Americka knjizevnost- realizam

Razdoblje izmedju 1865. I 1914. se u americkoj knjizevnosti oznacava kao period realizma. Ipak tyreba naglasiti da se realizam u americkoj knjizevnosti ne veze iskljucivo za ovih  pedesetak godina, vec prevazilazi modernizam 20. veka I javlja se I kod pisaca danasnjice. Kada govorimo o perodu izmedju 1865. I 1914. preciznije je govoriti o realizmima, a ne o  jednom realizmu zbog toga sto se pisci realisti nisu mogli sloziti oko jedinstvene definicije I  psihologi  psihologije je ovog pravca. Ipak mozemo izdvojiti izdvojiti odlike odlike specificne specificne za ovaj pravac, a to su da autori pisu o uobicajenim stvarima, onima koje se svakodnevno desavaju. U svojim najboljim delima delima realist realistii su pragma pragmatic ticni, ni, sklono sklono eksper eksperime imentu ntu I pre svega svega demokr demokrats atski ki nastro nastrojen jeni. i. St5var St5varala alacc manife manifesta sta realizma realizma govori govori kako kako ce umetno umetnost st prikaz prikaziva ivati ti pravo pravo lice lice amrick amrickog og drustva tek kada obican, ”mali” covek postane glavni lik dela i kada knjizevnost ne bude   pristupacna samo bogatima. Americki realisti stavljaju grad u centar svoga dela, a to je uglavnom Cikago, koji se razvio u toj meri da je mogao da nosi teret toga doba. Akcenat se stavlja na lik pojedinca koji ustari prikazuje ono zajednicko i uobicajeno za citavo drustvo. Naturalizam se razvija krajem 19. veka pod uticajem Evropljana Darvina i zole. Naturalisti su puni gneva prema sredini i kroz dela izrazavaju svoj bes. Podrzavaju Darvinovo stanoviste da je zivot borba u kojoj prezivljavaju prezivljavaju samo oni najjaci i najbolje prilagodjeni. prilagodjeni. Po recima realista nema svrhe boriti se u zivotu jer je sve unapred odredjeno. Mark Tven je jedan od najznacajniji najznacajnijih h predstavni predstavnika ka americkog americkog realizma. U svojim svojim delima delima Tven prikazuje svoju romanticarsko romanticarsko i realisticko realisticko lice. Romanticarsk Romanticarsko o u njegovim njegovim delima delima  potice iz detinjstva i perioda kada je uzivao u spokojstvu svoga doma. Tvena ubrzo zadesava velika tragedija, on shvata da zivot nije idealan, pa se u vecini svojih dela vrlo kriticno i sa  puno gneva odnossi prema imperijalizmu i eksploataciji ljudi. Tven stavlja svoje likove u centar romana i oni postaju nosioci radnje samim tim sto su stavljeni u situaciju da se odluce izmedju dve stvari. Tvenov jezik je veoma egzaktan i poetican, a u delima pisac prikazuje  pogatstvo jezika i raznovrsnost americkog juga. Henri Dzejm je pisac koji se u mnogo toga razlikovao od ostalih americkih realista. Ipak bio  je slican realistima po tome sto se sa dosta postovanja odnosio prema pisnju i po tome sto je svoj poziv pisca smatrao najbitnijim najbitnijim na svetu. svetu. Dzejms je kroz pisanje pisanje i istrazivanj istrazivanjee pokusao pokusao da razotkrije tajne ljkudskog uma i da napise istoriju svest covecanstva. Dzejms je bio sklon eksperimantisanju sa uglom vidjenja i epifanijom. Jednu situaciju je prikazivao na vise nacina tako sto je o istom dogadjaju pricalo nekoliko likova. Dzejms je u americku knjizevnost uveo nove likove i teme i time je zaokruzio pricu definisanja amricke knjizevnosti. Posto je veliki deo zivota proveo u Evropi, Dzejms je pokusao da pregovara izmedju dva sveta, Novog i Starog. Novi svet- Ameriku prikazao je kao nevino i naivno stvorenje, cak i kao neznalicu, dok je Evripa prikazana kao iskusna, ali opaka. Krejn i London su najznacajniji predstavnici americkog naturaliz ma. Ovi pisci su puni gneva i   bes besaa prem premaa sred sredin inii i zivo zivotu tu koji koji ih nisu nisu mazil mazili. i. Oboj Obojic icaa su govo govori rila la kako kako ih je zivo zivott nemilosrdno mravio, a Londona drustvo nije prhvatalo zbog stavova kojih se drzao. Ovi pisci su se zalagali za primanu Darvinovog stanovista o nemilosrdnosti zivota. Krej je tvrdio kako  je zivot neumoljiv. Sve sto se desi je posledica sticaja okolnosti i covek tu ne moze nista uraditi. uraditi. Po njegovim njegovim recima hrabrost je prihvaliti prihvaliti zovot takav kakav jeste i nositi se sa tim. I Dzek London smtra da je zivot bespostedna borba za prezivljavanje i poredi je sa dzunglom u kojoj samo najjaci opstaju.