и др.,док у факторе монетарног карактера углавном на појаву инлације, посебно инфлације монетарног карактера. Потребне високе инвестиције и нова технологија захвевају високу стопу домаће штедње. Медјутим, домаћа штедња је недовољна, те се редовно јавља неравнотежа штедње и инвестиције (С<И). Пошто су инвестиције редовно веће од штедње, а због високе склоности увозу, увоз је редовно већи од извоза (М>X), тако да се редовно јавља дефицит платног биланса. Увозна средства постају веома значајан фактор у финансирању економског раста ових привреда. Неравнорежа националне привреде и висок трговински дефицит (уз високу увозну зависн зависност ост)) осн основн овнии су фактор фактории пер перман манент ентног ног дефици дефицита та платно платногг биланс билансаа ових ових привреда. изазвана а инфлат инфлаторн орном ом нестаби нестабилно лношћу шћу Неравно Неравнотеж тежаа платно платногг биланс билансаа изазван привреде је трећи тип. Често се овај тип неравнотеже идентификује са структурном нера неравн внот отеж ежом ом,, јер јер се ин инфл флац ациј ијаа чест честоо јављ јављаа као као стру структ ктур урна на ин инфл флац ациј ијаа (карак (карактер терист истичн ичнаа за нер нераив аивије ијене не при привре вреде) де).. Тешко Тешко је одвоји одвојити ти ова два типа типа нера неравн внот отеж ежее плат платно ногг била биланс нса. а. Ак Акоо се за ин инфл флац ациј ијуу каже каже да је резу резулт лтат ат веће веће новчане тражње у односу на робне фондове, тада се вишак тражње делом преноси на увоз. То се догадја на исти начин као што се код структурне инфлације вишак инвестиција у односу на штедњу јавља као већи увоз основних фактораразвоја (опрема (опрема,, реп репром ромате атериј ријал, ал, енерги енергија ја и др.). др.). код сваке сваке структу структурне рне нер неравн авноте отеже же платн платног ог биланс билансаа при присут сутна на је и нер неравн авноте отежа жа изазв изазвана ана инфлац инфлацијо ијом. м. Инфлац Инфлација ија „над „надув уван ане“ е“ дома домаће ће цене цене,, посе посебн бноо ин инфл флац ациј ија, а, чиме чиме дома домаћа ћа роба роба пост постај ајее неконкурентна на светском тржишту. Долази до смањења извиза и повећања увоза, чиме се јавља неравнотежа трговинског и платног биланса. Инфлација тражње доводи и до инфлације трошкова. Маиме, порастом цена долази и до пораста надница, пореза, буџетских расхода, све у условима пада продуктивности рада (у инфлацији). То води порасту јединичних трошкова. Инфлација трошкова даље обара конкурентску моћ привреде у извозу. Настаје додатни пад извоза и пораст увоза, чиме се дефицит платног биланса повећава. Потро Потрошњ шњаа изна изнадд реал реални нихх мо могу гућн ћност остии и усме усмерав равањ ањее прои произв звод одње ње прем премаа дома домаће ћем м тржи тржишт штуу, ум умес есто то на изво извоз, з, мо може же се изве извесн сноо врем времее подр подржа жава вати ти монетарним резервама, задзживањем у иностранству или манипулацијом кредита (кредитном (кредитном експанзијо експанзијом). м). Овом експанзиј експанзијом ом се може неутралисат неутралисатии дефлаторно дефлаторно дејство дефицита платног боланса. Релативна инфлација (виша стопа раста цена у земљи у односу на раст цена на иностраним тржиштима) доводи редовно до дефицита платног биланса.
8
