FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA EKONOMISTA ZA RUKOVODECE RUKOVODECE KADROVE KADROVE U S NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD Predmet : Računovodstvo Tema : Bilans i vrste bilansa
Student: Amela Islamovic
Mentor: Doc.dr.Vukašin Lale
2
Sadržaj
Uvod.........................................................................................................................3 Vrste bilansa............................................................................................................4 Bilans stanja…………………………..…………………………………………..6 Aktiva.......................................................................................................................9 Pasiva......................................................................................................................10 Bilans uspeha.........................................................................................................10 Zaključak ...............................................................................................................12 Literatura...............................................................................................................13
3
Uvod
Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans, koji suštinski i nije ništa drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom.Znači, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja. Ovaj izveštaj sadrži podatke o finansijskom položaju, uspešnosti i svim promenama koje se tiču finansijskog položaja preduzeća.
4
Vrste bilansa
Reč bilans potiče od latinske reči bilanx libra -vaga sa dva tasa.Najširu upotrebu reč »bilans« ima u računovodstvu. Računovodstveno-tehnički gledano bilans je pregled u vidu dvostranog računa koji iskazuje stanje ili uspeh preduzeća na određeni dan. Računovodstvo tradicionalno koristi bilans stanja i bilans uspeha.Gledište da je bilans trenutna slika, izrađena u vidu pregleda u obliku dvostranog računa, naziva se statikom bilansa. Dinamika bilansa ukazuje na stvarna privredna zbivanja u preduzećima kao i na njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. Na osnovu bilansa stanja moguće je vršiti ne samo statičnu već i dinamičku analizu U osnovi bilans uspeha vuče koren iz bilansa stanja. U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:
1. Bilansi prema vremenu sastavljanja o Početni bilans - sastavlja se na početku poslovanja, kada se naziva i osnivački bilans, ili na početku poslovne godine. o Krajnji bilans - se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na završetku obračunskog perioda. 2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja o Redovni bilans - se sastavlja u tačno određenim vremenskim intervalima, na početku ili na kraju poslvnog perioda. o Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili više preduzeća u jedno, ili prilikom pripajanja jednog preduzeća drugom. o Sanacioni bilans - sastavlja se u slučajevima kada preduzeće upada u poslovne teškoće i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati njegovu situaciju. o Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeća o Deobni bilans - sastavljaju ga preduzeća kada dođe do organizacionih promena odnosno do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzeća u samostalna. o Konsolidovani bilans - sastavlja se za složena preduzeća u kojem se eliminišu međusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzeća u okviru složenog sistema.( 1)
1
http://sr.wikipedia.org/wiki/Bilans_stanja
5
Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. U ovom radu ce biti reci o jednoj grupi bilansa I to osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i bilans
uspeha. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa tj. salda računa aktive i pasive. Aktiva pokazuje sredstva tj. imovinu (materijalnu konstituciju), a pasiva izvore sredstava odnosno kapital (finansijsku konstituciju) preduzeća.
Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u kome su prikazani prihodi i rashodi za dati obračunski period iz čijeg sučeljavanja se utvrđuje rezultat koji može biti pozitivan i negativan.Bilans nikada nije unapred uravnotežen-uvek se uravnotežuje. Bilans stanja i uspeha su u međusobnoj uzročnosti i zavisnosti Bilans stanja i bilans uspeha, neophodno je posmatrati, ne samo sa stanovišta stanja, već i kretanja O njima ce u ovom radu biti vise reci I bice objasnjeno kompletna njihova uloga u rad I finansisku situaciju jednog preduzeca( 2) Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa . Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetički prikazi, izveštaji o poslovanju, sa stanovišta korišćenja, angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje(3) Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica. Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.Interni korisnik je sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno. Proučavanjem bilansa stanja, uprava preduzeća donosi odluke o angažovanju sredstava, mogućnosti zaduživanja itd. 2
www.link-elearning.com/lekcija- Bilans-stanja-–-pojam,-vrste-i-uloga_4498 Jovanović, D., Vitorović, B, 1989, Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd, str.11 3
6
Finansijski izveštaji su takođe važni i zbog usklađivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzeća.-zaposlenima u preduzeću, su finansijski izveštaji važni jer ih zanima rentabilnost preduzeća, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.-javnost jer uspešnost gradova i opština zavisi od uspešnosti preduzeća na teritoriji grada ili opštine.Zaključak je da da različiti korisnici imaju potrebe za različitim informacijama. Ali, i pored različitih interesa, jedna određena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom položaju preduzeća i o promenama u tim položajima.Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha. . 4
Bilans stanja Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.
Bilans stanja ili inventarni bilans se pravi na bazi konkretnog inventarisanja imovine preduzeća. To je trenutna slika imovinskog stanja preduzeća, odnosno veličine i strukture sredstava i izvora sredstava. Pokazuje poslovni uspeh u jednoj poziciji dobitak ili gubitak,kao pozitivnu - negativnu razliku između vrednosti aktive i pasive. Radi se nakon prve i druge polovine poslovne godine. Poslovna godina počinje 01.januara, završava se 31 decembra. Analiza bilansa stanja jeste analiza sredstava i izvora sredstava. Postoje dve vrste analiza bilansa stanja:
1. statička - je analiza samo jednog takvog bilansa, na osnovu koje se dobija slika o stanju, kvalitativnoj i kvantitativnoj strukturi sredstava i izvoru sredstava
2. dinamička - je analiza više ovakvih bilansa i omogućava da se sagledaju kvalitativne i kvantitativne promene do kojih je došlo u nekom vremenskom periodu u jednom poslovnom sistemu. Bilans stanja je statičnog karaktera, stanje na određeni dan, neophodno je pratiti promene u strukturi kapitala i izvora sredstava kvartalno, mesečno i nedeljno da bismo donosili precizne zaključke. 4
Rodić, J., 1990, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, str. 49.
7
Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća određenog dana. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoočnih potraživanja koja ima. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.( 5) Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža, koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina
može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, što izražava kvantitativnu
ravnotežu leve i desne strane bilansa.Ukoliko bilans stanja nije u ravnoteži, to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.Bilans može biti prikazan u vidu u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog računa, pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Bilans stanja mora biti u ravnosteži jer se radi o dvostranoj slici sredstava na određeni dan ili u određenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja imovina preduzeća, a pasivu kapital i obaveze preduzeća.
Primer bilans stanja u jednoj firmi
Bilans stanja ortačkog društva na dan...
5
B.Stanko, T.Zeller Understanding of Corporate Annual Report, 2003, John Willey & Sons, str 32
8
Postoji više usvojenih principa u vezi sa unošenjem pozicija aktive i pasive u bilans. Po principu sigurnosti redosled je sledeći: • • • • • • • • • • •
građevinski objekti mašine transportna sredstva poslovni inventar blagajna tekući račun materijal sitan inventar gotovi proizvodi roba kupci
dok je redosled u pasivi sledeći: • • •
kapital dugoročne obaveze i kratkoročne obaveze.
Svako preduzeće ima svoju specifičnu strukturu i veličinu sredstava i izvora, koja je uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspešnošću poslovanja.Bilans vodi poreklo od italijanske reči bilancio što znači vaga sa dva tasa. Kao što tasovi vage stoje u ravnoteži, tako su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnoteži. 6 Ravnoteža proisitiče otuda što je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzeća, i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva aspekta, prirodno je da zbir vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak .7
6
7
www.link-elearning.com/lekcija-Bilans-stanja-–-pojam,-vrste-i-uloga_4498 Understanding Corporate annual reports Stanko B., Zeller T., 2003, John Willey & Sons proc
9
Aktiva Aktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja kruže. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troše i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koj treba očekivati u budućnosti. 8 Otuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive.
Aktivu čine: - realne i
- fiktivne stavke . Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Svako preduzeće ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvršenje služe poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizacije).
Fiktivna aktiva se odnosi na odnose ili poslovne transakcije između dva preduzeća koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzeća. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu može biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neažurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema). 8 9
9
Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
10
Pasiva Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona pruža informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne tačke gledišta, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima.
Bilans uspeha Do dvadesetih godina XX veka, dominantan značaj u prikazivanju poslovanja preduzeća je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzeća. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzeća, i porastom značaja rezultata poslovanja za budućnost preduzeća, raste i značaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim. Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u određenom vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izveštajem. Bilans stanja i bilans uspeha su međusobno povezani izveštaji ne samo zbog toga što ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzeća već i zbog toga što nedovršene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju troškova i predviđanje rashoda, s jedne i odlaganje i predviđanje prihoda s druge strane.
10
.Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi veći od rashoda, označava povećanje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski rezultat gde su rashodi veći od prihoda, znači smanjenje izvora sredstava. Bilans uspeha može biti godišnji ili periodičan i može se sastavljati po bruto ili neto principu, mada je bruto princip danas opšte prihvaćen.Kao i bilans stanja, bilans uspeha se može iskazati dvostrano, ili u formi konta jednostrano. Bilans uspeha u formi liste gubi na jasnosti ali dobija na jasnosti vertikalnog raščlanjavanja rezultata.
10
http://www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf
11
U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa. Na ovaj način izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan za ocenu uspešnosti poslovne delatnosti. Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzeća kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto gubitak odnosno zbir svih gubitaka. Preduzeće može u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak veći od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.
Dobitak Dobitak čini višak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekućoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom učešću u ukupnom prihodu. Pošto je dobitak složena kategorija, treba vršiti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.
Gubitak U slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzeće posluje sa gubitkom. Pojava gubitka može biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremećaja u tokovima reprodukcije preduzeća, a između ostalih tu spadaju neiskorištenost kapaciteta, pogrešan izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, povećanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. 11 Gubitak može imati poslovni (poslovna perspektiva je loša), finansijski i vanredni karakter, u slučajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzeća veći od prihoda.
11
www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
12
Zakljucak
Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.. Bilans stanja i bilans uspeha pružaju sliku o finansijskom položaju i ostvarenom rezultatu, ali nisu u stanju da pruže informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Te informacije daje Izveštaj o tokovima gotovine. Izveštaj o tokovima gotovine internim korisnicima pruža mogućnost da izvrše procenu kretanja likvidnosti privrednog društva u narednom poslovnom periodu, što im daje mogućnost da preduzimaju mere za povećanje likvidnosti. S druge strane, pomenuti izveštaj, eksternim korisnicima omogućuje ocenu sposobnosti privrednog društva da u narednom poslovnom periodu bude platežno sposobno.Izveštaj o tokovima gotovine, sačinjen prema zahtevima MRS 7, prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom perioda, i dostavlja interesentima informaciju po kom osnovu je došlo do povećanja odnosno smanjenja. MRS 7 primenjuje se pri sastavljanju finansijskih izveštaja svih privrednih drustava, banaka, ostalih finansijskih institucija i institucija osiguranja.
13
Literatura
1) Bogetić, P, 2000, Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica 2) Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet, Beograd 3) Jovanović, D., Vitorović, B, 1989, Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd 4) Rodić, J., 1991, str. 52, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika Beograd 5) 2.www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls 6).( datum pristupa 07.06.2011) www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf 7) (datum pristupa 07.06.2011) Understanding Corporate annual reports Stanko B., Zeller T., 2003, John Willey & Sons procesa. 8)www.link-elearning.com/lekcija-Bilans -stanja-–-pojam,-vrste-i-uloga_4498 9)„http://sr.wikipedia.org/wiki/Bilans_stanja ( datum pristupa 07.06.2011)
14
