VASPITANJE I CINIOCI RAZVOJA Nasleđeno i stečeno – Vaspitanje – Vaspitanje
predstavlja jedan od faktora kojima se utice na razvoj I njegovi tokovi I
domeni zavise od brojnih cinilaca koje dete donosi na svet rodjenjem ili manje ili vise uticu na njega iz sredine u kojoj odrasta. Naslednim se smatraju sva ona svojstva koja dete dobija od svojih predaka I koja se prenose genetskim putem. Osobine koje se mogu naslediti su: boja koze, kose, ociju,tip nervnog sistema. Covek nasledjuje I niz osobenosti koji su karakteristicne za ljudski rod: uspravan hod, visokoorganizovani mozak, predispozicije za razvoj govora, misljenja I sl. Vrlo je tesko precizno odrediti sta se stice, a sta nasledjuje, ali preovladjuje pretpostavka da nasledje utice na sve faktore, vise ili manje. Ipak, istovremeno se na njih, vise ili manje, moze uticati formalnim I neformalnim ucenjem. Ne nasledjuju se gotove sposobnosti vec samo dispozicije koje se kasnije mogu razviti u osobine ali isto tako mogu biti I zanemarene. Da bi se razvile u sposobnosti neophodno je imati podsticajne uslove koji ce navesti dete da se bavi aktivnostima koje doprinose njihovom uoblicavanju. Za razvoj sposobnosti su potrebna I svojstva licnosti – – istrajnost, motivacija, emocionalna stabilnost, optimizam. Danas se na razvoj licnosti gleda kao na posledicu delovanja dvaju procesa: unutrasnjih I spoljasnjih. Unutrasnji su povezani sa nasledjem I sazrevanjem, a spoljasnji predstavljaju ucenje u najsirem smislu reci. Izmedju nasledjenog I stecenog postoji znatna uslovljenost, stalno se preplicu I predstavljaju medjusobnu povezanost vise faktora koje je nemoguce odvojiti, jer sami po sebi ne dovode ni do cega.
Sredinski cinioci razvoja – spoljasnji cinioci razvoja imaju veliku ulogu u formiranju licnosti. Ovde, pre svega, spadaju socijalna sredina u kojoj dete odrasta, kultura, vladajuci nacini misljenja, sistemi vrednosti, kao I nacini obrazovanja vaspitanja. Osim drustvene sredine, na licnost deteta utice I prirodna sredina u kojoj dete zivi, klimatske prilike, biljni I zivotinjski svet… da bi se dete razvilo u zrelu osobu, potrebna mu je briga odraslih I boravak u sredini koja sadrzi odredjena socio-kulturna svojsta. Dete je posle rodjenja sasvim bespomocno, pa mu je potrebno da o njemu brinu odrasle osobe koje ce trenutno zadovoljiti njegove potrebe. Drugi razlog sto je ljudskoj jedinki potreban za razvoj drustveni kontekst je taj sto je u toku revolucije covek ostao bez instikata I njihove unutrasnje transmisije, transmisije, pa se mora osloniti na ono sto stice spoljasnjim transmisijama, iskustom, govorom, vaspitanjem…
Kultura kao cinioc razvoja – Kada se govori o kulturi kao ciniocu razvoja treba imati na umu da ona ima razlicit status I funkciju u razlicitim drustvenim sistemima sistemima I da od njihovog karaktera karaktera zavisi kakav ce odnos biti prema kuturi, tj da li ce ona biti koriscena za manipulaciju ljudima ili ce se njome omoguciti clanovima drustva da izrazavaju svoje sklonosti, potrebe, individualnost.. Elementi koje obuhvata kultura znacajni su kao posrednici socijalizacije I sredinski cinioci razvoja I sadrze odredjene materijalne I duhovne tekovine pomocu kojih se resavaju problem egzistecije I zadovoljavaju ljudske potrebe. Postoje: 1. Sistemi simbolizacije simbolizacije I komunikacije (jezik), (jezik), 2. sistemi znanja znanja (tehnika, nauka),3. Sistemi vredostnosnih stavova (umetnost I forme umetnickog izrazavanja), 4. Sistemi etickih stavova (moral). Osnovni cinioci koji odredjuju tempo I kvalitet razvoja su: povoljna socijalna sredina, nacini postupanja sa detetom (vaspitno-obrazovni podsticaji, motivisanje deteta), socijalni, ekonomski, kulturni I brazovni status roditelja, kao I mnogi drugi cinioci sa kojima dete dolazi u dodir..
Odnos vaspitanja I razvoja – razvojem se obuhvataju sve progresivne, kontinuinirane, kvalitativne I kvantitativne promene povezane sa starenjem I sazrevanjem, ali takodje I sa ucenjem I iskustom. Najveci doprinos objasnjenju odnosa vaspitanja I obrazovanja dao je L.S. Vigotski koji je smatrao da vaspitanje I razvoj treba da budu povezani na poseban nacin I to tako da vaspitanje ide za ispred razvoja, I da ga na taj nacin prati. To je moguce ako se dete nalazi u stadijumu sazrevanja I ako se procesi koji jos nisu sazreli u trenutku ucenja uoce na vreme. Detetov razvoj ce biti ugrozen ako je ono prepusteno samo sebi. Sto je mladje, to mu je potrebnija paznja I prisustvo odraslih sa kojima je uspostavilo emotivan odnos, njihovo podsticanje I primer na koji ce se ugledati. Vaspitanje treba da se obavlja uz najvece uvazavanje decjih potreba I interesovanja, teznji. Medjutim, ukoliko se naglasak stavi na restrikcije, kazne I zabrane, vaspitanje ce biti izraz nepoverenja u dete I smetnja u njegovom razvoju.
Akceleracija ili amplifikacija razvoja – pojava ubrzanja razvitka dece zove se akceleracija I ona se zapaza u oblasti fizickog I psihickog (umnog) razvitka. Za bolje rezultate u vaspitno-obazovnom radu potrebno je uzimati u obzir razvojne specificnosti dece kao sto su: predominantnost vizuelnog misljenja, aktivnosti u vidu igre, prakticno manipulisanje predmetima. Nasuprot tome, operacije apstaktnog misljenja ne moraju da se postave kao primarni zadatak predskolskog obrazovanja, jer je to nesto sto se moze savladati I na skolskom uzrastu. Otuda kao opozit akceleraciji postoji amplifikacija, tj obogacivanje psiholoskog razvoja detea, a cilj je postizanje maksimalno moguceg nivoa formiranosti odredjenih psiholoskih kvaliteta. Akceleraciju ne treba shvatiti kao unosenje necega sto je tudje detetu, niti kao prelazenje granica koje mu postavljaju njegove prirodne mogucnosti. Ona se definise kao nadoknadjivanje onih mogucnosti koje nisu bile dovoljno iskoriscene u toku proteklog razvoja I pomaganje detetu da brze, bolje I potpunije izrazi ono sto vec ima u sebi. Procese amplifikacije I akceleracije ne treba gledati kao alternative, vec kao komplementane procese.
VASPITANJE I UZRAST – Zakonitosti razvoja u ranom detinjstvu
Alternativnost u razvoju znaci da se razvoj odredjenih funkcija naizmenicno smenjuje. Kod deteta moze napredovati govor,a stagnira hod, a kod nekog drugog moze biti I obrnuto. Faze fizickog I mentanog razvoja se odvijaju u razlicito vreme, ali se su iste za sve ipre ili kasnije dete dodje do zrelosti.
Interminentnost znaci da odredjeni oblik ponasanja nije savladan kada se provi put pojavi, pa se to ponasanje moze gubiti I pojavljivati nakon odredjenog vremena. U toku ucestalog ponavljanja I duzeg odrzavanja taj oblik ponasanja se ustaljuje. Npr. Dizanje I drzanje glave, kontrola misica vrata. U vastpitanju treba uzimati u obzir ono sto je su decije potrebe , detetu pruziti podrsku I prilagoditi se potrebama deteta.
Konstantnost razvojnog reda – Bez obzira na cinjenicu da se pojedina deca razvijaju brze od druge, razvojni red ostaje isti, odnosno nepromenljiv. Npr. Detetu prvo izrastu sekutici, pa tek kasnije kutnjaci. Dete uocava razlike, pa tek onda slicnosti. Svako dete ima sopstveni ritam razvoja kojim prolai kroz odredjene stadijume, I sve ovo je znacajno za obrazovanje sto znaci da se znanje ne moze usvojiti odjednom, vec postepeno. Razvoj je konstantan I da bi se doslo do odredjenog stadijuma treba da su predjeni prethodni koraci, izgradjene structure koje ce omoguciti da se dalje napreduje.
Cefalo-kaudalni pravac razvoja – znaci da se razvoj odvija od glave ka donjim ekstremitetima, pa se to ogleda u decjem fizickom, motornom I senzornom razvoju. U prenatalnom razvitku prvo se uoblicava glava, posle rodjenja se osetljivost na bol I dodir javlja u predelu usta I nosa.
Proksimo-distalni pravac razvoja znaci da razvoj ide od blizeg kicmenoj mozdini ka onome sto je udaljenije od nje, a odnosi se na motorni I senzorni razvoj.
Pedagoske implikacije ovih pravaca razvoja su jasne I neophodno je njihovo postovanje kako bi se se dalo prilike deci da uvezbavaju funkcije dok ne ovladaju njima. Tok razvoja od podjednake kontrole bilateralnih organ aka boljoj kontroli unilateralnih organa- ova zakonitost se odnosi na motorni razvoj I sastoji se u tome sto detekoje je posle rodjenja uglavnom simetricno, postaje postepeno asimetricno ili unilateralno, odnosno spretnije se sluzi jednom, najcesce desnom rukom, a to vazi I za nogu I oko. Kasnije se zapaza da je citava jedna strana tela razvijenija od druge.
Tendencija eliminisanja suvisnog angazovanja misica- karakteristicno je narocito za motorni razvoj. Izrazava se u sklonosti mladje dece da za vrsenje neke radnje angazuju mnogo vise misica nego sto je potrebno, kao I da na nju trose vise energije. Da bi dohvatilo igracku u prvoj god zivota dete ne pokrece samo ruku vec I citavo telo, a kasnije kada pocne da pise, snazno steze olovku pritiskajuci njome podlogu vise nego sto treba. Kasnije se pokreti redukuju a koriscenje snage postaje e konomicnije.
Kriticki periodi (periodi osetjivosti) – kriticki period je najboje vreme za ovladavanje neke vestine ili nauke. Ako se propusti tesko se ili nikada ne nadokadjuje. Kod dece se javlja kao veliko interesovanje za odredjene predmete, pisanje, brojanje.. sve su ovo prelazni periodi koji se ne ponavljaju I naglo se zavrsavaju. Prelazak sa jednog na drugi period moze biti skokovit I prate ga negativnosti u ponasanju. Optimalan razvoj ec se dogoditi ako su dovoljni podsticaji iz okoline. Treba stvoriti povoljne uslove za razvoj I pruziti podrsku u tom periodu jer je to veoma vazno za dalji razvoj. Npr. Govor treba razvijati I negovati od trenutka kada dete progovori I on se bitno razvija sve do puberteta.
Bruner smatra da ako se u ranom uzrastu propusti, starija deca ce imati priliku za napredovanje u ucenju I razvoju ali on upozorava na plastcnost, koja je obelezje detinjstva opada sa uzrastom. Na pocetku se formiraju stavovi sklonosti koja su vazna za kasnije uoblicavanje licnosti (npr. Strah od neuspeha). U ranom detinjstvu moze da se utie na intelektulne potencijale koje dete ima, ali ako ovlada neom vestinom bez suza I straha, to ce posluziti kao osnov za neke druge sposobnosti. Ukoliko se neke negativnosti jave usled formiranja neke vestine, treba ih otkloniti, da se neuspesnost ne bi ugradila u stavove deteta. Od toga zavisi hoce li se razvoj odrzati I dalje unapredjivati, ili ce stagnirati.
Bioloski deficit- Beba je najbespomocnije stvorenje u trenutku kada se rodi I ona zavisi od roditelja I od brige odraslih ljudi. Deca napreduju mnogo sporije od ostalih vrsta, ali su u stanju da dostignu daleko slozenije stadijume u svom razvojum, za razliku od zivotinja. S obzirom da je coveku priroda data, a ne zadata, njegove mogucnosti da se razvija nisu ogranicene nasledjem, vec na njih moze da se utice vaspitanjem. Veliki uticaj takodje imaju sredina I sama aktivnost individue.
Plasticnost – Biolosko sazrevanje je intenzivno I nervni system I psihicke funkcije ispoljavaju veliku plasticnost – podloznost uticajima iz sredine koji su tada posebno snazni I ostavljaju trajne posledice.
Posebno su znacajni uticaji socijalne sredine koji mogu da menjaju ponasanje I psihicki razvoj deteta. Dete je otvoreno za sve utiske koje prima iz svoje okoline I u prvih nekoliko godina ono srazmerno nauci vise nego u bilo kojem kasnijem period zivota. Zbog toga se govori o “decjem upijajucem duhu”, jer dete upija sve iz svoje sredine, bilo da je lepo ili ruzno. Deca na ovaj nacin na primer spontano nauce svoj jezik ili neki drugi I to mnogo uspesnije nego sto se kasnije moze nauciti.
Emocionalnost- emocionalnost je najbitnija karakteristika u predskolskom period. Decja osecanja su toliko snazna da mu preplavljuju citavo bice, ispoljavaju se u obliku afekata, kratkotrajna su, brzo se smenjuju, ali se I neocekivano javljaju. Decjim emocijama se moze izmanipulisati u smislu zastrasivanja, sto nije dobro, jer moze da ima negativnih posledica po dete, jer mogu da uticu na formiranje osecanja prema drugima I uspostavljanja emocionalnih odnosa sa njima… dete je na ovom uzrastu vrlo ranjivo I treba da zivi u takvoj sredini koj a ce podsticajno delovati na njegov razvoj.
Egocentricnost- Jos jedna znacajna karakteristika predskolskog perioda je I ova. Dete nema u dovoljnoj meri izgradjen pojam o sebi (self) I sebe stavlja u centar, nesposobno je da sagleda druge, ili da se postavi na njihovo mesto. detetu je neophodan kontakt sa drugim ljudima, tj sa vrsnjacima I drugom decom koja nisu iz porodicne sredine, jer ce to pomoci detetu da stekne odredjenu zrelost koja ce mu omoguciti da razume I uvazava tudja misljenja I izgradi pojam o sebbi. Takodje, ovo pozitivno utice I na njegov zivot u kolektivu, sto je vrlo vazno za ukljucivanje dece u predskolsku ustanovu. Dete egocentrizam moze da ispoljava I kroz: re alizam, animizam, artificijelizam I prekauzalitet.
Culnost- prvi korak sa svetom dete dozivljava preko cula. U pocetku su to cula za brzinu, dodir ukus I miris, a kasnije I cula vida I sluha. Za obrazovanje pedskolske dece veoma je vazno da se organizuju saznajne aktivnosti kojima ce ovladati opazanje. Treba omoguciti deci razne vrste stvaralackog istrazivanja koje je najboji nacin da se culno iskustvo dovede do perfekcije I ucini je trajnom. Treba podsticati dete da svoje culne impresije prevodi verbalno I tako razvija logicko rasudjivanje.
Zivot I delo Komenskog (covek dete, vaspitanje, obrazovanje, motivacija, pansofija) Komenski je rodjen 1592 u sloveniji I ceo zivot se borio protiv srednjovekovne zaostalosti. Bio je pedagog I knjizevnik. Napisao je preko sto dela od kojih su mu najpoznatija Velika didaktika (Didaktika Magna) I culni svet u slikama, Materinska skola… postavio je temelje oranizacije skolstva I prosvete, utemeljio je pedagogiju I nauku. Stvorio je celovit pedagoski siste. Smatra da je covek jedinka kroz koju se izrazavaju crte drustva. On se razvija u skladu prirode I s razvjem jedinke se razvija I drustvo. Vaspitae se prilagodjava prirodi dete I pri toe od odstua od srednjovekovne teorije tj. Dete nije covek u malom. Tezio ekonomski status I godine. Poseban znacaj pridaje didaktickom ucenju iz opazaja, a ne iz knjiga I smatra da je motivacija veoma vazna da bi se deci odrzala paznja, kao I toda se deci objasni znacaj onoga sto uce.
Treba podsticati njihovu zainteresovanost kroz metode I podsticat njihovu radoznalost kroz
istrazivanje I otkrivanje. Veliki je protivnik teleskog kaznjavanja dece.
Komenski- telesno I umno vaspitanje Komenski smatra da vaspitanje treba da pocne u prenatanom periodu, a kasnije u ranom detinjstvu itreba da se vodi takodje briga o deci, gde ce roditelji podsticati fizicko, moralno I umno vaspitanje. Ako dete za ucenje propusti kriticki period , kasnije se tesko ili nikada nece nadoknaditi ono sto je propusteno. Veliki znacaj se posvecuje telesnom zdravlju koje krece jos u stomaku I posle rodjenja. Decu
treba motivisati da uvek nesto rade, trce, fizicki se krecu jer samo tako ce se pravilno razvijati. Umno vaspitanje krece u ranom detinjstvu, gde majke citaju deci basne I bajke I ukazuju na pouke koje nose sa sobom. Poseban znacaj ima razvoj govora I povezivanje glasovnih sposobnosti sa umnim vaspitanjem.
Komenski-moralno vaspitanje, socijalni oblik? U moralnom vaspitanju komenski ceni umerenost, citocu, urednost, postovanje, poslusnost, postenje I strpljenje. Ove osobine dete moze da stekne primerom roditelja ili odraslih, ili okoline, sredine. Drugi postuk u moralnom vaspitanju je upucivanje na to kada primer nije dobar kada ne pomogne ni primer onda se primenjuje kazna, prvo blaza, a zatim nesto strozija. Ko hoe razumno dete, mora sa njim moralno da postupa. Za razvoj socijalnog odnoas kod dece veliki znacaj ima okruzenje dece sa svojim vrsnjacima, jer medju njima nema straha, plasenja vec vlada jednakost, otvorenost, ljubav I razumevanje. Protivi se preranom odlasku u skolu, vec smatra da dete treba da krene u skolu sa 6 god ali ni to nije siguran pokazatelj, jer postoje individualne razlike. Za polazak u skolu dete treba da je savladalo mateinsku skolu I da obraca paznju na ono sto ga pitamo I da daje razumne odgovore. Dete ne treba plasiti skolom, niti uciteljem, vec g a treba otivisati tako da ga ce kaju drugari gde ce se igrati I staviti mu do znanja da je ucenje igranje knjigom.
Fridrih Frebel zivot, delo, covek, vaspitanje? Ziveo je od 1782-1852 u nemackoj, bio je filozof. Stvarao je u period zaposljavanja majki, a tada se otvaraju I vrtici I predskolske ustanove. Onje otvorio vaspitni institut za predskolsku decu I od tada krece smestanje dece u institucije dok su roditelji na poslu. Najvaznije delo je vaspitanje coveka. Par deceinija kasnije promenio je naziv institut u decji vrtic. Poistovecivao je decu sa biljkama, odnosno dete raste I razvija se u skladu sa svojom prirodom, a vaspitanje mora biti pratece-zastitno, a ne pretece-nasilno. Dete ima jedinstvene potrebe I mogucnosti I treba ga privuci aktivnostima, razvijati mu telo, culo, upoznavati gas a prirodom I pripremiti ga za skolu. Sve to kroz igru, veselje I nevinu zabavu. Osnova njegovog shvatanja prirode coveka I aspitanja lezi u ideji univerzalnog jedinstva I traganje za opstim zakonom fizickog I moralnog sveta sa bozanskim nacelom koje vlada duhom I ispoljava se u raznim oblicima.
System predskolskog vaspitanja Fridriha Frebela, cilj vaspitanja Cilj vaspitaa je da dovede coveka do saznanja kroz opste zadatke gde se razvijaju prirodne sposobnosti deteta, I posebno gde se usavrsavaju moralni principi prema ljudima u prirodi. Sustina je da se formira slooda kod deteta I da bi se ono razvijalo treba da boravi u sredini I u prirodi gde ce mu se privuci paznja razlicitim aktivnostima. Sve ce to omoguciti detetu razvoj tela, cula, pripreme za skolu kroz igru, zabavu. Dete treba da bude shvaceno, usmereno I staljeno u situaciju da moze da upotrebi svoje snage. Ono traga za staralackom samoaktivnosti koju pronalazi u igri kao jednoj od najvaznijih aktivnosti koja unapredjuje stvaralastvo I razvoj maste tako da se fizicki razvijaju. Da bi e ostvarile funkcije igre potbi su materijali koji ce detetu pomoci da bolje shvati sebe I okolni svet, veze cula I tela. Tako su I nastali njegovi cuveni darovi: lopta-simbol jedinstva, kocka symbol raznolikosti u drustvu, valjak-simbol zivota. Imamo darove 6vrsta: lopta, mala drvena lopta kocka I aljak, kocka podeljena na osam delova, kocka podeljena na osam plocica, kocka podeljena na dvadeset I sedam malih kockica, pri cemu je devet od
njih raseceno jos na manje delove, kocka podeljena na 27 dela od kojih su mnoge rasecene na plocice, dijagonale I sl.
Zivot, delo, ideje o coveku I vaspitanju M.M M.M je rodjena u Italiji 1870g. bila je lekar, a kasnije pedagog I filozof, prva zena koja je zavrsila medicinu. Prvo je radila sa bolesnom decom I u tom radu je obezbedila informacije za izgradnju montesori metoda. Njeno najznacajnije delo je dom deteta. Program se sirio najpre u italiji a zatim I Evropi I Americi. Ona smatra da je priroda deteta unapred odredjena. Zalaze se za pravilno obezbedjivanje sredine koja ce omoguciti detetu pravilan razvoj. Svrha vaspitanja je proucavanje I posmatranje samog deteta davajuci mu punu slobodu. Dete se razvija po unapred odredjenom modelu razvoja. Da bi dete moglo uspesno da odabere put u svom odrastanju pomaze mu kreativna osetljivost koja se ogleda u periodima osetljivosti I upijajucem umu. Odrasli treba da prepoznaju ove periode I da pomognu detetu da razvije vestine do kr aja.
M.M principi zakonitosti Princip rada-posle aktivnosti tj rada deca su vrlo mirna I prijatno se ophode, neposlusnost iscezava I vrlo su zadovoljna. Princip nezavisnosti-prirodna teznja deteta da bude stosamostanije u toku razvoja da bi pratilo unutrasnje podsticaje Snaga decije paznje-na odredjenom stupnju razvoja dete pocinje da usmerava svoju paznju prema izvesnim predmetima I veliko interesovanje I volja se javljaju kada dete samo odabere cilj Kljuc za razumevanje samog zivota – odnosi se na intelektualni razvoj. Dete zapaza pomocu cula I tregba mu pomoci da ih u svesti sredi. Decija imaginacija I kreativnost-one se razvijaju kao mentalne sposobnosti ka sredini (lepa, harmonicna) I tako stice utisak o njoj. Bajke nisu korisne zadete vec je potrebna sloboda da bira sta ce ga privuci u okolini. Emocionalni I duhovni zivot deteta-ovaj princip se razvija u dodiru sa okolinom I ljudima u njoj. Dete na ljubav odogovara ljubavlju. Stadijumi u decjem razvoju-poezan je hronoloski uzrast koji se sastoji od pet perioda, a za predskolsko dete su znacajna prva dva:z 1-od rodjenja – za nesvesno razvijanje I upijanje zahvaljujuci periodima osetljivosti I upijaj umu dete razvija emotivni I intelektualni razvoj. 2- 3-6g- kada se iskstvo steceno u nesvesnom prenosi na sledeci nivo. Dolazi do formiranja discipline, spremnosti I stvarnost koja je osnova za decje stvaralastvo I imaginaciju.
Montesori korak sredina I materijali Sredina mora da bude hranljiva I da udovolji svim decijim potrebama. Treba ukloniti sve negativno sto moze ometati njegov razvoj. Treba obezbediti slobodu Ispoljavanja deteta. Dete tako stice poverenje u sredinu koja mora biti lepa I pozitivna. Tu se nalaze materijali koji su grupisani prema interesovanjima deteta I prema slozenosti. Materijali su kljucni za istrazivanje jer uce kroz sopstvenu aktivnost. Materijali treba da ispune 5 osnovnih zahteva: didakticki nude detetu sve sto je potrebno za fizicki, umni, dusevni razvoj. Po koriscenju materijal treba da se vrati na mesto gde dete ponovo moze da ga pronadje. Dostupnost detetu I podsticanje detetoe aktivnosti, primerenost decijim potrebama, Uocavanje I ispravljivanje gresaka, material od prostog ka slozenijem. Materijali montesori se dele na cetiri kategorije: materijali za svakodnevne vezbe u staranju o ljudima I stvarima iz okoline, senzorni, akademski, kulturni I umetnicki mat.
Kritika I znacaj montesori sistema Uprkos mnogim pristalicama montesori system je bio ostro kritokovan. Zbog potenciranja individualizma dete ne opaza drugim, vec didaktickim metodama. Dete je odvojeno od drustvenog zivota, isticanje slobode deteta se povecava, nema zajednickih poduhvata izmedju odraslih I dece. Uce sama I ne nauce da se prilagode sredini ili da traze pomoc. Njena odeljenja podsecaju na laboratorije koje su lepe ali odvojene od zivota pa se stvara vestacka sredina nasuprot prirodnoj. Rad MM ima veliki znacaj za pedagogiju. Njen cilj je sloboda I srecan razvoj svih sposobnosti deteta. Njena kritika postojecem obrazovanju, njen doprinos zkognitivni I intelektualni razvoj, razvj cula,periodi osetljivosti, unutrasnjoj motivaciji. Uklonija je tezu da je decije misljenje nestabilno, negovanje odnosa deteta I prirodne sredine, prilagodjava se deci, njihovim sposobnostima… danas se njen system osavremenjuje unosenjem vis fleksibilnosti I u kurikulum.
