Savremeni Faktori Privrednog Razvoja

EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

SAVREMENI FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA

TEMA :

PREDMET :

TEORIJA I PLANIRANJE PRIVREDNOG RAZVOJA

Student : Antonović Katarina 1159/10

Mentor : prof dr Filipović Milorad

BEOGRAD, 2013.GODINA

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.







SADRŢAJ

1. Uvod ............................................ .................................................................. ............................................ ............................................ ....................................3 ..............3 2. Privredni razvoj ......................................... ............................................................... ............................................ ............................................ ......................4 4 3. Faktori privrednog razvoja ............................................ .................................................................. ............................................ ........................7 ..7 3.1. Stanovništvo ........................................ .............................................................. ............................................ ...........................................8 .....................8 3.2.Prirodni resursi .......................................... ................................................................ ............................................ ......................................10 ................10 3.3.Kapital ............................................ .................................................................. ............................................ ............................................ ...........................11 .....11 3.4.Tehnologija 3.4.Tehnologija .............................................. .................................................................... ............................................ .......................................12 .................12 4. Savremeni faktori privrednog razvoja ........................................... ................................................................. .............................13 .......13 4.1.Informacija ............................................ .................................................................. ............................................ ..........................................1 ....................13 3 4.2.Ekonomija obima ........................................... .................................................................. ............................................. ................................13 ..........13 4.3.Sinergetski efekat ............................................. ................................................................... ............................................ ...............................14 .........14 4.4.Tehnologija 4.4.Tehnologija .............................................. .................................................................... ............................................. .......................................14 ................14 5. Zaključak .............................................. .................................................................... ............................................ ............................................ ..........................15 ....15 6. Literatura ............................................. ................................................................... ............................................. ............................................. ..........................16 ....16







1. UVOD

Privredni razvoj predstavlja, kako i sam naziv kaţe, razvoj privrede u odreĎenoj zemlji, odnosno na datoj teritoriji. Razvoj jedne privrede zavisi od razvoja različitih delova te privrede, kao što što su ekonomija, pravo, pravo, informaciona tehnologija itd. Različti faktori utiču na razvoj privrede, ali ono što je specifčno za savremeno doba jeste da se čovek stavlja centar paţnje. Odnosno, Odnosno, privredni razvoj ima smisla samo ako ako omogućava bolji bolji ţivot većini stanovništva u jednoj zemlji. Privredni razvoj je bitan jer predstavlja pokazatelj nivoa razvijenosti zemlje, odnosno pokazuje dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja kao i kakvi su njeni izgledi za dalje napredovanje.







2. PRIVREDNI RAZVOJ

Privredni razvoj je sloţen ekonomski i društveni proces, kojim se jedn a zemlja postepeno oslobaĎa ekonomske nerazvijenosti i siromaštva,dostiţući sve više razvojne nivoe. Privredni razvoj je sastavljen iz dve osnovne komponente 1: 1) Privrednog rasta 2) Promena u strukturi privrede

Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje moţe se izraţavati ukupno za celu zemlju ili i li po glavi stanovnika (per capita). Iako često dolazi do mešanja izmeţu pojmova privredni privredni razvoj i privredni rast, treba t reba imati u vidu da je ednog razvoja i da predstavljatek jedan njegov deo. privredni rast uţi pojam pojam od privr ednog Promene u strukturi privrede se najviše izraţavaju kroz promene u proizvodnoj strkturi, odnosno kroz učešće pojedinih delatnosti u ukupnoj proizvodnji. Osim kroz ove pokazatelje, promene u strukturi privr ede ede moţemo uočiti i kroz promene u raspodeli proizvodnih činilaca po odreĎenim delatnostima, delatnostima, promene u strukturi uvoza i izvoza, izvoza, teritorijalnom razmeštaju razmeštaju ekonomske aktivnosti itd. Teorije privrednog razvoja

Postoje različite definicije privrednog razvoja u zavisnosti od vremena u kome se definiše ovaj pojam, što takoĎe zavisi i od faktora koji u tom vremenskom periodu periodu utiču na privredni razvoj.

Prvi put se sa pojmom privrednog razvoja srećemo još kod Adama Smita i njegovog dela „Istraţivanje prirode i uzroka bogatstva naroda“. naroda“. U ovom delu, Adam Smit je ono što mi danas nazivamo privrednim razvojem nazivao prirodnim uvećanjem bogatstva. MeĎutim, tada ovaj pojam nije bio toliko u upotrebi, sve do njegovog povratka nakon Drugog svetskog rata. Kraj četrdesetih i pedesete godine godine predstavljaju u tom smislu pionirsko razdoblje nove razvojne ekonomije. Teorija razvoja je nastala iz preke potrebe da se

takozvanim zemljama u razvoju pruţi pomoć, jer se većina njih tek oslobodila kolonijalnog ropstva i pokušavaju da izaĎu iz siromaštva. U centru teorije privrednog razvoja, u ovo doba, bila je opsednutost rastom proizvodnje . Iako rast proizvodnje proizvodnje nije bio krajnji cilj, on je

preuzeo ulogu ulogu sredstva kojim se dostiţe povećanje povećanje blagostanja blagostanja stanovništva. MeĎutim, i pored im presivnih rezultata koji koji su postignuti u povećanju povećanju proizvodnje, proizvodnje, ţivotni nivo većine stanovništva u tadašnjim zemljama u razvoju ostao je uglavnom nepromenjen ili se čak i pogoršao. S obzirom da ovakav koncept privrednog razvoja nije dao očekivane rezultate, početkom sedamdesetih godina dolazi do pojave novog koncepta privrednog razvoja. Privredni razvoj







Razvoj koji za rezultat ima ekspanziju ukupne proizvodnje i dohotka kvalifikuje se sada kao

karkatura ideje razoja. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, takoĎe, dolazi i do rasta interesovanja za probleme prirodnog okruţenja. Na to je prvenstveno uticalo nepovoljno stanje ţivotne sredine izazvano privrednim rastom, ali i strahovanje od oskudice osnovnih prirodnih resursa na kojima počiva moderna proizvodnja. proizvodnja. Preovladava Preovladava shvatanje da da privredni rast sam po sebi ne predstavlja problem, ali da mora biti pravilno shvaćen jer jedino takav moţe da predstavlja rešenje. Polovinom sedamdesetih godina u središte rasprave o privrednom razvoju dospeva koncept osnovnih potreba (basic needs) . Zagovornici ovog koncepta polaze od uverenja da se napori

društva moraju direktno usmeriti na borbu protiv siromaštva. U programe razvoja privrede unose se kao osnovni ciljevi zadovoljenje osnovnih potreba najniţih slojeva stanovništva. To su najlešće potrebe za hranom, vodom, odećom, obućom, prostorom za ţivot, sanitarnim ureĎajima, prevozom, zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem. obrazovanjem. Devedesetih godina dvadesetog veka, iz koncepta osnovniih potreba dolazi do stvaranja koncepta ljudskog razvoja . Koncept ljudskog razvoja ide korak dalje od koncepta osnovnih

potreba i on se ne ograničava samo na nerazvijene nerazvijene zemlje već predstavlja koncept koncept kojim se dostiţe viši nivo blagostanja blagostanja u svim zemljama sveta. TakoĎe, ne ograničava ograničava se samo na dostizanje i ispunjenje elementarnih potreba stanovništva već ima u vidu sve moguće ljudske potrebe. Koncept Koncept ljudskog razvoja razvoja stavlja čoveka čoveka u centar paţnje. paţnje. Osnovni cilj ovog ovog koncepta i ekonomskog razvoja jeste stvaranje takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti dug, zdrav i kreativan ţivot. Ljudski razvoj se definiše kao širenje mogućnosti izbora, odnosno povećanje broja opcija koje se nalaze pred ljudima. Na svim nivoima razvijenosti jedne zemlje, tri opcije zasluţuju posebnu paţnju. Reč je o mogućnosti da se vodi dug i zdrav ţ ivot, da se stiče znanje i da se raspolaţe resursima dovoljnim za pristojan ţivotni standard. Ako ove ključne opcije nisu raspoloţive, mnoge druge prilike ostaju nedostupne. Dakle, prema ovom konceptu ljudi presdstavljaju i sredstvo i cilj privrednog razvoja.

Pojam ljudskog razvoja sadrţi u sebi 4 bitne komponente 2: 

Pravičnost – svaki – svaki čovek mora da ima jednak pristup opcijama koje se nude kao i drugi ljudi. Šta ljudi rade sa njima to nije bitno, bitno je samo da su mogućnosti svima iste.



Odrţivost – izraţava – izraţava odgovoran stav prema budućim naraštajima. Predstavlja stav da naredne generacije generacije moraju da imaju iste mogućnosti za razvoj kao i sadašnje generacije, odnosno odnosno ne smemo uništiti resurse koji danas postoje, već moramo stvoriti nove za naredne generacije.





Produktivnost – predstavlja predstavlja investiranje investiranje u ljudske resurse i omogućavanje omogućavanje ljudima da maksimalno iskoriste svoje potencijale. Osposobljenost – znači – znači da su ljudi u mogućnosti da biraju po svojoj sopstvenoj volji







Krajem dvadesetog veka na osnovu koncepta ljudskog razvoja, dolazi do pojave koncepta održivog razvoja. Odrţiv razvoj se definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih, bez ugroţavanja ugroţavanja sposobnosti sposobnosti budućih generacija generacija da podmire njihove vlasti te potrebe. Pod

odrţivim razvojem se u širem smislu podrazumeva razvoj koji je ekonomski, socijalno i ekološki odrţiv. Koncept odrţivog razvoja pokreće pitanje karaktera ekonomskog rasta i raspodele njegovih rezultata, ali ne postavlja fizičke i tehnološke barijere tehnološke barijere za povećanje povećanje proizvodnje. On zapravo zapravo ističe da da je rast vaţan, vaţan, ali ne svaki rast rast i ne rast po svaku svaku cenu.









3. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA Proces privrednog razvoja predstavlja sintezu delovanja velikog broja ekonomskih i

vanekonomskih vanekonomskih faktora, meĎusobno različitih po prirodi, značaju i intenzitetu pri ostvarivanju rezultata tog procesa.

Faktori privrednog razvoja predstavljaju odreĎene činioce koji imaju najveći uticaj na razvoj jedne privrede. S obzirom na različitost postojanja postojanja teorija privrednog privrednog razvoja, postoje i različiti faktori koji utiču na privredni razvoj, a prema kojima su i nastale različite definicije privrednog razvoja. Uloga faktora se tokom vremena menjala, pre svega u zavisnosti od

političkih okolnosti u kojima kojima se celokupan celokupan svet nalazio, nalazio, ali takoĎe se menjala menjala i sa razumevenjem i otkrivanjem ili nastajanjem novih činioca koji doprinose ekonomskom razvoju.

Postoji više podela faktora privrednog razvoja. Prema jednoj podeli, faktori su 3: 

Zemlja i ostali prirodni izvori



Proizvodna sredstva – fizički – fizički kapital



Rad i ljudski kapital



Zaposlenost i distribucija dohotka



Tehnološke promene



Ekonomija obima



Organizacija

Prema drugoj podeli, u faktore koji utiču na privredni razvoj spadaju 4: o

o

o

Osnovni ili primarni faktori (stanovištvo i njegova struktura, nivo, raspoloţivost prirodnih resursa, resursa, veličina zemlje) Prirodno – sistemski – sistemski faktori (dominantni oblik svojine, sistem i mehanizam donošenja donošenja odluka, koordinacioni i upravljački mehanizam) Dejstvo ekonomske i razvojne politike

ćemo i objasniti značaj pojedinih faktora, sadrţi sledeće činioce koji utiču na privredni razvoj: Podela, prema kojoj







3.1.Stanovništvo

kao ljudski potencijal, Stanovništvo kao faktor privrednog razvoja je bitan sa tri stanovištva – kao kao etnički sastav i kao istorijsko i storijsko nasleĎe.

Stanovništvo je svojim obimom, dinamikom i strukturom izvor radne snage, tj. ljudskog rada. Ljudski rad sa stanov išta privrednog razvoja ima dvostruku ulogu. ulogu. Na jednoj strani predstavlja prirodni okvir za osiguranje radne snage kao kao nezamenljivog elementa proizvodnog procesa koji ostvaruje i pokreće ekonomski razvoj. Na drugoj strani str ani njegovo brojno stanje i visina dohotka koji ostvaruje, opredjeljuje obim i strukturu proizvodnje u okviru jedne zemlje. Za

ekonomski razvoj, u prvom redu su značajne strukture ljudskog faktora koje se odnose na radnu snagu, a to su odnos aktivnog i izdrţavanog stanovništva, obrazovna – kvalifikaciona kvalifikaciona struktura i ekonomsko – socijalna socijalna struktura. Pri tome je potrebno posebno podvući značaj stepena obrazovanja, odnosno stručne kvalifikacije radne snage s obzirom da je taj kvalitet ne samo pretpostavka za savremeni ekonomski razvoj koji karakterišu ubrzane tehničko – – tehnološke tehnološke promene, nego i pretpostavke za efikasnije korišć enje ostalih faktora ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskog

faktora, posebno nivo obrazovanja i sposobnost rešavanja postojećih tehnoloških, ekonomskih i političkih problema, u savremenim uslovima je jedan od najvaţnijih faktora privrednog razvoja. Značaj visokokvalifikovane visokokvalifikovane radne snage ogleda se i u činjenici da najrazvijenije zemlje sveta imaju najveći procenat visokokvalifikovane radne snage. Zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje imaju manji broj visokokvalifikovane, visokokvalifikovane, a veći broj srednje i niţekvalifikovane radne snage.







Izvor: http://en.qlf.or.th

Slika 1: Obrazovanj Obrazovanjee u svetu

Kada posmatramo značaj stanovništva u društvenoj proizvodnji, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da u ovoj proizvodnji učestvuje samo radno aktivno stanovništvo, dok u potrošnji proizvedenih vrednosti vrednosti učestvuje učestvuje celokupno stanovništvo jedne zemlje. Aktivno stanovništvo stanovništvo je kreator društvenog društvenog proizvoda proizvoda i nacionalnog nacionalnog dohodka,dok dohodka,dok neaktivno neaktivno stanovništvo učestvuje učestvuje u potrošnji ovih vrednosti, bez doprinosa u njihovom stvaranju. Zbog toga je obim društvene proizvodnje uslovljen uslovljen učešćem učešćem aktivnog stanovništva stanovništva u ukupnom stanovništvu. Ukoliko Ukoliko naveden elemenat zauzima povoljno mesto, tada je stanovništvo izuzetno značajan faktor







3.2.Prirodni resursi

Prirodna bogatstva su prirodni izvori koje poseduje neka zemlja, kao što su nafta i plin, voda i mineralni izvori. Neke zemlje poput naftom bogatih zemalja Bliskog Istoka ostvaril e su

gospodarski rast isključivo na temelju njihovih rezervi blagom. Prirodna bogatstva su samo jedan od četiri četiri faktora razvoja i nisu isključivi isključivi pokazatelj ekonomskog ekonomskog blagos blagos tanja neke zemlje. Mnoge zemlje (kao što je Japan) imaju vrlo malo prirodnih prir odnih bogatstavaa opet predstavljaju privredno privredno najrazvijenije zemlje zemlje sveta. Prirodni resursi resursi u najširem smislu (veličina i kvalitet zemljišta, šumsko bogatstvo, rudno bogatstvo, klima,geografski poloţaj, prirodne ljepote i dr.) dr.) predstavljaju značajan značajan faktor ekonomskog ekonomskog razvoja, jer od većeg ili manjeg prisustva ovih dobara u nekoj zemlji, pri datim drugim faktorima razvoja, zavise njegova dinamika i struktura.

U uslovima ograničenih i sve dragocenijih prirodnih resursa, veoma je bitno što racionalnije utvrĎivanje načina njihovog korišć enja u funkciji ostvarivanja optimalnih ekonomskih i društvenih ciljeva razvoja. Raspoloţivi resursi jedne zemlje ne moraju istovremeno biti pokazatelj adekvatne proizvodnje te zemlje. Zemlje, sredina i društva koja ne raspolaţu sa odgovarajućim odgovarajućim prirodnim bogatstvom najčešće nisu u mogućnosti da ostvare veću proizvodnju, pa je u većini takvih sredina proizvodnja proizvodnja nedovoljna. Treba naglasiti, kako kako imamo i dosta primera gde nedostatak prirodnog bogatstva nije obavezno vodio i nedovoljnoj proizvodnji. Zemlje poput Japana, Tajvana, Hongkonga, Hongkonga, Singapura, Šv ajcarske,Belgije i drugih nemaju velika prirodna bogatstva , a opet vrše vr še proizvodnju u velikim razmerama. Nedostatak prirodnih resursa r ešava ešava se putem uvoza, tj. kupovinom od onih koji raspolaţu s a većim količinama od onih koje su im potrebne. Ovaj uvoz se po kriva izvozom gotovih proizvoda visokog stepena obrade. obrade. Nisu retki primeri gde zemlje s relativno velikim prirodnim bogatstvom imaju nedovoljnu nedovoljnu proizvodnju, a samim tim i relativno veliko veliko U gande, siromaštvo. Takve su, na primer, zemlje poput: Tanzanije, Nigerije, Ugande, Indonezije,Burme, Indije, Rusije, Iraka. U uslovima izobilja prirodnog bogatstva i

dareţljivosti prirode,obično nije bilo stimulansa za brţi napredak društva. Društveni progres je bio najbrţi tamo gde priroda nije bila previše dareţljiva a ni previše škrta. Takvi uslovi su podsticali čoveka na delatnost, pruţajući mu mogućnosti da svo je zamisli ostvari u praksi, menjajući prirodu i samog sebe.







Izvor: http://oilguru.org

Slika 2: Prikaz zemalja bogatih naftom (2011)

3.3. Kapital

Kapital moţemo označiti još i kao osnovne proizvodne fondove, pod kojim podrazumevamo sredstva za rad kao element proizvodnog procesa. Za razliku od prethodna dva faktora , osnovni proizvodni fondovi su strogo ekonomski odreĎeni. Oni predstavljaju delo čov eka,

odnosno rezultat njegove dotadašnje privredne aktivnosti. U ovom kontekstu kapitalom označavamo fizički kapital koji predstavlja količinu novca koja je uloţena u neki neki oblik imovine s ciljem ciljem da se tom imovinom imovinom proizvode dobra dobra i usluge. Za Za ekonomski razvoj u tom smislu, od posebnog značaja su osnovni proizvodni fondovi (fiksni fondovi) kao što su mehanička sredstva za rad, proizvodni objekti, putevi i komunikacije,









proizvodnje je osnov unapreĎivanja tehničko – tehnološke – tehnološke osnove proizvodnje i razvoja koju označavamo kao tehničko-tehnološki progres.

Taj progres, čiji značaj u funkciji razv oja neprekidno raste, podrazumeva sledeće: • stalni proces usavršavanja sredstava za proizvodnju i izvora energije, uvoĎenje novih proizvodnih metoda i novih načina načina organizacije i upravljanja proizvodnjom proizvodnjom čiji je rezultat rast produktivnih aktivnosti

• stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta poznatih proizvoda • stalno unapreĎivanje proizvodne teh nike koja se ostvaruje bilo zam enom postojećih sredstava tehnički savršenijim, bilo podizanjem tehničkog nivoa u postojećim granama proizvodnje ili nastajanjem potpuno novih grana proizvodnje

3.4. Tehnologija

Tehnološke promene obuhvataju 5 :    

proces usavršavanja usavršavanja postojećih postojećih i pronalaţenje pronalaţenje kvalitetno novih proizvodnih sredstava kontinuirano poboljšavanje i pronalaţenje kvalitetno novih predmeta rada r ada pronalaţenje novih izvora i usavršavanje usavršavanje postojećih postojećih metoda korišć korišć enja energije kontinuirani proces poboljšanja formi i metoda organizacije i upravljanja proizvodnjom

Tehnološki progres je posebno vaţan činilac privrednog razvoja. Njegov značaj se povećava







4. SAVREMENI FAKTORI PRIVRDNOG RAZVOJA

U novije doba, koje predstavlja vreme globalizacije, povezivanja društva na svim nivoima i dostupnosti infrormacija svuda u svetu, javljaju se i novi, novi, savremeni faktori razvoja privrede. Naime, savremeni faktori privrednog razvoja su zapravo varijacije faktora koji utiču na razvoj

privrede i izdvojeni izdvojeni su iz mase bitnih činioca razvoja privrede. privrede. Osnove razvoja danas čine: 1) 2) 3) 4)

Informacije Ekonomija obima Sinergetski efekat Tehnologija

4.1.Informacije

Informacija predstavlja najvredniji savremeni faktor koji utiče na razvoj privrede. Naime, informacija je izuzetno bitna kako na makro tako i na mikroekonomskom mikroekonomskom nivou. Danas vaţi pravilo da onaj ko ima pravu informaciju informaciju je korak ispred svih. Naravno, bitno je da ta informacija stigne i u pravo vreme. To je jedini nači n borbe protiv konkurencije, gde ako

preduzeća u našoj zemlji budu konkurentnija tako tako što će uvoditi novije novije vidove poslovanja, poslovanja, proizvode i time zadovoljavati zadovoljavati traţnju potrošača, potrošača, biće i konkurentnija konkurentnija celokupna celokupna privreda, što što nas direktno dovodi do razvoja celokupne zemlje. Da bi informacija bila korisna potrebno je da bude :







4.3. Sinergetski efekat

Sinergetski efekat predstavlja, takoĎe, jedan od veoma bitnih savremenih faktora privrednog razvoja. Sinergetski efekat predstavlja povećanje produktivnosti ili efikasnosti uopšte, koje nastaje udruţivanjem dva ili više činilaca. Za razvoj privrede sinergija je bitna jer kao što smo do sada mogli da primetimo do privrednog razvoja ne d olazi zahvaljujući samo jednom faktoru. Zbog toga što privredni razvoj zavisi od velikog broja činioca, i od razvoja pojedinih delova privrede, kao što su ekonomija, pravo, tehnologija, bitno je da taj razvoj bude ujednačen u svim sektorima. Odnosno, samo ako dolazi do razvoja u svim delovima privrede doći će i do razvoja celokupne privrede. Sinergetski efekat doprinosi tome tako što običnu „jednačinu“ od 2+2 = 4 pretvara u izraz 2+2 = 5! Dakle, saradnjom različitih sektora privrede i njihovim zajedničkim razvojem dolazi do stvaranja sinergetskog efekta i mnogo većeg celokupnog razvoja privrede nego što što bi bio da se svaki svaki sektor pojedinačno pojedinačno razvijao.







5.

ZAKLJUČAK

Faktori koji utiču na privredni razvoj su mnogobrojni. Neki faktori imaju veći, dok drugi imaju manji uticaj na razvoj privrede. Koliko odreĎeni faktor utiče na privredni razvoj zavisi i od različitih okolnosti, pa samim tim imamo da su u jednom periodu prirodni resursi bili smatrani za najbitniji faktor privrednog razvoja, ali se vremenom shvatilo da to nije primarno,

jer je razvoj privreda, privreda, meĎunarodne saradnje i integracija integracija napredovao, napredovao, tako da danas danas svaka zemlja moţe imati pristup gotovo svim resursima. Danas, daleko bitniji faktor pivrednog razvoja predstavlja informacija, koja je srţ znanja, konkurentske konkurentske prednosti i samim tim i razvoja privrede.

Informacija, kao najvaţniji savremeni faktor privrednog razvoja pruţa mogućnost da onaj ko je poseduje stekne stekne odreĎenu konkurentsku prednost. Na bazi bazi konkurentske prednosti prednosti gradi se i rivredni razvoj. S obzirom da se uslovi poslovanja u savremenom dobu izuzetno brzo menjaju, dolazi do

stalne pojave novih faktora koji utiču na razvoj privrede. Svakako da će u budućnosti neki drugi faktor biti vaţniji nego što je to sada informacija, ali upravo će nam informacija „reći“ koji će to faktor biti.







6. LITERATURA

1. Dragutinović D., Filipović M., Cvetanović S., (2012), S., (2012), Teorija privrednog rasta i razvoja, razvoja, Beograd 2. Devetaković S., Jovanović Gavrilović B., Rikalović G., G., (2010), Nacionalna (2010), Nacionalna ekonomija, Beograd 3. Internet izvori : http://www.fondzarazvoj.gov.rs/ http://narr.gov.rs/ http://en.qlf.or.th http://oilguru.org

Savremeni Faktori Privrednog Razvoja

Recommend Documents