svih drugih menadžerskih menadžerskih pristupa i sistema. Isto tako, on nije samo standardna nauka, veština, efektivnog i efikasnog ponašanja i postizanja ciljeva na pravi način, nego je istinsko znanje i praksa postizanja pravih ciljeva, dakle onih koji se tiču ti ču opstanka čoveka i kvaliteta njegovog života. Postoj Postojee mišlje mišljenja nja da većinu većinu dan današn ašnjeg jeg eko ekološ loškog kog menad menadžme žmenta nta čini čini “ekolo “ekološki ški menadžerializam” koji ne obraća dovoljno pažnje na odnos čovek-životna sredina s obzirom da je postao institucionalizovan i državno-centralizovan proces koji se bavi formulisanjem i donošenjem zakona, politika i regulativa koji se odnose na životnu sredinu. Ipak, iako ima 11
nedostatke (posledični menadžerializam) ekološki menadžment se bavi realnim ekološkim problemima, još uvek se razvija i daleko je od neke fiksirane forme, što mu obezbeđuje potrebnu prilagodljivost. prilagodljivost. Bez Bez ob obzi zira ra na od odab abra rani ni pris pristu tup, p, ekol ekološ oški ki mena menadž džme ment nt se od odno nosi si na ekol ekološ oško ko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, implementaciji, monitoringu, proveravanju proveravanju i kontroli, kao i na praktičnom suočavanju suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu očuvanja životne sredine (kao što je npr. modifikovanje ljudskih navika koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju. Ni u jednom području primene menadžmenta ne potvrđuje se nigde tako snažno i uverljivo dominacija principa efektivnosti nad principom efikasnosti, odnosno nemogućnost da se nedostatak efektivnosti (loše, dakle nehumano i neekološki odabranih ciljeva) nadomesti maka makarr i najv najveć ećom om efik efikas asno nošć šću. u. U tom tom smis smislu lu ekol ekološ oški ki mena menadž džme ment nt može može (i mora mora,, u perspektivi) postati svojevrsna upravljačka infrastruktura i probni test uspešnosti svake menadžerske prakse, bez izuzetka. Tome će nesumnjivo nesumnjivo doprineti i globalni globalni procesi uvođenja uvođenja međunarodnih standarda za ekološki menadžment (serije standarda ISO 14000 iz 1994 godine). Njihova osnovna uloga je u tome da osiguraju jedinstvene smernice za ekološku politiku; da definišu strateške i operativne ciljeve; da identifikuju i vrednuju ekološke efekte; uspostave načine interne i eksterne provere (audit); uspostave principe komuniciranja i definišu obveze za inoviranje znanja, itd. Mišljenja sam da ekološki menadžment već sada transcidira svaku praksu poslovnog i održivog upravljanja i tako prerasta u svojevrsni globalni menadžment.
LITERATURA
1.
Vejnović, Z.: Ekološki menadžment, VPŠ Čačak, 2007.
2. Đurović, Đurović, D.: D.: Ekološ Ekološki ki menadž menadžment, ment, VPŠ Kotor, Kotor,1997 1997.. 3. Jovanović Jovanović,, L.: Ekološki Ekološki menadžmen menadžment,t, Fakultet Fakultet za menadžmen menadžment,t, Beograd, Beograd, 2002. 4. Free reema, R., Pie Pierce rce, J., J., Do Dodd dd,, R.: R.: Shad hades of Gre Green: en: Busin usineess Ethic thicss and the the Environment, Oxford University Press, New York, USA, 1995. 5. Ristić, Ristić, Ž.: Globalni Globalni fiskalni fiskalni menadžmen menadžment,t, Savremena Savremena administr administracija acija,, Beograd, Beograd, 2000. 6.
Todić, D.: „Ekološki menadžment u uslovima globalizacije“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008.
12
