PepeljugaPepeljuga- drama Aleksandra Popovica Na pismenom je moguce pitanje: zenski ili muski likovi u drami Pepeljuga Aleksandra Popovica. Bajka Nestvarna prica. Knjizevnost se moze tumaciti na vise nacina. Bajku cemo tumaciti strukturalistickom metodom, baveci se strukturom, sklopom, kompozicijom, motivima. Ali to nije jedini nacin na koji se moze tumacti knjizevnost. Mogu se tumaciti I psihoanalitickom metodom. Moze se tumaciti tako sto cemo razbijati jedan postkoronijalni diskurs koji zapravo govori o tome kako se postkoronijalne sile ophode prema manjinama, prema narodima koji imaju drugaciju boju koze… mozemo da tumacimo knjizevnost I feministickom metodom koja se drugacije zove tumacenje odredjenih rodnih uloga I rodnih stereotipa. Mozemo da govorimo I preko inter teksualne metode tragajuci za uplivom drugih tekstova u nekom tekstu kojim se bavimo. Sve ove metode sabrane su u knjizi Tumacenje knjizevnosti za decu Pitera Hanta. PepeljugaPepeljuga- Vuk, Grim, Pero. Narodna Ili folklorna bajka nema odredjeno vreme I proctor, sto znaci da mi ne znamo kada se radnja desava, ni u kojoj zemlji, gradu, mestu. Kao I u sve tri Pepeljuge, mi ne znamo ni doba kada se te tri Pepeljuge odvijaju ni mesto ni zemlju. Neke naznake vremena moci cemo da naslutimo u Peroovoj bajci Pepeljuga. To znaci da to neodredjeno vreme I proctor, pr octor, odnosno hronotop, nekih knjizevnih dela sada utice na neku vrstu simbolike znacenja koje bajke po zakonu mogu da imaju. Pored ovog neodredjenog vremena I prostora, folklorne I narodne bajke odlikuje neka vrsta specificnosti u nastanku. To znaci da su se one prenosile s kolena na koleno, a sto prevedeno znaci da je kolektiv uticao na njihovo uoblicavanje, znaci da one nisu delo jednog autora za razliku od autorskih bajki, nego su one proizvod kolektivnog nastanka i kolektivnog uoblicavanja. Pored toga narodne ili folklorne bajke odlikuje jedna vrsta stalnih brojeva koji se javljaju 3,7,9. Kada se javi broj 13 znamo da ce nesto krenuti po zlu, da ce nesto biti lose. I boje u narodnim I folklornim bajkama su uobicajene, to su boje metala, zlata, srebra itd zato sto su one na izvestan nacin odredjene sa nekom vrednoscu. Pouke narodne ili folklorne bajke jesu materijalno blagostanje, porodica I sreca. – sreca. – covek covek krene na put, tu nailazi na odredjene prepreke, desavaju mu se razne stvari, savlada prepreke I bajka se zavrsava tako sto se ozeni sa kraljevom cerkom, dobije polozaj I onda su se oni vencali, imali puno dece I ziveli srecno do kraja zivotaBajka se dugo vremena kazivala, sve do onog trenutka kada je Vuk Karadzic nije zapisao. Posto se kazivala, a kasnije I citala, na pocetku narodne bajke nalazi se jedan element koji se zove zove PREBACIVAC. Prebacivac ima ulogu da onog ko slusa ili cita bajku prebaci iz ove nase realnosti u svet bajki. Kao prebacivac moze da se javi vreme, proctor, odredjeni tip junaka I tudji govor. Na primer: bio jednom jedan-vreme, nas koji slusamo treba da prebaci u taj irealni svet. Odredjen tip junaka: bese carev sin I on je… Prostor: bese jedna zemlja… Tudji govor: rece mi jedan covek, pricase se, govorase se…
U zavisnosti od toga koliko se junaka javi u prvoj recenici bajke zavisi da li ce njena kompozicija biti slozenija ili jednostavnija. Narodna bajka pati od jedne dimenzionalnosti. Nalazi realan I nerealan svet I natprirodna bica. To znaci da se ono sto je nemoguce daje kao da je moguce. U fantasticnoj knjizevnosti nalaze se odredjene katagorije: cudno, cudesno I fantasticno. Cudesno je osnovna kategorija folklorne ili narodne bajke. U narodnoj ili folklornoj bajci cudesno se vrlo cesto javlja. Cudesno zaci da je najnormalnije da se junak sretne sa nekim nestvarnim nestvarnim bicem: zmajem, azdajom, azdajom, vesticom I da to bude najnormalnija moguca stvar. Kategoriju cudesnog odlikuje natprirodno kao sto su ta bica, u istoj ravni nalazi se sa realnim. Na primer pojava vile kod Peroa je najnormalnija, svi to prihvataju, nikome to nije nesto cudno I neobicno. Kategoriju fantasticnog odlikuju dva nivoa: realan svet I fa ntastican tok. Prodor iz realnog sveta u fantasticni tok pracen je sa odredjenim izrazavanjem odredjenih emocija I odredjenih osecanja, bilo da je to iznenadjenje, neverica, nepoverenje, strah, panika I td. Na primer roman Alisa u zemlji cuda. On pocinje u realnosti gde ona pada u rupu I upada u taj drugi svet I ona sve vreme izrazava svest o tome sta se sa njom desava. Beskrajna prica. Kategorija cudnog je nesto sto je neobicno, nesvakidasnje ali sto se moze objasniti zakonima nuznosti I verovatnosti. Primer kada su deca na ekskurziji pa od senke drveta im se cini da je strasnilo, panice, pa kad upalimo svetlo zakonom nuznosti pokazujemo im da je to samo njihova masta. Bajka se moze tumaciti na vise nacina I postoji vise teorija o nastanku bajke. Opstu teoriju o nastanku bajke izveli su braca Grim. Oni smatraju da je bajka nastala iz mita I to ni malo neobicno ili slucajno jer su braca grim stvarala u doba romantizma koji predsavlja beg od stvarnosti, okretanje ka mitovima. Jos j edna teorija I pristup proucavanja bajki jeste psihoanaliticka. Psihoanaliticki pristup se razvio zahvaljujuci Frojdu. Bruno Beterhajn: Znacenje bajki- je psihoanaliticki protumacio Pepeljugu, Uspavanu lepoticu, Ivicu I Maricu, Macka u cizmama, Snezana I sedam patuljaka… Pokazao je sta je zapravo psihoanaliticki sadrzaj tih bajki. Za bajku su karakteristicni internacionalni motivi. Strukruralisticki pristup proucavanja bajki razvio je jedan ruski naucnik koji se zove Vladimir Brot. On je objavio sredinom proslog veka knjigu koja se zove Morfologija bajki. On je zakljucio da je bajka sagradjena zahvaljujuci odredjenom tacno utvrdjenom redosledu koji koji se u njoj javlja I da se u bajci pojavljuju I smenjuju razlicite funkcije, a kao funkcije on imenuje tj odredjuje odredjenu radnju koju vrse razliciti likovi. On kaze da u bajci postoji 33 funkcije tj 33 radnje koje vrse razliciti likovi. To znaci da postoje mnogo bajke, ali radnje r adnje koje se vrse u tim bajkama su identicne I nosioci tih radnji odnosno likovi koji vrse te radnje su razliciti jer su te bajke razlicite. Zato on izdvaja 33 funkcije koje imenuje na sledeci nacin npr : funkcija pomocnika. To su pomagaci. Postoje razlicite bajke, ali funkciju pomagaca vrse razlicite osobe, kao u ove tri Pepeljuge, razliciti likovi pomazu Pepeljugi da ode na bal, ali oni rade istu stvar. Oni pomazu glavnom junaku da dodje do svog cilja. Postoji I funkcija stetocine. To je neko ko onemogucava onemogucava glavnom junaku da ostvari svoj cilj. Postoji funkcija darodavaoca. To je neko ko daruje glavnog junka nesto st o ce mu kasnije pomoci. Postoji funkcija laznog junaka. Neko se predstavalja da je neki junak, da je glavni junak, da je carev sin, ali se kasnije ispostavi da on to nije.
Vuk Karadzic kaze da su bajke gatke ili zenske price u kojima se pr ipoveda o svakakvim cudesima koja ne mogu biti. Sarl Pero- francuz, ziveo I stvarao u 17. Veku u doba klasicizma. 1697. Objavljuje delo Price moje majke guske pod pseudonimom Pjer Dominik sto je zapravo ime njegovog sina, a pouke daje u stihovima. Braca Grim- posle Peroa, nemci, Jakob I Vilhelm, zive u drugoj polovini 18. Veka I prvoj polovini 19. Ziveli I stvarali u doba romantizma, prikupljali su nemacnke narodne bajke, ali su pisali I svoje bajke oslanjajuci se na poetiku narodne I folklorne bajke. Oni cuvaju tu vezu sa narodnom bajkom, sto mozemo videti kod Pepeljuge koja 3 puta ide na bal, a kod Peroa 2 puta. U uspavanoj lepotici ima 13 vila, sto znaci da ce stvari krenuti po zlu. Kako pocinju sve tri bajke? Kako se zavrsavaju sve tri bajke? Zavrsetak Peroove Ko vrsi funkciju pomagaca? Da li neko vrsi funkciju stetocine? Koliko puta Pepeljuga ide na bal, zbog cega? Kako izgledaju haljine? Da li su postavljenje gradacijski? U kojoj bajci je posebno posvecena posvecena paznja modi I zbog cega? Pepeljuga, ime? Je l ona negde uoblicena kao lik, kakva je? Koliko ima polu sestara? Kakva je njihova uloga, da li su neutralne? maceha, kakva je, ima li razvijenu r azvijenu ulogu? Otac, gde se javlja, ima li ulogu, kakav je? kako dolazi do prepoznavanja, gde je cipelica, gde se nalazi princ u sceni prepoznavanja Da li neko tada pomaze ili odmaze Zasto je negde prisutan princ Kako dolazi do toga da proba cipelicu Kako ide na bal kako se sprema Kakv je princ, kako se ponasa, kakve ima manire
1. Kako pocinju sve tri bajke? bajke ? Vuk- covek govori devojkama da se ne naginju nad bunar jer kojoj vreteno ispadne njoj ce se majka pretvoriti u kraju. Najlepsoj devojci upada vreteno I majka joj se pretvara u kravu. Braca grim- jednom bogatasu se razbole zena. Majka govori cerki na samrti da bude dobra I postena pa ce se I njoj dobro vratiti. Kao neka vrsta zaveta. Pero- bio jednom jedan vlastelin. Stereotipni pocetak. Vlastela su ljudi viseg staleza, pa nas to upucuje na ono vreme kada je bilo vlastele. Iako u bajkama nije odredjeno vreme I prostor, kod Peroa mozemo da nadjemo neke naznake prostora I vremena kao sto jeje - bio jednom jedan vlastelin.
2. Kako se zavrsavaju bajke? Vuk – dolazi kraljevic I pevac otkriva da je Pepeljuga u koritu. Proba papucu I odvodi je u dvor kraljevic. Kraljevic je taj koji dolazi, koji je prisutan u sceni prepoznavanja. Na samom kraju petao vrsi funkciju pomagaca. Kada se otvori korito, Pepeljuga je u istoj haljini I papucici kao sto je bila treci put na balu. Grim – polusestre su kaznjene tako sto im golubovi vade oci na vencanju, a Pepeljuga se udaje za kraljevica. Nema stereotipnog zavrsetka ziveli su srecno do kraja zivota. Pepeljuga u celoj bajci ostaje ista, ispunjava majcin zavet. U sceni prepoznavanja su prisutne golubice, vrse funkciju pomagaca. Dva puta govore kraljevicu da to nije pravi izbor, a treci put potvrdjuju da je to pr avi izbor. Kada Pepeljuga proba cipelicu prisutan je princ. On joj je pogledao lice I prepoznao je. U sve tri bajke imamo motivaciju za ime Pepeljuga, jedino u narodnoj ona ima ime Mara. Onog trenutka kada je doslo do toga da I ona proba cipelicu, ona pere ruke I lice ali ostaje u dronjavim haljinama. U narodnoj imamo onu kategoriju cudesnog jer je ona u koritu bas u istim haljinama. Kraljevic se zagleda u njeno lice I prepoznaje je, pa ovde imamo I prepoznavanje po licu. Pero – ona oprasta polusestrama, udaje se za kraljevica vodi sestre I udaje sestre za dvorane. To moze biti dvosmisleno. Kao cin nagrade I cin osvete. S jedne strane im oprasta I vodi ih sa sobom a sa druge strane kao osveta je sto ce ceo zivot biti na dvoru I gledati kako ona uziva I da joj se dive a da je ona na visem nivou nego one. Tu ima I malo zenske pakosti. Ona cini dobro delo ali je ono dvosmisleno. Scena prepoznavanja- carev izaslanika je dobio zadatak da svim devojkama isproba cipelicu. Kuma vila se javlja kao pomocnik koja joj u tom trenu daje jos lepsu haljinu. Onakvu haljinu kakva dolukuje da bi sa izaslanikom otisla u dvor. Strogo se vodi o svim detaljima aristokratskog drustva. 3. funkcija pomagaca U narodnoj bajci su to majka, beli golubovi I peva. Kljucni pomagac je majka koja se pretvara u kravu. Pomaze joj u tri zadatka koja mora da obavi. U sceni prepoznavanja je to pevac. Sve ovo su kategorije cudesnog. Kod Peroa je to kuma vila. Ne samo da joj daje haljine nego joj daje celu opremu, kociju, lakeje… sve joj daje da bi na balu odala utisak nekog iz visokog drustva. Kod grima su to ptice. Otac krece na put, dve polusestre su lakome pa traze drago kamenje, bisere, a Pepeljuga trazi prvu leskovu granu na koju bude naisao. Zasadi je na majcin grob, izraste drvo kod koga ona dolazi da trazi pomoc. Ptice joj pomazi, da uz pomoc drveta, daju joj tri haljine. Na kraju ptice kr aljevicu govore da li je njegov izbor pravi. 4. funkcija stetocine U narodnoj je to maceha. Nasa narodna Pepeljuga je zapravo bajka o zloj macehi. Ima jednu polusestru, koja nema razvijenu ulogu, ona je u senci svoje majke. Maceha je zla I zadaje joj zadatke. Ali ona u narodnoj ne biva kaznjena, ne zna se na kraju sta je sa njom bilo. A odma posle bajke Pepeljuga Vuk je stavo bajku Zla maceha. Pa Pepeljugu mozemo citati I kao bajku o zloj macehi. Pero – kod njega nema zle macehe, tu su zle polusestre. Grim – kod grima mozemo da pronadjemo zlu macehu. 5. koliko puta ide na bal
Kod Vuka I kod Grima ide tri puta, a kod Peroa ide dva puta. U narodnoj ide u crkvu jer je crkva bilo jedino mesto gde devojka iz naroda moze da sretne nekog ko je iz visokog drustva. Ovde primecujemo neku vrstu ruralne sredine. 6. Kako izgledaju haljine U narodnoj- prva od svile, druga od srebra I treca od zlata. To je gradacija. U narodnoj je zlato najvrednije. Papucice-ne zna se tacno kako su izgledale. Grim – grim cuva vecu sa narodnom bajkom, pa su haljine slicne sa onima iz narodne. Pero – kod njega se najvise vidi da se obraca paznja na modu. Istancan stil I ukus za modu. Tacno se opisuju I materijali. Duh vremena 17. Veka, kada se nosila ta raskosna odeca. 7. Kako je dobila ime U sve tri bajke imamo motivaciju za ime. 8. Kakve su polusestre Grim- kako reaguju na pomisao da bi ona htela da ide na bal? rugaju joj se. ona zeli da ide na bal da bi plesala. Nemamo tako razvijen lik sestara. Pero – slusaju modne savete od Pepeljuge, smeju joj se sto hoce da ide na bal. Kad dodje na bal ona bas zeli da sedne kod sestara koje joj se dive, njenom izgledu, manirima. U narodnoj se svi dive njenoj lepoti. U narodnoj I kod Peroa ona slucajno gubi cipelicu, a kod Grima kraljevic maze stepenice smolom gde se zalepila njena cipelica. Kod grima nije naznaceno do kada ostaje na balu. Tek kad je on pita da je isprati, ona zuri kuci I tada se javlja otac koji pomisli da nije Pepeljuga, sledeci put se popne na krusku, otac isto pomisli, pa se cipelica zalepi. Kod peroa ostaje od dvanaest a posle toga nestaje carolija. Posle 12 gospodjice nisu vise gospodjice, zna se kada pristojne devojke treba da su kuci. Ima citav niz saveta kako treba da se ponasaju I izgledaju gospodjice. 9. Otac Grim- ispunjava zelju devojkama I pojavljuje se na kraju kada se probava cipelica. Narodna – otac se pita samo kada treba da se odluci da li ce se zaklati krava. Patrijahalna porodica, pita se samo za ono sto je vazno za kucu, a ne za odnose u porodici. U sve tri bajke dominira kategorija cudesnog. Drama Pepeljuga Aleksandar Popovic 1966. objavljena Kombinuje sve tri bajke. Ovo je scenska bajka jer je adaptirana za scenu, za izvodjenje. U scenskim bajkama se javlja postupak ublazavanja. Odredjene scene se ublazavaju, ostaju prisutne npr scena sakacenja, nego se menja nacin. Nema surovih scena. Analiza Ima tri cina. Prvi cin se desava kuci, drugi na dvoru, treci kuci. Ono sto je karakteristicno u ovoj scenskoj drami jeste da imamo naznake vremena I prostora. Mozemo naslutiti vreme desavanja. Vreme je 60te god 20.veka to mozemo da vidimo po prevoznim sredstvim, po tome sto maceha I dve cerke odlaze u kupovinu. Proctor je odredjen. Zakljucujemo da je to gradska urbana sredina.
Ovde mozemo videti da se javljaju I mediji. Javljaju se na nekoliko mesta. Na samom pocetku. Celu ovu dramu mozemo da shvatimo kao jako kriticnu prema onom drustvenom sloju kojem pripada maceha, prema neobrazovanju, prema tome kako mediji uticu na nas zivot. Drama pocinje monologom Pepeljuge. Kada bi postala princeza ona bi kupila zlatno korito I sapun sa mirisom ljubicici, stipaljke od slonove kosti I princeva kosulja bi se njihala na povetarcu bela. Lici na reklamu. Tu se vidi prodor medija. Princ preko medija oglasava da trazi Pepeljugu. Likovi: Pepeljuga, maceha-ima dve cerke, Pepina I Roza, date su kao suprotnsti, otac-ima promenjenu ulogu, kao neko ko slepo slusa svoju suprugu, transformise se I staje na stranu Pepeljuge, na kraju je on taj koji otkriva Pepeljugu, princ I njegov otac kralj-daje svom sinu neku vrstu saveta kako da nadje zenu, a princ zeli istinsku ljubav. Dvorac ne izgleda kao dvorac iz bajki, nego kao kuca jedna u kojo se sve raspada, drugacije se hrane, seku bajaderu na vise delova da je bude vise. Samo jednom se ide na bal. Jos jedan like je adjutant- on posreduje izmedju macehe koja zeli da uda svoju cerku Pepinu, ona je makijavelisticki tip, data je kao malogradjanka, zeli da predje u visi drustveni milje, ne bira sredstva, potkupljuje adjutanta. Francuski jezik se koristi puno. Glavna osobina koju Pepeljuga ispoljava jeste ta sto je obrazovana. Ovde se pored svih likova javlja I hor.
!!! BAJKA Motivacija je postupak kojim se u uzrocno posledicnu vezu dovode motivi koji cine radnju u nekom proznom delu. Kada govorimo o nekoj prici, bajci, romanu mi znamo da oni moraju imati neku radnju, a opis te radnje jeste zapravo fabula. Ta radnja moze da bude izgradjena zavisno od toga kako citalac prihvata sadrzaje koji su ugradjeni u fabulu. Postoje tri, globalno uzev, nacina na koja se radnja, sa stanovista verovatnog I moguceg, moze ugraditi u fabulu. Privi nacin, koji uvodi u pricu tzv realisticku motivaciju. A realisticka motivacija znaci da dogadjaji o kojima se u proznom delu pripoveda mogu biti vezani za nesto sto je u stvarnom zivotu realno I moguce. Prica u nekom romanu, moze se baviti stvarima izmisljenim ali te stvari kad ih uporedimo sa stvarnim zivotom, one nam izgledaju moguce ili realno. Zbog toga, kada govorimo kakva je veza izmedju motiva u tim delima, kazemo da je ta motivacija realisticka. Kada struktura opisanog dogadjaja, bez obzira sto ga je pisac izmislio, moze nalikovati necemu sto se u stvarnom zivotu desilo ili se moglo desiti, mi kazemo da je ta motivacija realisticka. Uporedo sa realistickom motivacijom imamo I cudesnu motivaciju koju vezujemo za bajku. Cudesna motivacija znaci situaciju u kojoj radnja neke bajke govori o nekom dogadjaju za koji mi, uporedjujuci ga sa stvarnim zivotom, mozemo znati pouzdano da to nije moglo da se desi u stvarnosti. Kada se bojave vile I druga takva bica mi znamo da to ne moze da se desi u stvarnosti. To znaci da je motivacija u bajci cudesna zato sto ona prikazuje jedan nadrealan svet u onom delu bajke u kojem dominira cudo ili cudesno, kao nesto natprirodno, kao nesto sto nije samerljivo
stvarima u obicnom I svakidasnjem zivotu. Kako citalac dozivljava t o cudo, da li ga on prihvata ili ne prihvata? On prihvata to cudo kao jednu drugaciju, mogucu Ili paralelnu stvarnost. Citalac dok cita bajku ne pita se da li to sto on cita jeste moglo da se dogodi ili nije. Sve to sto on cita, on domislja, imaginira u svojoj masti I on sklapa jedan dogadjaj, prihvatajuci ga kao nesto sto je spontano I prirodno. Postoji I treci vid motivacije koji se vezuje za fantastiku. Koja je razlika izmedju cudesnog I fantasticnog? U cudesnom, u bajci, to sto je cudo, prihvata se kao moguce, kao nesto sto je spontano, kao nesto sto je prirodno. Da li se to sto je natprirodno prihvata u fantastici? Ne. dok citamo fantasticnu pricu ili gledamo neki film koji ima elemente fantasticnog u svom sadrzaju, kao citalac ili gledalac, pitamo se da li je pojava koja je prikazana iz realnog ili iz nadrealnog sveta. Samo pitanje ili nedoumica koju stvara fantastika u knjizevnom delu ili f ilmu, odvaja tu vrstu natprirodnog od onoga sto je u bajci cudesno. Po tom osnovu mozemo praviti razliku realisticke motivacije s jedne strane prema cudesnoj I fantasticnoj, ali pritom moramo praviti razliku izmedju tipova I vidova cudesne I fantasticke motivacije. Primer: Hickok film Ptice. Govori o jednom gradicu koji napadaju ptice koje su se ustremile na ljude tako da su njihovi zivoti ugrozeni. Stalno je, gledalac koji posmatra taj film, pod utiskom jedne zebnje iz mogucnosti da se u filmu ne desi tim ljudima nesto sto je najstrasnije. Stice se utisak da se neka nesreca moze desiti svakog casa upravo zbog toga sto su te ptice tako ubedljivo prikazane. Sve vreme gledalac se pita da li je ta radnja koja je vrlo ubedljiva, da li ona moze biti iz realnog sveta ili ona tom svetu ne pripada. I sama ta cinjenica da nemamo odgovor na to pitanje, nego taj odgovor prati jedna vrsta nedoumice cini da se u gledaocu stvara jedna vrsta straha sto upucuje na zakljucak da je u filmu primenjena logika fantasticke motivacije. Nesto sto se sa jedne strane javlja kao opasno a sa druge kao nesto sto nije iz sfere realnog zivota. Rec BAJKA dolazi od reci BAJATI koja znaci gatati, vracati, pripovedati. Na osnovu toga mi mozemo videti da je bajka jedna vrsta pripovetke cudesnog a nekad delimicno I fantasticnog sadrzaja. Nekada su ti elementi spojeni. Bajku je mozda najbolje definisao Vuk Karadzic govoreci da bajku treba odvojiti od price zbog toga sto se u bajci, koju on naziva zenska pripovetka ili gatka, pripovedaju kojekakva cudesa sto biti ne moze. Novije definicije kazu da je bajka pripovetka koja sadrzi citav niz motiva od kojih je osnovni motiv cudesnog karaktera. Vladimir Prop je smatrao da se svi elementi bajke mogu svesti na funkcije I tih funkcija u bajci ima ukupno 31. Pojam funkcije- funkcija je vezana za sklop ili sastav bajke I elementi bajke mogu se opredeliti prema vaznosti postupka ili funkcije vezane za ono sto u bajci cini nosilac radnje. Structura bajke moze se najbolje videti ako krenemo od njenog pocetka. Na pocetku bajke je jedan formulaican tip iskaza-bio jednom jedan car koji je imao cerku, onda se pojave neka necastiva bica koja npr otimaju cerku. Dakle, pored tog formulaicnog pocetka imamo otmicu ili bekstvo nekog clana porodice iz por odicnog okruzenja, to bi mogla biti jedna funkcija onako kako je Prop shvatio. Posle bekstva ili otimice, ili oduzimanja dragocenog predmeta sto je takodje cesta tema u bajci, javlja se neko ko pokusa tu situaciju koja je narusena otmicom, bekstvom, oduzimanjem predmeta da dovede u onaj red kako je to sve bilo pre nego sto se taj incident desio. Javlja se ustvari junak koji odlazi da traga za nekim ko je odbegao ili nekim predmetom. Junak je tragalac. U strukturi bajke, taj tragalac, dolazeci na put pun iskusenje neizvesnosti,
on treba da savlada citav niz prepreka, da savlada sva iskusenja koja mu na putu stoje sa namerom da povrati otetu dragu osobu ili dragocen predmet. Sa stanovista kompozicije bajke, taj uvodni deo u kojem imamo ekspoziciju vezan je za realni svet (desava se nesto na carevom dvoru, njegovoj kuci, porodici) I junak tragalac je takodje realan. I onog casa kada on krene u potragu preuzimajuci ulogu tragaoca on ulazi u tamni vilajet? I tu dolazi do zapleta u radnji. I tu, u toj tacki, u tom preseku radnje nakon prvog dela koji je uvodni ili inicijalni deo u strukturi bajke, u kojem obicno preovladava realan svet, odlaskom junaka koji traga za otetom voljenom osobom ili dragocenim predemetom ulazimo u tu zonu cudesnog, nadrealnog I zapravo tu pocinje drugi deo u kompoziciji bajke koji je sredisnji ili medijalni. Znaci, na pocetku je inicijalni, uvodni deo sa ekspozicijom, sa realnim svetom I imamo trenutak kada junak postajuci tragalac I krecuci na put pun iskusenja I suocavajuci se sa silama onoga sveta nepoznatog, tajnovitog I taj zaplet, tu radnju iz realisticke motivacije prevodi u cudesnu motivaciju. Taj deo koji je centralni deo je prostor tamnog vilajeta gde je sve moguce I nemoguce. U kompoziciji bajke nazivamo ga sredisnji ili medijalni deo. U sredisnjem delu, kada govorimo o fazama ili delovima koji cine kompoziciju bajke, se desava zaplet I t u imamo citav niz peripetija. Peripetije su u ovom slucaju svi oni izazovi, problem koje glavni junak mora da resi da bi dosao do svog konacnog cilja. U pripovedackom, naratoloskom smislu kakav je smisao tih peripetija? Peripetije koce razvoj radnje I zadrzavaju paznju citaoca na onim bitnim elementima koji nagovestavaju al nikako ne privode kraju razresenje kljucnog problema koji se u kompoziciji bajke u njenoj radnji desava. Na kraju ako junak uspeva, a to je formula njegovog delovanja, polako radnja odmice, primice se svom kraju, ponovo se vracamo iz tamnog vilajeta u realan svet I opet u jednoj formuli kojom je radnja bajke I zapocela privodi se kraju I sama prica koja se po pravilu srecno zavrsava. Braca Grim su sakupila oko 200 bajki u Nemackoj I smatrali su da oni nisu autori bajki koje se njima pripisuju jer su oni navodno te bajke samo prikupili. Medjutim, to ne mozemo prihvatiti. (A slicno je radio I Sarl Pero -prvi autor umetnicke bajke takodje skupljao bajke I mislio da te bajke nisu dostojne njegovog imena pa je prvu knjigu pod nazivom Price moje majke guske objavio pod imenom svoga sina. ) Braca Grim su smatrala takodje da njihov trud nije bio veliki. Ali kada gledamo bajke koje su oni sakupljali vidimo da su njihove intervencije u odnosu na bajke koje su uzeli iz usmenog folklore ipak negde menjanje I to su menjane jezicko-stilski. A onda su braca Grim nastojala da te bajke prikupljenje na kojima su pravili autorske intervencije da ociste od prevelike didakticnosti odnosno naglasenog moralizma cega ima u svakoj bajci. Izucavaoci bajki smatraju da je najbolja ona situacija kada bajka ostane na granici izmedju narodne I umetnicke. Oni kazu da je ona tada autenticna, bliska je svom izvornom modelu s jedne strane, a sa druge autor napravi neke autorske, jezicko stilske intervencije I oslobodi bajku didakticnosti. I na taj nacin dolazimo do bajke koja sadrzi elemente I usmenog I autorskog I umetnickog. Kakva je pozicija junaka u autorskoj bajci? Junak u folklornoj bajci je instance na cije postupke, volju I moral uticu neke vise sile koje rukovode ponasanjem I postupcima glavnog junaka. On nema toliku snagu sopstvene volje niti mogucnosti da on svojim licnim delanjem sam opredeli ishod susreta sa necastivim silama. U umetnickoj bajci se ta situacija menja. Junak sve
vise zadobija licni karakter, neke licne kvalitete-upornost, istrajnost, zelju da resi neku situaciju kako bi on, ne vise kao product nekakve sile koja stoji iza njega nego sopstvenim drzanjem I ponasanjem, sopstvenim odnosom prema moralu I etickim vrednostima je uspeo da izadje iz te slozene situacije pred koju ga stavlja zanr usmene bajke. Kakva je psihologija u usmenoj, a kakva u umetnickoj bajci? Psihologija junaka u usmenoj bajci gotovo I da ne postoji. Psiholoski profil junaka moze biti usvojen tako da svojim domisljanjem, svojim karakterinim, moralnim I psihickim osobinama opredeli put kojim ide kroz bajku. Zbog toga je psihologija junaka u usmenoj bajci svedena na najmanju mogucu meru. Dok je psihologija junaka u umetnickoj bajci razvijenija jer psihicki zivot tog junaka postulira, odredjuje njegovu poziciju I posebno utice na to kako ce on uspeti da razresi na vreme sve prepreke sa kojima se suocava. To je razlika umetnicke I usmene bajke. S druge strane, na nivou jezika, da li mozemo uociti razliku? Mozemo uociti razlike u toliko sto je usmena bajka pisana jednim arhaicnim jezikom, sto I ne treba da cudi zato sto ona datira iz drevnih vremena kada je jezik bio drugaciji I u leksickom I u sintaksickom smislu. Medjutim, u usmenoj bajci, ili u bajci u kojoj osecamo autorsku dorado kakvu je vrsio Vuk Karadzic skupljajuci bajke, ne treba imati iluziju da je on skupio I u knjige sklopio sve ono sto je cuo I da su se nasle u onoj jezickoj formi u kojoj u kojoj ih je on nasao davno. Vuk je kao I Braca Grim imao znacajnu ulogu u jezicko stilskoj doradi teksta ume tnicke bajke. Razlika izmedju usmene I umetnicke bajke? Usmena bajka ima neodredjen prostor I vreme- Tesko je lokalizovati radju neku bajke u prostornom ili u vremenskom pogledu. U autorskoj bajci nije tako. U narodnoj bajci junak nema ime, a u umetnickoj bajci ponekad I nailazimo I na imena junaka. Jezik u narodnoj bajci je arhaican, narativan, pripovedacki, sa veoma malo primera zivog govora-monologa, dijaloga kojih vrlo retko ima u narodnoj bajci. U umetnickoj bajci taj zivi dijaloski jezik nalazimo. U usmenoj bajci nemamo humora, humornog dozivljaja sveta, dok u umetnickoj bajci I te elemente mozemo naci. Grozdana Olujic- Mesecev cvet Prepoznajemo elemente autorske bajke I na kraju lepu poentu. Rec je o decaku koji se zove Vedran. On je ruzan I odlazi do Srebrne Gore po Mesecev cvet. Bajka kao primer kompozicije autorske bajke, structure, odnos autorske I usmene bajke. Imamo jedno vrstu modelativnog pocetka bajke, zato sto ona na neki nacin najavljuje ono sto je bitno za bajku I daje elemente na osnovu kojih mi mozemo zakljuciti zbog cega je ovo autorska bajka. Vidimo o kom je prostoru rec-grad, urbana sredina, a vreme-nase vreme. U drugoj recenici javalja se junak, koji se zove Vedran. Mozemo govoriti o simbolickom jeziku I simbolizaciji imena junaka bajke-nesto vedro, razdragano. Decak zivi van sveta, van prirode. Ima m alo telo, a veliku glavu koji su rezultat nacina zivota ovog decaka. Decak razgovara sa starcem Milijom koji mu predlaze da krene na dalek put kao tragalac za sopstvenim pravim I ljudskim identitetom I svojom srecom sto bi I uticalo da se njegov deformitet otkloni. Roditelji se plase da ce on sam kad ode u priodu izgubiti svaku mogucnost da u prirodi ostane, ali starac Milija govori da on sam mora otici I pronaci cvet. Decak krece u
potragu. Nailazi na prepreke, tu se javlja kupina, zatim mravi. Decak polako uci jezik prirode. Ovladava njime, a kada prodju tri(stalan broj u bajci) godine on vec razgovara sa mravima, kupinama, biljem kojim je okruzen. Sve to pokazuju onu priodu animisticku, davanje ljudskih obelezja pojavama zivog I nezivog sveta u prirodi. Taj svet postaje animisticki svet. Decak savladava prepreke koje postaju njegovi prijatelji koji mu dalje pomazu. Dolazi do cveta, fasciniran je njegovom lepoto. Iako je trebalo da ubere cvet, on to nece uraditi. U animistickom svetu, taj cvet je zivo bice koje ima svoju dusu. Koliko god je taj cvet uslov da decak povrati svoje zdravlje on pronalazi u sebi jednu moralnu komponentu koja je jaca od naloga da on taj cvet ubere. Odlazi sa Srebrne Gore I stize do jezera u kome ugleda svoj lik. Ne prepoznaje sebe, vidi jednog lepog, razvijenog decaka. U usmenoj bajci junak-tragalac radi po nalogu neke vise sile, a u umetnickoj bajciVedran utociste za odluke koje donosi nalazi u samom sebi, u svojoj borbi, svom moralu I zeli posto je naucio jezik prirode da ne povredi nikoga u toj prirodi a kamoli da ubere taj cvet. Odrice se tog leka jer se ne moze traziti sreca na racun tudje nesrece. Suprotna autorskoj bajci Anti bajka – bajka pripoveda o cudesnom svetu u kojoj se dogadjaji ne m ogu svesti na nesto realno, svakidasnje. Imamo junake koji su protagonist I antagonisti. Ali postoji bitna razlika izmedju anti bajke I bajke. Bajka ima srecan kraj, dok se anti bajka zavrsava tragicno. Primer anti bajke: Bela krtica. Bajka govori o nekoj starici koja je greskom nekog cinovnika iz spiska zivih prevedena u knjigu mrtvih. Ona dolazi u taj sud u kome su sve negativne licnosti I jedna od tih licnosti jeste bezdusni cinovnik koji nikako nece da pomogne starici koja je dosla sa namerom da bude na tom spisku zivih a ne u toj nakaznoj knjizi mrtvih. Tu nastaju silni problem. Sumorno je prikazana zgrada te institucije. Na kraju ona gubi svoj zivot. Ona ce se okameniti I stopiti sa tim zidovima. A taj bezdusni cinovnik ce da se izgubi medju papirnim hodnicima I pretvori se u belu krticu. Imamo preobrazenje I dramatican kraj. Kazna dobrog-starica-protagonist a sa druge strane antagonist-cinovnik.
Sta je bajka, kakva je njena kompozicija, koji su njeni motivi. Razlikovanje od drugih zanrova. Moderne verzije bajke. Drame bajke. Knjiga Antologija drame Branislava Hrabljanca-predgovor I pogovor-odlike I razvoj drame ispitno pitanje. Dramski pisci poznatu bajku uzimaju da bi nesto u njoj izmenili. Ubacuju nesto neocekivano. Kako moze da se menja drama? Moze da se menja donekle, neke stvari se menjaju, zatim da se vise bajki kombinuju u jednu dramu ili da se napravi potpuno novi tekst ali da u njoj ima aluzija na poznate motive. U dramskoj bajci se cesto koristi pevanje I igranje, horsko pevanje. Koriste mnogo ironije, parodije I humora. Vrlo su cesti motivi kojima se radnja priblizava stvarnom svetu. Ako postoje neki suroviji motivi u drami, ublazavaju se. Funkcija laznog junka je da zauzme mesto pravog junaka.
Drama Pepeljuga zavrsava se pesmom. Lazni junaci su Pepina I Roza. Majka je ta koja ih podrzava u tome da se izbore da budu princeze. Svaki junak pokusava da zauzme mesto glavnog junaka I preuzme sve njegove zasluge. Lazni junak uvek prodje tragicno jer u bajci svako dobije svoje. Motivi odsecanja pete I prstiju kod Peroa se ne mogu videti u drami, pisac ih ublazava. Na koji nacin se drama prilagodjava ili menja u odnosu na izvorni tekst. Pisac ovde krece od Pepeljuge kao price koja je zasnovana na internacionalnom motivu. Internacionalni motiv je motiv koji se selio od naroda koji postoji u vise evropskih narodnih knjizevnosti I van evropskih. To je jedna te ista fabula koja postoji svugde u svetu na razlicite nacine. Prva zapisana verzija Pepeljuge je kineska. Dramski pisac poznaje sve verzije. Koje sve elemente bajki koristi u drami? Pepeljuga ide u crkvu kod Vuka jer su tamo svi isti pred bogom I tamo devojka moze da upozna momka iz viseg staleza. Ne postoji opis papuce jer narodu tog vremena nije to bilo toliko vazno. Polusestra se pojavljuje samo do dela kada prati Maru, a onda nestaje. Sto znaci da je prica internacionalna pa je doslo do nelogicnosti. U nasoj verziji se pojavljuje krava jer nosi kult materinstva I plodnosti. U drami ima tri cina. Sta se desava u svakom cinu? Kakvi su to naslovi cinova? Iz cega se sastoje cinovi u jednoj drami? -scene ili pojave. Funkcija stetocine- onaj koji zeli da nudi junaku, on deluje u bajci najmanje dva puta. Pomagac – se stice, dobija kao zasluga kada junak uradi neko dobro delo. Pomagac onda kaze sta junak treba da uradi da bi se pomagac pojavio. Pomagac se pojavljuje onda kada junak naidje na prepreku koju on svojim ljudskim mocima ne moze da prevazidje, tada pomagac pruza nadljudsku pomoc. Bas celik- jedino najmladji carev sin ispunjava amanet. Udaje tri sestre za cudovista. U trenutku kada mu bas celik oduzme zivot, pomazu mu zetovi, zato sto im je on dao sestre. Pomagaci mogu biti I takvi likovi. Dobrocinstvo se vraca kada snaga posustaje. Darivalac se pojavljuje redje I pruza pomoc. Junak ide, trazi nesto, naidje starac I kaze kojim putem da ide. Nicim se ne zasluzuje njegova pomoc. U nemostom jeziku pojavi se zena I pruzi zeni koja trazi svoga muza zlatnu koku sa zlatnim pilicima. Funkcije junaka na primerima! Delokrug cara I careve kceri. Car kaze ako neko uradi to I to I donese to I t o, on ce uzeti moju cerku za zenu. Vrlo cesto kraljica I careva cerka postavljaju uslove, prepreke, zadatke, pa se radnja zasniva na tome da se to resi. Sta je kompozicija narodne bajke? Pocinje nekakvom pocetnom situacijom. Ako se kaze –bio jednom jedan-taj neko ce otici I nestati, ako se kaze –imao car- radnja odmah ide na nemanje. Koliko se likova spomene u uvodnoj formuli, toliko je bajka kraca ili duza. Ako se pomene jedan sin, bice manje epizoda. Bas celik je jedna od najduzih bajki. Posle uvodne formule ide poremecaj ravnoteze. U bajci nema peripetije, zapleta, kulminacije I raspleta! Kompozicija drame se ne moze primeniti na epsku pricu. Jedna od podela radnje je: inicijalni, sredisnji I zavrsni deo. Inicijalni deo je uvodna informacija I poremecaj ravnoteze koji pokrece radnju. (Zato sto je neko obrao jabuku, salje se neko da je cuva. Zato sto je zmaj oteo sestru, braca idu na cardak. Zato sto su se setre udale za cudovista, braca krecu da vide gde su im sestre.
Pepeljugu maltretiraju sestre I maceha, ona je potlacena.) Kompozicija bajke je linearna sto znaci da je hronoloska. Size je nacin na koji su motivi poredjani u radnji. U folklornoj bajci nema paralelnih sizea, radnja pocinje u prvoj tacki vrmena I zavrsava se u zadnjoj. Svaki motiv izaziva sledeci. Motiv majke nerotkinje znaci da ce sudbina deteta biti drugacija. (uspavana lepotica, biberce) KOJI SU AUTORI U 17. VEKU? KAD JE KO PISAO? Sarl Pero je pisao u 17. Veku. Pisao je moralne bajke sa naravoucenijem za aristokratsko drustvo tog vremena. Obajvljivao je prvo u casopisu I nije se potpisivao svojim imenom, vec imenom svog sina, Pjer ______________. Zbirka Price moje majke guske-8 prica. Na njega nisu uticale narodne bajke jer se one jos uvek nisu skupljale. Sarl Pero koristi vec postojece bajke ali ih prilagodjava kako njemu odgovara sa potpuno drugim motivima. Originalnost se nije dovodila u pitanje. Imamo izmene nekih motiva I nove price. Razlika Uspavane lepotice I Trnove ruzice brace Grim? Cime se zavrsava Trnova ruzica? Motiv majke ljudozderke se javlja I predstavlja samo polovinu radnje. Kako roditelji uspavane lepotice pokusavaju da dobiju dete? Nije tipicno za bajku da oni idu u lekovitu banjo, to je motiv iz francuskog zivota 17 veka. Pero ne postuje stalne brojeve jer na njega ne utice narodna bajka. Medijalni deo price je potraga junaka, poremecaj ravnoteze, pojavljuje se neki nedostatak. Junaci narodne bajke nisi fizicki najjaci, ali su spretni, snalazljivi. Narodna bajka se zavrsava tako sto se nesto izjednacava, vraca se ravnoteza I uvek je srecan kraj. Glavni junak je na pocetku uvek odredjen socijalno, a do kraja bajke taj njegov status se menja. Nagrada pola kraljevstva I da se o zeni kraljevom cerkom simbolicki znaci ispunjen porodicni zivot I socijalna sigurnost jer je to nesto za cime svi mi tezimo. U narodnoj bajci moze biti jedna ili vise potraga. (Bas celik - jedna potraga unutar druge portage) Baba se u bajkama pojavljuje kao zlo bice, a starac kao neki mudrac. Zlatna jabuka I devet paunica, Zmija I mladozenja- zacaranost traje danju a nocu dobija ljudski lik. Motiv zabrane- sluzi da se zabrana prekrsi I izazove novi poremecaj ravnoteze.
!!! Bajka pre svega postoji kao narodna pripovetka. Kao narodna pripovetka ona je vrlo razvijena, vrlo obimna, puna brojnih epizoda I zbog toga sto je tako razvijena ne moze se nikada govoriti o dramskoj strukturi bajke. Moze se govoriti u modernoj knjizevnosti ali ne kada govorimo o narodnoj bajci. To znaci da se obimna narodna pripovetka zasnovana na velikom broju epizoda I prepreka ne moze odredjivati kulminacijom, peripetijom, zapletom I raspletom. Jednostavnija podela bajke je na uvodni, sredisnji I zavrsni deo.
Vladimir Prop, ruski strukturalista, je shvatio da su sve narodne bajke zasnovane na istoj kompoziciji I strukturi uz razlicita ustupanja I sve to se moze primeniti I na umetnicke bajke. Strukturalisti se bave strukturom I kompozicijom. Vladimir Prop je uocio pravilnosti. Sve narodne bajke imaju internacionalne motive. Braca Grim su prva pocela da proucavaju bajke. Bruno Beterhajm- knjiga Znacenje bajke. Vladimir Prop tvrdi da u svakoj bajci postoje junaci koji rade jednu te istu stvar. Svaka bajka ima tipicne junake. Junak, stetocina, pomocnik, darivalac, lazni junak, car, careva kci. Svaki od njih ima delokrug. Delokrug junaka je da krene iz svoje kuce, da krene u potragu, a to zavisi od uvodnog nedostatka, narusavanjem harmonije. Junak mora da pronadje to sto nedostaje. To je delokrug junaka. Stetocina pokusava da unisti junaka, da mu nanese zlo. Delokrug stetocine je da stalno potiskuje junaka. On izaziva prvi poremecaj I jos jednom se pojavljuje u bajci. (Divlji labudovi-maceha je stetocina. Zacara sinove da preko dana budu labudovi, a nocu ljudi. To je motiv transformacije. Ako se nanese kao zlo delo Ili carolija, gubitak ljudskog lika znaci da ce radnja biti usmerena na to da se vrati taj ljudski lik. Kada neko kao kaznu za svoje zlo izgubi ljudski lik, to je trajno, time se bajka zavrsava. U narodnim bajkama to je cest motiv. Pomocnici su biljke, zivotinje, mitoloska bica. Sve dobro sto junak uradi vraca mu se na kraju. Pomocnici pomazu junaku zato sto je on njima jednom pogao. Obicno postoje medijatori- krljust, dlaka, list- da junak protrlja pa ce dobiti pomoc. Darivalac se ni od kuda pojavljuje kao mudra deda ili daje pomoc kao neko cudotvorno stredstvo. Motiv cudotvornog sredstva je karakteristican za bajku. Lazni junak se ne pojavljuje cest I sluzi da zameni I preuzme sve sto pripada junaku. On uvek strada. ( Pepeljugine polu sestre stradaju tako sto imp tice kopaju oci jer su htele da preuzmu sve ono sto pripada Pepeljugi-kazna za njihovu gadost) Car je obicno taj koji postavlja zadatke, daje nagradu. Podela bajke na cudno, cudesno I fantasticno. Cudesno iskljucivo postoji u narodnoj bajci. Ona je zasnovana samo na cudesnom. Cudesno je kada u bajci nikome nije cudno sto se pojavio zmaj ili vila. A fantasticno je kada se spaja realni I nerealni svet, prolazak kroz neka vrata, san. ( Alisa u zemlji cuda) Najteze je obajsniti razliku izmedju fantasticnog I cudnog. U autorskoj bajci postoji I cudesno I cudno I fantasticno I njihove kombinacije zato sto je autorska bajka samostalnija u odnosu na vrlo pravilnu narodnu bajku. Fantastika I cudno pocinju na sokom, zaprepascenjem, iznenadjenjem, pitamo se je l moguce. Razlika je sto u fantastici do kraja price mi nismo sigurni da li se to stvarno desava ili mi sanjamo ili haluciniramo. Pisci se najcesce sluze nekakvim okvirom (Realan svet je odeljen od natprirodnog sveta. San, pad aviona…) Cudno se na kraju price objasnjava zakonima fizike. Kada nam nesto deluje neverovatno, a ustvari nam se to samo ucinilo. Ako se na pocetku price zacudimo I mislimo da je nesto neverovatno, a onda na kraju to prihvatimo, onda je to kategorija cudesnog. Onom sto je natprirodno ne prisustvuju drugi ljudi, samo junak ili jos neko njemu blizak, ne moze niko drugi da potvrdi to natprirodno.
Sarl Pero 17. Vek- klasicizam Braca Grim 19. Vek – romantizam Price su menjanje I prilagodjavane epohi. Vrste pripovedaka po Vuku- muske I zenske po tome da li su realisticke ili fantasticne. Vrste narodnih pripovedaka- Bajke, novele, basne, price o zivotinjama, saljive narodne price, legende,predanja. Razlika izmedju novele I bajke- imaju slicnu kompoziciju, strukturu, sadrze potragu, prepreke, imaju srecan kraj. A razlika je sto su novele zasnovane na realizmu, na mogucem. (Devojka cara nadmudrila) Narodna novela Srecni Hans. Basne I price o zivotinjama imaju likove zivotinje koje govore. U pricama o zivotinjama radnja je razvijenija, nije zasnovana na alegoriji kao basna. Narodna prica o zivotinjama- medjed, svinja I lisica. Braca grim- narodna prica o zivotinjama. Internacionalni motivi u bajkama? Bajke, novele I price o zivotinjama brace grim I u narodnoj knjizevnosti? Kod Brace Grim postoje sage. Do Andersena rec je o istim pricama koje se menjaju u skladu sa poetikom pisca I sa epohom. Od Andersena pa dalje rec je o bitnom menjanju autorske bajke. Autorska bajka postaje umetnicka prica koja se javlja u razlicitim tipoloskim oblicima (novella, arabeska, prstenasta uokvirena prica,parabola…) Andersen- 19 vek – romantizam ali pocinje da se javlja realizam. Andersen menja tipologiju price, usloznjava zanrovski obrazac bajke. On ubacuje kao vrlo vazan hriscanski podtekst u bajku. Bio je veoma religiozan. Pise price razlicite I po obimu, strukturi Itd. Retko koja njegova bajka ima srecan kraj. Sta je koji pisac doneo novo u bajku? Posle Andersena je Oskar Vajld koji zivi u drugoj polovini 19. Veka. Prva Vajldova zbirka prica Srecni princ. Na Vajlda najvise utice Andersen, cak se u nekim njegovim bajkama pojavljuje devojcica sa sibicama I drugi motivi iz Andersenovih bajki, sto je prava intertekstualnost. To je vec epoha simbolizma. Drugacije- zavrsetak, tipologija junaka. Puskin – pise bajke u stihu zasnovane na narodnoj knjizevnosti- romantizam Ivana Brlic Mazuranic- Price iz davnina- motivi slovneske mitologije, narodne bajke ali uklopljeni u samostalne price. Grozdana Olujic prvu zbirku objavljuje 1979 Aleksandar Popovic postojece motive pretvara u dramu, pepeljuga 1966, crvenakapa 1968 U svakom piscu mozemo videti uticaj onog prethodnog. U Andersenove bajke ulaze I motivi putopisa sto je neobicno. (Driada) U zbirkama postoji odrednica za decu. Posle se t a odrednica gubi, pise samo bajke I price. Govorio je da njegove bajke nisu samo za decu. Veliki broj njegovih prica zasnovan je na alegoriji. Ruzno pace- satiricna aluzija na male sredine. Nema nikakvog cudotvornog sredstva koje mu pomaze, niti mu se desilo nesto natprirodno. Ova prica spolja lici na bajku. Od Andersena junak moze biti bilo ko I bilo sta, ne samo covek kao sto je do njega bilo. Hronotop narodne bajke je uopsten, a u ovoj bajci imamo opis seoskog imanja sto je novina I ima donekle odredjen hronotop. Kod
Andersena imamo price sa uopstenim I konkretnim hronotopom. Ruzno pace je ironijska slika male sredine koja ne zapaza znacaj drugacijih ljudi. Pogled na svet je karakteristican za male sredine, ogranicen. Tema savremene bajke- pojedinac ne zna ko je, traga za tim sta je njegov identitet. Ovo je simbolicka prica o potrazi za svojom vrednoscu. Ovo je prica koja se zove parabola- moralna prica u kojoj postoji moralni zakljucak na kraju. Parabola mora biti zasnovana na moralnom zakljucku- alegoricna prenesena prica. Kod Andersena ima mnogo parabola koje imaju razlicite oblike, ali svaki put postoji moralni zakljucak o necijoj moralnoj sudbini. Najcesce su u tim pricama junaci neljudska bica.
Drama Pepeljuga- sta je u njoj novo, sta je isto, sta je iz koje verzije, sta je u kom cinu, zenski likovi, zasto se cinovi ne zovu normalno, cemu sluze naslovi prometanje meko gitarom I plavi patlidzan u cvetu, iz cega se sastoji cin, kako se I sta se parodira, funkcije junaka Bajke brace Grim- primeri prica o zivotinjama, novela, saga I zasto. Sta je bajka a sta novella? Devojka cara nadmudrila ima sve sto ima I bajka, ali je novella, pa je osnovna razlika izmedju bajke I novele to sto je bajka cudesna. Devojka prelazi prepreke ali joj u tome ne pomaze nista cudesno. Kod brace Grim prica koja nije cudesna a nalazi se u knjizi bajki? Oskar Vajld- pise krajem 19og veka. Zbirka Srecni Princ Za njega je vazna parabola, hriscanski kontekst, eticki preobrazaj junaka- to su novine. Po prvi put se kod Vajlda junak transformise, dok se junak narodne bajke nikad ne menja (Sebicni dzin, zvezdani decak). Junak ima neku karakternu manu, a onda junak pod pritiskom nekog dogadjaja koji menja njegov pogled na svet, transformise i menja od loseg ka dobrom. Hriscanske, biblijske teme, prica o moralu, iskupljenju za grehe. Nemamo eksplicitno dato da li je Andersen uticao na Vajlda, ali u Vajldovim pricama mozemo naci motive Andersenovih bajki (devojcica sa sibicama u prici Srecni princ). Devojcica sa sibicama je podtekst price Srecni princ (inter tekstualnost, citatnost). Srecni princ Nemamo stereotipni pocetak i namamo srecan kraj. Radnja se desava od jeseni do pocetka proleca. Imamo vremenski raspon koji nije tipican za narodnu bajku, jer u narodnoj bajci vreme je neodredjeno. Znamo koje je godisnje doba, a u narodnoj bajci to ne znamo. Prostor- grad. Prica se tice mentaliteta ljudi u gradu. Grad se najcesce sagledava kao zao prostor, prostor koji negativno utice na sudbine junaka. Hronotop nije uopsten. Imamo izmenu pocetka i kraja Izmena hronotopa
Glavni junak je kip koji stoji kao simbol jednoga grada. Taj kip je napravljen po princu koji je mlad umro. Nije uobicajeno da junak bude nezivi predmet, kip. To postoji od Andersena. Izmena radnje, izmena junaka Paradoks za price Oskara- ljudi nisu moralni. Kada ljudi prilaze kipu, vidimo razlicite tipove ljudi tog grada. Po naslovu njegovih prica zakljucujemo da je teziste radnje na karakteru ili moralnoj strani junaka. Naslovi su cesto ironicni. ( srecni princ, odani prijatelji). Karakiranje ljudske prirode. Majka kaze budi srecan, vidi kako je princ srecan- samo gleda spolja u svom interesu. Nesrecni covek gonjen sudbinom kaze blago njemu, nek postoji bar jedan srecan. Devojcice, deca iz sirotista kazu da je lep kao andjeo zbog toga sto deca vide da je on uzvisen, zlatan. A onda ih profesor pita otkud znaju kad nikada nisu videli andjele. Imamo decu koja gledaju cisto i nevino, imamo majku koja gleda pragmaticno, imamo nesrecnika koji svuda gleda samo svoju nesrecu, imamo profesora koji je simbol egzaktnog misljenja i imamo funkcionera. Kip je napravljen po stvarnom coveku, princu, koji, ziveci u svom dvoru, nije mogao da zna za nesrecu drugih ljudi. Nezivo bice je humanije od svih ljudi ovog grada. On cini sve za ljude iz cista empatije. Uvek u pricama Vajlda imamo suprotstavaljene dve stvari – imamo gomilu ljudi koja je uvek negativno odredjena, masa, koja je opterecena sujeverjem, prakticnim duhom, sebiclukom i sa druge strane uvek imamo retke pojedince koji se hriscanski zrtvuju za dobrobit dr ugih. Ljudi iz ovoga grada nisu videli njegovo dobrocinstvo. Na kraju price profesor estetike kaze da nema u njemu vise lepote, a ni koristi. Ovo je recenica koja pokazuje da on nije profesor estetike i da govori samo ono sto vlast zeli da cuje. Pomocnik u ovoj prici je lasta. Bez nje ovaj kip ne bi mogao da pomaze ljudima sto je njegova glavna misija, a ne znamo da li on ima neku korist od toga jer je kip, time se svaka logika iz obicne bajke ponistava. Oni kojima se pomaze su deca, majke, studenti, mladi pisci. Imamo tri izdvojene pomoci, ali ih ima mnogo vise. Pisac se samo u izvesnom smislu drzi stalnih brojeva. Imamo zivo bice koje svesno zrtvuje svoj zivot da bi pomoglo drugima. Lasta se prvo zaljubljuje u trsku, pa zbog toga ostaje i ne leti sa drugim lastama, na sta mu te druge laste kazu da trska ima mnogo rodjaka, pa nece imati mnogo nasledstva. Sve laste gledaju na stvari proracunato, ali ne i ta jedna lasta. Ona se u nekom moralnom pogledu odvaja od ostalih. Zbog toga sto je lasta ostala i preko zime da bi pomogla kipu, ona se smrzava. U jednom trenutku ona ljubi srecnog princa i pada mrtva. Tada se cuje jak prasak, a to je prpuklo olovno srce princa. Imamo dodatno ironisko objasnjenje da je mraz bio jak. Na kraju postoji hriscanski dodatak kada je bog naredio andjelu da mu donese najvrednije iz tog grada, a on je odneo lastu i olovno srce. Oni su dobili neku vrstu nagrade po hriscanskom ucenju. Na kraju svake price Vajlda postavlja se pitanje da li je vredela njihova zrtva. Tipicna hriscanska prica. Ta pomoc je znacila mnogo onima koji su pomoc dobili. Nemamo jednoznacno misljenje na kraju, sto je tipicno za Vajlda. Zato su one parabole, zato sto se razmislja o moralu, sto se govori o moralnosti, sebicluku, gordosti, plemenitosti. Ove bajke su najcesce zasnovane na zrtvi i neko dok ne pokaze da je spreman da licnu dobrobit podreti dobrobiti drugog, ne moze biti nagradjen.
Odani prijatelj Poucnu pricu pripovedaju ptice iz bare. Ta vrsta izmene da zivotinje pricaju pricu o zivotinjama je potpuno izokretanje koje sluzi nekoj vrsti sarkasticnog ugla samog autora. Zatim se javlja pripovedni glas kada se jedna ptica naljuti na drugu sto joj se ne svidja prica. Imamo tri pripovedne ravni- pripovedni glas koji je ironican. Hans je plemenit, dobar, iskren. On je ucenjem kolicima, ali bi sve to radio i da nema tih kolica. Ti cisti, nevini uvek stradaju u pricama Vajlda. Mlinar je koristoljubiv, zao. Imamo ironicnu, sarkasticnu aluziju na crkvenjake kad mu zena govori da pametno zbori, kao u crkvi. Dosledno izokrece ono sto je moral.
!!! Guliverova putovanja-integralna verzija. Koja su cetiri putovanja? U kom su veku? Grozdana Olujic – tipovi proze? Cudesne price imaju uopsten hronotop, desavaju se nekada davno u nekoj zemlji. U njenim bajkama hronotop je najcesce na neki nacin poetizovan. Postoje imena, ali su ona opisna. Bajke G. Olujic su najcesce kompozicijono sazete, one mogu pocinjati u konkretnom prostoru i to u prostoru grada, a mogu pocinjati i nekada davno u neodredjenom vremenu i prostoru. Junaci imaju prepreke, ne u svim bajkama. Postoje pomocnici. Zavrsetak je najcesce izmenjen i to je specificnost bajke G. Olujic, tzv otvoreni ili odlozeni kraj. To znaci da nepouzdani svedoci govore o junacima na razlicite nacine. Vertikalni smer bajki. Junaci su inspirisani istocnjackim ucenjima o kruzenju energije i pr omeni oblika. Cest je motiv transformacije- junaci se pretvaraju u nebeska tela, u zvezde, to pricama daje element legendi odnosno predanja ili su njihove transformacije kazne za njihov zao karakter. U smislu sto svaki junak, ako ne zasluzuje da bude covek, on na kraju bajke gubi ljudski lik. Ta trajna transformacija, gubitak ljudskog lika, jeste logika bajki i dovodi do usaglasavanja necijeg karaktera ili unutrasnjeg lika i spoljasnjeg fizickog izgleda. To je logika bajki G. Olujic. Junaci bajke mogu biti i ziva i neziva bica. U bajkama G. Olujic postoji i cudno i cudesno i fantasticno. Jedan korpus bajki G. Olujic u kojima se radnja desava u gradu, u sadasnje vreme, obuhvata junake decu. Ta deca su savremeni zatocenici urbanog nacina zivota i savremeni izopstenici u nekom socijalnom smislu. G. Olujic pokusava da sagleda sta je problem detinjstva i vidimo kretanje tog motiva kroz zbirke. 80-tih godna u svojim zbirkama Grozdana istice one bajke gde su junaci deca koja zive i provode veci deo dana sama. Deca su najcesce jedinci, roditelji su ceo dan na poslu, a najcesce zive na vrhu neke kule. Time su i fizicki i simbolicki udaljena od zemlje, a samim tim udaljena i od zivota. Ova deca su najcesce pogodjena takvim nacinom zivota u smislu sto imaju neku fizicku manu, neki telesni nedostatak ili su bolesna. A onda je radnja usmerena na otklanjanje tog nedostatka ili na izlecenje deteta. To izlecenje desava se u natprirodnom svetu, to su fantasticne i cudesne bajke. Junake koji su sami u svojoj sobi posecuju natprirodna bica. Ona su najcesce zaodevena u neki vid stvarnosti. To je svetlosna misica(zrak sunca koji pada pod prozor), ali ona se zaista i pretvara u misicu. Iz stvarnosti postoji reakcija cudjenja, zaprepascenja. Te misice,
misevi, patuljci i druga bica posecuju junake u njihovim usamljenickim sobama i odvode ih u natrprirodni svet. To su te fantasticno-cudne, fantasticno-cudesne price. (oldanini vrtovi). Junaci tih bajki imaju reakciju da su prestravljeni, uplaseni. U natprirodnom svetu oni dobijaju pomoc i dobijaju cudotvorna sredstva i dobijaju izlecenje. Kad se vrate iz natprirodnog sveta, oni se opet pitaju da li je to san ili java sto ima se desilo, ali pogled u ogledalo ih uverava- vide da mogu da hodaju, nemaju vise oziljak i sl. Junaci se pitaju da li je to bilo stvarno, ali obicno iz tog natprirodnog sveta, koji je vilinski najcesce, donesu neko cudotvorno sredstvo, nekakav dar i taj dar ih uverava da je veza sa natprirodnim moguca, da su je oni ostvarili i da se ona nece zavrsiti. Posto oni na kraju bajke prihvataju da cudo postoji i da je cudo deo njihovog sveta onda kazemo da su te price fantasticno-cudesne. Kod G. Olujic ima mnogo uticaja Andersena i narodne knjizevnosti(animizam iz narodne knjizevnosti). Kod G. Olujic ima dosta bica koja dodju da pomognu i odu. Pouzdan znak da neko nije sa ovoga sveta, da ima nesto carolijsko u sebi je svetla ili bela kosa, svetlost koja se primecuje kada se opisuje junak i ljubicaste oci. Kad god se pojavi plava, modra ili ljubicasta boja to je znak natprirodnog. Junaci se srecu sa natprirodnim bicima ili kad su sami ili u odredjenim vremenskim ili prostornim zonama kao i u narodnoj knjizevnosti. Za G. Olujic noc nije crna nego je plava. Bajka je vezana za snove, a san nije inace ono sto je tipicno za bajku. San kao motiv je blizi fantasticnoj knjizevnosti. Kod G. Olujic postoje prostori. To je granicni prostor- obala reke, kuca na ivici grada, kuca na ivici sela, suma, vrh planine, vrh svake zgrade. Po njoj deca su se otudjila od savremenog zivota, ona ne zive, nego vegetiraju zato sto ne zive u prirodi. Od 2000-te menjaju se teme. Pojavljuju se bajka u kojima junaci nisu vise deca prezaposlenih roditelja nego su izbeglice, deca koja su izgubila svoje porodice, selo i sl. Junaci bajki G. Olujic najcesce traze sebe i svoje sposobnosti, neku srecu. Oni najcesce moraju nekom velikom zrtvom da pokazu da nisu sebicni, da su plemeniti, da im je vaznije bice pored njih pa makar ga i ne poznavali nego oni sami. I tek kad pokazu da im je zivot bliznjeg vazniji od sopstvenog egoizma, tek tada se otvaraju „svetlosna vrata“, tek tada dobijaju nagradu. Ta nagrada biva razlicita. Kod G. Olujic imamo veliki broj alegoricnih prica, prica parabola, prica satira i necega sto mozemo nazvati anti bajkom. Svetlana Velmar Jankovic PRIPOVETKE Price mozemo karakterisati po tome da li su realisticne ili fantasticne I mozemo ih karakterisati po obimu I slozenosti radnje. Pripovetka obuhvata najcesce sudbinu jednog lika. Postoji jedan lik u centru paznje I pripoveda se o njegovom zivotu ili o najvecem delu njegovog zivota. (Anikina vremena) Novela najcesce ne obuhvata predistoriju tog dogadjaja ili sudbine nekog junaka. Novela ne hvata pocetak problema, nego samo onaj poslednji, kljucni preokret. (Tuga- da je to pripovetka bilo bi price o tome kako se on rodio, kako je ziveo, kako se ozenio, kako je dobio sina, kako se njegov sin razboleo, kako je umro I kako je on na kraju zalio za svojim sinom) Novela obuhvata samo kljucni momenat u necijem zivotu. Devojcica sa sibicama.
Novella se karakterise psiholoskim stanjima junaka, pripoveda se iz perspektive junaka, zavrsava se obrtom ili poentom. Svetlana V. J. nije prepoznatljiva po pisanju za decu, izdala je samo dve knjige za decu. Njene teme su vracanje u proslost, ozivljavanje nekih vaznih istorijskih dogadjaja. Najcesce se vraca u noviju istoriju. 90-ih je objavila zbirku pripovedaka Knjiga za Marka koja sadrzi 7 pripovedaka. Marko je njen unuk koji zivi u Americi. U trenutku kada je pisala tu zbirku imala je pragmatican poriv, a to je da svome unuku koji je daleko od zavicaja prenese neke kljucne dogadjaje srpske istorije za koje bi volela da cine deo njegovog nacionalnog identiteta. I zbog toga su sve price u ovoj knjizi hronoloski poredjane po istorijskim periodima I licnostima osim poslednje. Prva prica pocinje sa Stefanom Nemanjom, rec je o periodu srpske srednjovekovne drzave. Pa se onda ide redom- Stefan Dusan, Stefan Uros, Stefan Decanski, knez Lazar, despot Stefan, a poslednja izostavljena iz hronologije je prica Siroto zdrebe. To je prica o Marku Kraljevicu kad je bio decak. Logicno je da je ta prica izasla iz hronoloskog niza zato sto je to knjiga za Marka I Marko kao junak ove knjige zaklapa tu zbirku prica. Osim ove knjiga napisala je jos jednu knjigu Ocarane naocare. Jedan od osnovnih knjizevnih kvaliteta pripovedanja S. V. Jankovic je sto ona pripoveda o istorijskim periodima, ali je uvek znala da napravi odlican balans izmedju kolicine istorijskih podataka I fikcionalizovanja tih istorijskih podataka. U zbirci Knjiga za Marka postoji neka vrsta uvoda I postoji svest pripovedaca o tome da se obraca savremenom detetu I o tome da savremeno dete ne moze razumeti neke aspekte zivota 13.,14.,15. Veka. Iz tog razloga postoji ton direktnog obracanja mladom citaocu u okviru pripovedanja (dragi citaoce, draga deco..). Kad god smatra da treba da objasni nesto dopunski pripovedac se pojavljuje eksplicitno I obraca se mladom citaocu I takva vrsta uputstva postoji I u uvodnom tekstu. Svi ovi tekstovi komponovani su na isti nacin. Sve ove price imaju sustinski dva dela fabule: 1. Deo obuhvata jedan period odnosno kljucni dogadjaj iz zivota znacajnog srpskog srednjevekovnog vladara roda Nemanjica, istorijske licnosti kad je bio decak. Mozemo reci da je to neistorijski deo necijeg zivota jer o detinjstvu srpskih vladara srednjeg veka nema nekih znacajnih podataka. Svaka od ovih prica ima jedan kljucni dogadjaj. Za fabuliranje tog dogadjaja koriste se elementi bajke I elementi drugih knjizevnih zanrova. Kad se zavrsi taj kljucni dogadjaj, koji je po svojoj prirodi natprirodan, onda postoji dodatak. Kljucni dogadjaj nije bilo koji dogadjaj, to je dogadjaj koji je promenio karakter, licnost, pogled na svet tog deteta I odredio ga na neki nacin za njegov buduci zivot. Onda postoji taj dodatak koji treba da pruzi neku defikcionalizaciju. Imamo deo koji je izmisljen, a onda dolazi taj dodatak koji govori sta je taj lik postao I koje su njegove zasluge. Znaci imamo fikcionalnu pricu o decaku vladaru I defikcionalizaciju o njegovom zivotnom putu. Medjutim, I tu postoji jedna knjizevna igra koja se sastoji u tome da se u ovom delu, defikcionalizovanom delu koji se tice istorijskih dogadjaja, vrlo cesto ukljucuju razliciti motivi bajke ili knjizevni, neistorijski, pa se kaze da je knezu Lazaru uoci Kosovskog boja spala zmijska kosuljica I da je znao da ce umreti, da je Stefana Nemanju uvek pratio jedan medved I da mu je on pomagao da donese velike odluke. To nije podatak, to je sve fikcija koja treba da poveze I relativizuje ovaj istorijski deo.
Junaci ove knjige su rodjenjem nagradjeni, oni su rodjeni u bogatim, vladarskim porodicama. Oni nisu potekli ni iz cega, njihovo detinjstvo jeste lepo, ali ovde nije tako opisano. Sustina ovih pripovedaka jeste da pokaze da cak I oni koji su postali najhrabriji ili mocni vladari srednjovekovne Srbije, kao deca su imali velikih problema koji su se cesto ticali fizicke nesposobnosti, psihicke nestabilnosti, strahova koje su imali itd. Svi ovi decaci odrastaju nesposobni, nespokojni, uplaseni, prestravljeni, potpuno su suprotni od onoga sto bismo ocekivali od buduceg despota Stefana ili Stefana Decanskog. Svaka ova prica zove se po cudotvornom sredstvu ili cudotvornom junaku, junaku pomocniku bajke (Decak I soko- soko je taj koji pomaze caru Dusanu. Jedini Dusan cuje njega kako govori, ostali ga ne cuju. To je momenat fantastike. Plavetna ribicacaru Urosu III dok pliva ukazuje mu se u vodi plavetna ribica koju niko drugi ne vidi. Ta ribica je njegov vodic do pecine koja ce ga spasiti. Siroto zdrebe- to je buduci Sarac Marka Kraljevica. A sarena ptica, koja ga pohodi I koja mu prica I jedino je on razume, je buduca vila Ravijojla. ) Vrlo cest motiv u ovim pripovetkama jeste motiv nemustog jezika I motiv iz bajke, pomocnika. Nemusti jezik se koristi u vise ovih prica. Za ispit: odnos podatka I fikcije, koji se motivi bajke pominju, procitati bajku Nemusti jezik. Imamo sokola, imamo izmisljenu ribu, imamo vuka, zlatno jagnje, imamo medveda koji postaje pomocnik, zahvalni pomocnik. Imamo motiv zahvalnog pomocnika koji je istaknut u naslovu price. Zlatno jagnje – prica o Svetom Savi I o tome kako je postao Sveti Sava je zanimljiva zato sto se u njoj ne koristi samo nasledje narodne knjizevnosti, vec I srednjevekovne knjizevnosti. Spisateljica u nju ugradjuje elemente onog zitija Teodosijevog o zivotu Svetog Save, kako se posvetio. Imamo elemente zitija, slovenske mitologije I predanja, imamo broje price u kojima je Sveti Sava zastitnik vukova. Vuk je htonsko bice- bice donjeg sveta I vuk se vezuje za boga Peruna. S. V. Jankovic sve to zna I sve je to ugradila u pricu. Nedostatak koji pokrece ovu pricu jeste njegov opsesivni panicni strah od vukova. Decak se toliko plasi vukova da njegova dva starija brata, Vukan I Stefan, pocinju da ga odbacuju, gledaju ga podsmesljivo. Ono sto decaka posebno pogadja jeste to sto otac izbegava njegov pogled sto je mnogo recitija inf ormacija nego bilo koja druga. Decak se povlaci u sebe. Videcemo na mozda drugaciji ali mozda I slican nacin kao u prici Knjiga Ive Andrica koja je potpuno druga vrsta price. Posto niko nece da prica sa njim, decak se povlaci u tadasnju varijantu biblioteku gde su bili rukopisi. Ono sto zapaza citajuci sve te knjige jeste slicica zlatnog jagnjeta. Jagnje u hriscanstvu predstavlja simbol nevinosti, nevine zrtve, simbol Hristove nevinosti I zrtve. Decak pocinje da sanja jagnje koje mu govori da ce on sutra izaci I otici u sumu, jagnje ce biti sa njim, govori da ce pogledati vuka I pobediti ga. Decak to I ucini. Taj odlazak u sumu vodjen jagnjetom- Hristom predstavlja odlazak u magijski prostor, mitoloski, prehriscanski. Decak vodjen Hristovom promisli, ulazi u magijski, mitski prostor starih Slovena I pobedjuje ga kao sto je Sveti Sava uneo hriscanstvo u srpski narod. Pricu ne moramo citati na ovaj nacin, religiozno. Vuk jeste htonsko bice, bice donjeg sveta, a takodje vuk simbolizuje ljudski strah. Suma simbolizuje otvoren, divlji, ne uredjen ljudski prostor. On izlazi iz poznate, bezbedne zone I ulazi u prostor
podsvesti, suocava se sa svojim strahom, vodjen nekim svojim super egom I pobedjuje strah. Tama koja simbolizuje njegov ne osvesceni deo licnosti jeste prikazana kroz odlicje vuka. On snagom svoje volje uspeva da pokaze hrabrost I pobedi svoj stah. Vuk rezi na njega, on mu kaze sedi, miran I on ga snagom svoje volje pobedi. I vuk od tada postaje njegov nerazdvojni pratilac. Ovo je jedna od prica koja se moze tumaciti na vise nivoa. Postoji veliki broj legendi u kojima je Sveti Sava zastitnik vukova, vucije bozanstvo. Legende o Svetom Svi, simbolika vuka u narodnoj knjizevnosti. Ivo Andric, Branko Copic, Danilo Kis, Ivan Cankar – su specificni. Rec je o realistickim pripovetkama ili novelama u kojima imamo zajednicu crtu u sledecem: pripovedac je odrastao covek koji kroz pripovedanje ozivljava svoje detinjstvo. Razlika izmedju pisca I pripovedaca To sto se mali Branko javlja kao junak ne znaci da ga mozemo izjednaciti sa Brankom kao piscem. Cesto njihove price pocivaju na retrospekciji. U nj ima se odrasli pripovedac vraca, ozivljava neki kljucni dogadjaj iz svog detinjstva. Dogadjaj koji ga je nekako povredio, nekako oznacio. Ta detinjstva iz njihovih prica se razlikuju cak I ako su bila u istim vremenima. Detinjstvo Branka Copica prikazano u Basti sljezove boje odvija se neposredno pre I za vreme II svetskog rata, bas kao I detinjstvo Danila Kisa – Rani jadi . U obe pripovedne zbirke junaci su decaci za vreme rata, decaci koji nemaju oceve, koji odrastaju uz nekog drugog, ali je nacin pripovedanja skroz drugaciji. Na taj nacin vidimo sliku detinjstva. Slika detinjstva zavisi od perspektive onoga ko ozivljava to detinjstvo, ko o njemu pripoveda. Kod Andrica to detinjstvo je krajnje t raumaticno. To su uvek prelomni ali krajnje neprijatni dogadjaji koji zigosu neciji zivot I ostaju zauvek u secanju. Kod Kisa Andreas Sam ima osecaj ne pripadanja, nezadovoljstva, kompleksa, to sto je Jevrejin, to sto nema oca, to sto je siromasan…krajnje neprijatan dozivljaj sveta. Za razliku od Baste sljezove boje u kojoj ima raznih prica, ali opsti ton je mesavina melanholije, tuge sto je to vreme proslo I humora. U tome je razlika. Svi pricaju o detinjstvu, svi gledaju to detinjstvo na razlicite nacine. Ivo Andric nikada nije pisao za decu. Prvi put su njegove price o detinjstvu, u kojima su junaci deca ili bivsa deca, sakupljene u njegovim sabranim delima u zbirci koja se zove Deca. Ivo Andric pokusava da razbije onaj mito o detinjstvu kao nekakvoj fazi u kojoj su deca andjeli, u kojoj se sve lepo. Tu vrstu slike potpuno razbija svaka prica Andrica. On misli da je detinjstvo mnogo teze, mucnije I traumaticnije nego odraslo doba. Pripovedac, nacin pripovedanja, kompozicija. Razlika fabule I sizea u prici Kula. Prica pocinje racenicom: Lazare, crni sine. To je recenica koja je okidac. Recenica kojom je majka docekivala svoga sina Lazara kad se vrati iz turske kule koja je prostor njegove igre I prostor njegovog detinjstva. Onda su date tri kljucne epizode. Prva epizoda je kada je prvi put osetio zlo. Kada su se decaci igrali rata, jurili su se po kuli. Podelili su se na neprijatelje I prijatelje, moje I tvoje. U tom mraku Lazar je pokusavao da se popne uz neki zid, a onda mu je u tom mraku jedan od njegovih prijatelja zgnjecio ruku svojom nogom. Lazara je to strasno zabolelo.
Kod Andrica je dogadjaj samo povod za pripovedanje. U pricama je kolicina dogadjaja minimalna. Teziste je na psiholoskim prezivljavanjima. Psiholoska stanja junaka su centralni deo pripovedanja. To je kljucno za Andricevo pripovedanje. On izabere konkretni dogadjaj, a onda u objasnjenju d ogadjaja konkretno da vaznost univerzalnog, zato sto uz recenicu da je Lazara odjednom zabolelo pa nije znao sta mu se desilo, odjednom postoji recenica o ljudskoj prirodi, zlu u ljudskoj prirodi. To je potpuo filozofska recenica koja je montirana u pripovedanju o konkretnom dogadjaju. Lazaru neko stane na ruku, on pokusava da je izvuce I shvati da ne moze, taj neko se uziveo u igru. Lazara ne pogadja taj fizicki bol, nego to sto prvi put vidi da njegov prijatelj moze biti zao. Odjednom shvata da ono sto je mislio da poznaje ima I onu drugu stranu. To je jedna spoznaja. Drugi dogadjaj – Lazar trci po kuli I odjednom shvati da nema gde I da je mrak, da ne zna kako da se vrati I prestravi se. Treci dogadjaj – dogadjaj sa devojcicom. Neka devojcica uleti u musko carstvo i odjednom se nadje zgranuta, pred njom je 7/8 decaka. Prvi put decaci gledaju devojcicu, na koju pada svetlost sunca iz nekakve rupe na kuli. Decaci misle sta da rade, zbunjeni su, zaintrigirani. Ne znaju da li da je posmatraju kao zensko, kao dete, kao uljeza… Vodja grupe se izdvaja I staje pred devojcicu. Kaze: mi ostali smo posmatrali I nismo bili sigurni hoce li je udariti ili ce je poljubiti. To znaci da se devojcica prvi put gleda kao zena. Onda doleti majka I spasi je. Tri dogadjaja: spoznaja zla, veliki strah I prvi put se devojcica dozivljava na drugi nacin. Prica se zavrsava: Kule vise nema, srusena je. I jedan pasus o tome kako je Lazar sanja. Tek iz zavrsne recenice mi vidimo ko je pripovedac, u kom je on uzrastu. Kule vise nema, kao sto ni detinjstva vise nema. Pripoveda Lazar, bivsi decak. Citavo pripovedanje je gradjeno tehnikom retrospekcijom. - Sta je tu fabula, a sta size? Fabula ide hronoloski, a size je nacin na koji je prica predstavljena citaocu. - Odnos fabule I sizea? - Kako je kompnovano? Retrospekcija. Govori bivsi decak. - Zasto je radnja podeljena zvezdicama na 3 epizode? - Ko pripoveda?
Pripovetke – Cehov, Kis. Iz koje perspektive se pripoveda u pripovetci S ala Cehova? Koje je sadasnje vreme pripovedanja? Pripoveda odrastao covek I iz retrospektive govori o jednom dogadjaju iz detinjstva. Ovaj bivsi decak se seca jedne zime I jednom sankanja sa devojcicom I pita se zasto je sve to bila sala. Pripovedno vreme je vreme odraslog doba za coveka koji se seca, a vreme o kojem se pripoveda jeste vreme detinjstva I vreme jedne zime I nesto malo
posle toga. Nadjenka je devojcica koja se plasi da se spusti sama niz brdo I trazi pomoc decaka. Decak je stariji od nje. Oni se poznaju od pre, iz komsiluka. Mi pricu saznajemo I vidimo ocima decaka. Sve je iz njegove perspektive, onako kako se on seca, onako kako je on razumeo. Nadjenka trazi pomoc od njega jer joj se on mozda svidja, htela bi da se spusta jer se svi spustaju, a plasi se. Mesavina razlicitih osecanja. Dok se spustaju, on joj govori da je voli I to u trenutku kada se od zvuka sanki I vetra ne cuje da li je on to stvarno rekao ili se njoj samo ucinilo. I mozda joj to govori namerno jer je primetio da se on njoj svidja. Oboje se ponasaju protivrecno svojim namerama. U trenutku spustanja mi ne vidimo njeno lice, ne znamo da li je ona to cula. Pisac je suzio vidokrug citaoca I svede ga na videokrug jednog lika. Citalac tada zna isto sto I lik, nista manje I nista vise. U nekim slucajevima citalac zna I vise od lika, zna sta ce biti njegova sudbina ili zna prave razloga nekakvih dogadjaja. Kad su se spustili Nadjenka je prestravljena, a onda pocinje da gleda u njega I ocekuje da se on izjasni. On je u toj poziciji da moze da se igra sa njom jer ona ne vidi njegovo lice dok on to govori. Kad se spuste, on se ponasa kao da se nista nije desilo, hladan je I ravnodusan da bi njoj bilo jos teze da ga bilo sta pita. Nadjenka je drugacija posle svakog spusta, sve je sigurnija da je to rekao. U jedom trenutku ona kaze da nije bitno da li je istina, da je njoj lepo. Ona kaze da je to neka vrsta poroka, ali ona bez toga ne moze, to joj je najlepsi deo dana. Kada se zima zavrsi, on prolazi, vidi nju tuznu kroz rupicu na ogradi sto znaci da se njegova perspektiva jos vise suzava. Mogu se koristiti razlicite tehnike da se ogranici pogled junaka. Pogled kroz kljucaonicu, kroz rupu na ogradi… Nadjenka u svom dvoristu kada misli da je niko ne vidi izgleda tuzno jer se ta avantura I to u cemu je uzivala proslo. I kada vetar dune on jos jednom govori da je voli. Ona tada pocinje da plese, da igra I trci po dvoristu. Odjednom procveta, obraduju se ali ona to dovodi u vezu sa secanjem, a ne sa njim. U poslednjoj recenici on kaze da je ona sada udata I pita se zasto se samo salio. On kaze da je to za nju najsrecnija I najlepsa uspomena u zivotu. Mozda on samo prenosi na nju ono sto on misli. Mi kao citaoci znamo malo vise od njega. Mozemo da zakljucimo zasto on kaze da se pita zasto se samo salio I zasto se uopste seca toga ako se samo salio. Dogadjaj je samo povod da se naslika njegova psihologija. Dogadjaj je samo okidac za povratak u neko doba. I taj dogadjaj najcesce nije beznacajan, ma koliko delovao vec nosi neko dublje simbolicko znacenje.
K as tanka U ovoj prici junak je pas, Kastanka. Govori se u trecem licu, govori pripovedac koji nije ucesnik. Mi znamo kako se Kastanka oseca, pripovedac nam govori o njenom psiholoskom stanju. Znamo sta ona sanja, cega se seca. Imamo dva nacina prikazivanja zivotinjskog lika ili junka. Jedan je da sama zivotinja govori, a drugi je da se govori u trecem licu o zivotinji, o njenom ponasanju I o ponekom njenom razmisljanju. Ova prica ne moze biti novela jer je ona tipicna prica o sudbini jednog lika. Dogadjaji se nizu hronoloski, Kastanka menja gazde, menja prostor gde zivi.
Prvi njen gazda je stolar u cijoj kuci ona odrasta I ona se orjentise o svetu izvan sebe na osnovu gazdinog ponasanja. Miris je asocira na gazdu. On je maltretira, a I decak se na grub nacin igra sa njoj, ali se ona ipak sa radoscu toga seca. Ljude koji dolaze u radnju delila je na musterije I gazde. U jednom trenutku se desava da ostaje sama kada se na putu uplasila od konja, pa se odvojila od gazde, a onda gazde vise nije bilo. Imamo njene emotivne reakcije, ona cvili. Pisac koristi realisticke tehnike da pokaze njenu psihologiju I njene intuitivne, instiktivne reakcije I sve ono sto ona cini I radi. Imamo pogled sa strane a ne iz perspektive jednog lika kao sto je to slucaj u Kisovoj prici Decak I pas. Dosla je kod drugog gazde. Kada je na sceni ona cuje glas njenog prvog gazde I ona ih prepoznaje I ide ka njima. Iako je drugi gazda mnogo bolji, ona se ipak odusevljava sto ih vidi. Nju pokrecu secanja. Ova pripovetka se zavrsava secanjem na ono gde je bila a ne gde se vratila.
Vanjka Ovde imamo motiv pretpraznicke veceri. Na pocetku daje se uvod. Iz prve recenice saznajemo kako se zove lik, koliko ima godina, koliko meseci nije u svom prvobitnom domu, saznajemo da je sad kod obucara I saznajemo sadasnji trenutak, trenutak pripovedanja, Badnje vece, nije legao da spava. Saznajemo da je to neuobicajeno ponasanje. On pocinje da pise pismo. Citava ova pripovetka ispripovedana je tako da je prelomljena sadasnjost I proslost kroz pisanje pisma. U sadasnjosti decaku se ne desava nista, on sedi I pise pismo. Decak stalno pise pismo dedi o tome sta mu se desava I sta je bilo za prethodna tri meseca. Majka mu je umrla I nema vise nikoga, zato dedi pise pismo. Vanja je odrastao na jednom velikom seoskom imanju. On je siroce, ali se nije tako osecao jer su o njemu brinuli I deda I svi iz njegove okoline. On se na tom imanju osecao zasticeno. Sada se on nalazi u Moskvi, u kuci kod obucara. Imamo dva potpuno suprotna prostora, veliko seosko imanje I veliki grad. Taj veliki grad sagledan je ocima deteta sa sela. Taj prostor grada je za njega izuzetno neprijatan. Njegov zivot je predstavljen kroz pismo. On pise o svojoj sadasnjosti koja nije ni malo lepa. Gazda, gazdarica I _______ ga maltretiraju. On ima utisak da je svima smetnja. Vanja se seca svoje proslosti na Badnje vece, u pauzi izmedju pisanja okrece se ka prozoru I seca se. pisanje pisma je jedan simbolicki cin. U ovom slucaju pismo je taj pokretac proslog I sadasnjeg vremena. Proslost sa sadasnjim vremenom povezuje se u Vanjki koji se dok pise pisma zali kako mu je sada, a onda se priseca kako mu je bilo pre. Imamo ukrstanje dva vremenska okvira. On pise pismo kao apel dedi da ga vrati kuci. On nema nikakve sanse da na Badnje vece bude sa onima koje voli, pa je njegov jedini izlaz, da makar u mislima stupi u kontakt sa svojom porodicom, da pise pismo. Imamo dve kulture, dva prostora, dva vremenska sloja koja su potpuno simbolicki suprotstavljena I pismo kao nacin da se makar na Badnje vece, makar kroz pismo bude sa onima koji su nam bliski. Vanja ne dobija odgovor, ali je makar u svojim mislima moze da bude sa porodicom. U ovoj prici citalac zna vise od lika zbog toga sto Vanjka na pismu pise samo za dedu na selu pa znamo da pismo nece stici, a I Vanjka ne moze da se vrati na selo jer deda verovatno ne moze vise da ga vodi pa su ga zato I poslali da uci zanat. Pa ovo
pismo samo pomaze decaku da se sabere, da se seti proslosti, da bude sa svojom porodicom. Praznici sluze da se setimo svoje porodice.
R ani jadi To je zbirka koja se sastoji od prica. Imamo odrednicu za decu I osetljive sto znaci da je rec o detinjstvu kao stanju svetsti. U njuj su pripovetke koje su najcesce ispripovedanje u prvom licu, a ima I pripovedaka koja je ispripovedana u drugom licu (Ulica divljih kestenova). On se tu obraca prolaznicima. Pripoveda bivsi decak, Andreas Sam. Na nekoliko mesta pripovedac izjednacava autora kao sebe bivseg. To su uvek recenice u zagradi koje demaskiraju tu poziciju pripovednog subjekta – boga pitaj da li sam to ja bio ili ne. pripovedac ima tendenciju da ovo pripovedanje prikaze kao autobiografsko. Pripovedac je taj koji se seca detinjstva, ali u nekim trenucima on kaze mozda ovo I nisam bio ja, posle toliko vremena mozda sam sve ovo izmislio. To nam govori da na proslost ne mozemo gledati kao realnu cinjenicu jer se secanja mogu menjati kako prolazi vreme. Ta secanja su nas licni pogled na dogadjaj. Otac Andrasa je Jevrejin, a majka Crnogorka. Ima sestru Anu. Gde odrasta vidimo po tome sto se ljudi zovu madjarskim I srpskim imenima. Ovaj decak je siromasan, a posebno ga ponizava uciteljica. Taj miris ponizenja je jedan od pokretaca secanja. Svest dedeta koje je odraslo u opasnosti – kada cuje muziku ispod prozora.
!!! Branko Copic Basta sljezove boje zbirka 1970. Godine objavljena u kojoj se javlja jedan drugaciji ton, lirski melanholicni ton, javlja se humor. Sto se tice kompozicije, na pocetku zbirke nalazi se pismo koje Branko pise drugu Zidi Zdarevicu koji je ubijen u logoru u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. On naznacava temu svoje zbirke, kaze da zeli da isprica zlatnu bajku o ljudima. Prva prica ove zbirke je Basta sljezove boje, a posle toga postoje dva dela u okviru ove zbirke. Jedan se zove Jutro plavog sleza I u ovom ciklusu prica dominira plava boja (Plava boja asocira na nebo, na slobodu, ima neku vrstu pozitivne konotacije.) I provejava jedna vrsta lirskog anegdotskog tona. Za razliku od drugog dela zbirke koji se zove Dani crvenog sleza, u njemu dominira crvena boja, vec je krenuo rat, stradanja, a tu se I dalje javlja jedna vrsta humoristicnog sklopa ali mnogo manje nego u prvom delu. Zbirka Basta sljezove boje kao I zbirka Rani jadi pripadaju granicnoj knjizevnosti, knjizevnosti koja ima duplo dno, onoj koja je podjednako zanimljiva I odraslima I deci. U zbirci Basta sljezove boje, bar u njenom prvom delu, javlja se ona pripovedacka situacija koju smo oznacili kao pripovedac koji se seca svog detinjstva. Javlja se I izvesna igra vremenskim dimenzijama koja je prisutna posebno u ovoj okvirnoj prvoj prici Basta sljezove boje. U prici Pohod na mjesec mi naci postupak iz naratologije, a to je oneoblicavanje. Svet I vizura u ovoj prici daje se iz vizure decaka od 5 godina, kako I na koji nacin on prihvata taj dogadjaj.
Kljucna licnost koja se javlja u pricama prvog dela zbirke jeste sam pripovedac koji je odrastao covek I koji se sada seca svog detinjstva, seca se sebe nekadasnjeg, seca se svog sela, svog odrastanja. Ali kljucna licnost koja se izdvaja, koja je posebno vazna za njegovo detinjstvo to je njegov deda Rade. Uvodna prica ima jednu anegdotu o tome koje je boje sljez. Ali ono sto je zanimljivo jeste smenjivanje vremenskih dimenzija, proslosti I sadasnjosti I otvorenog pitanja sa kojim se ova pripovetka zavrsava, pitanja samog pripovedaca koji I danas, posle toliko godina, ne zna koje je boje sljez. I to zavrsava sa jednom vrstom boli koje oseca zbog prohujalog detinjstva. Uvek se taj melanholicni ton javlja u vrsti reminiscencije(uspomena, secanje),a ne u samom dogadjaju o kome pripoveda. Prica Cudesna sprava govori o satu I u njoj imamo postupak animizma (djed Rade misli da je taj sat ziv na isti nacin kao decak u Zmajevoj pesmi Mali brata). Prica Ti si konj ima takodje anegdotski karakter I pored dede Rada neobicno vazna figura koja predstavlja jednu vrstu suprotnosti dedi Radu jeste Petrak. Prica Pohod na mjesec je neobicno vazna jer se u njoj suprotstavljaju dva vidjenja zivota. Pasus iz neke price koji cemo da protumacimo na kolokvijumu. Tacke gledista, pripovedno vreme? Kao sto je pomenuto, ova prica ispripovedana je iz vizure decaka od 5 godina, vreme u kome on pripoveda je sadasnje vreme, ali ce nam on na samom kraju sustinski razotkriti tajnu da nije u pitanju sadasnje vreme, da je primenio isti postupak kao sto je u Sali Cehova, a to je da se o proslosti pripoveda u sadanjem trenutku. Na izvestan nacin ova prica govori o neka dva nacina vidjena zivota. Jedan nacin koji olicava ded Rade I drugi koji olicava Petrak. Decak nije imao dilemu kada je krenuo na pohod na mesec, a ded Rade ga je zadrzavao da ne krene u taj pohod jer je slutio da je taj pohod osudjen na onu vrstu propasti. Momenat kada se pominje decije raspece. Ovo raspece o kojem se govori jeste sustinski raspece izmedju dve koncepcije zivota, dva nacina. Jednog koji olicava Petrak, to je ta nesputanost, sloboda. Petrak odlucuje da krene na pohod na mjesec jer to nije uradio kada je bio mali. I zato on pripovedacu zeli da pruzi podrsku da krene u taj pohod na mesec, na mastu, na avanturu. Za razliku od deda Rada koji zeli da njegov unuk ostane tu, u njegovoj blizini, u okviru toplog doma. Ova pripovetka zavrsava se otvorenim pitanjem, otvorenom dilemom koju pripovedac, koji se sve vreme seca ovog dogadjaja, a seca ga se iz pozicije sadasnjosti, postavlja. Taj pohod na mesec mozemo posmatrati I kao okrenutost ka umetnosti, ka umetnickom stvaranju. Kada umetnik ulazi u taj svet stvaranja, pa zeli da izadje iz dedovog okvira I odlazi u tu vatru koja gori, a u ovom slucaju oslikava deciji nestasluk. Na kraju price, pripovedac postavalja dilemu da li je pametnije biti mesecar ili sa mirom sedeti kod kuci pa kad zagusti tesiti se rakijom kao njegov strikan.
Prica iz drugog dela Djecak sa tavana je prica u kojoj se javljaju komentari u zagradama, sto je jedna moderna tehnika pripovedanja. Taj komentar po pravilu bi va komentar pripovedaca u odnosu na dogadjaje o kojima govori. Smenjivanje lica pripovedanja. U ovoj prici on ozivljava jedan trenutak u proslosti, ali sustinski on sve vreme daje I prikazuje to kao sadasnji trenutak. U pripvedanju se smenjuju prvo I trece lice. Imamo smenjivanje objektivnog pripovedanja, sveznajuceg pripovedaca I pripovedaca u prvom licu. Igra se I sa vremenima pripovedanja bilo da je u pitanju sadasnje ili proslo vreme. Danilo Kis Zbirka Rani jadi objavljena je isto 1970. Godine. Predstavlja sam vrh srpske knjizevnosti druge polovine 20. Veka. On je rodjen u Subotici, od oca Jevrejina I majke Crnogorke. Ovaj podatak nije od male vaznosti za razumevanje njegove zbirke Rani jadi. Upravo ova vrsta bi ografskih podataka se na izvestan nacin preslikava u pripovedanje u zbirci Rani jadi, koja predstavlja prvi deo porodicnog cirkusa - zbirke od tri dela koju je Danilo Kis nazvao Porodicni cirkus. Danilo Kis nije pisao za decu. Koristi moderne tehike pripovedanja. Poslednja prica ove zbirke je pridodata, napisana je tek kasnije. Ova zbirka prica, kao sto smo rekli, pripada granicnoj knjizevnosti. Imamo pripovednju situaciju gde se pripovedac seca svog detinjstva, s tim sto su ovde moderne tehnike pripovedanja mnogo uznapredovale. Imamo igru vremenskih dimenzija kao sto je to I u Basti sljezove boje. Pored toga, on se igra I sa licima pripovedanja, pa je postupak smenjivanja prvog I treceg lica sve vreme prisutan u ovoj zbirci koji kulminira u jednoj recenici koju on na jednom mestu u prici Iz barsunastog albuma izgovara I koja je kljucna za razumevanje pozicije pripovedanja u ovoj zbirci. To je recenica: Posle toliko godina, Andreas Sam, mozda vise nisam ja. Andras Sam je glavni junak koji se seca svog detinjstva, ali ga se on seca u tolikoj meri da ni on sam nije siguran u pouzdanost svog secanja I to kulminira u datoj recenici. Recenica je data u zagradi kao neka vrsta pripovednog komentara, gde sam pripovedac izrazava sumnju u odnostu na lik koji pripoveda. Pored ovog decaka Andras Sama, javlja se I njegova sestra Ana Sam u odredjenim pricama. Lik majke. Kao sto je ded Rade bio kljucna figura u Basti sljezove boje, tako se ovde posebno izdvaja lik majke. U tolikoj meri Andreas Sam izrazava ogromnu ljubav prema majci koja dominira u vecini ovih pripovedaka. Basta sljezove boje govorio o nom periodu neposredno pre rata I za vreme rata, dok je II svetski rat dosao do izrazaja upravo u ovoj zbirci Rani jadi. On je negde u pozadini I on sad postaje odlucujuci za mnoga desavanja sa ovim decakom I sa njegovom porodicom. Lik koji kljucan za razumevanje poetike Danila Kisa jeste lik oca, figura iscezlog oca. Njegov otac je prognan u logor u II svetskom ratu I nije se vratio iz tog logora. Taj momenat oca koji odlazi, kojeg nema, koji nestaje I ne zna se da l ce se vratiti prisutan je u ovoj zbirci.
Prisutan je I biografski momenat da je Danilo Kis rat sacekao u Subotici, a da je morao, nakon toga sto im je otac bio proteran u logor, da se preseli sa majkom I sestrom na Cetinje. Logor krece da ulazi I u jednu I u drugu zbirku pripovedaka. U Basti sljezove boje tek na pocetku kao pismo Zidi Zdarevicu, a u zbirci D. Kisa kao ono mesto gde odlazi njegov otac. Pismo se u strukturi pripovedanja nalazi I u ovoj zbirci u prici Decak I pas. Tu je takodje postupak oneoblicavanja gde stvari vidimo iz psece perspektive. On pravi jednu vrstu kolaznog pripovedanja. On cesto koristi jednu vrstu faktografskih podataka, kao sto je to pismo ili kao sto je red voznje zeleznice da bi postigao jednu vrstu autenticnosti svog pripovedanja. U ovoj zbirci treba da razlikujemo svet detinjstva od decijeg sveta. Deciji svet j e onaj svet kada dete pripoveda o razlicitim dogadjajima I on te dogadjaje mozda I ne vidi na taj nacin kao toliko strasne itd za razliku od odraslih. Kada bi na primer morali da govorimo o svetu detinjstva u zbirci Rani jadi, mi bismo morali da govorimo o tome kako I na koji nacin to detinjstvo biva uzurpirano, ometeno, ugrozeno zbog rata I svih onih losih stvari koje su se desile za vreme rata. Sto se tice kompozicije, ona pocinje sa uvodnom crticom – S jeseni kad pocnu vetrovi. On pripoveda u trecem licu I nagovestava osnovnu temu ove zbirke, a to je nepouzdanost secanja. On sve vreme Ima taj jedan osecaj da njegova secanja na detinjstvo nisu pouzdana I da li su stvari zapravo postojale na onaj nacin kako se on njih seca. Ta tema nepouzdanosti secanja dominira u uvodnoj, prvoj prici koja se zove Ulica divljih kestenova. Izdvaja se jos jedan aspekt, jos jedna vazna tema knjizevnosti druge polovine 20. Veka, a to je tema identiteta. Tema identiteta ili pricanja – ko sam ja postaje odlucujuce pitanje za tumacenje price koja se zove Igra. Ova pripovetka Igra postavlja pitanje identiteta, ko sam ja, jesam li ja Jevrejin ili Srbin. U ovoj prici pripoveda se u trecem licu, gde pr ipovedac ima ton sveznajuceg, svevideceg pripovedaca koji pripoveda o jednoj vrsti ne sputane, slobodne decije igre. Dete se igra slobodno, misleci da ga roditelji ne vide, a on se igra jedne tipicne jevrejske igre, kao da je on trgovac I prodaje odredjene jastuke. Kroz kljucaonicu ga posmatraju otac I majka I na tu njegovu igru oni razlicito reaguju. Njegov otac se jako obradovao jer je u toj njegovoj ne svesnoj, slobodnoj igri preopoznao pokrete I prepoznao svog oca koji je isto tako bio Jevrein I prodavao. Za razliku od majke, kojoj je to sto je videla delovalo zastrasujuce jer se uplasila odredjene prirode tog iscezlog oca koji sada zivi u fantaziji. Ona odlucuje da svome sinu pred spavanja isprica pricu. Usmena prica koju majka prica detetu pred spavanje javlja se u strukturi pripovedanja. I sve vreme u ovoj prici suceljavaju se dve perspektive, to je perspektiva deteta- kako on vidi svoju igru I perspektiva odraslih. Preko te usmene price koju mu majka prica o ciganki koja se udala za nekog kralja I rodila sina koji se igrao igre cigana, on prepoznaje da je u njegovoj igri bilo nesto gresno. To je pitanje ko sam ja, kojoj kulturi pripadam, kako treba da se ponasam. A pitanje njegovog identiteta biva odlucujuce za sudbinu njegove porodice. Prica Prica od koje se crveni donosi jednu vrstu decije tegobe, a to je kada decak sanja da se u snu upiskio, onda se budi I shvata da se upiskio. To je nesto na sta
dobro ne reaguju ni njegova sestra ni njegova mama. Tu se javlja taj osecaj krivice koji on oseca. Prica Livada je dobar primer da se pokaze u kojoj meri ova igra vremenskih dimenzija jeste uznapredovala. Ovde se ne javlja samo igra sa proslim I sadasnjim vremenom, vec se uvodi I igra sa buducim vremenom. Pa se tako buduce vreme prikazuje kao ono proslo ili sadasnje. O necemu sto ce se desiti, a predstavlja jednu vrstu neprijatnosti, kao sto je pripovedacu bilo neprijatno da ode kod lekara I trazi mu pare, iduci kroz livadu, on to sto ce se tek desiti vidi kao proslo vreme. Javljaju se I komentari u zagradama. U prici Decak I pas imamo I podnaslov koji glasi: Pas koji govori. Privi deo price je ispripovedan iz perspektive psa. Pas Dingo pripoveda o svom zivotu. Ono sto biva odlucujuca tema ove price jeste rastanak decaka I psa. Decak treba da se rastane od psa jer krece za Cetinje sa majkom I sestrom. Kao sto smo rekli, u strukturi price javlja se pismo koje pise decak, pripovedac, gospodinu Berkiju kod koga je ostao pas Dingo I on ga moli da to pismo procita psu. Ono sto on treba da kaze psu jeste da ga decak nikada nece zaboraviti I da ce jednoga dana kada postane pesnik napisati o njemu pesmu ili basnu u kojoj ce pas da govori I zvace se Dingo. Ono sto mi kao citaoci znamo jeste da je taj decak odrzao obecanje koje je napisao tom svom psu. Tu se susrece taj autopoeticki momenat u prozi Danila Kisa. Zatim gospodin Berkli salje pismo decaku gde mu govori sta je bilo sa psom.
!!! ROMANI Odlike odredjene vrste romana na primeru Neka vrsta poredjenja ili fikcionalnih I nefikcionalnih ili na primer slicnosti I razlike fantasticnog I naucnofantasticnog romana Slicnsti I razlike istorijskog romana I memoara Slicnosti I razlike price o zivotinjama I romana o zivotinjama SVE NA PRIMERIMA!!! Vrste romana : - Avanturisticki roman - Roman o detinjstvu - Fantasticni roman - Naucno-fantasticni roman - Istorijski roman - Omladinski roman - Roman o zivotinjama Odlike romana za decu I mlade: Kako znamo da neko knjizevno delo jeste ili nije za decu? Po tematici, kompoziciji romana, stilu, slozenosti, radnji. OVO TREBA DA SHVATIMO USLOVNO jer se noviji pisci trude da izmene sva ova pravila: (Smatra se da romani za decu I mlade najcesce pocivaju na avanturistickoj fabuli, da su bliski konceptu zabavne knjizevnosti, to podrazumeva donekle pojednostavljenu
radnju, suzeni broj likova, samo elementarna navodjenja neke drustveno-istorijske pozadine u kojoj likovi zive I to podrazumeva da je radnja najcesce hronoloski vodjena, linerano. Mada to ne mora biti uvek pravilo. Deca vole da prate neku uzbudljivu fabulu-napeta radnja, puna dogadjajnosti. Dogadjaj je primaran u romanu za decu, ne toliko psiholosko stanje junaka koliko sam dogadjaj. Dogadjaji moraju da slede jedan iz drugog, ta radnja mora biti napeta, dete mora biti motivisano I da iscekuje sta ce se dalje desiti. Deca vole motive izmestanja iz maticnog okruzenja, iz svoje skole I porodice, odlaska iz svoje sredine u neku nepoznatu sredinu ili odlazak na neka egzoticna ostrva I suocavanje sa egzoticnim junacima. I deca po pravilu vole srecan zavrsetak.) U osnovi svih ovih romana je avantura, s tim sto je ta avantura u romanu o detinjstvu smestena u deciji svet. Deca su likovi I deca si ta koja idu u avanturu, deca su ta koja kreiraju avanturu I deca to cine na stranu od sveta odraslih, odrasli se prikljucuju tek na kraju. U fantasticnom I naucno-fantasticnom romanu opet je neka avanturisticka fabula, s tim sto se ona desava u izmastanim svetovima. U istorijskom romanu je avanturisticka fabula smestena u nekakav istorijski period I smestena je u odredjeni istorijski okvir. U omladinskom romanu imamo specificnost zato sto je junak tinejdzer koji se buni, bezi, koji se posvadja sa svim odraslim autoritetima u porodici, skoli I napusta drustvenu zajednicu I pravi razlicite greske I to uvek ima elemente avanture. U romanu o zivotinjama avantura se prenosi na zivotinjskog junaka. Lesi se vraca kuci – Lesi prolazi to putesestvije, razlicite predele, suocava se sa opasnostima. Avanturisticki roman U avanturistickom romanu postoji tipicni avanturisticki junak, on ne mora biti usmljen(Talicni Tom), on moze ici sa nekim prijateljem ili druzinom. Avanturisticki junak je po pravilu junak koji ne postuje sva pravila sveta u kojem zivi. Taj koncept avanturistickog romana preuzela je komercijalna industrija masovnih medija. Avanturisticki junak je hrabar, neustrasiv, vrlo domisljat I dovitljiv. Robinzon Kruso – Robinzon je onaj prvi ko poslus svoje roditelje I okrene se na drugu stranu I uradi sve suprotno od onog sto ga roditelji mole. Ta zedj za avanturom je nesto sto je njemu vaznije od svega drugog. Avanturisticki junak pored toga sto nije narocito fin, on ima neke crte karaktera koja ga cine dopadljivim. Kada autor kreira avanturistickog junak, on mu uvek da da bude sarmantan, duhovit, da bude domisljat, da bude privlacan zenama. Tom Sojer nije tipican avanturisticki roman, ali ima avanturisticku fabulu. Tom Sojer se svidja Beki Tacer. Bilo kakav junak mora da bude dopadljiv zenama zato sto je malo nevaljao, malo nestasan, a opet krajnje posten, u izvesnom smislu reci moralan I hrabar. Ne moze biti junak avanturistickog romana neko ko je pokvaren, nemoralan zato sto on nece biti prijemciv, necemo moci da se identifikujemo sa njim. Avanturisticki junak ima neceg u sebi pogresnog, on uvek vrsi neki prestup, ali uvek uspe da se nekako izvuce u poslednjem trenutku. Imamo sukob dobra I zla, imamo neprekidno nizanje opasnosti, nepredvidjenih okolnosti, neprekidne nove izazove sa kojima se junak suocava. Tipicno strukturno resenje avanturistickog romana jeste srecan zavrsetak. Medjutim, ono sto je takodje snazna crta avanturistickog romana jeste ta njegov avanturisticki duh I taj njegova zelja za avanturom koja se nikada I
nicim ne smiruje. Ocekivali bismo da ce posle boravka na pustom ostrvu Robinzon biti zadovoljan sto se vratio u Englesku I sto vise nema avantura, medjutim, zavrsetak romana nam nudi upravo suprotno resenje. A to j e najava pripovedanja o avanturama posle boravka na pustom ostrvu. U tim nepredvidjenim okolnostima imamo ceste sukobe sa negativnim junacima, imamo relativno sematizovano odvajanje dobra I zla. Avanturisticki roman ne pise o psiholoskim stanjima junaka. Junaci ovog romana ne razmisljaju mnogo vec delaju. Pa tako Robinzon, secajuci se sebe u mladosti kaze da mu je zao sto nije poslusao roditelje, ali da kao I svi mladi ljudi resava svoje moralne dileme potiskivanjem I zaboravljanjem. Malo se podsmehujuci sebi, Robinzon kao pripovedac I lik nam kazuje tim autoironicnim stavom da nije mnogo razmisljao, vec je samo delao I snalazio se u odredjenim okolnostima pred koje ga zivot baca. Avanturisticki roman vrlo cesto podrazumeva izmestanje- odlazak na putovanje, u egzoticne predele. U fantasticnom romanu ti egzoticni predeli su natprirodni predeli I tu je sustinska razlika. Roman o detinjstvu Roman o detinjstvu podrazumeva motiv decijih druzina. Decije druzine su vrsnjacke druzine dece istog ili slicnog uzrasta. Orlovi rano lete – orlovi su deca mladja I starija, hajduci su decaci iz istog odeljenja. Druzina sinji galeb – deca iz istog mesta. Oni su teritorijalno upuceni jedni na druge. Imaju preduzimljivost kao vrlo snaznu crtu svog lika. Ova deca se udruzuju I prestaju da vide odrasle kao svoje uzore, mnogo j e veca socijalna povezanost vrsnjaka, a odrasli se pojavljuju kao neko kome se suprotstavljaju. Decije druzine formiraju se po razlicitim nacelima, nastaju iz decijeg druzenja, ali uvek podrazumevaju radnju koja obuhvata neku zajednicku deciju akciju. Ta akcija po pravilu uvek potice iz opravdanih razloga. Uvek postoji vodja druzine. Taj vodja se izdvaja ili uzrastom ili svojom hrabroscu I ima odlike nekoga ko organizuje druge. Hajduci – Ceda Brba je stariji od drugih, druga deca ga dozivljavaju kao opasnog I hrabrog, a on je zapravo negativan model ponasanja koji decu nagovara da svi zajedno pobegnu iz skole, a onda kada treba da pokaze svoju hrabrost, pokazuje da je to samo prica I da je kukavica. Kada to druga deca shvate, ona ga odbacuju I Ceda Brba nestaje iz njihovog zivota zbog sramote. Orlovi rano lete – Jovance je potomak pravog hajduka. Jovance je neko ko se prirodno namece kao vodja I ko organizuje ostalu decu. Gospodar muva – u ovom romanu uspostavljaju se dve zajednice tj dve druzine od dece koja su se spasila od atomske eksplozije I zavrsila na pustom ostrvu. Ta deca su razlicitog uzrasta. Izdvajaju se dva decaka, a I jedan I drugi tendijraju da postanu vodje. Kroz roman oni se uspostavljaju kao prototipovi odredjene strane ljudske prirode. S jedne strane imamo Ralfa ciji je otac kapeta engleske mornarice. Ralf je onaj koji promovise ono sto zovemo apolonijsko nacelo. Ralf je za disciplinu, organizaciju, strukturu. On sam po sebi nije toliko pametan, on je vise delatan, ali je zato njemu pridruzen decak kojeg nazivaju Pigi ili S vinjce. To je mali debeljuskasti decak koji zapravo jeste najinteligentniji, naspretniji, najsposobniji od svih, ali on nema harizmu vodje, nema autoritet. Sa druge strane imamo vodju hora, Dzeka, koji predstavlja ono antinomijsko nacelo (antinomija – teza I antiteza koje se uzajamno iskljucuju), dionizijsko (neumerena strast, volja za zivotom, volja za m oci) – hajde da se prepustimo instinktu, hajde da se prepustimo zlu. Dzek postaje vodja lovaca, onih
koji love hranu. Dzek postepeno postaje sve divljiji I u njemu bujaju nagoni. Dzek je taj koji postaje zli poglavica na kraju koji razlicitim smicalicama tu decu prevodi na stanu zla. On pravi logor sa zarobljenicima, sa zatvorom. Hajduci – hajduci beze od turskog zuluma, od skolskog I roditeljskog nametanja pravila. Oni nemaju neki sustinski, pravi razlog za bekstvo, sem decije zelje da beze od pravila. Za razliku od toga Orlovi beze iz opravdanih razloga. Oni vole skolu, ali ne vole da ih ucitelj bije I ne vole nepravdu, ne vole nastavnika koji im ne uliva nikakvo poverenje I nikakav autoritet. Oni se opravdano odmecu I to njihovo odmetanje opet ima odlike organizovanja. Oni organizuju logor Tepsiju u Prokinom gaju. Zasto Prokin gaj? Zasto hajduci idu u sumu? Postoji jedan tipican motiv vezan za detinjstvo I prenesenu literaturu, a to je da dete pokusava da se izbori za neki svoj autenticni prostor slobode. Deca zele da pronadju prostor bez prevlasti u kojem ce samo oni vladati, u kojem nema odraslih, u kojem ne vaze pravila sem onih koja oni uspostave. Ti prostori su najcesce prostori u neposrednoj blizini, prostori kojima se oni krecu. To moze biti napusteno skladiste, podrum, tavan, prostor koji odrasli ne koriste. Idealan prostor je prostor u kome odrasli nikada nisu boravili. Prokin gaj je idealno skloniste zato sto se za Prokin gaj prica da postoje nekakva cudovista I svako ko je iole pametan nece ici kroz sumu. Deca su Prokin gaj odabrala iz vrlo pamtenog razloga, zbog toga sto su bila sigurna da nece biti ometana. U romanu Basta sljezove boje Branka Copica imamo pricu o tavanu. Decak citav svoj prostor detinjstva vezuje za tavan zato sto je to prostor njegove neogranicene slobode. Taj prostor moze biti I kula kao u pripovetci Kula Ive Andrica. Dete tezi da osvoji neki prostor I da u njemu zaposedne svoja pravila. Odrasli ne znaju gde su otisla deca, sta su radila. Deca imaju svoju hijerarhiju, sistem zivota nezavistan od odraslih. Obicno se uz decije druzine prikazuje nekakav lik odraslog koji je detinjast kao sto je poljar Lijan. To je lik koji uhodi decu, a zapravo im pomaze. U okviru druzine imamo onog ko je glavni, bio on dobar ili los. Unutar druzine deca se dele I dele uloge. U Orlovima Lazar Macak nesto voli da popravlja zato on popravlja stvari I ima svoju radionicu. Najmladji medju njima, Nikolica, nema neke korisne osobine, ali ima psa Zuju I njihov zadatak je da budu cuvari. Malo ima zenskih likova, makar u tim tipicnim romanima o druzinama. Odrasli su najcesce zapanjeni pozitivnom decijiom akcijom I oni se ukljucuju tek na kraju romana ako je to tipicna forma romana o druzinama. Dozivljaji Toma Sojera – Tom Sojer nema neku formiranu druzinu kojoj je on vodja, ali on ima sve odlike avanturistickog junaka. Tom ima svog druga Haklberi Fina, a tu se pridruzuje devojcica Beki Tacer u cije ime on cesto upada u nove nevolje da bi je zastitio I fascinirao. Tom Sojer je sve samo ne dobro dete, a opet je sipatican kao junak. Roman Dozivljaji Toma Sojera nije samo roman o detinjstvu, to je roman u kojem se iznutra menja odnos prema detetu knjizevnom junaku. Ovaj roman objavljen je u drugoj polovini 19. Veka. U srpskoj knjizevnosti to je vreme didaktickog pisanja, vaspitnih parova – dobar lik, los lik. Onaj koji je dobar postaje npr kralj, za onog koji nije dobar prikazuje se kazna koja ga kroz zivot stize. Tom Sojer je nastao pre pesme Pura Moca, a ipak je taj odnos prema vaspitnom bitno iznutra izmenjen. Ovo je roman koji nije vaspitni na onaj doslovni nacin. Ovaj roman ima jednu drugu vrstu izokretanja, sustinsku iako je nastau u 19. Veku. U ovom romanu
imamo dva modela ponasanja u istoj porodici. Imamo Toma Sojera koji je nevaljao, nestasan, nije dobar djak, nije vredan, nije uredan, stalno upada u nevolje, ali nemamo tendenciozno vaspitno polarizovanje pozeljnog I nepozeljnog ponasanja (nije prikazan kao Pura Moca, kao izuzetno negativni junak). U Tomovoj neposrednoj blizini postoji decak koji je I uredan I savestan I vredan I uljudan I nikada ne pravi probleme – tetka Polin sin, Sid. Ocekivali bismo iz perspektive J. J. Zmaja da Sid bude hvaljen I promovisan kao uzorno dete, a da Tom bude kritikovan I da bude prikazano kako ce njegov zivot ici stranputicom. Medjutim, u romanu se desava upravo suprotno. Sid nam nije simpatican kao junak, sa njim se ne identifikujemo jer je on prikazan kao nemoralan u smislu sto je zavidan, snishodljiv, poltron, tuzaka se, niceg u sebi viteskog I sustinski moralnog nema. S druge strane, prikazan je Tom Sojer tako nevaspitan, nestasan, prljav kao pozitivan lik sa kojim se rado identifikujemo zbog toga sto je taj lik hrabar, ima osecaj pravde koliko god pravio probleme uvek je pravedan, on se bori za dobre stvari, on preskace pravila da bi dokazao nesto sto je po njemu posteno . ovde imamo sustinsko izokretanje tih vrednosnih modela u romanu iz 19. Veka I tu je sustinski znacaj romana Dozivljaji Toma Sojera. Roman o detinjstvu moze biti pokret decije druzine, a moze biti I vise od toga. Istorijski roman U doba romantizma postaje vrlo popularan kao zanr. Istorijski roman podrazumeva avanturu, ona je smestena u odredjeni istorijski period. Najcesce se radi o borbi dobra I zla. Od ostalih romana istorijski roman se razlikuje po epohi, istorijskim okolnostima u koje je smesten. Istorijski roman je fikcija I u njemu mora postojati dobra ravnoteza izmedju iskustvenih, faktografskih podataka I onoga sto je izmisljena prica. Kako se postize verodostojnost I uverljivost istorijskog romana? Postoji nekoliko postupaka koje je Valter Skot patentirao. Glavni likovi istorijskog romana su po pravilu fikcionalne I izmisljene licnosti. To autoru romana daje priliku da ih oblikuje bas onako kako on hoce. Ti likovi se nalaze u istorijski autenticnom vremenu, obuceni su na taj odredjen nacin, oni pripadaju odredjenim drustvenim stranama, ako je rat, oni su pripadnici jedne ili druge vojske. U osnovi prica moze biti ljubavna, moze biti samo avanturisticka, ali vazno je da glavni likovi budu izmisljeni. Da bi nesto postalo verodostojno, svi ti glavni likovi uvek se srecu sa stvarnim istorijskim licnostima koje su postavljene kao likovi, ali uvek bocno. Zasto nije dobro da glavni lik bude istorijska licnost? Zato sto smo onda optereceni time kakav je njemu zivot bio I zavrsio se I onda bilo kakvim menjanjem, umetanjem price gubimo verodostojnost. Pisac moze da menja manje ili vise istorijske podatke, ali ako ih izmeni previse, gubi autenticnost, ali ne treba ni da ima previse istorijskih podataka. Mora da postoji dobra ravnoteza izmedju uzbudljive price I istorijskoj okvira u koji je smestena. U osnovi, tu se moze pripovedati o ratovima, o borbi za ljudska prava Itd. Jedan od primera jeste Harijeta Bicer Stou – Cica tomina koliba. (Moze I Hajduk Stanko). Harijeta je svoj roman posvetila borbi severa I juga u Americi I borbi protiv robovlasnistva. Ona pise o nekoliko crnackih porodica koje poticu sa imanja gospodina Selbija I opisuje njihovu razlicitu sudbinu. To je dosta sematski koncipiran roman. Imamo nekoliko tipicnih crnackih likova koji se ponasaju razlicito. Imamo mladi bracni par koji bezi sa detetom, preskace zaledjene sante, bezi u Kanadu itd I oni osvajaju svoju slobodu. Imamo starog cica Tomu koji je hriscanin I ne veruje u akciju vec u boziju volju, on prihvata sve sto ga snadje I na kraju gine u mukama. On
ne uspeva da ostvari svoju slobodu. Kako vidimo kako se belci ponasaju? Tako sto jedan isti lik biva rob u vise porodica I te porodice su tipicne. Jedni su mnogo fini, ali ipak vole robove, drugi su mnogo surovi, treci su nesto izmedju. Zasto se roman zove Cica Tomina koliba? Zato sto je posle cica Tomine smrti mladi gospodin Selbi svim crncima nad grobom cica Tome dao slobodu. Zanimljivo je to sto Harijeta nikada nije bila na jugu, a pisala je roman o robovlasnistvu I to je tako upecatljivo uradila. Roman o zivotinjama S obzirom da zivotinje kao glavni likovi ovih romana ne govore, ne misle, pisci zivotinjskim likovima daju veci ili manji stepen antropomorfizacije. Nekada zivotinje govore, ali imaju svoj zivotni sistem kao u romanu Knjiga o dzungli R.Kiplinga. Tu imamo zivotinje koje govore svojim zivotinjskim jezikom, koje su suprotstavljene ljudima I koje se vladaju po zakonu dzungle. One imaju skupstinu, imaju predsednika skupstine, otpadnika kao sto je Sir Kan, imaju pobunjena plemena, imaju jednu hijerarhiju koje se drze. Oni govore, ali postuju neka svoja pravila. S druge strane imamo Lesi se vraca kuci u kojoj Lesi ne govori. Prikazuje se kako ona sanja, prikazuje se njen instikt- ona svakoga dana u odredjeno vreme ima to nesto sto pokrece njen instinkt, sto joj kaze da je 5 sati I da t reba da ceka Dzeka ispred skole. Prikazuje se mnogo vise realisticno njen li k, ali je opet avantura kroz koju ona ide nesvakidasnja. Na slican nacin je oblikovan lik kao u Kastanki. Bambi , Beli ocnjak , Dzeri sa ostrva – pas koji dospeva na ostrvo ljudozdera, Bela griva (u njoj se ne govori iz perspektive zivotinje, vec decaka). Ljudi su u ovim romanima samo pomocni likovi ili se uopste ne pojavljuju, vazna je sudbina zivotinjskih junaka. Ne moraju uvek da se zavrse srecno. Kipling je poglavlja iz svoje knjige objavljivao tokom 10 godina I tek ih je kasnije sabrao u jedan roman I taj roman namerno nije komponovan hronoloski, nego su price I poglavalja izmesana. Izmesana su zato da to ne bi bila knjiga o Mogliju I njegovom zivotu, vec knjiga o jednom svetu koji je ljudima malo razumljiv I malo dostupan. To je roman koji relativizuje vezu I odnos izmedju divljeg I civilizacijskog. Ljudi se sameravaju iz perspektive divljih zivotinja, sveta divljine, a lik koji povezuje dva sveta, a koji do kraja ne pripada nijednom od dva sveta, a pripada I jednom I drugom jeste Mogli. Mogli kao decak, kao pripadnik ljudskog roda koga su odgajile zivotinje jeste lik koji je vrlo dobar za neku vrstu prelaska iz jednog sveta u drugi svet. Mereno Moglijevim ocima, ljudi kao oni koji su civilizovani, ni najmanje nisu civilizovani. Mnogo negativniji, ne pravedniji, ne moralniji pokazuje se svet l judi koji je kao civilizovan. Civilizacija se prikazuje kao sistem tankih pravila, sistem dvostrukih vrednosti, sistem u kojem vlada sujeverje, lobiranje, zavist I u kojem se ljudi ponasaju po principu gomile I onoga ko njima manipulise. Sa druge strane sistem zivotinjskog sveta deluje mnogo uredjenije I mnogo logicnije. Zakon dzungle se neprikosnoveno postuje, ali je iz perspektive njenih stanovnika vrlo pravedan. Roman u kojem pratimo izmedju ostalog I Moglijevu sudbinu jeste na specifican nacin I roman o odrastanju. On nosi elemente bildungs romana. Bildung na nemackom znaci vaspitanje, odrastanje. U nemackoj knjizevnosti postojao je u vreme prosvetiteljstva model romana koji je govorio o vaspitanju. Junak je mladi, nedorasli vaspitanik koji se suocava sa razlicitim problemima, na koga uticu ucitelji ili rezoneri koji menjaju njegove poglede na svet. Rezultat takvog vaspitanja cesto bude iznenadjujuci, ali na kraju takvog bildungs romana, junak stupa kao zreo I odrastao u svet.
Vrlo cesto rezultat vaspitanja podrazumeva da junak usvaja nemoral umesto morala, da gubi nevinost I naivnost I postaje pragmatican. To je vrlo cesto ishodiste bildungs romana. Moglija vaspitavaju I vukovi I Balu I Bagira, na izvestan nacin I zmija Ka, specificnu vrstu vaspitanja daju mu cak I majmuni. Omladinski roman Omladinski roman je specifican vid romana koji se pojavljuje I prati od Selindzerovog Lovca u zitu. Omladinski roman je roman u kome je junak buntovni tinejdzer, omladinac koji ima najcesce izmedju 16 I 18 godina. On moze biti nesto mladji, moze biti I znatno stariji, ali je sustina u tome da on nije postao socijalno nezavistan u svom zivotu. On zavisi od odraslih, zavisi od sistema. Najcesce su romani oblikovani kao ispovest o avanturi koja je prozivljena. Vrlo cesto se pripoveda u trecem licu, mada to nije obavezno. Roman koji uspostavlja paradigmu takve vrste proze jeste roman Lovac u zitu. Holden Kolfild je sesnaestogodisnjak iz bogate porodice. Njegovi roditelji zive u Nju Jorku, izgubio je jedog brata. Ima jedan problem, njegov brat je vrlo uspesan u Holivudu, pise scenarije, a on je malo ljubomoran na brat, malo ga nervira zato sto misli da se prodao za novac. On potice iz dobre porodice koja ga uvek vadi kad god da upadne u neku nevolju- izbace ga iz jednog elitnog koledza, a porodica ga upise na drugi, onda se on potrudi da sve zabrlja da ga izbace I sa tog drugog koledza, onda ga porodica upisuje na treci I tako redom. Njegova ispovest pocinje posto se njegova avantura zavrsila. On govori o t oj svojoj velikoj pobuni kada je doslo do izbacivanja sa univerziteta, kada je uzeo neki novac koji je imao u ustedjevini I mnogo ranije od bozicnog raspusta on je jednostavno otisao, napustio koledz posto ga I onako izbacuju. Iznajmio je sobu u hotelu I probao da bude odrasli jedno dve-tri nedelje, pritom je posecivao svoju sestru u stanu ali da roditelji ne znaju. I onda su tu te tipicne teme - kako jedan tinejdzer pokusava da bude odrastao. On mora da proba prvo ljubavno iskustvo ili makar da pokusa, zeli da pobegne od kuce, ne zeli da ide u skolu, upada u neprilike, upada u tucu. To bekstvo, pobuna, evazija, napustanje, pobuna protiv autoriteta jestu tipicna tema, tipican motiv omladinskog romana. Tipican junak je pripadnik tog medjuperioda. Tog tipicnog junaka nazivaju inteligentni pripovedac. On nije mnogo obrazovan, vrlo cesto je talentovan za knjizevnost, svi oni vole lepo da pisu, ali misle da je to glupo, sanjaju o nekakvoj knjizevnoj karijeri. Taj pripovedac govori sa iluzijom usmenog govorenja. To znaci da se pripoveda sa postapalicama – vidite, to sam hteo da vam kaze, znate ono.. Taj ton obracanja publici je tipican. Zargon kojim se sluze junaci treba da nam kaze da I sam junak pripada mladom uzrastu. Po pravilu ta njihova avantura se slomi I tragicno zavrsi ili neuspehom ili povratkom u porodicno okrilje ili prihvatanjem pravila ili smrcu. Nema nekog razresenja tih njihovih velikih buna. Zbogom mojih petnaest godina, Glasam za ljubav , Beleske jedne Ane, Foliranti . Fantasticni roman Alisa u zemlji cuda, Mali princ, Guliverova putovanja, Beskrajna prica, Gospodar muva, Gospodar lopova. Fantastika se zasniva na ulasku junaka u natprirodni svet I izlasku junaka iz natprirodnog sveta. Najcesce se za fantasticne romane koristi neka vrsta pripovednog okvira I taj pripovedni okvir fizicki deli boravak junaka u realnom svetu I u natrprirodnom svetu. Alisa u zemlji cuda zaspi na pocetku romana I bivanje u snu, sanjanje je nesto sto ukida sva pravila, uzrocno-posledicne odnose. Njen boravak u
zemlji cuda ne potpada pod uzrocno-posledicne nizanje dogadjaja zato sto Alisa sanja I u snu je sve moguce. Mi znamo da sanjamo najcesce ono sto nam se desava, znamo da su nasi snovi neka vrsta aluzije na nasu stvarnost sto Alisi takodje daje tu satiricnu notu jer ono sto se desava u zemlji cude jeste zapravo refleks onoga sto je Alisina stvarnost. Alisina stvarnost je viktorijanska-engleska. I iz tog ra zloga Alisa nije samo fantasticni roman vec I brojne reminiscencije I aluzije, satiricne opaske na viktorijansko-englesko skolstvo, pravo.. Alisa zaspi I onda se probudi I vidi da je sve ono sto se desavalo, sto je bilo natprirodno sanjala. Tu imamo motivaciju. Mali princ – imamo pilota koji je imao udes u pustinji. Kada se vratio iz pustinje on nikome nije pricao o tome sta se desilo u pustinji jer niko nema ko ce mu posvedociti, a drugo sam dogadjaj je toliko neverovatan da I on misli da li je to stvarno bilo ili nije. On je bio izmesten u neki drugi prostor kada je doziveo sustret sa natprirodnim. U Beskrajnoj prici Bastijan Baltazar Buks se sakriva na tavan, izoluje se prostorno, I pocinje da cita knjigu. On je sam, on se uzivlajva, on ulazi u svet knjige I sve ono sto mu se desavalo u beskrajnoj prici je nesto sto mu se desavalo dok je citao knjigu. Kad je zavrsio citanje knjige, kada je sisao sa tavana, vraca se u stvarnost. Tipicna kompozicija fantasticnog romana podrazumeva da se junak razlicitim sredstvima, razlicitim sistemom motivacije izdvaja iz stvarnosti I prelazi u natprirodni svet. Najveci, glavni deo romana, pripada boravku u svetu natprirodnog. Vreme I prostor natprirodnog I realnog sveta nisu isti. Vreme prolazi razlicitim intenzitetom ili stoji. Prostor je takodje natprirodan, drugacije organizovan, po drugacijem sistemu pravila I junak koji je mozda proveo nekoliko godina u beskrajnoj prici ili zemlji cuda, kada se vrati u realni svet vidi da je proslo samo jedno popodne, jedno vece, jedna noc ili nekoliko sati sna. Ta vrsta razlike izmedju dva sveta odvojena je nekakvom fizickom barijerom. To nekad moze biti prolazak kroz vrata, a nekada je osamljivanje junaka. Epska fantastika je razlicita od obicne fantastike zato sto je epska fantastika najslicnije bajci. U epskoj fantastici citava radnja je potopljena u svet natprirodnog, nema realnosti uopste. Epska fantastika je specificna po tome sto se trudi da izgradi potpuno celovitu sliku natprirodnog sveta. Iz tog razloga romane epske fantastike cesto prepoznajemo po mapama koje crtaju autori I te geografske mape treba da nam daju raspored tog fikcionalnog sveta. Epska fantastika je tipicna po razlicitim istorijskim periodima koji se opisuju. Tolkin izmislja cak I nove jezike kojim govore razliciti likovi. Epska fantastika podrazumeva da likovi najcesce nisu ljudi, l judi mogu biti sporedni likovi ili mogu izostati. Ljudi su samo jedni od vrsta koje zive u tom natprirodnom svetu. Pisci najcesce izmisljaju sve te druge vrste. Svet koji ima svoju logiku, svoj jezik, svoju topografiju, svoju floru I faunu I svoje natprirodne vrste. Radnja epske fantasastike zasnovana je na borbi dobra I zla, ali nije jedan junak taj koji se sukobljava kao u bajci, vec to podrazumeva rat svetova. Obicno se pojavljuje neko zlo koje obuhvata citav svet I junaci koje pokrecu sile ujedinjuju se da bi se odbranili. Naucno fantasticni romani Nevidljivi covek , Put na mesec , Rat svetova, Doktor Dzekil I mister Hajd . 19 vek. Epoha velikih naucnih dostignuca koja je izmenila nacin pisanja knjizevnosti. (Cepelin, podmornica). Pisci su poceli da stvaraju novu vrstu fantastike u kojoj ce natprirodno biti postignuto uz pomoc naucnih dostignuca.
