Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin
MENADŽMENT ODRŽAVANJA - seminarski rad Predmet: Menadžment održavanja
Profesor: Doc. dr Ljiljana Radovanović
Student: Dušan Vukelja Broj indeksa: II 14/13 Smer: Mašinsko inženjerstvo Zrenjanin, 2016. godina
SADRŽAJ
Menadžment održavanja na primeru mašinske radionice „VEKTOR“...........................................1 Tehnološka struktura i opis tehnološkog procesa............................................................................2 Stanje sistema..................................................................................................................................3 Metodologije održavanja.................................................................................................................4 Organizacija održavanja u mašinskoj radionici „VEKTOR“..........................................................5 Primer organizacije i definisanja postupaka održavanja na brusilici za okruglo brušenje (FORTUNA)....................................................................................................................................6 Primena informacionih tehnologija u sistemu održavanja...............................................................9 Zaključak.......................................................................................................................................10 LITERATURA...............................................................................................................................11
2
Menadžment održavanja na primeru mašinske radionice „VEKTOR“ Mašinska radionica „Vektor“ nastala je 1995. godine u Novom Miloševu. Od svog osnivanja firma pruža usluge mašinske obrade delova motora, mehaničarske radove, kao i proizvodnje i reparacije delova tehničkih sistema (poljoprivrednih mašina, industrijskih mašina itd.). U svom proizvodnom programu mašinska radionica „Vektor“ nudi: -
Košuljice cilindra (hilzne) za motore: M33, M34, DM33, DM34, P036, Volkswagen, Opel, Mercedes-benz, Zastava. Vođice ventila za motore: M33, M34, DM33, DM34, P036. Centralne osovine za prednji trap (URSUS, ZETOR, IMT)
Gore nevedeni delovi proizvode se serijski, dok ova firma u svom programu nudi i pojedinačnu proizvodnju i remont delova. Usluge mašinske obrade i proizvodnje vrše se na sledećim industrijskim mašinama: -
Za strugarske radove: o Strugovi marke (BATIGNOLLA, 2x POTISJE ADA) Za glodačke radove: o Glodalice (ROCHERBERG, ARAD) Za brusačke radove: o Brusilice za ravno brušenje (TOS i LIVNICA KIKINDA) o Brusilica za okrugo brušenje (FORTUNA) o Egalizirka za radilice (FRUNZE MAINEKOP) o Brusilica za ventile (SUNNEN)
Pored navedenih mašina, ova firma poseduje namenske mašine: -
Za bušenje cilindara, vertikalna bušilica (FRUNZE MAINEKOP), Za trnovanje blokova mašine (KRAUSECO MAUSER), Mašine za radove na glavama motora: Mašina za obradu sedišta ventila „VERECO“ i mašina za obradu sedišta ventila „SERDI-MICRO 2000“, Peć za termičku obradu delova, Prese (2x), Mašinu za honovanje cilindara (METAL PROGRES-ZRENJANIN), Mašinu za tariranje pumpi visokog pritiska motora (MIRKOZ), Mašinu za „hidro-testiranje“ glava motora, Mašinu za obradu klipnjača (ROBBI), Mašinska testera. Mašina za varenje (RADE KONČAR), Mašina za autogeno zavarivanje, Mašina za peskarenje. Montažna bušilica (BERCO). 3
Kao i veliki broj pratećih pribora, mašina i alata.
Tehnološka struktura i opis tehnološkog procesa Za opis tehnološkog procesa obradiću proces proizvodnje centralne osovine prednjeg trapa za URSUS-a. Proizvodnja počinje narudžbinom materijala Č1530 (150 kg nedeljno) koje se dopremaju kao poluproizvod u obliku šipke prečnika 50 mm. Pre početka proizvodnje pristupa se kontroli kvaliteta dopremljenog materijala (Shore-ovom metodom). Nakon toga materijal ide na odsecanje na komade od 220 mm. Ovako odsečeni komadi stežu se u strugove gde se obrađuju na prečnik od 42,40 mm. Tako obrađen materijal šalje se na glodalicu gde se buši radijalna prolazna rupa od 10mm sa upustom od 18mm*35º za osiguravanje osovine od aksijalnog kretanja u čauri trapa, kao i aksijalne rupe prečnika 8 mm koja prolazi kroz telo osovine, i spaja se sa radijanom rupom od 8 mm koja se nalazi na polovini dužine osovine i služi za podmazivanje srednjeg dela osovine. nakon toga, u aksijalnu rupu urezuje se uvoj M8x1,25 koji služi za uvijanje mazalice. Nakon obrada skidanjem strugotine, urađene osovine nose se u peć gde se kale (radi postizanja dobrih mehaničkih osobina materijala) pod određenim uslovina. Nakon kaljenja, i kasnje propisanog hlađenja, osovina se brusi na meru 42,00mm. I tada je spremna za pakovanje i dalji transport (naravno, posle izlazne kontrole). Mašine koje izvode operacije proizvodnje ovih osovina rade 6 dana u nedelji, po 7 h svaka (ukoliko nema zastoja na nekoj od operacija). I zbog toga upravljanje održavanjem treba da bude na visokom nivou, da ne bi doslo do neplaniranih zastoja koji znaju da budu skupi, i veoma loši za poslovanje.
Karakteristike tehničkih sistema Tehnički sistem je veštački sistem koji je nastao posrednim ili neposrednim delovanjem čoveka. Većina svojstava tehničkog sistema ima sve karakteristike prirodnih sistema. U ove karakteristike spadaju: -
celovitost, adaptivnost, stabilnost, zatvorenost (otvorenost) povratna veza, itd.
Ukoliko je viša prisutna celovitost i adaptivnost, utoliko su tehnički sistemi savršeniji jer poseduju neke bitne karakteristike prirodnih sistema. Tehničkim sistemima po svojoj prirodi pripadaju obični alati i pribori (ručna stega, dizalica, itd.) kao i savremene kosmičke letelice, roboti, automobili, alatne mašine itd. 4
Svaki tehnički sistem je sastavljen od podsistema, odnosno elementarnih ili osnovnih sistema. Navedeni osnovni sistemi su međusobno povezani relacijama koje su prisutne kod odnosa sistema i okoline. Tehnički sistemi su dinamički i deterministički. Dinamičnost određuju upravljačke akcije koje dovode do promene stanja sistema u vremenu. Ove promene se odvijaju zbog prenosa i transformacije energije, materija i informacija. Deterministika je prisutna zbog mogućnosti definisanja stanja sistema u svakom vremenskom trenutku i prognoziranja budućih stanja u zavisnosti od dejstva upravljačkih akcija. Sa aspekta karakteristika može se pojaviti širok spektar različitih tehničkih sistema. To navodi i na specifične i različite pristupe kod definisanja metoda njihovog održavanja.
Stanje sistema U toku eksploatacije tehnički sistem je izložen dejstvu okoline (vlaga, prašina, toplota, vibracije). Osim navedenog postoji i unutrašnje dejstvo, čiji je izvor sam sistem. Ovo dejstvo je vezano za: -
parametre procesa eksploatacije (sila, temperatura, brzina kretanja, oscilacije) i nasleđe (eksploatacijsko i tehnološko).
Potpuna identifikacija karakterističnih unutrašnjih dejstava je otežana zbog njihove međusobne povezanosti. Na primer, kod alatne mašine (kao najprisutnijeg tehničkog sistema u industriji prerade metala) mahanizam unutrašnjeg dejstva je veoma složen sl.1
Okolina 5
Elastični sistem (alatna mašina) Q
Proces u eementima prenosa Proces trenja
Fμ
U1 U1(t) U2 U2(t)
Proces rezanja
U3
Ft
Mo
U3(t)
Proces u pogonskim elementima
U4 U4(t)
Slika 1. Unutrašnja dejstva kod alatne mašine za obradu rezanjem Na slici 1. oznake Ui i Ui (t) se odnose na karakteristične ulazne veličine vezane za strukturu sistema i procese koji se u njemu odvijaju. U toku eksloatacije dolazi do promena karakteristka elemenata (habanja, starenja, deformisanja itd.), a samim tim i do promena stanja tehničkog sistema kao celine. Sa tehničkog aspekta, stanje sistema se definiše skupom fizičkih parametara. Praćenjem i upoređivanjem njihovih promena u vremenu donosi se zaključak o stanju sistema.
Metodologije održavanja Analizirajući savremene pristupe u rešavanju problema državanja u svetu i sadašnji nivo tehničkog razvoja, u potpunosti se može prihvatiti osnovna podela metodologija prikazana na slici 2.
ODRŽAVANJE
6
KOREKTIVNO
PREVENTIVNO
POBOLJŠAVANJE KARAKTERISTIKA TEHNIČKIH SISTEMA
NEPLANSKO
PLANSKO
PREMA STANJU
-Neočekivani otkaz
-Periodično (fiksni intervali)
- Prema potrebi (promenljivi intervali)
-Popravka
-Modifikacija Rekostrukcija
Slika 2. Metodologije održavanja
Organizacija održavanja u mašinskoj radionici „VEKTOR“ Organizacija održavanja nije ista za sve sisteme i alatne mašine u preduzeću, već je ona propisana u zavisnosti od odgovornosti mašine i njene uloge u celokupnom lancu proizvodnje. Shodno tome, na svakoj od mašina postoji dokumentacija o načinima održavanja datog sistema, sa svim specifikacijama i metodama održavanja istog. Podmazivanje se smatra jednim od najvažnijih postupaka održavanja, jer istovremeno zaštićuje klizne staze mašina od uticaja vlage najviše, zatim prašine i svih mikročestica koje se javljaju usled rada mašine, produžava im vek trajanja jer sprečava direktan kontakt dve čeline (ili u krajnjem slučaju metalne površine), i obezbeđuje uljni film koji apsorbuje udare koji nastaju usled otpora materijala za vreme obrade skidanjem stugotine. Operacija podmazivanja zbog svih svojih dobrih strana ima veliku ulogu u održavanju, pa je neophodno na samom početku korišćenja mašine definisati načine sprovođenja podmazivanja. A zatim i svih ostalih postupaka. U svim slučajevima pokušaji su da se sprovodi plansko preventivno održavanje na mašinama koje rade celokupno radno vreme 6 dana u nedelji. Dok se za ostale mašine koje rade po potrebi, tj. kada se pojavi potraba za njima održavaju prema stanju (preventivno održavanje prema stanju) što je modifikovano preventivno održavanje. Izbegava se korektivno održavanje zbog velikih troškova, dugog vremena opravke (rastavljanje, nabavka delova, korekcija pristiglih delova ukoliko ne postoje na tržištu odgovarajući, montaža, testiranje i puštanje u rad).
Primer organizacije i definisanja postupaka održavanja na brusilici za okruglo brušenje (FORTUNA) 7
Slika 3. Izgled brusilice FORTUNA za okruglo brušenje Održavanje brusilice za okruglo brušenje izvodi se prema unapred definisanom rasporedu koji je dat na sledećim slikama, kao i legenda oznaka na crtežu.
8
Slika 3. Dijagram podmazivanja brusilice
9
Tabela 4. Legenda oznaka za dijagram podmazivanja
10
Primena informacionih tehnologija u sistemu održavanja Informacioni sistem nema veliku ulogu u sistemu održavanja, osim što se u njega unose parametri rada mašine i pomoću posebnog programa grafički prati intenzitet otkaza, kriva kvaliteta proizvedenih proizvoda, kao i krive koje prati određene dimenzije i odstupanja proizvoda koji prolaze izlaznu kontrolu (primer sl. 4)
Pomoću krivi koje izrađuje program u koji se unose parametri kontroliše se stanje sistema i izlaznih proizvoda, i ovaj program služi kao pokazatelj stanja, i pomaže pri određivanju intervala u kom treba da se vrši održavanje. Pomoću informacionih tehnologija u preduzeću se takođe vrši i kontrola kvaliteta održavanja. Kvalitet održavanja je direktno povezan sa kvalitetom izlaznog proizvoda. Tako da kriva koja prati kvalitet proizvoda najčešće ima sličan karakter one krive koja pokazuje kvalitet održavanja datog sistema. 11
Kvalitet održavanja alatnih mašina ogleda se u efikasnosti i efektivnosti u poslovima na održavanju, i praćenjem stanja mašine. Ukoliko se prate uputstva za održavanje, najčešći je slučaj da je vek mašine dugotrajniji, i da će kvalitetnije raditi predviđene operacije.
Zaključak Održavanje je jedan od neizostavnih delova u uspešnom poslovanju. Postupci održavanja obezbeđuju duži radni vek sistema, kvalitetniji, kao i ekonomičniji rad. Svaki tehnički sistem je podložan uticajima okoline koji mogu biti različitih priroda i intenziteta. Cilj je izbeći i sprečiti bilo kakve neispravnosti u sistemu usled uticaja okoline, u tu svrhu se najpre definišu sistem i postupci održavanja. Kad god je moguće treba pribegavati operacijama preventivnih održavanja, koje na prvi pogled deluje zahtevnije što se tiče angažovanja ljudskih resursa, materijala, i finansija. Ali daje bolje rezultate gledajući a duži vremenski period. Finansijska sredstva za operacije preventivnih održavanja treba uračunavati kao faktor u svakom pojedinačno proizvedenom proizvodu, a kao opravdanje za taj finansijski izdatak, tržištu se obezbeđuju kvalitetniji proizvodi, od proizvoda koji bi se obrađivali na neadekvatno održavanim sistemima. Metode održavanja se propisuju na osnovu prethodno stečenim znanjima o postupcima održavanja, ali i na osnovu iskustava kadrova koji su zaduženi za održavanje. Propisi o održavanju i njegovim postupcima uglavnom su dati od strane proizvođača, koji obezbeđuje i sve elemente koji su podložni habanju i trošenju na neki drugi način.
12
LITERATURA [1] http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/535/mod_folder/content/1/2020/Chapter %2007.pdf [2] http://www.slideshare.net/miroslavastevanovic/Menadžmentodržavanja [3] Nedić, B., Lazić, M., Proizvodne tehnologije - Obrada metala rezanjem, Mašinski fakultet, Kragujevac, Kragujevac, 2007. [4] Branislav M. Jeremić, TEROTEHNOLOGIJA, Mašinski fakultet Kragujevac, Kragujevac 2007.
13
