Nauka o književnosti Data je defnicija književnosti; kao jezičko-umetničko delo – danas književni tekst nije više samo jezički, već i multimedijalni (jezik+zvuk, jezik+slika). ojam !jezički" nije jednoznačan, t#e$a od#editi koji je tekst. #ime# – !%amlet" – s &očetka '. veka &ostoji '. uat#o tekst, &a *. uat#o, &a '. olio, &a *. olio tekst. veto &ismo je &odeljeno tek s#edinom '. veka na &asuse, do tada je &ostojao jedan celovit tekst. Dolazi i do &#omena &#omena u &#evodima. &#evodima. '//. izlazi izlazi novo izdanje izdanje !%amleta", !%amleta", sa novom &odelom. ostoji oko dvadesetak %amleta i mno0o veti1 &isama. 2oji tekst čitati3 2od t#ind t#ind$e# $e#0a 0a nalaz nalazimo imo velik velike e #azlik #azlike e u izdanj izdanjima ima,, u natu#a natu#alis listič tičko kojj d#ami d#ami !4os&o5ica 6ulija" se nalazi i do /7 &ojedinačni1 #azlika u izdanjima. 8ta je onda umetnički tekst3 8ta je dovoljno le&o3 2o odlučuje šta je le&o3 9e0de neko mo#a da odluči šta je umetničko, a šta nije. 2njiževnost na 0#o$lju, ud$alske &#iče, nat&isi na mostu, antolo0ija tu#$o olka – sve je to književnost. 9auka o književnosti je nauka koja se $avi time kako jezički tekst &#elazi u jezičkoumetnički. vaki književni tekst &ostoji u v#emenu, &#osto#u i d#uštvu, kao i svi mi. 9e može da se čita izvan ta t#i elementa. ostoji ostoji d#uštvo ne0de, nekad, &ostoji &isac koji &iše delo. :dlike &isca i dela se menjaju. o delo na#učuje neko, a neko &#oizvodi u fzičkom o$liku. 9eko to delo dist#i$ui#a, konku#iše nekom d#u0om delu, a neko mo#a da 0a smest u sistem v#ednosti. ostoji i čitalac u nekom v#emenu, &#osto#u i d#uštvu. Do '/. veka književnik sam izdaje svoja dela, u '. veku dolazi do &ojave &#oesionalni1 izdavača i dist#i$ucije. 2akvi smo mi kao čitaoci3
Starovekovna i srednjovekovna književnost Skandinavije 2od sta#ovekovne je težište na &oeziji, a kod s#ednjovekovekovne na &#ozi. oezija se deli na edičku i skaldičku. mitološku i junačku junačku poeziju poeziju, koje se mo0u v#atiti Edička o$u o$u1vat 1vata a dva dva dela dela – mitološku delimice na &e#iod >elike seo$e na#oda (-. vek), a delimice vezati za z$ivanja iza Skaldička Skaldička - ne zna se '777. 0odine. se kada je je &očela &očela da se stva#a stva#a,, &#oteže se od /. veka do '*-'?. '*-'?. @ edička i skaldička skaldička su sačuvane u za&isima za&isima iz '?. veka i kasnije. (o temama &#i&ada sta#om veku, ali za&isane u '?.) 9e znamo kako je to izvo#no iz0ledalo, samo imamo kasnije za&ise. 9alazimo &a#alele sa sta#oen0leskom i nemačkom književnošću. a0e iz -'7. veka su za&isane u 'A-'B. D#u0i D#u0i &#o$lem &#o$lem su izvori – &ozni tekstovi, najsta#iji iz oko '*77. 0odine. =e5utim, nekada je jedini izvo# &#e&is iz '. veka. #aktično nemamo nijedan izvo#ni za&is, samo &#e&is &#e&ise. e. 9a osnovu osnovu odlika odlika &a&i#a, &a&i#a, mastila, mastila, d#u0i1 d#u0i1 #uko&is #uko&isa... a... od#e5uj od#e5ujemo emo terminus postquem (t#enutak postquem (t#enutak nakon što je tekst nastao) i terminus antequem
(t#enutak &#e nastanka teksta). =no0i #uko&isi su uništeni, mno0i su oštećeni (n&#. u &oža#ima &oža#ima). ). :d neki1 dela dela su ostali ostali samo #a0ment #a0mentii - ! Gesta Danorum" - ostao ostao jedan #a0ment i jedan &#e&is. &#e&is. 2ljučni deo edičke &oezije sad#žan je u delu ! Codex regius", ne znamo da li je taj #uko&is najsta#iji, imao je &edesetak st#ana, ali od ?? iz0u$ljeni1 / #ekonst#uišemo na osnovu &a&i#ni1 &#e&isa. ekstove #ekonst#uišemo ili konst#uišemo. 9ešto od te &oetske 0#a5e nalazimo u tzv. =la5oj Cdi no#ija tu#lusona – nalazimo u nekim sa0ama sa0ama i sve sve to &okuša &okušavam vamo o da s&ojimo s&ojimo u jedno jedno.. 9e znamo znamo ni kako kako se zvala, zvala, Edom, a &#ozn mitološk mitološku u nazivamo nazivamo Starijom Edom, &#oznu u Cdu no#ija no#ija tu#lus tu#lusona ona Mlađom Edom. Edom. no# no#ii je na&i na&isa sao o mno0 mno0a a dela dela,, &a i &oet &oetik iku u za skal skalde de,, 0de 0de je is&# is&#ič ičao ao mitolo0iju, a ilust#ovao sti1ovima i &#ozama iz edičke &oezije. 9e znamo ni šta znači #eč Cda, u jednoj mitološkoj mitološkoj &esmi &esmi znači sta#ica – mada mada možda ne znači ništa. 9a osnovu te knji0e i nje0ovi1 &esma možemo da kažemo o o#mi i met#ici. eti#i dela - &#olo0, o$manjivanje 4ilfja, skazivanje o skaldičkom stva#anju (o$jašnjava sti1) i na$#ajanje sti1ova. Cu1eme#istički Cu1eme#istički &#istu& áss, pl. æsir – – &otiču iz Ezije (0enealo0ija no#dijski1 $o0ova). no#i u '?. veku ne može tek tako da is&#iča &a0ansku mitolo0iju (sele se iz Ezije, $ili $listavi – ljudi mislili da su oni $o0ovi – detaljna mitolo0ija). :$jašnjava kako je nastalo skaldičko kazivanje, čitavo &esničko umeće stavljeno u mitološki, $ožanski okvi#. Kenning – Kenning – metao#e – o$jašnjava i1, &ostoji uvel jedna stalna, ključna #eč, može se #azviti do članova (k#v – tekućina mača; $#od – konj mo#ski1 talasa) Danas se za dosta metao#a ne zna šta znači. @z sačuvani1 tekstova i no#ijeve Cde možemo saznati o formi. Cddica formi. Cddica =ino# (=ala Cda) 8ta je no#dijsko, a šta 0e#mansko3 vi ti #uko&isi su &isani i sačuvani na @slandu. aFo 4#ammaticus se &oziva na 0#a5u iz sta#oislandski1 sa0a – nema &odata &odataka ka o skald skaldim ima a u Dansk Danskoj oj ili 8vedsk 8vedskoj. oj. uštin uštinsk skii je to sta#o sta#oisl island andsk ska a ili za&adnos za&adnoskand kandinavs inavska ka &oezija. &oezija. ta#o0e# ta#o0e#mans mansko ko &esništvo &esništvo se odliku odlikuje je met#ički met#ičkim m sistemom – alite#acijom. (esma o %ilde$#andu; sačuvane $ajalice – &ominje se :din, Gald#...) 9a sta#osaksonskom je sačuvan e& o %elijandu – o @susovom životu i 4enesis – odlomci &#e&#ičane &#ve knji0e =ojsijeve. H Cn0leskoj je nešto više sačuvano – 1#išćanske teme – Gitka u Iins$u#0u i Geovul – #adnja je skandinavska (odvija se u Danskoj). 2ljuč sta#o0e#manske književnosti je &oetsko za&adnono#dijsko stva#alaštvo. Izvođenje – Izvođenje – 9e znamo kako se &oezija izvodila, ve#ovatno se kazivala u nekoj v#sti !iz#ažajno0 čitanja". čitanja". 9e &ostoji &odatak da je $ilo šta &evano ili izvo5eno uz muziku. 6edino se na :#knijskim ost#vima u '*. veku &ominje vlada# koji je $io vešt u svi#anju na 1a#f i &esničkom umeću (en0leski uticaj). načaj pesni!tva - 9e zna se kada se edička i junačka &oezija izvodila, ve#ovatno na &#oslavama. Jnamo da se skaldička izvodila unuta# #atničke kultu#e, u k#aljevoj 0a#di je imala veliki značaj. kaldi su uživali izuzetno visoki u0led, često su $ili k#aljevi &#ijatelji i savetnici i $ili su u0lavnom @slan5ani, ne 9o#vežani – i očekivali su na0#ade. 9ajsta#iji vid &esništva &esništva je za&isan #unskim #unskim &ismom, &ismom, što ima od0ova#ajuću od0ova#ajuću met#iku alite#aciju, &oezija je smat#ana da#om $o0ova. 9ajsta#iji skald, G#a0i, uv#šten u #an0 $o0ova $o0ova..
(t#enutak &#e nastanka teksta). =no0i #uko&isi su uništeni, mno0i su oštećeni (n&#. u &oža#ima &oža#ima). ). :d neki1 dela dela su ostali ostali samo #a0ment #a0mentii - ! Gesta Danorum" - ostao ostao jedan #a0ment i jedan &#e&is. &#e&is. 2ljučni deo edičke &oezije sad#žan je u delu ! Codex regius", ne znamo da li je taj #uko&is najsta#iji, imao je &edesetak st#ana, ali od ?? iz0u$ljeni1 / #ekonst#uišemo na osnovu &a&i#ni1 &#e&isa. ekstove #ekonst#uišemo ili konst#uišemo. 9ešto od te &oetske 0#a5e nalazimo u tzv. =la5oj Cdi no#ija tu#lusona – nalazimo u nekim sa0ama sa0ama i sve sve to &okuša &okušavam vamo o da s&ojimo s&ojimo u jedno jedno.. 9e znamo znamo ni kako kako se zvala, zvala, Edom, a &#ozn mitološk mitološku u nazivamo nazivamo Starijom Edom, &#oznu u Cdu no#ija no#ija tu#lus tu#lusona ona Mlađom Edom. Edom. no# no#ii je na&i na&isa sao o mno0 mno0a a dela dela,, &a i &oet &oetik iku u za skal skalde de,, 0de 0de je is&# is&#ič ičao ao mitolo0iju, a ilust#ovao sti1ovima i &#ozama iz edičke &oezije. 9e znamo ni šta znači #eč Cda, u jednoj mitološkoj mitološkoj &esmi &esmi znači sta#ica – mada mada možda ne znači ništa. 9a osnovu te knji0e i nje0ovi1 &esma možemo da kažemo o o#mi i met#ici. eti#i dela - &#olo0, o$manjivanje 4ilfja, skazivanje o skaldičkom stva#anju (o$jašnjava sti1) i na$#ajanje sti1ova. Cu1eme#istički Cu1eme#istički &#istu& áss, pl. æsir – – &otiču iz Ezije (0enealo0ija no#dijski1 $o0ova). no#i u '?. veku ne može tek tako da is&#iča &a0ansku mitolo0iju (sele se iz Ezije, $ili $listavi – ljudi mislili da su oni $o0ovi – detaljna mitolo0ija). :$jašnjava kako je nastalo skaldičko kazivanje, čitavo &esničko umeće stavljeno u mitološki, $ožanski okvi#. Kenning – Kenning – metao#e – o$jašnjava i1, &ostoji uvel jedna stalna, ključna #eč, može se #azviti do članova (k#v – tekućina mača; $#od – konj mo#ski1 talasa) Danas se za dosta metao#a ne zna šta znači. @z sačuvani1 tekstova i no#ijeve Cde možemo saznati o formi. Cddica formi. Cddica =ino# (=ala Cda) 8ta je no#dijsko, a šta 0e#mansko3 vi ti #uko&isi su &isani i sačuvani na @slandu. aFo 4#ammaticus se &oziva na 0#a5u iz sta#oislandski1 sa0a – nema &odata &odataka ka o skald skaldim ima a u Dansk Danskoj oj ili 8vedsk 8vedskoj. oj. uštin uštinsk skii je to sta#o sta#oisl island andsk ska a ili za&adnos za&adnoskand kandinavs inavska ka &oezija. &oezija. ta#o0e# ta#o0e#mans mansko ko &esništvo &esništvo se odliku odlikuje je met#ički met#ičkim m sistemom – alite#acijom. (esma o %ilde$#andu; sačuvane $ajalice – &ominje se :din, Gald#...) 9a sta#osaksonskom je sačuvan e& o %elijandu – o @susovom životu i 4enesis – odlomci &#e&#ičane &#ve knji0e =ojsijeve. H Cn0leskoj je nešto više sačuvano – 1#išćanske teme – Gitka u Iins$u#0u i Geovul – #adnja je skandinavska (odvija se u Danskoj). 2ljuč sta#o0e#manske književnosti je &oetsko za&adnono#dijsko stva#alaštvo. Izvođenje – Izvođenje – 9e znamo kako se &oezija izvodila, ve#ovatno se kazivala u nekoj v#sti !iz#ažajno0 čitanja". čitanja". 9e &ostoji &odatak da je $ilo šta &evano ili izvo5eno uz muziku. 6edino se na :#knijskim ost#vima u '*. veku &ominje vlada# koji je $io vešt u svi#anju na 1a#f i &esničkom umeću (en0leski uticaj). načaj pesni!tva - 9e zna se kada se edička i junačka &oezija izvodila, ve#ovatno na &#oslavama. Jnamo da se skaldička izvodila unuta# #atničke kultu#e, u k#aljevoj 0a#di je imala veliki značaj. kaldi su uživali izuzetno visoki u0led, često su $ili k#aljevi &#ijatelji i savetnici i $ili su u0lavnom @slan5ani, ne 9o#vežani – i očekivali su na0#ade. 9ajsta#iji vid &esništva &esništva je za&isan #unskim #unskim &ismom, &ismom, što ima od0ova#ajuću od0ova#ajuću met#iku alite#aciju, &oezija je smat#ana da#om $o0ova. 9ajsta#iji skald, G#a0i, uv#šten u #an0 $o0ova $o0ova..
Edička poezija – poezija – u '?. veku islandski &esnici ko#iste iz#aze Cddu#e0la (&#avila) i Cddulista (Cdička veština) da $i nazvali za&etljan &esnički iz#az – ko#iste naziv za stil, a ne za meta#, teme... 9ekada nazivana emundova Cda, ali kako nema veze s njim, naziva se sta#ija ili &oetska. (u ''. veku na @slandu je živeo mud#a0 emund, u '. veku islandski $isku& se žali da je uništeno mno0o sta#i1 #uko&isa i našao je #uko&is, LodeF #e0ius, i &#i&isao 0a emundu =ud#om i nazvao 0a emundova Cda, koja je &odsećala na no#ijevu) Skaldička poezija – poezija – skald &#edstavlja &esnika uo&šteno. Ja edičku &oeziju se ne zna kada je i 0de nastala, niti ko je auto#, dok je skaldička auto#ska, znamo ko je s&evao, a i može &omoći u tumačenju edičke. =e5utim, teško je utv#diti izvo#ni o$lik usled mno0o inte#vencija &#e&isivača, a i sve se $eleži dva veka nakon &#imanja 1#išćanstva, a #adi se o &a0anskim $o0ovima. Cdičk Cdička a &oezija &oezija se sasto sastoji ji od mitolo mitološk ške e i junač junačke ke &oezi &oezije. je. 9aziv 9a zivii za &esmu &esmu u Songr – Songr – &esma; m"l – naslovima za&isaM kv#$a – &esma; lj%$ – lj%$ – sti1, st#oa, kazivani sti1ovi; tal – 0ovo#, kazivanje, &esma; kv#$a – 0ovo#, kazivanje, jezik Mitolo!ke Mitolo!ke &očinju Proroštvom proročice – kosmo0onijska &esma (stva#anje, život, Gvinijevo i a!trudijevo a!trudijevo kazivanje kazivanje – kosmo0 &#o& &#o&as ast, t, &ono &onovn vnii &oče &očeta tak) k);; Gvinijevo kosmo0onij onijska ska kazivanja; "lvisovo kazivanje – o# is&ituje &atuljka za imena '? stva#i; #azivanje isokog – 0nomička &esma, 1ete#e0ene &oslovice i kazivanja stavljena u :dinova usta; #azivanje $iga – socijalno socijalno ust#ojstvo ust#ojstvo;; Pesma o Groteu – najsta#ija socijalna &esma; sku& &esama o &ojedinim $o0ovima; Pesma o %imu (o# odlazi kod %ima); Pesma o &rimu – div #iv se doko&ao o#ovo0 čekića, zauzv#at t#aži I#eju za ženu; Pesma o 'kirniju – $o0 I#ej ($o0 &lodnosti) vidi demona, &oziva svo0 slu0u ki#nija da mu je dovede za ženu; (okijeva pesma &unačka poezija poezija – vezana za esmu o 9i$elunzima, &esmu o >olundu (&#elaz izme5u izme5u mitol mitološk oške e i junačk junačke), e), &esme &esme o %el %el0ij 0iju, u, %undi %undi0ov 0ovom om u$ici u$ici (eleme (element ntii iz skaldičke &oezije, mada ima nejasni1 elemenata), esma o %#im0e#di – e#otska $u#leskna &esma, nema veze sa ostalim &esmama. H&etljani su elementi sledeći1 dela delaMM es esma ma o i0u i0u#d #du, u, koja oja se nala nalazi zi tu, tu, ali ali nije nije deo, deo, u$ač u$ačen ena a je u s#ed s#edin inu; u; e#otičnost u &#e1#išćanskom do$u nije o&te#ećena 1#išćanskim &#edstavama. esma o i0u#du, Iani#ovom u$ici – elementi iz >elike seo$e na#oda. H LodeF
kaldička &oezija je u &ot&unosti #azvijena u -'7-''. veku, a onda &očinje da nestaje. no#i tu#luson u 'agi o norveškim kraljevima mno0o ceni &ojedine &esnike. oslednja za$eležena skaldička &esma, ''B?NBA – Cina# kulason, &esma u skaldičkom met#u, kated#ala 9ida#os (#ond1ejm), na tlu kandinavije je zamenjuje $alada (dvo#ska kultu#a), a na @slandu &oezija
Edi)ka poezija
Cidcka &oezija sad#zi t#adicionalnu 0#adju o 1e#ojima i $o0ovima. Euto#i nisu &oznati. :va &oezija je $ila veoma jednostavna, a &#edstavljane su &#ilicno isk#eno. :ko '**7. 4odine je no#i tu#ulson na&isao knji0u &od nazivom Ono#ijeva CdaO. 6edna od &#et&ostavki je da je &o#eklo #eci CDDE nastalo od latinske #eci OedoO sto znaci kom&onovati, stvo#iti. D#u0a &#et&ostavka je da je naziv do$ila &o vikinskom imanju :ddi. Cdicke &esme su sastavljane u #azlicito v#eme. 9eke su najve#ovatnije $ile za&isane u '*. >eku, dok LodeF eka. @&ak, &ostojalo je nekoliko metoda na osnovu koji1 se od#edjivala sta#ost edicke &oezije. ') 9aucnici su &okusavali da i1 &ovezu sa skaldickom &oezijom, ciji su auto#i &oznati. *) >ecina naucnika smat#a da edicka &oezija &otice iz Ja&adne kandinavije – 9o#veske @ @slanda ?) 9eki naucnici tv#de da je O#o#ostvo &o#odiceO nastalo u do$a no#ija tu#ulsona, je# je on vec ko#isti kao izvo# A) >#eme i mesto nastanka se &osmat#aju i na osnovu lin0vistici1 ka#akte#istika dati1 &esama. 9&#. H mesmi O#o#ostvo &o#odiceO nazi#u se elementi islandsko0 tla. H &esmi O4ovo# visoko0O se jedan covek $ez &#ijatelja &o#edi sa usamljenim $o#om, a kako na @slandu nema $o#ova, to $i mo0lo da znaci da ovaj deo &esme vodi &o#eklo iz neke d#u0e s#edine. =edjutim, to sto neke &esme ukazuju na no#vesko tlo i no#veski $iljni i zivotinjski svet, moze, a i ne mo#a da znaci da je &esma nastala u 9o#veskoj, je# je mo0ao i neki @slandjanin da o&ise sta je video dok je o$ilazio 9o#vesku.
Edi)ka juna)ka poezija
Cdicke &esme sad#ze t#adicionalni mate#ial o 1e#ojima @ $o0ovima. Cdicke &esme su us&evane o$jektivno, a &evaci su anonimni. @s&evane su na jednostavan nacin. e#min edicki je izveden iz naziva CDDE. Cdda je $io islandski tekst koji je &#i&isan no#iju tu#ulsonu. Cdicke &esme su sastavljene u #azlicito v#eme. 9ajuo$icajeniji meta# se naziva Osta#i uceniO i stastoji se od jednostavne st#oe, a d#u0i edicki meta# je O&esnickiO i moze se naci u &esmama koje se sastoje od di#ektno0 citi#anja dijalo0a, monolo0a i 0nomski1 izjava. H LodeF
6unacka &oezija ima jasne veze sa onim sto je sacuvano kod Ja&adni1 4e#mana. 4lavna c#ta junacke &oezije je ve#a u $esm#tnost slave. 2o#ak od mioloske i junacke &oezije nije veliki. 2#aljevi i vlada#i su idealizovani. vi junaci su 1#a$#i, #o$ovi su lukavi, lju$avi su isk#ene i nes#ecne, s#odnicke veze su ne&#edvidive, a osveta neiz$ezna. Hmesto #ima imamo alite#aciju. >#lo je malo metao#a i &oetski1 #eci.
Edi)ka mitoloska poezija
Cdicke &esme sad#ze t#adicionalni mate#ijal o 1e#ojima i $o0ovima. Cdicke &esme su is&evane o$jektivno, a &evaci su anonimni. @s&evane su na jednostavan nacin. e#min edicki je izveden iz naziva CDDE. Cda je $io islandski tekst &#i&isan no#iju tu#ulsonu. Cdicke &esme su sastavljene u #azlicio v#eme. 9ajuo$icajeniji meta# se naziva Osta#i uceniO i sastoji se od jednostavni1 st#oa, a d#u0i edicki meta# je O&esnickiO i moze se naci u &esmama koje se sastoje od di#ektno0 citi#anja, dijalo0a, monolo0a i 0nomski1 izjava. H LodeF e#ovatno je na&isana u '7. >eku. D#u0a &esma u LodeF isoko0O. :va &esma zauzima najvise mesto u no#veskom kultu#nom nasledju. O>isokiO je &oetsko ime za :dina. :va &esma sad#zi 'A st#oe o &me su 0#u&isane kao :dinove iz#eke. #va &olovina &esama tice se mani#a i mo#ala i o$u1vata teme kao sto su &ove#enje, 0osto&#imstvo, &#ijateljstvo, ljudske odnose, cast. lede 0nome i saveti i jedan deo &a0ansko0 misticizma. esme se zav#sava listom ma0ijski1 &esama. esko je #azaznati da li je &esnik ko#istio &#asta#e iz#eke ili i1 je sam stvo#io.
Skaldi)ka poezija
kaldicka &oezija se mno0o #azlikuje od edicke. eka. #ve skaldicke st#oe su za$elezene tokom '*. @ '?. >eka. Do tada je skaldicka &oezija $ila &#enosena usmenim &utem. kaldicki meta# je Odvo#ski meta#O. ostoji i d#u0i meta# – O&evacki meta#O, ali je on jednostavniji i #edje se javlja. 9aj&#imetnija oso$ina skaldicke &oezije je jezik i #ecnik. til je metao#ican. =etao#e su iz#azi koje se sastoje iz najmanje * #eci – 0lavne #eci i od#ed$e u 0enitivu. 9a osnovu te od#ed$e #azumemo o cemuje #ec (O2onj talasaO – $#od). 9ekad ove metao#e imaju i &o , clanova. :&isivale su se &#ice o &odvizima i $itkama. >ise &aznje se &osvecivalo o#mi, ne0o sad#zaju. >eliki $#oj skaldicki1 &esama je &osvecen vlada#ima 9o#veske, ali ima i oni1 koje su &osvecene vlada#ima Danske i vedske, &a cak i Cn0leski. #vi &oznati skaldi su iz 9o#veske – G#at G#adson ta#i i jodol. to se tice 1#iscanske &oezije, 1#iscanski &esnici nisu imali &#e&#eke da &#i1vate skaldicke o$like. @z$e0avali su &a0anski jezik i davali su nazive oso$ama i stva#ima iz svoje teolo0ije. %a0io0#afje na no#veskom i islandskom se mo0u &odeliti u dve 0#u&e &#ema svom do$u.
*azlike izmedju skaldi)ke i edi)ke poezije
onekad #azlika izmedju ove dve v#ste &oezije i nije tako ost#a, je# &ostoje i skaldicke &esme junacko0 sad#zaja, kao sto &ostoje &esme koje su &o sad#zaju skaldicke, a &o o#mi edicle. @&ak, odj#edjene 0#anice su utv#djeneM ') Cdicki sti1 je u met#u $ez unut#asnje ili k#ajnje #ime. Cdicke o#me sti0ova &#edstavljaju uo$icajenu 0e#mansku met#iku, a skaldicke o#me su &ose$nost kandinavije. *) eci deo skaldicki1 &esama se &#i&isuje &oznatim &esnicima, a uto#i edicki1 nisu &oznati. Cdicka &oezija je si#omasna metao#ama dok je skaldicka $o0ata.
+roza uop!te i sage 2ljučni deo sta#oskandinavske književnosti (BP) čini sta#oislandska – edička i skaldička &oezija i &#oza. ve su za&isane u s#ednjem veku, a za &oeziju možemo utv#diti da &#i&ada sta#om &e#iodu (do '777. 0odine), dok &#oza o$u1vata &e#iod iza '777. 0odine. odela &#oze &o #edosledu &ojavljivanjaM - sa0e (&#ave i &seudosa0e) - dvo#ska književnost - c#kvena književnost - &#ozna dela neknjiževne &#i#ode - svetovno &esništvo - d#amsko stva#alaštvo H svetovno &esništvo, a delimično i c#kvenu književnost s&ada i deo usmene književnosti.
,- Sage od 0la0ola se0ia, što znači kazivati, &#ičati; ko#išćen da o&iše $ilo koju
v#stu kazivanja. a0a, imenica - ono što je #ečeno, is&#ičano, ali ima književnu o#mu, kasnije se #eč sa0a ko#isti da označi islandske sa0e, a u 8vedskoj se $ajke i &#i&ovetke nazivaju olksa0a. a0e imamo u vidu u kom su za&isane u '?-'A-'B. veku, nekada &o &#e&isima iz '. veka, ali nemamo izvo#ne #uko&ise. 9eke su #a0mentalno sačuvane, a za neke znamo zato što se &ominju u d#u0im sa0ama. a0e se 0#u$o dele na &#ave sa0e i &seudosa0e. seudosa0e su tekstovi koji nemaju isti sad#žaj kao islandske sa0e, ali imaju $itne elemente nji1ovo0 stila. a0e se stva#aju tokom naseljavanja @slanda i &a# vekova iza, $eleže se u '?. veku, u 'A. veku &#estaju da se stva#aju, a zamenjuje i1 ev#o&ska s#ednjovekovna književnost. :staju da se čitaju na @slandu, otk#ivene su u '. veku. +rave sage o$u1vataju a0e o @slan5anima, sav#emene sa0e i sa0e iz d#evni1 v#emena, a ostale su &seudosa0e. /dlike stila0
a0e imaju fksi#anu st#uktu#u, &očinju 0enealo0ijom (za sta#oislandsko d#uštvo je $itno ko kom #odu &#i&ada), što više &#edaka se na$#oji, to je lik značajniji, a &o tome znamo i ulo0u to0 lika. '. ekspozi)ija – uvodi se lik &o lik, svaki do$ija onoliko &#osto#a koliko će $iti $itan *. zaplet - neko &o#emeti d#uštvenu #avnotežu – to može $iti u vidu u$istva, uv#ede, k#a5e ili nedozvoljeno0 emocionalno0 odnosa (ljudi su mo#ali da skla&aju $#akove unuta# isto0 d#uštveno0 sloja)... Qju$av ili &ožuda koja &#e5e 0#anice #emete socijalnu sta$ilnost, dovodi do uv#ede ili u$istva ?. kulmina)ija – u$istvo, osveta, u$istvo, osveta A. peripetija – nešto se ne odvija kako t#e$a (ovaj deo može $iti i &#eskočen, nije nužan) B. rasplet – nakon osvete ili &laćene k#va#ine ili odlaska sa @slanda d#uštvo se v#aća u #avnotežni &oložaj Stil – k#ajnje jednostavan, #ečenice su k#atke i jasne, $ez mno0o zavisni1 #ečenica, ko#iste sk#aćenice #adi uštede &a&i#a i mastila, &one0de ima inicijal ('. veliko uk#ašeno slovo), nema inte#&unkcije (ne0de nema ni #azmaka izme5u #eči), u&ot#e$a &#ideva je minimalna (&#idevi se dele na klasifkative – n&#. visok čovek, tj. činjenice i kvalifkative, n&#. do$a# čovek, tj. &#ocene, naš doživljaj neče0a) 9e ko#iste kvalifkative, veoma malo odstu&anja od to0a. (:n je imao ošta# mač. :n je imao mač, to je $ilo ošt#o o#užje – u *. slučaju je klasifkativ) 9ema o&isa &#i#ode, sem u &onekim slučajevima, u jednoj od sa0a se &ominje !zelena livada", što je inače #etkost. Qikovi su naiz0led jednostavni, a suštinski veoma složeni. 9ema sveznajuće0 &#i&ovedača (&#i&ovedač koji je u stanju da u5e u 0lavu ljudi, zna šta misle) – saznajemo o likovima na osnovu fzičko0 o&isa, šta oni kažu, šta se o njima kaže i šta čine. 9e znamo šta se do0odilo ako neko nije o&isao ili &#isustvovao tom do0a5aju. San i sud1ina – ljudi su oduvek $ili o$uzeti tumačenjem snova, #azlikuje se način tumačenja – san je o$#ada ono0 što smo &#oživeli ili ono0 što želimo da se desi, mada mu se danas ne &#idaje toliki značaj. H indoev#o&skoj t#adiciji se javlja kao &#o#očki san, u većem $#oju sa0a je smešten &#e &#elomno0 t#enutka, tj. deo je kom&ozicije, ono što od#e5eni lik usni mo#a da se do0odi. H svim ev#o&skim kultu#ama &ostoji ve#ovanje u sud$inu, ve#a je $ila &#ilično čv#sta, a &#avo junaštvo je $ilo &#i1vatiti ono što je sud$ina namenila. -lgia – lik koji nas &#ati i 0ovo#i kakvi smo i time je od#e5ena naša sud$ina. H sa0ama je vezana &#e sve0a za sne – !9eka $ude kako je namenjeno". Ja to su vezane i etičke v#ednosti (&oimanje junaštva) – u '?-'A. veku, kada su za&isane sa0e, na @slandu je $io 0#a5anski #at, &#eživelo je sve0a -/ veći1 #odova, celo islandsko d#uštvo se &ot&uno #as&alo. ostavlja se &itanje - koliko su do0a5aji i likovi u stva#i idealizovani3 a0e o @slan5anima ssu u0lavnom iz &e#ioda naseljavanja @slanda. 9e znamo koliko je časti i junaštva &ostojalo – ne smeš &okazati kukavičluk, nečasno u$iti ženu, dete, ono0 ko ne može da se $#ani. at#ija#1alna #atnička kultu#a se svodila na junaštvo. >#1unac 1umo#a je $io u o&isima u$istva. 2unk)ija saga – sa0e su književnost za lokalno &lemstvo. 2nji0e o @slan5anima su isto#ija, nefktivna književnost, ali je &o stilu na&isana književno. 2nji0a o naseljavanju – i fkcija i isto#ija. Dok je n&#. sa0a o %#aatki#u, I#ejinom svešteniku,
totalno fktivna. @ma i sa0a o skaldima, o #odovima (suko$ izme5u &ojedinca i #odova), nekoliko koje o&isuju čitave o$lasti. Sage o Islanđanima o&isuju #odove i &ojedince iz &e#ioda naseljavanja, one su u stva#i istorijski romani – v#te se oko u$istva, osveta, suko$a, uv#ede. =alo je isto#ijski1 #omana koji o&isuju n&#. lju$av, uvek je osnova suko$, #etko kad nešto d#u0o. Do 7-i1 0odina nije $ilo zanimljivo &#oučavati sk#ivene elemente. @sto#ijski #omani istov#emeno sad#že i znatne elemente 1#išćanstva, ali ne t#e$a olako &#i1vatiti tu tv#dnju. :ni su si0u#no &#estali da ve#uju u :dina &osle *77 0odina, &itanje je da li su ve#ovali u %#ista. 9ajelementa#niji slojevi &a0anstva su ostali uko#enjeni u našem mentalnom sklo&u. veznajući &#i&ovedač može da u5e u 0lavu likova i konst#uiše misaoni svet. av#emene sa0e (sa0e o tu#lunzima) o&isuju 0#a5anski #at na @slandu i &#edstavljaju neku v#stu #omana-#e&o#taže. oslednja 0#u&a sa0a, sa0e iz d#evni1 v#emena,u stva#i su lažne sa0e, &#ičaju ša#olike i $ajkovite &#iče ($o#$e &#otiv nemani i t#olova) 3- 4vorska književnost nastala je &od uticajem ev#o&ske književnosti, u t#enutku stva#anja eudalno0 d#uštva, stva#a se unuta# velikaški1 i k#aljevski1 dvo#ova. ine je 0enealo0ije, anali i &očeci isto#io0#afje. išu se isto#ije, ali d#u0ačije od sa0a, tj. &#i$ližavaju se isto#iji u mode#nom značenju. no#ijeve sa0e o no#veškim k#aljevima (vetok#u0) &očevši od &ostanja do nje0ovo0 v#emena &#edstavljaju auto#izovanu isto#iju. ostoji i sa0a o k#alju ve#iju koji je ušao u suko$ sa &a&om, ve#ovatno je tu sa0u on sam dikti#ao. H jednoj od sa0a se kaže da je nje0ovu 0a#du za$avljao &#ičom, ali nije smeo da &#iča sa0u o tom k#alju (ne sme da &#ete#a, ne sme da laže – i jedno i d#u0o &#edstavljaju uv#ede). @sto#ija Danaca (4esta Dano#um), aFo 4#ammaticus, na&isana na latinskom, u 1eksamet#ima i 0ovo#i od mitsko0 k#alja Dana do nje0ovi1 dana (k#aj '?. veka). #eovla5uje jedan tonM !2#aljevi su u &#avu i k#aljevi su do$#i." H dvo#sku književnost s&ada u &#evodna književnost - s#ednjovekovni viteški #omani, zajednička ev#o&ska s#ednjovekovna književnost koja se &#evodila sa izvo#ni1 #uko&isa. Cstetski okvi# - dvo#ski život i ideolo0ija. #ičale su se $ajke iz dvo#sko0 života o &lemenitim damama i muška#cima (nežne i di#ljive &#iče), k#aljevsko o0ledalo i o k#aljevoj u&#avi. @z s#ednje0 veka je &oznat &eculum #e0alum (k#aljevsko o0ledalo) – k#aljevi se u0ledaju na to, sad#ži i $onton. 5- 6rkvena književnost – dolaskom 1#išćanstva c#kvi je &ot#e$no da ima svoje s&ise teološko0 sad#žaja, #as&#ave o svemu i svačemu – o Go0u, &#i#odi an5ela, jevan5elima... 9ajznačajnija su dva s&isaM a) +etar iz 4anske 7+etrus de 4a)ia- sa svojim &ismima 2#istini (iz 9emačke) koja je imala ' 0odina i $ila u suko$u izme5u 1#išćansko0 vas&itanja i njeno0 tela koje se menja – $o#$a sveto0 i nesveto0, do$#a i zla. isma su male teološke #as&#ava u&ućene nje0ovoj $#aći &o manasti#ima. $) Sveta 8irgita, koja &otiče iz $o0ate, moćne švedske &o#odice, #ano se udala ('?-'A 0odina), do0ovo#ila se sa mužem da sačekaju još malo da &o#aste, nakon sm#ti muža se sve više ok#etala ve#i, imala je vizije (od lični1 do &olitički1), is&ovesti je za&isivala na latinskom. %tela je da osnuje svoj #ed, otišla je u odstena osnivaju njen #ed, njene vizije &#evode na švedski, manasti# je imao $o0atu $i$lioteku i tu je o#mi#an standa#dni švedski jezik.
9- Skup dela neknjiževne prirode – fziolo0, malo se znalo o ljudskom telu, a
1#išćanska c#kva je za$#anjivala vivisekciju, tek u '. veku se saznaje nešto više. isali su se leka#ski &#i#učnici za jednostavne 1i#u#ške za1vate koje su o$avljali $e#$e#i ili učenici-leka#i, što je $ilo no#malno do #enesanse. isali su se zakoni, di&lome, &#o&ovedi – zvanično o$#aćanje c#kve koje utiče na o#mi#anje stavova. H &oznom s#ednjem veku (d#u0a &olovina 'A. veka, &očetak 'B. ) dolazi do &ojave ve#ske &oezije i &#oze, koje su $eznačajne sa tačke isto#ije književnosti, ali značajne sa tačke 0ledišta kultu#e i mentaliteta. :- Svetovno pesni!tvo – $itne su dve stva#iM viteški #omani u sti1u, a istov#emeno se na dvo#ovima stva#aju #imovane 1#onike – &andam aksovoj @sto#iji Danaca, ali na mate#njem jeziku. H0ledna književnost se &isala na latinskom, a čitala se na dvo#u. :&isuju lokalna sav#emena z$ivanja ($itnije delo – %#onika o C#iku, &#edstavlja isto#iju danski1 k#aljeva). @z I#ancuske u DN ist. 9N8, iz 8kotske u za&. 9o#. dolazi s#ednjovekovna $alada u vidu usmene književnosti. Hnuta# c#kvene književnosti imamo sa0e o =a#iji (Go0o#odici), sa0e o $isku&ima, sa0e o svecima – čisto0 ve#sko0 sad#žaja, ali &isane u stilu sa0a (s&adaju u &seudosa0e). Hnuta# c#kvene književnosti se #azvija &ose$an stil. #edinom 'A. veka su jasno die#enci#ana četi#i stilaM a) narodni – &#i&ada sa0ama, naj$olji je u sa0ama o @slan5anima i k#aljevima, sla$iji u sa0ama iz d#evni1 v#emena $) dvorski - &#e&un e&iteta, du0i1 #ečenica, učtivi1 #aza c) )rkveni – &od uticajem latinsko0, sa du0im #ečenicama, mno0o zavisni1 #ečenica, iz#azito misaoni stil d) učeni – ka#akte#ističan je i &o načinu na koji se tekst o$likuje u vidu dijalo0a – učenik i učitelj, o#malno učenikovo o$#aćanje učitelju. Dijalo0 je $io omiljeni s#ednjovekovni &ostu&ak. =ože se 0ovo#iti o sta#odanskoj, no#veškoj (na&isanoj na @slandu) i švedskoj književnosti, ali je ima veoma malo. 8to se tiče danske, naj$itnije je 4esta Dano#um, 0ovo#i se o 2nutu >elikom, sta#ošvedska – &onešto o C#iku. ;- 4rama – javlja se unuta# c#kve, novozavetne teme – %#istove &atnje, kasnije se #azvija u kated#alnim školama, latinski se vež$ao k#oz d#amu (!d#ame sa &oukom"). #ednjovekovna književnost se du0o od#žala k#oz čitanje sa0a, sa0e o @slan5anima čitane u0lavnom na @slandu, nemamo &odataka o čitanju van @slanda. a0e o $isku&ima i svecima su se čitale unuta# c#kve, ali dolaskom &#otestantizma nestaje sko#o celoku&na c#kvena književnost, o$novila se nakon jedno0 veka. #i značajna elementa skandinavske s#ednjovekovne književnostiM ') edička &oezija *) skaldička ?) islandske sa0e – &#edstavljaju najznačajniji do&#inos književnosti do &ojave @$sena i t#ind$e#0a.
skandinavskoj
Sage
a0a vodi &o#eklo od 0la0ola Ose0iaO. :vaj 0la0ol je ko#iscen da osnaci $ilo koju v#stu kazivanja. :na kao te#min &ocinje da se ko#isti da $i oznacila islandske sa0e. #ema #uko&isima koji &ostoje, sa0e dati#aju iz '?. >eka. a njima imamo &#o$lem kada sa nastale, a i jedan deo auto#a je anoniman. 9a#ocito se za&isuju u '?. >eku. 4#u$o #eceno dele se na &#ave sa0e i &seudo sa0e. #ave sa0e o$u1vaaju a0e o @slandjanima, sa0e iz d#evni1 v#emena i sav#emene sa0e. ve d#u0e sa0e nazivamo &seudosa0ama. 9ajznacajniju 0#u&u sa0a cine sa0e o @slandjanima. ostoji * sacuvani1 sa0a i one &ok#ivaju &e#iod od ?7. Do '7?7. 4odine. &ekta# &esama o @slandjanima je veoma si#ok – &ostoje sa0e o citavom jednom #odu, ali i o &ojedinckima. eme su u0lavnom stva#ni do0adjaji, a neke su &lod ciste fkcije. :ne o&isiju &at#ija#1alnu s#edinu $o0ato0 seljaka koji d#zi do casti, $#ani je i vodi #acuna o inte#esima svo0 #oda u celini. osle ovi1 sa0a slede sav#emene sa0e – Oa0e o tu#lunzimaO. H ovim sa0ama citamo o suko$ima na @slandu. H njima imamo mno0o nemotivisani1 u$istava. 9ajsta#iji za&isi sa0a su sa0e o no#veskim k#aljevima iz '?. veka. a0a ima standa#dnu kom&oziciju – 0eneolo0iju. Geznacajni su likovi kojima se ne s&omilju &#eci. Hvodi se lik &o lik. Ja&let je o$icno u$istvo, k#adja, uv#eda ili nedozvoljeni emocionalni odnos. 2uluminacija je nova osveta ili novo u$istvo. e#i&e#ija moze da $ude &#eskocena. H #as&letu se d#ustvo v#aca u &#vo$itni &olozaj. e#ovalo se u sud$inu i &#avo junastvo je $ilo da je &#i1vatis, a ne da je izmenis.
Sage o Islandjanima
9aziv &otice odatle sto ove sa0e 0ovo#e o ljudima sa @slanda od &e#ioda naseljavanja do '7?7. 4odine. J$o0 nji1 je &e#iod od ?7. Do '7?7. 4odine nazvan "do$a sa0aO. >elika umetnicka dela &#edstavljaju @ sa0e o k#aljevima, ali one @slandjanima nisu tako $liske kao sa0e o @slandjanima. a0e o @slandjanima su dale svoj do&#inos &o#astu k#iticke lite#atu#e, ali su mno0i &#o$lem ostali ne#eseni. 9e mozemo indentifkovati auta#a $ilo koje sa0e u&#kos &okusajima naucnika. 9e znamo ni kada su tacni na&isane, ni koji deo &otice iz usmene t#adicije. H '. >eku je &ostavljena teo#ija da su sa0e nastale kao usmena kazivanja, koja su znatno kasnije za$elezena. mat#a se da su se one znale usmeno, a za&isivane su tako sto su $la0ov#emeno dikti#ane. =a0nusson :lsen, je &#vi &#oeso# islandski1 studija na @slandu. :n je $io misljejna da su sa0e stvo#ili k#eativni &isci na $azi usmene &oezije. til sa0a je imao 0eneticku &ovezanost sa islandski1 0ovo#om. #ve sa0e su $il &isane o zivotima svetaca. Euto# sa0a ne zna o cemu nje0ovi likovi #azmisljanju, ali on cuje nji1ove #eci, tako da sa0e o$icno sad#ze doosta di#ektno0 0ovo#a i dijalo0a. H nekim sa0ama se veoama malo javljaju di#ektni 0ovo#i. oste&eno 0ovo#i u sa0ama &ostaju k#aci. =no0e sa0e o @slandjanima sad#ze &ose$ne sti1ove, sekvence sti1ova, cak i cele &esme. :vaj mate#ijal je dosta o$iman. 9eki kazu da imaju za cilj da &#enesu
1#iscanske ideje i mo#alne v#ednosti sto dokazuje da su ove sa0e &#edmet #azmisljanja. >an @slanda se ove sa0e zovu i O&o#odicne sa0eO. 9eke od jni1 vode 1#onike nekoliko 0ene#acija, a neke su ciste $ioo0#afje junaka, kao sa0a o 4unlau0u Jmijskom jeziku. 9ajistaknutija ka#akte#istika je o$jektivnost. 2ada se uvode novi likovi, daju se o&isi u &a# c#ta, sto fzicki1, sto mentalni1. Euto# nikada ne iznosi svoje misljenje. =isljenje o#mi#amo na osnovu ono0 sto vidimo i cujemo sami. 2od likova domini#a jedna &#ima#na oso$ina. Lilja se na to da likovi $udu ve#odostojni o$icnom coveku.
4vorska knjizevnost
Dvo#ska knjizevnost je knjizevnost koja se &ise i t#osi na dvo#u &o uzo#u na ev#o&sku knjizevnost. Line je 0eneolo0ija, anali, &oceci isto#io0#afje, no#ijeve sa0e o no#veskim k#aljevima (svetok#u0). a0e o k#aljevima su na&isane na @slandu,a citane ma1om izvan @slanda. o su #omanizi#ane $io0#afje. #evodna dvo#ska knjizevnost je o$u1vatala #azlicita &#edanja o k#alju E#tu#u. Dvo#ska knjizevnost je do$ila &ojacanje u vidu viteski1 #omana. Delo aksa 4#amatika O@sto#ija DanacaO na&isano je u 1eksamet#u. #i#ucnik &eculum #e0ulae (2#aljevsko o0ledalo) je &isam kao &#i#ucnik za vas&itanje k#aljevske dece. 2#alju je t#e$alo da se dodvo#is, da 0a &o1valis, ali nije smelo da se &#ete#a. o $i za nje0a $ial uv#eda.
6rkvena knjizevnost
Dolaskom 1#iscanstva c#kva &ostaje centa# &ismenosti. L#kvena knjizevnost je #eli0iozna knjizevnost koja se &#oizvodi i t#osi unuta# c#kve , i do o$icni1 ljudi dolazi &utem &#o&ovedi. #o&oved je osnovni vid o&stenja izmedju c#kve i na#oda. =olitva je na latinskom kao i c#kvena knjizevnost, a osim &#o&ovedi &ostoje jos * vida c#kvene knjizevnostiM &#evedena dela, ve#ska #azmisljanja. L#kveni stil se odlikuje du0im slozenim #ecenicama #evodi o zivotima svetaca, &odela latinski1 dela naM vita, &isio, mi#akuli. #o&oved ima vas&itnu uo0u – t#e$a da &#enese stav c#kve sta je &#avedno, is&#avno &onasanje, koji su to $ili &ojedinci kao uzo#i. Ja uzo#e su se smat#ali ve#i :la i veti %alva#d. veti %alva#d je svetac 0#ada :sla, koji je &ocetkom ''. >eka &okusao da s&asi zenu, koja je $ila lazno o&tuzena za k#adju. 9ame#avao je da je &#eveze &#eko jo#da, ali je $io u1vacen i &o0odjen st#elom. 9je0ovo tele je &otonulo sa kamenom, ali je na k#aju nekako is&livalo. osle #eo#macije c#kvena knjizevnost do$ija d#u0acije #u1o i ka#akte#. Dolazi do &#omene u o#imama i temama. 2atolicka i &#avoslavna c#kva imaju staticki stav &#ema vetom &ismu, d#u0im svetim tekstovima, dok &#otestanska ima analiticki – 1oce sveto &ismo da &#i$lizi na#odu &#evodjenjem na mate#nji jezik. (Gi$lija 4ustava >ase (vedska), Gi$lija I#ede#ika @@@ (Danska i 9o#veska), &isu se &salmi, knji0e molitvi, 1imne (omas 2in0o)). L#kvena knjizevnost dostize svoj v#1unac u 'A. >eku ,a &osle se smanjuje njen uticaj.
8alada
@slandske $alade su &#vi &ut za$elezene u '. >eku i do sada tada su &ostojale samo u usmenom o$liku. aku&ljaci su i1 nazivali $#zim &esmama. o su $ile &esme za i0#u. Cn0leska #ec O$alladO se &#i1vatila u 9emackoj i tako se &#enosila i na ostale ev#o&ske knjizevnosti. ve do ''. @li '*. >eka ne &ostoje &odaci o i0#anju u kandinaviji. ek tada nailazimo na #ec OdansO koja se ko#istila da oznacava i0#u i #ecitovani sti1. 2a#akte# &#i&ocedacke $alade je d#amatican. >ise se 0lumi, ne0o sto se &#ica. @ma dosta dijalo0a. o#eklo i #ani #azvoj $alada u kandinaviji su dosta diskuta$ilni. 4lavna teskoca je nedostatak tekstova. 9a &#ime# u 9o#veskoj nista nije saku&ljeno &#e '. >eka, sve dok 9o#vezani nisu &oceli da t#a0aju za t#adicijom. @0#e uz $alade su se izvodile uz 0#u&e sa ucesnicima koji su se d#zali za #uke. 6edan ili dva &evaca sa do$#im 0lasovima su &evali $aladu, a ostali su se ukljucivali u #e#enu. =no0i skandinavski tekstovi su &#evodi sta#i1 $alada iz 9emacke, G#itanije i I#ancuske. Danci su &#euzeli vodjstvo u stva#anju $alada u '. >eku je# su tada stvo#ene kolekcije #uko&isa u Danskoj. @slandjani su &okusali da i1 ko&i#aju, &a oni stva#aju svoje kolekcije u '. >eku. Ho$icajeno se &#avi #azliak izmedju danski1, svedski1, no#veski1 i e#ija#ski1 $alada. @slandske $alada su $lize dansko-svedskoj 0#u&i. ostojali su &okusaji da se $alade klasifkuju &o &esmama i tako su izdvojene $alade o vitestvu, 1e#ojske, #eli0iozne, isto#ijske...
+o)e)i dramskog stvaralastva
D#amsko stva#alastvo najcesce je $ilo u skladu sa d#ustvenim &e#iodima u zavisnosti od vladajuci1 0#u0ova. o se moze #eci i za njen &ocetak kada je nastala iz o$#edni1 &esama u slavu $o0a Dionisa. H svim isto#ijskim &e#iodima d#ama se ko#istila za vas&itanje i o$#azovanej ljudi. :na nije ada&tacija usmene te1nike za knjizevnost vec u&ot#e$a lite#a#ne vestine u usmenom izvodjenju. #ve d#ame &#edstavljaju zivote svetaca kao &#ime# mo#alne a&#st#aktne istine. D#ama O: v. 2nudu QavanduO je na&isana &osle 'B77. - i$o#0 i eka skole su &#edstavljale d#ame $azi#ane na $i$lijskim &#icama i ovi komadi su &oste&eno do$jali svetovni ka#akte#. 4#u&e iz %olandije, 9emacke i I#ancuske su o$ilazile vedsku tokom '. veka, ali kada 2#istina osniva dvo#ski teata#, tto nema veze sa skolskom d#amom ni sta#im 0#u&ama, nje1i uzo#i su $ili #ancuski i italijanski, u '/, veku osniva se veska komedija.
Književnost iz poznog srednjeg veka
očinje da $iva $liska s#ednjovekovnoj ev#o&skoj književnosti. kandinavska s#ednjovekovna kniževnost se sve više vezuje za s#ednju i za&adnu Cv#o&u, #azvoj ka za&adnoev#o&skom književnom &oimanju da književnost &#i&ada najvišem sloju i to se može videti &o tekstovima. ''A7. u Danskoj (
Skandinavska književnost u ,<. i ,=. veku *enesansa
&ostojalo je i u s#ednjem veku, ali tek u #enesansi antički čovek &ostaje uzo#, &#ime# slo$odno0 čoveka. :$navaljaju se antički o$lici umetnostiM e&, e&o&eja, $io0#afja, isto#ijska &#i&ovetka, dijalo0, a stva#aju e nove tvo#evineM sonet i novela, nastali u @taliji, ali omiljeni u d#u0im jezicima. Dolazak #enesanse u kandinaviju nije u &ot&unosti ostva#en, &#ekinut je z$o0 dolaska &#otestantizma na ta &od#učja u isto v#eme. nders >rre1o, koji je u '. veku ustanovio #e0ula#no smenjivanje na0lašeni1 i nena0lašeni1 slo0ova &o uzo#u na nemačku ve#sifkaciju. o je za&očelu novu e#u danske &oezije. 2om$inovao je klasičnu i novu &#ozodiju i izmislio 1eksameta# sa dvost#ukom #imom tako što je u&a#io 1eksamet#e sa muškom unut#ašnjom #imom &#e cezu#e i zav#šne ženske #ime. #e&evao je &salme Davidove, sa #ancusko0 &#eveo 1eksame#on i &#vi u&ot#e$io aleksand#inac. ostaju &o&ula#ni #omani u &#ozi, delimice zasnovani na na#odnim knji0ama. E iz I#ancuske stiže &asto#alna &oezija – &asti#ske &esme. očinju &olako da se idealizuju da $i &o$e0li od ce#emonija, $eže u selo, 0de se ne mo#aju &#id#žavati svi1 ti1 &#avila. R#en e#kelsen &#vi uvodi &asto#alnu &oeziju. od uticajem #enesanse #aste inte#ese za skandinavska sta#a v#emena, &#e sve0a sa naučnicima kao što su :le So#m, ko0a su &ose$no inte#esovale #une. :$javio je i knji0u o &#i#odi i &o#eklu #unsko0 ala$eta i tv#dio je da su nastalo iz 1e$#ejsko0 &isma. #edinom '. veka su otk#iveni zlatni #o0ovi na ju0u 6itlanda, a So#m i1 je tumačio i &#eveo na latinski. ime je osnovao dansku a#1eolo0iju i #unolo0iju. :le Go#c1 je $io &ose$no zainte#esovan za 1emiju, o kojoj je i &isao, a tako5e je na&isao i dnevnik svoji1 &utovanja. Jnačajan je &o tome što je sastavio u&utstva za &isanje latinski1 sti1ova i na&isao sedem mono0#afja !: &esnicima", k#atku isto#iju svetske književnosti. 8vedska e#iod koji za1vata '. vek i deo '/. veka je &oznat kao do$a švedske veličine i od0ova#ao je nezavisnom književnom &e#iodu i o$eležio &očetak švedske književne t#adicije.
9je0ovo najznačajnije delo je !%e#cules", koji z$o0 1eksamet#a &odseća na klasiku, ali ale0o#ijska konst#ukcija je &o uzo#u i na kontinentalnu $a#oknu &oeziju. 6ezik ka#akte#iše $a#okni ideal – veliki a#senal eektni1 slika, antiteza, na$#ajanja, alite#acija, unut#ašnje #ime, a tako5e ko#isti i sta#e švedske #eči. #edinom '. veka je &#vi &#avi švedski #oman o$javljen, koji je na&isao H#$an %iT#ne, a na&isao je i &#vu mode#nu t#a0ediju, &o uzo#u na 1olandsku, ali i &o uzo#u na tie#n1ielma.
8arok
Ga#ok je e&o1a koja sledi iza #enesanse i &#edstavlja književne i umetničke &ojave su&#otne #enesansi. =ada se ni nje0ovo t#ajanje ni nje0ova #as&#ost#anjenost ne mo0u tačno od#editi, i&ak se uzima da se $a#ok javlja ne0de u *. &olovini '. veka i da o$#azuje umetničku i književnu e&o1u izme5u 'B7. i '7. &#elazeći k#ajem '. veka u klasicizam. Ga#ok je #aznov#snija umetnička e&o1a od #enesanse i nje0ove idejne osnove i umetnička &#aksa d#u0ačije su u katoličkim k#u0ovima @talije, 8&anije i I#ancuske, a d#u0ačije u &#otestantskim zajednicama kandinavije, 9emačke, Cn0leske i %olandije. Ga#okni stil se ka#akte#iše iz#azitim &#odo#om 1#išćanske mistike u ved#i &a0anizam #enesanse. 4lavne stilske odlike su 0omilanje iz#ažajni1 s#edstava i &#ete#anost u iz#azu. ve književne v#ste doživele su svoju du$oku &#omenu. Qi#ika se odlikuje vi#tuoznošću i iznena5enjima, $o0atstvom iz#ažajni1 i ve#sifkacijski1 o#mi, me5u kojima &#eovla5uje antiteza, &a#adoks, i0#e #ečima, metao#e, 1i&e#$ole, itd – o$ilata u&ot#e$a stilski1 f0u#a. H do$a $a#oka javlja se &ojam umetnika kao 0enija. Ga#okni &esnik je &esimističko0 ka#akte#a, živi u iluziji ča#o$nosti i idilične s#eće, nastojeći da u 0#u$ostima ovo0 sveta dos&e do ti1o0 kutka mi#ne usamljenosti. Qavi#int &ostaje ale0o#ična slika sveta &uno0 tajanstvenosti i ne#ešivi1 za0onetki. Dolazi do ideje o &odeli na žan#ove, &#itom se e&, t#a0edija, &ane0i#ika i &osm#tnice smat#aju visokim žan#ovima, a sati#a, komedija, lju$avna i svad$ena &oezija niskim. Ga#ok je uz &omoć #askošne umetnosti želeo da veže svet za c#kvu i Go0a, u ovom &e#iodu stva#aju se 1imneni #eli0iozni &#evodi, &a i &#evodi Gi$lije. isci ističu veliku $liskost čoveka sa Go0om, &#e&uštanje sud$ine $ožjoj volji. esto se javlja motiv sm#ti koji se &osmat#a kao na&lata za 0#e1 je# su svi ljudi 0#ešni, ali da# $ožje milosti je večni životu u %#istu, dok se kod neki1 javlja &ut isk#eno0 &okajanja kao jedino0 načina za s&asenje. :dnos izme5u čoveka i Go0a je često &#edstavljeno u delima ale0o#ijama za veze izme5u oca i će#ke ili mladoženje i neveste. '. vek ka#akte#išu #at, o$#azovne #eo#me, jaka &lemićka kultu#a, uvodi se samod#žavlje, uvodi se tako5e i cenzu#a. Dolazi do jaki1 &#edstava da je sta#ost $itna, tako da se u 8vedskoj javljaju ideje 0oticizma. /laus *ud1e)k je delom !Etland elle# =an1eim" &o&ula#izovao taj &ok#et. o je &#vi &#ime#ak &#ave $a#okne &#oze, teške i moćne, sa $o0atsvom vizuelno0 doča#avanja. 4oticizam &#edstavlja ideju da 8ve5ani &otiču od 4ota ili da sta#i 4oti dolaze iz 8vedske, konk#etno iz 4Ktalanda, kao i da je 8vedska najsta#ije k#aljevstvo na svetu, tj. da je 8vedska u stva#i Etlantida i da sve #eli0ije i kultu#e su 0otsko0 &o#ekla. @z0#a5eno 0otsko nasle5e je ko#išćeno kao &#o&a0anda moćni1 ljudi, izme5u ostalo0 da $i &odstakli ljude na #at.
kako su 0a majsto#i naučili. mat#ali su da je &esništvo $ožanski da# i da nije &ot#e$na ins&i#acija. '. vek u 9o#veškoj ka#akte#iše $a#ok, u tom &e#iodu je $ilo važno za c#kvu da ljudi imaju &#avu ve#u, a ne samo da ve#uju. ime je $a#ok u 9o#veškoj do$io jak &ečat &#o&ovedanja. oznati &#edstavnici su 4orot?e Engel1retsdotter, koja je $ila &o&ula#na &esnikinja i &#va &esnikinja u 9o#veškoj, &isala je &esme ve#sko0 i svetovno0 sad#žaja. 2o#istila je ti&ične $a#okne eekte ale0o#ije, &#ete#ivanja, kont#asta, ali se #azlikuje od sav#emenika &o iz$o#u ti&ično ženski1 slika. +etter 4ass ko#isti svakodnevne slike i lični ton u svojoj #eli0ioznoj &oeziji. Uiveo je sa #i$a#ima i zemljo#adnicima, za koje je &isao , i &#enosi svoju &o#uku sa di#ektnošću i izlaže a&st#aktne teološke &#inci&e na jednostavan i #azumljiv način. Gavio se :čenašem i deset za&ovesti za seosku svakodnevnu u&ot#e$u. til je $a#okni sa čestom u&ot#e$om i0#e #eči, ale0o#ija, veštački1 iz#aza, antiteze. #edstavnici dansko0 $a#oka su Ende#s Go#din0, 1omas 2in0o, 6aco$ So#m i Qeono#a L1#istina. >nders 8ording je &isac o#i0inalne &asto#alne &oezije, a &#vi je u Danskoj &očeo da &iše &#i0odnu &oeziju, na dvo#u je ko#istio aleksand#inac, koji se &onovo vezuje za za&adnu Cv#o&u. isao je &esme za venčanja, k#štenja, ali i &esme u kojima se zalaže za &#avo žena da studi#aju. ako5e je &isao &esme o &iću. @?omas Kingo je $io veliki &esnik svo0 &e#ioda, a nje0ova knji0a &salmi je auto#izavana za ko#išćenje u svim c#kvama u Danskoj i 9o#veškoj. 2o#istio je &asto#alni stil, &#avio je melodične i &#ijatne melodije $ožanskijim, ko#istio je svetovne melodije za #eli0ijske &esme. @s&oljavao je m#žnju &#ema $ez$ožništvu. &a)o1 Aorm je &isao sati#e, nje0ov stav k#itiča#a je imao lične ko#ene, a ostaće za&amćen kao #ani k#itiča# isto#ije novo0 a&solutizma. H&#kos svojoj veštini &oetsko0 o$likovanja nije stekao visoko mesto u isto#iji danske &oezije. Beonora 6?ristina je će#ka 2#istijana @>, &isala je ve#ske &esme u zatočeništvu, u du1u i stilu #enesanse. isala je o značajnim ženama #anije ne0o $ilo 0de u Cv#o&i. H 8vedskoj su $a#okne i klasicističke tendencije &ostojale &a#alelno u '. veku. Bars &o?anssonC ili Basse Bu)idor je &isao &esme iz lično0 zadovoljstva, nije i1 štam&ao, već su o$javljene nakon nje0ove sm#ti, u0ledao se na nemačke &esnike, ko#istio je aleksand#inac. (unno Eurelius 4a?lstierna je $io najveći &olitički &esnik. @ns&i#aciju nalazi u novoj $a#oknoj &oeziji 9emačke i @talije i antikva#skim ist#aživanjima o sta#im 4otima. Sop?ia Elisa1et 8renner je &#va značajna &esnikinja i &#va žena &#oesionalni &isac, &#va eministkinja u isto#iji skandinavske književnosti. iše o ženama ili &osvećene ženama.
8og i 1ozansko u skandinavskoj knjizevnosti 1aroka i pijetizma Ga#ok uz &omoc #askosne umetnosi zeli da veze svet za c#kvu i Go0a. isci ovo0 &e#ioda isticu u svojim delima veliku $liskost coveka sa Go0om i &#e&ustanje sud$ine Gozijoj volji. Lesto se javlja motiv sm#ti kao na&lata za 0#e1 je# su svi ljudi 0#esni ali a# Gozije milosti je venci zivot u %#istu. 2od neki1 se javlja &ut isk#eno0 &okajanja, kao jedino0 nacina za s&asenje. :dnos izmedju coveka i Go0a je &#esdstavljen ale0o#ijama za veze izmedju oca i ce#ke ili mladozenje i neveste. 9aki &isci na0lasavaju zudnju da odu iz ovo0 tuzno0 sveta &atnje i iskusenja da $i $ilo sa Go0om u #aj, dok d#u0i ne iz#azavju tu zudnju u&#kos teskom zivotu.
+ijetizam
Dolazi iz vojvodstva %olstajn-lezvi0. :vo je ve#ski &ok#et iz '. >eka sa osnovnim nacelimaM slo$oda svesti, licna &o$oznost, dela milos#dja. o &#edstavlja teznju da se us&ostavi lican odnos sa Go0om, kao iz elja da se teziste &#e$aci sa Go0a na @susa. 6avlja se zelja da se do Go0a dose0ne sk#omnoscu, &o$oznim zivotom i osecanjima. Hkida se c#kva kao &os#ednik izmedju coveka i Go0a. 6avlja se ideja da k#aljeva vlast nije od Go0a, vec je to d#ustveni uvo0ovo# izmedju na#oda i k#alja. 2#oz &ijetizam se najvise &#ozima element osecajnosti. klonost da se #eli0ija &#venstveno s1vata osecanjem i da se od#zavaju sastanci #adi vez$anja &o$oznosti i v#senja do$#i1 dela. vako do$#o od st#ane coveka je izliv Gozije milosti – jedina &#ava v#ednost je dolf 8ruronM &ijetiskicki svestenk. Do$#ineo je danskoj 1imnolo0iji izadavanjem !
*okoko
m1rozijus Stu1 ('7B – 'B/) nije doziveo svoju slavu. 9je0ov du1ovit stav i lju$av &#ema &#i#odi su stekli &#iznanje tek u V@V veku. 9je0ova dela se zasnivaju na modenim #okoko a#ijama i isticu se muzikalnoscu. :n je majsto# im&#ovizacije. Dva #emek delaM !i &#ele&i &u&oljku #uze" i !Dosadna zima je dosla svojim &utem" - NorveskaM Krisijan @ulinM naj$olji danski i no#veski &isac &osle %ol$e#0a . isac &asto#alne &oezije. ise &#ozne eseje. 9aj&oznatija &esma !=ajski dan" – &ovodom vencanja. :vo je klasnicna dansko-no#veska &esma koja o&staje u analo0ijama vise od *77. 4od. :&isuje o$like, zvukove u &#i#odi u * st#oa, &onekad &#evise detaljno i to&o0#aski i vestacko za mode#an ukus, ali sa#mantno kao &#ime# #okoko stila slike. o
o
+rosvetiteljstvo
e#iod '/. >eka &#edstavlja &e#iod &#omena u kandinaviji. H kultu#i se to ka#akte#ise &ojavom &#osvetiteljstva kao do$a &#elaska iz tame u svetlost. Donosi se skolski zakon za o$#azovanje 0#adjansko0 sloja, kako $i mo0li da citaju c#kvena dela i kako $i se sto vise &#osi#ila $ozija #ec. eljaci su smat#ani manje v#ednim i kao takvi,ne$itni za o$#azovanje. 4ene#alni &#avci ev#o&ske &#osvecenosti od#azili su se i u kandinaviji, mada su maniestacije $ile sla$e i dosle su kasnije. :snivaju se
naucne akademije i muzicka d#ustva. isci &#osvecenosti su $ili u nedostatku stilske inovacije tako da &e#iod #ano0 '/. >eka nije $o0at &oezijama. 2lasicni ideal jasnoce je ostao o&sesija. Lilj im je da flozoske &o#uke &#enesi lo0ickim i jasnim stilom. et#okazO. - oznato delo "utovanje 9@lsa 2lima u &odzemljeO u kome 9ils u&ada u #u&u @ odlazi u cudan svet. Delo je zasnovano na antasticnim &#icama. - oslednje delo je du0a neins&i#isana &esma !=etamo#osis" u kojoj on kaze da nece vise &isati. - %ol$e# &#eis&ituje neke as&ekte d#ustveno0 u#edjenja svo0 v#emena, ali na du1ovit nacin $ez name#a da unisti &odlo0u &oliticko0 i d#ustveno0 zivota. L#kvene i #eli0iozne stva#i se ne s&ominju u nje0ovim delima. - H esejima !=o#alne misli" i !C&istola" od#azava lucnu flozofju. N/*ESK/ 4*FS@/M stov#eno u '/. >eku u 2o&en1a0enu kao mesto 0de studenti mo0u da &#oslavljaju svoj &at#iotizam i licne zudnje za svojom zemljom. >ise od *7 vlanova su se okusali u &oeziji koju je dustvo izdalo u ? z$i#ke. - 8run &o?an Nodel – osvojio na0#adu za naj$olju dansku t#a0ediju !Ja#ina". 9je0ova vinska &esma !Ja 9o#vesku, zemlju divova" dovela je indi#ektno do stva#anja d#ustva. isao je i 1imne ins&i#isane 0#u$om o#todoksnoscu. - &ona? Derman esel je $io najveci &esnik d#ustva. 9aj&oznatijia dela su mu &a#odije i komicne &#ice.
Klasi)izam
2lasicizam je književni &#avac koji je naj&ot&unije došao do iz#ažaja u #ancuskoj književnosti u '. veku. a#alelno se &ojavljuje sa #acionalizmom u flozofji i &#osvetiteljstvom kao k#etanjem u kultu#i. isci su stva#ali dela u kojima su o&onašali 0#čke i #imske uzo#e, stekli su v#emenom &#avo na naziv klasičan je# su du1ovnom v#ednošću $liski antiškim &iscima. 4lavni izvo# dokt#ine klasicizma leži u antičkim #eto#ikama i &oetikama. :d antički1 &isaca najviše izdvajaju E#istotela i %o#acija. :snovni &#inci& je st#iktna &#imena &#avila kao 0lavni, a često i jedini k#ite#ijum. :snovni estetički &ostu&ak je jedinstvo #azuma, le&ote i mo#ala. oetika klasicizma se sastoji iz nada1nuća, #azuma, entuzijazma, &#i#ode, kulta antičko0, ciljeva književnosti, odlika klasično0 stila, t#i velika žan#aM t#a0edija, komedija, e& 9e&#ikosnoveni zakon t#a0edije u #azdo$lju #and. klasicizma u '. veku &ostaće načelo o t#ima jedinstvima u d#ami. 2lasicizam teži nečemu što su čisti žan#ovi, zna se 0de šta s&ada i ne t#e$a mešati žan#ove.
Janimanje za skandinavsku &#ošlost jača u *. &olovini '. veka, na#očito u 8vedskoj iz &at#iotski1 #azlo0a. ojavila se želja da se otk#ije nasle5e &#edaka, koje može da zameni ili se izjednači sa klasičnim dosti0nućima 4#čke i odeća f0u#a klasicizma, &isao je naj$olju &#ozu – #ealističan o&is d#uštva, sati#ična analiza o$ičaja i d#uštveni1 uslova. La#l =ic1ael Gellman – švedski nacionalni skald, &isao je &a#odije - &esme o &iću.
La#l von Qinne – &#i#odni naučnik koji je &o#ed Dalina &#o0lašne naj$oljim &iscem &#oze Do$a slo$ode, naj&oznatiji je &o svojim &uto&isima. okazao se kao do$a# stilista, a ne samo &#i#odni naučnik. %edvi0 L1a#lotta 9o#denZYc1t – jedna od &#vi1 eminstkinja i jedna od &#vi1 švedski1 ženski1 &isaca koje su mo0le da se izd#žavaju od svo0 &isanja. 6o1an %en#ic 2ell0#en – vodeći klasicista 8vedske, smat#aju se da se &esme o &ivu ne mo0u imenovati &oezijom, &isao je sati#e i $#anio ideje &#osvetiteljstva.
Fsmena knjizevnost +učka kultura
ostoji veliki $#oj defnicija kultu#e uo&šte i ne mno0o manji $#oj defnicija &učke kultu#e. od &ukom se u0lavnom &od#azumevaju niži slojeve stanovništva, u sta#ijim v#emenima sitni seljaci i seoski &#oleta#ijat, u novijim v#emenima i #adnički slojeve u 0#adovima. lemićka kultu#a se uključuju u &učku kultu#u samo u me#i u kojoj se elementi iz te kultu#e mo0u naći u &učkoj kultu#i. od &učkom kultu#om se u0lavnom &od#azumeva onaj deo o&šte, nacionalne kultu#e koja &ose$no dolazi do iz#ažaja k#oz usmena kazivanja i &isane o$like namenjene &uku, k#oz &esme, &lesove i i0#e, #azličite v#ste za$ava i d#u0e aktivnosti u slo$odno v#eme, o$ičaje i #ituale, sisteme no#mi, ve#skim &#edstavama i u &ojavnim o$licima kultu#e unuta# veliki1 ve#ski1 i &olitički1 &ok#eta. H tom smislu, ona čini su$kultu#u. učka kultu#a se #azvija svojim tokom ne0de do oko '/77. 0odine, a od tad &a na dalje, &od uticajem sa o&šti1 ekonomski1, &olitički1, demo0#aski1 i kultu#ni1 &#omena, &očinju &#omene koje se sve više u$#zavaju. H st#učnoj lite#atu#i, &učka kultu#a se često naziva na#odna kultu#a i seoska kultu#a, ali iz#az &uk $olje označava s#edinu u kojoj je njen usmeni deo sačuvan do svo0 za&isivanja, je# o$u1vata niže d#uštvene slojeve i na selu i u 0#adu. Danas se ona &ov#emeno dovodi u vezu sa &o&ula#nom kultu#om, to jest kultu#om koja nema iz#ažene umetničke &#etenzije. učkom kultu#om se $avi niz #azličiti1 nauka – etnolo0ija, ant#o&olo0ija, olklo#istika, lin0vistika, nauka o književnosti, kultu#na 0eo0#afja, sociolo0ija, socijalna isto#ija – ali svaka sa svo0 &olazišta. učka kultu#a &ostoji vekovima istov#emeno sa zvaničnom kultu#om, a usmena sa &isanom, u0lavnom van njeno0 uticaja. :na je tokom eudalizma $ila u0lavnom nevidljiva, ali je domini#ala $#ojčano; k#ajem '/. stoleća &#eko /7P stanovništva još uvek je živelo na selu. H &očetku su i vlastela i 0#a5ani, &a čak i du1ovnici učestvovali u njoj, ali su se v#emenom sve više udaljavali od nje u skladu sa sve ošt#ijim klasnim #aslojavanjem. 9osioci zvanične kultu#e su još du0o nastavili da stiču od#e5eno lično iskustvo sa &učkom kultu#om, &ose$no dok su kao deca slušali &#iče dojilja, dadilja, sluškinja, slu0u, kočijaša, ali su se kasnije, u od#aslom do$u, svesno o0#a5ivali od nje i &#estajali da se zanimaju za nju. H '. stoleću se javlja takozvano antikva#no – kultu#noisto#ijsko – zanimanje za &učku kultu#u.
&lemstvom, i konačno nastaje &#ava dvo#ska s#edina, a činovništvo zamenjuje du1ovnike kao intelektualni sloj. H '/. stoleću &učku kultu#u &oznaju u izvesnoj me#i samo lokalni sveštenici i učitelji. očetkom to0 stoleća jača &ijetizam, a on od$acuje &učku kultu#u kao sujeve#je. @stov#emeno, u ime &#osvećivanja, ne mali $#oj &#osvetitelja iz činovničko0#a5ansko0 sloja &očinje da svesno suz$ija &učku kultu#u. #edinom stoleća se taj stav malo u$lažava (n &#ime#, Qudvi0 %ol$e#0 je $io &ozitivno nast#ojen &#ema njoj), ali se taj &#oces i&ak nastavlja i k#ajem stoleća se doseže v#1unac &#ezi#a &#ema &učkoj kultu#i. D#žavne #eo#me na selu, u ce1ovima, školstvu i c#kvi stavlja &uk u centa# &ažnje. >ećina #eo#mato#a nema &ojma o &učkoj kultu#i, je# te #eo#me s&#ovode u0lavnom činovnici iz 2o&en1a0ena ili tock1olma ili &ak o$#azovani ljudi za&osleni na dvo#u, u d#žavnoj u&#avi, na unive#zitetima ili delatni &o 0#a5anskim &o salonima. 9ji1ova k#itika &učke kultu#e zasnovana je na mo#alnim i #acionalističkim s1vatanjima, je# oni s1vataju svoje so&stveno o$#azovanje kao no#mu. ek u '. stoleću sa nacionalnim #omantizmom &učka kultu#a &ostaje cenjena i &o&ula#na, &a time i &#edmet $eleženja, &#oučavanja i &o&ula#isanja. 2ada se 0ovo#i o &učkoj kultu#i, &o &#avilu se ko#isti te#min t#adicija. :na nastaje u jednoj zajednici kao inovacija koja se ši#i &o 1o#izontali i koju &#i&adnici te zajednice &#i1vataju do$#ovoljno (tzv. nedi#i0ovana automi0#acija ili cent#alno ins&i#isana t#adicija) ili &ak zato što je neko nameće (tzv. cent#alno di#i0ovana t#adicija), a zatim se &#enosi iz na#aštaja u na#aštaj &o ve#tikali. a dva &#ocesa diuzije nazivaju se ši#enje i t#adi#anje, a mo0u da o$u1vate deo jedne zajednice ili njenu celinu, a v#emenom i da se &#oši#e van is1odišne zajednice. @ ši#enje i t#adi#anje može $iti &#aćeno &#ocesima akultu#acije (0u$ljenja &ojedini1 elemenata kultu#e zajednice u kojoj je nastala inovacija ili na koju se ona &#oši#ila) i asimilacije (uključivanja u datu t#adiciju elemenata koji joj nisu is1odišno &#i&adali). vi su elementi (&#oizvodi) &učke kultu#e dinamični i unuta# to0a mo0u ostati manje-više ne&#omenjeni, mo0u se &#ila0o5avati #azvoju s#edine (evolucija), najvećim delom nestati (ono što &#eostane, naziva se #elikt, #udiment ili &#ežitak), nestati ili se, nakon od#e5eno0 v#emena nestanka iz zajednice, o$noviti (takvi elementi se nazivaju ožitak, #evajvel (en0. #evival) ili olklo#izam). #i tome, svaka t#adicija &ostoji i dija1#ono (tokom v#emena) i sin1#ono (u istom v#emenu), ima svoju o#mu, sad#žaj i unkciju i &ostoji u sai0#i sa d#u0im elementima u #avni ideolo0ije, kultu#e, sociološki1 okolnosti, &#iv#ede itd.
+učka kultura i usmena književnost
Hsmena književnost se smat#a inte0#alnim delom &učke kultu#e, ali su njeni &ojedini delovi, na &#ime# s#ednjevekovne viteške $alade, u t#enutku nastanka $ile deo &lemićke (dvo#ske) kultu#e, a 0#adska &#edanja su najčešće &otiču iz visokoškolski1 s#edina i medija. 9jene unkcije su, kao i u slučaju mno0i1 d#u0i1 elemenata kultu#e, da za$avi, &ouči, o&#avda i &#uži identitet. >eliki deo usmene književnosti sad#ži $#ojna takozvana na#odna ve#ovanja, često is&#e&letena sa 1#išćanskim ve#ovanjima ili u suko$u sa njimaM 9a#odna ve#ovanja (na#odna medicina, &#i#odno lečenje, $ajanje), ve#ovanja u nat&#i#odna $ića, ve#ovanja vezana za #o5enje, venčanje, &o0#e$, ve#ovanja vezana za #adni ciklus, ve#ovanja u svakodnevici života (uticaj na sud$inu i slično). :sim to0a, znatan deo usmene književnosti se izvodio u od#e5enim &#ilikamaM Ja v#eme svečanosti koje &#i&adaju životnom ciklusu (#o5enje, k#štenje, k#izmanje, za#uke, venčanje, sa1#ana), 0odišnjem ciklusu (doček &#oleća i leta, zimska
k#atkodnevica[), #adnom ciklusu (setva, žetva, $e#$a, iz0on stoke na $ačije, seča d#va, odlazak u lov i #i$olov, koljid$a[), na &#oslavama u okvi#u esnaa, &#i skla&anju t#0ovački1 u0ovo#a i u d#u0im &#ilikama. H seoskim zajednicama i u nižim 0#adskim slojevima izvo5enje usmene književnosti se veoma #etko odvajalo od &#ocesa #ada, sem za v#eme ne#adni1 dana koje je &#o&isivala c#kva i u #elativno #etkim t#enucima kada nije $ilo nikakvi1 tekući1 &oslova. ak su i veoma k#atke o#me usmene književnosti, kao što su to o&šti saveti za is&#avan život (najčešće u vidu &oslovica) ili znaci za v#eme, #ado vezivani za neku &#aktičnu delatnost. #aktično jedini veći izuzetak čine dečije i0#e. H novijim v#emenima i našoj sav#emenosti, toj se 0#u&i okolnosti u kojima se izvode tekstovi koje sv#stavamo u usmenu književnost, mo0u &#idodati sindikalne &esme, &esme #azni1 o#0anizacija, im&#ovizovane zd#avice na &#oslavama matu#e i #aznim d#u0im za$avama i d#u0a slična is&oljavanja usmenosti, često odvojena od #ada, a &ov#emeno isključivo namenjeno za$avi kao što je &#ičanje viceva. Dok se etnolo0ija $avi &#venstveno mate#ijalnom kultu#om (odeća, o$uća, stanovanje, alatke, u izvesnoj me#i umetnost itd), olklo#istika se usme#ava na du1ovnu kultu#u onako kako se ona iz#ažava k#oz &esništvo, ve#ovanja i o$ičaje, a nauka o književnosti se us#eds#e5uje na sam tekst usmeni1 dela i nje0ovu st#uktu#u, sli se, da $i odmakla od &uke o#malne analize i zašla u sad#žaj teksta, oslanja na #ezultate i ti1 i d#u0i1 nauka, od o&šte isto#ije &#eko isto#ije #eli0ije do socijalne &si1olo0ije.
Fsmena književnost u književnom sistemu
9e &ostoji ljudska zajednica, ma koliko $ila na nekom #anom stu&nju te1nološko0 #azvoja, koja nema neki vid usmene književnosti, i u tom smislu ona &#et1odi svakoj &isanoj književnosti. a izumom &isma, jedan deo usmene književnosti $iva za&isan; to se do0a5a sa, na &#ime#, C&om o 4il0amešu ili sa0ama o @slan5anima, a jedan deo nastavlja da &ostoji u svom usmenom vidu, od koji1 &ojedini žan#ovi, na &#ime# šale, vicevi i 0#adska &#edanja, i danas &ostoje &a#alelno sa &isanom književnošću ili u o$a vida istov#emeno. 2ada je #eč o &o#eklu usmene književnosti, izneto je više #azličiti1 teo#ija, i &ojedini naučnici 0a vezuju čak za #ituale iz kameno0 ili $#onzano0 do$a, od koji1 su neki &#ikazani na &ećinskim slikama, a neki na slikama uklesanim ili o$ojenim na stenama u #azličitim delovima sveta. #et&ostavlja se da te slike &#ikazuju #azne #ituale čija je osnova u mitovima, te da su se ti #ituali izvodili uz od#e5ena kazivanja ili neki način &evanje. : toj najsta#ijoj azi u #azvoju možemo i&ak činiti samo &#et&ostavke, je# je jedino &ouzdano, uz izvesne o0#ade, samo ono što imamo na &a&i#u ili što možemo da čujemo. @z sta#o0 veka je sačuvana #elativno $o0ata književnost za koju možemo &#et&ostaviti da je za&isana usmena književnost ili da je $a# $ila tesno &ovezana s njom. u &#i&adaju najsta#iji mitovi, &#edanja i $ajke za&isani klinastim &ismom na 0linenim &ločicama iz =eso&otamije i 1ije#o0lifma na &a&i#usu iz C0i&ta. 9a &#ime# meso&otamski mitovi su &otv#5eni u &isanim izvo#ima koji sežu unat#a0 do oko *A77. 0odine &.n.e, a me5u naj&oznatijima je &#iča o &ostanju *nma elis/ i &#iča o &oto&u Gilgames/ u kojima se 0ovo#i o $o#$i junaka &#otiv demona u &okušaju da se na5u mi# i 1a#monija (inače motiv &oznat iz o0#omne &oznije t#adicije). 9eke od najsta#iji1 $ajki iz C0i&ta &otiču iz oko '77. 0odine &.n.e; #eč je o&isima &utovanja )rodolomnik i Priči o 'inu/eu . Gajka Dva 0rata ($#oj ?'/ iz E klasifkacije) &ostoji u za&isu na &a&i#usu iz oko '*B7. &.n.e.
@z sta#e @ndije, iz &e#ioda od oko '777. do oko B77. 0odine &.n.e. &otiču 1panisade (upa2ni2sad sedeti kod), tekstovi &#edvi5eni za molitvu ili meditaciju u ljudskom t#a0anju za unuta#njim $ićem, jastvom ( atma) koje je tesno &ovezano sa jastvom sveta (0ra/ma), a koji sad#že $ajkovite elemente. @z oko *77 &.n.e. &otiče z$i#ka $ajki i $asni 34taka sa više od B77 &#iča Pa5catantra i et4la2pa56avin6ati , koje se u više stotina ve#zija ši#e na &#eko B7 jezika,a &#et&ostavlja se da stižu u Cv#o&u tokom deseto0 stoleća. H antičkoj Cv#o&i su oko 77. &.n.e. o$likovani e&ovi 7lijada i +diseja, &uni $ajki i &#edanja. @z isto0 v#emena ili nešto &oznije &otiče %esiodova &egonija , &#va za&isana 0#čka mitolo0ija, isto tako sa $ajkovitim elementima, iz oko BB7. &.n.e &otiče Czo&ova z$i#ka $asni, sačuvana &#eko #imsko0 &esnika 4aiusa @uliusa 1aed#usa *7-A7. 0odine n.e. >e#0ilijeva "eneida &otiče iz oko ?7. 0odine &.n.e, :vidijeve 8etamorp/osis iz oko nulte 0odine, a E&uleijeve 8etamorp/osis iz oko 'B7. 0odine n.e. (u toj z$i#ci je $ajka o Emo#u i si1i). Cn0leska ima &ose$no mno0o tekstova iz s#ednje0 veka koji se sv#stavaju u usmenu književnost, ali ima sačuvani1 tekstova iz veliko0 dela Cv#o&e. +-e , i tek je ona doživela us&e1. e $ajke su #edi0ovane za decu, a svojim stilom deluju naivno u odnosu na &#etencioznost $a#oka i #okokoa, tada vladajući1 stilova u I#ancuskoj. :ni koji su 0ovo#ili o $ajkama, nisu $ili deo s#edine u kojima su one &#enošene, ali su i1 čuli od dojilja i dadilja &o dvo#ovima i fnijim kućama. Da $i i1 &#ila0odili du1u v#emena, ' Na osnovu nje je 1956. godine Italo Calvino izdao Fiabe Italiane.
menjali su im tekstove, a ins&i#aciju su t#ažili delimice u z$i#ci '77' noć. ose$no su cenili $ajke o do$#im vilama. * H 9emačkoj 6. 2. E. =usTus izdaje '/*-/. 0odine z$i#ku olksm?rc/en der Deutsc/en. :n je $io toliko &od uticajem #acionalistički1 st#ujanja da je &#e&#ičao $ajke sa i#onične distance i $ez nat&#i#odni1 elemenata, i one v#ede samo kao 0#a5a koja $i, da nije tako sačuvana, $ila iz0u$ljena. Hsmena &oezija se izvodila već tokom s#ednje0 veka, ali je sačuvano samo nekoliko #a0menata $alada. ako se često citi#aju dva sti1a iz jedno0 #uko&isa dansko0 konsko0 zakonika iz oko '?77. 0odineM !anja1 noćas jedan san N o svili i &#avoj vezenoj tkanini.O :$a sti1a su o&sk#$ljena notama neke melodije. H jednom danskom teološkom s&isu iz s#edine 'B. stoleća sačuvano je sedam st#oa &esme itez u liku jelena . #ve &#ave za&ise s#ećemo tek u '. stoleću, kada su se u &lemićkim k#u0ovima &očele &o nemačkom uzo#u stva#ati #uko&isne z$i#ke &esama u koje su unošene i &ojedine &esme iz usmene književnosti, na &#ime#, danska knji0a %jerte0ogen ^2nji0a s#ca_ iz oko 'BB7. i švedska z$i#ka %a#alda :lussona iz 'B*. 9ešto kasnije se javljaju i &#ve z$i#ke koje se sastoje samo od usmene &oezije, na &#ime# u Danskoj tzv. #aren )ra/es olio ^Iolio 2a#en G#a1e_, te z$i#ka isto#iča#a Ende#sa R#ensena >edela, Ende#sa R#ensena >edela *t /undrede udvalgte danske viser ^to iza$#ani1 danski1 na#odni1 &esama_ iz 'B'. 0odine (sa još sto &esama koje je ede# . Yv dodao 'B).? H sledećem, '. stoleću, u 8vedskoj i na @slandu izdaje se još nekoliko z$i#ki. @z 9emačke su &oznata izdanja 6. 4. %e#de# olkslieder iz '/. i Q. E. von G#entano, L. =. G#entanoM Des #na0en @under/orn iz '/7B-7/. a #omantizmom &očinje oz$iljno i intenzivno zanimanje za na#odnu kultu#u a time i usmenu književnost. 9ajznačajnija je &o svom uticaju $ila z$i#ka $#aće 4#imm #inder2 und %ausm?rc/en iz '/'*. i '/B. sa većim o$imom, te Deutc/e 'agen iz '/'. i '/'/. sa oko 77 &#edanja. >eliki uticaj v#ši 6aco$ 4#imm svojom knji0om Deutsc/e 8-t/ologie iz '/?B, na koju se oslanjaju mno0i koji t#a0aju za mitskim elementima u usmenoj književnosti na 0e#manskom 0ovo#nom &od#učju (ko#išćena sve do '//. u o$imnijim izdanjima koje je &#i#edio C. %. =eYe#). @stov#emeno &očinje i &#oučavanje usmene književnosti, a &soe$no $ajki, koje su od tada na dalje &#ivlačile najveću &ažnju. 9emački olklo#isti 6ako$ i Sil1elm 4#imm već su '/'B. izneli &#ve teo#ije o $ajkama. 9akon to0a je &onu5en niz teo#ija o &o#eklu, ši#enju i &#omenama usmene književnosti, zatim o jeziku, stilu i st#uktu#i, &a konačno o kazivačima, odnosno &evačima usmene književnosti, s#edini u kojoj se to odvija i njenim unkcijama, te k#itička analiza te#ensko0 #ada ($eleženje i &#iku&ljanje 0#a5e) i njeno0 izdavanja. 9a &#ime#, $alade &#edstavljaju težak &#o$lem za k#itičko izdanje. :ne $ez sumnje &#i&adaju s#ednjem veku, to &okazuju s#edina, idejni svet, a &onekad i jezik, ali mno0e &esme su mo0le da nastanu kasnije kao &ozni &#oizvodi ili &astiži, i nji1ove tekstove je sko#o nemo0uće dati#ati. @sto toliko je teško od#editi koja je od &ostojeći1 va#ijanata najsta#ija, je# se va#ijante me5uso$no mo0u veoma #azlikovati &o $#oju i #edosledu st#oa, imenima, delovima sad#žaja i tako dalje. * Paul Delaruse Le conte populaire français iz 1957. predstavlja standardno izdanje. ? Ta zbirka je posluila kao osnova za veliko izdanje Danmarks gamle Folkeviser ! Dg" #$tare danske narodne pes%e& iz 1'5()1976.
a#alelno sa tim #adom jačala je inte0#acija sa &#oučavanjem ve#ske na#odne t#adicije, dakle one koja se odvijala van c#kveni1 okvi#a iako je često sa njom $ila is&#e&letana. 9ačin na koji se taj #ad odvijao u &ojedinim &e#iodima zavisio je od stavova &#ema usmenom stva#alaštvu uo&šte. 9a &#ime#, dok su &#osvetitelji – sem #etki1 izuzetaka – imali iz#azito od$ojan stav &#ema usmenoj književnosti, dotle su #omantiča#i iz 0#a5anske klase imali &ozitivan stav, ali sa od#e5enim o0#adamaM :no što se ukla&alo u, estetska i mo#alna me#ila o$#azovane s#ednje klase, n&#. $alade, $ilo je &#i1vaćeno, ono što se nije ukla&alo, ali se nije i su&#otstavljalo, na &#ime# dečije na$#ajalice, nije se cenilo, a ono što se ne&os#edno su&#otstavljalo, na &#ime# e#otska &#iča i &esma, nije $ilo dozvoljeno. Hsmenu književnost se danas sve češće &osmat#a i u kontekstu takozvane &učke književnosti i njene isto#ija, to jest njeni1 o$lika, s#edina u kojima je nastajala, #azvijala se, &#enosila i t#ošila. 9ju čine na#odske knji0e iz s#ednje0 i #ano0 novo0 veka, almanasi, kalenda#i, kasnije t#ivijalna i &o&ula#na književnost, od#e5eni $estsele#i i književno što u masovnim medijima. :sim to0a, delovi usmene književnosti imaju dodi#a sa antastičnom književnošću, koja &#i&ada umetničkoj književnosti, ali deli od#e5ene motive i &ostu&ke sa svojom &#et1odnicom, $ajkom.
Fsmena književnost u vremenu i prostoru
2azivanje, odnosno &evanje usmene književnosti dovijalo se u od#e5enim se#ama javnosti. Dve ključne s#edine su do '. stoleća $ile s#edina eudalaca i seoska s#edina, s time što je značaj eudalne s#edine sukcesivno o&adao da $i u d#u0oj &olovini '/. stoleća &#aktično iz0u$io svaki značaj. e dve s#edine su $ile tesno &ovezane u #anom s#ednjem veku,a onda su se &oste&eno #azdvajale kako su se #azdvajali d#uštveni slojevi i d#uštvene klase. Eli iako su od &ozno0 s#ednje0 veka &#aktično #azdvojene, i&ak su imale niz inte#na veza; vlastelinska deca su slušala &#iče i &esme služinčadi, to su slušala i deca u #anom 0#a5anskom do$u, ali $i onda sa od#astanjem sve više 0u$ila i na k#aju &ot&uno &#ekidala tu vezu. Hsmeno stva#alaštvo, &#e sve0a $alada, &očela je da se 0u$i u eudalnoj s#edini već k#ajem s#ednje0 veka i &oste&eno je zamenjivano književnim &#oizvodima koji su u kandinaviju dolazili iz kultu#no #azvijeniji1 delova Cv#o&e. E ono što je vlastela na&uštala, &olako se s&uštalo na dole da $i na k#aju, u '. stoleću, $ilo za$eleženo manje-više u najnižim seoskim slojevima, delimice i u najnižim 0#adskim slojevima. =e5utim, ni selo nije $io, 1omo0eno, i ono je $ilo #aslojeno na $o0ate seljake, slu0e, sta#e koji su $ili van &#oizvodno0 &#ocesa, nadniča#e, kmetove, sa njima su dodi# dolazili &utujući t#0ovci i d#u0i name#nici, a &#eko seosko0 sveštenstva je stva#an tanak most ka višem sloju.. @&ak, seoska s#edina je du0o čuvala #elativno jedinstvenu zajedničku kultu#u, koja je &očela da se #as&ada &očetkom '. stoleća, a onda doživela &ot&uni #asa& &#ed nje0ov k#aj kada su indust#ijalizacija i u#$anizacija temeljit &#omenili sliku seoske s#edine. H 0#adu sa u &#edmode#no do$a nastajali oso$iti vidovi &učke kultu#e &o ce1ovima i esnafma, čiji se delovi o&stali sko#o do naše sav#emenosti i u jednom ši#em &oimanju usmene književnosti, oni joj svakako &#i&adaju. Hsmena književnost se stva#a i &#enosi u kolektivnim situacijama, to jest onaj &ojedinac koji je oo#mio &#vi &#ototekst, onaj iz ko0a kasnije is1ode sve va#ijante, taj tekst kazuje ili &eva u kolektivu za kolektiv i, &o &#avilu, u ime kolektiva, i to čine svi oni koji taj tekst &#i1vataju u &#ocesu ši#enja u &#osto#u i &#enošenja u v#emenu. H tom &#ocesu vlada &os#edna cenzu#a kolektiva, naime, tekst mo#a sad#žati
od#e5en minimum zajednički1 imenitelja iskustava, snova i &#edstava koji čine nje0ovu sad#žinsku okosnicu i mo#a $iti o$likovan tako da je lak za &amćenje. već i tako da je &#e&oznatljiv za kolektiv. H tome se on ne #azlikuje od sav#emene t#ivijalne književnosti i uo&šte t#ivijalne umetnosti koja isto tako o&e#iše &#e&oznatljivošću sad#žaja i o#me. Hsmena književnost je &#e sve0a u&ot#e$no &esništvo; njeni slušaoci kao &ot#ošači estetski1 &#oizvoda do$ijaju isto#iju, o$like života i modele o$jašnjavanja stva#nosti. @ dok neki njeni delovi unkcionišu kao čista za$ava, na &#ime# e#otska &#iča, d#u0i su iz#az sanja#enja o $oljem životu, na &#ime# mno0e $ajke, a t#eći unkcioniše kao nastava, na &#ime# &oslovice.
s&oljni svet dolazio njima u vidu vojski, &utujući1 t#0ovaca, #edovnika, &oklisa#a, #az$ojnika i d#u0i1 name#nika. >an s#edine u kojoj je nastao, jedan tekst se ši#io duž t#0ovački1 i vojni1 &uteva, ko&nom ili vodama, a &#enosili su i1 1odočasnici, t#0ovci, vojnici, #edovnici iz &#osjački1 #edova (&ose$no le0ende i $asne), &oklisa#i i d#u0i &utnici. ekstovi su se tako ši#li duž 0lavni1 &uteva, a onda se od nji1 odvajali ši#eći se &o$očnim &utevima, da $i se &one0de uk#štali sa istim tekstom koji je sti0ao nekim d#u0im &utem. H tom &#ocesu istov#emeno je &#enošen novim na#aštajima koji su 0a – češće – slušali u istom vidu i – #e5e – u #azličitom vidu, zavisno do to0a kada su 0a i 0de &#imili. ako su nastajale va#ijante jedno0 isto0 teksta i u &#osto#u i u v#emenu, &#emošćavajući &onekad 1iljade kilometa#a i 1iljade 0odina. e va#ijante su ono što je >uk teanović 2a#adžić nazvao u svojim za&isima !to isto, samo malo d#u0ačijeO. 9a &#ime#, u za&isima no#veške usmene književnosti uočavaju se od#e5ene #azlike izme5u tekstova za&isani1 na istočnono#veškom i tekstova za&isani1 na za&adnono#veškom &od#učju, ali su Es$jR#nsen i =oe, no#veški saku&ljači $ajki i &#i&ovedaka iz '. stoleća, svoje za&ise utemeljili na istočnono#veškom stilu, zasnovanom na jednostavnom, svakodnevnom 0ovo#u, sk#omnijem ondu #eči, o0#aničenom sku&u kvalifkativni1 &#ideva, sa stalnim #azama, &onavljanjem na k#aju #ečenice, ematičkom inve#zijom, dvost#uko od#e5enošću, &osto&ozitivnim &#isvojnim &#idevom i u&ot#e$om alite#acije.
rste usmene književnosti nekad i sad +roza KlasiGka)ija usmene proze
G#oj za&isa usmene književnosti $#oji se u &ojedinim zemljama u milionima i veoma #ano je &ostalo jasno da je veoma teško imati &#e0led. Jato je još '/'. 0odine danski olklo#ista vend 4#undtvi0 na osnovu sad#žaja $ajki u#adio katalo0 koji se sastojao od '?B #azličiti1 ti&ova. 9a osnovu to0 katalo0a fnski olklo#ista Entti Ea#ne je ''7. 0odine u#adio o$imnu ti&olo0iju, koju je ame#ički olklo#ista tit1 1om&son u knjizi &/e &-pes o! olktale ('') #azvio u me5una#odni standa#d od *.B77 ti&ski1 $#ojeva &odeljeni1 u nekoliko osnovni1 0#u&a označeni1 slovima E (Ea#ne ` 1om&son) i $#ojem. i&olo0ija je zasnovana na sistematskoj &odeli $ajki, &#i&ovedaka i $asni na osnovu motiva, nji1ovi1 najmanji1 sad#žinski1 jedinica, a temelji se &#e sve0a na $ajkama za$eleženim u Cv#o&i, te zato nije uvek sasvim &o0odna za $ajke i &#i&ovetke za$eležene u d#u0im k#ajevima sveta. a &odela iz0leda ovakoM @. Gasne (E '-*) @@. Gajke (E ?77-'') E. Demonološke $ajke (E ?77-A) '. a nat&#i#odnim &#otivnikom (E ?77-?) *.a. a nat&#i#odnom ili zača#anom su&#u0om (E A77-A*A) *.$. a nat&#i#odnim ili zača#anim su&#u0om (E A*B-AA) *.c. a zača#anim $#atom ili zača#anom sest#om (E AB7-AB) ?. a nat&#i#odnim zadatkom (E A7-A)
A. a nat&#i#odnim &omoćnikom (E B77-BB) B. a ma0ičnim &#edmetom (E B7-A) . a nat&#i#odnom sna0om ili nat&#i#odnim znanjem (E B7-) . a nat&#i#odnim elementima (E 77-A) G. Qe0ende (ve#ske &#iče, Et B7-/A) L. 9oveleN&#i&ovetke (E /B7-) D. Gajke o 0lu&im demonima (E '777-'') @@@. 8aljive &#iče (E '*77-') @>. Io#mulaične (E *777-*?) >. 9eklasifkovane &#iče (E *A77-*A) a &odela se &okazala &#aktičnom, ali ima i izvesne sla$ostiM Gajke o 0lu&im demonima se mo0u smat#ati &odv#stom demonološki1, a mo0u se smestiti i u šaljive kao &ose$na &odv#sta. H 0#u&u šaljivi1 &#iča smeštene su ane0dote, šale, laže i a$lioi, ali $i se, kada je #eč o a$lioima sa e#otskim sad#žajem (z$o0 ko0 su malo zastu&ljeni u z$i#kama iako su naj#aši#enija o#ma u '. stoleću), oni mo0li s &unim o&#avdanjem smestiti u &ose$nu 0#u&u e#otski1 &#iča. H 0#u&u o#mulaični1 tekstova uv#šćene su za0onetke i na$#ajalice, ali su isto tako mo0le da se #azdvoje u dve #azličite 0#u&e. :sim to0a, nemo0uće je na&#aviti &odelu z$o0 to0a što, uz čiste o#me, &ostoje i &#elazne o#me koje u se$i o$jedinjuju #azličite žan#ove &#oze (ili &oezije). 9a &#ime# 8lin koji melje na dnu mora ima sve osnovne odlike $ajke, je# u tom tekstu &ostoji &#osto# mašte, ali je to ujedno i socijalno-uto&ijska &#i&ovetka i etiološko &#edanje.
8ajke 8ajke i nji?ovo poreklo
Gajka se naziva na nemačkom =T#c1enb, #ečju koja je s#odna sta#ijem iz#azu mae#linb (u&o#edi ime ča#o$njaka =e#lina iz &#edanja o k#alju E#tu#u), sa sličnim značenjem koje ima s#&ska #eč !$ajati" iz koje je izveden naš naziv. 9a #ancuskom se naziva conteb, u #odu sa 0la0olom kazivatib, analo0no en0leskom taleb i švedskom sa0ab. 9a no#veškom i danskom se zove eventY#b od latinsko0 adventus – dolazak – i eventum – is1od. Gajke su iz#azito kosmo&olitske tvo#evine. >#lo mali $#oj je nastao u samoj kandinaviji; mno0e $ajke imaju indijske, 1e$#ejske, 0#čke i a#a&ske motive, te 1#išćanska i $udistička &#edanja. =no0e su doneli 9o#mani sa icilije 0de su i1 &#euzeli od E#a$ljana, 1odočasnika, k#staša i t#0ovaca, a često su i1 &#enose i #edovnici iz &#osjački1 #edova. @&ak, s#edina u kojoj se z$iva #adnja iz $ajki i &#i&ovedaka ima lokalne odlike. ime su se s&ojili st#ano i domaće, sta#o i novo, lokalno i unive#zalno. Clementi $ajke &ostoje još u sta#oskandinavskim mitovima. =it o Qokiju i asima je delimice $ajka, sad#žaj Pesme o &rimu i no#ijevo0 kazivanja o o#ovom &utu do Ht0a#da-Qokija tako5e. Gajkoviti elementi se javljaju i u sta#oislandskim sa0ama, na &#ime#, lik #ol0Atr , $ukvalno !onaj koji jede u0aljO, &oznat i kao %rAmaldi, javlja se u danskoj t#adiciji kao "skeBs, u no#veškoj t#adicjii kao "skeladden i +skeBs. u nemačkoj "sc/0rdel. no#ijeva &#iča o k#alju %a#aldu i jotunskoj kće#i ne#id, k#aj čije0 je leša sedeo i tu0ovao &une t#i 0odine, jeste i ve#sko &#edanje i $ajka. #iče o maće1ama, &omenute u 'agi o 'vereu , te jedan $#oj &esama, &ose$no o t#olovima, zasnivaju se na motivima iz $ajki. ostoji nekoliko teo#ija o &o#eklu $ajki, i one su u skladu sa intelektualnom klimom v#emena u kome su #azvijane i od0ova#ajućim k#etanjima u nauci.
&eorija o poreklu iz mita J$o0 jako0 a&ela mita na nacionalna osećanja &ose$no
su nemački olklo#isti smat#ali mit is1odištem $ajke i &#edanja. 2ao &otv#du navodili su indo0e#manskeA mitske motive koji su još uvek mo0li da se na5u u t#a0ovima u $ajkama. 8kotski ist#aživač End#eX Qan0 ('/AA-''*) je tv#dio da su $ajke sta#ije od mita i &otiču iz &#imitivni1 d#uštava sa ž#tvovanjem ljudi, otmicama nevesta, totemizmom i v#ačanjem. Eust#ijski olklo#ista El$e#t Sesselski ('/'-'?) i #ancuski etnolo0 E#nold van 4enne& ('/?-'B) $#anili su tu teo#iju. : njoj se još uvek #as&#avlja. 7ndijska teorija 9emački o#ijentalista 1eodo# GeneY ('/7-'//') za&očeo '/7ti1 #as&#avu o ši#enju $ajki. @ndijska z$i#ka $ajki !acatant#aO i !>etla&aavinatiO koje su, navodno, =on0oli tokom 77-ti1 doneli u Cv#o&u delimice &isanim &#evodima delimice usmeno. H0lavnom sad#že $asne i šaljive &#iče. o njemu, $lizak odnos izme5u ljudi i životinja je vezan za $udističku ve#u u selid$u duše. Jato smat#a da su sko#o sve ev#o&ske $ajke &o#eklom iz @ndije sem Czo&ovi1 koje su se &#eselile iz 4#čke u @ndiju. Eli u ev#o&skjim z$i#kama težište na demonološkim $ajkama. #istalice i &#otivnici. 8vajca#ac =aF Qgt1i ('7'-'') tv#di da je indijska kultu#a i dalje jedan od naj$itniji1 izvo#a, ali ne jedini. "ntropološka evolucionaE teorija od uticajem, izme5u ostalo0, Porekla vrsta L1a#lesa Da#Xina i otk#ića &ećinsko0 slika#stva u I#ancuskoj en0leski ant#o&olo0 C. G. eYlo# ('/?*-'') je '/7-ti1 izneo 0ledište da se svi na#odi #azvijaju k#oz ot&#ilike iste kultu#ne ste&enike #azvitka do od#e5eni1 stadija i da slične okolnosti &#oizvode slične kultu#ne &#oizvode, z$o0 če0a nalazimo iste mitove i $ajke i kod &#imitivni1 i civilizovani1 na#oda iako su živeli $ez me5uso$no0 uticaja B. End#eX Qan0 smat#ao da su $ajke iz#az ili inka#nacije zajednički1 &#edstava naši1 &#a#oditelja iz !necivilizovano0 detinjstva na#odaO, ono0 što 6un0 naziva kolektivno nesvesnim. 9aj&oznatiji učenik eYlo#a i Qan0a, škotski isto#iča# #eli0ije 6ames 4. I#aze# ('/BA-'A') &ose$no se $avio značajem koji #ituali, &#e sve0a #ituali &lodnosti, i totemizam imaju za nastanak mitova. Geogra!sko2istorijska teorija :ko smene &#ošla dva stoleća fnski olklo#ista 2aa#le 2#o1n ('/?-'?A) i Entti E#ne ('/-'*B) osnivaju tzv. fnsku školu koja se $avi nastankom neke $ajke na jednom mestu i njenim &otonjim ši#enjem. Jadatak je naći &#vo$itni o$lik i mesto nastanka &#iku&ljanjem va#ijanata iz #azni1 zemalja i nji1ovim &o#e5enjem sa 0eo0#askim i isto#ijskim &#ilikama. @st#aživanjem va#ijanata, &#e sve0a va#ijanata motiva, može se #ekonst#uisati !&#ao$likO jedne $ajke tako što će se utv#diti '. učestalost &ojave jedno0 motiva, *. o$im njeno0 &#osti#anja, ?. iza$#ati najsta#ije &oznate va#ijante od#e5eno0 ti&a, A. ukazati na najdosledniji i &#i#odni o$lik kazivanja, B. izlučiti &ozajmice iz d#u0i1 $ajki. Danas je u olklo#istici na&uštena ideja o &#ao$liku. a ideja je slična ideji o &#onalaženju &#ao$lika jezika u lin0vistici. =i si0u#no znamo da je &ostojao &#ajezik, ali ne znamo '. da li je takav o$lik jezika ikada ko#išćen, *) ako jeste, kada 0a je i ko 0ovo#io, ?) da li je imao više ili manje o$lika A * skladu sa svoji% tada+nji% ger%ano,entri-ni% svatanji%a/ oni su indoevropske jezike nazivali indoger%anski%/ u ko%e su po%e+ane geogra0ska Indija2 i etni-ka 3er%ani2 odredni,a/ ali je taj naziv uglavno% napu+ten u korist naziva indoevropski/ koji je sa%o geogra0ski/ to jest ozna-ava krajnju isto-nu i krajnju zapadnu grani,u jezi-kog prostora.
B * savre%enoj nau,i se vi+e ne koriste ter%ini pri%itivni i ,ivilizovani kada se govori o etni-ki% zajedni,a%a.
od oni1 koje danas &oznajemo ili možda $aš isti $#oj o$lika, A) da li je imao iste ili #azličite odnose izme5u svoji1 o$lika u odnosu na one koje &oznajemo, B) kakva je $ila nje0ova u&ot#e$a jezika 7ndoevropska teorija #oučavajući južne ev#o&ske kultu#e, 8ve5anin Saldema# Qiun0man ('//?-'/) i Cstonac Salte# Ende#sson ('//B-'*) izneli su da je s1vatanje mesto &o#ekla $ajke istočno #edozemlje, a 8ve5anin L. S. von YdoX ('//-'B*) tv#di da su $ajke nasle5ene iz zajedničke indoev#o&ske &#ošlosti, tačnije iz mla5e0 kameno0 do$a (n&#. izme5u ostali1 $ajke )lizanci E ?7?, #ralj Fmija E A??G, Divlji čovek E B7*, E ;ajmlaa kHi B'7E, Princeza na staklenom 0regu E B?7, 'neIana E 7). Jadaci su da se utv#de ') sta#ost, *) &o#eklo, ?) kultu#ni sad#žaj i A) &si1olo0ija. Danas se naučnici više ne $ave &itanjima &od tačkama ' i *. &eorija stila i strukture Danac EFel :l#ik ('/A-'') *pski zakoni u narodnoj knjiIevnosti ('7/, kasnije #azvijeno u ;ekolike osnovne postavke istraIivanja predanja) uveo neke od kasnije s#edišnji1 &#et&ostavki o stilu i st#uktu#i. 2ao i =oltke =oe ('/B-''?) $avio se uslovima za o$likovanje usmeno0 kazivanja i nje0ovim &#omenama tokom ši#enja. Ja nji1 su stil kazivanja i st#uktu#a #adnje kičma; stil kao odlika žan#a, a st#uktu#a kao odlika ti&a. til se menja od situacije do situacije zavisno od to0a da li su n&#. slušaoci deca ili od#asli, z$o0 če0a st#uktu#a može tokom v#emena da se #adikalno izmeni. Dok su 0lavni motiv ili ideja ne&#omenjeni, s&o#edni motivi se menjaju i daju va#ijante. 9a &#ime#, &#i &#elasku iz s#edine u s#edinu (od kazivača do kazivača) mo0u se &#omeniti odlike jezika, nešto se može iz0u$iti ili do$iti, n&#. z$o0 loše0 &amćenja, novi kazivač može &ozajmiti 0#a5u iz d#u0i1 $ajkiN&#iča i &#omeniti stav ili &ouku zavisno od t#enutka i s#edine kazivanja. onekad se u tome &#oizvode i nova $ajka. :l#ik iznosi i svoje s1vatanje e&ski1 zakona koji od#e5uju o$#azac #adnje i odnose izme5u likova. ladimi# #o&& ('/B-'7) i I#ancuz E. 6. 4#eimas ('') čiji model aktanata, model osnovne st#uktu#e i model kontakta &#i&adaju najčešćim o#u5ima tumačenja. #azivač 0ajki H '. stoleću i &očetkom *7. stoleća usmena književnost je, uo&šteno &osmat#ano, &osmat#ana kao tekst i &o &#avilu je samo on i $eležen, u &očetku #učno, kasnije i sniman. ek su tokom 'A7-ti1 0odina za&isivači &očeli da smeštaju tekst $ajke u kontekst, tj. u s#edinu kazivača i situaciju kazivanja. 8vajca#ac Qeza H\e# (''*-'/*) &odelio je &#i&ovedače u t#i 0lavne 0#u&e na osnovu to0a šta i kako kazujuM ') 2azivač šala, anekdota i memo#ata, *) kazivač mitova, &#edanja i le0endi, ?) kazivač $ajki (koji su često &o#eklom iz najniži1 slojeva d#uštva). Dalje i1 je &odelio u t#i &od0#u&eM ') &asivni kazivač koji #etko &#enosi tekst d#u0ima, a kad 0a &#enosi, &#enosi 0a onoliko ve#no koliko se seća, *) &#i0odni kazivač koji kazuje samo kada nema &#avo0 kazivača, isto tako ve#no, i ?) &#avi kazivač koji je k#eativan. =a5a#ica Qinda D]01 ('*') zanimala se za zajednicu u kojoj se nešto kazivalo i iz koje je $ajka &oticala. 9jena knji0a 8?rc/en, *rz?/ler und *rz?/lgemeinsc/a!t iz '*. 0odine, u kojoj #azmat#a kolektivni izvo# $ajke i njene unkcije nije daleko od 4#imma, ali u&ućuje u &#avcu I#eudove teo#ije mita kao kolektivno0 sna na#oda. Danac Gen0t %ol$ek ('??-'*) 7nterpretation o! air- &ales ('/) nastavio je njene ideje. Ho&šteno &osmat#ano, #azvoj nakon s#edine &#ošlo0 stoleća k#eće se od &#edstave o $ajci kao su&e#o#0anskom &#oizvodu ljudske mašte, koji zavisi samo od svoji1 imanentni1 zakona, a ne sociokultu#ne s#edine kazivača i slušaoca, ka &#edstavi o kazivanju uslovljenom sociokultu#nim kontekstom. 2ao uzo# je mno0ima &oslužio $#itanski socijalni ant#o&olo0 G#onislav =alinoXski ('//A-'A*).
Struktura 1ajke
' * ? A B
očetak do0a5aja 2#iza eza vet stva#nosti DomNkultu#a Detinjstvo
Druga !aza
&reHa !aza
:končanje
2ulminacija Entiteza vet mašte &oljni svetN&#i#oda u$e#tet
9ajk#aće o&isano, #adnja se odvija većma na sledeći način. H svetu stva#nosti se do0odi nešto što &o#emeti #avnotežu i izazove k#izu, na &#ime# demon otme &#incezu i odvede je u svoj svet, svet mašte. 6unak, kome je sud$inski namenjeno da #eši k#izu, k#eće da je oslo$odi i v#ati u svet stva#nosti. aj junak je &o &#avilu neko od ko0a se ne očekuje us&e1, na &#ime# najmla5i $#at ili slu0a. 9a &#elazu iz sveta stva#nosti u svet mašte junak t#e$a da &#o5e k#oz &#ove#u s&oso$nosti kojom &okazuje umeće, 1#a$#ost, sna0u, saosećanje sa d#u0ima ili volju da im &omo0ne. ime stiče &#avo da do$ije &omoć za izv#šenje zadatka, a u o$liku nat&#osečne sna0e ili ma0ično0 &omoćnika – čovek, životinja ili stva# – koji tako5e &oseduju ma0ičnu moć od#e5ene v#ste, i uz nji1ovu &omoć junak izv#šava svoj zadatak. @zv#šenje zadatka se odvija u svetu mašte, ono je 0lavna &#ove#a, a sastoji se od &o$ede nad nat&#i#odnim $ićem i oslo$a5anjem otete i zatočene &#inceze ili &#inca uz od#e5ene &e#i&etije koje se u0lavnom sastoje od to0a da sta#ija $#aća ili neko d#u0i &okušavaju da &#eva#e junaka i se$e &#ikažu kao &#ave junake. o &ov#atku u svet stva#nosti junak mo#a zato da &#o5e k#oz &#ove#u &otv#de 0lavne &#ove#e tako što na od#e5en način, &o &#avilu nekim &#edmetom donetim iz sveta mašte ili uz &omoć neko0 od ma0ični1 &omoćnika, dokaže da je u&#avo on izveo 0lavnu &#ove#u, to jest &o$edio nat&#i#odno $iće, a oni koji su &okušali da 0a &#eva#e, $ivaju kažnjeni. 9akon svi1 &#ove#a i okončanja k#ize, to jest &ov#atka u no#malno stanje, junaku sledi na0#ada u o$liku &#inceze i &ola, eventualno celo0 k#aljevstva, to jest imovine i $#aka.
8esti #ed ukazuje na &si1ološko tumačenje $ajki, u kome i oteta &#inceza i junak iz sveta detinjstva &#olaze k#oz &u$e#tet u svetu mašte i od#astaju u svet stva#nosti, odnosno od#aslo do$a sa dozvoljenom seksualnošću. :vaj &#istu& je veoma aktuelan u &si1olo0iji, &ose$no &si1ote#a&iji. =e5utim, on je delimice s&o#an u nauci o književnosti, je# se iz za&isivanja usmeno0 stva#alaštva zna da su $ajke kazivali od#asli &#venstveno od#aslima, dok su deca $ila us&utni slušaoci (sem u slučaju iz#azito didaktički1 $ajki). :sim to0a, $ajke su $eležene u seoskoj s#edini u kojoj je seksualnost $ila daleko manje ta$uisana ne0o u 0#a5anskom d#uštvu, a i daleko &#isutnija o očevidnija i u ljudskim zajednicama z$o0 tesni1 uslova stanovanja, i u svakodnevnom životu z$o0 domaći1 životinja i nji1ovo0 &a#enja.
rste i tumačenje 1ajki
H mitskim 0ajkama junak ulazi u suko$ sa &#otivnikom koji oličava sm#t, a da $i 0a &o$edio, mo#a otići u &odzemlje, 0de o$itavaju m#tvi. @zlazak iz to0 sveta mašte na &ov#šinu, koja &#edstavlja svet stva#nosti, jednak je vask#snuću, odnosno &ov#atku u svet 1#išćanstva.
koji se odvija unuta# socijalno0 &#osto#a t#ans&onuje se u svet mašte, jedini u kome se može #ešiti. 9aime, ma0ični tok do0a5aja u kome se ostva#uju željeni do0a5aji i sni, ukida fzičke i d#uštvene zakone i uvodi &#inci& zadovoljstva – stolnjak koji se sam &ostavlja, #o0 izo$ilja, ko#&a koja se nikada ne &#azni, junak do$ija $o0atstvo i ženu[ im &#o$lemima se $ave i u okvi#ima &si1oanalitičke škole, je# smat#aju da $ajka &oseduje znatne te#a&eutske mo0ućnosti. a &#osvetiteljstvom, koje je 0ajilo iz#azito ne0ativan stav &#ema velikim delovima &učke kultu#e, usmena $ajka se &#eo$likuje u &isani 0#a5ansko-didaktički žan# kao ale0o#ijska &#iča o socijalizaciji i o$#azovanju, čime &ostaje deo lite#atu#e za &uk i &učko o$#azovanje.
+ripovetke
H porodičnim pripovetkama demonski &#otivnik je &oložaj &ojedinca u &o#odici i selu. uko$ se odvija na liniji otac – sin, kći – majka, maće1a – &asto#ka, 0de močnija st#ana od#e5uje 0#anice do koji1 sla$ija st#ana može ići i 0de se moćnija st#ana mo#a &o$editi $aš kao i demona u $ajkama. :ne jasno odslikavaju &olnu &odelu &osla. :sim to0a, nji1ova odlika je da se otac se javlja u ženskim &#i&ovetkama, onima u koji je 0lavni lik žena, a majka veoma #etko u muškim, onima u kojima je 0lavni lik muška#ac. H socijalno2utopijskim pripovetkama vidimo klasno &odeljeno d#uštvo. #otivnik u0lavnom su u0lavnom k#alj ili 0azda koji s&#ečavaju lju$av izme5u svoje kće#i i slu0e, vojnika ili še0#ta. H njima mo0u da se jave ma0ični &omoćnici (ljudi ili &#edmeti), i oni i0#aju samo &ozitivnu ulo0u. Hs&e1 je u tim &#i&ovetkama izuzetak, a kazivač &onekad i sam #az$ija iluziju us&e1a komenta#om na k#aju kazivanja */, kad 0i to samo tako 0ilo . H socijalno2kritičkoj pripoveci san o us&e1u &#o&ada. 6asan klasni suko$ u kome 0azda i slu0a skla&aju u0ovo#, koji u tim &#i&ovetkama ima istu ulo0u koju u $ajkama ima &#ove#a s&oso$nosti, ali 0azda iz$e0ava da 0a is&uni. 6unak ne do$ija ni &#incezu ni &ola k#aljevstva (odnosno &ola #adnje). i&ovi su u0ovo# o #adu i u0ovo# o $#aku, koji jasno &okazuje odnos sna0a, i u njima si#oma1 sko#o uvek &#o&ada.
Haljive priče
8aljive &#iče su ka#akte#istične &o jasnim &odelama koje odslikavaju aktuelne d#uštvene suko$e i &#ed#asude. H seoskim &#ičama, seljak je &ametan i do$a#, 0#a5anin je 0lu&, sveštenik &o1le&an i &o1otan. H 0#adskim šaljivim &#ičama seljak je 0lu&, a 0#a5anin &ametan.
Erotske priče
C#otske &#iče su izuzetno $#ojne, možda naj$#ojniji &#oizvod usmene književnosti u devetnaestom stoleću, ali su sla$ije za&isivane i #etko izdavane z$o0 &#ed#asuda
0#a5ansko0 mo#ala. @ u njima se, na#avno, uz osnovnu e#otsku #adnju, koja služi za$avi, vide jasni d#uštveni odnosi kao i u šaljivim &#ičama.
8asne
Gasne čine manji deo za&isa. 9ji1ova osnovna odlika je ant#o&omo#nost životinjski1 likova.
+redanja
#edanja su k#atke o#me, sad#že uvod i d#amsko jez0#o ili jednu e&izodu. H njima su &oznati lokalitet, čak i kod lutajući1 &#edanja, a nat&#i#odni svet nije u nekom &ose$nom &#osto#u mašte do ko0a se stiže &#eko sedam mo#a i sedam 0o#a, već je inte0#isan u stva#nostiM &atuljci žive is&od &#a0a ili u staji, vilenjak ima svoju kuću is&od 1uma na kome je seljakova kuća, u o$ližnjoj šumi ili u $#e0u sa d#u0e sta#ne &otoka[, &a se svet mašte i svet stva#nosti slivaju jedan u d#u0o0, izme5u nji1 ne &ostoji 0#anica već samo 0#anično &od#učje. E to isto se može #eći i za jedan $#oj &#edanja u nji1ovom odnosu &#ema $ajkama; izme5u nji1 ne &ostoji jasna 0#anica već samo 0#anično &od#učje. >eć &ominjani tekst 8lin koji melje na dnu mora jeste &#i&ovetka o $o0atom i si#omašnom $#atu, etiološko &#edanje o salinitetu mo#a i $ajka o t#am&i svinjske &ečenice za ča#o$ni mlin sa 5avolom. #edanja su unkcionalna na d#u0ačiji način od $ajki i &#i&ovedaka; ona su k#atka i svi su mo0li da i1 kazuju, ona su, $a# &ojedine v#ste, ne&os#edno &oučne i &#enose od#e5ena iskustva, i ona su mo0la da se kazuju u &#aktično $ilo kojoj &#ilici. 9ajveći skandinavski sku&ljač &#edanja je Danac CXald an0 2#istensen, koji je tokom devetnaesto0 stoleća saku&io oko *B.777 tekstova. 2ao i d#u0i tadašnji sku&ljači usmene književnosti, $avio se samo tekstom, a ne i situacijom i unkcijom, što donekle umanjuje v#ednost nje0ove o0#omne z$i#ke. 8itska predanja se $ave nat&#i#odnim $ićima iz no#dijske mitolo0ije i &ozniji1 ve#ovanja isto0 ti&a. Prirodnomitska predanja se $ave svetom &#i#ode, koja je ne&oznata, neosvojena i o&asna &o se$i i zato što u njoj žive nat&#i#odna $ića. @&ak, iako su vilenjaci kao deo &#i#ode u načelu o&asni, nisu to uvek; čak je &onekad i njima &ot#e$na &omoć (na &#ime#, vilenjakinja ne može da se &o#odi dok joj ne &omo0ne o$ična žena, a ako se le&o &ostu&a sa kućnim &atuljcima, oni će &omoći domaćinu). @ u takvim &#edanjima &ostoji izvesna veza sa svetom stva#nosti; ljude su u$ijali ili otimali #az$ojnici ili $i zalutali i um#li u šumi, &#o&ali u močva#u ili $i i1 #ast#0le zve#i, ali je to #ado o$jašnjavano kao delanje nat&#i#odni1 $ića. H njima ima e#otike; vilenjaci otimaju mlade devojke ili za1tevaju &#vu mladu koja t#e$a da se venča u novoj c#kvi. :sim to0a, &ostoji i izvesno em&i#ijsko jez0#o, na &#ime# deca #o5ena sa telesnim manama, &ose$no onima koje &okazuju životinjske odlike (maljavost, iz#asli zu$i i sl.) smat#ana su zamenama, decom vilenjaka koja su ostavila ljudima, a od nji1 uzela nji1ovu zd#avu i le&u decu. a v#sta &#edanja sad#ži $#ojne no#me o &onašanju i o&omene šta se može do0oditi ako i1 se ne &#id#žavamo (odlazimo sami u šumu, ne vodimo #ačuna o do$#im odnosima sa vilenjacima i &atuljcima itd.). 9ačin na koji se možemo zaštititi jasno se nalazi unuta# 1#išćanski1 no#mi; od demona štite čelik (n&#. nož, makaze), k#st, k#štenje[ 'ocijalnomitska predanja se $ave onim što se nastaje u 0#aničnom dodi#u sveta no#male i a$no#malnosti, vešticama i vešcima, vukodlacima (seljak koji se o0#ešio o d#uštvene no#me, n&#. &ome#io me5u, ili devojka koja se o0#ešila o 1#išćanske no#me, n&#. u$ila novo#o5enče, &ostaju vukodlaci), vam&i#ima[ :na su jasna
u&ozo#enja šta se do0a5a kada se k#še no#me, a istov#emeno i u&utstva šta čini sa takvim $ićima. 7storijska predanja se $ave, kako im i samo ime kaže, isto#ijskim z$ivanjima i #aznim lokalnim do0a5ajima. o mo0u $iti &#edanja o 0#a5enju c#kve i demonu koji je 1teo da to s&#eči 1itnuvši neku stenu na 0#aditelje ili, da $i dozvolio, zat#ažio &#va mlada, o e&idemiji ku0e (čume) iz s#edine čet#naesto0 stoleća, &oznate kao L#na sm#t, o #atovima (n&#. iz danski1 #atovi sa 8ve5anima 'B-'/)[ a &#edanja služe kao neka v#sta usmene isto#ije jedno0 &od#učja ili sela, &ose$no ako u nji1 u#ačunamo i &#edanja o ličnostima, kako seoskim tako i, još češće, onima izvan seoske zajednice koja su nekom &#ilikom &#ošla k#oz sela (k#alj, &lemići, #az$ojnici[) ostavljajući do$#e ili loše us&omene. Eli mo0u $iti i o do0a5ajima važnim za samo selo kao lokalna isto#ija, na &#ime# o velikom &ovodnju, u#vini koja je uništila deo sela, &adu seosko0 1#asta, nekom većem &oža#u, u$istvu[ *tiološka &#edanja o$jašnjavaju &o#eklo neko0 to&onima, ost#va, iz0leda neke stene, u#vine i $ilo če0a d#u0o0 što je delovalo čudno ili što je valjalo imenovati i onda to ime o$jasniti. erska predanja ili legende su 1#išćansko0 &o#ekla, vezana za c#kvu, ali i za na#odna ve#ovanja sa u&o#ištem u 1#išćanskom učenju. Gradska predanja su &ose$an vid sav#emene usmene književnosti, koja se stva#aju u učeničkoj i studentskoj s#edini, &o medijima, na za$avama i uo&šte u 0#adskoj s#edini.
Male forme
=ale o#me su veoma k#atki o$lici usmene književnosti. Ene0dote, memo#ati i doživljaji su k#atka kazivanja o ličnim, 0#u&nim, lokalnim i tu5im iskustvima. oslovice &#edstavljaju sažeto životno iskustvo u kome se niz &ojedinačni1 iskustava uo&štava u jednoj #ečenici i z$o0 to0a su t#očetv#tinske istine; veliki deo ono0a što se njima iz#ažava jeste tačno, ali kao i sva uo&štavanja na osnovu &ojedinačni1 slučajeva, zanema#uju su&#otna iskustva. oslovice služe kao auto#ita#ni iskazi i indikato#i su v#ednosti i no#mi jedne zajednice. o svemu sudeći, one su &#venstveno ev#oazijska i a#ička &ojava. @z#eke su uo$ičajeni iz#azi za neko iskustvo koji se sintaksički &#ila0o5avaju jezičkom kontekstu u kome se na5u, i u tome su slične idiomatskim iz#azima, n&#. i0#ati na &o0#ešnu ka#tu. >ele#izmi su v#lo često izv#nute ili &a#odi#ane &oslovice. Ja0onetke su veoma sta#i vid &#ove#e ljudsko0 znanja i dovitljivosti. ialice su jednostavniji o$lici za0onetki. H k#atke o#me s&adaju i na$#ajalice, #az$#ajalice, $#zalice, $ajalice ($asme, u#icanja, v#ačanja), #azna kalenda#ska &#avila i &#avila za lečenje i &#edskazivanje v#emena, laže, šale i vicevi.
Istinitost usmene proze
@stinitost umetnički1 o$lika tiče se nji1ovo0 odnosa &#ema stva#nosti, ali kako je #eč o umetnosti, tu istinitost valja s1vatiti u veoma uslovnom značenju to0 &ojma. '. =it i njemu od0ova#ajuće $ajke i &#edanja &#et&ostavlja ve#u, te je #as&#ava o istinitosti ti1 o#mi $esmislena, &ošto i1 slušaoci &#i1vataju kao ve#ski istinite, dakle van em&i#ijske &#ove#ljivosti (ako se o njoj uo&šte i #azmišljalo &#e &ojave sav#emene nauke). *. Gajka je &si1ološki istinita, je# izme5u kazivača i slušalaca &ostoji &#ećutni do0ovo# da je to tako. ?. #edanje je isto#ijski istinito u tom smislu da o&e#iše za zajednicu u kojoj nastaje aktičkim z$ivanjima i lokalitetima sem kada je #eč o nat&#i#odnim $ićima, ali to ne mo#a da znači da su ona isto#ijski istinita u naučnom smislu. 9ji1ov okvi#
istinitosti je istina seoske zajednice u kojoj nastaju, odnosno 0#adske kada je #eč o 0#adskim &#edanjima. @&ak, i ona za1tevaju izvesnu me#u &uko0 ve#ovanja, je# nisu &#ove#ljiva. A. Qe0enda je ve#ski istinita, je# se temelji na ve#i, i isto#ijski istinita, je# u jednom $#oju le0endi &ostoji od#e5eno isto#ijsko z$ivanje koje je manje ili više naučno &otv#5eno iako često ne znamo nikakve detalje. B. Gasna je mo#alno istinita, je# k#oz me5uživotinjske odnose često 0ovo#i o me5uljudski odnosima.
+oezija
Jajednički skandinavski naziv za duže, &ose$no e&ske o$like usmene &oezije jeste na#odna &esma, ali se često ko#isti i naziv $alada. 9ije mo0uće od#editi tačno kada je nastala no#dijska $alada, ali je u svakom slučaju &o#eklom iz s#ednje0 veka, možda s &očetka '?. stoleća. 9ajsta#ija sačuvana &omena usmene &esme nalazi se u 'agi o 'turlungima , u kojoj se kaže da je '''. 0odine na
*7. stoleća, kada je !uvezena" u olklo#na d#uštva u d#u0im skandinavskim zemljama. H no#dijskoj t#adiciji je za$eleženo uku&no /? $alada uključujući i šaljive &esme, koje se dele na oko 77 ti&ova $alada, naj#anije su tu i sti0le i u Danskoj je za$eležno oko BA7 ti&ova, a onda i u d#u0e skandinavske zemlje, samo &#eko 9emačke, Cn0leske i 8kotske, tako da je u 9o#veškoj za$eleženo samo oko **7 ti&ova. :snovni ti&ovi $alada su demonološke, čije su teme odnosi izme5u ljudi i nat&#i#odni1 $ića, &#i#odnomitske, čije su teme odnosi ljudi sa nat&#i#odnim $ićima, ali i ma0iji i d#u0im &#edstavama iz na#odni1 ve#ovanja, domaće0 &o#ekla ili uvezenim), viteške, sa #adnjom usmeštenom u višim slojevima, često lju$avno0 sad#žaja sa o&šteev#o&skim dvo#skim idealima, junačke, sa motivima iz sta#oskandinavske književnosti) i isto#ijske, sa motivima iz skandinavske isto#ije, najviše iz danske, &#aktično nikada iz 9o#veške). C&ske &esme su u znaku s#ednjovekovno0 sistema v#ednosti. esto 0ovo#e o $o#$i izme5u 1#išćanstva i nat&#i#odni1 $ića, o viteškom životu, osveti, nadzemaljskoj sme#nosti i va#va#skoj $#utalnosti. 9o#veške $alade su stilistički, u o&isu ljudi, sla$ije od danski1. H njima nema individualni1 ličnosti i u tom &o0ledu su sličnije ti&skim likovima u junačkim edičkim &esmama. H celini su i&ak $liže viteškim idealima, &ose$no u s1vatanju lju$avi. #i#oda i0#a veliku ulo0u u no#veškim $aladama, a &ose$no u #eli0ioznim &esmama, n&#. Draumkvedet . o što je &esma $ila &#edvi5ena da se &eva uz &les, od#edilo je i njenu o#mu. :na ima zav#šnu &unu #imu ili &olu#imu (asonansu) i slo$odan #itam koji se zasniva na na0lasku. vaki sti1 ima t#i ili četi#i v#1a (na0lašena slo0a). t#oa ima dva ili četi#i sti1a, &#i čemu je dvosti1 možda sta#iji. etvo#osti1 va#i#a izme5u četi#i i t#i v#1a, a #ima je a$c$. Galada ima &o &#avilu #e#en. Dok je sama &esma na#ativna, #e#en je najčešće li#ski. H četvo#osti1u &osle st#oe, kad se naziva ettersleng, a u dvosti1u može $iti stavljen izme5u sti1ova, kad se naziva mellomsleng ili innestev .
stoke, us&avanke, šaljive &esme, #u0alice, &esme uz &iće, &esme o novostima, e#otske &esme. ojedine v#ste su sačuvane u #ukom &isanim za&isima iz knji0a sa usmenim &esmama iz '. i '. stoleća i na jednost#ano štam&anim listovima od k#aja '- stoleća do oko '*7. 0odine. =no0e od ti1 v#sta &esama sačuvane su i &evaju se i danas ili se &o njima stva#aju nove.
/1li)i i stil
ose$an ti& čine dečije usmeno stva#alaštvo.
/dnos usmene i pisane književnosti
Hticaj usmene na &isanu književnost je veliki u vidu ins&i#acije, koja se vidi u delima od najsta#iji1 tekstova &#eko s#ednje0 veka i #ani1 #omantiča#a do sav#emeni1 &isacaM Sil1elma %au\a, %. L. Ende#sena (illYja R#ensena (9e&oYnato d#vo), Est#id Qind0#en (G#aća Qavlje s#ce), fnski književnik =ika Salta#i se &oslužio Pričom o 'inu/eu za svoj #oman 'inu/e *gipHanin itd. @stov#emeno, motivi iz &isane književnosti &onekad su se selili u usmenu. ose$an žan# su &astiži usmene književnosti i umetnička $ajka
Hsmena $ajka &#ema umetničkoj $ajciM Hsmena $ajka Hmetnička $ajka isac 9e&oznat, ev. &oznat kazivač oznat >#eme, mesto, 9e&oznato, unive#zalno esto &oznato ideolo0ija @ndividualan, nijansi#an, 2olektivan, često 0ovo#ni, književni, #etko o#mulaičan, 6ezik o#mulaičan, &onavljanje, sa &onavljanjima i sim$olika $#oja sim$olikom $#oja esto sa individualnim Qikovi #e sve0a akte#i oso$inama >išee&izodična, ali u0lavnom >išee&izodična, &onekad sa #ednovanje 2olektivno, unive#zalno @ndividualno, umetničko
@umačenje usmene književnosti eško je analizi#ati tekstove usmene književnost &#ema nji1ovom nastanku, je# se u0lavnm samo može na0a5ati 0de su i kada nastali, ali se zauzv#at može mno0o $olje analizi#ati &#oces nji1ovo0 ši#enje u &#osto#u i &#enošenje u v#emenu (t#adi#anja). ekstovi usmene književnosti imaju #azličite unkcije, da za$ave, da &ouče, &#uže &si1ološku &od#šku &ojedincu i kolektivu, da $udu #itmička &od#ška #adu ili #az$iju monotoniju neko0 #adno0 &#ocesa[
