TEORIJE RECEPCIJE (Hans Robert Jaus) Čitalac je oduvek bio značajan subjekat u književnosti. Još je svojevremeno Aristotel insistirao na važnosti čitaoca i katarze. U istom periodu je retorika usmeravala pažnju na učinak slušalaca. A recimo, u XX veku time se bavio Ričards i anlosaksonska nova kritika. !e" sa strukturalistima počinje ve"e interesovanje za čitaoca i njeovu ulou u književnosti. #pr. za Rolana $arta čitalac nije samo potrošač %kupac knjie&, ve" i proizvo'ač teksta. (u tezu o važnosti samo čitaoca iznosi u svojoj teoriji o ,,smrti autora). Čitalac postaje bitan bitan deo i ove teorije, teorije recepcije. (eorija recepcije proučava kako se književno delo prima od strane jedno ili više recipijenata. *va teorija se javlja u #emačkoj #emačkoj +-i odina, odina, a književno književno delo je tada posmatrano van svi istorijski istorijski doa'aja. /akle, veoma je važno ista"i da je metodološka situacija bila nalašeno A01(*R0J12A. (o znači da je delo posmatrano izolovano od svi istorijski tokova i bilo kakvi veza, što je rezultat rezultat uticaja 3userla, 3userla, 3ajdeera 3ajdeera i 2ajzerove 2ajzerove knjie ,,Jezičko ,,Jezičko umetničko umetničko delo). *va knjia je pomola subjektivnoj subjekt ivnoj interpretaciji. int erpretaciji. U to vreme u 4rancuskoj vlada ,,nova kritika) koja je izrasla iz aistoričnosti, odnosno antiistoričnosti, a u Americi deluje ,,anlosaksonska nova kritika). *pšta atmos5era je bila takva da je sve bilo upereno protiv pozitivizma. *va teorija mnoo duuje Romanu 0nardenu, jer se bazira upravo na nekim njeovim stavovima %da je čitalac aktivni učesnik u stvaranju dela, tzv. popunjavanjem mesta neodre'enosti u toku čitanja&. čitanja&. (ako (ako da je 5enomenoloija 5enomenoloija pordrla u nauku o književnosti književnosti upravo zavaljuju"i zavaljuju"i 0nardenu, 0nardenu, koji je otkrio tu 5unkciju 5unkciju čitaoca i čitanja. 6e'utim, kod njea je čitalac uvek isti 7 idealan. idealan. #iti je vezan za neku druš. sredinu, uzrast, pol, istorijsku epou, a to "e u ovoj teoriji recepcije biti veoma važno. /akle, /akle, to bi bio nedostatak u teoriji teoriji Romana 0narena 0narena i u 5enomenološko 5enomenološkom m metodu, ali ali velika 8R9/#*1(, jer su pojedini teoretičari pokušali da nadorade i prilaode 5enomenološki metoda istorijskim i društvenim okolnostima. Upravo iz svea toa je proistekla i tako je nastala ova (9*R0JA R9:98:0J9. U takvim okolnostima ;<+=.od. osnovan je Univerzitet u 2onstanci , na kojem 3A#1 R*$9R( JAU1 drži uvodno predavanje i iznosi poled na odnos izme'u istorije i nauke o književnosti i izlaže = provokativni teza. *n je izme'u ostalo, rekao da književnost postaje konkretan proces tek sa iskustvom čitaoca. #aime, Jaus ističe da istoričnost književnosti ne počiva u pukom povezivanju literarni činjenica, koje nam daje istorija književnosti. #ije u tome prava istoričnost, ve" u razvoju iskustava sa kojim čitaoci pristupaju delu. /akle, bez čitalačke publike ne možemo ovoriti o istoriji književnosti, jer književnost bez publike nema svoju istoriju. 2njiževnost postaje konkretan proces tek zavaljuju"i iskustvu oni koji dela privataju , zaboravljaju, odbacuju> jer tako se stvara tradicija. Jaus se u potpunosti usredsredio na čitaoca. U troulu pisac-delo-publika, publika nije pasivna ve" i ona stvara istoriju. /akle, zaključujemo da se u dotadašnjem načinu pisanja istorije književnosti ovorilo isljučivo o delima i piscima, a zbivanja posmatrana iz trenutka kad se piše istorija, ali takva suma knjževni knjževni činjenica činjenica je pseudo-istorija pseudo-istorija 7 zato što dela po pravilu poredimo poredimo sa druim delima, različiti autora iz različiti perioda.
JAU1 U!*/0 (9R60# 3*R0?*#(A *Č920!A#JA %i tu najbolje vidimo značaj to istorijsko momenta u onom troulu autor-delo-čitalac, s akcentom na relaciju delo-čitalac&.
1vako delo se javlja u odre'enom istorijskom trenutku i odovaraju"im normama. /akle, Jaus se usredsredio na čitaoca %recipijenta&. ?a razumevanje ela je važan i recipijent, odnosno čitalac, a ne samo tekst i pisac . Jaus smatra da se svako delo javlja u odre'enom, speci5ičnom istorijskom trenutku i samim tim odovara odre'enim normama, očekivanjima>ne postoji delo koje bi se javilo kao apsolutna novina u praznom prostoru. 2ada čitamo neko delo, samim tim se u našoj svesti evocira 3*R0?*#( *Č920!A#JA, tj. naša predrazumevanja , predznanja o radovima, žanrovima itd., sve naše dotadašnje čitalačko iskustvo. 1vako delo upu"uje publiku na odre'eni oblik recepcije i evocira samim tim odre'eni orizont očekivanja. 3orizont %vidokru& očekivanja je veoma značajan termin. (o je skup predznanja, književno iskustva čitaoca % zasnovano na poznavanju tema, žanrova, pretodne književne tradicije, književnosti uopšte& s kojim se pristupa književnom delu.
PROMENA I PROBIJANJE HORIZONTA OČEKIVANJA (inovai!a i "o#ernitet) 8rema Jausu, treba se baviti rekonstrukcijom orizonta očekivanja, da bismo odredili vrednost i karakter neko umetničko dela. 1uština je u tome koliko "e biti orizont očekivanja biti pomeren jednim delom. 8romena 3orizonta očekivanja je važan 5aktor književne evoluije, a prekoračenje isto je motor književne evolucije. Uopšte, pojam književne evolucije predstavlja dijalektičku promenu postupaka i pravila ire %stvaranja& i ovde se Jaus poziva na ruske 5ormaliste i njiove metode oneobičavanja, otežanu 5ormu, naročito na (injanova. #avodi se primer 1ervantesovo /on 2iota, koji je parodijom srušio ve" postoje"i orizont očekivanja i stvorio novi. 6erilo literarnosti jedno dela je 0#*!A:0JA ili 6*/9R#0(9(. 8ostoje i ona dela koja su toliko probila orizont očekivanja da publika nije mola na početku uopšte da privati samo delo, ve" se to dešavalo postepeno, kada se navikne i oblikuje da privati to delo, tj. izradi novi orizont očekivanja. (o se na neki način doodilo sa 1ternovim avanardnim remek-delom, romanom (R01(RA6 @9#/0 iz ;. veka, a koji je pročitan valjano tek u B. veku. /elo koje se sasvim uklapa u orizont očekivanja je trivijalna književnost, a ono koje a izneverava je vrunac estetske vrednosti. %ovo nije uvek bilo ovako 7 npr. klasicistička dela i klasicisti koji su stvarali po odre'enim pravilima su ipak moli da stvore vrunska dela a da ne izneveravaju orizont. Ali u načelu moramo probiti orizot očekivanja da bi delo bilo vredno. 0novacija i modernitet čine osnovno merilo Jausove estetike.
8riovorC Jausovoj de5iniciji orizonta očekivanja priovarano je da ne obuvata mnoe političkoistorijske uslovljenosti 7 da poštuje pojedinačni or.oček. a ne opšti. 6etodološki, najznačajniji priovor je taj što Jaus vezuje oriz. *čekivanja. ?a delo, a ne za odnos delo i očekivanja publike. (u je i primedba da se pojam inovacije kao lavna estetska norma odnosi na ono što je avanardno a pitanje je da li je uvek estetski relevantno. (ako'e se nalašava da elementi i struktura samo dela postiču aktivnost recipijenta tj. da je recepcija ve" dana u samom delu.
1ve ovo navelo je Jausa da razmotri svoju koncepciju, pa je kasnije proširio svoju teoriju. *n sada objašnjava da su u pojmu orizonta očekivanja sadržana dva sistemaC ;. *noa što delo očekuje, na kodiran način, od svoji čitalaca % očekivanja čitalaca sa kojim se pristupa delu, uključuje B. *čekivanja čitalaca %sa svim znanjem iz životne prakse s kojim pristupa delu& Uzajamno delovanje ova dva sistem oblikuje recepciju. Dovori dakleo implicitnom čitaocu % koji je sadržan, skriven u delu, iščitava se u delu& i eksplicitnom čitaocu %koji je istorijski, društveno i biora5ski bliže de5inisan, pa se uvek iznova javlja kao drui subjekat& . (ako se nasuprot implicitnom čitaocu sve više razra'uje ideja o eksplicitnom čitaocu koji je istorijski i društveno uslovljen. *1#*!#9 0/9J9 JAU1 8R9U?06A */ 3A#1A DA/A69RA i drui (reba napomenuti da teorija. Recepc. 0ma dodirene tačke sa 5enomenoloijom, strukturalizmom, ermeneutikom itd. Jaus kaže da mu je baš strukturalizam pomoao da prevazi'e domu o nespojivosti sinrnonijsko i dijaronijsko. Jaus priznaje da je iz Dadmerove ermeneutike; preuzeo osnovne ideje. 3ans Dadamer i njeovo delo ,,0stina i metoda) su veoma značajno delo, jer se u njemu pokazuje šta se dešava sa tekstom kada a tumačimo. Dadamer smatra da je svako saznanje istorijski uslovljeno tj. oraničeno. Jednostavnije rečeno 7 da u dijalou sa nekim tekstom saznajemo o sebi i odre'ujemo sebe pomo"u teksta i u odnosu na tekst. (o nije samo priča samo o tekstu ve" i priča o nama. ?a Dadamera tekst znači ono što taj tekst ovori svakoj novoj eneraciji čitalaca. 1vako tumačenje mora biti istorično i zato Dadamer ovori o 3*R0?*#(U !R969#A % Jaus iz orizonta vremena stvara njeov orizont očekivanja&. 0 pisac i čitalac su istorični, svako pripada svom vremenu, a tumačenje treba da spoji ova dva mani5esta. 0z ovoa Dadamer izuzima klasična dela koja smatra vanvremenskim. Dadamer uvodi i termin ,,aplikacija). 1vako delo sadrži u sebi širi potencija odovoa, a aplikacije bi značila 0?/!AJA#J9 */D*!*RA 2*J0 1U U 12EA/U 1A 01(*R0J120 U1E*!EJ9#06 0#(9R8R9(A:0JA6A. ?ato je po Dadameru ermeneutika oblik aplikacije, a ne metoda, kako je ovorio /iltaj. Jaus ističe da uz ermeneutičku postavku, a to je jedinstvo saznanja, razumevanja i tumačenja valja otkriti i strukturalnu povezanost kao odnos izme'u interpretatora i primaoca, a tako dolazi do preseka ermeneutike i strukturalizma.
1 Teorija interpretacije, tumačenja teksta da bi se doprlo do njegovog smisla.
