Strčni recen zet recen zet edžvid: mr. h hzz
Fadl ef Fazić
kurr hz
Džad e Šoši
kurr hz
Fd e Bektaš
Aps k h bd b d DT Lektra rjeod rof Ham Zed Degn ve srnie Ha tua
Idava PA h & Mdresa Demad Čaev C ,
BIHC 204.
Strčni recen zet recen zet edžvid: mr. h hzz
Fadl ef Fazić
kurr hz
Džad e Šoši
kurr hz
Fd e Bektaš
Aps k h bd b d DT Lektra rjeod rof Ham Zed Degn ve srnie Ha tua
Idava PA h & Mdresa Demad Čaev C ,
BIHC 204.
,
\
,
j
'ff � J ' � 0 J l
o
-
.
,� ' it
\ " � j i � S' o4 j 8 1, ;f � � ·l , ,
,
\ \ � . J \ J e * l: ; \ j � � ,
•
;
" .
- J• : : � '� <.' 0\0\JJ} ,W: " ' (� (�
1 Kur'an 3 102. l lbidt 4, l. 3 I 33 70-7
h�an - gara oaka •u e 3
Uvd K t pst sli •
Ona ko hoće da govo o Kuanu, u nzadno e stuaj Trebao bi pružti odoaauće nfomace o nemu predtalauć a u relano orančenom, atkom prkazu što u nabolem luču može b amo nznana nformaa u odnou na e ono šo e Ku'an i šo o nemu ebao ei Kuran e Allao oo ko e ne može oran i o koem am Uzšen Ala dž. š kže u uri El-Kehf
' J Jj l /t Jj � '� /t �\ ,
.
"
,
,
Reci: Kad bl more bilo mastilo da se Ispišu reč Gospodara moga, more bl presahlo all ne l reč Gospodara moga pa l kad bismo se pomog jo jednim snim." 4
Tođer u u Luqmn :
4
K'a, 18 109.
, a e a n • u ke sal i i p N O a s u s v a s t ab l a n a Z ml
m r , n bl se o š s e d a mo r e , k ad p s a h u /I e j s a n 1 n , u t e / p / s a l A a h v e č i ; A a S r N mu d a
lj;w l Alah, dž.š je Svome Posianku Kur'an do· .tav po jnao kom dvdset i tr godin jev Po· .Ian�tv , pa je riono da sc ne mž elabirt u ok ma jen(J& rtkog priz. Kr'an su apisae bHrek kjga, milion mva s koja su pujen knjižc lmnso so i ršćn-židvskog ad Da�Je, što god s nemu jo doda, sa kplc vi u mor if or macj o a a šeno i načtao knjiz čit vom e O
Kur'a ie obav lje i osa s p mn Kur e jš, iz ko je g a porič Muhammd, as.
Nit je po sl n s o S�udi jcma.
Nt samo Aapim. i e psan a jedno zml . Nit sao je dnm nar odu.
5
Ku•a, 31, 27.
.. -pu o . o 5
Nii samo edno as. Nje posan smo vjenma Nit sao musimanima Nie posan samo judia Nit samo Zemjanima On e posa Ahovm svoenjima kosmosu Pema ome, Aova Obava (Ku'a) je mlidvnog mutinacolnog multiasnog osmčkosvemisog rake! unu su se paksom odazvai saovn neesa i Zemlje:
/�aha Je slavilo ono što Je na nebesima l ono šo Je na Zemi." 6
/ � a h a s l av on o š o J e n a ne be s i m a l on o š t oJ e 7 na emi"
6
K'a 9,
l.
6 o U
J: J �ji
IJU t�
,;_ � � : J ,
Njega večaju sedmera nebesa, l Zema, l on/ na njima: J ne postoJI ništa što Ca ne veča, hvalć Ca; a vl ne razumete večanje njihovo- On je doista blag l mnogo prašta N
'�ahu čine sedždu sv on što su na nebesima l Zemi. ;9
Zar ne znaš da se l on na nebesia l oni na Zem Aahu klanjaju, a l sunce l mjese l l planine, l drvee l životinje, l mnogi ud a mnogi kanu aslužuju u 10 Možemo konstatrati:
7 Kur'a, 62 l. 8 Ibid, 7, 4. 9 Ibid, 13, 5. 10
Ibid, 2, 18.
- I· �4 (O Kur'an se obća VJ·ernicma: l_ vjernci!), ,
'
-
�
i drugim ljudma �81 0 judi). Ku'a s obraća čoveku: �Li 0, ovee!, i džm
i J�; \ 0, dii i judi!
Dae, ua ne korespod samo sa Zemima, eo sa sveirskim staovcm, meekim i džma
U sui El-En am ke se
NO skup/no džinska /udska� zar vam Iz redova a am/h pslani nisu dolazi koj/ su vam ajete Moje kaiva l upozoava vas da ćete ovaj vaš dan dočekat/ Oni e 'Ml to piznajemo na svoju štetu. jih Je život na dunjaluku bio obmanuo l on/ e sami potiv sebe posvjedočiti da su bl nevjeici" 71
suri Dži, akoe se kaže:
1
K u 'a, 6,
130.
8 o U
! 1) � �
J 4 ·\
�f l J 1 ' tu .j,
-
-
� f
,
;
.
#Re/: Men/ je objaveno da je nekoko džina prlslušklvalo l reklo: Ml smo, doista Kur' � n k Izzv dvenje slušalkoj n ut uucuje - l sm u njeg pojerali l vie nikog neć Cospod nem nim smatti. " 12
Dak le, č itav k osmos je Allhu pok or an slavi Ga vič a 'ibadet mu č ni. Samo dio ljudi i džina se e pokoavaju ne zato Šo su u sanu da Alahu dž.š prkose ii da ikoče ipod negove konoe. Ne! Nego samo zato t m e Allah džš dao sobodnu volu da se odede i pema ome budu agrađeni ili kženi· To šo e dio ludi i džia nepokoran Allhu džš ne veue i ne pakikue isam, u globanom pogledu, malo je i zanemar jivo, u odnosu na pok onost i v jer u č itavog k osmosa.
M ne tvdimo da e Ku'an aš kao božansko doo, kao božanski ha ekskluzvno dobo samo a musime nego e K u'an aš Allahov da i uputa za vakog čoveka svakog Zeanina i svemica koi g hoće pihvaiti Dolzak Obave Kuana i poava Muhammeda a, značila e deogau dokdane piašnih nebeski Allahovih Obava čii su se oiginali vemenom zagubi l 1 K
,
ur a,
7, -2.
- n � ., o t
'
narea a zrani n b kojih s onađ njv pmak bj aa tkv i navć azk Poslanka Oav Kuana. Banain vane s pak aa vd ainsk v cn j sa oj nalai u Hof bc Bču nk k opj ja aa Ban kom muu Kongsno bblotc Vašngonu Sa n od ih opa prevn j na osansk jk U o van kaž s na jk Isaa as:
"Što s en tiče, ja s ofao na svet prei p z Poslnik Božeg oji će svt oti a . On e o i itino nogo jano o o svih roroa "3
u
p Barbi st. 53
10 o l
k
Olc,
u .e se -
e a le
d
u
.mt u pC 8 1:r Mhi E1·
d
'1 s t inom ·
k j m su bili z1duien s Yi o stal
zt
Obj : u K\ln
·J anijom od pos nic i.
istine
sa
�Idrim, -d j d ošb navćn O bj v:, s 1 n nep lj sl m ;\ u du udžnh k t , ž
c ns a. nvih k lonzr ojentlt po k uš pr \'ći ez da j Kur\m 1hanucdvo lit no d e k oe j n z msl i č on autr .
T je fz: tnmb itn
bi
i po·or t k oja nma am a bš ni
Semen nez3n t:žvnj, č kšćnskih autora, prdib su da e od svi eeskih O bžanskog k r: k tera u originalu sačuvala smo Obj�\' Kun
Po slai a., ik d UJe tvrdio da j K ur 'n jgovo djlo. San 1i
N lo g i čo je v i V:ti autorst vo K u 'ana z s k ad o to i zri čito odbija .
Poshmib,
Autor k ji g e S t ot k a, ina č k ršćanin Amerik anac s a zapada, piš ući stotini na g enijalnijih lj di k o i s u prodf o vai o z hi storiju, na r mje to s l o
�uhammed, �·s � .
up a vo z bo g K ur'ana sa k ojim je
uspio
dlo at a COV Jec no i njime i z veti hitorijk dru pr�mjn k oje su g rtal , po mišl nju autora a pro fJesto u histo riji svij a.
Da je Muhammed, a.s, bio aralica, a ne Posanik b se odriao auorsta kog jedog djela, koje ga je učinilo p natim i slanim č i u očima nemusimaa. Čitajui Kur'an, onj k ima ruma i logi, i mnogobroje dokze da Muammed, a.s nije mogao biti ator Kur'ana, niti je to mogao biti bilo oji drugi čovjek. Njego sadržaj i informaije koje donosi prilaze ljdske mogućnosi oje s dae čovjeku. On ima aka nadnaravni epooljii sil oji ga odlje ad sim pjesištvom koje je bilo poato raije. Naime Aapi su u vrijeme Objave Kr bili na v eoma isokom sepen pjesničkog iažaja. Međuim, oni oji još nisu bili primili isam, susret sa reiianim Kr'anom osaji su u nejerici, i nenađeni frapirani. Mogli su samo konsaovati da tako nšto nikad ranije nis čui i da o, jednosa no, ije ljudski goor. Mekanski plemići, arisokai, pvaci i ugednici krijći se jedan od drgoga, dolazili su slušati učeje Kr'ana oslanika, as, koji ga je učio aglas klanjaju i kod Kjabe. Bilo ih je stid jedni drugih da ooreno, javno slušau učenje Kr'ana proi koga s se dušo i svojski borili i čije su svjeo pošali ugsiti i uništii Kr' � ih je jedostavno opčija ao, io to nis htjei prinati. Tek kada bi poslije
1 o U
prim slam okvl šta se zbvlo s nm do s ko nemuslman sluš negovo uene Tako se u sr (biogrfi i stoi Poslana s i asaa)1\ a i u komnaima urna avod i lž slč Omea ra oi e jednom pošo da naadne Posnka .s. Došo je u Harem ae i at eko Mammeda, s, ko nja učeći su EI-Hakka. Ome e nae bo ozna kao vo a mn, iueno snažan odvžn i opsn čovek Bio je sth i trepet a svoje nepre P ovodo se u pijanm i eevekma. Dke ušavši u aem o e une u'ana Sao slušo Ne se mogo otet domu d mu se o sv Omer ra sm ppovjed o tom dogđaju kko to i Ahmed sa senedom do njeg r "Za udo sam se silu kompozcji u' omislih: Al mi ovo e dois neav pjesn ao št prpovjedju Krešje' Meutim Alhov Posnik e u o momen čo jete:
14
_V i�, S ju -R r man ElMuba e k , Z e l ć m d me na p i tk . . k omit et pooć BiH (Isk aud s
Js
z
, Saravo
•.
19�8), 5.
NOn je (Kur'an) doista govor objaven plem enitom P oslan/ku a ne govor nikakva pje snika kako vl nikako ne vjerujete S
(Izgealo e kao da aov Posaik čia ms Omera .a ko m e o za eđima a a e za za jega i ooaa m a njh u'anom Ome dae pipovea Tad poms O je vača. A aov oslak pouči aee koi sede:
tl y) : /} � � J � "
.
�
.
,
Nl nisu reč nikakva vraara kako vl malo razmišate. Objava je on od Cospodara svjeova 6 o
(N koidecj e mili k j dl a Omea .a, a e počeo shaat isn azmjeajć božansko poeklo Ku'ana). Zatm Ome .a eče ada slam đe u moe se."' 17
"K ur'an, 69, 40-41. 16
17
I bid, 69,42-43.
k a d ir t ar e Ibn - A ul ir s T a'i, f R Ersib Ne me h am Vdi , Mu
• nog M - oćnog ( 'OI ak avanJe · Uzts (Bejrt 1978), 4, 49. ·
u
J ko ment a a Ib K r ), siž eir an 'u
14 o u
j je Poa n a .s , učio o k r o v ći j ša lu e, i Da . , z J·ego vu prisnost Omer, ra, doživlja ne zna JU CI . prv ih klica vjere-i maa naon so Je Kur' Je n e đ bu sl . m1 nJa r z s a a r u a a . o dg o v oo na nJ'eg o v a sk ri v ena un v
•
Kur 'a i je p jesš v o, št o s obič n Aa mo�i OS Je t it l prepo za t Posla nik , a .s n je g o v o rio o hir osio Obja v u od Gosp odra S Jet o va : s v o me , e go a mo pr en •
·
.
�Y J J . c l 4 � � J
n e gr p hr sm - t e Ob k u e bzu. 18
samo
"
k a da ije tr dio da je K ur'a n n eg o v o d elo. Nit i je t o og ao t v r dit ! Nit i m bilo doz ol jeno da t o uč i , a d ne bu de o d ma h os jećen i k a žn jen. K r ' je napr ost I
z aš t ć e od st ra e Al ha , dž.š D k e č ni Posa a.s,
sv e da je ht io i želio ni je g a mo g a o iz mi jenit i, a do d t il o du zet i u n jeg o v o j O b ja v i. Dok az z tO j u na st a v u sur e k o u je O mer r .a , lu šao Poslik , .s, a od
k o j� je t ak o d jeo or o i z v a a n je g o v pr eobr a ž j g s da lJe g o v or i o Posa nk u a .s, u v i d u z r šu uće pr i et j :
• Kur 'a, 53 -.
"� da Je on o Nama kojekakve reč/Iznosio, Ml
bismo ga desnom kaznil a onda mu žilu kucavu presjekl l niko ga od vas ne bl mogao od toga odbraniti. 19
Prema tome Ku'an je štićen od strane Allha, džš. Niko g ne može uništiti i negovu originalnu veriju mijeniti T je obećje koje je Aah dž š dao u pogledu čuanja Kur'a
'Ml mo uistinu Kur'an objavll l aista ćemo Ml nad njim bdjet"2
Zato u čuvanju Kurana fčkom otanku musimana h postora posoji međusobna korelaska veza. Ako Aah dž.š kaže da će čuvai Kur'an onda će ga sigurno čuvat jer On je dosa Moćn i ivršva svoa obećnja o onda znači da ako muslimi budu pohranjvli i čuvali Kurn u svojim grudma svojm srcima oim memorijama svojo paksi i budu azojn a Kuranom onda će h Allah džš čuvati zjedno sa jim U tome je šansa musimana da ičk opstanu na ovim prostorma čuvani od Svemogućeg Allha zajedno sa K'anom
19 K'a, 69 47. 2 Ib 15 9
16 o U
Molm U viš nog, Premilosiog Se zna juć . g l l ca d r pod Gos lian . Svemoguće g n jihovih it ktu c, i molm U ziš og Al a d se 0n � 1 n ri j še at ičkih prdub đen ja, n slieđe i z r ani· Je . vrmn, d Kuran p'h vate u Jegoo J. re alnosi . dimniji božnskog goor. I molm Uzšog A lah, d 1 se otv oojnj i omaožavj Kur'ana, oj e n njhovu šteu p da im All dž., podar Uputu ko Š o ju e dao Omru, r.a i dgim shbim kro z Kr' n Ami n.' . .
j a r a b b el - / m in.
Muhrem Šula nov ić
PRV DIO ADABI UČAČA UČENJA KUR'ANA
Pr
Adab učača i učenja Kuraa Dvojia islmsh kasiaa di su nmjelji dopinos u obsti "Nauk o Kuru (ulumuKu).
P
j Imam Bdudd Mmmd 'Adurrahma Ez-Zri 745794. ) sa svojom jigom lubu u/mlKurn u ojoj j kpiciao čdes i sdam zličih tma, a dugi j mm H Dželaludd Abdurhma 84991 h. oji se pono ooisio ijom njigom i onim Što napisano pj j, dodaši no ms u soj u lul Krn Njova kjiga sadži osamd ma au o Kunu i oo o j vano z nju. Td i petu mu o adabima ue1a Kuana sno itralo pvodmo i objaljujmo pod ovim nsovom:
ab učč i uja a
Ac l � bu o 19
PREVOD: vm mkm v s gup ksin ismsk m Jdn d ih ksi i E-Nv k s psvi mici u svim dm T im Šhulmhb i ar d dnim pp d EnNvvi i ddm nk dg be U mni kmn pdnh pin 1 e'e utehbb je mnogo tt i u Kur
Uzvišn Ah ž pisuć n dvn u u
' l" f \ 4 \ - � ,
-
c e. e u a ho jet e Al u no ć a ip o sv j n / ko O
; 1
Buhri i Musim iž pdn d n m, r.a
osim d č čvk km h d Ku' i m v i dn i. Tirmizi ži hdis Ini Ms'd
1 K'a, 3.
t o
P�
v o iz u'a n a im a z to na gr adu "K o p r ouč i s lo " ona s udstosrcava. "
,
a
Taođe, o bljež hds Eb S'd koj os o Vj�osa sas: Uzvni Gospo(a kže: 'Koga uposli i omete Krz i ikr od dove i t'1ja dću m njred e što e e onoe ko mol. Aaov govor vijeiji je o dg ao što je i Aa rijediji od svojih svorenja. Mslm bž hads Eb mam:
Učite Kur'n,
ć zgovor'k so ucač u" v
on na Sujem au bii
A Bhka bž hads š
se uči Kura ljiva je ebes sonicima kao šo zemaljski sovc e vjeze Kuća u oo
O b ads Esa
"Os vijetlite
vaša
d omaćinst a namazo u čen je
Kuaa Tkđer hads Semuret b. Džundeba: � ajaelj l d se pe za Aa zba Je Kur, pa a e psaaje Bleži i hadis 'Ubede El-Mek ja mer' i mevkuf . ve�I}:
u
1 "Kr'ski sedei, e zemrujc r. Iskeo ga čte oć da šre g. azmlae o onome šo je em bse spaše b.
Sre pvovere geere e s oče č ra sao Naže šo se spomJe poge če hme r ese sa oh ko s evo č os hm; čer o čer Zam see o ko s č čer hme eom a o poom o ko s č r hme p ve e a vo Aša r a o e poka Bež E Dav o Msm . Mhrk: Rekoh Aš: ma h ko zvršv po ve-r ame z o. O reče: O s proč s č. sm sa Ahovm Poskom savs a oo af kaa e pročo El-Bekare, p Ai 'Jman ENisa. e pročo ae kme se aveše ro e zamoo požeo e j pročo ae kome se pre a a e ovo ržo čše o e pree ko ovog se prmer oh ko s č hm za ve o zm oh ko hm zvršv z r o To je v eć li jepo ( h a en ).
tl o P d
ka tr da a s h u e n l č ki :n IS Grpa ·tl• l1tiT vc·me prJ' od m dan. .
JC
k ,0
vrl
ju koga biljž i Eb an d e p na lj rcm u Ovo rjnm j enm. Radi s o os d o r c j v sa a j z i m i T r O:tu i mišljenj e
era merfu veriji : hadsu 'Abdllaha . Om
."
"Nj rzmi Ka na ko g proč i
Bijži Ibni bi Davd S'id b Msr o Mcda mvkf vzi:
"Nmt uč i h b o tri " Biž Eb Ub o Mz b Dž ok učn m v ž so g c dan .
A Eb ljž o Sd . - o gog () oj j o: "Rekoh: 'Aa ho v Posa nče, hoć li proučit h nu z tri da n ?' O reče: 'Da, o možeš."' •
�z a ov og a l jedi prm e onh ko j s ha u završ li
. z ce d n , pot o m nih ko ji su je učili z a pe a d n , pa . o . o O OI.. su Je c th z seda m a n.
Gnic od seda m d upot eb l jenh za učeni , � ko mp et e h r e sed ji je put z lna seina , i najjepst
Al I uča
Kurana
o
13
nač n njeng čena T e bila pća paka većne aba a pie i drgh Baria Mslm blježe d Abdullaa b Ama ki e reka llahv Pslank m eče: oč hatm z mjsc a! R ek: Imam ja nage da e pčim i brže On eče: Poč hat dest dana! Rek Imam ja snage da je p čm brže' A n reče: oči j a sedam dana i n povava še (bn čenja. Eb Ubejd i dgi blježe putem Va b Hibbana d Kajsa b Sa'sa'e a n nema drugg pednje da e n rek: "Allahv Pslaniče, a klk vremena da prčim hatmu? O ee a pa da Rekh: Dsa a mu i brže On eče č j a j sdmi (džmu) EbuLs navdi svme El-Bustanu: "Učač Krana ak ne mže vše teba bi prčti hatmu mr dva puta gdišnje E-Haen b Zijad prens d Eb Hanife da je reka K pči am svake gdine dva pta, ime je spn bavezu, je je llahv jevjesnik s.avs u gdn kda je preseli na hiret, puči Kuran dva puta pred Džibilm
O do Neki dug učeja rel su da je pouđeno, bez opavdanog aloga e prouči hatmu u četdese daa. Imam Ahmed ovo eksplte avodi teeć soje mšljenje a pedanu 'Adullaa Omea o e pao Posanka a.s: U koko ću dana avrši atmu?" O mu e odgovoo " cetr deet d aa Ovo pedaje bež Eu Davud Nevevi navodi u - Odaano mšlene e da se to alkuje od osoe do osoe Oa kome se pr puno svest uaue rumevae i ljepota učenja nea sat učeje na meru koom će mu se otrivai opimao raumijevanje onoga šo uči a koi e aue predavanima suenem sličim vjeskm obaeama i avnm poslovima ea uskladi olčinu učenja sa svom oaveama ko ne bi došlo do ivna u ispuneju sh Ako e od ove dve spomeue kaegorje onda neka uč šo može vše al da ijege peasićeos dosadu i peo učeje
1 sl Zbovjnj Kn v j g evevi t nagava u svoo E-Red i im ugim n g ama sgao su h avua i ugi
"Pa s gj g ta i vijh eeg ea braa e l aje e je čvk auč a arav. noi akođ, ad K auči K'a pa ga ara š aa a a Sjm a U oa Sahiha iži dan Oalaje Kra jr ak m Og u čjj uc j ša Mamma K br bala i baa g j a
c
Lijep (mustehabb) j abdt radi čnja Kr'ana
Rzog a o ži čnni šo an najdnji d ka ao oanik, a okdo (mekrh} da omnj i čn ik Uzinog ·Aaa om či i od adeom, kao šo ovđno akim dajama Mđim, Imam-Haamjni k: Nij okđno čnj Kana, za onoga ko igi a, j na ozdno da j oanik a čio z aa U komna Muhzkaž naj ko či i i m a izađ ak ać a čnm im ok ak iza Džunupu i u manm k zaaj j čn Kana a m dozojno gdan Msaf i
,, .
preazak očima preko tesa (bezglasno - srčano učenje) Učaču sa ečiim uima pouđeno je učenje." Međuim, rečeno e kođer: Nije dovoeno k ni doicanje Mushaf sa nečisim ruama. 4
M'ela
Sunet je učiti na čistom mjtu
Najvrijednie e učii u džamiji. Nea 'uem poudia je učenje u upaiima i na ui EnNevevi kaže našem meebu ovo dvoje ne poueno Eš Šabi je poudio učenje na nečisom mjesu u minu do se oeće; i o je meps mijje S Mcsela Mustehabb je sjti oboen glave, ponizan, okrenut prema Kibli, mian l sa posebnim pijetetom učiti. 6. Mse
Sunne J• upotebljavati misvak 1bog čišćenja uta i poštivanja Kuana
bni Madždže bijež od Aije sa mevkuf predanje i lBezar sa dobrim senedom verzije mera:
. i� . . 17
Vaša sa u putev Kura. Učin ih dobrm uptrebom misva." Smarm da ko nek pekine učenje pa mu e bro vrai gno ponovnm igovor t 'e, mustehabb je i poovna uporeba ivka 7.Ma'cl Sunnd je E t·te•v" pre otpočijj kir•t
Uvieni ke: ·
r:'
� �
T1 f) 1
NKada hoćeš da učš Kur�an, zataži od Aaha zatitu od šejtana pokletog." 1
Prema e, i e uči prije kirae Neka ulema milenja je da e ona č polie kia'eta zbg jezičkg načenj aea dk drugi mataju da e obavezna bg imperatvne naredbe En-Nevevi ke "Kada bi učač pša poed nekh peai bi ih i ra e učenju. Ako bi ponovio i ·bi bi liep
1
Ku'a 6, 98
Njena odarana erzja je J !"
,
\
�ji �) �
"Ueče e Alhu prtiv šejtaa poketog
Grupa elefta dodala je: zna čuje)
, � (noe k<
Od He peoe e erje: "Este zu, nee'iu vezu "to je odabrao hanefj
autor Hdj zo oa o e ove erzje lažu jezč zrazo t poenu u Kuranu. Od Hueda Kaja preno e:
·\ I , .
"U t ečem se
neeno
Alau
Moć nom proiv še ja na
Od EuSeala pen e ezja:
"U ečem se Alahu S na ž nom proiv še jta a zbldelo ·
Od ne kih dr ug ih pr enosi se v ezi ja:
�ji
l i� f "
,
,
,
Utje čem
"
poketog."
se
Alu Veličantvenom
protiv šejtana
Od drug ih s e opet p enos i s li jede ć a v zija:
�l �l -·.l J ,
,
� .� ;l
"Učem s Alh, a doia, O je Ona koj č je
zn potiv šejta pokeog'
Prense se i druge vije isti. El-Hvani svme Džmi'u: "/sti nij ganičena k he mž da dda i dme K
U EnNeš IbnDžeeija kaže se: ma kir' ea če je nagls. Rečen j či se sebi pć. Rečen j akđ sim Faih Rka je Upn se pfei njen čenje nagl b Še g gničva sa bavnim vjem: da, nda bde pissv nkga· k slša On balaže na sljedei način: Učnj nal nak učenja ka š s elbija
i tkbii naci Baja Kis d ga š slšac d pč s kenti pžnj na čn pa m ne ništa pma Mđi o tizu č sebi nda slšac pmane
30
o lc
dio učnja za koj n zna od počtka. Ovo značnj čni azliku izmđu učnja u namazu i van njega Potonji učnjaci spo s oko značnja ihf'u a (njno skivanj). Izazita vćina učnjaka smata da s r 'dn osi na njno tajno izgovaanj {irr), odnosno, to je učnj sa izgovoom tako da učač čuj sa sb R čno j: To s odosi na njno skivanj (kimn), tj bzglasni sčani izgovo Ako pkin učnj zbog nkog azloga ili zb govoa (pa maka samo odgovoio na sla) ponovo će poučiti isti. Ai, ako j gov vzan za učnj onda je nć ponavljati Da li j iti et kje ili sunnska obava svakog pojdina u slučaju da s ui u gupi? Odnosno da l j dovoljno da j jdan od njih pouči kao šo s uči bml kod jla ili to nij dovoljno? O ovo pitanju n vidj da postoji nki tkst. Mđutim vidljiva ispavnost ovo dugog j j ilj učača zaštita od zla pokltog šjtaa i pbjgavaj u okilj Allaha tako da nij ovolna t' jdn oso za dugu " (kaj itaa). 8.
M'ela
Izgovaraj Bcsmelu" kod petka svake su , osm sur Bera'eh" (Et-Tevbe) zbog oga Št o je v ećina č en jaka na st a jališt u da je on� a jet. Prema tome, ako bi je ispusto time bi, po v eć inJ
_ �·J1
čejka, zostavo do hatme. Ako b je učo kod ostatka sre to b blo musthabb To je mšljeje Šje koje preos El-A'bad Karje navode: Njeo učee je potvrđeo kod ajeta
(141 :\) �G f , JA J .
,
z rzlog šo b učee ovh ajea drekto osje mlo ruo začee zbog odose zamjece koa b se umjso a llha vraćla a šejtna tme b se uo promelo začeje eksta) IblDžzeri kž e "R etko ko je obašjavao ptae učea bsml kod učeja uutar sre Bra'h Ebl-Hase ESehav rekao je da se n m m jestma oa uč l oporao m e El Džaber . M•ca Učenje Kur'ana ne zahtijeva posebnu oduku (nijjct) kao što je slučaj s ostaim zikrom
Nt je potrebn u slčj zavjeovna da će se čt namaza kada prav rzlku zmeđu fza l zavjeto učeja Čk, kda b odredo vrjeme učeja, ko zostav nt e b blo dozvojeo Ovo e preo l-Kmve
i
Di.
10M' k K Uzviše Allh kže:
"lKur'an u trt"
Blje Eu Dvd dugi mm Seeme d je op učee Polk, s ko: "Obšnjvj nepecu ovo po slovo. Buh blež o Ene koji je ptn o k' Alhovog oslk s p e eko: "Bo e odvnem , oom e roučo:
dueć ječ Al, Er-Raman ERam" ob Saa blež se od Ibn Mes'uda d neki čovek reo
Ja uči ure koe padau u rekatu." Ku
E-Mufsal na edn
On reče: "Bim učenjem kao što se eciuju pesme Doista, neki ljud uče Ku'an a to ne dopie dle od njhvh a Učenje koristi samo ako dope do sca pa se usiječe u njega. El-Adžurjj bilježi u knjii HameulKur'an od ni Mesuda da je ekao: "Ne gooite g u proz i n ejte ko to e reciuju pjesme. Zastnite kod njegoi čudesa i pokećite a njime aša ca. Nmojte da am ajeć cilj bude dolk do kaja sue Od Ibni Omea iljži eziu adisa e ečeno posjenku Kura či penj se na sepene či ao što s učo na dunjal. Toj stepen je onje gje se aši aj aje oji si načo.' U kometau El-Muhzeba kže se Posoji konsenzus da je pokueo egonti bzini učenja. čenje ednog džuza Kuaa tiom ijednije e od učenja da žuza za isto vijeme ako se ne uč ttim. Uenje etilom mustabb je zog mogćnosti zmišljanja i rzueanja {ttdbbu), a i �bog �ia � a ucenJa ace žnosti i poštanja Ku'ana akav na ! jeluje na sce i zbog oga je mustabb i stcu ko ne zue njegoa značenja. (zašen cia).
U En-Neš navodi se: "Postoji spo u me da l je vednij ao učenja a rilom il mnogo poučenog na brn Ljepo je to obazožila naša 'ulema rekavš Nagada z ril je već vijednos a nagada za više proučenog je bojnija pošo za svki puče haf de desestuk agada A u Zekešjevom lBurhanu kaže
se
"Upopunjavanje maniesuje se ko krupnoć igovoa, jasnou gasoa i neasmiranju ar u gi. Rečeno je da je o najlabja manesaja te, dok j njegova najpopnja verzja učenje onako ko pilč dao zazu; pa ako se adi o pijetnj, poč se kao penja l ako se radi o večanju poči se na način veičnja 1 . M'ela
Sunn je učenje s dubokim razmišjanjem (d· tedebbur) i azumijevanjem (·tehhum) Ovo je najvei j i navžia ava Na akav način prosvjeuju se sca šie psa. Uvišen kaže
� '/r 1)y l oc;! yt ,
-
.
"Knjga koju tl objavQujemo blagoslavQena je, da bl on/ o ječima razms " 7
Također, :
� ašto on ne ramle o Kuranu?" 2 o se rad tako što se srce aposli rzmišljanem o značeju igovorenog razumijevajući značenje svakog ajeta spoajom naredbe i abrae uz prihvataje svega toga. Ako m je ranije promklo praktiiranje ečega, oda se pokaje i zatrž oposta. Kad pouči ajet milosti obraduje se i zatrži je. Kad proči ajet patje ii ajet kuđeja sstegne se i zatrži utočište ili ajet dove pa ztži i zmoi Msim biježi od Huzejfe koji kže: "Jede noći lanjao sam s Poslaniko as, koji zpoe Bk im pouči i N' od i A 1. Učio je polahko Kada bi čio ajet kome se veliča lah veličao bi Ga a ada proči ajet dove, zaolio bi ili ajet utjecanja pa bi zatražio utočište Eu Dvd Nesa'ia i drui ileže od b Maika koji aže 1 a 29. 2 4 82
"Jedne noći klanjao sa nafu sa · Poslanikom, . koji prouči Bek ne prošavši ajet ilosti a da ne traži je niti ajet patnje a da ne zastae i zatraži utočtspas Biježe Ebu Davud i Tirizija hadis: "Ko prouči 'Vet-tini vezztuni neka na krj zgovori e, ve ene /ike mineššh idin ' (Jeste i ja o potvrđuje)
A ko prouči L uksimu bijevmilkme do krj i vrši s ajeto: lse /ike bi kdirin en juhjelevta (I Taj nije kda da rtve oživi) neka izgovori: e (Jeste On je Moćan)
A ko prouči ElMurset i dođe do ajeta: e bi hin b h u juinun (Pa u koji će govor ako ne Kuran vjerovati?!) neka rekne: �menn bilh i ll vjerovo)
U
Ahed i Ebu Davd su zabilježili od Ibni Abbs je Posanik as kad prouč Sebbih me rbbikele" zgovarao 'Subhe aijeeaa (Slavjen je oj Uš Gospodar) Tirizija i Haki su zabilježii od žabira koji k "ošao je Posanik as eu ashabe i proučio i su ErRh mn od početka do raja ni su ćti osaik as i reče: "Proučio sa ovu u žia kji
su se ponje lepše nego . Nae, go sa proučo: e bi 'i rbbikum z on su e Ve bi šn min ni'amike rbben nukezib ve kehmd" (ien Tvo bagodat Gospoau naš ne poeo Pa neka e hvla') In Miuveh Delei i Ibn Ei-Dna abiležii su dovi a i gi s vo slabim lnce enosilac o Džaia a e Poslnik a� ouio Ve i se'eleke ibdi anni inni krb, ('A kaa te obovi Mo a Mene uitau Ja sa siguo bliz1 pa ona ekao "Gosporu oj, s neo ou obaveo se jo uovojš Oa se, Gospoaru oj, oziv Oi se Te oj uga neaš, o. Toje su bagoat e a ppaa i aoga neaš Seo s ean, en Neosn. s d ns I Te no an ne Seo e Tvoe oećane stna o i suse s o o Dženne e ina a v je sina Sun č će neuno oći i ćeš požt one aba. Dav abiležio e a i ug hadisk atoteti o Vaia Hža
"Čuo sam Allahoog Vjerovjesnika s.av.s, kada je prouč 'Veled-in da kže: v , • oez zgovo.
1 Kr 2 186
.
min'
('Uslišaj Bože),
O f
Taberi biježi ov predaj sa tri pa igovori �mn: a Bejeka veiji: bbr l, amn' O Gopodr, oprosti mi Ebu Ubejd bilježi od Eb Mejsere da je Džb počaao Allhovog Poslaika, a, igovor: Ai što avš a čejem Beke. Bilježi i od M'z b. Džebela da je ako šo sa ko igovarao Ain
z
E-Nevevi "Od je da e kod eja ajea: V k-hudu inh . .. (Jevreji govore ejr je - Alov i . ' 1 i V k/h jhi g . v govore Alova rka je ita . . .' 2, izi gla k j iio ENeha'i 1. Ma'el Ne met nvljnje jet
Neaija i drgi bilježe od Eb Zrra da je Pol a, kajao nafl do zore poavjajći aet: Tn t iu nnm b Ako ih kaiš robovi T
3 2 Ibd 5 64
13 Me Mtebb J• plkti pilikom čenj Kn ili pokušavat lkti onome o teško zaače, ka čiti g s dozom žovitost srušenost Uzvšen Aah kže: " rrn llzan bn. " (i adaju n icem čuć..')1. U ob S zabij ežen je hd o kr' eu Ibn Mesud u kome je došo ' na n" ' .. dok su jegove oč zze') U Beheijevom Šab abiježeo je redaje d S'd b. Mka u veji Dost e K sšt sa žšu t Zt ad g čte ačte. A e bdete m kšte d čete. U reknutoj vez (s! redja) Abdu-Mei b Umer kaže se d je Aahov Posnk as rekao č a suu a zče mae žeet a e bdte aa kšte aat U Mn Eu Je zabjžen je ds
1 Kua, 17. 09
"Učte Ku'n žoito, jer j objavljn a žaošću. Kod Tabeanije postoji vezija:
"Najljpš učenj je učnje onoga koji se r .ost . uČnJm '
U Kometr Muhba e
se
Pt da e dođe do pla jete dboo ponanje u ono što se či rzevajći prijetnje obećane ne, obavee i govore, zatim ramišjanje o svojim propsma u tome Ao a tom tanj ne dođe žot i pnje, onda neka pae zbog gubta th emocija jer e to attof. " 14. M'cla
Sunnd jc ljcpšavanjc asa i krašavanje ra e
zbo g hadisa lbni Hibbana i dru gih:
"Uks t Ku'n všim glasovima. Va pedanja od Darimija je
"Ujepšajte Kucn všim glasovima j ijp gs po jpotu Kuna. El-Bezzar je zabil ježio hadis, a
atoitei
"Ljepota glsa ua Kur'n.
1
dru gi hadsl
U ovom smislu postoe mogoboe veodostoe pedaje Ao se e posedue liep glas, oda ga tea epšti koliko se to može, ali da se u tome peterue Uee sa pogekama (bil-elhan), ko se bileži od Šafe u Muhtesaru, može se tolesati. Međutm, po rvetu E-Rebi'a lDžizia tako učee e mekruh (pokuđeo) ke
"Izazita većia učeka kaže da tu ema dva mišlea ego e pokuđeo pregoee u oduživau ili izgovou vokaa tako da se iz fthe izrodi eli iz dmme ili iz kesre - ja' ili da se učii asimilacia ode gde e postoji. U potivom i mekuh U Zeva 'idur-rev kaže se: Ispavo e mišee da e spomeuto pregoee haram oo sa koim učač čii edozvoeo a i slušalac grieši e se time odstupa od ispavog puta Ovo e tumee pokuđeosti kou spomie Šaf Ja kažem O ovo temi postoi hadis u kome e zailežeo
"Učite Kur'a rapkim gasovma i pogreš Čuvate se pogrešaka dve knjge žido�i i šai� i griješnika, je doć vjeme kd će eki pJe. � refrenom pjeme akeizma, ne prelz Jihove .
4 grkljne. Src ć im biti opčinn,
ai
bU S'
src onih koima se
•
Hadi u zabiežii Tabeaia i Beheia. Neei aže:
Muteha e tažiti učee eoga a ieim glao ,
ao i ušae aog ira'eta a ažom zbog veodotoog hadia. Ne meta e ouiti adi učea iti met vođee zaedičog učea tao da ei ouče dio a oie i atavi eo dugi"
15 Ma•cl Mustchbb J kupno - romogsno čcnj (1bi· tdhim")
og hadia Hama Kan e spštn groogno E-Haimi k: Tumačee ovog e da e uči muškim ia'etom e izuući ga ao u goou žea De avodi " ovo e ada ouđot mae oa e izbo eih ija. Nome e e dovodi u itae ušae Ku'aa gomogao" ma e dovoea a en kicie mtha
16 M'cla Učc� naglas
u sebi
Postoje hadisi koj upućju na to da je bb učti nagla i drugi ko pćuju da je bb učiti u sebi Od rve vrste je ads zablježen u oa S "Nšta ne Aa ovolo o što je ovoo osl, a. lepo glasa da Ku' č naglas Od druge vrse je hadis Eu Davuda Tirmiije esa'ije: Učač Kuana nagas lič na onoga koj sadak e javo dok učač Kurana seb č na onoga koi sad de tajno. evevi komentarie sklađivanje ova dva hadsa mogue e na ta ačn da je skriveo učene vrijednije ako se čač boji lcemerstva, nemravanja klanača l spavača, dok je učenje nagas u drgim situaama vedije o o je u tome ve aktivnost; kors dospjeva· i do slualaca, budi srce učača donos koncetrau kreće pažju sluana, odgoi san i ovećava tivnost a ovakvo tumačenje upćuje adis u Davuda sa vjerodostojnim ancem renoeja od u Se ida:
f• . Pdl
"Poslaik, a.s, o je u džamijskom 'ika Čš eje agas odgr zavjes a ree: oate ašeg Gospo pa ao ej set edi dgia i eoe se eđsobn gsa če' 'Sv
Neki su rei "bb je ui do ira'ea aglas a dio u sei. Kada au dosadi ueje sei oda ee a g eje a kada se ua agas umor odmori se ueje sei.
u
17 Mc'ela
Učenje iz mushafa vrednije je od učenja napam,
je je gledaje shaf vid ražeog iadea. Nevev kaže Ovako smaraj aš uejac a i geeae seefa U oe e vidi sora. A da se kaže - Rzlikje se o o ojedica do ojedi, a se reeira eje i musa ooe ija se skršeos i dljaje u eje (t� bb) osu oa slaja; kod iaj i musa l ueja aame. A eferira se eje aame ooe o se ako ojava skršeos i ovećava sa udljvaj eje više ego ako i i musha o i o lj _
komentar.
Ja žem:
Od doaza za vednovae učna gledai u msha e ono to s zablžli Tabeaa i Bheja Šb od Evsa Es-Seaa me verzii "Učne b gledn u npisni kst im vrjednos ildu eredž (stepeni), učene gedći u npisn eks poveva mu vriedno n e hade deredža.,
b 'Ubed zabiležio a abim senedom "Prednost uče Kr gedući nd čenem npme e kao vrednovne n nlom.
Beheka zabiežio od Ibni Mesda veii:
me'
Ko želi zvi Aha i Negovog osa nka uči gedući pisni eks- mushf
Ocenio e ovo predae ao munkr. Zabiležio je i mevufvei sa ipim sdom: "Utate edan pisani tekst Kaa (mushaf). "
Zekei ovo spmin Brhan, a Nevevi dodać i teć mišlee
• "e
. "Učenje napmet e vrednije, uopće, šo pefeia Ibn 'Abdus-Selam 1, je se ime posiže udubljivanje koje se ne osiže gledajući u musha 18. Mc'el Pomgnje učču k e stvit
Navodi se u b 2: Ako se ua pomee ne znajući kko da nsai uenje, pa pia dgoga oda eba da posupi po onome šo je došlo od bni Muda EnNehaija i Beši b Ebu Mesuda koi su eki Ako eko od vas ia svoga braa o nekom aeu neka ga poi i zasane a mjesu kje ne zna ne piajui: 'kako de kako sada? da e bi i njega poeo bn Mudžahd kaže
j
a'( ili
ko ua sma koji ha dolazi da li je je je Kuran muškog oda 1 eka poui
ja(
A ko sumnja je li he (�) i nije, neka ga izotav.
El-Burhan, l ,
463. Ovdje se rai o !mamu Ebu Muhammdu b. 'Izu n Ad-Selamu, učejaku šafskog mezheba ko o tulu Jqhul-s/ i m Umro je 66. g. Et- Tibjanf adb hamelt-Kur'n k1·g J'e kog Imama, Muh"d JI Jah b. erefa En-NeveVa kOI je umro 676. g 1
2
•
.
·
k umnja da i je peni ii raaveni harf nd eka pruč pen. k umnja da i je dgi ii krak har neka pruči kratko.
Ak umnja da i je a thom i e a kesrm, neka rui a thom jer v tha) nje greka u nekm kneku, dk je drgi greka na nekm mjeima Ja veim Abdur-Reak je aie d Ini Meda kji kae dvHe da i e ta' i ja nda ga ručie a' uran če mukm rdm (kkirulKurn"
Sae je i ga raum da e kvaienje diemi da i je mukg i enkg rda dredi muki rd Odgvren mu e da je nenvan revarai en rd u muki g ga Krau mam pun rma enkg rda ka aei
,
0 Pc
3
"
"
Također, kažu: Nije ispravno da ondje gdje se doumi o mškom i ženskom odu pobjeđuje mki rod. Uzeni kaže
s
'
A-J� .-
J�i .
U oim slučjeima naede e žesk od mada je dozoje i muški od kao to je u primjema gdje Uzieni kaže
1 Ku'a, 7 2 Ibid 75 29 3 Ibid 1 l
4 Ibid 5 5 Ibid 6 7 6 bid 5
Dakle, nije ono što su razumjei iz navedene nagme (ekkirul-Kurane', nego e o odnosi na dovu i opomenu kao šo Uzvšeni k:
Ovde e pedog (bi} zoavo a značene e "mene lde K'am odnno muae h na da ga ne zaboravau. Moe mšene: Pvo pedane negra ovao mačene I
E-Vahd kaže
Sae e u pavu er u čau da z odno mušk ženk rod pa ako ne u ono a muhafom onda e ava mušk od kao što e u prmeru
Na ovo upućue o da u Abduov učenc kao šo su Ha i Kiaja kare ufe m ovo mšjene uče na ovakav način u muškom rodu ka šo mamo u prmeru
1 K'a 36 80. 2 Ibid, 45 3 Ibid 2, 48.
so . P c
19. Mc'el
Meruh je preidnje učenj sb rovor s neim
El-Haimi k: "Ne bi trebao preferirati bilo ij govor nad Allahovim govorom ElBejhek e že a nim na temelj onoga šo e nazi Sahihu: "Kada bi Ibn Omer učio Kr'an ne bi govorio ni sa km dok ne dovrši čenje. Mekrh je, akođer miane, bepolica i gledanje u poi (dok e ) 0
Mes'el
Nije dooQeno učenje Kur'n strnim jaiko,
opće nao ač arapk il ne, bo nam ii va Od Eb Hanie prenoi e da je to dozvojeno oe dok � od Eb J i Mhammeda prenoi da je to a
1
Ku'a, 24 .
o po�a aaps omtru lBeia trd s a s u Ha odao spomutog mšjja
z ooga
Raog ara j u tom šo s pjvodom gu gova aaravost (. Od ajsog prava Kaa pros s N mož s ams uč Kuaa a psom u Rčo mu Zač to oda da Kua mož tumačt?· O č N ač to ovoo a s o o ooga što j o vš a a s do a. Mđutm ao oć da uč a prjsom oa ož da ođ vm om š j vš o pošo prvod ama a raom a au o tumačja.
1 M'cla Ne dooljeno učenje • kira•ctom I d-Brr pros osus da to j oojo. Mđum Mvu ž po da tC dovojo ao s ad o amau aaogo pošu adsa po ačju.
st e . •
11. M'cla Np je d s Kurn uči cdoliadom mushf
U kmetaru El-Muhezeba že se: "T je z ralga št je redsljed Kur'aa bg eke mudos j s ne iosavlja, sm ak je p tm ptaj dš rješeje u Šerjatu a š je u pmjeru učeja petkm a sabahu gdje je predajm dš da se uč sua Se El-Insan s. A da uč sm d sure pruč bum redm dzvlje je l je u tme savjae vredjeg. Međum uceJe sure d aja prema pčeku abanje je ksezusm je se me gb d adaravs Kuraa muds edsjeda Mj stav Na vu emu psj predaje {eser). abeaja je zabljež sa dbm seedm d Ib Mes'uda da je čvjeu j uč ua apače pa je ea aj je pkg sra Od adba je da se zbjege mješaje sue s dugm surm smaa El-Halm zbg predaja kje bljež Eb bejd d Se'da b. ElMusejjeba da je Allahv Pslk a prša ped Blala kj je uč d z jede sure pa da d z duge Rea je
B prošao sam a čš dio sure, z si prešao
na dio iz druge sure?!"
On odvrati: "Dobro s dobrm. . . v
"U · suru na nje ct
k Je . "
obk", ili je rekao: onako "
Steen ovog hadisa je mur/ sahih Kod Ebu Davuda sojen je od E Hueje ai nije na kaju. Zabiljeio je u 'Ubejd u dgoj veziji, od mera štićenika Gafe da je llahov Vjeovjenik, a.s ekao Bilalu Kada iš s onda je doš.
I rekao je Piovijedao nam je Muz od Ibi Avna koji kae 'itao Ibn Siria o ovjek koji ui o dva ajeta iz sure a onda rekine i uzme iz druge. Ree Bojte e da neko od v ne zgiješi veikim gijehom a da i ne osjeti, n je zbiljeio i od bn Mesuda koji ke Kada zoneš sa nekom surom i onda htjedneš da ređeš na drugu ređ na "K/ hvalhu had kada oneš njom ne elzi na drugu suu dok je ne dovrš. Zabiljeio je i od bn Ebil-Huzejla koji ke
"Pokudili su da se č d aeta, a zsav d. Vel Eb 'Ubejd: "Naše mšlene e da e pkđen čene rčh aea er e Alav Pslank as pkd Blalv sča e e taav načn čena pd Ibn Srn Š se če adsa Abdllaa me jedn mšlene e da se ad me da čovek zapčne s k žel dvš a nda peđe na drg Ona k zapčne čene žleć peaza sa aea na drg ae savlać nv edosled čn z nznana er da e Alla ba redoledm Kaa E� Ber pren e knsenzs zabrane čena aea z rzlč sa eeka vel "Nabol ie e ov dkzje ese reći Redsle ov kig t e od lavg Poslanka as k g e ze od Džbra Učač e nareče da č prenešen redledm A Ibn Srn aza e 'Alv redse e bl d vaeg redosleda tJ. Ma'&l
Uča n viš& hrov
E-Haimi aže
55
"Sunnet je kompleirai učenje na jednom ha, kojm je učo neki od karija, kako b se upopun učenje v Kur'ana. ctavog "
Ke Ibnus-�aah i nNevev: neko zapocne učenje kia'etom neog karje eba da nasavi sve dok aje koneks ada se kompeira e ože druim n jedno kz v j e kraeom A najpreče je (el-ev) a osane na počenom kiraeu sve dok je u oičnom učenj."
"o
i n n
pći
učj
Drgi učenjaci osim ove dvojie zabanjju promjenu kiraea uopćeno InuDezer rekao je Ipravno je rei sijedee Ako se jedan kra e vezje a drugi onda je o neovojeno haram) k kada bi proučio
tako da riječ � prouči u nominativu, po kra'etu drugih karija osim Ibni Kesira po njegovo ra'etu
prouči rieč :� takoe, u nomintiv. To ne dozvoljavaju pravila rapskog jezika. U drugim slučajevima; ako je u
pitanju rivajet (ačin učenja nekog karije) onda je to zabranjeno miješanje dugoga ki'eta sa njim poš ne da to postoi takav rivajet; a ako je smo učenje (ti/et), on je dovojeno.
1 M'cla
unnct J• slunJ• učenj Ku,n ba zgovor l lme
Uzvišeni kaže:
'� kad se uči Kur'an, vl ga slušajte l šutte da b b pomo/. " 1
15. M'cl Sun J• obavQanjc scdidc
prilikom čenja aeta sedžde kojih ima 14 naaze se u sliedećim surama: l
El-E'araf
2.
ErRad
3 EnNahl,
4. El-Isra 5. Merjem,
1
Kur'a 7, 04
6 El-Hadždž, (dvij), 7 El-Fuka 8 EnNml, 9 Elif la i tenzil (sSdždžd,
10 Fuil, EnNdžm,
12 a'unškka (ElInšikak), 3 Ikr bimi aik ElAk i 4 Sad (Ova džda j mha, dakl n od
povrđi, obavih džd). 5 Nk u dodali još i ka ur Er. Pnoi o
InuFr u vom dl
El-Ah
6 Ma'e Odbrn vremen učenje Rkao j EnNvv: Odabrana vna za kra u: u naau (najvrdj učnj),
2 noću
3 u zadnjoj polovic noći, 4. zmeđu šama jacje (mutehabb), i 5 najvjenje učenje anj je a saba.
Nema pokuđenog vremena z čenje Ku'an Ne pvata e nit ma kkve onove ono št bij In Eb Dau o Mu'az Rfaata koji prenoi od h u pokul učenje nakon nije uz obrzloženj e t vjeme ovkog učenja Najoabnij an za učenje u an Aet i žume, ponejk čertk. O eetonevn termn najoabanja zdna tećna mjeeca amazna pva zul-hit o mjeec r. Z početak učenja ame oabe e no o petk, a za zavšetak noć uoč četrtka Bljež Ibn Eb Davd Osm b. 'a d je on tako prakikovao
Nabolje je avšt am ujtro l no navečer, p hadisu kog bljež Ed-Darim sa dobm senedom o Sa'd b. Ebi Vekkasa koj kže: s k o no "Ao e hatma zvši početkom veče mele
slavat na učča sve do svanć, a ako se to desi ujutro, on
melek donose sava na njega čitav dn do noć."
U Ia ' s kaž ama a počku aa ačua s ako j zavša a saaska va rkjata a ama zaša a počtku o ako j kompltiaa a va rkjata akšamskog sua 7 Ma'cl Htm let zim
O Marka pos s a j th zavšti sa hamom msom po a počk o a ljom po a poč a 8 Ma'cl Sun net je stti n dn htmc
Ovo lježi E au o gp aia avo a tom pm okpjaj oia pjatj. Taja iljež o Esa a j o pilkom avšk čja Kr aa okpljo porocu vio Bljež E Dav o Elam Utj a j ao Mžh ko kojg j o E mam polao j po m pa s m rkl Posl smo po ao šo smo hl a všmo ham a a ov ehabb om plkom
6 0 P On biji od Mudahida koji kaže da u e ou lj prom hatm Ku'aa aa se pša A ova mio
9 Mca Mustchbb e tcbi pse sre "Ed-D p zvršeta Krana
Ovo j u kira' u mkank karija. ,.
Biji Bjeka u Šu 'bu ko i Ibn Huzejm u Ibn i Bezzt koji navodi: '
"Čuo am Ikrmu b Sujmana da je rekao Uči am red Imailom b. Abdil El-Mem ad s doao do E on rče Izgovaaj kbi do zvre urana, jr i ja am učio rd Abdu b i rom a i j t naredio kavi Učo am pd Mudaidom a mi je ako nardio. Mudid je obavijeio da j učio red b Abbaom koji mu j ko nadio A i Ibni Abba kž da je učio ed Ubejj b abo koji mu j o nardio Ovo prdanj biježimo u ovakvoj mevkufiji. Zaim j Bejka navo i drugu me' viju o Ib Bza
Ovu m' veziju bljež El-Hak u so Mr dajć u ocjenu vjeodostojne pedje. Ovo pednje, nače a puo veja od EBzzja Od Musa b Haruna penos se da je eko: "Reko mi je E-Bezz: Rekao je Muhaed b Ids EšŠaf 'A zostavš ekb gubš snnet soga Poslaka
K Haz Iaduddn b Kes: Ova konsataa
pje na to da on saa ovaj hads vjeodosojn
Bljež EbulAa ElHedan od ElBezzja da je sova oe događaj kada je Allahovo Vjeovjesnku .s pestala dolz objava Idolopoklon su ekl: haeda je napuso njegov Bog Ko odgovo na o bjavljena je sua EdDha na a je Alhov Poslank kno ekb Ibn es vel: To se ne penos sa seedo pooću koga b og pesd o njegovoj eodostojnos l slabost E-Hl : Izgovo tekba kod čenja lč na ekb kod posa aza; kda se zvš post donose se ekb a sto tako se zavš odeđena sua donose se ekb Načn na koj e to obavlja jeste da se napav kaka sanka nkon z ske sure izgovo Ah ekber."
�
sto ovo nš čenjak Suej E-Rz u svoe l
..
"Između svae dvje sure donese se ter raj u re n smij s vzivti z tkb ngo se zmeđu n apr a stanka (sekta). Karije oje ne donose ter orazažu da to n če z ojazn da se u Kur'an unese vša ošto se onsta ti onavjanjem može omst da je ter od uran a U En-NJ aže se
arije se sore u tome da i se ter uč od čet Ed-Dha i naon njenog završeta, te da je zanji t na očetu sure N ili naon njenog avršeta Ta sore se a se saja sa očetom sure i sa njenim raj i se uči odvojeno. Razaz se grad na osnov da i je tbi z očea ili raj sure aoer, sre se u izrau teira Rečeno je d je jedna verja teira: Alh ekber A da je i L ihe ie/hu va/h eke, io a se rad o teru u namazu van njega Ovo je izjava � Sehavija i Ehu Šme. 30 M'ela Sunne l• dova nakon zvr
še tka hatm,
zbog �adisa Taberije i drugih hadiskih auorit, . kga prenos Irbad b . Sarije u m ,verziji :
"Ko
udovol.Jva. U
zvrši hatmu K'ana nJeg · ovo
se
dov
"
Šu'ab se navodi had Enesa u mer ' verj:
'
.
"K prouči K'an, z Gspdr dnese sla na Vjeoesnika s.av.s zatr opros, ro je dobo na pravom jesu." 31. Ma'el Sunnd J• kon zvršk htme se omh zpne s rugom, aora: bog hasa Tirmizje dugh l
tios Aau je �1-halmurthiu ", o e onaj ki poči Kur' od počet do kaja, kd god sedla (avrši ovo opue nnovo zaočne sa atom)." "Naja
· Ed-Daii blježi sa ljepm senedom od · Ibn Abbasa oji eosi od Uejj . Ka'ba da e Allahov vjeovjesnk s.a.vs, kada bi oučio hatm zavšavajći sa: "Ku/ e'uzu bi abnns, onda b aočeo sa: l-hamdu /fh i učenjem Bekare do "U Ike humulmuun Zaim b oučio dou i sao.
3 M�el Povle sre "lhls kr htme
Imam Ahmed je zabraio da se ponavlja sura l kod zavšavanja hame Kur'aa, međutm praka judi ga je demantova. Nek su rekli: "Mudrost jenog ponavljanja je u oe što vrjedi za trećnu Kurana tako da se njem ponavljanjem računa hatma. Međutm ako se k: "Onda b je trebao proučt etir puta kako bi se računale dvje hame Na ovo odgovaao "Clj je da bude sgurno kako je zavrena hatma; blo da se rad o hatm tavog Kuraa o ha a koj se dobja svap povljanjm pomnue ur Moje mljenje Smatram da postoi mogunost grek nedotataka okom učenja zato kao o E-Halm anaogno ekbir završeka ramazana vd tekbr hame, trebalo b ponavlja suru Ih/ aaogno sljeđenju posa ramazana sa es daa ševvaa
JJ. Ma'cl
Pokuo J• u Ui dom d iivot
veiji:
El-'Adžuri bijži hadis I�ran b. Huajna u me
"Ko pouči Kur'an, neka s tme o Alaha jer doć ć aro koji uč Kuran i s tme o ljud. Buhaija biježi u svom velikom Ta a ipavnim senedom
Ko pouč Kuran ko zul�a a b tme ko jega podgao ugled bće poket vam hafom eseteostuko. 3. Macl Zbovljnj u' Pokuđeno e ei "Nest ajeten kz Zaboavio ajet'), nego teba ei: "unsua kaen am njegovm aboavom)
Unj u'n mtu Tojica imama mheba mataju da eva od učenja K'ana stiže umo osobi . Međuim, naš mezheb (šafjki)
na stanovištu je da seap e sže mvacu zbog aeta u koe se kaže:
"/ da je čovjekovo samo ono što am uradl " 1
(Ka polaa)
1
Ku'a, 53 39.
DRUG DIO
VRIEDNOST UČENJA POEDINIH SURA
Zk EMu u vet-hib minel-hs-š (Smuaj aanj koz Av Panka a) (Muuah ab 968), 2 242293.
Poslave: Učee Kur'ana
(� J l;!I '1Jf g.
"Najbolji od v je onaj koji �ači K' i pouč (& ifr
"Neće se iskpii ljud Alhovoj kći čeći K' . {rčavaj a da e na njh n spti smirenot, ra : ovojsvo ob ih Alhov mlos okže h :� .eeki i Alh ih spomene om koji se nlze Njegovo •
"
(lim Eb Da
"
;
;;
,
A\ � TI
;
:w )Q
J
J�
� jC J � J ,tI �f \ f
J �1 �.
Uzišen Gspdr, A : "Kga ' di d do i tržen dću mu nje t d nme k t. Vriednst Avg gr nd k redns l nd Ngm strenim."
Pri�er mumn i ng ko uč K e ko primer dune iepg miris ukus. Prier mu'mn k ne ui Kua e primer ukusne dtue bez m Primer un ki uči Kua e primer min bsk grkg ukus. I pmer mnfk ki ne č ne Kua e k primer grkg kktus ki ni miris (i �
· � , ' ) =j .l J �f : .
J
�
,
,�j �Tt f _,
�Tt f ' J
.� ;
� : l ) � "
: cf l� a i '�
o�
;
;
"Pmjer mmin i ono o uč Kur'a e ko primjer dne ijepog mrsa i uus Primjer mu'min koji e u Kur je ko primjer sne dtule be mirisa. rimjer iješni koji uč ur je o primjer mirisnog bosil gorkog ks. Primjer ešnik koi ne uč Ka je ao prme goog a koi n mrs nm. Pmjer
dobrog drua je o prmjer vlasna mska, ako te o nj e zapad š pooć m o r prj loeg ruga je kao prmjr kovačkog mjha, ako t ač ta od jeova crla zkače te o njgova . (
D
J 4 41
"Vjet u učenju Kura je zajedno sa ment poslum "ambasadorma, ok onaj ko teko sa srče ura im
d gd"
Buhrjđ M
J
;t � : J j�i � jJ ; ,�TjI ,
(!\ iI OIJ)
"Ehu Zerr, r a reko je: Alahov Poslaniče oporu či on rece: v "Aaa budi svesta jer je t m1 u ga sviju stvri." Reče: Alho Poslniče, dod još." On reče: "Uč Kur'n pa će ti bi i s edo na zeml ji i poputbina .
•
z
,
nebesa.'
(I Hib)
(.\ � Ju J f\l J , ,. I}l OIJ) ;
"Učač Kur'a biće doveden na Sujem du, pa
una,
ć K'an reć: "Gospodr, okti ga., Stavće mu se kr
. a zatim će K' nov eći: PvecaJ m, Gspdaru." I daće: Gospdru budi zadvljan njime." Pa će biti ' zoovoljan s nme Onda će mu blU receno "Uč penJ i ' se. " l za sa ajet daće mu se doročsto ·
v
•
"
(rz Ib Hue i �km
j) 4 T p ,li J ! 1 J J JJJ yf J !I O
"
Reć1 ce e u Kuraa:
s c1 dujauu ui Ui i peji e Tvj epe je d j ae a kga pru
z E D i Hb)
( � \ �l J ,.J � y_l oiJ} "Trojicu neće pogoditi najveći strah, niti će ih se cai polaganje računa. Oni će bii na dinama mis, dok drugi buu poagai račune To će biti iskreni učači Kur'a imai sa kojima su njihove džematlije bii dovojni i oni koji pozivaju isreno na namz tim Aahov rob koji je uskladio svoj odnos sa Gospodarom i sa ostia sa kojima je poslovao aban)
)l J � j \li \ : J . , "
�
\ d
\l ) " J '�
"Ebu Sei'd E-Hudi u dugačkom prednju navodi da je Usejd b Hudaj učio Kur'an vidjevši obak svjetijki koje se dižu u nebesa . Alahov Poslanik, s.avs, mu je to prouači: "T0 su meei oi su e sušali. Da si učio do sabha, judi bi vijei šićare. (Br Mlim
"A ima svoj posebni eh! od ljudi To su oni o
se bave K'anom. "
(N I Mž Hkm) �l Lt fi oli J f � J �J
, r) :
_ ; f }
"Roditeljima onog ko uči Kur, nauči g i po njemu, A na Sudnjem danu obući
l ć l c I ć ć s
d
odjeće kojima dujalk nije rv. Upiaće: 'Zbog čega smo obučeni ovakot Biće im rečeno Zog vašega djea koje je pro Ku'a.
Hlm)
� ,,
"
� 4 J 0 ; ()
"
t
( Jr � :l J l OIJ) j ko prouči dee ajea maran nemarnom."
u
jednoj no neće ii (H
: J ·t ' _j ·t i; �f ; J :' !-
.
j, r () !"
ilt : :f (.\ �l J � OI
Ademov potom rouči ae sedžde, t učini sedžd, šetn se osami i zače gooreći: Teš me.. "
U edn e kž e eško m Ademo potok nređena je sedžda, a e oslšao z o ć mat džennet. I meni e bia nređena sedžda, a sa odbo i za to ć imati v." :l Ib
Pit bv Ku k št sc u kvlik čovjek koji u svojo memorj nca išt Ku
�
·
\.}l J \ � : J ,fV1 4;
( "Onaj čijoj ntrašnjost nema ništa od Ku'
ič oršenoj kć
"Pa je nagraa moga eta, ujučujući s z prk koa se očisti iz žme. Takoder poki su i iesi oga eta pa ne vijeh većeg o sure i ajet ji čoek nauči pa borai. (E
TIi, Ib Mže i b Hem)
(�JI� yf OIJ}
Sv čoek koi uči Ku'a pa ga zborai eše st" (E D
' " , 1 t . ' e [ -t. , - G ,� " C . , .
l'" '\_, L J, ,
_,
(
)·
'
:· • e
f
_,
I•
l 1
"
, A
�.
' \ r
.
'
"
'
' (
·. _,
\
o:• "� e , \ , ' •r , { ' " ' \ -• '
,e
.
"
\
L
_,
' tv
r: 'f b { .
-l "
,v o t� - � l • L & �· [ r � L o C E ' \J � [ � L E , · l ' ' v L : ; " \ { ; r G >L \'�· f . � ' }: , t� ' \ ·�, · � J
- ·
.
•
(
ft [ r E < q L '[ l, 1 " C · " L
>t ' '
Os
1.
"'
�'"
T.
•
:
,
. , .
\ r O
:
x.
,�. '
�OI
"
\
r -
\ f' " _ C " 0 ' , e ,� 't" ' ( " � ' �, �. '{ ( � " \ -· " \ � ' � �· � \ .- ; " . Y ' · ' , · , , - , .�• \ \ . '• ' - , C� ·C ' �. , �, , ( \, . e· � , _, -· · h . t, - · �\ "' � \ e' ' \ . ' ' • e ' . \ · \ • \ ( ' • . t { , r_, t '' � • ' t"' ,' ' -\ • � , e � \ ' , - ' t �• -., t- t -"\. . \ \ �\ _, < '· � � \ � '
0
.
,
-
. '
'
'
,
,
.
,
_,
C' -
-
'
t
:'
. •
1� \ i : -. ' \ � - 5 B , � 'f f [ , 1 .
•
1\
.
•
�
'
"
., '
,
,
-
.C
.
�
.
.'
�
'
.
•
-
,
•
_
'
'
\
'
"
-
,
-
'
'
'
:· • e
f
o:• "� e , \ , ' •r , { ' " ' \ -•
"
'
'
' (
·. _,
"'
:
\
•
�'"
,
T.
. , . " , " r O
,�. '
�OI
"
\
r -
' \ f' " _ C 0 ,� ' e 't" ' ( � ' �, �. '{ ( � " \ -· " \ � ' � �· � \ .- ; . " ' · ' , · , Y , - , .�• \ \ . '• ' - , C� ·C ' �. , �, , _, ( \, . e· � , -· · h . t, - · �\ "' � \ e' ' \ . ' ' • e ' . \ · \ • \ ( ' . • { rt , t ' , ' � '' _, t - ' \ • • � ' ," - ' ' et �• -., \ t- t , �-"\. . \ \ �\ _, < '· � � \ �
0
.
,
-
'
,
,
.
,
_,
'
. •
t
. '
'
-
C' -
:'
1� \ i : -. ' \ � - 5 B , � 'f f [ , 1 .
•
1\
•
.
�
,
,
-
'
.C
.
�
.
.'
'
'
�
•
�'
r
\
\ , 1> L' tv ,. E.' L ., :\
'
- { � · \ f ; ( · 1 '
'
-
,
"
' �!·
e ,
�
�\
:.
\ tv � tv O& \ \ ' l• � \ \ j { " L \ � ' ' L' l. · \ C\ [ \
_
-
'
� · - l" \. (; 't· �" r\ \ , · 4-
'
_,
_
'
,
•
.
'
•
-
\
�
"
., '
\
\
' tv
_
. \
� .t
� : L\ 'L• . -· e t v ' , ". \
t
� (
• '
·
�\
e - Q \ ' ''' �' '') L' l. �' : e · •.; �f. 'r -' \ ' . · · �e ' ' \ -: \ ' e \ .
_,
.
.
o
,
'
_,
l" 't·
•
\
� · - \. (; r- �" \ �
�'
4 r _
, \
·
\ , 1> L' tv ,. E.' L ., :\
'
- { �· \ f ; ( · 1 '
' �!·
e ,
�
�\
:.
. \
� .t
L\ 'L• � : . -· e t v ' , ". \
t
� (
• '
·
�\
\ tv � tv O& \ \ \ � ' l• \ j { " L \ � ' ' L' l. · \ C\ [
e - Q \ ' ''' �' '') L' l. �' : e · •.; �f. 'r -' \ ' . · · e : � ' ' \ ' e \ \ .
•C
, " ;" [� , �' \ ' " r [ [ \
\
\
\
_
' tv
:
\ .�
e
: C
\
.
.
:}·
._ . _o
C
.
} e \ §
·
\ \
"
, G([ . :_ �v ' "f r, , � �v ' t� \ · 1> ) eE' _, \ ·'
{" t ' 1� �\
'
-·
' .;{ \ \{ f g
o
,
t -
�
�
•C .
' " �
\t t -
_,
\
t (· •CCš C < � · - ' . }. :
'
-o
\ ,
•
�
: f {
"
. \ ,
.
:
\ .�
e
: C
\
-·
, " ;" [� \ , �' ' " r [ [ \
•C
\
t -
t ( · •CCš C < � · - ' . }. : �
' " �
\t t -
:}·
�
._ . _o
{" t ' 1� �\
'
C
.
} e \ §
·
\ \
, G([ . :_ �v ' "f r, , � �v ' t� \ 1> _, \ ·') eE' ·
' .;{ \ \{ f g •C .
"
'
-o
\ ,
•
�
: f {
"
. \ ,
.
Ib Abbasa preos se a e ekao Bl so ko lahoa Poslaka as kaa m Aa b Eb Tab ra po se "T s kao otac Kura estae z oh prsa Ne ou a eosat
đ
Reče u Allaho Poslak as
"Ebu Hasene, hoćeš H da te naučim riječi sa koji i Alh koristi kao i onome koga poučiš, a učsti i ono što naučiš u svojim prsima? "Narao Alaho Poslače pou e O eče
Ib Abbasa preos se a e ekao Bl so ko lahoa Poslaka as kaa m Aa b Eb Tab ra po se "T s kao otac Kura estae z oh prsa Ne ou a eosat
đ
Reče u Allaho Poslak as
"Ebu Hasene, hoćeš H da te naučim riječi sa koji i Alh koristi kao i onome koga poučiš, a učsti i ono što naučiš u svojim prsima? "Narao Alaho Poslače pou e O eče
"Kada dođe noć uoči džume digni se u zadjj ećini - a to je vrijeme kada se uslišava doi Mj poslanički brat Ja'kub, a.s, rekao je svojim sinoima: a v tražiti oprost od Gospodara. Dkle, kada do džume, pa ako ne ustaeš zadnje trećine, usni u srjj trećini pak u poj Onda kljaj četiri rekjata učći pom rekjatu Fathu i ]in, a dugom Fathu i Ha m Ed-Duan, na trećem Fathu i El �i Se četvrtom: Fathu i Tebarekelufssal. Kada zašiš s tešehhudom, ahvali epo Uvišenom Allahu, donesi saavat na mene, i na ostale posle, ztaži oprs s muslimane i muslimanke, za one koi su te pretki imanom, i na krau sveg eci "o Gospodaru, smiuj mi se auvijek ostaljj iješenja u živou Smiu mi se ne pregonim u 01T0 šo me se ne tiče i učini da edam u ono š
i
ovoljaa. Gospoda, Sraoče nebesa i zemlje; Posj edniče autoriteta plemenitosti i veličansenosti koji se e mogu dostći i shvatiti, moim Ti se o Allhu, o Miosiv, Tojom eličatvenošću i -seošću Toga lica da pisiliš moje srce memorisaj je kjige onako o si me Ti poučio I podaj mi da ga čim na način kko si Ti dovoj sa mnom Gosodu moj Stvritelj nebesa i lje osjedniče autoriteta, pemeitost i nstdnosi koji se ne mog dostići i shvtiti, moim i se, o Alahu, o ilos, vjom eičastvenošću i etošć lica Tvoga, posvetiš Kjigom ojom oči oje, oitiš jezik moj, oslobodiš sce moje i prošiiš njome sa moja i da· tijelo moje podediš joj jer me na istii e pomoći osim ebe, iti mi to može neko dati osim ebe, iti ima snage i keta osim Aha elikog i 1 e' stenog. " "Alhummhmni bi tkilmi bdn m kjtni vhmni n tk! m j nini ukni hunnni judik nni. Alhumm bdi-mi l-di l ki l-itii tu mu. Eluk j Alhu j Rhnu bi lik nui ik n uim k/bi h kbik m mtni ukni n uhu ln-nhillzi ik nni Alhumm bdi-mti ldi zldžli likmi vel- tm E /k J Alh j Rhnu bi dk nu dik n uni bi kitbik i n utlik bihi i, n tufi bihi n k/bi e tšh bihi di, tt mil bihi bdni, innhu
ju 'inuni al-hkki grke, ve t inihi ente, v l hv v U kuvvee il bilhila- im "
"Ebul-Haene, učin to ti, pet i sedam džu udovoljće e ako Bog da. Tako m Onog ko me po s stnm mu'mn nkd je zaoben Ibni 'Abba dalje riovijeda:
V/hi Aija je nakon e li sedam džuma onovo došao u iso vjeme i rko: "llhov Poslanče, rije sam učio o čeiri ajea i oi m nesau iz memorije. Sada učim dnvno i o čerd ajea a ada ih oavjam ao da je Allova jiga reda mnom. Slušao sam i adis a ni bo u sanju da g onovim. Sada slušam hadis i ada ga hoću onovii izosavim nijedog harfa. Rekao je Alahov Poslanik, sav.s: "Mumin, tako mi Gospodr Kjbe, Ebul-Hasne!"
Hadis bljži Tiizia koi kaže "Hdi e sea hasen gaib. Ne znamo z njega osim uem redaje EIVed b. Mulima. Bilježi ga i E-Hakim koji k: "Vjerodostojan P0 šatovima dvojice šejhova." U njegovoj predaj spominj : i "Na drugom rek!atu se uči Fatha i El mi Sed na m m . drugo : �atzh�,! Ha mim Ed-Duhan k , i umjesto ': ve ·
tes m/ .
. . ve en
bih.
•. "
.,
O 7
Sanc na čn Fat nna vrnt
Seda -M e a, peo e da je eao "Kajao am džamj pa me pova Aaov am pao ..v., a a m e odgovoh zam l rek o · "Alahov Pol ae, . v kaa . am. " O ece: "Z t NZŠen Aa nije reko: "Odgovorite Aahu l
g Psanku kada as pozovu Zaim je
"Poučću te suri koja je najve ičanste j s Kur'u, prje ego što đe š iz žije . Uzeo me z r:
dodao :
i prije nego što izađoso i džam ije, rekoh "Aaov Poslaniče ekao si da ćeš �e poučiti ajveičanstven i suri , K ana.
.
"
On eče
" lhamdu hi rabbi/-min:·
sedm je oj se povljaju to je Kur' n več oj m je da"
<)
. t L '� �
yj � l .
:� 1 J
�
' � J
,�ji j � '4 "� :J .1 J '
, ' J '9l : J � · - � jf :J� l : J� \. J, l : ' � '� ,
.
_
.
J ��' p
"
"Jt � (� . 'i =j\ "J
,
(�OIJ} O Ehu Hrje, ra penosi s da j rkao: ''Čuo s Allaovog Poslanik s.a.v.s a že Ušen A : Poeo sam nm zme s i Mga a a va ea Mo ob će ima no što
bude aži."
D se rajet avoi Poa men, a poa Mm
pa aa o M ene: Eamdu /ili abbil mi, Uzvšei Ala ovrai Mj Me h a -Rhmaiahim oovori Moj Mi zvjuje', aže a/ki jevmiddi odgovor Moj o
M sav'
Iak abudu ve jake estei ogovori e zmeđ Mene M oa a n ma i ono što
'
J e amt
kada kaže: /him,
.
gajrl-magdub
1C
:
On reke: 'Ovo je z' mog oba moj o ma n što t' )
,
"
;
oi J f � I \ " ( J d Ii Aasa, .a, pesi s da e rka
a.s, 'k ' �Dk Džrl sd kd ahvg PsI e " . k' U . s O cu J s tpu tznad, a pdgaši gl u, ree: ( v " e su J · vol nebesk kja aa ant
�. -•
•V Ll.i
"
C
Kroz jh uđe meek, a on reče: "Ovo j elek koi s spsio a a do aas i silazio a j. Poeamo je reao "Radj se daa selia oa s i data a is daa be i do osi; o s Faha i su Elekare Nećeš id af očii i ih a da i e bde dooo. (Msl, N'u Hk
Stimulisanj na učenje "El-Bkr ••Al 'man
(;)1 J JWI J � OIJ;
Od Eu Hurejre ra, eo se da je Aaho Posanik, a reka: e čii od kća buov. Šej ježi od ć oo s či sua Elekare. " (f
J � : rf �' 1 ! 4 � ., .
J
:
(cj A �l J WI J ,I yI ,J �) l IJ} Od Ma'kla b. Jesaa, r.a, penosi se da je Aov Pslak as, eka: El-Bkar je vhac Kaa U ptji vag jeng aeta dš je 80 mee Ajet h i huvlhaulum' zet je pd Aša pje m" dnn spjen s om ka. je s Kaa N g eće puč žee Alaha Aet a m e e ps
' : l� jt , jt \
�
- ,
.
"
o
;
- "
of' o_ 'J) , ;
�\
(r o\J)
Od Eu Umame El-Bahiija, r.a penosi se: "Čuo s Aovog Posana, s.vs da e Učte K'an je ć n na Sujem dan dći ka zavnk vm čačma Učie Zahravni (El-Beke i Al 1m), je će ne dći na Sdnem dan ka d baka i ka dve ce kje štte a ča Učte s a, e je njen umane lglv a stavjne gbtk tv ne neće mć siha.
Od ehla b Sada, r.a preno se: Rekao e Aaov Poank, sa.v.s "k st ima oj h-ac Vrhu Ku'a e sura El-Beae. Ko e ou poč voo ć, šetn ee i u nu tri o a ko e proi dan šet ee nu i daa." bH
<�r J =Jt ,A u. � oiJ} Od 'Abdullaha ra,renoi se da e rekao "Učite u vo kućama uu ElBkar, jer šejtan ne ulaz u kuću gde e ona uc1 V•
))
(E-
stmuln• n učcn• Actui-Kur" njen vjedno
Od Ubejj b. Ka'ba, rase prensi da ga e tac oavijesti kak su imali gumn na kjem su mai datue e su netajale pa h je pče čuvai Jedne nći dđe živtinja u iku drasla mladića Nazva je selam a n ogvi a njega Upitah: es l t din ii čvjek?" a sam di dvrai je Re ko h: Da t VIdm ruku Ruka je bla u vdu pseće šape a i dake su be dlake sa Rek Ov je dnska pda A reče Dini naju da među njima ima i nih koji su jači ·d mee Rek Šta e navel da uadiš št si rad" Reče Ču sam da vli deli sadaku pa sam at vo da uzmem d vje hane" v • • Rekh Šta s me d vas�" ast!t Ree Aetul- us.. "
uso sa g, a ota mi j "P : ac sil o en pr je d je Rekao o ti es j g o oo av b s v a s. , u k n la os P ošao Aahovom " . ov p o l o k e je u i a o n reče: "Ist (lHib)
:j
y � �l "
i ' . :f iJ �f " 4 , ; t
(.JI yf J � OIJf
Od Ubej b K'ba, ra prenos se a je ekao Rkao e Aahov Posnk a.s "Ebu-Mir, a l i ti e ae Allhove ige aveličaseii? Rekoh Aah Njegov osank najboj zaju O poov "EuMzi li koi t e je i Alhove e aeličasei " Rekoh: "Alhu ihe il huvelhajul-kum. · ·
O m da ma : Nek t e a s za Eblzi im)
" ..U si EBere azi se Ajetu-Kusi, gai et Kaa, ki se e pi i ed ki k se aazi ša a da e fi iz e Stimisnjc n čenje sre IKehf, enih pi ili posjednji det jet.
10 . .
.i o) ' J =� S 0 � f Jj 1 � 4 , ;t �; . :Jt Od Ebud-Darda'a, r.a prenosi se da j Allahov Vjerojesnik s.avs, rekao: "Ko nauči dst aja i su ElKh biće pašn od Da. (Nlim)
U slimoom riv i Dvdoom spomin s ".zadnj ajt u ElKh U sivom ri somn s dst zadnj ajta u El-Kh
" ...ko
prou
Tmzn vea " prouči tr aja a počta
ur ElKhfbić spašn od dždžaova ftnta
Stmlsnj n čnj sr "Jsin, l njn rijdnost
Od Ma'la b. Jesara, .a, peos se da e Aov Posak, sav.s, eao: J je srce Kan Nće g čoek prouč eeć l ret a da m l ne oprost Uče g onima na smrtnoj postej."
me, E Dd, N'j Ibn Mdže Hm)
Od Dždea, .a peos se da e eao Reao e Aahov Posa, as Ko proč noć eećaha, oprosće m se
(Ml Sin Ib Hn) tiulisan na uče se Tcackcll eiilM lk
Ebu Hurere, .aprenosi da e Pslanik, as, rekao: "S iz Ku'a s tdst j et ovorn j čoveku dk mu s e oost To je su T bi jihil Mul'� (E D, Triz, ', Ib f i Ib H
(�WI OIJY "..Onaj ko sve noći proči "Tebarekeezi bijedihilMulk ·: Allh g, zbog nje, zabi kabuskoj vatri. U vrjeme
Alahoog Poslanik zvli smo je El-Mani a ('On ko brjuj - spšava'), i on je u Allahooj kjizi ura koj kd eko prou ak noći to j dobro mnogo apa
Simulsae na učee sure "Kul huvalahu chad
J.
"
\
J
.
I � . ,j : I �
�
;
"
,; t e\ i? J ) l ! :i � �IJ J J t J ' • T l IY f f .f 4I : �
Od Ebud-Derda'a, r.a, prenosi e da je Alov Polak a. reao: "a v je nemoguće u noć proučiti tćinu u'ana?" Reoše: Kko da e roč treća Ku,na On rece: /h eh' viJed ••
'na. U rajet Mima omje e: "Uzše A podeo je an ti de Odedio je uKl hvah eh" d vijedi z taj jedn dio 'ana
Prenos se od Mu'a b. Enesa l-Džuenja r e Allaov oslaik, a.s rekao: "Ko rouč ds puta aa Kul hualhu eha, A m sdi dvorc u džu" Omer b. Hatab eče "A ako povem Alhov osič? O reče: " e vć i bolj "'
Simuc na učenje sura . 1-Mu'avlc"
=i J - l ; : · l J t! � �
J y r =� ( a, f \1 J
.
,
.
V �-
105
Od 'Ub b. ia, .a, prenos s da je eao Rekao Alaov Poank, a.s "Zar ne zna ajete koi u večea objavljeni aje kojima nema anih To e 1Xl u b ahbll i 'fl-ez b rahha " (�lm)
U vaju Eh Davuda až s "I dok sam šao a Alaov Poank, as1 zđu Džf Ebva'a kada na zades vear j porna. aov Poslak s utjcao sa "Kuleu z bi rk En-N govoć: ke, at sa ov dvje re jr nie ičnma kp doad to I ša am ga da na klna uč .
TRĆIy DIO
TE TE D
Tid (�_ (�_ii)
nuk o izgovoru gsov priikom učen Ku. Uvišeni Alah ke: ;. f ·� - - #Izgovaraj J Kur'an 'teom�1• A terl je rvlno, reczo čene po tvidu. Ovo s negovi propisi (f) Tevid e
Propis "lst1'an" i Bmcl•" . f <�, j "!' r� .
sti'
•
it:1 je propisn i lijepo ju je mustehabb
pouči prilikom opočijnj kr' e ur'a ur'an n kldno riječim Uzvišenog:
"ada hoćeš da učš uran, a ar raž ažii od od Aaha ašiu proiv šejana rokl kle eog og.. 2 šejana pro
Učenje isti'ze e n sepenu mustehabba po išljenju većine islskih učenjka. Postoi i slbie mišlenje o obv v (" ) ne neo ogg un ko uo n YJ
733, 4. K'a 7 2 Ibid 16 98 1
jzičkom značnju spomntog ajta koj Je upotljn impratv glagola •
'
Mutehabb
( vrzja j sidć:
"Uečem "Ueče m se Alhu (Alh hoovim imnm) pr pr pok p okllet etog og š štan tanaa .
n besme na ok svk k' se r ob obav av aa j - vad adžži �(,) osim i s Et-Tvb, ko što došo oanskom �adom - tevkf (,y kao šo ano vm Ahovog PoslaiK, s., kom oflog asvanja Oav omntatoi ojšnava da s beme ok s E� Tevbe, s no "zvck sajma do.k bme ai "signot koja s ovoj ri ga doookoncm U
·
na
evbe nsta nstavv sure Et-Tevbe r, smatra smatra se d je su Tkođe kođer, ra Et-T sura dovoljno no pr El-Enfa Enfall, pa je dovolj prou oučiti čiti besm besmlu lu smo a početku
v
Nvod s i o da beme sadi mios s Et: � i c Tevbe r l eetju sa esnsnom patjo � jom m idlok
lcemerima, Što su čnjee koje se međsobno is JU ne stoje zedno.
1
Kada čač starta sa čenje ntar teksta neke sre, pa maar neosredno nakon saog očetka, ože da bra ući besmel l da je zostav; svejedno radio se o sr Et Tbe l o nekoj drgoj. Props učea kom n sure
/'• • u
po1cl
Učenje istiaze (�\I) besmele ozicj sa tko neke sre o 'at jedn od sljedee četr
:
l Zsebno čenje sve troje
U ovoj situaciji prouči se zasebno isti 'az pa pauzira, tm se prouč besmel i pauzira, a onda prodž s učenjem
ta sre .
2; Zsebno čenje prve
a
U ovoj stacj roč se zaseno sao zat se besme oveže sa očetko sre 3.
isti
Vezivanje prve z drug i zasebno učenje treće.
. Pa a z · · 4 Vezivnje sve troje "
D ovoj situaciji vezuje se istz sa besmelom i napravi 1 r se otpocJe sa ucenem sre
·
·
D ovoj situaciji vuj e se i#' sa ' besmelm,
a očeko swe
a
Sve ove veie učena su dozvoljee, i Je p napreč (JjO za paktciane.
Učene besmele u pozi imeđu de sue mož mati sliedee aiate: l
Zsebno učene
U ovo situaci zastne se s učenem i napa pa na krau sue potom se pouči beme, pa pauia a oda zsebno pouči početk sliede sue 2.
Re ua kaa sue o paaći e a pokom seeć sue
3
Spae
U oo aiat spaa se ka sue sa esme sa počtkom sledee sue 4.
bme
beme m
a
Spae besel a kem sue pa p i ave be o počk sieee sre
Ova a pauzina učena e zbanena Rg zbne e u tome, kko nek navode što e pozia be u Kr'nu oeđena doktnanom božnskom odedbo z ok a n kra sue Tkoer treba e mogunost sa porešng
uvrn kko j
besmel
aet pozicionrn na ku s ,
pošto J o ivorima.
u
supronosi sa radicionalni vjrski
Pps hara "nun s uu1m može da bude u imenici, glagolu, eicma ili ilo kojo drugoj vrsi riječi i soji u pozii na poeu, u sredini, ii na aju riječi, ko Šo je u primjeima: ,f ,: id Nun sakin
(nunacija) je nun sa sknom viška, koji se rimjećuj n kj imec kod izgv, n i kod pisanja, kao šo je u pimjeru ��- Tenvin se sasoji od dvie fhe ( ' ) dvije mme ( " ) ili dvije kere ( ) Tenvin
Nun akin Ui tenvin ima sliedee propise:
l&har ha ( 1) .
.
Terminološki izar se denira kao odsječan nepomjeniv izgovo nuna akina ili tenvina e naziace, ii ez igovoa kroz nos, kada se nađe u pozicii a jednim od šes izharovih hafova: · C 't ,o '" id
Primjeri izara nuna sakina: �
, : � : ,
h ara t env i na: Primjer z
'
"
�y .
.
,
nun kin ised vv- (} i ja'a
U sučau da se ađe
( ) u istoj rječi, l
biće zhr mutlk. Ovo avilo se
rimjeuje u: a) riječma: � ,�1 ,� ,QiI
b) a očetku sue ]in azia ko očee skraćeice
El-Kle,
.
J
koiko se e
�i J e
om slčajima nun kin ma eome zovo ez ikakh asoh omea U
Temiološki idgm zači asimila-klapaje haf s sukunom ili tnvnm af sa voklom , ko da se s ij jedan odvostrče glas sa tešdi m ( ) . T0 se deša
pozci ua sakia l tevina sa jednm od šest harfov a sakupljenih u sintagmi: w •
Primjeri idgama su: ,
',
,of
·
, � .
l
td � J ' �) , "
,
�
•
•
•
'
,
'� , •
,
"
,
,
-
J ,
,
•
Idgam može biti:
a Idgam s
j om (� r)1, tj. izgovor s
naizc
nepotpunom asimilacom-uklapanjm� i sjevanjem harf nua sakina li tenvia kada se nađe u pozicji sa harfovima
sakupljenim u riječi � • - tako da zvuk titra i viira u nosnoj šupljini. Ovaj idgam je nepotpun (), jer se u sakin ii tenvin ne gube potpuno u izgovoru � Primjeri ovoga idgama su
o; > ,� itd.
� , )
, �
N G je izgovor glaa kroz nosnu šupljinu Dužina nce je dv hareketa, a dužina hareketa se deđuje na takav način da se jednom opruži i skupi prst.
me: tag sin a vim rfo ha im sam u ća je os a se c za Nazali tj . potpu na r)l, � cje (6 nw b) Idgam be . ua anJe .1 slt'J'evan. 'e nuna šakia ii tvina k p ( ) Nva se .
se
.
nađe u pozicji sa
·
lm
J) i
ra
J
1 14 0 T .
J'er se nun sakin ili tenvin u poziciji sa 1Z Izgoo. be gu o un tp po f h dv ut en spom
, ), potpum· (j\ "
.
P imjeri : 1 � \� '�J : itd . ,
Trajje ovog uklapanja je sao jeda heket zbo nepostojanja nn. kira' eu Hafsa od Asa došlo je u Šabi da se u sui El-Kjame u primjeru I) ne prijenjuje dgam neo U
skta
•
Terminološki, klb znači preobrazbu nuna sakina ii tenvina u labavi izgovor mim-a (� sa ncjom (gnn) kada se nađe u poziciji ispred harfa ba ' (" .
Primjer: .
, . , � t·
Vremesko ajaje gnn u e ovo slučaju je dv
heke.
lhfa•
lhf ' zd nači skivanJe · g1aa u nazalcij (nun sak i m tmvin) to se tzgovon negJe ' Između izara i ga s .
.
Tc 0 115
tim što se razlikuje od poga jer se izgovaa sa naizaciom, a od drugoga jer je bez te 1di. Gnna
se ojeća u trajanju dv haeket u izgovou
nuna ili tenvina ako se nađu ispred jednog od ihf 'vih harfova koji su sadržani u slijedećoj sintagmi:
�I ,iJ .1 � d) � 4!
Primjeri:
�" ! ' itd.
praktično primjeni ihfa treba paziti da pri izgovoru nuna jezk mora bi odvoen od nepca kako bi se postigao njegov izgovor između izara i idgama. Propisi
hara
••Mim" s sukunm
Mim sakin ima ti propisa: lhfa'un ši
� ;l) .
To je seno skivanje glaa mim (� sa azaliacji kada se nađe u pozcj sa harfom je u primer:
• ;
,
,
Trajanje ovog uapanja.j e dv haeket
sukunom
u
kao što
1 , • .
harf mim e a n a in k sa a Kd se iz mim
(�
s
kao što je u e, c ia m s e ov h nj o d vokom ond dolazi asmilran}·e taJ· e dv o T pnmJeru: v hareket. ,
,
•
,
.
Kda se sakn nđe u pozci sa jednim od osalh 26 hv osm ov dva spomena (izzev slčau Ihf Jja i Ig sln ra tj hf i b' ond se ne aimili niti mjenj već se zgovaa čisto, potpno i odsjeno.
•Nun" l "mim"
u
p&cj gmnat (tld)
(u) mim (� gemnj dobajć ak te1di, ond (dvoste , redpaJ njihov izgovo rae dv heke slj azane l
U slj . se hr n
konekstuane forme, k šo J.e u p·m·Jeru. 1 � .
•
ul· •
Aml•ciJ• Istih, srnih l biskh •sov• g
Aimlcj
dg IUtCs&n ( r�)
Kda se nau dva potpuno sta edan o drugog od kojh je prv sakin, a dug mutha (sa vokalom) onda dola do mlcj ovom luj h e pouč ko d je gemnran, tj s tšdim ( " ) Prmjer: � J td ue se ao da je napsano � J Vemensko traane ove asmlae je �d • eet osm u sluau asmlae mima u mim 1dgamu mini air i nuna u nun (Idgam sa naalaom) ka traje dv ee, kao to mo anje nal.
Kada se nađu jedan do drugog dva srodna har iog oišt u pozj da je prv akin a dg mutharrik onda doa do njhove amae Harfov ko ore igam srstavaju se u tr skupne a)
j
,.
,�
b) J , '�
e)
r ,
u, �) se asimiliaju u: j pmer je napisno:
,
• l�.
. - ·�;
�1 uči se kao d
. ,
< �) se asimiliaju u: pimje: , uči se kao da je napisano � ( se asimiliaju u: �' pimje' l ,;
uči se
<1 :) se aimiliaj u: , prmj U
uči s
kao da je napisao '1 1:
-
kao je napisano .w ( ) se asimiliaju u: primj
uči se kao
da je napisano:
( se asimiliaju u: ; pimje: da je napsano: 4 Vemensko
traanje asimilace
pimjeima je eda hreke.
(� se asimiia ' primjer je napisno ji -
�
u
uči se kao
svim oi
w:1, ui se kao
-
U ovom slučaju vemensko tajanje asimilac e je da
hreketa U
svim ovm pimjeima prmenUJe se
potpuna
iacja Crt ) osim u pimeru ada dođe kpni haf
t ' ()
ispred
t (. U ovom slučaj dolazi do npotpue
a icje (� r:l) , gdje kpni harf t ' () bi ojst ao šo su odkanje i praskavost da bi s dlimično mogao imilirati u t ' (;) , ai djeimično
zdv
i svojso
krupnoće.
lds am mutaribn (
.
• 1)
Kada se nađ ea o ugog va ha bs po ishodš i nekm dgm svostva, ozicii e vi an, a dgi mute ha oa oli do iove imilacie. Hfovi koi vor ovaj g svrstavaj u se dvie gup:
uči se ('. "J) se aimilia J , ime .' �- � · • U ovom su oava e o d e aisano .1l . � otpuna aiUaj a ' •
Posoi izeak i ovog avila o ašem kre ko a as u 14. aeu se El-Mutfn imee seu
ija u i uči rastavljeno �) lj•J · Kod ostalih oo slučaju se rijenjuje pravio Idgama mute ab qn.
�
(! �) se aimiliraj u: i, primjer
da je apisano:
� tf
.
U
tf či �e kao
ovom slju mogć. e
i nepotpunu aiacij
primijenit. potpunu
_
l !) . ,
i ( v o ha i v a sk ra p f, sk O Odskje harfova na ači da se izgovore između Ha rfovi k/k voal i suku naziva se k/kl odsač i praj razičitim intenzitetom ako su bez voa, a sadržni su u sintagmi: � Intenzitet odskanja zavisi od pozicije har ka/kl u riječi i može imati tri stepena: Velika alkaa
<� )
U slčaj da se rk/kl ađe k (bio da se radi 9 saom ii esaom sukuu) u pozij geifa (sa šdim i paziraja a om ha, oda je jegovo odsaje i praskvos ajvišeg ieziea. Primjeri:
J , id
Sredna alal
(Jj
Ao har k/kle nije geminiran, a bude u identičoj poziciji kao u prehodnom suča li ju i , n sta tj. bu sa e estal � s kunom ( sitacji � pauziranja) , onda je jegov osanJe t pakavost sr ednjeg intenziteta.
Primjeri:·
\ ,; J itd.
Mala kakaa
Ako je ha ka/kal akin i poz1c0niran u sredini riječi, onda će odskakaje i paskavos biti najižeg ineziteta. Primei � � itd Vrjnt zgovo rf ra'
Harf ra' se govara kp ozcama
( u sledeim
Ako ude sa vokalima Jth i dmm, kao što je u ,� PrimJ· erima t'.
o
- · itd• '"J�
� ' "
'
2
Ako je akin a haf ispred sa mmom ili fthom, itd kao što je u rimjerima
3
Ako je sakin a arf ispred sa ntalnom krom kao šo je u rimjerima 1}JI f , J! ' ) itd _ Ako je sakin a alazi se u pozii poslije alne kao šo kesre a isped krupnog arfa < - e u slučjevima: _i.\ :1� itd.
4
j -
*
u:
,
1 0 T .
5)
Ako bude sakin u poziciji nakon hfa sa sukom (osim harf ja ' (e)) ispred kojeg bude ftha li u primjeria: dmma u situacij i pauziranja, kao td. U ' J;�i-, J ,
Hrf ra' C) se izgovara tanko ozicija
(�-) u slijedećim
l
Ako je sa voklom kesre, uoće. Primjer: J
2
Ao bude ain a isred njega bude staln ker i ne bude u oziiji da se ađe isred krupn ar (� j, ao š je u primjeru:
.
3)
u vidu har J
Ako isred njega bude ha lin e tj ako bude sakin ispred ja ()
saina
slučaju auziranja, kao što je u primjeru
4
'
u
_.·
Ako se auzira na njemu i ao je harf isred sa sukunom (osim arfa ja(!)) a isred njega ar sa voklom kesre kao u prijer :
� I ;· l
Dozvojene su veije upnog ii tankog izgovor ar ra C u slučaju kada bude sakin ispred njega stli
a : u ' ( kese, a iza njega kruni harf �
osnovni vol voaom kesre kao u sučaju J: ·
•
Isto tako kod pauziranja u pimjerima: i · Međutm, kod preaska u kontktualnoj formi, ra' <) se p� konsenzusu, u prvoj eči uči krupno, a u drugoj _ '
'
t.
Hafov koi nose aaps naziv /;' uče se rupno i sadži su u sntagmi: � � : Najrupniji od njh su havi sa vokom fthe izoje dolazi eli(1), kao što je u prmjeima ,1 <\l itd. ; �
�
Varijant izgovoa harfa "am u imenu Aah .i
Harf m (J se zgovaa u menu "Alh (�1 ) ili 1 � kpno ( u sijedećim pozcijama:
'·
l)
Ako mu prethodi ftha ili dmma. Primjeri: � ,·' J , r� itd. ,
2)
.
Ako mu prethodi harf sa
sukunom
nakon
sukunom
nakon
dmm. Primjer j
3)
Ili
ako mu pretodi haf sa
the. Primje: � J! )·
Harf lm (J) se zgovara u menu "Aa (�, � li u sljedći pozcama:
� . h to ,
2
�
Ako m prethod harf sa kesrom. Prmjer:
Ako m pretho harf sa ukunom nakon hr sa keom Pimer 1 J
3
)4
;
I ako m pretho harf sa sukunom nkon U ovom sluau kao a tenvina Prmer J
)1 ·
Je ap1sano Jl �j .
"
J \
Props haa lam kin
(�' t, ft Lam
( može a be
l)
oređen čn
2)
satavni do korijena gagola:
·1• �
3
satavni dio korijena čestica:
"j J "j. r�
j1" �
) r'
Orei čan ("•JJ I ,
•
Ako se određeni član (ji nađe ispre d harf iz sjedeće - � sntagme � ona se am ,
• ·'
-
J
zove 'Mjesečevo 1 '
"
Ta 0 1 1S S
C r. u vm sluaj e ptpn zgvara j e zve k C ,
;
Prmjeri: . �ui' ,I � dd
ak e ređen č jO pd k od peh hrfv d se zve "Sunčev m U v j (J) e ppu amra t e ve dg
šs
Prmer
1 l td
gg e ppn amra psje eg de drg (J ii r ' ( .
L (J)
)
r!
� ·
U vm prmjem e Pmje ; j d e pin ( ,�· . U
Cj\!) .
.
sv ostai slučajevma lm se izgo.vara p otuno
16 1 60I.
"Lm četic
-J
.
·�)
r
Lam čes i "j potpuno se asmilira ako poslije njega dođe drugo m (J) i ra' () .
,
jerr: P J , �) u j · Primje ,
U
ovi prijeria uč se kao da Je napo:
Posoj izzea iz ovog pravila, po ne kra'ec ao a a Has u 14 1 4 . aj ajet etuu su sure El-Mutajfn u koje s l)••y Ko prijenjuje seka i uči rasavljeno � J l) olih krija u ovo lučaju se prfenjje pravilo Idgaa
�·
mukaib U
svi osi lučjevia m
popuno
!am
(J
se izgovara
•
rol e speiči pžaj usa zvšii
kaoo da će se zgovorii mma, a onda izgovo ii pripreu ka kao je napsno u r'u da bi se ako o na osn o rječi u čije korjenu postoj mma. Po nae ka' cu, ovo pravilo se prjenjuje smo u prjeru ajea su u rječi \ � čija osnova je gasila u proio oliku �
Tad O 17
Imala
i�
Ima je naginjnje u izgovouh k izgovou sr, i elf (1 k izgovou ja' ( . !malu koja pedtavla popun
pecčan izgovo vokaa iz ue Hud, aje 4 1 .
i
(; il il))
mamo u p pimjeu: imjeu:
TahU aeu ue Fussilet omine e ieč � u čijem e izgovou umekšava izgovo hemze (�. Taj ehl e pimjećue na ugom hemzeu CC)) čiji izgovo je umekšan nege između he J i e (,. U 44.
Duina vokala {Mcdovi") {Mcdovi")
Teminooški me znači oganičeno poživne u izgovou ako pooi uzok z o. {me e)) e oji iz va eemena Dužina {m eemena
a) afovi
Gl�ov
na (� :.), a to u eeći
isppred (J' ) mom m is C} sa dmmo
l.
Vav sakin
2.
Elsakin (1) sa ftho hom m is ispr pred ed (t'
ed ( spr m k ) sa � k 3 b) Uzočni dune
(� ), a to Sl:
H C 2 Suku () ) Ovdje se podrazumjeva uku koji j 3
Tešdid
.
bo na pvom harf prje sljevanja u drug sa voalom. Vrte dulna
Osnovna duina
�
f ), Mdun
Ova dužina je sadržana u osnovi glasovnih dužina nje joj potreban uzročnk. Zato je oavezna ( ( ) i traj onolio kolko je dovoln o da se u kontnutet u zgovore a atkavokala (�. Primjer: � , , J\ "
�J
·
Sve ostale dužine su izvedne
(
-
Melu n
fe 'ijun
lcd 0 1t
Obavna dna M« / , 0 ·
.
Ova dužina ima samo ednu vrstu predstavenu u Med mts (� � koi će biti u situacj ako se nposrdno u isto �ieči, nakon ao ne U/} nađ uzročnik dužie u vidu hemzt ko što e u primerima: tI ; id Ralog oduivana ei u tome što e asoa ina u' saba skrvena u odnosu na hemze J ke e ače i stabinie. Zbog oga se sabom dodae dua da i se oačao ngov igovor omogućio preaak preko kog i stabinog hemzet
r.
va duina s obavno dodae u raanu čtii ili oa, hreket, pa e nie dovono skraćivat ispod og nivoa Mđutim dovono oduivane i es hak u suau pauirana pri čemu se, onda, sstanu dva ročnika hemze ( ) i est sk \ ), u ričima ko imau hemze na samom kau kao 'šo e u primerima i s e
DonoQca duila
·
Mtdd1•
'b(j 0
Ova meima dvie vrse a) Rastavijen džnu - Me dun munfail
�)
. Ova m ć biti u pozii kada se na dži
(� ) ađe a krau ede ječi a n ž � �) a početku siedeće ieč Može se odžiyat i skaĆiati Oduživae e ei pe aeea a skraćiv hkt, t. a džiu izgovora a a. b) Nesu užu -
Meun aridu
li-sukun
(.>J Ovaj med će biti kada se glasovna dužina (� :)
ili pka džia ( : ađe ispred čika ;og suuna že � �) u vdu e • u pozij pauzraa Može se odživati i skaćivati rpou od d es haea t m ' može da se vsti u svk od ove ri ategoie:
l ratku ; dva hareketa 2 sredu - J četiri hareketa, ii 3 dug - j šest hareketa Pme Wl· · '
Ako se tokom učenja rmien eda odeđe p . · " · duzma ona Je aJprece da se som poo1·Jeor ' .
slučaju ujedai.
Tcd O 131
S bć Mun lai (" .� �) rf
Ova dužina j u svim sučajvima i podjelama obavzna i ae šest hata, io da e pelazi ili paua a može da bud u rječ (� ) il l ( ,pa ' ' '' dijli na:
D č
( !� 0
Mc kc
Ova dužina ć bii u reči koja ima više od ti ha k ko gov džine ( u nađ č duže u vdu tag (� �f }
Ovaj me može imati dv vrte: a
Meddu
rj )
lmu
'
kelimjun
'
musekka
a bće u lučju ak je uočnik odužinjgminaca {tešdid). Pmr: J ,l h)
Medun
(�.
laimun
kemjun
muhaef
rj� t), a biće sluaju ko e uzrčnik
Paktične primjr voga med u samo kmpletnm Kur'anu imamo sm u dva slučaja, a
adi o iječi ·fT povljoj u uri ]unus aj 51.
9
31 dio
l) Duin u svu - Mcdun mu ha (: �/J ) Dvadst i dv sura u Kur'an apocJ sa ajansnim slovima, sraenama ili . sgma koje t čnas harfova, od ojh osm sadi oavn dž . Ti harovi su saupji Medun mun h J u sagm:• � ·; -
(�' r
•
j' r.
bić u siua Medun mun h prlasa ii paurnja ao s radi o ha oji u om niv ima vš tr lasa o ojih srdnji glaova dža ii p džna ( i nlzi s poziiji spd zrč že (� u vdu sa
U')
sa
U')
u . I ovaj med mož imai dvij vrs:
l ul : r , a i u suju ako j zo oduživanja geminaca (tešdid). Primjer: rl· U ov a)
Mdd
pimjeru izgovara se kao da je napsano: � :f , odnosno, kao da su dva zadnja harfa redup� licira i ·
•
svena u tšdidkoj je uzočn oužvanja: r· b)
Meddun
lazimun
j a i -
muaef
harfjjun
sučju o j uzri
oduživ�ja so sukun. PrimJ·e
·
;
•
.
Tedid e 133
- f-l• (1 t) (Izgovor krtkh vok mence ) Kada se � - pena lčna zamenca za treće ce
Kontktn duin
o
ednne muškg rda � l 0 nađ u pzj među vivaa hara, nda kratk kal dmm l ksr džuu u zgru k mussl k mže bt
a Nepromjenljiva duina Mdu si/tn sugra <;0 Ak vkalzan harf za ve zamene ne hmz nda e rad neprmenl nn duž Prmer: c J�· Oa m se dužue haeeeni (da kaka okala) ka m tab. Trea naglas d p zuzeta z g prla u kem se rat kal ksr u e u dg Oa prmer e z 69 aeta sure El-Fkan:
u �. J, . Potoji i supotan pimjer gdj a pvi •
ge trea ut dug ka m sl, međum u se kratk ka št e u pmeru 7. aea sure EZum: � Takđe tb gst da se ha ha 0 k e sastavn d krena neke re ne etra m s neg rat kal mm l ks� uek se tau a ez duvana ka Št e u prmerma , td.
1 0 T
b) Procna lna
·
Mdu si/1 k•
.
� u Ao je vokalizovani harf ia ove amjenice onda se adi o dugom medu sile. Primje: Dužina ovoga med je kao u rastavlenog me
hemze
(J
t �f :i
irri i pet heketa. rajj e či tra Transformirana Transformirana ina - Mtd tdd dulbtd btd� �l (J 4'
0
Kada u osnovi edne iječi postoje dva hemzet od ond a se ivši kojih je pvi sa vokalom, a dugi bez voaa onda tansformacia u ednu dužinu koa tae hareketejn kao i bii 'i. Pime f ansomiš se u: T· med b At tc cmati ti na ina
·
Mdul- '/vf (�y1 �) �
.
Ova dužna se pimjenuje u sluju pauianja na tenvinu akuva kada dužina od dva hareeta posaje alternativa tenvinu rime: i - � ,
Povokaa ia
•
-
Mfdu ln ( �) •
Ov dužina nastaje u slučj u da
#
ja ' {) budu u lin (�} poic i koja zahtjv ispunjenje ovih uvjea: l . da s u sa sukunom 2.
da j ha haf ispred ni h saftho nih m, hom
vav
( ) ii J
a 0 1U
harf ia njih sa nestlnim sukunom koji j 3 . da je harf zrokovan zro kovan pauzianjem
Poluvoklna dužina se prmjenjuje iskučivo pozii pauziana i mož spadati kao i Med ard l-ukun u ednu od tri kategore dužina: u
l.
kra raku - : (dva reketa),
2.
sed s ednj njuu � Y (čet areketa areketa ii
3 . dugu j šs aekta -
Duina Du ina naglašavanja razke (;)1 1)
•
Mul-
�
Ova dužina koisti se z pavenje rke izmđu konsatacije i pitanja a traje šes ekea U Ku'nu postoje samo četi pakčna pimjea za ovu dužinu. To su r� Jln J pnovljljeene na dva mesta u suri ElEn 'm (a (ae� 43 i 144), te pmjer � �ilT j u suririn ajjet 59) . (aje 59) i pime e: · J ., Jl u sulEn-Nem/ a rije ri ječi či::
�
Kda se ova dužina ne ·i primjenjivala onda bi se pitanje moglo razumeti konstatacom što bi doveo do
elik o otrnarn trnarn pogške nčenju
Skta
(i)
a forma u kojoj se n l a z u a p a n č i c e p s e j ) � Sekta ( nja haeketejni u zadržaj disa , s a l g a d k e p tenuačno vokala) . U ne k r k a v d i i r o v o g i e ž m e s o (kolik a: m i v e j a č u l s m i ć e d e j i l s e j u j n e j m i p kira'eu sekt se l
El-Kehf aje l i 2 (Sekta je na elJ a ne na tenvinu koji se ne uči ni ni koneksuanoj koneksuanoj fo rmi)
2.
jan, aje 52,
3
El-ame ae 27,
4
El-Munn ae 14 El-Mu
S
ElHakka ae 28-29. U ovom slučaj dozvoje je učiti sa sektom ili sa dgamom. Sekta se ip, pefeia u ovom konkrenom slčaj. Sddctut-tilav -
Sedut-ilve
hanfJskom mezhebu dgostpna obavez
)
!O-� • -
prema e s ) 0� v • cernaes slučeva ko. z svakog pnljenog. 1 v·
o
•
-
•
u
•
cmL,
mento zdra•v•og mulimaa l. mus o da se aJet ilo imanku, bil sim v J. e n sedžde proucv ·1 il il C mazu 1.1. v nJeg. . Uveti ove sedžde su po iioj većini jet nm, ko sto su· 1 1 ' l b a · pe okeanJe • pkvJ·e, s tom rl1 ko m s .
v.
to sedžd žda a nema
Tc o 1J7
vremena ao namaz. Ona se može odgoditi pa e nema potrebe obavlat pod temmumom. Buhia bleži a e Ibni mer činio sedždu i bez abdesta. Sdžda se čini na nčin a se pvo donese tekbir, zatm se ide na sedu oo se pema edinom verodostonom predan uč dova:
"Moje ice či seddu vome Stvoritu koj mu je svoom moći i agom vd i l ukleao, pa neka j Bagoslovjen Aa, naboji Stvraoc.
A e čč u nmzu, nd treb prui i t pu: j 'j �· za toga e donese još edan tekbi pilikom
dij s sdžd
akovl saa (, �; Mdinskom mshf koi e štampala "Mužemme'-meik Fehd spomnJU se lijedeći diaitiči znovi a staane piom ea U
obvezno taae zabren stajanje
1J06'
dozvoljeno stajnje, ozvoljeno tajnje a pensom relak ovoleno tanje oje e referira na
J
relaskom *
*
** **
o e stane na pom znaku ona nj. isravno stajane na rugom
Va/hu e /emu
********
*****
*
lučju a nek žlji čilac rimiei ne eventulnu rešku koja e potkala zamljv se d baijesi autora rai irvke U
Sadri uvo
KUR'AN - GARAN OPSTANA USINA AI UČAČA l UČENJA KUR'ANA
�
•
3 3
18
·-......
. MESE
MUSEHABB JE NOGO ĆITA I UČI KURAN . 19 2 MESE OAVANE KUR'ANA V E IEH 24 3 MESE LIEPO (USEHBB) E ZE ABDES RDI UČENA KUR'AA 25 4. MES'E NNEE UĆTI NA ČISTO ESU 26 MESE MUSEBB E SESTI OBORENE E, PONZ ORNUT PRE K!B IRN SA POSEBNI PJEEO ČTI _26 6 ES'E UNNE E UPOBAVATI ISV ZBOG ČIENA USA I POVANA KRANA . 26 7 MESE UNNET E "EAVUZ PE OTPOČINNA AETA 2 8 EE ZGOVAR SEU OD POČET SVAE SURE OS SUE
EEH" (-EVBE), 30 9. MES'ELA
čENE KUR'A NE ZHIJEVA POSEBNU ODLU (NIJJET) O
ŠO E SLUČAJ AOSTA ZIKRO 31 ESEL ERTIL JE SUNNE OD ČENA KUR'ANA
.
32
l l . MES'EL
. NE E UČENE A DUO RZILJE (EEDEBR) I
ZUM JEVAJ (E-FHHUM) . : 34
12 . MES'EL
NE SETA POAVJAJE AJEA . . ' 8 13 MESEl
UĆENJA UR'A KO ILI P I AT P E BB H TE MUS
. . . . ..
14 MESEl
RAŠAVNJE RA'EA UNNET E UEPAVNE GLSA I UK
. . .
39
40
15 MES'E
MUSTEABB JE KUPNO - GROOGLASNO UĆENE ("BIEFHI) .. . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . ........
42
16 MESEl UćEJE AGS I U SEBI 4 17 MESE UćEE IZ USHA VIEDE JE OD UĆEA APAET, 44 8 MES'E OAGE UĆAĆU K E ZA ASAVITI . . 4 19. MESE MERUH E EDE UĆEA ZBOG RZGOVORA SA E 0 20 MESE NE DOZVOEO UĆEE URAA STRI EZIO, 0 21 MESE NIE DOZVOLEO UĆEJE "ZZ KIRAETO 5 1 22 MESE NAJPEĆE E DA SE KUR' UĆI REDOSLIJEDOM MUSHFA
. . . .
52
23. MES'ELA
EJE A VIE OVA . 2 MSE NET E SLUŠAJE UĆENA KUR'AA BEZ RAGOVO I G .. 56
25. MS'EL
UNETJE OBAVLJAJE SEDŽDE 26 S'E
r .
OD�A VRENA Z UĆEN JE .
.
.
56
...... . 57
27 ES'E �T LJETI I ZIMI. . . 59 . . . . ... .. · 28 �ESE
5Hr 0 14 SUN JE POITI NA DAN HATME .. .. .. 59
29 M'El MUEHA ETIR POIE R "-DHA PA O ZVE KRANA 60 3 ME SUNE E OVA NAON VRA HAE, . 6 3 M'El SNET E NON EA HATE A E OH ZAPOČNE A RGO ...........•..................... 3 32 ME'El ONAVJNE RE H NA RA HTE 64 33 MEE OĐENO E KR'AN Z REO RE ZA ŽVO 65 3 MEE OLANE KR'AA 6 3 MEEl čENE RA EU 6
PLis ..... ...68
IA O OAVA KRA NAON TO E NAČ l ALACA OVEA O VOO EO NEA NA O RA 78 SCA NA ĆENE OV HZ KRANA 0 STIUAE NA ĆENE FAIHE NENA VRENO 8 SUNE NA ĆENE LBEAR l N 91 SIANE NA ĆENE "jETK NENA ENO96 SUAE NA ĆNE R LKH NENH PRVH
POSLJEDNJIH D A}ETA... . ....99
SMAJE NAUĆENJEU "JAI, NJA VRIJEDNOT. 1 OO
STIMUAJENA ĆNJE RE EBEZ l JEDH-
MU" ··············· · ··. ... 101
tMENA JE R K HWLH E" . 103 TNI" ... 104 Z VV U'A -M L E JE SUR UČ N S
t TDiD (�_·
PROIS S
"l Tl'AZE" l
"BMELE
"· · · ··
.
.
OM ;� )· f j o\ I A H S . RO J
7 10)
...... . _
.
.
"NUN SA s
..
. . . .. ..
...
T
.
.
.
. . . . . .
.
107
. . I
.
• lP . .. . . . . I i� I r 5 (_l JJA M SA SUOM " . . I 1 (;� A :�1 MM" U POZICIJ GEMNT DID . .. 1 166 . . . . . . . . . . . . J • l J i M!tCj IST, SRODN l BLSKH GLASOVA 6 0DSKOĆNI, RASKAI HARFOVI (a . .... . . . . .. . . 120 ,
.
.
.
.
..
.
'
.
.. .
. . ... .
yAJ
.
...
.
A IZGOVORA HARFA
,
( J
. 1 2 l
�J
p4
IZGOVORA HA
.,
. ..... l 21
"I U IMENU "AL . "
. . . . . . . . . . . . . .
JROPISI HA "t SN "
e
;, r·IP
�
" . . . . .."
. . ..
.
.
SM (·� .
r
.
123 123
. . . I 24
. . .
.. .
.
.
. .. .
. .
. 2
.
.
.
.. . . .
12
6
7 . . r 2 TEHIL . . " . :::: 27 7 UžiNA 6K (EO") 2 .. . . . e, 'P 7 rD 1 2 8 TE Ul!NA . . 2 .. . .. . .. SrALNA OEZU UlNA · MEDDUN j �) 3 ONTAA UlNA- MEDDUS- ( E . 33 I (OOR KRTK O ZJENCE 0 ) .. . . 33 TRsFo t NA MEDD ULBEDEL C:i ) . . 3 I Ci,!)
. . . . . . . .
... .. ..... . . . . .
·
· . "
"
"
,
. .
