Univerzitet u Nišu Fakultet zaštite na radu u Nišu
PROCEDURE MONITORINGA STANJA NIVOA BUKE U URBANIM SREDINAMA diplomski rad
Mentor:
Student:
Doc. dr Momir Praščević, dipl. inž. el.
Miljan Macanović, Macanović, br. ind. 0150
UVOD
Niš, 2009.
2
SADRŽAJ 1. UVOD.................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................... ..................................................... 4 2. IZVORI KOMUNALNE BUKE ...................................................................................................................... .............................................................................................................................. ........ 6 2.1 BUKA SAOBRAĆAJA................................................................................................................................................... 6 2.1.1 Buka drumskog saobraćaja .........................................................................................................................8 .........................................................................................................................8 2.1.2 Buka železničkog saobraćaja ......................................................................................................................9 ......................................................................................................................9 2.1.3 Buka vazduhopolova............................................................................................................... ......................................................................................................................... .................. ..........10
2.2 I NDUSTRIJSKA BUKA ............................................................................................................................................... 11 2.3 BUKA GRAĐEVINSKIH MAŠINA................................................................................................................................... ...................................................................................................................................12 12 2.4 MAŠINE I VOZILA ZA KOMUNALNO ODRŽAVANJE.......................................................................................................... 13 2.5 R EKREATIVNE EKREATIVNE AKTIVNOSTI....................................................................................................................................... 13 2.6 BUKA U STAMBENIM OBJEKTIMA................................................................................................................................ ................................................................................................................................14 14
3. MERENJE BUKE..................................................................................................... ................................................................................................................................................... ..............................................16 16 3.1 MERNI LANAC........................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................16 16 ONDENZATORSKI MIKROFONI................................................................................................................................... 3.2 K ONDENZATORSKI ...................................................................................................................................17 17 3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju.......................................................................................... ..........................................................................................18 18 3.2.2 Izbor veličine mikrofona....................................................................................................................... ..... .....18 18 3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvučnog polja ....................................................................... ........ .......... ..20 20 ETEKTOR SIGNALA SIGNALA................................................................................................................................................ 22 3.3 DETEKTOR 3.4 FREKVENCIJSKA ANALIZA......................................................................................................................................... 25
3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza ............................................................................................................. .................................................................................................................... .......27 27 3.4.2 Oktavni i tercni filtri........................................................................................................................... ....... .......29 29 3.4.3 Metode frekvencijske analize................................................................................................................... .. ..31 31
ALIBRACIJA MERNOG LANCA................................................................................................................................... 3.5 K ALIBRACIJA ...................................................................................................................................33 33 ZBOR MERNIH MERNIH MESTA.............................................................................................................................................. 3.6 IZBOR ..............................................................................................................................................34 34 ANALIZATOR BUKE BUKE - INVESTIGATOR .............................................................................................35 3.7 MODULARNI PRECIZNI ANALIZATOR .............................................................................................35
3.7.1 Priprema instrumenta za merenje.............................................................................................................. ..............................................................................................................37 37 3.7.2 Procedura merenja............................................................................................................................. ....... .......38 38 3.7.3 Očitavanje rezultata............................................................................................................ ................................................................................................................................... .......................41 41
4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE........................................................................................................ ........................................................................................................42 42 4.1 PREDMET MONITROINGA........................................................................................................................................... ...........................................................................................................................................42 42 4.2 Z NAČAJ MONITORINGA BUKE..................................................................................................................................... .....................................................................................................................................42 42 4.3 CILJ MONITORINGA BUKE......................................................................................................................................... 44 4.4 OČEKIVANI REZULTATI PROCEDURE MONITORINGA........................................................................................................ 45 4.5 OSNOVNE AKTIVNOSTI PROCEDURE MONITORINGA......................................................................................................... .........................................................................................................45 45 4.6 SADRŽAJ MONITORINGA BUKE................................................................................................................................... 46 4.6.1 Merni lokaliteti................................................................................................................ ........................................................................................................................................... ...........................47 47 4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa....................................................................................................... .......................................................................................................49 49 4.6.3 Merna mesta.................................................................................................................... ............................................................................................................................................... ...........................49 49
5. PRIMENA P RIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE........................................................................................... ...........................................................................................51 51 MONITORINGA NIVOA NIVOA BUKE BUKE NA NA TERITORIJI GRADA NIŠA ZA 2007. G....................................................................... 5.1 PLAN MONITORINGA ......................................................................51 51 EZULTATI MERENJA............................................................................................................................................... 53 5.2 R EZULTATI EZULTATI OBRADE I ANALIZE REZULTATA.................................................................................................................. 5.3 R EZULTATI ..................................................................................................................55 55
6. ZAKLJUČAK ........................................................................................................ ......................................................................................................................................... .......................................... ................ .......65 65 LITERATURA.......................................................................................................................................................... ..............................................................................................................................................................67 67
3
UVOD
1. UVOD Buka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove - komunalna buka, definiše se kao buka koju stvaraju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju javljaju u čovekovo čovekovom m okruženju, okruženju, isključuj isključujući ući buku koja nasta staje na samom amom radn radnom om mestu stu u indu ndustri strijjski skim pogonima. Komunaln Komunalnaa buka je oduvek oduvek predstav predstavlja ljala la veoma veoma važan važan problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše. I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozde gvozdeni nihh točkov točkovaa dvokol dvokolica ica pri kretan kretanju ju po kameno kamenojj pod podlo lozi zi,, čiji čiji je cilj cilj bio bio spre spreča čava vanj njee reme remeće ćenj njaa sna sna i uznemiravanja uznemiravanja Rimljana. U srednjevekovnoj srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske kočije u noćnim satima da bi se obezbedio miran san građana. Danas je problem veoma izraženiji. Ogroman broj vozila se kreće po gradovima i autoputevima. Teški kamioni sa Sl. 1.1 Kretanje dvokolica je dizel dizel-ma -mašin šinam amaa i velik velikom om bukom bukom krsta krstare re drumov drumovima ima stvaralo značajnu buku širo širom m zeml zemlje je.. Avio Avioni ni i vozo vozovi vi daju daju svoj svoj dopr doprin inos os pove povećan ćanju ju ukupn ukupnee buke. buke. U indus industri triji ji mašine mašine gener generišu išu visoke nivoe buke, a veoma bučni zabavni centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu. U poređenju sa drugim faktorima životne sredine, za kontrolu komunalne buke veoma često nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja “skrivenih” “skrivenih” efekata koje buka može da izazove kod čoveka. Takođe se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period. Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini veoma često smatraju da je rešavanje problema buke “luksuz” koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje. Međutim, izloženost izloženost većim nivoima buke karakterističnija karakterističnija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog odnosa prema buci. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoi nivoima ma buke buke i neade neadekva kvatn tnaa gradnj gradnjaa stambe stambenih nih objek objekat ataa u zonam zonamaa gde je buka buka izraž izražena ena povećava izloženost populacije buci. Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju. populaciju. Prikazani rezultat r ezultatii analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu (sl. 1.2), jasno ukazuju da je buka faktor koja znatno više smeta čoveku u odnosu na druge faktore životne sredine. 7.7%
5.2%
26.1%
38.9%
7.7%
buka vazduh vibracije neopredeljeno
79.4%
FRANCUSKA
15.6% buka vazduh voda neprijatni mirIsi
19.4%
JAPAN
4
UVOD
Sl. 1.2 Analiza negativnog uticaja aspekata životne sredine na čoveka
<55dB(A) 55-65dB(A) >65dB(A) 0
50
100
150
200
b ro j ljlju di (m ili
Sl. 1.3 Broj ljudi u zemljama Evropke unije izloženi određenim nivoima buke Procenjuje se da u zemljama Evropske unije oko 80 miliona ljudi (20%) živi u zonama gde su nivoi buke značajno neprihvatljivi jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje čoveka (sl. 1.3). Takođe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. “sivim” zonama gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti. Kada je u pitanju saobraćajna buka, procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima nije obezbeđen akustički komfor za građane. Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama za: • • • •
velike gradove - 65 ÷ 75dB(A) srednje gradove - 63 ÷ 73dB(A) male gradove - 62 ÷ 71dB(A) seoska naselja - 45 ÷ 62dB(A)
Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu 75 ÷ 80dB(A). Buka kao faktor rizika u životnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustičkog opterećenja, a time i ublažavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zaštitu gradskog stanovništva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praćenjem nivoa komunalne buke u urbanim sredinama i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeđenja komfora stanovanja i življenja.
5
IZVORI KOMUNALNE BUKE
2. IZVORI KOMUNALNE BUKE Glavni izvori komunalne buke, koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju, uključuju: izvore buke na otvorenom prostoru i • izvore buke u zatvorenom prostoru. Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledeće grupe: •
saobraćaj (drumski, železnički i avionski); • građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova; • industrija; • mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.); • mašine i vozila za komunalno održavanje; • sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi; Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe: •
kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.); • ventilacioni sistemi i klima-uređaji, pumpne stanice, trafostanice; • uređaji za muzičku reprodukciju; • zabave. Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. U različitim sredinama različito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju. populaciju. Na sl. 2.1 prikazana je struktura žalbi građana na različite izvore koji se pojavljuju pojavljuju u njihovim sredinama. Dok je prikazano stanje u jednom od nemačkih gradova tipično za većinu gradova, stanje u američkom gradu Oklandu je atipično, s obzirom da se čak 74.5% žalbi odnosi na glasnu muziku i zabave. •
L ave` pasa
Sportske aktivnosti
Glasna muzika i zabave
Alarmi
No}ni kl klubo ubovi vi Ostalo
Buka iz susedstva 16% Industrija 11%
Železnički saobraćaj 12%
Drumski saobraćaj 47%
Avionski saobraćaj 14%
Saobra} a}aj Gra| Gr a| evins vinski ki Saobr radovi
Sl. 2.1 Struktura žalbi građana na buku registrovane u gradu Oklandu (levo) i jednom nemačkom gradu (desno)
2.1 Buka saobraćaja Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana, saobraćaj (odnosno prevozna sredstva koja čovek koristi) koristi) je dominant dominantni ni izvor izvor buke u komunal komunalnoj noj sredini sredini,, uklj uključuj učujući ući sve obli oblike ke saobraća saobraćaja ja (drumski, (drumski, železnič železnički ki i avionsk avionski) i) i sve obli oblike ke prevoznih prevoznih sredstav sredstavaa (automob (automobili ili,, motorcik motorcikli, li, kamioni, autobusi, vozovi, tramvaji, avioni i helikopteri). 6
IZVORI KOMUNALNE BUKE Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju, za prevozna sredstva je karakteristična i buka u unutrašnjosti vozila kojoj su izloženi vozači i putnici. Srednji nivoi buke u unutrašnjosti tipičnih vozila prikazani su u tabeli 2.1, dok su u tabeli 2.2 prikazani nivoi buke u okruženju na rastojanju 10m od izvora buke. Tabela 2.1 Nivo buke u unutrašnjosti prevoznih sredstava
Prevozno sredstvo Automobili pri brzini od 90km/h Vozovi Tramvaji Podzemna železnica Avioni na dužim relacijama Avioni na kraćim relacijama Helikopteri
Unutrašnji nivo buke dB(A) 69÷78 63÷67 69÷73 74÷79 70÷80 75÷85 85÷95
Tabela 2.2 Nivo buke na rastojanju 10m od prevoznog sredstva Prevozno sredstvo Automobili pri brzini od 90km/h Autobus Teretni voz Podzemna železnica Kamion Kamion (ler gas)
Spoljašnji nivo buke dB(A) 72÷75 82÷87 85÷88 98÷103 82÷89 70÷75
Nivoi buke pri preletu aviona prikazani su za različite tipove aviona u tabeli 2.3. Nivoi buke su izraženi preko nivoa izloženosti buci (SEL) na rastojanju 300m od aviona. Tabela 2.3 Nivo buke vazduhoplova vazduhoplova
Vazduhoplov Avioni Boeing 707, DC-8 Boeing 727 Boeing 737, DC-9 Boeing 747 DC-10 Boeing 757 Boeing 767 Helikopteri Boeing CH-47C Sikorsky S-64 Bell 212 Augusta A109
SEL [dB(A)] 113.5 112.5 110.0 102.5 100.0 97.0 96.7 99.2 93.2 89.0 89.7
7
IZVORI KOMUNALNE BUKE
2.1.1 Buka drumskog saobraćaja Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok kojii izaz koj izaziva iva ometan ometanje je lj ljuds udski kihh akti aktivno vnost sti.i. Drumsk Drumskii saobra saobraća ćajj ukl uklju jučuj čujee slede sledeće će izvor izvore: e: automobile, automobile, motorcikle, kamione i autobuse. Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju konstantnom konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila, • strukture saobraćajnog toka, • prirode površine, • topografije terena, • meteoroloških uslova i • pozadinske buke. Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje promene brzine i snage, npr. u zoni semafora, raskrsnica, uspona ili nizbrdica. Putnička i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generišu (tabela 5.2), ali i po spektralnim sadržajima generisane buke, dok autobusi i kamioni imaju slične karakteristike buke. Dominanti izvori buke kod putničkih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt površine puta sa pneumaticima. Na sl. 2.2 ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putničko vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke putničkih automobila od 74dB(A) na rastojanju 15m od izvora. •
Sl. 2.2 Doprinos različitih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke putničkog vozila Opšte je poznata činjenica da pogonska buka dominira na nižim brzinama, dok na višim brzinama dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji određena “prelazna brzina” gde su doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti (sl. 2.3). Kako je poslednjih decenija puno postignuto u smanjenju buke pogonske jedinice, to je prelazna brzina iznad koje dominira buka pneumatika sve manja, tako da za putničke automobile iznosi 40km/h, a za kamione 60km/h. Praktično, samo u uslovima gradske vožnje dominira buka pogonske jedinice, 8
IZVORI KOMUNALNE BUKE dok na otvor otvoreno enom m prost prostoru oru glavni glavni mehan mehaniz izam am generi generisan sanja ja buke buke predst predstavl avlja ja int intera erakci kcija ja pneumatika i podloge. Zbog toga se poslednjih godina ulažu značajni napori, kako od strane proizvođača pneumatika, tako i od strane proizvođača podloga za puteve da se ta buka smanji. 1990 -
1970 -
1970 -
1990 -
Sl. 2.3 Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge
2.1.2 Buka železničkog saobraćaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u železničkom železničkom saobraćaju su: interakcija točkova vagona i lokomotive sa šinama, • pogonski sistem, • dodatna oprema (ventilacija i sirene) i • aerodinamička buka kod vozova koji se kreću velikim brzinama. Buka koju generiše železnički saobraćaj zavisi od: •
brzine voza, • tipa lokomotive, vagona i šina, • osnove na kojoj su šine postavljene i • krutosti točkova i šina. Domin Dominant antan an mehani mehanizam zam gener generisa isanja nja buke buke za ti tipič pične ne brzine brzine vozova je interakcija točkova i šina. Pri kretanju po pravim deonicama deonicama buka se uglavnom generiše kao posledica hrapavosti hrapavosti površina točkova i šina, odnosno zbog njihovog međusobnog trenja. Pri kretanju vagona sa glatkim točkovima po glatkim kontinualnim šinama koje su međusobno zavarene, generiše se Sl. 2.4 Kretanje voza na krivini buk bukaa koja koja im imaa kara karakt kter er širo široko kopo poja jasn snee buke buke,, dakl daklee nema nema generiše visokofrekvencijsku istaknu istaknutih tih tonalnih tonalnih komponen komponenata ata.. Nezavare Nezavarene ne šine koje nisu tonalnu buku centrirane i/ili korišćenje točkova i šina koji nisu hrapavi može povećati nivo buke i do 15dB(A) na rastojanju 30m od izvora. Kada se voz kreće po krivinama (sl. 2.3) čiji je prečnik manji od 100m, koje su karakteristične za gradske sredine, generišu se veliki nivoi buke na visokim frekvencijama, koji se opažaju kao škripa škripa ili pisak. Generisana Generisana buke je tonalna, tonalna, sa jasno jasno izraženo izraženom m komponen komponentom tom na visokim visokim frekvencijama. Uzrok za ovakvu pojavu je klizanje metalnih točkova po metalnim šinama, zbog •
9
IZVORI KOMUNALNE BUKE konstrukcije samih vagona gde su točkovi fiksirani sa paralenim osama. Na krivinama spoljni točkovi prelaze veći put u odnosu na unutrašnje, tako da moraju da skliznu, pri čemu se generiše buka. Noviji tipovi šinskih vozila konstruisani su sa fleksibilnim osama koje mogu da se adaptiraju krivinama - na taj način je smanjena buka. Električni vozovi imaju dodatne izvore buke u pogonskom sistemu: vučni motor, menjački sistem, sistem za hlađenje vučnog motora i ventilacioni sistem. Pored toga, sirena koja se koristi kao znak upozorenja može da bude značajan izvor buke - generiše nivo buke 85 ÷ 90dB(A) na rastojanju od 30m. Uvođenje brzih vozova dovodi do novog problema - naglog povećanja buke pri polasku voza. Takođe pri velikim brzinama javlja se i aerodinamička buka koja se generiše kao rezultat turbulencije vazduha na ili pored površine voza u kretanju. Nivo buke koji se generiše je logaritamski proporcionalan brzini, tako da je aerodinamička buka značajna na brzinama većim od 250km/h. Pri kretanju voza preko mostova ili nadvožnjaka buka se može povećati i do 20dB(A) kao posledica emitovanja zvuka usled vibriranja strukture mosta. Dodatna buka se generiše na železničkim stanicama - startovanje lokomotive, pištaljka šefa stani stanice ce,, razgl razglasn asnii sistem sistem i na ranžir ranžirni nim m stani stanicam camaa - manevr manevrisa isanje nje lokom lokomot otiva iva.. Dodat Dodatno no pov poveć ećan anje je buke buke mo može že nast nastat atii i u obla oblast stim imaa bliz blizuu tune tunela la,, u doli dolina nama ma il ilii u obla oblast stim imaa sa karakteristikama terena koje pomažu generisanje vibracija.
2.1.3 Buka vazduhopolova vazduhopolova Operacije sletanja sletanja i uzletanja vazduhoplova vazduhoplova (aviona i helikoptera) helikoptera) generišu značajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Uzletanje aviona generiše intenzivnu buku uz značajno generisanje vibracija, dok sletanje aviona dovodi do generisanja značajnog nivoa buke u širokom okruženju, pri letu na malim nadmorskim visinama. Buka Buka koja koja nast nastaj ajee usle usledd oper operac acij ijaa slet sletan anja ja i uzle uzleta tanj njaa vazduhoplova vazduhoplova zavisi od: broja vazduhoplova, vazduhoplova, • koridora sletanja i uzletanja, • odnosa uzletanja i sletanja i atmosferskih uslova. • atmosferskih Glavni Glavni mehanizm mehanizmii generisa generisanja nja buke kod konvenc konvenciona ionalni lnihh Sl. 2.5 Avion kao značajan izvor vazduhop vazduhoplova lova su pogonski pogonski sistem sistem i aerodina aerodinamičk mičkaa buka. buka. buke u okolini aerodroma Postoje tri glavna tipa pogonskih sistema koji se koriste kod avio aviona na:: ml mlaz azni ni mo moto tor, r, vent ventil ilat ator orsk skii ml mlaz azni ni mo moto torr i propelerski sistem. Dominantni izvor buke kod mlaznih i ventilatorskih mlaznih sistema je turbulencija koju stvaraju mlazni izduvni gasovi iz motora sa okolnim vazduhom, pri čemu se generiše niskofrekvencijska buka koja se opaža kao tutnjava. Kod modernih aviona sa ventilatorskim mlaznim sistemom ovaj mehanizam je značajno redukovan korišćenjem ventilatora za generisanje protoka vazduha malih brzina, koji okružuje mlazni izduvni sistem sa velikim brzinama mlaza i na taj način smanjuje turbulenciju mlaza, odnosno buku. Međutim, sam ventilator može biti značajan izvor buke naročito pri sletanju i rulanju aviona po pisti. Avioni sa propelerskim sistemom generišu buku koja je kombinacija buke izduvnog sistema i propelerskog sistema, sa komponentama propelerske buke koje su dominantne. Propelerska buka ima dominantnu komponentu na frekvenciji koja odgovara umnošku rotacione brzine lopatica propelera i broja lopatica. Buka koja se generiše je tonalna. •
10
IZVORI KOMUNALNE BUKE Aerodinamička buka je posledica turbulencije vazduha oko trupa aviona, šupljina, kontrolonih površina površina i stajnog stajnog trapa aviona. aviona. Aerodina Aerodinamičk mičkaa buka je dominant dominantna na samo na frekvenci frekvencijama jama iznad 600Hz i to u fazi letenja. U fazi sletanja i uzletanja dominantna je buka pogonskog sistema. Dodatno povećanje buke na aerodromima mogu izazvati mali avioni i helikopteri koji se koriste za privatne, poslovne ili trenažne svrhe. Kod helikoptera, pored buke pogonskog sistema koja nije izražena kao kod aviona, javlja se i komponenta koja potiče od rotorskog sistema (elise) koja ima karakteristike niskofrekvencijske niskofrekvencijske buke. Frekvencija rotorskog sistema je niža od frekvencije frekvencije propelerskog sistema sistema kod aviona, jer su lopatice lopatice rotora mnogo veće, a i brzine rotora su manje. U toku preleta aviona, pri dolasku avion generiše dominantne visokofrekvencijske komponente buke, a pri odlasku niskofrekvencijske. Razlog leži u činjenici da kompresorska sekcija koja se nalazi ispred mlaznog motora, emituje visokofrekvencijske komponente, dok se izduvni sistem nalazi iza motora i emituje niskofrekvencijske komponente. Buka vojnih aviona može predstavljati poseban problem zbog specifičnih zahteva za noćnim letovima sa puno iznenadnih sletanja i uzletanja ili leta na malim visinama. Pri tome, buka veoma visokog nivoa može biti generisana u slučajevima kada se avioni kreću brzinama većim od lokalne brzine zvuka, zvuka, pri čemu se javlja već opisani opisani fenomen - zvučni udar.
2.2 Industrijska buka Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupa stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu ali, takođe, mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine. Mašinska oprema uključuje mašine koje se koriste u industrijske svrhe kao što su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlađenje i ventilaciona oprema. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe: mehanički (zupčasti prenos, ležajevi, ležajevi, kaišni prenos, ventilatori i druge rotacione komponente), komponente), aerodinamički (protok fluida vazduha ili neke tečnosti) i magnetni (magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora). Mehanizmi generisanja buke mehaničke prirode mogu se uglavnom veoma uspešno eliminisati permanen permanentnim tnim praćenje praćenjem m stanja stanja mašinske mašinske opreme opreme i redovnim redovnim održavanj održavanjem em na bazi stanja. stanja. Princip održavanja na bazi stanja omogućava pravovremeno rešavanje problema kao što su: debal debalans ans,, nesta nestabil bilnos nostt sistem sistema, a, nepra nepravil vilno no podmaz podmaziv ivanj anje, e, kvarov kvarovii kod ležaj ležajev eva, a, nerav neravne ne površine površine,, prljavšt prljavština ina i sl. Nepravil Nepravilno no održavan održavanje je može dovesti do povećanj povećanjaa nivoa nivoa buke i do 20dB(A). Kao dijagnostičko sredstvo u oceni stanja mašinskih sistema mogu se veoma uspešno koristiti buka i vibracije. I uz pravilno održavanje, mašinska oprema generiše veoma visoke nivoe buke, uglavnom tonalnog karaktera, sa komponentama u srednjefrekvencijskom i visokofrekvencijskom opsegu kojee su proprc koj proprcio ional nalne ne rotac rotacion ionoj oj brzini brzini mašin mašinski skihh kompon komponena enata ta.. Tonal Tonalne ne kompon komponent entee su uglavnom uglavnom posledic posledicaa trenja, trenja, vibracij vibracijaa mašinski mašinskihh komponen komponenata ata i generisan generisanja ja aerodina aerodinamičk mičkog og protoka. Nije redak slučaj da se u industrijskim halama sretnu velike mašine koje iako pravilno održavane, generišu generišu nivoe buke veće od 100dB(A) na rastojanju 3m od izvora. Aerodinamička buka nastaje kao posledica kretanja fluida (obično vazduha) kroz i oko mašine. Buka Buka je značaj značajnog nog niv nivoa oa ako se fluid fluid kreće kreće kroz kroz put puteve eve sa razli različit čitim im ograni ograniče čenji njima ma il ilii preprekama sa oštrim krivinama, pri čemu se javlja turbulencija koja generiše širokopojasnu buku. Pored toga, javljaju se i tonalne komponente kao posledica rada rotirajućih sistema sa lopaticama. Tako turbinski motori i mašine imaju sistem stacionarnih lopatica koje se nalaze pored rotacionih, s ciljem da povećaju efikasnost protoka fluida. Interakcija protoka fluida sa rotacionih lopatica i stacionarnog sistema lopatica generiše tonalne komponente buke koje su
11
IZVORI KOMUNALNE BUKE karakteristika sistema. U mašinskim sistemima koji imaju više rotirajućih komponenata, svaka ima svoj skup tonalnih komponenata buke koje generiše. Magnetni izvori buke postoje kod električnih motora, generatora, transformatora i svetlosnih uređaja. Kod električnih motora, magnetne sile se javljaju zbog mehaničkih i elektromagnetskih osobina rotora i statora. Kod generatora, jake magnetne sile mogu deformisati stator izazivajući vibr vibrac acij ijee i gene generi risa sanj njee buke buke.. Kod Kod fluo fluoro rosc scen entn tnih ih lamp lampii i tran transf sfor orma mato tora ra feno fenome menn magne magneto tostr strikc ikcij ijee (prome (promene ne dim dimenz enzij ijaa usled usled magnet magnetiza izacij cijee materi materija jala la)) može može generi generisat satii kara karakt kter eris isti tičn čnuu buku buku zuja zujanj nja. a. Kako Kako tran transf sfor orma mato tori ri kori korist stee stru struju ju frek frekve venc ncij ijee 50Hz 50Hz,, namag namagne netis tisan anee ploče ploče transf transform ormat atora ora vib vibrir riraj ajuu istom istom frekve frekvenc ncij ijom, om, tako tako da se javlj javljaju aju komponente zvuka na toj frekvenciji i na njenim umnošcima (tzv. harmonici). Kod svetlosnih uređaja uglavnom se pobuđuju viši harmonici, tako da se najveći nivoi buke javljaju u opsegu govornih frekvencija (500 ÷ 2000Hz).
2.3 Buka građevinskih mašina Korišćenje građevinskih mašina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata, ili za različite vrste iskopavanja u gradskim sredinama, može izazvati značajnu emisiju buke. Građevinske mašine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke čije je koriščenje vremenski ograničeno. Ograničeno trajanje buke koji ovi izvori generišu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na životnu sredinu. Građevinske mašine kao izvori buke mogu se podeliti u dve grupe: pokretni izvori (kamioni, dozeri, bageri, rovokopači, utovarivači i sl.) i stacionarni izvori (kranovi, kompresori, malj nabijač, pneumatski čekić za razbijanje i sečenje betona i slična električna oprema).
Sl. 2.6 Građevinske mašine povremeno značajno podižu nivo buke Građevinske mašine su veoma bučne, obično bez ikakvih sistema za redukciju buke i često se veoma loše održavaju. Operacije se uglavnom obavljaju ne vodeći računa o posledicama koje one izazivaju na životnu sredinu. Maksimalni nivoi buke za neke vrste građevinskih mašina na određenom rastojanju od izvora prikazani su u tabeli 2.4.
12
IZVORI KOMUNALNE BUKE
Tabela 2.4 Nivo buke građevinskih mašina Izvor buke Bušenje zemlje burgijama Rovokopač Rovokopač, ler gas Mikser za beton Motorna testera Kružna testera za beton Kompresor Utovarivač Udar Udarni ni čeki čekićć sa pokr pokret etno nom m rukom Razbijač betona Parni valjak Mašina za asfaltiranje
Maksimalni nivo buke dB(A) 94 (3m) 87÷99 (10m) 74 (10m) 77÷85 (3m) 89÷95 (3m) 91 (10m) 91 (1m) 79÷93 (15m) 100 (1m) 86 (10m) 87 (10m) 84 (10m)
Buka koju proizvod proizvodee građevins građevinske ke mašine mašine može biti kontinua kontinualnog lnog i impulsno impulsnogg tipa. tipa. Izvori Izvori kontinualne buke uključuju opremu na motorni pogon namenjenu za različite vrste iskopavanja, opremu za manipulaciju materijalom materijalom i stacionarnu stacionarnu opremu. Buka izduvnih sistema kod ove vrste opreme je dominantan izvor buke, ali se ne može zanemariti ni buka koj potiče od usisnih sistema, ventilatora za hlađenje i prenosnih sistema. Izvori impulsne ili udarne buke uključuju opremu tipa malja nabijača, čekića za bušenje i razbijanje betona i različitih vrsta električnih uređaja za npr. ukucavanje eksera, pritezanje udarom i sl. Kod konvencijalnih konvencijalnih maljeva nabijača glavni mehanizam generisanja buke potiče od udara čekića o stub koji se nabija. Pogonski izvori buke su zanemarljivi. zanemarljivi. Da bi se buka smanjila, ako to uslovi uslovi terena terena dozvolj dozvoljavaj avaju, u, mogu se koristit koristitii različi različite te vrste hidraulični hidrauličnihh burgija burgija ili vibracionih nabijača. Kod pneumatske opreme, glavni izvori buke su izduvni sistemi i udar alata po materijalu koji se obrađuje.
2.4 Mašine i vozila za komunalno održavanje Pružanje komunalnih usluga (iznošenje smeća ili pranje ulica) može izazvati značajno ometanje normalnih aktivnosti čoveka, pogotovo u noćnom periodu kada remete odmor i san. Ovi izvori buke takođe spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Generišu nivoe buke koji se npr. za kamion za iznošenje smeća kreću u opsegu 77÷85dB(A) na 3m, a za perač ulica iznose oko 74 dB(A) na 10m.
2.5 Rekreativne aktivnosti Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora, vožnja kartinga, dečijih motora i automobila, motornog čamca, vozila za kretanje po snegu) može značajno doprineti povećanju nivoa buke u prethodno mirnim zonama. Značajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzička dešavanja, koncerti na otvorenom, vatrometi i različite festivalske aktivnosti. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanj odvijanjuu navedeni navedenihh aktivnos aktivnosti, ti, značajn značajnuu buku generišu generišu i lju ljudi di koji prisustv prisustvuju uju određeni određenim m događanjima. Buka koju oni generišu obično je najznačajnija u opsegu 500 ÷ 2000Hz. Buka je 13
IZVORI KOMUNALNE BUKE uglavnom širokopojasna, jer je generiše veliki broj ljudi koji mogu imati različite dominantne frekvencije, ali u navedenom opsegu. Poznato je da u ženskom i dečijem glasu dominiraju više frekvencije, dok kod muških glasova dominiraju niske frekvencije. U tabeli 5.5 prikazani su nivoi buke koje generiše prisustvo ljudi određenim događajima. Tabela 2.5 Nivo buke koji generiše prisustvo ljudi
Događaj
Broj ljudi
Dečja igrališta Košarkaška utakmica Hokejaška utakmica Rvanje Fudbalska utakmica
100÷500 12600 17400 7000 65000
Rok koncert
19000
Nivo buke dB(A) Leq Lmax 68÷77 101 89 107 90 113 89 111 88 111 muzika 109 dominantna
Trajanje 10÷30min 2.5h 3h 2.5h 3h 3h
Lova Lovačk čkee akti aktivn vnos osti ti (puc (pucnj njev evi, i, lave lavežž pasa pasa)) mo mogu gu dove dovest stii do znač značaj ajno nogg uzne uznemi mira rava vanj njaa neposrednog okruženja, ali mogu dovesti i do oštećenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generišu pri pucanju (132 ÷ 172dB(A)). Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru, crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti, mogu remetiti prethodno mirno okruženje. Diskoteke ili koncerti u zatvorenim prostorima generišu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja građana ako prostor u kome se odvijaju odvijaju nije akustički obrađen. Prateći problem je ponašanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korišćenje automobila, galama).
2.6 Buka u stambenim objektima U stambe stambeni nim m obl oblast astim imaa buka buka može može biti biti posle posledi dica ca rada rada razli različi čitih tih siste sistema ma namen namenje jenih nih za zajedničko zajedničko korišćenje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi), kao i glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice, usisivači, aparati za kućnu upotrebu, žurke).
Sl. 2.7 Ilustracija buke koja se generiše u stambenim objektima 14
IZVORI KOMUNALNE BUKE Nivoi buke koje generišu neki od kućnih aparata prikazani su u tabeli 2.6. Tabela 5.6 Nivo buke kućnih aparata
Izvor buke Aparat za smanjenje vlage Blender Mašina za mlevenje otpadaka Mikrotalasna pećnica Slavina sa punim mlazom iznad sudopere Ručni usisivač Usisivač Paročistač Fen za kosu Kosačica - ručna Kosačica sa sedištem
Maksimalni nivo buke dB(A) 58÷60 (1.5m) 76÷81 (1m) 76÷78 (1m) 56÷58 (1m) 71÷73 (1m) 82÷87 (1m) 78÷85 (1.5m) 84÷92 (1.5m) 77÷86(1m) 81÷86 (1.5m) 88÷93 (1.5m)
15
MERENJE BUKE
3. MERENJE BUKE 3.1 Merni lanac Danas je u upotrebi veoma širok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje parametara buke u amplitudnom, amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom frekvencijskom domenu. Iako I ako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma različiti (analogni, digitalni ili zasnovani na softverskom rešenju), u suštini se svaki merni sistem sastoji iz nekoliko osnovnih karika, prikazanih na sl. 3.1. IZLAZ Pretvarač
Pretp Pretpoja ojačav čavač ač Težins Težinske ke krive krive
Detekt Detektor or
Ukupni nivo
Detektor
Frekvencijski spektar
Filtri
Sistem za analizu signala
Sl. 3.1 Osnovne karike mernog lanca U zavisnosti od strukture, pre svega sistema za analizu signala, instrumenti instrumenti se mogu podeliti podeliti u tri velike grupe: instrumenti za određivanje ukupnog nivoa buke, gde sistem za analizu signala sadrži težinske krive i detektor signala, • instrumenti za frekvencijsku analizu signala, gde sistem za analizu signala sadrži skup filtara za filtriranje ulaznog signala i detektor signala, i • kombinacija već navedenih tipova instrumenata. Osnovne karike mernog lanca su: 1. Pretvarač sa zadatkom da pretvara zvučne oscilacije izazvane dejstvom zvučnih talasa u električni signal. 2. Pretpojačavač sa zadatkom da pojača električni signal relativno male amplitude koji se dobije na izlazu pretvarača. Pretpojačavač ima podesivo pojačanje čime se omogućava pokrivanje širokog dinamičkog opsega. 3. Sistem težinskih krivih sa zadatkom da ponderišu signal u frekvencijskom domenu čime se dobija trenutni nivo signala sa A, B, C, D ili linearnom ponderacijom. ponderacijom . 4. Skup filtara namenjenih namenjenih za analizu signala u frekvencijskom domenu. Kao rezultat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar analiziranog signala. 5. Detektor sa zadatkom određivanja energetski srednje vrednosti signala, odnosno signala koji je proporcionalan efektivnoj vrednosti zvučnog signala. 6. Rezul Rezultat tat merenja merenja i anali analize ze buke može može biti biti prikaza prikazann na samom samom ekranu ekranu instrum instrument entaa il ilii nekom drugom izlaznom uređaju kao što je ploter ili štampač. Merni lanac je pouzdan onoliko koliko je pouzdana njegova najslabija najslabija karika. Ipak najznačajniju najznačajniju kariku u mernom lancu čini pretvarač i od njegovog izbora u mnogome zavisi preciznost samog merenja. •
16
MERENJE BUKE
3.2 Kondenzatorski mikrofoni Kondenzatorski mikrofon je danas prihvaćen kao standardni akustički akustički pretvarač za sva merenja buke zbog svojih stabilnih i pouzdanih karakteristika u širokom frekvencijskom području: Velika stabilnost u različtim mernim okruženjima; • Ravan frekvencijski odziv u širokom frekvencijskom frekvencijskom opsegu; • Mala izobličenja; Sl. 3.1 Pretpojačavač kao konvertor • Veoma mali sopstveni šum; impedansi • Široki dinamički opseg; • Velika osetljivost. zaštitna Kondenza Kondenzatorsk torskii mikrofon mikrofon konvertu konvertuje je promene promene zvučnog zvučnog pritiska pritiska u rešetka elek elektr trič ični ni sign signal al koji koji se zati zatim m poja pojača čava va u pret pretpo poja jača čava vaču ču.. membrana Pretpojačavač mora uvek biti povezan veoma blizu mikrofona, jer je nepokretna ploča njegova njegova osnovna osnovna namena namena da konvertu konvertuje je veoma veoma veliku veliku impedans impedansuu mikrofona u malu izlaznu impedansu (sl. 3.1), čime se omogućava izlazni vod korišćenje dugih kablova i povezivanje na instrumente sa relativno malom ulaznom impedansom. Sl. 3.2 Struktura Kondenzatorski mikrofon se sastoji od tanke metalne membrane u kondenzatorskog mikrofona čijoj se neposrednoj blizini nalazi nepokretna konusna ploča (sl. 3.2). Zajedno čine kondenzator sa vazdušnim dielektričnim slojem. Preko izlaznog voda omogućava se prenos signala na pretpojačavač koji je u neposrednom kontaktu sa mikrofonom. Membrana je od spoljnjih oštećenja zaštićena metalnom rešetkom. •
Sl. 3.3 Princip rada kondenzatorskog mikrofona Membrana mikrofona se pomera pod dejstvom sile izazvane zvučnim talasima, čime se menja kapaciti kapacitivnos vnostt kondenz kondenzator atora. a. Ukoliko Ukoliko se naelekt naelektrisa risanje nje kondenza kondenzatora tora održava održava konstan konstantnim tnim,, pro prome mene ne rast rastoj ojan anja ja izme između đu memb membra rane ne i nepo nepokr kret etne ne ploč ploče, e, ∆d , izaz izaziv ivaj ajuu prom promen enuu kapacitivnosti kondenzatora koje se konvertuje u promene napona na izlazu, prema jednačini: ∆V =
Q ε
⋅ S
∆d ,
(3.1)
gde je: Q - naelektrisanje nepokretne ploče u kulonima, [C], ε - dielektrična konstanta vazdušnog sloja između membrane i nepokretne ploče, S - površina membrane. 17
MERENJE BUKE Osnovna karakteristika kondenzatorskih mikrofona, koja se deklariše, je njegova osetljivost, s, koja određuje vrednost izlaznog napona, V m, u zavisnosti zavisnosti od zvučnog zvučnog pritiska, pritiska, p, zvučnih talasa koji deluju na membranu. Definiše se kao: s =
V m p
[ V/Pa ] .
(3.2)
3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju Postoje dva suštinski različita tipa kondenzatorskih mikrofona u odnosu na tip polarizacije: •
•
Polarizovani Polarizovani kondenzatorsk kondenzatorskii mikrofon mikrofon (sl. 3.3) - naelektrisanje nepokretne ploče se obezbeđu obezbeđuje je dodatni dodatnim m jednosme jednosmernim rnim naponom naponom za polariza polarizaciju ciju (obično (obično 200V), preko otpor otpornik nikaa velik velikee otpor otpornos nosti ti,, čime čime se dobij dobijaa velik velikaa vremen vremenska ska konsta konstanta nta punjen punjenja ja i pražnjenja pražnjenja kondenzatora u odnosu na period promena zvučnog pritiska, tako da praktično naelekt naelektrisan risanje je ostaje ostaje konstant konstantno. no. Poveziva Povezivanjem njem mikrofona mikrofona na pretpoja pretpojačava čavač, č, preko preko kondenzatora, eliminiše se uticaj jednosmernog napona i ostaje samo naizmenični napon kao posledica promena zvučnog pritiska. Pretpolarizov Pretpolarizovani ani kondenzatorsk kondenzatorskii mikrofon mikrofon (sl. 3.4) - konstan konstantno tno naelektris naelektrisanje anje se u fazi izgradnje mikrofona smešta na nepokretnu ploču tako da nije potreban dodatni napon za pol polari ariza zacij ciju. u. Eleme Element nt nosioc nosioc naele naelekt ktris risanj anjaa formir formiraa se uvođe uvođenje njem m elekt električ ričnog nog prostornog naelektrisanja naelektrisanja u specijalni specijalni materijal koji ima veoma malu provodnost. Veoma veliki stepen stabilnosti ovih naelektrisanja dobija se kroz veštački proces starenja, tako da elem element ent nosioc nosioc naele naelekt ktris risanj anjaa zadrža zadržava va konst konstant antnu nu vredno vrednost st naele naelektr ktrisa isanja nja pod različitim uslovima okruženja (vlažnost, temperatura). Prednost ovih mikrofona je da ne zahtevaju dodatni napon polarizacije što je posebno važno kod korišćenja sa prenosnim instru instrumen mentim tima. a. Nedost Nedostata atakk je dosta dosta skuplj skupljaa proizv proizvodn odnja ja u odnos odnosuu na pol polari arizov zovan anee mikrofone. Pretpolarizovani Pretpolarizovani mikrofoni su obeleženi sa dve crte na samom dnu, duž oboda celog mikrofona.
Sl. 3.4 Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofoni Veoma Veoma je važno važno da napon napon pol polari arizac zacij ijee na merno mernom m instr instrume umentu ntu bude bude pravi pravilno lno izabr izabran an - za polarizovane polarizovane mikrofone 200V a za pretpolarizovane pretpolarizovane 0V. Pogrešnim izborom napona polarizacije mikrofon se ne može oštetiti ali merenje neće biti validno.
3.2.2 Izbor veličine mikrofona Kondenza Kondenzatorsk torskii mikrofon mikrofonii se izrađuju izrađuju u različit različitim im veličin veličinama: ama: 1", ½", ¼" i ⅛" (1"=2.54c (1"=2.54cm). m). Različite veličine mikrofona imaju različite osetljivosti, odnosno za istu pobudu - zvučni pritisak, daju različiti izlaz - napon električnog električnog signala (sl. 3.5). Mikrofoni većeg poprečnog preseka daju veći izlazni napon i obrnuto - mikrofoni manjeg poprečnog preseka daju manji izlazni napon.
18
MERENJE BUKE S druge strane frekvencijski frekvencijski opseg u kome mikrofon ima stabilne karakteristike zavisi takođe od veličine mikrofona. Mikrofoni manjeg poprečnog preseka imaju stabilne karakteristike u širem frekvencijskom opsegu. Mikrofoni od ½" se danas proizovode sa istom osetljivošću kao i mikrofoni veličine 1" 50mV/Pa u celom audio-frekvencijskom opsegu.
Sl. 3.5 Odnos veličine mikrofona i osetljvisti Dinamički opseg mikrofona, određen kao opseg između praga izobličenja (nivo kada dolazi do izobličenja signala) i praga šuma (nivo kada električni šum utiče na merenje), zavisi od veličine mikrofona (sl. 3.6). Mikrofoni većeg poprečnog preseka imaju niži prag šuma, dok mikrofoni manjeg poprečnog preseka, imaju veći prag izobličenja. Tako da za merenje nižih nivoa treba izabrati izabrati mikrofone mikrofone većeg većeg poprečnog poprečnog preseka a za merenje merenje viših viših nivoa nivoa - mikrofon mikrofonee manjeg manjeg poprečnog preseka.
Sl. 3.6 Odnos veličine mikrofona i dinamičkog opsega
19
MERENJE BUKE Za najče najčešće šće korišć korišćen en mik mikrof rofon on za meren merenje je buke buke - ½" mik mikrof rofon, on, radni radni opseg opseg je defini definisan san frekvencijskim opsegom koji je širi od audio opsega: 2.6Hz ÷ 20kHz. Takođe, može biti korišćen za merenje najtišeg zvuka do 15dB i nivoa koji su znatno iznad praga bola - do 146dB. Mikrofon ne reaguje podjednako kada zvuk dola dolazi zi iz razl različ ičit itih ih prav pravac aca. a. Na nisk niskim im frekvencijama mikrofon je skoro neusmeren, sa kružnom karakteristikom direktivnosti, dok na viši višim m frek frekve venc ncij ijam amaa mi mikr krof ofon on post postaj ajee usmere usmerenn ti time me što što se osetl osetlji jivos vostt mik mikrof rofona ona sman smanju juje je za zvuč zvučne ne tala talase se koji koji dola dolaze ze iza iza mikrofona. Merači nivoa zvuka, takođe, utiču na karakteristike direktivnosti mikrofona kada su priključeni na merni instrument, time što na viši višim m frek frekve venc ncij ijam amaa doda dodatn tnoo sman smanju juju ju osetl osetlji jivos vostt mi mikro krofon fonaa za zvučne zvučne tala talase se koj kojii Sl. 3.7 Direktivnost mikrofona dolaze iza instrumenta.
3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvučnog polja Pri izboru mikrofona treba voditi računa o njihovim karakteristikama i odzivu u različitim tipovima zvučnog polja. Unošenjem mikrofona remeti se zvučno polje. Na ilustraciji sa sl. 3.8 prikazano je zvučno polje gde talasi dolaze samo iz jednog pravca. Zvučni pritisak u zvučnom polju bez mikrofona obeležen je sa p0. Kada se mikrofon unese u zvučno polje pritisak ispred mikrofona će porasti zbog refleksija od mikrofona. Izmereni pritisak, pm, će se razlikovati od stvarnog, p0. Poj Pojača ačanje nje zvučn zvučnog og priti pritiska ska je frekvencijski zavisno (vidi grafik na sl. 3.8) i imaće najveći vrednost na frekvenciji gde je talasna dužina jednaka prečniku mikrofona. Na sl. sl. 3.8 3.8 prik prikaz azan anoo je dobi dobije jeno no poja pojača čanj njee zvučn zvučnog og priti pritiska ska za ½" mik mikrof rofon one. e. Priti Pritisa sak k počinje da raste na 2kHz i ima maksimalnu vrednost na 27kHz. Promena zvučnog pritiska zavisi od upadnog ugla zvučnih talasa u odnosu na osu mikro mi krofon fona. a. Najveć Najvećee poveć povećanj anjee oset osetlj ljivo ivosti sti mikrofona (izmerenog zvučnog pritiska) dobija Sl. 3.8 Porast zvučnog pritiska koji nastaje unošenjem mikrofona u zvučno polje se kada zvučni talasi dolaze pod uglom 0 °. Za uglove veće od 90 ° zvučni pritisak se smanjuje (gornji grafik na sl. 3.8). Prema frekvencijskom odzivu u zvučnom polju mikrofoni se mogu podeliti na (sl. 3.9): • Free-field mikrofone namenjene za merenje u slobodnom zvučnom polju gde zvučni talasi dolaze uglavnom uglavnom iz jednog pravca. Koristi se za merenje na otvorenom prostoru i u zatvor zatvoreno enom m prosto prostoru ru gde je zanem zanemarl arlji jivv utic uticaj aj reflek refleksij sijaa (aneho (anehoič ične ne prosto prostorij rijee il ilii prostorije velikih dimenzija). Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvučni pritisak koji bi postojao u zvučnom polju pre nego što se u njega unese mikrofon. Free-field mikrofon mikrofon je konstruisan da kompenzuje poremećaj zvučnog polja usled unošenja mikrofona u zvučno polje. Pri merenju free-field mikrofon se orijentiše u pravcu prostiranja zvučnih talasa.
20
MERENJE BUKE
•
•
Sl. 3.9 Orijentacija različitih tipova mikrofona u slobodnom zvučnom polju Pressure mikrofone namenjene za merenje u zatvorenim malim prostorima (npr. veštačko uvo) ili za merenje na zidovima ili površinama gde se mikrofon montira tako da je njegova membrana u ravni sa zidom ili izabranom površinom. Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvučni pritisak koji postoji u zvučnom polju kada se u njega unese mikrofon. Kada se koristi za merenje u Sl. 3.10 Korišćenje "pressure" slobodnom zvučnom polju on se orijentiše mikrofona po pod ugl uglom od 90° u odno odnosu su na prav pravac ac prostiranja zvučnih talasa. namenjene ene za merenj merenjee u difuzn difuznom om zvučno zvučnom m pol polju, ju, u Random incidence incidence mikrofone namenj zatvorenim prostorima ili u situacijama kada zvučno polje generiše više izvora zvuka raspoređenih oko merne pozicije. pozicije. Ova vrsta mikrofona je konstruisana tako da podjednako reaguje na zvučne talase koji dolaze iz različitih pravaca. Kada se koristi u slobodnom zvučnom polju orijentiše se pod uglom u opsegu 70 ° ÷ 80° u odnosu na pravac prostiranja zvučnih talasa.
Sl. 3.11 Korišćenje "random incidence" mikrofona
21
MERENJE BUKE Svaki mikrofon, pored osetljivosti, u svojoj kalibracinoj kalibracinoj karti ima krivu frekvencijskog frekvencijskog odziva u zavisnosti od tipa zvučnog polja. Na sl. 3.12 prikazana je kalibraciona karta za free-field mikrofon sa frekvencijskim krivama.
Sl. 3.12 Kalibraciona Kalibraciona karta "free-field" "free-field" mikrofona
3.3 Detektor signala Poslednju kariku u mernom lancu, pre izlaznog sistema za prikaz rezultata, predstavlja detektor signala čiji je osnovni zadatak da konvertuje vremenski promenljiv signal u jedan broj koji će biti prikazan na ekranu instrumenta. Signal koji napušta filtarsku sekciju, ili sekciju za frekvencijsku ponderaciju težinskim krivama, vodi se u detektor signala. Vremenski promenljiv signal na ulazu detektora, na izlazu detektora može se opisati korišćenjem različitih različitih veličina: veličina: efektivne vrednosti (RMS), srednje vrednosti, trenutne vrednosti i vršne vrednosti (peak). Najčešće su u upotrebi efektivna efektivna i vršna vrednost (sl. 3.13). p ( t ) peak
p RMS
p sr t
Sl. 3.13 Veličine za opisivanje vremenski promenljivog signala Efektivna vrednost zvučnog pritiska je po svojoj prirodi srazmerna energiji zvučnog signala, odnosn odnosnoo njegov njegovoj oj snazi snazi.. Po defin definici iciji, ji, efekt efektiv ivna na vredno vrednost st zvučn zvučnog og priti pritiska ska je rezul rezultat tat vremenskog usrednjavanja kvadrata trenutne vrednosti zvučnog pritiska: 22
MERENJE BUKE p rms =
1
T
p T ∫ 0
2
(t )dt
,
(3.3)
gde je: prms – efektivna vrednost zvučnog pritiska, p(t) – trenutna vrednost zvučnog pritiska, – vremenski interval usrednjavanja signala. T – U detektoru signala vrši se kvadriranje trenutne vrednosti signala u cilju dobijanja trenutne snage signala. Zatim se vrši integracija integracija u definisanom definisanom vremenu usrednjavanja za dobijanje srednje vrednosti. Kvadratni koren srednje vrednosti daje veličinu istih dimenzija kao ulazni signal. Ova vrednost se može konvertovati u dB vrednost ukoliko se rezultati žele prikazati na logaritamskoj logaritamskoj umesto linearnoj skali. Efektivna vrednost zvučnog pritiska je takođe vremenski promenljiva veličina (sl. 3.14), ali sa manj manjim im prom promen enam amaa koje koje zavi zavise se od izab izabra rano nogg vrem vremen enaa usre usredn dnja java vanj nja. a. Izbo Izborr vrem vremen enaa usrednjavanja je u praksi veoma značajno. Vreme usrednjavanja treba da bude dovoljno dugo kako bi izmerena vrednost bila što približnija teorijskoj teorijskoj vrednosti energije signala ali da, s druge strane, bude i dovoljno kratko kako bi dobili uvid u vremenske promene zvučnog polja.
Sl. 3.14 Opisivanje signala efektivnom vrednošću (Т=1s) Izbor konstante usrednjavanja je uglavnom definisan standardima koji određuju uslove pod kojim se vrše određena merenja. Brzin Brzinaa odziv odzivaa (reakc (reakcij ije) e) detekt detektora ora na signal signal koj kojii se dovodi dovodi na ulaz ulaz detek detektor toraa zavisi zavisi od primenj primenjene ene težinske težinske krive za ponderac ponderaciju iju signala signala u vremensk vremenskom om domenu, domenu, koje imaju različit različitee vremenske konstante reakcije (sl. 3.15): •
karakteristika - τ =1s slow karakteristika 125 ms • fast karakteristika karakteristika - τ = 125 • impulse karakteristika karakteristika - τ = 35 ms
Sl. 3.15 Vremenske težinske krive 23
MERENJE BUKE Ukoliko zvučni signal traje dovoljno dugo sve tri vremenske težinske krive daju istu vrednost. Slow i fast karakteristika imaju istu konstantu rasta i opadanja nivoa, dok se kod impulse karakteristike konstante razlikuju. Merenje dužom vremenskom konstantom, odnosno slow karakteristikom, karakteristikom, maskiraće kratkotrajne kratkotrajne impulsne pojave u signalu i olakšaće očitavanje podataka o srednjoj veličini efektivne vrednosti (promene na ekranu instrumenta su sporije i mogu da se prate). Merenje kraćom vremenskom konstantom, odnosno fast karakteristikom, omogućava praćenje relativno brzih promena u zvučnom signalu ali otežava određivanje opšte efektivne vrednosti za ceo signal i praćenje promena na ekranu instrumenta. Uglavn Uglavnom om se primen primenjuj jujee fast kara karakt kter eris isti tika ka,, ali ali ukol ukolik ikoo se sign signal al suvi suviše še brzo brzo menj menjaa i onemogućava jasno očitavanje i praćenje promena, tada se može koristiti i slow karakteristika (sl. 3.16).
Sl. 3.16 Primena "fast" i "slow" karakteristike karakteristike Mere Merenj njee veom veomaa krat kratko kom m vrem vremen ensk skom om kons konsta tant ntom om,, odno odnosn snoo impulse karakteristikom, omogućava praćenje relativno brzih i kratkih promena u zvučnom signalu sa veoma visokim nivoom, kao šti su impulsne pojave: pucanj pištolja, udar groma i slično (sl. 3.17). Impulse karakteristika daje najpribližniji opis posmatrane kratkotrajne pojave.
Sl. 3.17 Merenje kratkotrajnih pojava primenom "impulse" karakteritike 24
MERENJE BUKE Mnogi instrumenti imaju i kolo za zadržavanje, koje obezbeđuje dovoljno vremena za reakciju ekrana instrumenta, kako bi mogao da prati kratkotrajne promene izlaznog signala iz detektora efektivne vrednosti. Kolo za održavanje omogućava određivanje vršne vrednosti kao mere maksimalnog trenutnog pritiska i određivanje maksimalne vrednosti zvučnog pritiska u dužem vremenskom intervalu (sl. 3.18).
Sl. 3.18 Primena funkcije "hold" Indikacija izmerenih vrednosti odabrane veličine za opisivanje opisivanje vremenskog toka zvučnog signala može biti analogna ili digitalna na samom ekranu instrumenta, a zapisivanje rezultata može biti i na dodatnim uređajima (pisačima, ploterima, štampačima, magnetofonima), magnetofonima), na disketnoj jedinici ili memoriji samog instrumenta ili direktno u memoriju računara koji može biti sastavni deo mernog lanca. Na sl. 3.19 prikazane su opcije u izboru osnovnih mernih parametara (veličine za opisivanje promenljivih signala, frekvencijske i vremenske težinske krive, tip frekvencijske analize, tip skale...) koji mogu biti promenljivi u zavisnosti od postavljenog cilja analize.
Sl. 3.19 Opcije u izboru mernih parametara
3.4 Frekvencijska analiza Analizom zvuka u vremenskom domenu dobija se informacija o intervalima pojavljivanja i traja trajanju nju poj pojedi edinih nih događa događaja ja u sekun sekundam dama, a, min minuti utima ma,, časov časovima ima,, dok se anali analizom zom zvuka zvuka u frekvencijskom domenu dobija informacija o učestanosti pojavljivanja pojedinih događaja u [Hz] odnosno broju događaja u sekundi. 25
MERENJE BUKE Merenjem ukupnog nivoa buke dobija se informacija informacija o ukupno generisanoj energiji izvora buke, ali taj podatak nije dovoljno indikativan za definisanje načina generisanja buke i određivanje sklopova složene strukture izvora koja generiše najveći deo energije. Zato je neophodno imati detaljnije informacije o izmerenoj buci u smislu određivanja njenog frekvencijskog sadržaja. U tom cilju pristupa se frekvencijskoj analizi buke i određivanju nivoa komponenata složenog signala na različitim frekvencijama. Kao rezultatat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar signala koji daje prikaz nivoa komponenata (amplituda) u funkciji frekvencije. Poznavanje frekvencijskog spektra, koji u mnogim slučajevima daje detaljnije informacije o samom izvoru buke, omogućava povezivanje odgovarajućih komponenata spektra sa pojedinim elementima izvora čime se mogu identifikovati dominantni izvori buke (sl. 3.20).
Sl. 3.20 Identifikacija izvora buke na osnovu frekvencijskog spektra Takođe, u proceduri upravljanja bukom i preduzimanja odgovarajućih mera za njeno snižavanje veoma je važno imati informacije o frekvencijskom sadržaju generisane buke. Izbor mera za snižavanje buke uveliko zavisi od tipa buke, odnosno njenog frekvencijskog sadržaja. Primenjuju se različite mere za snižavanje niskofrekvencijske i visokofrekvencijske buke. Postoje dve opšte metode za dobijanje frekvencijskog spektra buke: •
Pojasna frekvencijska analiza - propuštanje električnog signala kroz određeni broj analognih ili digitalnih filtara sa različitim centralnim frekvencijama, ili korišćenjem jednog filtra čija se centralna frekvencija pomera duž frekvencijskog opsega. Širina pojasa može biti različita: oktava, terca, 1/12 oktave, 1/24 oktave i sl. Rezultati analize se uglavnom prikazuju na logaritamskoj skali (sl. 3.21)
Sl. 3.21 Rezultati pojasne analize •
Uskopojasna Uskopojasna frekvencijska frekvencijska analiza analiza - kori korišć šćen enje je FF FFT T ( Fast Fast Fourie Fourierr Transf Transform orm) algo algori ritm tmaa za dobi dobija janj njee DF DFT T ( Discr diskretne tne Fu Furij rijeo eove ve Discret etee Fouri Fourier er Transf Transform orm), diskre transformacije signala koji predstavlja ekvivalent vremenskog signala u frekvencijskom domenu: + ∞ P ( f ) =∫ p (t )e − j 2 ft dt . (3.4) −∞ π
26
MERENJE BUKE Rezultati uskopojasne analize se obično prikazuju na linearnoj frekvencijskoj skali (sl. 3.22).
Sl. 3.22 Rezultati FFT analize Osnovna razlika pojasne i FFT analize je da pojasna analiza kao rezultat daje energiju signala u frekvencijskom frekvencijskom opsegu definisane širine, dok FFT kao rezultat daje energiju komponente signala na tačno definisanoj frekvenciji (sl. 3.23). Osnovna prednost FFT analize je bolja rezolucija frek frekve venc ncij ijsk skog og spek spektr tra, a, ali ali je ipak ipak poja pojasn snaa anal analiz izaa (okt (oktav avna na il ilii terc tercna na), ), ugla uglavn vnom om,, standardizovana u mnogim međunarodnim standardima.
Sl. 3.23 Uporedni prikaz pojasne analize (oktavne i tercne) i FFT analize signala
3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza Za frekvencijsku analizu nivoa buke uglavnom se koristi poja pojasna sna frekve frekvenci ncijsk jskaa anali analiza za koja se zasniva na propuštanju elekt električ ričnog nog signal signala, a, koj kojii se dobi dobija ja na izla izlazu zu pret pretva vara rača ča i koji je prethodno pojačan, kroz odre određe đeni ni broj broj anal analog ogni nihh il ilii digitalnih filtara. Filtri propuštaju samo deo frekvenc frekvencijsk ijskog og spektra spektra signala signala buke, koji zavisi od propusnog opsega opsega i centraln centralnee frekvenc frekvencije ije Sl. 3.24 Pojasna frekvencijska analiza filt filtra ra (sl. (sl. 3.24). 3.24). Kao rezul rezultat tat frekve frekvenc ncij ijske ske anali analize ze filtri filtrima ma dobija se ukupna energija signala (energetska suma svih komponenata) u propusnom opsegu filtra.
27
MERENJE BUKE Ideal Idealni ni filt filtar ar propus propusnik nik opsega opsega (sl. (sl. 3.28), 3.28), kao matema matemati tičk čkaa apstrakc apstrakcija ija,, propušta propušta bez slablje slabljenja nja deo frekvenc frekvencijs ijskog kog opsega opsega signala unutar propusnog opsega filtra, B, koji koji je određe određenn kao razli razlika ka gornj gornjee granič granične ne frekve frekvenci ncije je,, f 2, i donje gran ranične frekvencije propusnog opsega, f 1: B = f 2
−
f 1 .
(3.5)
Karakteristike realnih analognih i digitalnih filtara odstupaju od karakteristika idealnog filtra. Realni filtar u propusnom opsegu talasnost nema ravnu karakteristiku već je ona talasasta (sl. 3.25). Realni filt filtar ar prop propuš ušta ta i frek frekve venc ncij ijee van van prop propus usno nogg opse opsega ga,, ali ali su amplitude tih komponenata dosta oslabljene. Što je frekvencija dalja od propusnog opsega slabljenje je veće. Propus Propusni ni opseg opseg realni realnihh filta filtara ra može može se defini definisat satii kao kao razli razlika ka frekvencija na kojima nivo signala opada za 3dB u odnosu na Sl. 3.25 Karakteristike vrednost nivoa signala na centralnoj frekvenciji filtra. Izraženo u idealnog i realnog filtra apsolutnim jedinicama, opadanje iznosi 0.707 puta. Odstupanje realnog filtra od idealnog opisano je i veličinom talasanja u propusnom opsegu. U praksi se koriste dva tipa pojasnih filtara (sl. 3.26): •
Filt Filtri ri sa konsta konstant ntnom nom širin širinom om propus propusnog nog opseg opsegaa koj kojaa je nezav nezavisn isnaa od centr central alne ne frekvenc frekvencije ije filtra filtra koja se određuje određuje kao aritimet aritimetička ička sredina donje i gornje gornje granične granične frekvencije: f 0
•
=
f 1 + f 2
2
;
(3.6)
Filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega (CPB), koja je definisana određenim procentom centralne frekvencije. Propusni opseg filtra širine y% određen je kao: B y % =
y % f 0 ⋅
=
100
;
(3.7)
Širina propusnog opsega se povećava sa povećanjem centralne frekvencije, f 0,0, koja se određuje kao geometrijska sredina donje i gornje granične frekvencije: f f f . (3.8) 0
Filtri konstantne širine propusnog opsega
=
1
2
Filtri procentualno konstantne širine propusnog opsega
Sl. 3.26 Tipovi pojasnih filtara Za merenje buke uglavnom se koriste filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega, a rezultati frekvencijske analize prikazuju se na logaritamskoj frekvencijskoj skali (sl. 3.27), 3.27), gde je (logarita (logaritamska mska)) širina širina propusnog propusnog opsega konstantna konstantna.. Kada se koriste koriste filtri sa 28
MERENJE BUKE konstan konstantnom tnom širinom širinom propusnog propusnog opsega, opsega, za prikazi prikazivanj vanjee rezulta rezultata ta preporučuj preporučujee se lin linearn earnaa frekvencijska frekvencijska skala (sl. 3.27).
Linearna frekvencijska skala
Logaritamska frekvencijska skala
Sl. 3.27 Tipovi frekvencijskih skala Kada je spektar buke širokopojasan (ne sadrži dominantne tonalne komponente) svaka promena širine propusnog opsega filtra uzrokovaće promenu nivoa buke u posmatranom opsegu, jer se količina energije zvuka menja sa promenom širine propusnog opsega filtra. Povećanjem širine propusnog opsega pokriva se veći frekvencijski frekvencijski opseg, tako da se dobija i veća količina energije u tom opsegu. Ova činjenica omogućava određivanje nivoa buke u opsegu bilo koje širine, ako je poznat nivo buke u opsegu definisane širine, primenom jednačine: L1Hz = L B −10 log log B , (3.9) gde je:
- nivo buke unutar opsega širine 1Hz, L B - nivo buke unutar opsega širine B[Hz], B - širina propusnog opsega, [Hz]. L1Hz
3.4.2 Oktavni i tercni filtri Za frekvencijsku analizu buke najčešće se koriste filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega čija je širina jednaka širini oktave ili terce (1/3 oktave). Oktavni Oktavni filtar je pojasni pojasni filtar sa najširim najširim propusnim propusnim opsegom, opsegom, širine koja ima vrednost vrednost 70% centralne frekvencije, frekvencije, koja se određuje na osnovu gornje i donje granične frekvencije i jednačine jednačine (3.8). Gornja granična frekvencija je dvostruko veća od donje granične frekvencije frekvencije filtra. Širina propusnog opsega tercnog filtra odgovara 1/3 širine propusnog opsega oktavnog filtra, odnosno odnosno širina iznosi 23% centraln centralnee frekvenc frekvencije, ije, koja se određuje određuje na osnovu osnovu gornje gornje i donje donje 3 granične frekvencije i jednačine (3.8). Gornja granična frekvencija je 1.26 ( 2 ) puta veća od donje granične frekvencije filtra. Prednost filtra sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega je u tome što dva susedna filtra daju jedan filtar sa ravnim odzivom duple širine. Tako, tri susedna tercna filtra daju jedan oktavni filtar sa centralnom frekvencijom koja je jednaka centralnoj frekvenciji središnje terce (sl. 3.29).
29
MERENJE BUKE
Sl. 3.28 Karakteritike oktavnih i tercnih filtara
Sl. 3.29 Tri tercna filtra formiraju oktavni filtar Nivo buke dobijen frekvencijskom analizom primenom oktavnih (tercnih) filtara naziva se oktavni (tercni) nivo i predstavlja energetsku sumu svih komponenata u okviru posmatrane oktave (terce). Na sl. 3.30 prikazan je rezultat oktavne, tercne i uskopojasne frekvencijske analize, analize, kao i rezulta rezultatt merenja merenja ukupnog ukupnog nivoa nivoa primenom primenom različi različitih tih frekvenci frekvencijski jskihh težinski težinskihh krivih.
Sl. 3.30 Rezultat frekvencijske analize signala 30
MERENJE BUKE Za frekvencijsku analizu buke koriste se standardizovani oktavni i tercni filtri čiji su centralna frekvencija i propusni opseg prikazani u tabeli 3.1. Tabela 3.1 Karakteristike oktavnih i tercnih filtara
TERCNI FILTRI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
OKTAVNI FILTRI
f d
f g
f 0
f d
f g
f 0
[Hz]
[Hz]
[Hz]
[Hz]
[Hz]
[Hz]
22.4 28 35.5 45 56 71 90 112 140 180 224 280 355 450 560 710 900 1120 1400 1800 2240 2800 3550 4500 5600 7100 9000 11200 14000 18000
28 35.5 45 56 71 90 112 140 180 224 280 355 450 560 710 900 1120 1400 1800 2240 2800 3550 4500 5600 7100 9000 11200 14000 18000 22400
25 31.5 40 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000 6300 8000 10000 12500 16000 20000
22.4
45
31.5
45
90
63
90
180
125
180
355
250
355
710
500
710
1400
1000
1400
2800
2000
2800
5600
4000
5600
11200
8000
11200
22400
16000
3.4.3 Metode frekvencijske analize Instrumen Instrumenti ti namenjen namenjenii za pojasnu pojasnu frekvenc frekvencijsk ijskuu analizu analizu signala signala - frekvenc frekvencijs ijski ki analizat analizatori ori bazirani su uglavnom na primeni dve osnovne metode analize: sekvencijalna sekvencijalna ili serijska analiza i paralelna analiza. Primenjuju se dve podgrupe serijske analize: analiza sa filtrima koji imaju fiksnu centralnu frekvenciju ili analiza sa filtrima čija je centralna frekvencija promenljiva. SERIJ ERIJSK SKA A ANAL NALIZA IZA - TIP TIP 1: Frekve Frekvenc ncij ijska ska anali analiza za signa signala la vrši vrši se sukce sukcesiv sivnim nim propušta propuštanje njem m signala signala kroz skup skup filtara filtara različit različitih ih fiksnih fiksnih centraln centralnih ih frekvenci frekvencija. ja. Centraln Centralnee frekvencije fitara su projektovane tako da svi filtri zajedno pokrivaju ceo frekvencijski opseg koji je od interesa u nekoj aplikaciji. Signal iz pretvarača, nakon pojačavanja i kondicioniranja paralelno se dovodi na ulaz svih filtara a detektor signala se sukcesivno povezuje na izlaze različitih filtara, uglavnom ručnim menjanjem aktivnog filtra. Rezultat analize je komponenta spektra na odgovarajućoj centralnoj frekvenciji frekvenciji filtra. Kako je u jednom trenutku samo jedan 31
Sl. 3.35 Serijska analiza - tip
MERENJE BUKE filtar aktivan, analiza traje dugo i za preciznost analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu, odnosno da buka odgovara tipu nepromenljive buke. Na ovaj način nije moguće sprovesti analizu u realnom vremenu.
Sl. 3.31 Serijska analiza – tip 1 SERIJSKA ANALIZA - TIP 2: Frekvencijska Frekvencijska analiza signala vrši se pomoću jednog filtra čija je centralna frekvencija promenljiva. Promenom centralne frekvencije filtra prekriva se ceo frekvencijski opseg od interesa. Rezultat analize je kontinualni spektar. I ova vrsta analize traje dugo i za preciznost analize analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu. I ovaj način ne omogućava analizu u realnom vremenu.
f 0
Sl. 3.32 Serijska analiza – tip 2 PARALELNA ANALIZA: Frekvencijska analiza signala vrši se korišćenjem grupe filtara različit različitih ih centraln centralnih ih frekvenc frekvencija ija koji zajedno zajedno prekriva prekrivaju ju ceo frekvenci frekvencijski jski opseg. opseg. Sign Signal al iz pretvarača, pretvarača, prethodno kondicioniran i pojačan, istovremeno se propušta kroz sve filtre, tako da je analiza veoma brza i nije neophodno da signal bude stacionaran u vremenu. Rezultat analize je frekvencijski frekvencijski spektar dobijen analizom istog segmenta signala na svim centralnim frekvencijama filtra, tako da se analiza vrši u realnom vremenu i nije zavisna od tipa tretirane buke.
32
MERENJE BUKE
Sl. 3.32 Paralelna analiza
3.5 Kalibracija mernog lanca Pre svakog merenja neophodno je izvršiti kalibraciju kalibraciju mikrofona i instrumenta zajedno. Na taj način proverava se funkcija mernog sistema od mikrofona do sistema za indikaciju i obezbeđuje pouzdanost i preciznost merenja. Mikrofon, Mikrofon, kao najosetl najosetljivi jivija ja karika karika mernog mernog lanca, lanca, fabrički fabrički se kalibriš kalibrišee čime mu se definiše definiše osetljivost data u njegovoj kalibracionoj karti. Osetljivost mikrofona, data u [mV/Pa], potrebno je uneti uneti kao početni početni podatak podatak pri kalibrac kalibraciji iji mernog mernog lanca. lanca. Osetlji Osetljivost vost mikrofon mikrofonaa je potrebno potrebno proveravati u određenim intervalima, laboratorijskim metodama koje zahtevaju veoma složenu kalibracionu kalibracionu mernu opremu. Za terenska merenja takva vrsta kalibracije nije praktična već se primenjuje jednostavniji metod kalibracije mernog lnaca pomoću kalibrisanih izvora zvuka, koji na definisanoj frekvenciji stvaraju zvučno polje definisanog nivoa. Za kali kalibr brac acij ijuu mern mernog og lanc lancaa za mere merenj njee nivo nivoaa buke buke uglavnom se koriste dva tipa kalibrisanih kalibrisanih izvora zvuka: •
•
Pistonfon, mo mode dell Brüe Brüel& l&Kj Kjær ær 4220 4220 (sl. (sl. 3.33 3.33), ), proizvodi nivo od 124dB na frekvenciji od 250Hz, sa tačnošću od ± 0.2dB, uz pomoć dva mala klipa koja koja se pokr pokreć ećuu pomo pomoću ću bate bateri rijs jski ki napa napaja jano nogg moto mo tora ra.. Kali Kalibr brac acij ijaa je zavi zavisn snaa od prim primen enje jene ne težinske krive, tako da pri kalibraciji uz primenu težinske ske kri krive treba reba vodi voditti rač računa o nje njenom nom slabljenju na frekvenciji od 250Hz (sl. 3.49). Na primer ako se pri kalibraciji koristi A-težinska kriva instru strume ment nt treb reba da poka pokažže 124d 124dB B - 8.6d 8.6dB B =115.4dB, jer je 8.6dB slabljenje slabljenje A-težinske krive na 250Hz.
Sl. 3.35 Slabljenje A-težinske krive za signale kalibrisanih izvora zvuka
Kalibrator Kalibrator zvuka, zvuka, model model Brüel Brüel&Kj &Kjær ær 4230 4230 (sl. (sl. 3.34), proizvodi nivo od 94dB na frekvenciji od 1000Hz, sa tačnošću od ± 0.25dB, uz pomoć stabilnog oscilatora koji pobuđuje piezoelektrični element koji vibrira, kao i meta metalnu lnu dijaf dijafrag ragmu mu koj kojaa svoji svojim m oscil oscilov ovanj anjem em kreira kreira zvučno zvučno pol polje je.. Kali Kalibra bracij cijaa je nezavisna od primenjene težinske krive, obzirom da ni jedna težinska kriva ne unosi nikakvo slabljenje na frekvenciji generisanog kalibracionog signala od 1000Hz (sl. 3.45).
33
MERENJE BUKE
Sl. 3.33 Pistonfon, model Brüel&Kjær 4220
Sl. 3.34 Kalibrator zvuka, model Brüel&Kjær 4230
Za kalibraciju mernih lanaca za merenje nivoa buke mikrofon se smešta u otvor na kalibratoru, zatim zatim se kalibra kalibrator tor uklj uključuj učujee i podešava podešava (ručno - okretanj okretanjem em potencio potenciometra metra ili automat automatski ski definisa definisanom nom procedurom procedurom u instrumen instrumentu) tu) očitava očitavanje nje na indi indikato katoru ru instrumen instrumenta ta u skladu skladu sa nivoom i frekvencijom kalibracionog signala koga proizvodi kalibrator i primenjenom primenjenom težinskom krivom. Pouzdana kalibracija kalibracija mernog lanca na terenu uglavnom se sprovodi pre i posle izvršenih merenja nivoa buke. Na taj način obezbeđuje se preciznost i pouzdanost merenja i tačnija komparacija merenja izvršenih u dužem vremenskom periodu.
3.6 Izbor mernih mesta Kada se tretira izvor buke, u čijoj blizini nema reflektujućih predmeta osim površine zemlje, zvučno polje koje on generiše naziva se slobodno zvučno polje. U ovom slučaju merač nivoa zvuka se usmerava direktno prema izvoru, držeći ga na odstojanju za dužinu ruke, da bi se smanjio efekat refleksije od tela, i na visini od 1.5m, da se smanji uticaj refleksije od tla. Kod posebnih mernih zadataka ili posebnih uslova na terenu (zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko prigušenje tla i sl.) mikrofon se može postaviti na visini 4m od tla. Refl Reflek eksi sije je od oper operat ator oraa mo mogu gu da prou prouzr zrok okuj ujuu znač značaj ajne ne greš greške ke,, pogo pogoto tovo vo na viso visoki kim m frekvencijama, i zbog toga, za preciznija merenja preporučuje se korišćenje produžnih kablova ili stalka na kome se montira merač nivoa zvuka ili mikrofon. Na taj način se povećava rastojanje od mikrofona do merača nivoa zvuka i operatora. Refleksije od zgrada, kada se meri u njihovoj blizini, mogu takođe da prouzrokuju grešku. U tom slučaju mikrofon treba da bude udaljen najmanje 3m od zgrade, ukoliko zahtevi analize ne precizi preciziraju raju drugačij drugačijee rastojan rastojanje. je. Kada se meri izložen izloženost ost fasade fasade objekta objekta buci, buci, mikrofon mikrofon se postavlja postavlja 0.5m izvan zgrade, približno na sredini otvorenog prozora. Rastojanje merne tačke od izvora buke zavisi pre svega od namene rezultata koji se dobijaju merenjima. Merenja uglavnom treba vršiti na mestima gde su osobe izložene buci, ali pri tome treba voditi računa da se ne bude suviše blizu izvora buke, pošto tu zvučno polje nema karakter slobo slobodno dnogg zvučno zvučnogg pol polja ja,, već će uveli uveliko ko zavisi zavisiti ti od fizič fizičkog kog obl oblik ikaa izvor izvoraa i mehan mehanizm izmaa generisanja buke. Za sprovođenje objektivnih merenja, potrebno je da rastojanje merne tačke do izvora bude dva do tri puta veće od najveće dimenzije izvora buke ili na rastojanju koje odgovara talasnoj dužini najniže frekvencije koja se meri, u zavisnosti od toga koje je od ova dva rastojanja rastojanja veće. Kada se izvor buke nalazi u zatvorenom prostoru, karakter zvučnog polja zavisi od rastojanja od izvora (sl. 3.36). Oblast u neposrednoj blizini izvora buke naziva se blisko polje. Veličina ove oblasti određena je četvrtinom najveće talasne dužine emitovanog zvuka i u ovoj oblasti nivo buke drastično varira sa promenom rastojanja ( ± 10dB, šrafirana oblast u blizini izvora na sl. 34
MERENJE BUKE 3.36). U ovoj oblasti se ne preporučuje merenje, ukoliko to izričito nije zahtevano nekim standardom.
Sl. 3.36 Zvučno polje u okolini izvora buke Udaljavajući se od izvora, na rastojanjima koja su veća od čevrtine najveće talasne dužine emitovanog zvuka, dolazi se u oblast koja ima karakteristike slobodnog zvučnog polja. U ovoj oblasti dominara uticaj direktnih zvučnih talasa od izvora (zato se često oblast naziva - direktno zvučno polje) i važe sve zakonitosti slobodnog zvučnog polja (npr. nivo buke opada 6dB sa dupliranjem rastojanja od izvora). Uticaj reflektovanih talasa je zanemarljiv i u ovoj oblasti se preporučuje postavljanje mernog mikrofona ukoliko je cilj merenja određivanje nivoa buke koji emituje izvor buke. U praksi se ova oblast može odrediti orijentacionim merenjima, pri čemu se udvostručava rastojanje rastojanje od izvora buke i proverava da li se nivo buke smanjuje za 6dB. Daljim udaljavanjem od izvora ulazi se u oblast gde dominantan uticaj imaju reflektovani talasi od refle reflekt ktuju ujućih ćih površi površina na.. Ova obl oblast ast se naziv nazivaa reverb reverbera eraci ciono ono il ilii difuzn difuznoo zvučno zvučno pol polje. je. Mikrofon se postavlja u ovo polje ukoliko je cilj određivanje stvarnog nivoa buke koji postoji u takvom zvučnom polju na poziciji, recimo operatera mašinom - izvorom buke. Za merenje buke u cilju procene štetnog uticaja na čoveka, pri merenjima u prostorijama, merna tačka treba da bude udaljena 1m od zidova i drugih reflektujućih predmeta. Mikrofon se postavlja postavlja na visini 1.2 ÷ 1.5m iznad poda. Kada su vrata i prozori zatvoreni mikrofon se postavlja postavlja u sredini prostorije, a ako je prozor otvoren mikrofon se postavlja na rastojanju 1.5m od otvorenog prozora.
3.7 Modularni precizni analizator buke - investigator Modul Modularn arnii preci precizn znii anal analiza izato torr buke, buke, model model Brüel& Brüel&Kjæ Kjærr 2260 2260 - Investigator (sl. (sl. 3.37 3.37), ), u zavisnosti od softverske podrške može se koristiti za: • • • • • •
statističku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu, frekvencijsku analizu nivoa buke primenom oktavnih i tercnih filtara i FFT algoritma, merenje vremena reverberacije, reverberacije, merenje vibracija, merenje parametara koji definišu akustiku zatvorenog prostora, merenje intenziteta zvuka. 35
MERENJE BUKE
Sl. 3.37 2260 - prednja strana i unutrašnjost Detaljnije će biti objašnjena primena analizatora buke sa softverskom podrškom za statističku i frekvencijsku analizu nivoa buke koji istovremeno omogućava: statističku analizu nivoa buke, brzinom uzorkovanja 10 uzoraka u sekundi sa širinom klase od 0.2dB, i • paralelnu frekvencijsku analizu nivoa buke u realnom vremenu, primenom oktavnih i tercnih filtara koji su sastavni deo instrumenta. U svakom frekvencijskom opsegu instrument određuje istovremeno ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe buke, maksimalni vršni nivo, maksimalni i minimalni nivo zvučnog pritiska. Osnovne karakteristike instrumenta: • Ugrađena A, C i linearna težinska kriva za frekvencijsku ponderaciju; • Merenje parametara RMS i Peak; • Dinamički opseg instrumenta je 80dB. Podesiva gornja granica radnog opsega od 70dB do 130dB sa korakom korakom od 10dB; 10dB; • Oktavna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 31.5Hz do 8kHz; • Tercna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 16Hz do 12.5kHz; • Vreme merenja podesivo u koracima od 1s, u opsegu od 1s do 99h 59m 59s; • Interna memorija 20Mb za smeštaj aplikacionog softvera, mernih podešavanja i mernih podataka; • Ugrađene Fast i Slow težinske krive za vremensku ponderaciju; • Napajan Napajanje je instrumen instrumenta ta baterijs baterijsko ko (6x1.5V) (6x1.5V) uz mogućnos mogućnostt eksterno eksternogg napajanj napajanjaa (10 do 14V). •
36
MERENJE BUKE
3.7.1 Priprema instrumenta za merenje U fazi fazi prip pripre reme me inst instru rume metn tnaa za mere merenj nje, e, nako nakonn pove povezi ziva vanj njaa svih svih elemenata mernog lanca, montiranja mikr mi krof ofon onaa na pret pretpo poja jača čava vačč (sl. 3.38a) i povezivanja pretpojačavača sa instrumentom (sl. 3.38b), neophodno je izvršiti proveru stanja napajanja, akustičku kalibraciju kalibraciju kompletnog kompletnog mernog lanca i definisanje neophodnih parametara za sprovođenje merne procedure. Provera baterijskog napajanja
Za pravilan rad instrumenta veoma je važno održavati napajanje Sl. 3.38 Povezivanje elemenata mernog lanca instrumenta u definisanim granicama. Pre merenja potrebno je proveriti stanje napajanja i podesiti nivo napajanja kada instrument upozorava korisnika o niskom nivou napajanja. Za proveru stanja stanja napajanja napajanja potrebno je je pritisnuti pritisnuti taster . Na ekranu instrumenta instrumenta (sl. 3.39) pokazuje pokazuje se stanje baterijskog baterijskog napajanja napajanja (Battery level), nivo upozorenja (Alert Level), i nivo isključenja instrumen instr umenta ta (Power (Powe r off Level). Nivo upozorenj upozo renjaa se može promeniti funkcijskim tasterima (u daljem tekstu: FT) označenim sa . Na ovaj način se vrši promena svih parametara u meniju instrumenta.
Potvrda svih izmena u instrumentu ostvaruje se Sl. 3.39 Meni za proveru napajanja prit pritisk iskom om FT pored pored koj kojeg eg stoji stoji oznaka oznaka "OK", "OK", a odustajanje od promena pritiskom FT pored kojeg stoji oznaka "Cancel". Pet funkcijskih tastera se nalaze s desne strane ekrana i njihova funkcija je promenljiva. Akustička kalibracija mernog lanca
Za akustičku kalibraciju mernog lanca (sl. 3.40) koristi se pistonfon, model Brüel&Kjær 4228, koji generiše signal na 250Hz nivoa 124dB. Instrument se kalibriše korišćenjem linearne frekvencijske karakteristike. Pre kalibracije potrebno je podesiti gornju granicu radnog opsega, pritiskom tastera i promenom vrednosti gornje granice na 130dB. Zatim se definišu kara karakt kter eris isti tike ke ulaz ulazaa - odno odnosn snoo mi mikr krof ofon ona. a. Do tog tog meni menija ja se dola dolazi zi sukcesivnim sukcesivnim pritiskanjem pritiskanjem sledećih tastera: , FT "Set-up menu", i FT "Inp "Input ut". ". Prik Prikaz azan anii meni meni om omog oguć ućav avaa prom promen enuu mi mikr krof ofon ona, a, napo napona na za pola polariz rizaci aciju, ju, korek korekcij cijee zbog zbog karakt karakteri eristi stike ke zvučno zvučnogg pol polja ja i defin definisa isanj njee korišćenja zaštitnika mikrofona.
Za kalibracij kalibracijuu je potrebno pritisnuti pritisnuti taster taster dobijaju na ekranu instrumenta.
Sl. 3.40 Akustička kalibracija
i na dalje je kalibracij kalibracijaa vođena vođena upustvima upustvima koja se
37
MERENJE BUKE 1. U prvo prvom m kora koraku ku je mo mogu guće će prome promeni niti ti kalibracioni nivo signala koji generiše ppis isto tonf nfon on (sl. (sl. 3.41 3.41). ). Oset Osetlj ljiv ivos ostt mikr mi krof ofon onaa je fabr fabrič ički ki pode podeše šena na za određeni mikrofon. 2. Prit Pritis isko kom m na FT "Cal "Calib ibra rate te"" inst instru rume ment nt započinje internu kalibraciju instrumenta koja ne uključuje mikrofon i pretpojačavač. 3. Nakon toga dovodi se kalibracioni signal na ulaz mikrofona i kalibracija nastavlja nastavlja pritiskom na FT "OK". Sl. 3.41 Meni za kalibraciju 4. U toku toku kalibraci kalibracije je instru instrument ment automats automatski ki podeš podešav avaa izla izlazni zni niv nivoo sa defini definisa sanim nim kalibracionim nivoom i nakon završetka kalibracije obaveštava o tome korisnika. Definisanje mernih parametara
Nakon sprovedene procedure kalibracije, za početak merenja, neophodno je definisati nekoliko mernih mernih parameta parametara ra koji određuju određuju dalju dalju mernu mernu proceduru. proceduru. Podešava Podešavanje nje mernih mernih parameta parametara ra započinj započinjee pritisko pritiskom m na taster taster . Na ekranu ekranu instru instrument mentaa prikazuj prikazujee se trenutn trenutnoo podešava podešavanje nje sledećih sledećih parametara (sl. 3.42): 1. Range Range - Radni Radni opseg. opseg. 2. Bandwith Bandwith - Pojasna Pojasna širina širina filtra. filtra. 3. Peaks Over - Vrednost vršnog nivoa čije pre preko kora rače čenj njee inst instru rume ment nt raču računa na kao kao preopterećenje. Vrednost mora da bude u radnom opsegu. 4. Time Time Weig Weight ht - Vrem Vremen ensk skaa teži težins nska ka kriva za statističku ("Broad-band Stat.") i frekve frekvenci ncijsk jskuu ("Spec ("Spectru trum m Meas." Meas.")) analizu buke. 5. Freq Freq. Weigh Weightt - Frekve Frekvenci ncijsk jskaa teži težinsk nskaa kriva za merenje ukupnog nivoa Sl. 3.42 Meni za podešavanje mernih ("Broa ("Broad-b d-band and Meas." Meas."), ), stati statisti stičku čku parametara ("Broad-ban ("Broad-bandd Stat Stat.") .") i frekvenc frekvencijsk ijskuu analizu nivoa buke ("Spectrum Meas."). Kretanje po prikazanom meniju ostvaruje se korišćenjem tastera u obliku strelica . Nakon izvršenih promena podešavanje podešavanje se može memorisati pritiskom pritiskom na FT "Save" ili se može odustati od promena pritiskom na FT "Undo".
3.7.2 Procedura merenja Nakon akustičke kalibracije mernog lanca i definisanja mernih parametara instrument je spreman za sprovođenje merne procedure. Prethodno je potrebno definisati definisati način upravljanja upravljanja procedurom merenja. merenja. Do tog menija menija se se dola dolazi zi sukce sukcesivn sivnim im priti pritiskan skanjem jem sledeći sledećihh taster tastera: a: , FT "Set-up "Set-up menu" i FT "Measurement Control". Postoje tri moda rada instrumenta koja se biraju pritiskom na FT " ": • Manual - ručna kontrola rada intrumenta koja zahteva od merača da definiše početak merenja pritiskom na taster i završetak merenja pritiskom na . • Automatic Automatic (sl. 3.43) - automatska automatska kontrola rada instumenta instumenta koja zahteva od merača da defini definiše še počet početak ak merenj merenjaa prit pritisk iskom om na taste tasterr a zavr završet šetak ak meren merenja ja određ određen en je parametrom koji se definiše u ovom meniju i predstavlja merni interval ("Pre-set Time").
38
MERENJE BUKE
•
U meniju se definiše i događaj koji sledi neposredno nakon završetka merenja ("Action after Meas.") čime se određuje da li će se i šta memorisati nakon završetka merenja. Logging (sl. 3.44) - potpuno automatska automatska kontrola rada instrumenta instrumenta koja sprovodi seriju merenja koja se ponavljaju sa dinamikom definisanom parametrom "Logged Every", u mernom mernom interval intervaluu koji se takođe takođe definiše definiše parametrom parametrom "Meas. "Meas. Time". Time". U ovom meniju definiše se šta će se od rezultata memorisati, posebno za merenja ukupnog nivoa i statističku statističku analizu ("Store BB") i posebno za frekvencijsku frekvencijsku analizu ("Store Spec").
Sl. 3.43 Parametri automatske kontrole Sl. 3.44 Parametri kontrole serije merenja Nakon definisanja režima rada instrumenta potrebno je definisati direktorijum u memoriju instrumenta instrumenta gde će merni podaci biti smešteni. Struktura stabla direktorijuma direktorijuma i poddirektorijuma poddirektorijuma se formira slično kao i na personalnim računarima. Direkorijum, gde će merni podaci biti smešteni može biti biti izabran od već formiranih (sl. 3.45) ili se može formirati novi direktorijum direktorijum (sl. 3.46). U proceduri definisanja merne putanje potrebno je sukcesivnim pritiskanjem tastera: , FT "Set-up menu", FT " " i FT "Measurement Path" doći do menija koji omogućava ili izbor već postojećeg direktorijuma za smeštaj mernih podataka, strelicama na instrumentu, ili kreiranje novog. Kada se direktorijum izabere potvrđuje se izbor pritiskom na FT "Save". Korišćenjem FT "Create Dir." kreira se novi direktorijum u okviru već postojećeg unošenjem imena, korišćenjem tastature koja se pojavljuje na ekranu instrumenta, korišćenjem strelica na instrumentu instrumentu i FT "Insert Char.".
Sl. 3.45 Meni za izbor direktorijuma Sl. 3.46 Meni za kreiranje direktorijuma Procedura merenja započinje započinje pritiskom na taster instrumenta instrumenta i na dalje zavisi od izabranog moda. Kod ručne kontrole instrumenta, merač određuje trenutak završetka merenja pritiskom na taster , nakon čega može memorisati merne podatke pritiskom na taster . Potrebno je uneti oznaku datoteke u kojoj će biti memorisani podaci pritiskom na FT " ". Kod automatskog režima, instrument završava merenje nakon definisanog mernog intervala i u zavisnosti zavisnosti od podešavanja podešavanja automatski memoriše merne podatke ili dozvoljava meraču da to sam uradi.
39
MERENJE BUKE Kod režima režima sprovođen sprovođenja ja serije serije merenja, merenja, instrume instrument nt sprovodi sprovodi seriju seriju merenja merenja u definisa definisanim nim vremenskim intervalima i nakon svakog završenog merenja, merne podatke memoriše prema definisanoj putanji. U toku merne procedure instrument vrši statističku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu, uzorkovanjem vremenski promenljive buke na svakih 10ms. Izmerene vrednosti nivoa buke razvrstava u klase širine 0.2dB i na osnovu tih podataka određuje ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe, raspodelu nivoa buke i kumulativnu raspodelu. Istovremeno, instrument vrši paralelnu frekvencijsku analizu filtrima definisane pojasne širine. Analiza se obavlja u realnom vremenu, odnosno merni parametri su određeni na osnovu istog uzorka promenljive buke u svim frekvencijskim opsezima definisane pojasne širine i centralne frekvencije. Merenje u svakom trenutku može biti privremeno prekinuto pritiskom na taster i ponovno nastavljeno pritiskom na isti taster. Kompletno resetovanje merenja ostvaruje se pritiskom na taster . U toku merenja na ekranu instrumenta mogu biti prikazani (sl. 3.47): • Osno Osnovn vnii para parame metri tri stati statisti stičk čkee anali analize ze nivoa nivoa bu buke ke sa analo analogni gnim m pokaz pokaziva ivačem čem tren trenut utno nogg nivo nivoaa buke buke prit pritis isko kom m na FT "Displ "Display ay Menu" Menu" i na FT "So "Sound und Level Level Meter". Meter". Prikazani Prikazani glavni glavni paramet parametar ar (prvi parametar prikazan ispod analognog ekrana) se može menjati pritiskom na FT "Main Param." Param." i izborom izborom jedne od ponuđeni ponuđenihh opcija: LAeq, L1, L10, L50, L90, L99, LLeq-LAeq, LAIm-LAeq. Dodatni merni parametri koji se prika prikazu zuju ju ispod ispod glavn glavnog og defini definišu šu se Sl. 3.47 Izbor sadržaja prikazanog na ekranu pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Edit Display" (sl. 3.48). Strelicima instrumenta bira se polje koje se želi promeniti, pritiska pritiska se FT "Edit Field" Field" i bira jedna od ponuđenih opcija. • Kumula Kumulativn tivnaa raspode raspodela la nivoa nivoa buke buke (proce (procentn ntnoo prekor prekorače ačenj njee određ određeno enogg nivoa buke), pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Cumulative Dist Distib ibut utio ion" n" (sl. (sl. 3.49 3.49). ). Prom Promen enom om pozicije kursora, tasterima FT "Cursor X " i "Cursor "Cursor X " može se očitati vred vredno nost st prik prikaz azan anog og para parame metr traa za Sl. 3.48 Meni za promenu sekundarnih trenutnu poziciju kursora. Pritiskom na parmetara prikazanih na ekranu FT: "Switch Cursor" menja se orijentacija kursora, pa se pritiskom na FT: Cursor Y ili Cursor Y pomera kursor u y-pravcu (sa korakom od 1%). • Raspodela nivoa buke u definisanim klasama nivoa, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Level Distribution" (sl. 3.50). Promenom pozicije kursora (sa korakom od 1dB), prit pritisk iskom om na FT "Curso "Cursorr X " i "Curso "Cursorr X ", u zaglavlju menija može se očitati procenat uzoraka u klasi širine 1dB. Na drugoj strani menija može se promeniti širina klase za koju se očitava raspodela nivoa na vrednosti 2, 5, 10 i 20dB.
40
MERENJE BUKE
Sl. 3.49 Kumulativna Sl. 3.50 Raspodela nivoa buke - histogram Kumulativna raspodela nivoa buke • Vremenska raspodela nivoa buke u zadnjih 15s, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Profile". Pritiskom na FT "Back Erase" može se izbrisati deo signala sa neželjenim sadržajem pritiskom na FT "Cursor X " i "Cursor X " (sl. 3.51). • Frekvencijska raspodela mernog parametra, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Spectrum" (sl. 3.52). Prikazani merni parametar može se promeniti pritiskom pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Meas. Par.". Grafik se, takođe, može zumirati.
Sl. 3.51 Brisanje neželjenog sadržaja u zadnjih
Sl. 3.52 Frekvencijski spektar buke
15s
Na Nakon završ vršenog enog mere merennja, u zavi avisnos snostti od izabranog moda podaci se automatski memorišu ili se ručn ručnoo memor memorišu išu priti pritisko skom m na taster taster , nakon nakon čega je potrebno uneti oznaku datoteke u kojoj će biti biti memorisa memorisani ni podaci, podaci, pritiskom pritiskom na FT " " (sl.3.53).
3.7.3 Očitavanje rezultata Memorisani podaci u instrumentu mogu se direktno pre preko ko inte interf rfej ejsa sa preb prebac acit itii na raču računa narr i dalj daljee Sl. 3.53 Memorisanje podataka obrađi obrađiva vati, ti, il ilii direkt direktno no očit očitati ati merni merni podac podacii na samom samom ekran ekranuu instr instrume umenta nta.. U tu svrhu svrhu pot potreb rebno no je učita učitati ti datot datoteku eku sa merni mernim m podac podacima ima pritiskom na taster i izbrati odgovarajuću datoteku. Očitavanje Očitavanje rezultata je slično proceduri opisanoj za prikazivanje rezultata na ekranu instrumenta u toku merenja. Za očitavanje grafika koriste se tasteri za upravljanje kursorom FT " Cursor X " i "Cursor "Cursor X " a odgova odgovaraj rajuća uća vredno vrednost st nalaz nalazii se u desno desnom m gornj gornjem em ugl ugluu ekran ekrana, a, iznad iznad prikazanog prikazanog grafika.
41
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE
4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE 4.1 Predmet monitroinga Buka kao faktor rizika u životnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustičkog opterećenja, a time i ublažavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zaštitu gradskog stanovništva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praćenjem nivoa komunalne buke u gradskoj sredini i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeđenja komfora stanovanja i življenja. Buka u životnoj sredini ugrožava zdravlje i kvalitet života preko 90 miliona ljudi koji žive u Evropi, što predstavlja čevrtinu populacije. Može izazvati bolesti kao što su stres i povećani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da uče. U zonama sa prekomernom bukom najveći broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takođe, oko 170 miliona građana u Evropi izloženo je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje. To je jedan od razloga zašto je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u životnoj sredini kao glavni prioritet, što je kulminiralo kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje upravljanje bukom u životnoj sredini. sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke određena je postojećim direktivama koje regulišu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadžment bukom u životnoj sredini. Direktiva koja se skrać skraćeno eno nazi naziva va " Environ odnosn snoo END END im imaa za cilj cilj defi defini nisa sanj njee Environment mental al Noise Noise Directi Directive ve" odno zajedničkog pristupa za zaštitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tišeg i prijatnijeg okruženja za građane. Direktiva ima za cilj, takođe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u životnoj sredini. END definiše definiše tri klj ključna učna element elementaa buduće buduće strategi strategije je borbe protiv buke koja uspostav uspostavlja ljaju ju standardni pristup menadžmentu bukom u životnoj sredini: - ocena buke kroz strategijsko mapiranje buke, primena akcionih planova, i informisanje javnosti o stanju buke i njenim efektima.
4.2 Značaj monitoringa buke Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu životnu sredinu, podrazu podrazumeva meva sprovođen sprovođenje je određenih određenih aktivnos aktivnosti ti za stvaranj stvaranjee lokalne lokalne strategi strategije je za zaštitu zaštitu i unapređenje životne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekološkog akcionog plana treba da ukaže na sve aspekte aspekte životne sredine sredine koji narušavaju zdravu zdravu životnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu. Naci Naciona onalno lno pozit pozitiv ivno no zakon zakonoda odavst vstvo, vo, tehnič tehnički ki propi propisi si i standa standardi rdi svojo svojom m aktuel aktuelnoš nošću ću obezbeđuju sve preduslove da problem buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Pozitivnom regulativom predviđa se da: ▪ Opština Opština,, odnosno odnosno grad grad predu preduzima zima mere za za zaštitu zaštitu od buke buke i u tom cilj ciljuu određuje određuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeđuje obezbeđuje sistematsko merenje buke. ▪ Tehn Tehnič ička ka doku dokume ment ntac acij ijaa za izgr izgrad adnj njuu magi magist stra raln lnih ih pute puteva va,, žele železn znič ički kihh prug prugaa i aerodroma i drugih izvora buke sadrži obavezno i tehničko rešenje zaštite od buke i vibracija. ▪ Izvori Izvori buke buke mogu mogu se stav stavlj ljat atii u promet promet ako imaj imajuu isprav ispravuu sa podaci podacima ma o nivou nivou buke buke pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja.
42
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE ▪
Izvori Izvori buke buke koji koji se ugrad ugradjuju juju u zgrade zgrade i postroje postrojenja nja i uređaji uređaji za za obavlj obavljanje anje privre privrednih dnih delat delatnos nosti ti koji koji predst predstavl avlja jaju ju samos samosta talnu lnu celi celinu nu moraju moraju im imat atii pored pored isprav ispravee sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zaštitu od buke. ▪ Izvori Izvori buke buke moraj morajuu se upotreb upotreblj ljava avati ti i održav održavati ati tako tako da buka buka ne prelaz prelazii dozvolj dozvoljen enii nivo u sredini u kojoj čovek boravi. Osnovu za ocenu buke u životnoj sredini čine strategijske mape buke koje se izrađuju primenom zajedničkih zajedničkih metoda i indikatora indikatora buke. Strategijske mape buke se izrađuju za ključne izvore buke: - drumski saobraćaj, železnički železnički saobraćaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu: ▪ pretho prethodno dnog, g, postoj postojeć ećeg eg i budu buduće ćegg stanja stanja buke, buke, ▪ prem premaš ašen enja ja gran granič ični nihh nivo nivoa, a, ▪ broj brojaa stam stambe beni nihh obje objeka kata ta,, škol školaa i boln bolnic icaa izlo izlože ženi nim m defi defini nisa sani nim m vred vredno nost stim imaa indikatora buke, i ▪ broja broja lj ljudi udi locira lociranih nih u obla oblasti stima ma ugrože ugroženi nim m bukom bukom.. Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroženima bukom i za održavanje postojećeg stanja kvaliteta životne sredine u tihim oblastima. Direktivom se ne definišu granične vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti već to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduženih za sprovođenje direktive. Akcion Akcionii planov planovii mogu mogu ukl uključ jučit iti,i, izme između đu ostal ostalih ih,, i sledeć sledećee mere: mere: - planir planiranj anjee saobr saobrać aćaj aja, a, planiranje korišćenja zemljišta (zoniranje) tehničke mere na samim izvorima buke, izbor tihih izvora, redukcija prostiranja buke primenom barijera, tunela, izolacije stambenih objekata. Treći ključni element direktive predstavlja informisanje javnosti o strategijskim mapama buke i akcionim planovima. Formira se baza podataka koja se ažurira svake pete godine i koja je dostupna javnosti na intenetu. Direktiv Direktivom om se obavezuj obavezujuu države države članice članice da odrede odrede odgovorne odgovorne subjekte subjekte za impl implemen ementaci taciju ju direktive u oblasti izrade i overavanja strategijskih mapa i akcionih planova za naseljena mesta, glavne drumske i železničke saobraćajnice i za glavne aerodrome. Direktivnom su definisani rokovi za sprovođenje predviđenih mera: ▪ 30.6.2005. - Drž Države članic nice prez rezentuju uju poda podattke o glavn avnim drums rumski kim m saobraćajnicama sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavnim železničkim linijama sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavnim aerodromima i naseljenim mestima sa više od 250 000 stanovnika. Ažuriranje podataka svake pete godine. ▪ 30. 6. 2007. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne drumske saobraćajnice sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavne železničke železničke linije sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa više od 250 000 stanovnika. ▪ 18. 7. 2008. - Izrada akcionih planova za glavne drumske saobraćajnice sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavne železničke linije sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa više od 250 000 stanovnika. ▪ 31. 12. 2008. - Države članice prezentuju prezentuju podatke o glavnim drumskim i železničkim saobraćajnicama i svim naseljenim mestima. ▪ 30. 6. 2012. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne glavne drumsk drumskee i želez železnič ničke ke saobra saobraća ćajni jnice ce i sva sva nasel naseljen jenaa mesta mesta.. Ažurir Ažuriranj anjee podataka svake pete godine.
43
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE
4.3 Cilj monitoringa buke U cilju cilju reali realiaza azacij cijee osnovn osnovnih ih zahte zahteva va nacio nacional nalnog nog zakon zakonoda odavst vstva va i evrop evropski skihh direk direkti tiva va neophodno je kontinuiranim praćenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustičko opterećenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se: ▪ izvrši izvrši zonir zoniranj anjee grada grada u odnosu odnosu na buku (Član (Član 62. 62. Zakona Zakona o zašti zaštiti ti životn životnee sredine sredine “Službeni glasnik RS”, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). ▪ prob probllem buke buke sagl sagleeda i ugra gradi u pla planove ove pri pros prosttorno ornom m ure uređiv đivanju nju novi novihh i rekonstrukciji rekonstrukciji postojećih naselja i područja (SRPS U. J6. 205) ▪ pri izgrad izgradnji nji i tehni tehničko čkom m prije prijemu mu stamben stambenih, ih, invest investic icio ionih nih i indus industri trijsk jskih ih objekat objekata, a, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispoštuju utvrđeni tehnički propisi koji garantuju kvalitet zvučne zaštite (Standardi iz grupe SRPS U. J6); ▪ izvr izvrši ši valo valori riza zaci cija ja pros prosto tora ra za stan stanov ovan anje je sa aspe aspekt ktaa utic uticaj ajaa fakt faktor oraa rizi rizika ka eko eko indikatora na uslove stanovanja. Kontinuirano praćenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj: ▪ da stvo stvori ri znač značaj ajnu nu stat statis isti tičk čkuu masu masu poda podata taka ka o akus akusti tičk čkom om opte optere reće ćenj njuu pros prosto tora ra,, generisanog saobraćajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima, ▪ da obez obezbe bedi di izra izradu du i veri verifi fika kaci ciju ju mo mode dela la za progno prognozu zu akus akusti tičk čkog og opte optere reće ćenj nja, a, sa ciljem obezbeđenja pouzdanog alata za razrešenje problema u planiranju razvoja gradske saobraćajne strukture, ▪ da stvor stvorii uslov uslovee za akustič akustičko ko zonira zoniranje nje i zonira zoniranje nje grada grada u odnosu odnosu na na buku buku i namen namenuu prostora, ▪ da stvor stvorii uslov uslovee za izrad izraduu akusti akustičk čkih ih mapa mapa za dnev dnevni ni i noćni noćni perio periodd grada Niša Niša za postojeće stanje buke, i ▪ da adekv adekvatn atnoo pruži pruži uslov uslovee za valoriza valorizacij cijuu bonitet bonitetaa prostor prostoraa za stanovan stanovanje. je. Takođe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da posluže: •
urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada •
arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta
medicinskim stručnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma značajnog ekološkog faktora koji utiče na zdravlje stanovništva. Mapiranje buke je suštinski deo kontinuiranog praćenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u životnoj sredini. Cilj akustičkih mapa je da slikovito prikažu stanje buke vlastima i građanima, tako da mogu zajedno da utiču na smanjenje broja ljudi koji su izloženi prekomernoj buci. Akustičko mapiranje ukjlučuje: 1. prezenta prezentaciju ciju podatak podatakaa o postojeće postojećem m stanju stanju nivoa buke buke u Nišu, 2. procenu procenu prekorač prekoračenj enjaa granične granične vrednost vrednostii u cilju procene procene rizika rizika,, 3. ocenu ocenu broja broja stamb stamben enih ih zgrada zgrada,, škola škola i bol bolni nica ca izlož izloženi enihh speci specifi fični čnim m vredno vrednost stima ima indikatora indikatora buke, i 4. procen procenuu broja broja ljudi ljudi koj kojii su locira locirani ni u obl oblast astima ima izlože izloženim nim prekomer prekomerni nim m nivoi nivoima ma buke, povezujući podatke o nivou buke sa gustinom naseljenosti. Pri izradi akustičkih akustičkih mapa i kontinuiranom praćenju stanja nivoa buke posebna pažnja posvečuje se energiji koju emituju: 1. putn putnič ički ki saob saobra raća ćaj, j, 2. žele železn znič ički ki saob saobra raća ćaj, j, 3. građ građev evin insk skee maš mašin ine, e, 4. mašine mašine i vozila vozila za za komun komunalno alno odrđavanj odrđavanje, e, •
44
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE 5. muzički uređaji i aktivnost aktivnost posetioca posetioca u kafićim kafićim i drugim ugostiteljs ugostiteljskim kim objektima, objektima, 6. indus industri trijsk jskaa aktiv aktivnos nost.t. 7. rekr rekrea eati tivn vnaa akti aktivn vnos ost. t. Akustičke mape izrađuju se na osnovu ocene dva indikatora: ekvivalentnog nivoa buke u dnevnom periodu L den i ekvivalentnog nivoa buke u noćnom periodu L night . Vrednosti ova dva par param amet etra ra odre određu đuju ju se kont kontin inui uira rani nim m mo moni nito tori ring ngom om post postoj ojeć ećeg eg stan stanja ja nivo nivoaa buke buke i procesiranjem dobijenih podataka. Visina tačke za ocenu nivoa buke biće na 1.5m. Akustičke mape biće prezentirane u grafičkom obliku, preko numeričkih tabelarnih podataka i numeričkih podataka u elektronskom obliku. Za označavanje vrednosti indikatora buke L den i Lnight biće korišćen korak od 5dB.
4.4 Očekivani rezultati procedure monitoringa Monitoring buke treba da rezultira akustičkim mapama koje prikazuju podatke o nivoima buke sa sledećih aspekata: ▪ post postoj ojeć ećeg eg stan stanja ja nivo nivoaa buke buke u urba urbani nim m sred sredin inam amaa izra izraže ženo nogg prek prekoo defi defini nisa sani nihh indikatora buke, ▪ prekor prekorač ačenj enjaa grani granične čne vredno vrednost stii u cil cilju ju oce ocene ne rizi rizika ka,, ▪ proce procene ne broja broja stamben stambenih ih zgrada zgrada,, škola škola i bol bolni nica ca izlož izloženi enihh defin definisa isanim nim vredno vrednosti stima ma indikatora buke, ▪ proc procen enee broj brojaa lj ljud udii loci locira rani nihh u obla oblast stim imaa izlo izlože ženi nihh prek prekom omer erni nim m nivo nivoim imaa buke buke povezujući podatke o nivoima buke sa podacima o gustini populacije, ▪ anal analiz izee sada sadašn šnje jegg stan stanja ja nivo nivoaa buke buke sa stan stanov oviš išta ta razl različ ičit itih ih mo mogu gući ćihh budu budući ćihh situacija, ▪ predlo predloga ga kratko kratkoroč ročnih nih mera mera za smanje smanjenj njee nivoa nivoa buke na lokac lokacij ijam am gde se javlj javljaju aju alarmantna prekoračenja dozvoljenih nivoa buke, i ▪ predlo predloga ga dugoro dugoročn čnih ih mera mera za smanjen smanjenje je nivoa nivoa buke buke na lokaci lokacijam jamaa gde se javlj javljaj ajuu alarmantna prekoračenja dozvoljenih nivoa buke. Rezultati procedure monitoringa koriste se i u sledeće svrhe: ▪ proce procena na broj brojaa ljudi ljudi izlož izložen enih ih buci buci u životn životnoj oj sred sredin ini,i, ▪ ocen ocenaa utic uticaj ajaa buke buke na popu popula laci ciju ju,, ▪ osno osnova va za izra izradu du loka lokaln lnih ih akci akcion onih ih plana planava va za smanj smanjen enje je buke buke u živo životn tnoj oj sredin sredinii tamo gde je neophodno, a posebno na mestima gde nivoi izloženosti mogu izazvati štetne efekte na zdravlje ljudi, kao i održavanje kvaliteta buke u životnoj sredini tamo gde je ona u dozvoljenim granicama, ▪ izvor izvor infor informaci macija ja građana građana o buci u životnoj životnoj sredini sredini i njenim njenim efektima efektima,, i ▪ razvoj razvoj softv softvera era za predi predikcij kcijuu buke buke za predv predviđan iđanje je buduć budućeg eg stan stanja ja buke. buke.
4.5 Osnovne aktivnosti procedure monitoringa Procedure monitoringa nivoa buke realizuje se kroz sledeće ključne aktivnosti: I. Izrada Izrada strategi strategije je sistem sistematsk atskog og merenja merenja buke buke za prikuplj prikupljanje anje podat podataka aka o buci. buci. Strategi Strategija ja uključuje: izbor izbor akust akustičk ičkih ih ind indika ikato tora ra koj kojii mogu mogu povez povezat atii različ različit itee (a) vremenske i prostorne skale promene buke, u cilju kompletnog opisa stanja buke; (b) izbor reprezentativnog mernog vremena u cilju razumevanja globalne promenljivosti stanja buke;
45
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE izbor izbor reprezent reprezentativ ativnih nih mernih mernih homogeni homogenihh zona rangiraju rangirajući ći zone prema kategoriji izvora buke i locirajući prijemne tačke koje zahtevaju visoki stepen zaštite i koji se mogu koristiti kao polovi u proceduri zoniranja. II. Kontinui Kontinuirani rani monitori monitoring ng postoj postojeće ećegg stanja stanja nivoa nivoa buke: buke: kalibracija kalibracija mernog lanca i priprema za mernu proceduru; (a) vremensk vremenskoo programir programiranje anje aktivno aktivnosti sti u proceduri proceduri akvizic akvizicije ije (b) podataka; (c) akvizicija akustičkih podataka i podataka o izvoru buke. III. Ocena Ocena postoj postojećeg ećeg stanja stanja nivoa nivoa buke: buke: (a) procesir procesiranje anje podataka podataka dobijen dobijenih ih u proceduri proceduri kontinui kontinuiranog ranog monitoringa postojećeg stanja nivoa buke grada Niša; (b) analiza i normiranje indikatora nivoa buke u gradu Nišu; (c) izrada akustičkih mapa buke za dnevni period merenja; (d) izrada akustičkih mapa buke za noćni period merenja; (e) predlog kratkoročnih i dugoročnih perspektiva i planova. IV. Prezentac Prezentacija ija rezultata rezultata projekt projektaa javnosti: javnosti: Mesečni izveštaji o rezultatima kontinuiranog praćenja stanja (a) nivoa buke; (b) Godi Godiššnji nji izve zvešta štaj sa analizom zom rezu rezulltata i pred redlogom ogom kratkoročnih kratkoročnih i dugoročnih mera za smanjenje nivoa buke; (c) Publikacija rezultata u međunarodnim i domaćim časopisima; Prezentacija Prezentacija rezultata na konferencijama, naučnim skupovima i (d) seminarima; Javne tribine namenjene informisanju javnog mnjenja o stanju (e) buke; (f) Lokalni i regionalni mediji, internet. (c)
4.6 Sadržaj monitoringa buke Merenje buke u urbanim sredinama planira se sa ciljem da se stvore uslovi za zoniranje gradske sredine sredine u odnosu odnosu na akustič akustičko ko optereće opterećenje nje generisa generisano no komunaln komunalnim im aktivnos aktivnostim tima. a. Rezultat Rezultatii dobijeni na modelima drugih gradskih sredina, potvrdili su hipotetički stav o potrebi stvaranja značajne statističke mase, ispresecane korelacionim odnosima uticajnih parametara sa nivoom akust akustičk ičkog og opt optere erećen ćenja ja za pot potreb rebee izrad izradee modela modela za progn prognozu ozu,, zasnov zasnovan anog og na znanju znanju i principima savremene funkcionalne prognoze. Realizacija ciljeva projekta podrazumeva sprovođenje procedure kontinurianog praćenja stanja nivoa buke i definisanje vremenske zavisnosti na mernim mestima koja po svojoj strukturi preds predsta tavl vljaj jajuu reprez reprezen enta tativ tivne ne lok lokal alit itet etee speci specifi fične čne namene namene,, sankci sankcioni onisan sanee nacion nacional alnim nim standardom SRPS U. J6. 205: 1. Zone za odmor i rekreaciju, 2. Zone kul kulturno-is -istorij rijskih obj objekata, 3. Boln Bolnič ičke ke zone zone,, 4. Škol kolske ske zo zone, ne, 5. Čist Čistoo sta stamb mben enee zon zone, e, 6. Poslov Poslovno no i trgovač trgovačkoko-sta stambe mbene ne zone, zone, 46
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE 7. Zone duž glavnih glavnih gradskih gradskih saobraća saobraćajni jnica, ca, 8. Indu Indust stri rijs jske ke zone zone..
4.6.1 Merni lokaliteti Izbor mernih lokaliteta prikazan je na primeru grada Niša. Za potrebe zoniranja teritorije grada Niša, planiranja zvučne zaštite i ocenu smetnji od buke u naseljenim mestima prema zonama naselja na teritoriji grada Niša više godina unazad sprovodi se procedura monitoringa stanja nivoa buke kroz praćenje nivoa zvučnog pritiska i definisanje njegove vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima koji pokrivaju sve gradske opštine: 1. Opšt Opštin inaa Medi Medija jana na 2. Opšt Opštin inaa Crve Crveni ni krst krst 3. Opšt Opštin inaa Pali Palilu lula la 4. Opšt Opštin inaa Pant Pantal alej ej 5. Opšt Opštin inaa Niš Niška ka banj banjaa Sprovođen Sprovođenje je procedure procedure kontinur kontinuriano ianogg praćenja praćenja stanja stanja nivoa nivoa buke i definisa definisanje nje vremenske vremenske zavisnosti na mernim mestima obuhvata merne lokalitete u okvirima već definisanih prostornih granica gradskih opština. Prostorne granice mernih lokaliteta prikazane su na sl. 4.1 za gradsku opštinu Niška banja, odnosno na sl. 4.2 za. gradske opštine Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej.
Sl. 4.1 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritoriji gradske opštine Niška banja
47
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE
Sl. 4.2 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritorijama gradskih opština Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej
48
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE
4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa Na svim mernim mestima procedura merenja ima za cilj određivanje ekvivalentnog nivoa buke za 15-mun 15-munutn utnii perio periodd merenj merenja. a. Određi Određivan vanje je ekviv ekvivale alentn ntnog og nivoa nivoa određe određeno no je postu postupko pkom m uzorkovanja i klasiranja, metodom kod koje se klasiranjem određuje statistička raspodela nivoa zvuka. U proceduri merenja biraju se sledeći parametri za statističku analizu ekvivalenentnog nivoa buke u amplitudnom domenu: širina klase 2 dB, ukupan broj uzoraka 9000, period uzorkovanja 0.1 s i dinamika pokazivanja “fast”. Pre svake serije merenja vrši se amplitudna kalibracija kalibracija mernih sistema pomoću kalibratora. Na svim mernim mestima, obuhvaćenim planom sistematskog merenja nivoa buke, prate se sledeći parametri: parametri buke: 1. Ekvivale Ekvivalentni ntni nivo nivo buke sa sa “A” težin težinskom skom ponder ponderacij acijom; om; 2. Proc Procen entu tual alni ni nivo nivoii L1, L10, L50, L90 i L99; 3. Vremenski Vremenski kontin kontinualn ualnii i periodični periodični profil profil ekvival ekvivalento entogg nivoa buke; buke; 4. Rasp Raspod odel elaa nivo nivoaa buke buke;; 5. Frekve Frekvenci ncijsk jskaa raspod raspodel elaa nivoa nivoa buke na karakt karakteri erist stičn ičnim im mernim mernim mestima mestima i kod isprekidane buke; 6. SEL. parametri saobraćaja: saobraćaja: 1. frekvencija putničkih automobila; 2. frekvencija teretnih automobila do 5t; frekvencija frekvencija teretnih automobila automobila preko 5t; 3. frekvencija autobusa; 4. frekvencija frekvencija motorcikala. motorcikala. 5. parametri saobraćajnice: tip saobraćajnice; saobraćajnice; 1. širina saobraćajnice; 2. visina zgrada pored saobraćajnice. 3. mikroklimatski parametri: temperatura vazduha; 1. relativna vlažnost; 2. brzina vetra, 3. smer vetra. 4. 4.6.3 Merna mesta Izbo Izborr mern mernih ih mest mestaa vrši vrši se prem premaa zaht zahtev evim imaa stan standa dard rdaa SRPS SRPS U.J6 U.J6.0 .090 90.. a u skla skladu du sa Pravilnikom Pravilnikom o dozvoljenom dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/92), sa ciljem da se obezbedi obezbedi maksimalno prostorno prekrivanje prekrivanje terena.
49
OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE Mikr Mikrof ofon on se post postav avlj ljaa na 1,2 1,2 - 2 m izna iznadd tl tla, a, a u pose posebn bnim im situ situac acij ijam amaa (nag (nagib ib tere terena na,, zaklonjenost zidom i sl.) na 4 m. U cilju svođenje na minimum neželjenih efekata refleksije prilikom merenja buke potrebno je pridržavati se uputstva u skladu sa sl. 4.3.
Sl. 4.3 Kod merenja u blizini zgrada mikrofon mora biti udaljen najmanje 3 m ili na granici vlasništva, ili pri merenju na fasadama zgrada, postavlja se 0,5 m izvan zgrade. Pri merenju buke u prostorijama merna tačka se postavlja na 1 m udaljenosti od zidova ili drugih reflektujućih površina, a na 1,2 – 1,5 m iznad poda. Kod otvorenog prozora mikrofon se postavlja postavlja na 1,5 m od prozora, a kod zatvorenog prozora i vrata u sredini prostorije. prostorije. Kod merenja na otvorenom prostoru, postavlja se štitnik od vetra na mikrofon, sa napomenom da se ne meri pri brzini vetra > 10 m/s. Visoka relativna vlažnost, visoko rastinje, sneg i sl. mogu da maskiraju rezultate zbog apsorpcije vazduha odnosno tla . Treba navesti sve meteorološke uslove koji se registruju tokom merenja.
50
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE
5. PRIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE 5.1 Plan monitoringa nivoa buke na teritoriji grada Niša za 2007. g. Grad Niš, kao privredni, ekonomski, kulturni, obrazovni, univerzitetski, istorijski i sportski centar centar juga Srbije, je i evropska evropska raskrsni raskrsnica ca drumskog drumskog i železni železničkog čkog saobraća saobraćajnog jnog sistema. sistema. Celeo Celeokup kupno no gradsk gradskoo tkivo tkivo prosto prostorno rno je izduž izduženo eno i ispre ispresec secano ano drumsk drumskim im i žele železni zničk čkim im saobraćajnicama, koje od nedavno u saobraćajnom smislu upotpunjuje sve izraženije korišćenje vazdušnog koridora pri eksploataciji niškog aerodroma. Tako da grad Niš predstavlja prostor sa značajnim akustičkim opterećenjem. Naci Naciona onalno lno pozit pozitiv ivno no zakon zakonoda odavst vstvo, vo, tehnič tehnički ki propi propisi si i standa standardi rdi svojo svojom m aktuel aktuelnoš nošću ću obezbeđuju sve preduslove da fenomen buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Za potrebe planiranja zvučne zaštite i ocenu smetnji od buke u gradskoj sredini na teritoriji grada Niša pristupilo se sprovođenju procedure monitoringa nivoa buke i defin definisa isanj njuu njene njene vremen vremenske ske zavisn zavisnost ostii na mernim mernim lokal lokalite itetim timaa koj kojaa po svojo svojojj struk struktu turi ri preds predsta tavl vljaj jajuu reprez reprezent entati ativne vne lokal lokalit itet etee speci specifič fične ne namen namenee sankc sankcion ionisa isane ne naci naciona onalni lnim m standardom SRPS U.J6. 205. U okviru mernih lokaliteta merenje je vršeno na mernim tačkama izabrani izabranim m prema nameni nameni prostora prostora u skladu skladu sa Pravilnikom Pravilnikom o dozvolje dozvoljenim nim nivoima nivoima buke u životnoj sredini i jugoslovenskim standardom SRPS U. J6. 090. “Merenje buke u komunalnoj sredini” a sa ciljem da se dobije što veće prostorna prekrivenost mernih lokaliteta lokaliteta i stvore uslovi da se sagledani program buke ugradi u prostorne planove pri uređenju novih i rekonstrukciji postojećih naselja i područja. (SRPS U.J6.205). U 2007. godini izabrani su sledeći merni lokaliteti: I. OPŠ OPŠTINA INA MED MEDIIJAN JANA I.1. I.1. Buleva Bulevarr Nemanj Nemanjića ića (Kri (Krive ve livad livadee - Krivi Krivi vir vir - Duva Duvaniš nište) te) I.2. I.2. Buleva Bulevarr Zoran Zoranaa Đinđ Đinđića ića (Crve (Crveni ni peva pevacc - Ćele Ćele kula) kula) I.3. I.3. Vožd Voždov ovaa ulic ulicaa - Gene Genera rala la Lešj Lešjan anin inaa
I.4. Obilićev venac - Ulica cara Dušana II. OPŠTINA PALILULA II.1. Bulevar Bulevar Dimitrija Dimitrija Tucovića Tucovića - Vojvod Vojvodee Putnika Putnika (Železnički (Železnički čvor čvor - Ledena Ledena stena stena Bubanj)
II.2. Ulica vojvode Gojka - Episkopska ulica - Mokranjčeva (Palilula) III. OPŠTINA PANTALEJ III.1. Ulica Kosovke devojke - Somborska ulica (Pantalej) III.2. III.2. Knjaže Knjaževač vačka ka ulica ulica
IV. OPŠTINA CRVENI KRST IV.1. Bulevar Bulevar 12. febrauar febrauar (Ratko Jović) Jović) - Naselje Šljaka (Sarajaev (Sarajaevska ska ulica)
IV.2. Bulevar Nikole Tesla (Naselje Stevan Sinđelić) - Autoput Niš-Sofija (Branko Bjegović) V. OPŠTINA NIŠKA BANJA (centralni deo) U okviru svakog mernog lokaliteta izabrano je po četiri merne tačke u cilju što bolje prostorne pokirvenosti izabranih mernih lokaliteta. Tako da je ukupan broj mernih tačaka u 2007. godini bio 44. Na Na svim svim mern mernim im mest mestim imaa proc proced edur uraa mere merenj njaa nivo nivoaa buke buke im imal alaa je za cilj cilj odre određi điva vanj njee ekvivalentnog nivoa buke za petnaestnominutni period merenja. 51
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Ma svim mernim mestima, obuhvaćenim planom monitoringa stanja nivoa buke, praćeni su sledeći parametri: parametri buke: 1. Ekvivale Ekvivalentni ntni nivo nivo buke sa sa “A” težin težinskom skom ponder ponderacij acijom; om; 2. Proc Procen entu tual alni ni nivo nivoii L1, L10, L50, L90 i L99; 3. Vremenski Vremenski kontin kontinualn ualnii i periodični periodični profil profil ekvival ekvivalento entogg nivoa buke; buke; 4. Rasp Raspod odel elaa nivo nivoaa buke buke;; 5. Frekve Frekvenci ncijsk jskaa raspod raspodel elaa nivoa nivoa buke na karakt karakteri erist stičn ičnim im mernim mernim mestima mestima i kod isprekidane buke; 6. SEL. parametri saobraćaja: saobraćaja: 1. frekve frekvenci ncija ja putničk putničkih ih automob automobila ila;; 2. frekvenc frekvencija ija teretni teretnihh autom automobil obilaa do do 5t; 5t; 3. frekvenc frekvencija ija teretni teretnihh automo automobila bila preko 5t; 4. frek frekve venc ncij ijaa autob autobus usa; a; 5. frekve frekvenci ncija ja mot motorc orcik ikala ala.. parametri saobraćajnice: 1. ti tipp saob saobra raća ćajn jnic ice; e; 2. širi širina na saob saobra raća ćajn jnic ice; e; 3. visin visinaa zgrada zgrada pored pored saobr saobraća aćajn jnice ice.. mikroklimatski parametri: 1. temp temper erat atur uraa vazd vazduh uha; a; 2. rela relati tivn vnaa vla vlažn žnos ost; t; 3. brzi rzina ve vetra, ra, 4. smer ve vetra. Merenje na označenim mernim mestima organizovano je na nivou dnevne, nedeljne i mesečne dinamike, za karakteristične vremenske intervale dnevnog i noćnog perioda vremena. Merenje je vršeno u tri vremenska petnaestominutna intervala u dnevnom periodu, a u noćnom periodu u dva vremenska petnaestominutna intervala: 1. 0900 - 1200 2. 1300 - 1600 3. 1700 - 2000 4. 2200 - 0100 5. 0200 - 0500 Procedura kontinuiranog kontinuiranog praćenja nivoa buke trajala je 12 meseci. Mesečna dinamika podrazumevala je definisanje vremenske zavisnosti postojećeg stanja nivoa buke na 11 mernih tačaka u okviru definisanih mernih lokaliteta što ukupno iznosi 55 merenja ekvivalentnog nivoa buke sa definisanjem parametara saobraćaja i saobraćajnica.
52
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE
5.2 Rezultati merenja Primer rezultata monitoringa nivoa buke za jednu od mernih tačaka prikazan je u sledećoj tabeli. OPŠTINA 1. Medijana 1.2 Bulevar dr Zorana Đinđića (Crveni pevac-Ćele kula) MERNI LOKALITET 1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery" Merno mesto Zona (SRPS U.J6.205): 5 Dozvoljeni nivo buke Dan: 65dB(A) Noć: 55dB(A) o t Bulevar dr Zorana Đinđića s Najbliža saobraćajnica: e Dvosmerna, dve trake po smeru m Tip saobraćajnice: o 10 m n Širina saobraćajnice: r e 12 m m Rastojanje do ose saobraćajnice: i Betonska a Podloga do ivice saobraćajnice: c i Drvored n Zeleni pojas: j a ć Najbliži građevinski objekat: Stambena zgrada a r P+7+Pk b Spratnost objekta: o a Rastojanje do najbližeg objekta: 25m S e 7.12.2007 14.12.2007 27.12.2007 5.12.2007 20.12.2007 m Datum e r Dan Petak Petak Četvrtak Sreda Četvrtak V a Vremenski period 9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-01:00 02:00-05:00 j n e r e m i v o l s U a j n e r e m e k u b r o v z I a l i z o v j o r B ) n i m 5 1 (
Početak merenja Temperatura (°C) Vlažnost (%) Brzina vetra (m/s) Pravac vetra Dominantan izvor Povremeni izvor Karakter buke Putnička Laka teretna, <5t Teška teretna, >5t Autobusi Motori i motocikli
Ukupno LAFmax LAFmin ] ) LAImin A ( B LASmax d [ LASmin e k L1 u b L5 o v i L10 n i i L50 n e r L90 e m L95 z I L99 Leq Prekoračenje doz. nivoa[dB(A)]
09:27 0 75 1
14:29 0 67 3
17:30 -3 96 2
22:36 2 94 5
02:34 -6 96 2
Jugozapad Drumski saobraćaj
Sever Drumski saobraćaj
Sever Drumski saobraćaj
Severozapad Drumski saobraćaj
Severozapad Drumski saobraćaj
-
-
-
-
-
Širokopojasna promenljiva 265 8 1 11 1
Širokopojasna Širokopojasna Širokopojasna promenljiva promenljiva promenljiva 290 295 108 2 2 1 2 0 0 12 10 5 0 1 0
Širokopojasna isprekidana 27 0 0 0 0
286 82.0 46.4 83.4 80.0 47.8 76.4 73.1 71.5 65.9 56.2 52.8 49.6 6 8 .1
306 83.1 47.3 84.8 80.3 48.1 76.8 74.3 73.2 67.1 53.6 50.9 48.4 6 9 .3
308 77.4 45.0 79.6 75.6 45.8 73.1 39.0 67.4 62.1 53.3 51.3 46.7 6 4 .2
114 76.3 46.0 77.2 74.3 47.0 71.8 68.4 66.6 57.2 49.3 48.4 47.3 62.3
27 72.6 43.2 73.6 70.7 43.9 68.0 62.8 59.1 46.2 44.5 44.2 44.0 5 5 .8
3 .1
4 .3
-
7.3
0 .8
53
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Rezultati statističke analize su propraćeni vremenskim profilom buke (sl. 5.1), periodičnim profilom buke (sl. 5.2) i raspodelom nivoa buke (sl. 5.3). 80
70
60
50
09:28:00 LAeq
09:30:00
09:32:00
09:34:00
09:36:00
09:38:00
09:40:00
09:42:00
Sl. 5.1 Profil buke 80
70
60
50
09:28:00 LAFmin
09:30:00
09:32:00
09:34:00 LAFmax
LAeq
09:36:00
09:38:00
09:40:00
09:42:00
Sl. 5.2 Periodični profil buke 10 9
8
7
6
5
4
3
2
1 0 48 Level
52
56
60
64
68
72
76
80
Sl. 5.3 Raspodela nivoa buke 54
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Za svaku mernu tačku prikazana je dinamika izmernih nivoa buke (sl. 5.4) kao i prekoračenje dozvoljenih nivoa buke. 80
) A ( B70 d
60 50 40 30 20 L1 L eq L 99
10 0
9:00-12 -12:00
13:00-16 -16:00
17:00-20 -20:00
22:00-1:00
2:00-5: -5:00
vremenski remensk i interval interval
5.4. Dinamika izmerenih nivoa buke 80
Leq
70 60
) A ( B d
50 40 30 20 10 0 9:00 :00-12 -12:00 :00
13:00 :00-16 -16:00 :00
prekoračenje dozvoljenog nivoa
17:00 :00-20 -20:00 :00
22:00 :00-01 -01:00
02:00 :00-05 -05:00 :00
vremensk i interval interval
5.5 Prekoračenje dozvoljenog nivoa buke
5.3 Rezultati obrade i analize rezultata Nakon završetka merenja za 1997. godinu dobijeni rezultati merenja su statistički obrađeni i analizirani. Kako je za svaku mernu tačku procedura merenja u toku godine ponavljana tri puta, za svaki merni interval izračunata je srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke, na osnovu rezultata merenja za taj merni period za protekle mesece, na osnovu sledeće formule: Leq = 10 log log 10
1 n L 10 ∑ n i =1
eq , i
/ 10
(5.1)
gde je: L eq
- srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke 55
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE - ekvivalentni nivo buke za i-to vreme merenja - broj ponavljanja (n=3). n S obzirom da je trajanje mernih intervala različito, za izražavanje ekvivalentnog nivoa buke jednim brojem u toku dana i noći korišćen je merodavni nivo koji je izračunat na osnovu sledećih formula: za dnevni period merenja (6 00 - 2200) Leq
Lm = 10 log 10
1 T d
n
∑t i ⋅10
Leq ,i / 10
(5.2)
i =1
gde je: - merodavni nivo buke
Lm
- srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke za i-ti merni interval ti - trajanje mernog intervala (t 1=t2=t3=3h) n - broj mernih intervala (n (n=3) Td - referentno vreme za koje se određuje merodavni nivo (T d= 16h) za noćni period merenja (22 00-600) L eq
,i
Lm = 10 log 10
1 T n
n
∑t i ⋅10
Leq , i / 10
(5.3)
i =1
gde je: ti - trajanje mernog intervala (t 1=t2=3h) n - broj mernih intervala (n (n=2) Tn - referentno vreme za koje se određuje merodavni nivo (T n= 8h) Merodavni nivo buke za dnevni (06:00 - 22:00) i noćni period merenja (22:00 - 06:00) za sve merne tačke prikazan je u tabelama E.1 – E.5 za svaku opštinu posebno. U istim tabelama dat je prikaz prekoračenja nivoa buke u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednosti: 65dB(A) za dnevni period i 55dB(A) za noćni period) i u odnosu na dozvoljene vrednosti nivoa buke prema nameni prostora u skladu sa SRPS U.J6. 205. Grafička prezentacija merodavnih nivoa buke za dnevni i noćni period merenja za sve merne tačke prikazana je na sl. E.1 i E.2 (uz poređenje sa "black spots" vrednostima" za dnevni i noćni period) i na sl. E.3 i E.4 (uz poređenje sa dozvoljenim vrednostima nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 za dnevni i noćni period prema nameni prostora). Procentualna raspodela nivoa buke po klasama nivoa buke prikazana je na sl. E.5 za dnevni i noćni period merenja. U toku dnevnog perioda merenja najviši dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (65dBA) premašen premašen je na 17 od ukupno 44 merne tačke, tačke, što procentu procentulano lano iznosi iznosi 39%. U toku noćnog noćnog perioda merenja najviši dozvoljeni dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (55dBA) premašen je na 31 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 69%. Na sl. E.6 prikazana je procentualna raspodela prekoračenja prekoračenja "black spots" vrednosti po klasama od 5dB. Merodavni nivo buke u toku dnevnog perioda premašuje dozvoljene vrednosti nivoa buke standard standardom om SRPS U.J6.205 U.J6.205 na 26 od ukupno ukupno 44 merne tačke, tačke, što procentula procentulano no iznosi iznosi 59%. Meroda Merodavni vni nivo nivo buke buke u toku toku noćnog noćnog perio perioda da premaš premašuje uje dozvol dozvoljen jenee vredno vrednost stii nivoa nivoa buke buke standardom SRPS U.J6.205 na 39 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 89%. Na sl. E.7 prikazana je procentualna raspodela prekoračenja dozvoljenih vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205.
56
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE U toku dnevnog perioda merenja merodavni nivo buke se kreće u opsegu od 47dB(A) do 73dB(A). Najveći merodavni nivo buke od 73dB(A) zabeležen je na mernoj tački 3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9. U tabeli E.6 dat je prikaz ostalih mernih tačaka gde merodavni nivo buke prekoračuje 70dBA. Posmatrano po opština od pet mernih tačaka sa najvećim nivoima buke tri merne tačke se nalaze u opštini Palilula. U toku dnevnog perioda najniži merodavni nivo buke od 47dB(A) zabeležen je na mernoj tački 5.1.2 O.Š. "Ivan Goran Kovačić". Prikaz ostalih najnižnih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.7. Najniži nivoi buke zabeleženi su u opštini Niška banja. U tok tokuu noćnog noćnog perioda perioda merenj merenjaa meroda merodavn vnii nivo nivo buke buke se kreće kreće u opsegu opsegu od 39dB(A 39dB(A)) do 68dB(A). Najveći merodavni nivo buke od 68dB(A) zabeležen zabeležen je na istoj mernoj tački kao i toku dnevnog perioda - 3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9. U tabeli E.8 dat je prikaz mernih tačaka gde merodavni nivo buke prekoračuje 62dB(A). Najveći nivoi buke (preko 65dBA) zabeleženi su u opštinama Palilula, Mediana i Crveni krst. U toku noćnog perioda najniži merodavni nivo buke od 39dB(A) zabeležen je na mernoj tački 5.1.2 O.Š. "Ivan Goran Kovačić". Prikaz ostalih najnižnih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.9. Ponovo su najniži nivoi buke zabeleženi u opštini Niška banja.
80 Sl. E.1 Poređenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima – dnevni period merenja
57
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE
75 Sl. E.2 Poređenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima – noćni period merenja
80 Sl. E.3 Poređenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS U.J6.205 – dnevni period merenja
58
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE
75 Sl. E.4 Poređenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS U.J6.205 – noćni period merenja
Tabela E.1: Opština Mediana Pregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)
Merna tačka 1.1.1 Stambeni objekat br. 24 (pored MK "Božidar Adžija") 1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2 1.1.3 Stambeno naselje pored Vizantijskog bulevara (br. 36/38) 1.1.4 MZ "Medijana" 1.2 Bulevar dr 1.2.1 Parking prostor ispred Pozorišta Zorana Đinđića lutaka (Crveni pevac-Ćele 1.2.2 Stambeni objekat br. 73 preko kula) puta Kliničkog centra 1.2.3 Delijski vis (raskrsnica Lj. Nikolića i D. Matića) 1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery" 1.3 Voždova ulica – 1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe" Ul. Generala 1.3.2 Park na Sinđelićevom trgu Lešjanina 1.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić" 1.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović" 1.4 Obilićev venac – 1.4.1 Obilićev venac (ispred stambene Ulica cara Dušana zgrade br. 78) 1.4.2 Obilićev venac 11 (Simpo) 1.4.3 Ispred stambeno-poslovnog objekta br. 84 (Ulica cara Dušana) 1.4.4 Parking prostor ispred stambene zgrade u ul. Cara Dušana 105
Meoradavni nivo buke da n noć
Prekoračenje – black spots dan no ć
Prekoračenje –
SRPS.U.J6.205
dan
noć
64
58
-
3
-
3
56
49
-
-
-
-
64
58
-
3
-
3
63
60
-
5
3
10
62
59
-
4
-
4
62
58
-
3
-
3
59
53
-
-
-
3
67
60
2
5
2
5
68 63 66
64 58 60
3 1
9 3 5
18 16
19 3 15
70
65
5
10
5
10
66
58
1
3
1
3
63
56
-
-
3
6
66
63
1
8
1
8
62
57
-
2
-
2
59
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Tabela E.2: Opština Crveni krst Pregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović) Naselje Šljaka (Sarajevska ul.) 2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)
Merna tačka 2.1.1 Zgrada Opštine Crveni Krst 2.1.2 Bulevar 12. februar - raskrsnica ka aerodromu 2.1.3 Stambeno područje pored Sarajevske ulice (objekat br. 125) 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić 2.2.2 Naselje Donji Komren (između Dragačevske ul. i ul. 45. divizije) 2.2.3 Naselje Branko Bjegović (pored autoputa Niš-Sofija) 2.2.4 Naselje Ratko Jović (pored nadvoznjaka iznad Pribojske ulice)
Meoradavni nivo buke da n noć 67 59
Prekoračenje – black spots dan no ć 2 4
Merni lokalitet 3.1 Bul Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika
3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića Mokranjčeva ulica
Merna tačka 3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka") 3.1.2 Park preko puta žel. stanice (Dimitrija Tucovića 1 i 3) 3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9 3.1.4 Ul Vojvode Putnika (na uzbrdici ka parku "Bubanj") 3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 3.2.2 Episkopska ulica 3.2.3 Stambena zgrada preko puta crkve Sv. Nikole (Mokranjčeva 2) 3.2.4 Naselje "Rasadnik"
Merni lokalitet Merna tačka 4.1 Ul Kosovke 4.1.1 Stambena zgrada br. 32a pored devojke - Somborska tržnog centra ulica 4.1.2 Somborska ulica – Stambena zgrada br. 41 4.1.3 Dom učenika 4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona 4.2 Knjaževačka 4.2.1 Niteks ulica 4.2.2 Pošta 3 4.2.3 Dvorište stambenog objekta preko puta OŠ "Rodoljub Čolaković" 4.2.4 Donja Vrežina (pored "Extra Lion MD")
dan 2
noć 4
53
-
-
-
-
63
55
-
1
3
5
71 56
65 48
6 -
10 -
6 1
10 3
64
58
-
3
-
3
63
58
-
3
-
3
68
61
3
6
3
6
Meoradavni nivo buke da n noć
Prekoračenje – black spots dan no ć
Prekoračenje –
SRPS.U.J6.205
dan
noć
70
62
5
7
5
7
65
60
-
5
5
10
73
68
8
13
8
13
67
57
2
2
2
2
70 67
64 61
5 2
9 6
5 7
9 11
60
55
-
-
-
5
65
56
-
1
5
6
Tabela E.4: Opština Pantalej Pregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
SRPS.U.J6.205
64
Tabela E.3: Opština Palilula Pregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Prekoračenje –
Meoradavni nivo buke da n noć
Prekoračenje – black spots dan no ć
Prekoračenje –
SRPS.U.J6.205
dan
noć
62
57
-
2
2
7
59
52
-
-
-
2
68
63
3
8
3
8
51
48
-
-
-
3
67 64
63 61
2 -
8 6
2 -
8 6
66
60
1
5
1
5
62
55
-
-
-
-
60
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Tabela E.5: Opština Niška banja Pregled merodavnih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 5.1 Centralni deo
Merna tačka 5.1.1 Hotel Srbija 5.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić" 5.1.3 Parking kod hotela "Radon" 5.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan"
Dnevni period merenja
Meoradavni nivo buke da n noć 59 53 47 39 55 52 51
45
Prekoračenje – black spots dan no ć
Prekoračenje –
SRPS.U.J6.205
dan
noć
-
-
9 -
8 2
-
-
1
-
Noćni period merenja
Sl. E.5 Procentualna raspodela nivoa buke
Dnevni period merenja
Noćni period merenja
Sl. E.6 Procentulana raspodela prekoračenja "black spots" vrednosti
Dnevni period merenja
Noćni period merenja
Sl. E.7 Procentulana raspodela prekoračenja dozvoljenih vrednosti standardom SRPS U.J6.205
61
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Tabela E.6 Najviši merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA) Opština
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
Palilula
3.1 Bul Dimitrija Tucovića Vojvode Putnika
3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9
73
Crveni krst
2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović) Naselje Šljaka (Sarajevska ul.)
2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura)
72
Palilula
3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica
3.2.1 Vojvode Gojka br. 52
71
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović"
71
Palilula
3.1 Bul Dimitrija Tucovića Vojvode Putnika
3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka")
70
Tabela E.7 Najniži merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA) Opština
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
Niška banja
5.1 Centralni deo
5.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić"
46
Niška banja
5.1 Centralni deo
5.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan"
51
Pantalej
4.1 Ul. Kosovke devojke Somborska ulica
4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona
51
Crveni krst
2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)
2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić
56
Medijana
1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)
1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2
56
Tabela E.8 Najviši merodavni nivoi buke u toku noćnog perioda merenja (u dBA) Opština
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
Palilula
3.1 Bul. Dimitrija Tucovića Vojvode Putnika
3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9
68
Palilula
3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica
3.2.1 Vojvode Gojka br. 52
65
Crveni krst
2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović) Naselje Šljaka (Sarajevska ul.)
2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura)
65
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe"
65
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović"
65
Pantalej
4.1 Ul Kosovke devojke Somborska ulica
4.1.3 Dom učenika
64
Pantalej
4.2 Knjaževačka ulica
4.2.1 Niteks
63
62
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Tabela E.9 Najniži merodavni nivoi buke u toku noćnog perioda merenja (u dBA) Opština Niška banja
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
5.1 Centralni deo
5.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić"
40
Niška banja
5.1 Centralni deo
5.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan"
47
Crveni krst
2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)
2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić
48
Pantalej
4.1 Ul. Kosovke devojke Somborska ulica
4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona
50
Medijana
1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)
1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2
50
Prekoračenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 65dBA) u toku dnevnog perioda perioda kreću se do 8dB(A). Najveća prekačenja prekačenja javljaju javljaju se na mernim mestima gde su zabeleženi i naveći merodavni nivoi buke (tabela E.6). Prekoračenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 55dBA) u toku noćnog perioda kreću se do 13dB(A). Najveća prekačenja javljaju se na mernim mestima gde su zabeleženi i naveći merodavni nivoi buke (tabela E.8). S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, prema nameni prostora gde se nalaze merne tačke, merodavni nivo buke za dnevni period merenja ne prekoračuje dozvoljene vrednosti na 18 mernih tačkaka. Na ostalim mernim tačkama prekoračenja se kreću do 18 dB(A). Maksimal Maksimalna na prekorače prekoračenja nja merodavn merodavnog og nivoa nivoa buke za dnevni dnevni period period merenja merenja u odnosu odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeležena su na mernim mestima prikazanim u tabeli E.10. Najveća prekoračenja se javljaju u opštini Medijana neposredno pored školskih zona. Tabela E.10 Najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u dnevnom periodu (u dBA)
Opština
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe"
18
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić"
16
Palilula
3.1 Bul. Dimitrija Tucovića Vojvode Putnika
3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9
8
Palilula
3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica
3.2.2 Episkopska ulica
7
Crveni krst
2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović) Naselje Šljaka (Sarajevska ul.)
2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura)
7
S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, u odnosu na namenu prostora gde se nalaze merne tačke, merodavni nivo buke za noćni period ne prekoračuje dozvoljene dozvoljene vrednosti na 3 merne tačke od 44. Prekoračenja Prekoračenja na ostalim mernim tačkama kreću se do 20dB(A).
63
PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Maksimalna prekoračenja merodavnog nivoa buke za noćni period u odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeležena su u na mernim mestima prikazanim u tabeli E.11. Najveća prekoračenja se javljaju u opštini Medijana neposredno pored školskih zona. Tabela E.10 Najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u noćnom periodu (u dBA)
Opština
Merni lokalitet
Merna tačka
Merodavni nivo buke
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe"
20
Medijana
1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina
1.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić"
16
Palilula
3.1 Bul. Dimitrija Tucovića Vojvode Putnika
3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9
13
Palilula
3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica
3.2.2 Episkopska ulica
11
Medijana
1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)
1.1.4 MZ "Medijana"
11
Crveni krst
2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović) Naselje Šljaka (Sarajevska ul.)
2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura)
10
64
ZAKLJUČAK
6. ZAKLJUČAK Buka u životnoj sredini ugrožava zdravlje i kvalitet života preko 90 miliona ljudi koji žive u Evropi, što predstavlja čevrtinu populacije. Može izazvati bolesti kao što su stres i povećani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da uče. U zonama sa prekomernom bukom najveći broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takođe, oko 170 miliona građana u Evropi izloženo je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje. To je jedan od razloga zašto je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u životnoj sredini kao glavni prioritet, što je kulminiralo kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje upravljanje bukom u životnoj sredini. sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke određena je postojećim direktivama koje regulišu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadžment bukom u životnoj sredini. Direktiva koja se skrać skraćeno eno nazi naziva va " Environ odnosn snoo END END im imaa za cilj cilj defi defini nisa sanj njee Environment mental al Noise Noise Directi Directive ve" odno zajedničkog pristupa za zaštitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tišeg i prijatnijeg okruženja za građane. Direktiva ima za cilj, takođe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u životnoj sredini. Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu životnu sredinu, podrazu podrazumeva meva sprovođen sprovođenje je određenih određenih aktivnos aktivnosti ti za stvaranj stvaranjee lokalne lokalne strategi strategije je za zaštitu zaštitu i unapređenje životne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekološkog akcionog plana treba da ukaže na sve aspekte aspekte životne sredine sredine koji narušavaju zdravu zdravu životnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu. Naci Naciona onalno lno pozit pozitiv ivno no zakon zakonoda odavst vstvo, vo, tehnič tehnički ki propi propisi si i standa standardi rdi svojo svojom m aktuel aktuelnoš nošću ću obezbeđuju sve preduslove da problem buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Pozitivnom regulativom predviđa se da: ▪ Opština Opština,, odnosno odnosno grad grad predu preduzima zima mere za za zaštitu zaštitu od buke buke i u tom cilj ciljuu određuje određuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeđuje obezbeđuje sistematsko merenje buke. ▪ Tehn Tehnič ička ka doku dokume ment ntac acij ijaa za izgr izgrad adnj njuu magi magist stra raln lnih ih pute puteva va,, žele železn znič ički kihh prug prugaa i aerodroma i drugih izvora buke sadrži obavezno i tehničko rešenje zaštite od buke i vibracija. ▪ Izvori Izvori buke buke mogu mogu se stav stavlj ljat atii u promet promet ako imaj imajuu isprav ispravuu sa podaci podacima ma o nivou nivou buke buke pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja. ▪ Izvori Izvori buke buke koji koji se ugrad ugradjuju juju u zgrade zgrade i postroje postrojenja nja i uređaji uređaji za za obavlj obavljanje anje privre privrednih dnih delat delatnos nosti ti koji koji predst predstavl avlja jaju ju samos samosta talnu lnu celi celinu nu moraju moraju im imat atii pored pored isprav ispravee sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zaštitu od buke. ▪ Izvori Izvori buke buke moraj morajuu se upotreb upotreblj ljava avati ti i održav održavati ati tako tako da buka buka ne prelaz prelazii dozvolj dozvoljen enii nivo u sredini u kojoj čovek boravi. Osnovu za ocenu buke u životnoj sredini čine strategijske mape buke koje se izrađuju primenom zajedničkih zajedničkih metoda i indikatora indikatora buke. Strategijske mape buke se izrađuju za ključne izvore buke: - drumski saobraćaj, železnički železnički saobraćaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu: ▪ pretho prethodno dnog, g, postoj postojeć ećeg eg i budu buduće ćegg stanja stanja buke, buke, ▪ prem premaš ašen enja ja gran granič ični nihh nivo nivoa, a, ▪ broj brojaa stam stambe beni nihh obje objeka kata ta,, škol školaa i boln bolnic icaa izlo izlože ženi nim m defi defini nisa sani nim m vred vredno nost stim imaa indikatora buke, i ▪ broja broja lj ljudi udi locira lociranih nih u obla oblasti stima ma ugrože ugroženi nim m bukom bukom.. Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroženim bukom i za održavanje postojećeg stanja kvaliteta životne sredine u tihim 65
ZAKLJUČAK oblastima. Direktivom se ne definišu granične vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti već to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduženih za sprovođenje direktive. U cilju cilju reali realiaza azacij cijee osnovn osnovnih ih zahte zahteva va nacio nacional nalnog nog zakon zakonoda odavst vstva va i evrop evropski skihh direk direkti tiva va neophodno je kontinuiranim praćenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustičko opterećenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se: ▪ izvrši izvrši zonir zoniranj anjee grada grada u odnosu odnosu na buku (Član (Član 62. 62. Zakona Zakona o zašti zaštiti ti životn životnee sredine sredine “Službeni glasnik RS”, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). ▪ prob probllem buke buke sagl sagleeda i ugra gradi u pla planove ove pri pros prosttorno ornom m ure uređiv đivanju nju novi novihh i rekonstrukciji rekonstrukciji postojećih naselja i područja (SRPS U. J6. 205) ▪ pri izgrad izgradnji nji i tehni tehničko čkom m prije prijemu mu stamben stambenih, ih, invest investic icio ionih nih i indus industri trijsk jskih ih objekat objekata, a, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispoštuju utvrđeni tehnički propisi koji garantuju kvalitet zvučne zaštite (Standardi iz grupe SRPS U. J6); ▪ izvr izvrši ši valo valori riza zaci cija ja pros prosto tora ra za stan stanov ovan anje je sa aspe aspekt ktaa utic uticaj ajaa fakt faktor oraa rizi rizika ka eko eko indikatora na uslove stanovanja. Kontinuirano praćenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj: ▪ da stvo stvori ri znač značaj ajnu nu stat statis isti tičk čkuu masu masu poda podata taka ka o akus akusti tičk čkom om opte optere reće ćenj njuu pros prosto tora ra,, generisanog saobraćajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima, ▪ da obez obezbe bedi di izra izradu du i veri verifi fika kaci ciju ju mo mode dela la za progno prognozu zu akus akusti tičk čkog og opte optere reće ćenj nja, a, sa ciljem obezbeđenja pouzdanog alata za razrešenje problema u planiranju razvoja gradske saobraćajne strukture, ▪ da stvor stvorii uslov uslovee za akustič akustičko ko zonira zoniranje nje i zonira zoniranje nje grada grada u odnosu odnosu na na buku buku i namen namenuu prostora, ▪ da stvor stvorii uslov uslovee za izrad izraduu akusti akustičk čkih ih mapa mapa za dnev dnevni ni i noćni noćni perio periodd grada Niša Niša za postojeće stanje buke, i ▪ da adekv adekvatn atnoo pruži pruži uslov uslovee za valoriza valorizacij cijuu bonitet bonitetaa prostor prostoraa za stanovan stanovanje. je. Takođe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da posluže: •
urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada •
arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta
medic medicin inski skim m stručn stručnja jacim cimaa pri oceni oceni smetnj smetnjii od buke buke kao veoma veoma znača značajno jnogg ekološkog faktora koji utiče na zdravlje stanovništva. Mapiranje buke je suštinski deo kontinuiranog praćenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u životnoj sredini. Cilj akustičkih mapa je da slikovito prikažu stanje buke vlastima i građanima, tako da mogu zajedno da utiču na smanjenje broja ljudi koji su izloženi prekomernoj buci. •
66
LITERATURA
LITERATURA 1. M. Praščević, Praščević, D. Cvetkovi Cvetković, ć, Buka u životnoj životnoj sredini, sredini, Fakultet Fakultet zaštit zaštitee na radu u Nišu, Nišu, Niš, 2005. 2. Mesečni Mesečni izvešta izveštaji ji o stanju nivoa nivoa buke na teritori teritoriji ji grada Niša Niša za 2007. godinu, godinu, Fakultet Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2007 3. Godišnji Godišnji izvešt izveštaj aj o stanju nivoa nivoa buke na teritorij teritorijii grada Niša za 2007. godinu, godinu, Fakult Fakultet et zaštite na radu u Nišu, Niš, 2008. 4. D. Mihajlov, Mihajlov, M. Praščević Praščević,, D. Cvetkovi Cvetković, ć, "Rezultati "Rezultati monito monitoringa ringa i ocena stanja stanja nivoa nivoa buke u Nišu za 2007. godinu", Zbronik radova XXI Konferencije sa međunarodnim učešćem "Buka i vibracije", Tara, 2008.
67
