TEORIJE EMOCIONALNOG RAZVOJ AZVOJA A -
psiholosko proucavanje emocija: 1875-1975 - vek siromastva u ovom domenu - 1930ih/40ih – Votson, Bridzes - od 1980ih – krece mnozenje teorijskih pristupa - savremeno doba: Izard [urodjeno],
Srouf [interakcija],
Holdinski i Fridlmajer [steceno].
Teori T eorija ja Dzona Votson otsona a -
prva teorija o razvoju emocija (radikalni empiricist) prvi eksperiment u razvojnoj psihologiji = eksperiment sa 1 decijom emocijom
postoje 3 urodjene emocije: STRAH, BES i LJUBAV = reakcije X, Y Z koje se nalaze u bihevioralnom repertoaru novorodjenceta (mogu se zapaziti jos u prvim danima po rodjenju) o STRAH: pobudjivaci: JAK ZVUK / NAGLO IZMICANJE PODLOGE NA KOJOJ DETE LEZI manifestacije: DRHTANJE / GUBLJENJE DAHA / ZATVARANJE OCIJU / PLAC o BES: pobudjivaci: SPUTAVANJE POKRETA manifestacije: MLATARANJE RUKAMA I NOGAMA (po prestanku sputavanja) / ZADRZAVANJE DAHA / PLAC / VRISTANJE o LJUBAV: pobudjivaci: BLAGO PLJESKANJE / TOPLOTA / MILOVANJE (narocito erogenih zona) manifestacije: PROTEZANJE / GUKANJE / SIRENJE RUKU
dalji razvoj emocija: o uslovljavanjem postojecih emocija na nove pobudjivace o kombinovanjem STRAHA, BESA i LJUBAVI – u nove, slozenije emocije
Slucaj Albert Votson i Rajnerova, 1920. ideja: eksperiment sa uslovljavanjem emocije (straha od belog misa) - Albertu sa 9 meseci utvrdjeno da se ne plasi zivotinja, - sa 11 meseci odveden u laboratoriju:
-
-
pokazan mu je beli mis, kada je pruzio ruku ka misu da ga dodirne, eksperimentator je iza njega proizveo jak zvuk (udarac gvozdene sipke o gvozdenu plocu), Albert se trgao i povukao ruku, posle nekoliko ponavljanja, Albert je na pojavu misa (i uz izostanak zvuka), plakao, uzmicao i pokazivao druge nake straha, uskoro je poceo da se plasi i belog zeca, krznenog kaputa, vate...doslo je do generalizaije pobudjivaca-drazi.
Slucaj Piter Dzons, 1924. ideja: strah stvoren uslovljavanjem moze se razusloviti (+ prva pokazala kako se razuslovljavanje moze koristiti u terapijske svrhe) o Piter je uslovljen da se plasi zeca – dolazi do snazne generalizacije drazi (plasio se svega sto je licilo na krzno: krznenih zivotinja/vate/bunde/sesira sa perjem/pacova... o da bi se razuslovljavanje straha od zeca obavilo, bilo je neophodno da se negativna draz (zec) sparuje sa pozitivnom (hranom, npr.) o sparivanje pozitivne i negativne drazi obavljalo se puno puta: o za vreme dok je Piter hranjen, mogao je da vidi zeca koji je prikazivan u drugoj prostoriji/kako se neka deca igraju s njim... o postepeno, zec je bivao primican sve blize Piteru (ocigledno da nije rec samo o razuslovljavanju, vec + ucenje po modelu, sistematska desenzitizacija) o kada je, nakon izvesnog vremena, zec izostavljen – Piter je pitao gde je on o kada mu je zec donet, uzeo ga je u ruke i igrao se njime o na taj nacin je pokazano da se on oslobodio straha od zeca o oslobodio se i straha od drugih predmeta, ali je za njih ostalo pomalo ustrucavanja (narocito od misa) Votsonova teorija nije razvojna! radikalni biheviorista (iako nije razradio svoju teoriju do kraja) ne bi dopustio nista drugo kao osnovu « razvojnih promena » do oblike ucenja : pocetno emocionalno stanje (kod novorodjenceta) sastoji se od tri emocije koje su urodjene => nakon toga, tokom kasnijih uzrasta, ne desavaju se promene koje bismo mogli nazvati razvojnim – vec samo promene u vidu ucenja : 1. pri vezivanju pocetnih emocija za nove pobudjivace putem uslovljavanja 2. pri kombinovanju emocija KRIT KR ITIK IKE E: - Sherman : brojna ispitivanja emocija novorodjenceta i starije dece, ali tako sto je koristio ocenjivace i nije dozvolio da ocenjivaci ocenjivaci vide pobudjivace decjih emocija (iza zaklona ili snimao kamerom, pa izostavljao deo o stimulisanju)
-
Nalazi : ocenjivaci se nisu mogli sloziti o tome o kojoj je emociji rec (neslaganje je bilo toliko da Sherman zakljucuje da emocije novorodjenceta nisu izdiferencirane, nego da postoji samo pozitivno/negativno emocionalno stanje) + adultomorfisticka pogreska (pripisivanje novorodjencetu emocije odraslog coveka) Valentajn : za uslovljavanje straha neophodan je nestabilan strah prema novom pobudjivacu (moze od gusenice, ali ne i od dvogleda !) strah od nekih pobudjivaca se javlja kod sve dece na istom uzrastu => sazrevanje je znacajan cinilac javljanja novih emocija ! uslovljavanje (ucenje, uopste) nije jedini nacin javljanja emocija sa uzrastom
Teorija Katarine Bridzes -
prva primena OPSTEG REGULATIVNOG PRINCIPA DIFERENCIJACIJE na emocionalni razvoj u ranom detinjstvu (pocetak 1930ih) dugogodisnja proucavanja – longitudinalno i transverzalno, od rodjenja do 5. godina znacaj: postavila visoke standarde za proucavanje emocionalnog razvoja (kako treba graditi teoriju emocionalnog razvoja i kako tu teoriju treba empirijski utemeljivati) i ukazala da se taj posebni razvoj mora uklapati u onaj generalni!
ne postoje urodjene izdiferencirane emocije (ni u vidu STRAHA, ni BESA, ni LJUBAVI)
na rodjenju postoji samo jedna emocija – JEDNO GLOBALNO UZBUDJENJE koje nema ni +/- valencu krajem prvog meseca : iz tog GLOBALNOG UZBUDJENJA (kao pocetnog stanja) => izdvaja se o prva negativna emocija : UZNEMIRENOST (STRAH i BES kod Votsona)
u trecem mesecu: iz GLOBALNOG UZBUDJENJA izdvaja se => o prva pozitivna emocija: ZADOVOLJSTVO (LJUBAV kod Votsona)
dalji proces diferencijacije se odvija zahvaljujuci: •
SAZREVANJU
•
UCENJU NOVIH MOTORNIH VESTINA
•
KOGNITIVNOM RAZVOJU
tako sto se: o iz pozitivne grane izdvajaju posebne emocije o iz negativne grane izdvajaju posebne emocije
Napomena : Katarina Bridzes napominje da njena shema javljanja emocija sa uzrastom nema normativnu vrednost (ne treba je shvatiti kao skup razvojnih normi !) jer je uzorak bio nereprezentativan (domska deca) i nevelik Shema pokazuje nepromenljiv redosled javljanja pojedinih emocija, ali da uzrasti javljanja u raznim uslovima u kojima deca odrastaju ne moraju biti ovi koji su navedeni
Dok je Dzon Votson posvetio malu paznju Teoriji Razvoja Emocija, Bridzesova je svoju teoriju detaljnije razradila i oslonila na dugogodisnje prikupljanje empirijskih podataka.
Уметак Б.1. Табела диференцијације емоција по Катарини Бриџес Рођење Опште узбуђење 1 месец
Узбуђење се грана на узбуђење и узнемиреност.
3 месеца
Из узбуђења се издваја задовољство. Укупни репертоар емоција (УРЕ): узбуђење, узнемиреност, задовољство
6 месеци
Узнемиреност се грана на узнемиреност, страх, бес и гађење. УРЕ: узбуђење, узнемиреност, страх, бес, гађење , задовољство
12 месеци
Задовољство се грана на задовољство, одушевљење и наклоност. УРЕ: узбуђење, узнемиреност, страх, бес, гађење, задовољство, одушевљење, наклоност
18 месеци
Из узнемирености се издваја љубомора. Наклоност се грана на наклоност ка одраслима и наклоност ка деци. УРЕ: узбуђење, узнемиреност, страх, бес, гађење, љубомора, задовољство, одушевљење, наклоност ка одраслима, наклоност ка деци
24 месеца
Одушевљење се грана на одушевљење и радост.
УРЕ: узбуђење, узнемиреност, страх, гађење, бес, љубомора, задовољство, одушевљење, наклоност ка oдраслима, наклоност ка деци, радост
Teorija Kerol Izard -
-
Darvin: prvi obratio teorijsku paznju na covekove emocije i emocionalne izraze - aspekat Teorije evolucije, sa svojim naglascima na: - urodjenosti covekovih emocija, - evolucionom znacaju emocionalnih izraza i - pripremljenoj sparenosti izraza i emocija Tomkins: 1960ih ozivljava darvinovsko stanoviste o emocijama Izard (Tomkinsova ucenica): prelazi iz opste psi u domen razvojne psi + konstruise prvu savremenu teoriju o razvoju covekovih emocija visok uticaj Darvina:
emocije su u evoluciji nastale kao duplikat/zamena prostih refleksa priblizavanja ili udaljavanja! DET (Differential Emotions Theory) – opsta teorija emocija
prosirivanje na rane uzraste => Razvojno-psiholoska DET
•
JEDNA DISKRETNA EMOCIJA = narocit skup neuralnih procesa koji dovodi do posebnog izraza i odgovarajuceg posebnog osecanja. EMOCIJA = NEURALNI ELEMENT (primarna uloga) + MOTORNO-IZRAZAJNI ELEMENT + MENTALNI ELEMENT (nastaje neposredno iz neuralnih i motornih procesa)
BAZICNA EMOCIJA = emocija koja zadovoljava 2 uslova: 1. ima karakteristican neuro-muskularni i izrazajni sklop 2. ima poseban subjektivni, fenomenoloski kvalitet U bazicne emocije spadaju: STRAH
BES
TUGA
GADJENJE PREZIR
STID RADOST
INTERESOVANJE
IZNENADJENJE
EMOCIONALNI SLOZAJ = dve/vise emocija koje se desavaju zajedno, sa odredjenom pravilnoscu u vidu mesanih emocija (RADOST + INTERESOVANJE, BES + GADJENJE) u vidu niza emocija koje slede promene u stimulaciji u nekom trecem vidu
EMOCIJE:
znacaj za funkcionisanje :
FUNDAMENTALNI MOTIVATORI LJUDSKOG PONASANJA,
imaju jedinstvene ADAPTIVNE FUNKCIJE (motivisanje ponasanja i stvaranje signala). znacaj za razvoj :
KRITICNI GRADIVNI ELEMENTI i PRIMARNI POKRETACI ljudske ontogeneze, kao i celokupnog ljudskog ponasanja
AFEKTIVNO-KOGNITIVNA STRUKTURA = asocijacija/veza osecanja i kognicije koja nastaje u razvoju tek: 1. kada se pojave BAZICNE EMOCIJE, 2. kada dete moze da imenuje BAZICNE EMOCIJE 3. kada moze da shvati uzroke i posledice BAZICNIH EMOCIJA Moze biti: jednostavna (jedno diskretno osecanje + predstava pojedinacnog objekta) slozena (vise osecanja + vise predstava)
KOGNICIJA = mentalne operacije koje ukljucuju reprezentacione procese zasnovane ne ucenju i iskustvu
≠ procesiranje informacija! (postoje procesiranja informacija razne vrste, a jedno od njih je afektivno/emocionalno) KOGNICIJA je pod stalnim uticajem EMOCIJA. EMOCIJE su neposredni proizvodi procesa koji se odvijaju u BIOLOSKIM supstratima emocija. svaka BAZICNA EMOCIJA je direktan proizvod NEURALNOG KODA (iako to jos nije dokazano za svaku BAZICNU EMOCIJU). (u nastajanju BAZICNIH EMOCIJA proces PROCENJIVANJA nije nuzan!) URODJENO = urodjen kapacitet za neposredno mentalno kodiranje diskretnih OSECANJA => koje onda posreduju u OPAZAJNO-KOGNITIVNIM PROCESIMA i u AKCIJI. (dete je rodjeno pripremljeno da registruje i odgovori na emocionalne signale, bez kognitivne procene! novorodjence odgovara na facijalne i vokalne znake – emocionalno informaciono procesiranje je automatsko, a ne promisljeno!)
UCENJE i ISKUSTVO imaju ulogu (nezavisno od svega navedenog)
Principi emocionalnog razvoja (po Kerol Izard): 2 = bioloski supstrati + biosocijalni znacaj neuromuskulatnih struktura specificnih za emocije + 2 = razvoj izrazajnog ponasanja + 3 = subjektivna komponenta (osecanje) 1) Za EMOCIJU specificne URODJENE NEURO-MUSKULARNE STRUKTURE = IZRAZI LICA BAZICNIH EMOCIJA: pokazuju regularnost u formi i vremenu nastajanja sluze kljucnim adaptivnim funkcijama u razvoju GENETSKI PROGRAMIRANI aspekti emocionalnog razvoja sadrze: - kapacitet za socijalnu komunikaciju putem IZRAZA LICA vec u prvim nedeljama zivota => pojava IZRAZA interesovanja, gadjenja, fizicke uznemirenosti, radosti (socijalni osmeh) u kasnijem periodu (prvih 7 meseci) => pojava IZRAZA iznenadjenja, tuge, besa, straha [kasnije javljanje je uzrokovano prvenstveno bioloskim sazrevanjem, a cini ih podloznim vecem uticaju temperamenta i socijalizacije, tj. ucenja) svaki od tih IZRAZA ima znacajnu adaptivnu funkciju koja se ostvaruje kroz preverbalnu komunikaciju sa starateljem
-
-
predvidljiv vremenski sled nastanka EMOCIONALNIH IZRAZA LICA nema podataka koji pokazuju tacne uzraste prvog pojavljivanja IZRAZA pojedinacnih emocija, ali postoje podaci o okvirnim uzrastima kada se razvija sposobnost deteta da pokaze neke izraze kao odgovore na posebne dogadjaje prirodnu uskladjenost, bar pocetnu, IZRAZ – OSECANJE SPOLJASNJI IZRAZI EMOCIJE spareni sa UNUTRASNJIM OSECANJEM (koje je prepodeseno IZRAZIMA)
2) Za EMOCIJU specificna PRETPRILAGODJENOST IZRAZA: omogucava emocionalnom sistemu da funkcionise nezavisno od kognitivnog sistema (ali se interakcija i medjuzavisnost ta dva sistema usloznjavaju tokom razvoja!) pretprilagodjeno EMOCIJA = (bez KOGNICIJE kao posrednika) => IZRAZ EMOCIONALNI SISTEM je primaran, u pocetku nezavisan od KOGNICIJE (ogranicene na reprezentaciju) ! EMOCIONALNI SISTEM tek kasnije stupa u sve slozenije odnose sa KOGNICIJOM ! *osnova principa : nalazi o javljanju EMOCIONALNIH IZRAZA i EMOCIONALNIH ODGOVORA kada su ostecene filogenetski nove mozdane strukture (za koje se vezuje KOGNICIJA) – macke kojima je eksperimentalno uklonjen korteks, anencefalicne bebe, deca sa Daunovim sindromom, zdrava deca razvijaju emocionalni odgovor pre nego sto je razvijen kapacitet za kognitivnu reprezentaciju
3) Razvoj IZRAZAJNOG PONASANJA desava se pod uticajem bioloskih i drustvenih snaga koje postepeno menjaju: instinktolike IZRAZE CELOG LICA => u vise ogranicene i kontrolisane EMOCIONALNE SIGNALE MEHANIZMI EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA su urodjeni, pretprilagodjeni, univerzalni za ljudsku vrstu ali IZRAZAJNO PONASANJE se razvojno menja kao rezultat sazrevanja NS + socijalizacije u skladu sa lokalnim uslovima: - u formi - u funkciji *upravo ta izmenljivost razlikuje emocionalne izraze od instinkata i refleksa! Razvojna izmenljivost => kapacitet da se stereotipni i instinktoliki aspekti EMOCIONALNOG IZRAZA izmene u susretu sa sredinom =
kapacitet za sticanje naucenih pobudjivaca, kao dodataka urodjenim (u pocetku pobudjivaci su cesto fizicki parametri stimulusa, dok kasnije pobudjivaci mogu biti psiholoski i apstraktni) + kapacitet za preobrazavanje izrazajnog ponasanja (kroz instrumentalno ucenje i vrsenje voljne kontrole – koje je zavisno od sazrevanja korteksa i piramidalnog motornog sistema, nece biti jednako lako ili moguce na svakom uzrastu, moguce da instinktoliki facijalni izrazi izbiju ponekad i u neocekivanim intenzivnim emocionalnim situacijama) Formalni aspekti EMOCIONALNIG IZRAZAVANJA menjaju se u pogledu: ucestalosti (novorodjence ima nizak prag za uznemirenost i plac, ali se sa uzrastom taj prag podize...plakanje se pr oredjuje) proporcija pozitivnih i negativnih emocija (u korist prvih)
opsega diskretnosti (izraz sve bolji predstavnik diskretne emocije – svi angazovani misici lica u odgovarajucem polozaju, nema primesa izraza drugih emocija...mesani izrazi kasnije postaju cesci u odr aslih) integriteta izraza (potpunost emocionalnog izraza...izrazi odraslih su pretezno minijaturni, svedeni, neretko tesko uocljivi posmatracu)
4) Urodjena uskladjenost OSECANJA i IZRAZA: osigurava efektivnu komunikaciju sa preverbalnim detetom, ali ne implicira stalnost te uskladjenosti tokom uzrasta !
-
OSECANJE je urodjeno uskladjeno/spareno sa IZRAZOM, naucena je rasparenost OSECANJE-IZRAZ (*suprotno soc. konstruktivizmu)
Postoji senzorna povratna sprega koja aktivira osecanja : hipoteza o FACIJALNOJ POVRATNOJ SPREZI (FFH – Facial Feedback Hypothesis) : - odgovarajuce, urodjeno programirano osecanje se AKTIVIRA aferentnim impulsima iz facijalnih misica koji cine emocionalni izraz SOC KONSTRUKTIVIZAM : - nista nije unapred dato - povratne senzacije iz facijalnih pokreta STVARAJU + O BLIKUJU + AKTIVIRAJU osecanja - osecanje je individualno/socijalno konstruisano - uskladjenost osecanje-izraz je naucena kroz socijalno iskustvo Naucena regulacija IZRAZA (kontrola izrazavanja EMOCIJA): povecava fleksibilnost odnosa izmedju OSECANJA i IZRAZA
5) Socijalizacija EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA: doprinosi regulaciji OSECANJA 6) OSECANJA: su invarijantna kroz ceo zivot KVALITET OSECANJA, kao subjektivnog iskustva, ostaje isti kroz ceo zivot => on ima adaptivnu vrednost i ne sme se promeniti (to bi dovelo do neadaptivnih posledica !). KVALITET OSECANJA je stabilan u ontogenezi i filogenezi. Razvojna promenljivost se ne nalazi na mestu OSECANJA, nego na drugim mestima : u ODNOSIMA OSECANJE – DOGADJAJ/KOGNICIJA/AKCIJA/OSECANJE koji su tipicno reciprocni kauzalni odnosi. OSECANJE je stalno prisutno u svesti – ne kroz kognitivne sheme, vec neposredno, neoznaceno, neshvaceno. Kritika : OSECANJA su kratkotrajni prelazni fenomeni ! Odgovor : IZRAZI i OSECANJA U VISOKOM INTENZITETU jesu kratkotrajni, ali OSECANJA NA NISKOM INTENZITETU traju vrlo dugo, takodje u svesti. Kritika : onda su to RASPOLOZENJA, a ne OSECANJA ! uzroci i posledice OSECANJA se menjaju sa razvojem
7) IZRAZI LICA i uskladjenost OSECANJE-IZRAZ: olaksavaju razvoj odnosa izmedju OSECANJA i KOGNICIJE => razvoj AFEKTIVNO-KOGNITIVNIH STRUKTURA urodjeno: OSECANJE – IZRAZ tokom razvoja asocijacije posebnih OSECANJA sa posebnim PREDSTAVAMA i SIMBOLIMA => AF-KOG STRUKTURA (...koja moze postati stabilna crta licnosti i znacajniji motivacioni fenomen) - IZRAZ obezbedjuje ZNAKE za KOGNICIJU prilikom EMOCIONALNOG OZNACAVANJA - invarijantna OSECANJA pruzaju stabilan okvir za organizovanje odnosa EMOCIJA-KOGNICIJA - OSECANJE: INTERESOVANJA ima kljucnu ulogu u motivisanju KOGNITIVNOG RAZVOJA prva vrsta svesnosti: SVESNOST OSECANJA (to nije svesnost putem prepoznavanja i oznacavanja!) prve strukture uma: DISKRETNA OSECANJA - pojavljuju se tokom prve polovine 1. godine zivota, ali jos nisu afektivno-kognitivne strukture
-
af-kog strukture ce nastati asocijacijom osecanja sa predstavama (verovatno putem klasicnog uslovljavanja) npr. prva takva struktura = povezanost pozitivnih osecanja sa majcinim licem npr. empatija
Teorija Alana Sroufa -
90ih teorija oslonjena na brojne empirijske nalaze raznih istrazivaca i odredjene principe psihickog razvoja EMOCIJA (prema Sroufu) 1. nalazi o nepostojanju cvrstih veza izmedju razlicitih komponenti emocije (pobudjivac, fizioloska osnova, izraz lica, ponasanje...) => EMOCIJA nije opazajno data, ona je zakljucak! stoga: svaki teoreticar/istrazivac mora da obelodani kriterijume kojih se drzi prilikom zakljucivanja o kojoj emociji je rec! (ako je emocija nuzno zakljucak, onda se taj zakljucak mora oslanjati na neke teorijske postavke, sto unosi izvestan udeo arbitrarnosti u zakljucivanje) 2. buduci sacinjena od brojnih komponenti u slozenim medjuodnosima => EMOCIJA je sistem!
Osnovne postavke Sroufove teorije: 1. Na pocetku razvoja (prva polovina 1. godine): nema emocija u punom smislu reci. Ono sto nam lici na emocije, zapravo su fizioloske refleksne reakcije – prototipovi, prethodnice ili pretece emocija. 2. Da bi se moglo reci da se u razvoju pojavila emocija u pravom smislu reci, neophodno je da su ispunjeni sledeci uslovi : - postoji odvojenost SUBJEKTA od OBJEKTA (SHEMA POSTOJANOG OBJEKTA) - pobudjivac emocije = intenzitet + sadrzaj stimulusa - pobudjivac emocije => ima znacenje za dete 3. Emocionalni razvoj se odvija: - unutar pojedinih emocija: kvalitativne razvojne promene na nivou komponenata emocije (tako da neke komponente ostaju identicne i obezbedjuju kontinuitet, a druge se menjaju) - izmedju pojedinih emocija: diferencijacija emocija iz pocetnih/bazicnih
4. Za svaku pojedinacnu emociju (RADOST, STRAH, LJUBAV) vaze isti razvojni zakoni: - kvalitativna novina nastaje na temelju prethodnih formi - zrele forme emocije ne zamenjuju ranije (preemocionalne reakcije) nego ih sadrze u sebi i dalje - razvoj ide u smeru globalno => diferencirano 5. Emocije su razvojni konstrukti! One se konstruisu tokom razvoja. - u prvoj polovini 1. godine : formiraju se 3 bazicne emocije : RADOST, STRAH i BES 6. Emocionalni razvoj se odvija u tesnoj vezi sa drugim podrucijima razvoja, prvenstveno : kognitivnim i socijalnim razvojem. 7. Teorija nastanka emocija i Teorija emocionalne kontrole su jedna teorija (a ne odvojene, kao sto je to bilo u psihologiji).
Razvoj 3 bazicne emocije (tokom druge polovine 1. godine zivota): (za Sroufa nisu vazne precizne uzrasne norme !!!) nastaju 3 bazicne emocije u punom smislu reci : RADOST, STRAH i BES. svaka od njih ima : 1. poseban koren/prototip emocije (u periodu novorodjenceta) : OSMEH, PLAC i DIFUZNA, GLOBALNA, PREPLAVLJUJUCA REAKCIJA novorodjenceta na onemogucavanje pokreta fizioloske prirode
reakcije se odvijaju refleksno
reakcije izazivaju SIROKE KLASE STIMULUSA koje deluju svojim fizickim i kvantitativnim aspektima (intenzitet, trajanje...), a ne stimulusi-pobudjivaci odredjenog sadrzaja 2. prethodnicu (posle perioda novorodjenceta) : ZADOVOLJSTVO, ZABRINUTOST i FRUSTRACIJA psiholoske prirode reakcije izaziva SADRZAJ POBUDJIVACA
reakcije u izvesnoj meri pocivaju na znacenju pobudjivaca
IPAK, nisu emocije u punom smislu reci : 1. zahtevaju period formiranja/ponavljanje pokusaja 2. zasnovane su na opstem, a ne na specificnom ZNACENJU 3. reakcije su jos difuzne, medjusobno nerazlucene u punoj meri (npr, ne mogu se razlikovati izraz zabrinutosti – izraz frustracije)
jedino sto opravdava da se o njima posebni govori jeste to sto se nalaze kao medjustanice izmedju prototipova i posebnih emocija 3. bazicne emocije (druga polovina 1. godine): RADOST, STRAH i BES preciznije i neposrednije reakcije specificna subjektivna znacenja pobudjivaca jasno se uocavaju kvalitativne razlike u ekspresiji
sistem RADOST prototip: OSMEH novorodjenceta fizioloske prirode: funkcija dogadjaja unutar CNS-a – javlja se usled nezrelosti NS i iscezava u toku prva 3 meseca (povezan i sa REM-fazom sna) reakciju osmeha izaziva svaka stimulacija koja je blaga/skladna
prethodnica: ZADOVOLJSTVO
reakcija nije cisto fizioloska vec psihicka
reakcija zadovoljstva nastaje kao odgovor na sadrzaj pobudjivaca
reakcija se javlja tek po kracem odlaganju od pojave stimulusa ili na ponavljanje stimulacije – sto znaci da je ukljucen kognitivni proces prepoznavanja (ne javlja se neposredno na pojavu stimulusa!) => psihicka r-ja reakcija osmeha je kvalitativno drugacija: osmeh je siri, usta su otvorenija, koza u uglovima ociju je namreskana reakcija osmeha na spoljasnje pobudjivace je kulturno univerzalna
primer : dete se smeje na pojavu ljudskog lica ili na igracku-klovna koji se njise
emocija u pravom smislu: RADOST
reakcija je psihicka
reakciju izaziva sadrzaj stimulusa + posebno znacenje stimulusa (pobudjivac = znacenje stimulusa!) reakcija je neposredna (bez odlaganja i ponavljanja)
primer: 10omesecna beba se smeje na dolazak majke / anticipaciju ponovne pojave lica u igri “hide&seek”
sistem STRAH 1. prototip: PLAC novorodjenceta fizioloske je prirode: novorodjence ne moze da zadrzi paznju na nekom stimulusu vise od nekoliko sekundi reakcija na “obavezanu, zarobljenu paznju” (koju eksperimentator moze proizvesti eksp. manipulacijom) – pojava da neki stimulus obuzme paznju deteta i ne pusta je, sto uskoro dovede do placa primer: detetu pokazujemo nepomicno majcino lice 2. prethodnica: ZABRINUTOST
dete postaje kadro da zanemari ovakve simuluse koji mu zarobljavaju paznju... drugi stimulusi-pobudjivaci ciji sadrzaj nosi = elemente poznatog i bliskog + elemente nepoznatog => mogu da zarobe paznju deteta i dovedu do UZNEMIRENOSTI i PLACA primer: nepoznato lice 3. emocija u pravom smislu: STRAH
psihicke prirode
reakcija je neposredna (bez odlaganja i ponavljanja => odlaganje je nastajalo kada dete nije uspevalo da asimiluje strano lice, pa je zato strah bio odlozen) reakciju izaziva znacenje stimulusa (stimulus nosi negativno znacenje => reakcija je neposredna!)
sistem BES 1. prototip: DIFUZNA, GLOBALNA, PREPLAVLJUJUCA REAKCIJA na onemogucavanje pokreta novorodjencetu 2. prethodnica: FRUSTRACIJA reakcija je psihicka reakciju odlikuje odlaganje reakciju izaziva neuspeh deteta da izvede cvrsto uspostavljeni motorni sklop primer: dete je uzelo predmet koji ne moze da strpa u usta – neko vreme se igra s njim ocima i prstima – naprezanje da se predmet stavi u usta – neuspeh da se ustima predmet ispita kao ocima => jarosno vristanje 3. emocija u punom smislu reci: BES reakcija je psihicka reakcija nastaje bez odlaganja i prethodnog pokusavanja reakciju izaziva ometanje namernog akta (a ne ometanje vec uspostavljenog ponasanja!) reakcija nije globalna, nego specificna i usmerena direktno na prepreku primer: namera = dosezanje lopte koja se otkotrljala pod kauc, ometanje ostvarivanja ZNACENJE. SUBJEKTIVNOST i INDIVIDUALNE RAZLIKE. Pred kraj 1. godine zivota... EMOCIONALNE REAKCIJE deteta ne determinisu dogadjaji po sebi, nego ZNACENJE koje im dete pridaje => u ZNACENJU lezi ne samo subjektivnost emocija (definisuce svojstvo emocije) nego i velike individualne razlike Posle 10. meseca zivota...
nema ciste percepcije! => dogadjaji su povezani sa proslim dogadjajima nije rec o tome da : npr. dete vidi stranca => pa se onda seca proslog iskustva nego : u samom procesu vidjenja postoji proslo iskustvo kao sastavni deo – emocija je inherentna kognitivnoj aktivnosti razlicita iskustva koja deca imaju sa razlicitim pobudjivacima = temelj individualnih razlika subjektivno ZNACENJE dogadjaja-pobudjivaca = EVALUACIJA ! ODNOS SA STARATELJEM => kljucan u razvoju EVALUATIVNOG KAPACITETA DETETA koji je => kljucan proces na kome pocivaju : zajednicke crte u razvoju razlicitih emocionalnih sistema (RADOSTI/STRAHA/BESA) i bliski odnosi izmedju tih sistema npr. bliska povezanost SMEHA i STRAHA koja se jedino moze razumeti preko procesa evaluacije i povecanja evaluativnog kapaciteta sa uzrastom : ono sto, na nizem uzrastu, izaziva negativnu emocionalnu reakciju (zabrinutost, uznemirenost, strah) – to isto, na visem uzrastu, dovodi do pozitivne reakcije (radost, smeh) urodjeni i stalni pobudjivaci straha (prema Votsonu) : gubitak ravnoteze i jak zvuk na starijim uzrastima izazivaju radost i smeh... Objasnjenje promene od STRAHA na RADOST : tenzija (deo procesa uravnotezavanja) = fizioloska i psihicka, ukazuje na neravnotezu u susretu sa novim dogadjajem ali tenzija moze : 1. dovesti do STRAHA 2. dovesti do RADOSTI Kagan : HIPOTEZA ODUDARANJA/DISKREPANCE 1. veliko odudaranje/asimilabilnost NOVI DOGADJAJ – POZNATI DOGADJAJ ili NOVI DOGADJAJ – KONTEKST vodi ka negativnom osecanju 2. umereno odudaranje/asimilabilnost NOVI DOGADJAJ – POZNATI DOGADJAJ ili NOVI DOGADJAJ – KONTEKST vodi ka asimilaciji i pozitivnom osecanju Kritika: cirkularnost (velicina odudaranja objasnjava razlicitu emocionalnu reakciju, a iz prirode reakcije zakljucujemo o velicini odudaranja) + iskljucivo kvantitativni pojam (velicina odudaranja) ne moze da objasni kvalitativnu razliku u reakciji (hedonistickom tonu emocije) + nema empirijske evidencije Srouf: deciji rastuci kapacitet za modulaciju tenzije + sigurnost konteksta (kontekst odredjuje znacenje/evaluaciju dogadjaja)
+ empirijska evidencija: dete - stranac - kod kuce dete - stranac - u laboratoriji prema Kaganu: dete ce pokazati vise negativnih emocionalnih reakcija prema strancu – kod kuce empirijski nalazi su sasvim suprotni! vise negativnih emoc. r-ja prema strancu – u lab. dete - u laboratoriji - 10 minuta => reakcija na prilazenje istog stranca je manjeg intenziteta PROMENJEN JE KONTEKST, A NE VELICINA ODUDARANJA ! dete - stranac 1. put (=> uznemirenost) - (majka) - stranac 2. put (=> jos veca uznemirenost) PRAG ZA PRETNJU je snizen! prvo prilazenje predstavlja KONTEKST ZA EVALUACIJU drugog. dete – majka sa maskiranim licem – kod kuce dete – majka sa maskiranim licem – u laboratoriji VISE SMEHA u prvom kontekstu! Sto je SIGURNIJI KONTEKST – to ce dete na nove dogadjaje vise reagovati sa osmehom i smehom, a manje ce se uznemiravati i plasiti. ODUDARANJE: dete – majka - bez maske dete – majka - sa maskom => pozitivnija r-ja dete – starnac - bez maske dete – stranac - sa maskom => negativnija r-ja
KOGNITIVNI i EMOCIONALNI RAZVOJ: dvosmerna, nelinearna povezanost korelacija KOGNITIVNI RAZVOJ => EMOCIONALNI RAZVOJ makar rudimentarni osecaj sebe (samstva) => stid reprezentacija odnosa sa drugim => ponos/zaljenje/naklonost dostignuca kognitivnog razvoja => anksioznost (iako nije diskretna emocija) *prototip anskioznosti = osecanje bespomoci u iskustvu separacije ( pociva na shemi postojanog objekta)
*tokom druge godine = anksioznost izvan bukvalne separacije: “strah od gubitka ljubavi“, “krsenje zabrane u odsustvu odraslog“ (krivica) razvojne promene u shvatanju uzrocnosti => promene u decijim emocijama EMOCIONALNI RAZVOJ => KOGNITIVNI RAZVOJ Martin Hofman: 3 nacina uticaja emocija na kogniciju emocionalno stanje moze da => pokrene/omete/selektivno izmeni proces obrade informacije emocija moze da => organizuje secanje, prikupljajuci informacije koje su u skladu sa njom emocija doprinosi => formiranju emotivno napunjenih kategorija i shema
SOCIO-EMOCIONALNI RAZVOJ = bliska, dvosmerna povezanost NIJE! => emocionalni razvoj se odvija u socijalnom kontekstu kao spoljasnjem okviru odnos sa starateljem => oblikuje emocionalni razvoj novi nivoi drustvene povezanosti i ucestvovanja <= napredak u emocionalnom razvoju u prvoj polovini 1. godine.... dete je pasivno (u smislu inicijative) => emocionalna regulacija se obezbedjuje : ucescem urodjenih fizioloskih mehanizama + ucescem staratelja koji uci da zapaza, prepoznaje i tumaci decje znake uznemirenosti i da na njih reaguje na odgovarajuci nacin jos uvek nema uspostavljene vezanosti za staratelja ! (nema SPO) ali dete uci da : (zahvaljujuci upravo staratelju) novi dogadjaji-pobudjivaci ne moraju da dovedu do dezorganizacije ponasanja + ako i dovedu do toga, ucesce staratelja moze da popravi izgubljenu ravnotezu i ponovo povrati organizovano ponasanje u drugoj polovini 1. godine... dete se aktivno ukljucuje u komunikaciju (namerno poziva staratelja da uzme ucesca u smirivanju tenzije i povratku ravnoteze) sredstvima koja su sve raznovrsnija => emocionalna regulacija je dijadna – pruza prototip za kasniju autonomnu regulaciju deteta (samoregulaciju) vezanost = inherentno emocionalni (i relacioni) konstrukt *razlika u odnosu na Bolbija kome je 1. siri teorijski okvir : etoloska teorija/teorija evolucije, po kojoj : vezanost = sistem ponasanja cija je
primarna funkcija bioloska, nastala u proslosti u tzv. sredini prvobitne prilagodjenosti, a sastoji se u zastiti od grabljivaca 2. uzi teorijski okvir : teorija kontrolnih sistema, po kojoj :osnovne determinante ponasanja jesu stimulusi i pretpostavljeni ciljevi (u slucaju vezanosti cilje ponasanja je uspostavljanje i odrzavanje blizine sa starateljem) ; teorija kontrolnih sistema pruzila je Bolbiju mogucnost da se otarasi psihoanalitickog modela redukcije nagona, da izbaci motive i emocije iz eksplanatorne sheme, da spreci shvatanje vezanosti kao crte licnosti Kritika Bolbija : ovakva teorija kao da je skrojena samo za jednu epizodu (kao da su epizode medjusobno nezavisne !) : ne objasnjava cinjenicu da je dete vise uznemireno na drugu separaciju od staratelja koja usledi kratko vreme posle prve Srouf : ne dira funkciju zastite i obezbedjivanja sigurnosti u evolutivnoj proslosti + uvodi pojam OSECAJNE SIGURNOSTI i EMOCIJA kao posrednika u adaptivnom ponasanju => EVALUACIJA ! (trazenje blizine se ne aktivira automatski, vec preko detetove procene/evaluacije vaznosti uspostavljanja blizine) mogucnost objasnjenja razlika u ponovljenim epizodama (prethodni dogadjaji i dozivljena nesigurnost su deo konteksta novih dogadjaja...) Srouf uvodi kategoriju licnosti drukcije nego Bolbi, koji ju je uveo sa unutrasnjim radnim modelom. indikatori uspostavljene vezanosti => aktivno ucestvovanje deteta (separaciona uznemirenost + baza sigurnosti + integrisana reakcija pozdravljanja na ponovni susret + pozitivno emocionalni deljenje dedeta i staratelja...) i uzvratno ucestvovanje staratelja u ponovnom postizanju emocionalne stabilizacije = svi su emotivnog karaktera
Teorija Holodinskog i Fridlmajera: model pounutrenja
Razvoj emocionalnog izrazavanja METODI i METODOLOSKI PROBLEMI POJAM : EMOCIONALNI IZRAZ
-
izraz lica (najpoznatiji, najvise istrazivani => metodolosko problemi prvenstveno vezani za lice) promene u glasu : ritam, visina... promene u drzanju tela promene u ponasanju
Podela METODA koriscenih u istrazivanju RAZVOJA EMOCIONALNOG IZRAZA :
prema kriterijumu NACINA PRIKUPLJANJA PODATAKA : o metode NEPOSREDNOG POSMATRANJA o metode SNIMKA (fotografski/filmski)
prema kriterijumu NACINA KATEGORISANJA PODATAKA: o koriscenje PROCENJIVACA u globalu o koriscenje STANDARDIZOVANIH ANALITICKIH PROCEDURA KODIRANJA IZRAZA (iskljucivo na SNIMKU!!!)
METODSKI POSTUPCI:
1. NEPOSREDNO POSMATRANJE x PROCENJIVACI
nekoliko odraslih procenjivaca posmatra izraze lica ispitanika istovremeno dok se ti izrazi desavaju, pa ih opredeljuju nekoj odredjenoj emociji procenjivaci se slazu: njihova procena se prihvata kao objektivni pokazatelj da se data emocija zaista i desila procenjivaci se ne slazu: emocija se nije ni desila 2. SNIMAK x PROCENJIVACI nekoliko procenjivaca iskazuje svoj sud o tome koja je emocija pokazana putem: - imenovanja emocije - sparivanja ocenjenog izraza deteta sa fotografskim snimkom izraza odraslog *fotografije lica koja pokazuju odredjene emocije koristili su brojni istrazivaci nastojeci da utvrde da li se oni tumace jednako u razlicitim kulturnim sredinama 3. SNIMAK x STANDARDIZOVANE ANALITICKE PROCEDURE KODIRANJA IZRAZA dugotrajno analizovani izrazi: polazi se od teorije (DET) – anatomije lica – funkcije pojedinacnih misica => sistemi kodiranja polozaja svakog misica lica i njihov raspored u razlicitim emocijama narocito vazne regije: obrve, misici oko ociju, misici oko usta (1) Kerol Izard (1977): Facial Expression Scoring Manual (FESM) fotografije 9 emocionalnih izraza odraslih, pracenih verbalnim opisima (2) Kerol Izard (1979): Maximally Discriminative Facial Movement (MAX) => nepogodni: sistem analize napravljen je za odrasle i kao takav, nepromenjen, primenjivan je u proucavanju emocija dece i odojcadi Kerol Izard: MAX => AFFEX uzimani primeri decjih izraza za postavljanje pravila kodiranja
(3)
Pol Ekman: Facial Action Coding System (FACS) => Baby FACS
PROCEDURA U ISTRAZIVANJIMA IZRAZA LICA: a.
proizvodi se/indukuje emocija kod deteta: proizvede se neki pobudjivac za koji se ocekuje da ce dovesti do emocije METODOLOSKI PROBLEMI: postoji mogucnost da dete nije registrovalo pobudjivac koji je upotrebljen za izazivanje emocije... da li pobudjivac nije zapazen? – odgovor se trazi temeljnim posmatranjem detetovog ponasanja: ukoliko se registruje bilo kakva promena koja je sledila neposredno iza primene pobudjivaca, ona se uzima kao dokaz da je dete registrovalo pobudjivac! (medjutim, u slucaju slabih pobudjivaca ili emocija niskog intenziteta pomenuti nacin otklanjanja problema nije siguran) da li pobudjivac nije izazvao ocekivanu emociju?
b.
snimanje kamerom detetovog lica METODOLOSKI PROBLEMI: da li je emocija bila proizvedena? u istrazivanjima se ne koristi jedan pobudjivac – za jednu odredjenu emociju, vec najmanje dva pobudjivaca npr. vizuelna litica + prilazak strane osobe => za strah – ako jeste, koja je emocija bila proizvedena? retko kada se na jedan pobudjivac – javlja samo jedna emocija, obicno jedan pobudjivac – vise emocija (jedna za drugom/istovremeno, izrazi se brzo smenjuju...cesto promaknu procenjivacima) npr. pobudjivac za strah => strah + iznenadjenje + uznemirenost ako se sa snimka uspe izdvojiti izraz samo jedne od tih emocija, ostaje problem : odnos pobudjivac – emocija (odnos nije jednoznacan !)
c.
podnosenje snimka procenjivacima/podvrgavanje snimka analizi pomocu standardnog prirucnika METODOLOSKI PROBLEMI (vezani za validnost) : prirucnici napravljeni na uzorcima lica odraslih se koriste u istrazivanju decjih emocionalnih izraza (dete : nema zube i bore, ima vise masnog tkiva ispod koze, drukciju proporciju delova...) prirucnici napravljeni na izrazima decjih lica – nedostaje neki od uobicajenih postupaka za merenje validnosti => resenje : saglasnost 2/vise obucenih procenjivaca
POJAM : EMOCIONALNA IZRAZAJNOST
-
ucestalost (bilo kojih) emocionalnih izraza u jedinici vremena otvorenost/zatvorenost (visoka/niska izrazajnost) intenzitet izraza
Podela METODA koriscenih u istrazivanju ASPEKATA EMOCIONALNE IZRAZAJNOSTI : 1. SAMOIZVESTAJI 2. POSMATRANJE 3. ANALIZE KONVERZACIJE (usmene i pisane)
ORGANIZOVANJE EMOCIONALNIH IZRAZA Da li se EMOCIONALNI IZRAZI: - javljaju odmah kao celoviti? Darvin => Tomkins => Teorija DIFERENCIRANIH EMOCIJA (DET) sledbenici smatrali da se celoviti EMOCIONALNI IZRAZI javljaju odmah, rano u razvoju, cak i kod novorodjenceta
Kritika: Teorija DINAMICKIH SISTEMA porice nuznu sparenost EMOCIJA – ceolovit EMOCIONALNI IZRAZ => EMOCIONALNI IZARAZ moze biti proizveden i u neemocionalnim okolnostima kroz samoregulacione procese koji okupljaju pokrete skupina misica lica!
EMOCIJA – EMOCIONALNI IZRAZ (komponenta) + neke komponente EMOCIONALNIH IZRAZA se javljaju sistematicno u situacijama kada nije verovatno da postoje EMOCIJE kod deteta npr. OSMEH (komponenta izraza RADOSTI) se zapaza izolovan, u prvim nedeljama zivota npr. PODIGNUTE OBRVE (komponenta izraza INTERESOVANJA) se zapazaju u raznim situacijama: kada dete stavlja nesto krupnije u usta, kada mu objekat ulazi u vidno polje odozgo
EMOCIJA – EMOCIONALNI IZRAZ + (nevalidnost MAX sistema kodiranja?) izlaganje deteta raznim negativnim pobudjivacima => dovodi do veoma brzog smenjivanja izraza besa/tuge/fizicke uznemirenost/bola (prema MAX sistemu kodiranja) – iako je verovatno da dete ne dozivljava bol
EMOCIJA + EMOCIONALNI IZRAZ – zabelezeni su primeri kada izostaje EMOCIONALNI IZRAZ u situaciji za koju se smatra da kod deteta izaziva OSECANJE
Dalji razvoj EMOCIONALNIH IZRAZA... svaka posebna EMOCIJA moze da se izrazi na 2 nacina: a) koordinisanim facijalnim pokretima koji obuhvataju sve regije lica (IZRAZ CELOG LICA) – preovladjuju kod deteta od 13 meseci, pa opadaju od 18og meseca... b) facijalnim pokretima ogranicenim samo na jednu regiju (IZRAZ DELA LICA) –
-
postepeno organizuju tokom razvoja? Teorija DIFERENCIJACIJE EMOCIJA, Funkcionalisti, Teorija Dinamickih sistema, Socijalni Konstruktivisti => tokom prve godine zivota celoviti EMOCIONALNI IZRAZI se postepeno organizuju
EMOCIONALNO IZRAZAVANJE i PRAVILA POKAZIVANJA SOCIJALIZACIJA => EMOCIONALNO IZRAZAVANJE
Ekman: -
aspekt procesa SOCIJALIZACIJE: Ekman (1969) PRAVILA POKAZIVANJA (display rules) = drustvena pravila koja odredjuju tip i intenzitet ekspresivnog ponasanja u posebnim situacijama za odgovarajuce drustvene kategorije kao sto su pol i uzrast. pojedinac menja ono sto spontano oseca ≠ PRAVILA OSECANJA (feeling rules) = odredjuju sta pojedinci u odredjenim situacijama treba/ne treba da osecaju pojedinac saobrazava ekspresiju u skladu sa pravilom
1) PRAVILA UVECAVANJA odredjenih emocionalnih izraza npr. kada dobijemo umereno pozeljan poklon pa se pravimo da smo obradovani vise nego sto zaista jesmo 2) PRAVILA UMANJENJA odredjenih emocionalnih izraza npr. pri pobedi u takmicenju nije prihvatljivo da izrazimo punu radost, pa pokazujemo samo blago zadovoljan izraz lica 3) PRAVILA NEUTRALIZACIJE odredjenih emocionalnih izraza npr. kada namestimo pokerasko lice, iako trpimo kritiku, a necemo da pokazemo da nas ona pogadja 4) PRAVILA DISIMULACIJE odredjenih emocionalnih izraza = jedan emocionalni izraz zamenjujemo drugim npr. kada osecamo bes prema nadredjenom na poslu, a na lice namestimo osmeh
Karolina Sarni: istrazivanje: kako se kod dece uspostavlja regulacija emocionalnih izraza u skladu sa pravilom: “poklonu se u zube ne gleda” (izgledaj zadovoljno, iako si dobio razocaravajuc poklon)? uzorak: SAD, 45 dece u 3 uzrasne grupe: 6;9, 8;9 i 10;8 procedura: svako dete ispitivano je individualno u posebnoj prostoriji skole koju pohadja
eksperimentator se najpre predstavio kao neko ko proucava kako deca odgovaraju na neke komercijalne radne sveske
eksperimentator pokazuje detetu nekoliko takvih svezaka, zatim odabere jedan problem iz neke sveske koji ce dete raditi i potom reci koliko mu je taj zadatak bio tezak za pomoc i trud dete na kraju dobija privlacan poklon
dok dete odmotava poklon, (neskrivena) kamera ga snima
na kraju, detetu se kaze da ce kroz dan-dva ponoviti ispitivanje sa nekim drugim zadatkom
posle dan-dva, eksperimentator ponovo dolazi u skolu
dete ponovo resava jedan od zadataka iz radne sveske po zavrsetku, detetu se daje da iz jedne vrecice uzme poklon i da ga razmota: poklon je lepo uvijen, ali za dete razocaravajuci – igracka je za bebe dok dete odmotava poklon, (neskrivena) kamera ga snima
posle kraceg vremena, eksperimentator saopstava detetu da je doslo do greske, da to nije poklon za njega i daje mu drugi, privlacan poklon debrifing
materijal: snimci decjih lica po dobijanju prvog i drugog poklona = 10ak sec obrada: 2 nezavisna procenjivaca naslepo (ne znajuci koji je eksperimentalni uslov u pitanju) ocenjuju decje emocionalne izraze odgovori su deljeni u 3 kategorije: pozitivni: sirok osmeh sa vidljivim zubima/bez vidljivih zuba, odusevljeno zahvaljivanje, osmeh sa pogledom u oci eksperimentatora, obrve podignute kao pri pozitivnom iznenadjenju negativni: stisnute usne, izbegavanje kontakta ocima sa eksperimentatorom, spustene obrve kao pri mrstenju, prelazni: pocivaju na implicitnoj pretpostavci da odrazavaju svest o postojanju pravila uz jos nenaucen nacin da se izraz odvoji od osecanja – ukazuju na nesigurnost i nelagodnost: 1) spolja vidljivi pokreti jezika 2) grizenje usana/zubi vidljivi na usnama 3) sastavljene obrve uz istovremen osmeh 4) okretanje glave u stranu 5) pokrivanje lica rukama (bez upotrebe standardizovanog prirucnika za kodiranje)
nalazi: sa uzrastom raste slicnost EMOCIONALNIH IZRAZA prilikom dobijanja privlacnog i neprivlacnog poklona: narocito velika kod starijih devojcica, najvise negativnih odgovora: kod najmladjih decaka
3 razvojne determinante ovog ekspresivnog ponasanja: a) SVEST O PRAVILU b) SPOSOBNOST DA SE PRIZVEDE PROPISANI IZRAZ BEZ OBZIRA NA TO STA SE OSECA c) MOTIVACIJA DA SE TO UCINI *u jednom kasnijem istrazivanju sa slicnim nacrtom... nalazi: na uzrastu od 4 godine, dete je sposobno za kontrolu emocionalnog izraza po dobijanju razocaravajuceg poklona
PRAVILA POKAZIVANJA i RODNA PRIPADNOST deo procesa SOCIJALIZACIJE: usvajanje PRAVILA POKAZIVANJA ODRASLI - rodni stereotipi o emocionalnom funkcionisanju (jaci za izrazavanje, nego za dozivljavanje emocija) opsti: zene su emocionalnije, emocionalno intenzivnije, izrazajnije [cesce dozivljavaju osecanja + cesce ih izrazavaju] specificni: kod zena su cesce emocije radosti, nelagodnosti, stida, krivice, straha, iznenadjenja, tuge kod muskaraca su cesce emocije besa, prezira, ponosa => agensi socijalizacije prenose deci PRAVILA POKAZIVANJA koja su u skladu sa rodnom pripadnoscu i odgovarajucim stereotipom - brojna psiholoska istrazivanja potvrdjuju tacnost stereotipa u mnogom pogledu – kako kod odraslih, tako i kod dece : opsti stereoptipi : zene cesce pominju osecanja (pozitivna i negativna) nego muskarci u usmenoj i pisanoj konverzaciji zene su tacnije u spontatnom ili namernom izrazavanju emocija (opsti stereotip) zene su bolje u opazanju emocionalnih izraza vodece kulturne determinante : zene bolje ispoljavaju emocije u bliskim odnosima
zene se otvaraju se vecem broju ljudi
zene se lakse otvaraju zenama, nego muskarcima
muskarci se lakse otvaraju zenama, nego muskarcima
muskarci cesce ispoljavaju emociju BES-a
muskarci u obicnim i stresnim situacijama manje izrazavaju emociju
u INDIVIDUALISTICKIM kulturama rodne razlike su vece nego u KOLEKTIVISTICKIM
DECA Deca imaju razlike u emocionalnosti, a imaju li deca rodne emocionalne stereotipe? zna se da je odgovor pozitivan, ali nema preciznog Rodni emocionalni stereotipi cetvorogodisnje dece :
Kada pocinje i na koji nacin se odvija socijalizacija emocionalnog izrazavanja devojcica i decaka? sistematskih istrazivanja nema (postojeca istrazivanja cesto: ne prave razliku izmedju emocije i emocionalnog izraza, imaju korelacione nacrte pa se ne moze govoriti o pravcu uticaja, imaju razne druge metodoloske nedostatke...)
1. CINILAC SOCIJALIZACIJE EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA: Roditelji razlicitim postupcima tretiraju emocionalne izraze sinova i kceri (iako to retko priznaju). vec u prvim mesecima zivota majke ne postupaju jednako prema svojoj muskoj i zenskoj deci: razlike u interakciji licem-u-lice izmedju majki i njihove dece (stare 3 i 6 meseci) kod dece uzrasta 2-3,5 godina majke na potkrepljujuci nacin odgovaraju na izraze BESA svojih sinova, dok izraze BESA kod kceri ignorisu/suzbijaju medjutim, u slucaju BESA PREMA RODITELJU: na uzrastima 3 i 7 godina reakcija suzbijanja bice jaca prema sinovima, nego prema kcerima na uzrastima 5 i 9 godina reakcija suzbijanja bice jaca prema kcerima, nego prema sinovima deca ranog skolskog uzrasta na pitanje kakvu reakciju ocekuju od roditelja na izrazavanje TUGE: sinovi ocekuju vise neodobravanja nego kceri na izrazavanje TUGE Roditeljski postupci prema emocionalnim izrazima muske i zenske dece pocinju rano da se razlikuju, ali ta razlika zavisi od niza cinilaca: - uzrasta
-
-
konkretne emocije o kojoj je rec (nema istrazivanja koja se bave STRAHOM: STRAH se ne javlja u neposrednoj interakciji, a izazivanje STRAHA nije eticki dopusteno) konteksta
2. CINILAC SOCIJALIZACIJE EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA: Razgovor roditelja sa decom o emocijama => kljucna uloga u socijalizaciji EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA i EMOCIONALNE REGULACIJE razgovor roditelja sa decom o PROSLIM emocijama Postoji razlika kada roditelji razgovaraju o proslim emocijama zavisno od toga da li su im sagovornici sinovi/kceri: - na uzrastu od 18 meseci majke/starija braca i sestre u razgovoru sa devojcicama cesce pominju emocije, nego u razgovorima sa decacima - na uzrastu od 24 meseca devojcice u spontanoj verbalizaciji cesce govore o osecanjima nego decaci - TUGA: majke i ocevi cesce govore sa kcerima nego sinovima - BES: majke i ocevi cesce govore sa sinovima nego kcerima razgovor roditelja sa decom o TEKUCIM emocijama => uloga u EMOCIONALNOJ KONTROLI/REGULACIJI TEMA emocionalnog razgovora: - majke – kceri => EMOCIONALNO STANJE - majke – sinovi => UZROK EMOCIJE - majke/ocevi – kceri => interpersonalni aspekt emocije - majke/ocevi – sinovi => individualni aspekt emocije 3. CINILAC SOCIJALIZACIJE EMOCIONALNOG IZRAZAVANJA: Roditeljsko emocionalno izrazavanje: Hipoteze (Brodi) = majke bi mogle biti emocionalno izrazajnije prema kcerima zbog urodjenih razlika u izrazavanju emocija devojcica i decaka + majke redukuju emocije sa sinovima, a ne sa kcerima (=> decaci uce da suzbijaju osecanja, a devojcice da ih pojacano izrazavaju) Istrazivanja, medjutim, nisu pruzila konzistentne nalaze. (istrazivaci su koristili razlicite uzraste, kontekste ispitivanja, vidove izrazajnosti...)
IZRAZAVANJE EMOCIJA U KONTEKSTU
VARANJE i OBMANJIVANJE
