Higijena vode za piće
Prof dr Maja Nikolić Nikolić
Cilj predavanja
razumevanje razumevanje zdravstvenog znač značaja vode u kontekstu higijene kao preventivno medicinske grane usvajanje znanja u vezi kondicioniranja vode koja su od znač značaja za kvalitet i zdravstvenu bezbednost vode za pić piće Bliž Bliže upoznavanje najvaž najvažnijih kontaminenata vode za pić piće
Voda je najvažnija supstanca na Zemlji
Najveć Najveći problemi u kvalitetu vode za pić piće u Evropi
¾ SZO:
pristup vodosnabdevanju i kvalitet vode za pić piće nalaze se medju 12 osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovniš stanovništva ¾ Kriza vode - jedan od najvaž najvažnijih globalnih problema
Količina vode u ljudskom organizmu
U Republici Srbiji u 2009. 2009. g. kontrolisano је 156 centralnih vodovoda. Kontrola je u nadlež nadležnosti instituta/zavoda za javno zdravlje i drugih ovlaš ovlašćenih institucija Fizič Fizičkoko-hemijska neispravnost -13,82% 13,82% vodovoda Najč Najčešći razlozi neispravnosti su bili: poveć povećana mutnoć mutnoće i boja, poviš povišene koncentracije amonijaka, nitrata, nitrita, gvož gvožđa, đa, mangana, kao i poveć povećan utroš utrošak KMnO4 Mikrobiološ Mikrobiološka neispravnostneispravnost- 4,9% Najč Najčešći razlozi neispravnosti su: poveć povećan broj aerobnih mezofilnih i ukupnih koliformnih bakterija, E. coli i Streptococcus faecalis. 3 hidrič hidrične epidemije: 194 obolelih
Žene imaju manje vode u u organizmu od muškaraca Gojazni ljudi imaju manje vode u organizmu od pothranjenih
Proseč Prosečni sadrž sadržaj vode u različ različitim organima
UKUPNA VODA U ORGANIZMU
¾ Masno tkivo – 20% ¾ Kosti – 22% ¾ Miš Mišići – 75% ¾ Srce – 77% 77% ¾ Pluć Pluća – 80%
¾ Intracelularna -
40% od ukupne telesne mase ¾ EkstracelularnaEkstracelularna- 20% od ukupne telesne mase
¾ Mozak– Mozak– 85% ¾ Krv
– 90%
Značaj vode
Dnevni promet vode Dnevni unos ¾
¾ najvaž najvažniji sastojak organizma organizma ¾ osnov za sve hemijske, biološ biološke i
mehanič mehaničke funkcije u organizmu ¾ epidemiološ epidemiološki znač značaj ¾ druš društveni znač značaj
Voda za pić piće i različ različiti napitci (1.5 l ) Voda iz hrane (0.9 l ) Voda koja se stvara za vreme metabolizma hrane (0.6 l )
Dnevni gubitak vode Disanje (0.5 l ) Znojenje i isparavanje ( 0.9 l na normaloj temperaturi ) urin (1.5 l ) feces (0.1 l)
Raspored vode u organizmu Pljuvač Pljuvačka (oko 1 l dnevno) Crevni sok (oko 2 do 2,5 l dnevno) Žuč – oko 0.5 l dnevno Pankreasni Pankreasni sok 0.7 l na dan Interstinalna se sekrecija oko 3 l dnevno Krv oko 3-4 l vode
Bolesti direktno povez povezane ane sa vodom (Bradley, 1974)
Uticaj dostupnosti vode na zdravlje Dostupnost
UdaljenostUdaljenost-vreme Količ Količina vode Uticaj na zdravlje po osobi na dan
Nema
> 1000 m > 30 minuta
Vrlo niska < 5 litara
Veliki izik
Osnovna
1010-100 m 5 do 30 minuta
Niska do 20 litara
Srednji rizik
Srednja
U domać domaćinstvu
Srednja oko 50 litara
Nizak rizik
Optimalna
Na slavini
100 litara
Vrlo nizak rizik
WaterWater-borne diseases
Prouzrokovano unosom vode koja je kontaminirana fekalijama koje sadrž sadrže patogene bakterije ili viruse (kolera,tifus,amebna i bacilarna dizenterija i dr.)
WaterWater-washed diseases
Bolesti izazvane nedostatkom vode za održ održavanje higijene (šuga, trahoma,bolesti koje prenose buve, vaš vaši) Bolesti izazvane paraziti ma koji se nalaze u prelaznom organizmu koji živi u vodi (šizostomijaza i drugi helminti) Bolesti izazvane vektorimavektorima-insektima koji se oplođuju u vodi (denga,filarijaza, malarija, žuta groznica )
WaterWater-based diseases WaterWater-related diseases diseases
Blizu 3 milijarde ljudi na Zemlji nema adekvatan pristup higijenski ispravnoj vodi
Vrste vode po poreklu i njihov značaj za vodosnabdevanje i zdravlje
• Kruženje vode u prirodi
ATMOSFERSKA VODA – KIŠNICA se za vodosnabdevanje u bezvodnim krajevima ¾ neophodna je kontrola mikrobiološ mikrobioloških i nekih hemijskih parametara (pH, gvož gvoždje, dje, cink) cink)
Vrsta vode
Znač Značaj za vodosnabdevanje
Moguć Mogućnost kontaminacije
Uticaj na zdravlje
Atmosferska
Mali
Mala osim u atmosferi zagadj enih zagadjenih gradova
Mali
Podzemna
Srednji zbog nedovoljnih količ količina
Zavisi od dubine i karakteristika zemljiš zemljišta
Zavisi od kvaliteta vode
Površ Površinska
veliki
Velika
Moguć Moguć je veliki uticaj ukoliko se ne podvrgne znač načajnim procesima preč prečišćavanja
PODZEMNA VODA
¾ koristi
¾ najč najčešće nije mikrobiološ mikrobiološki i
hemijski zagadjena ¾ zahteva minimalno preč prečišćavanje ¾ mož može se zagaditi sa površ površine
Voda koja ne zadovoljava kriterijume propisane za vodu za pić piće mora se kondicionirati! kondicionirati!
POVRŠINSKA VODA ¾ preč prečišćavanje je neophodno (fekalno
Kondicioniranje- izmena osobina
zagadjenje, nitrati, nitrati, fosfati, fosfati, pesticidi, pesticidi, neorganski sastojci) sastojci) ¾ zbog velikih potreba za vodom sve češće se koriste za vodosnabdevanje
i sastava vode različ različitim tehnič tehničkim postupcima
Razlozi kondicioniranja kondicioniranja vode za pić piće
Izbor metode za kondicioniranje kondicioniranje zavisi od osobina sirove vode! vode!
¾ zdravstveni (uklanjanje bakterija i hemijskih
¾
¾ estetski (uklanjanje mutnoć mutnoće, boje, mirisa,
¾
nepož nepoželjnih materija, dodavanje fluora i dr.)
ukusa...)
Priprema vode za pić piće je veoma kompleksna oblast Uvek je lakš lakše zaš zaštiti vodu od zagadjivanja nego je preč prečišćavati
¾ ekonomski uklanjanje tvrdoć tvrdoće, korozivnosti i dr.
Istorijat kondicionir kondicioniranja vode za pić piće
Istorijat kondicioniranja vode za pić piće ¾
¾ ¾ ¾ ¾
¾
4000.pre n.e. n.e. metoda za popravku mirisa i ukusa 1500.pre n.e. n.e. Egipat> Egipat> aluminijum za bistrenje vode 400.pre n.e. n.e. Hipokrat >prokuvavanje vode do 1800 g. estetske karakteristike vode su imale prednost nad zdravstvenim razlozima za preč prečišćavanje 1854.g. dr John Snow dokazao da se kolera u Londonu raš raširila putem vode za pić piće
¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾
1871: spori peš peščani filter ( SAD) SAD) 1890. g. ispitivanja u Masač Masačusetsu - fitracija vode smanjuje incidencu tifusa 1896: brzi peš peščani filter (SAD) SAD) 1908: upotreba hlora kao primarnog dezinficijensa 1920:filtracija i hlorinacija vode u velikim gradovima 19401940-tih: otklanjanje neorganskih kontaminenata 19701970-tih: otklanjanje organskih kontaminenata 19801980-tih: savremene savremene metode kondicioniranja
Vrste vodnih objekata i uticaj na zdravlje
Objekti za vodosnabdevanje
Uticaj na zdravlje
Bakteriološ Bakteriološka kontaminacija
Hemijska kontaminacija
Broj potroš potrošača
Velič Veličina uticaja na zdravlje
Vrsta vodnog objekta
¾ Grade se kako bi voda
iz prirode postala dostupna potroš potrošačima ¾ Izbor objekta (metode kondicioniranja) zavisi od porekla i kvaliteta vode na vodozahvatu ili izvoriš izvorištu, njihovog kapaciteta i broja potroš potrošača
Lokalno vodosnabdevanje Cisterne
retka
retka
mali
mala
BunariBunari-buš bušeni
retka
Česta i zavisi od zemljiš zemljišta ne od zagađenja
srednji
srednja
Bunari - kopani
česta
Česta i zavisi od zagađenja okoline
Mali do srednji
srednji
Izvori
retka
retka
Zavisi od kapaciteta
promenljiva
retka
retka
veliki
Mali sem u akcidentima
Centralno vodosnabdevanje Vodovodi
Prikaz procesa preć prećišćavanja vode za pić piće
Kondicioniranje ¾ Smanjivanje mutnoć mutnoće i boje ¾ Uklanjanje rastvorenih gasova ¾ Desalinacija ¾ Dezinfekcija ¾ Dodavanje supstanci koje nedostaju
Zdravstvena ispravnost vode za piće
Dezinfekcija vode za piće ¾ Uništavanje
patogenih i uslovno aptogenih bakterija i smanjivanje ukupnog broja živih klica do broja dozvoljenog standardima ¾ Oksidativna sredstva (hlor) ¾ Neoksidativna sredstva i postupci
Voda koja služ služi za javno snabdevanje stanovniš stanovništva treba da odgovara propisanim standardima (kod nas to je Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pić piće) ¾ utvrđuje se pregledima vode koji podrazumevaju lokalnu inspekciju vodnog objekta, i odredjivanja različ različitih fizič fizičkih, fizikofiziko-hemijskih, hemijskih, mikrobiološ mikrobioloških i biološ bioloških pokazatelja ¾
SZO i EU objavile su Preporuke i Direktive za pojedine hemijske materije u vodi za pić piće. Generalno direktive EU su strož strože od preporuka SZO! Ovi standardi omoguć omogućuju visok nivo zaš zaštite zdravlja zasnovan na raspolož raspoloživim nauč naučnim saznanjima i principu predostrož predostrožnosti.
Neorganski sastojci rastvorljivi gasovi (kiseonik,ugljen dioksid, azot, radon, metan,vodonik sulfid). Metan i vodonik sulfid mogu biti zapaljivi, radon je štetan po zdravlje, dok ugljen dioksid kada se rastvori u vodi stvara slabu ugljenu kiselinu koja menja pH vode. . Pozitivni joni metala i metaloida (Al, As, K, Mg, Na, Ca, Zn, Cu, Mn, Se, Pb, Hg, Cd, Cr, Sn, Mo,Ni ) Poreklo im može biti iz zemljišta ili od različitih ljudskih aktivnosti. Neki su i pri vrlo niskim koncentracijama štetni po zdravlje (Pb,Hg,As), dok su drugi esencijalni za organizam u određenim koncentracijama (Ca,Mg,Na,K). Negativni joni (fluoridi, hloridi, nitrati, fosfati)
Za adekvatnu procenu rizika za zdravlje od hemijskih materija koji se mogu nać naći u vodi za pić piće neophodno je izrač izračunati njihove preporuč preporučene granič granične vrednosti i to za one koje se relativno često javljaju u znač značajnim koncentracijama ili koje su potencijalno opasne po zdravlje. zdravlje.
Organski sastojci Sintetske organske materije (pesticidi, benzen, aromatič aromatični ugljovodonici, ugljentetrahlorid itd) U vodu dolaze preko njenog zagađenja i uglavnom su toksič toksične po ljude, ljude, a mnoge i kancerogene. Trihalometani Nastaju kao rezultat dezinfekcije vode za pić piće. Viš Više ih ima u sistemima koji koriste površ površinsku vodu.
Neki su neophodni organizmu (hloridi,karbonati) dok su drugi otrovni i u malim koncentracijama(cijanidi). Radioaktivni joni- radon raspadni produkt uranijuma i uglavnom je prirodnog porekla
Čestice suspendovane u vodi Mogu biti opasne po zdravlje ili otež težavaju proces preč prečišćavanja vode
Bakterije, protozoe i virusi zavisno od vrste deluju loš loše na zdravlje ljudi i dovode do različ različitih oboljenja
U vodi se odredjuju i dezinfekciona sredstva i njihovi sporedni proizvodi!
Azbest vlakna azbesta mogu da dovedu do različ različitih oboljenja i pojave karcinoma te nisu pož poželjn u vodi za pić piće Ostale suspendovane čestice Obič Obično su viš više ometač ometači procesa preč prečišćavanja vode nego što deluju na zdravlje
Dezinfekcija radi kontrole patogenih bakterija
Posledice na zdravlje od nusprodukata
dezinfekcije
Nusprodukti dezinfekcije
Mikrobiološ Mikrobiološka ispravnost vode za pić piće ¾ Bakteriološ Bakteriološka ¾ virusološ virusološka ("uvodi se prać praćenje u vodi
Prekursori Bromidi
+
Organski ugljenik
Dezinficijensi Ozon
= Nusprodukti Bromati Bromati
Hlor gas
Trihalometani
Hloramini
Izvesne kiseline
Hlor Dioksid
Drugi nusprodukti
Svojstva mikrobiološ mikrobioloških agenasa u vodi za pić piće ¾ ¾
¾
¾ ¾
Nisu rastvoreni u vodi, već već izdvojeni Često su u vidu suspendovanih čestica, tako da se infektivna doza ne mož može odrediti iz njihove proseč prosečne koncentracije Verovatnoć Verovatnoća za nastanak infekcije zavisi od invazivnosti i virulencije patogenog agensa kao i od imuniteta pojedinca Ako je infekcija nastala, prisutni patogeni agensi se dalje razmnož razmnožavaju u domać domaćinu Nemaju kumulativno dejstvo
Voda za piće ne sme da sadrži patogene agense, indikatore fekalnog zagadjenja , niti enteroviruse.
Enterovirusa, Adenovirusa, Virus Hepatitis A i Hepatitis E, crevno prenoš prenošenih virusa NONNON-A i NONNON-B hepatitis virusa, Norwalk virusa i Rota virusa.“ virusa.“) ¾ parazitološ parazitološka ispravnost
Najveći zdravstveni značaj za sistem vodosnabdevanja ¾ Patogene koliformne bakterije (E.
Coli) ¾ Salmonele typhi i druge salmonele ¾ Shigella spp. ¾ Vibrio cholerae ¾ Pseudomonas aeroginosa
Prirodna voda voda u originalnoj ambalaž ambalaži -Voda
Sve pijać pijaće vode - ne smeju sadrž sadržati E. Coli ili termostabilne koliformne bakterije ni u jednom uzorku od 100 ml Preč Prečišćene i dezinfikovane vode u vodovodima - ne smeju sadrž sadržati ni ukupne koliformne bakterije ni u jednom uzorku od 100 ml
izvanrednih prirodnih osobina, koja se iz higijenski kaptiranog izvora obezbedjenog sanitarno higijenskim zonama, neposredno na izvoru puni u sterilnu ambalažu bez pr3thodnog prečišćavanja i dezinfekcije
LITERATURA
Sažetak ¾
¾ znač značaj
vode za zdravlje ¾ razlozi neispravnosti vode za pić piće ¾ metode preč prečišćavanja vode za pić pićezdravstveni aspekt
¾
¾
Mitrović Mitrović, Nikić Nikić D, Stojanović Stojanović D, Nikolić Nikolić M. Higijena, Udž Udžbenik, benik, Medicinski Medicinski fakultet, Galaksija, Niš Niš, 2009. Radovanović Radovanović M, Jevtić Jevtić Z. Udž Udžbenik higijene za studente medicine i stomatologije, Medicinsk a Medicinska knjiga, Beograd, Beograd, 1992. Water for health: WHO Guidelines for DrinkingDrinkingwater Quality ,WHO, Geneva, 2010.http://www.who.int/water_sanitation_health/WHS_W WD2010_guidelines_2010_6_en.pdf
Ukoliko želite da znate viš više... http://www.activity4sustainability.org/zastita_voda.php
Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pić piće, Sl. Sl. list SRJ 42/98 i 44/99 www.consumer.org.rs Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council Council establishing a framework for the Community action in the field of water policy policy"
