Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
Лансон
Ипол Иполит ит Тен Тен – њего његов в метод метод је репр репрез езент ентат атив иван ан за пози позитив тивист истич ички ки метод метод или или исто истори ријк јкси си реалтивизам, објективну историју књижевности, књижевнос ти, позитивстичку књижеввност, све су то називи за једну исту ствар. Најзначајнија одлика њеоговог њеоговог метода састоји се у томе што је он п окушавао да у проучавању проучавању историје књижевности књижевности примени примени метод метод природни природни наука, наука, односно односно метод метод каузалног каузалног објашњења. !сим Тена и неки су други историчари у другој половини "#" века тако$е сматрали да је такав начин проучавања проучавања књижевности поже%ан, ме$у њима и &ринтје 'појам књижевне еволу(ије). &ринтје је био замислио један органи(истички метод проучавања књижевне еволу(ије, маом маом под великим великим ути(ајем ути(ајем *арвинове *арвинове теорије теорије еволу(иј еволу(ијее која која је у другој другој половини "#" века +а(синирала све научнике и инспирисала различите истраживаче. Иако је позитивистички метод проу проучавања чавања књижев књижевност ности и био доста доста рашире раширен, н, он је врло врло брзо брзо постао постао и предме предметт различ различити ити критика, и то не само у ран(уској ве- и изван ње. рло брзо су се почели јав%ати +илозо+и и критичари који су тврдили да су историчари попут Тена били у заблуди када су веровали да се на проучавање књижевности, и уопште неки производа %удског дуа, може са успеом употребити метод каузалног објашњења. То су биле реак(ије *илтеја – у Немачкој су се ме$у +илозо+има и онима који су се бавили +илозо+ијом историје јавиле идеје по којима су природне и уманистичке науке науке 'или 'или како како и је *илтеј *илтеј звао звао истор историјс ијске ке)) веома веома разли различит читее и да због због тога тога морају морају имати имати различите методе. /риродним је својствен метод објашњења 'про(ес да се појава објашњава позивањем позивањем на узроке узроке који који су јој непосредно непосредно претод претодили), или), док је историјски историјским0у м0уманисти манистичким чким 0друштвеним 0друштвеним наукама наукама својствен својствен метод метод разумевања разумевања,, поједињавања поједињавања – појава се посматра као индивидуална, потпуно идиосинкратична и настоји се да се разуме у контексту у коме се јав%а, унута нутар р ве-е ве-егг бро броја слич слични ни поја појава ва 'да 'да се разу разуме ме поза позади дина на те поја појаве ве,, контек нтекссти, ти, њене њене спе(и+ичности). 1 Немачкој су тако$е сличне идеје заступали и неокантов(и, +илозо+и попут *инданбанда и 2икерта. !ни су говорили да треба разликовати природне од историјски наука наука зато што прве теже де+инисању општи закона, док је у другим пажња усмерена на оно што је ново, што је оригинално и потпуно индивидуално у вези са неком појавом. појавом. 3војеврсну реак(ију на позитивизам п озитивизам Теновог типа представ%а и онај дуовно4научни дуовно4научни метод који се јавио у Немачкој Немачкој крајем "#" почетком почетком "" века који се зове geistesgeschichte 'гајстегешите), дуовно4повесни метод. Теоретичари Теоретичари 5678968568:;7:;96 били су веома критички настројени према материјализму позитивистичке школе. То је била једна идеалистичка оријента(ија у +илизо+ији и историји која је тежила проналажењу сличности и веза изме$у различити производа %уског дуа у једном истом периоду. 1 том смислу, овим истраживањима је била обува-ена и књижевност – по 5678968568:;7:;96 и књижевност се посматрала као једна мани+еста(ија дуа која има одре$ене сличности са другим производима %удског дуа из тог периода у којем је дело које је предмет истражи истраживањ вањаа настало настало.. <67896 <67896856 8568:; 8:;7:; 7:;96 96 је као као идеалис идеалистичк тичкаа оријен оријента(и та(ија ја тежио тежио синтези синтези
1
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
(елоку (елокупног пног знања знања о свим свим истор историјс ијски ки нау наукама кама и та оријен оријента( та(ија ија се заоснив заоснивала ала на увере уверењу њу да постоји аутономија %удског дуа и %удске културе у односу на чисто материјалну страну %удске егзист егзистен(и ен(ије. је. 1 том том смислу смислу маркс марксизам изам се може може сва сватит тити и као реак(иј реак(ијаа на типичан типичан немач немачки ки идеализ идеализам. ам. И не само у том том смислу смислу,, пре свега свега са +илозо +илозо+ск +ског ог станов становишта ишта маркс марксиза изам м јесте јесте реак(ија на типичан немачки идеализам, али и овде када се посматра приступ књижевности са становишта дуовно4историјског метода с једне стране и становишта неки марксистички теорија с друге, онда се види да ту лежи главни сукоб. Теорија 5678968568:;7:;96 полази од тога да је ду аутономан у односу на материјалну базу %удске егзистен(ије, док марскизам сматра да је све што је дуовно само надградња на некој бази и, самим тим, том базом услов%ено.*акле, марксистича теорија је опет некакав повратак на позитивизам, јер настоји да једну појаву објасни позивом на материјалне узроке. 1 блиској вези са теоријом 5678968568:;7:;96 су и различите историје стилова које су биле веома популарн популарнее као историје историје књижевности књижевности у другој другој половини "#" века и нешто касније. касније. Такве Такве су историје стилова попут &ел+линове – разлика изме$у ренесансе и барока. 2еак(ије на позитивистички метод проучавања било је наравно и изван Немачке. ормалисти у 2усији 2усији су +ормулисали +ормулисали једну од најозби%нији најозби%нији и најко најкоерен ерентнији тнији критика критика позитивистич позитивистичко когг метода и свега оног што је он подразумевао подразумевао и у историји и у књижевној крити(и. 1 ран(у ран(уско скојј је тако$ тако$ее било било различ различити ити реак(иј реак(ијаа на истор историза изам м Тенов Теновее генера генера(иј (ије. е. =една =една од најзначајнији нови кон(еп(ија која се противила Теновом приступу историје књижевности јесте метода метода историје књижевности коју је +орму +ормулисао лисао +ран(уски +ран(уски историчар историчар књижевности књижевности Гистав Лансон н је у једн једном ом раду раду из >?>@ >?>@.. Aодине, дине, крити критику кују ју-и -и тенов теновск ски и метод метод исто истори рије је Лансон. Лансо књиж књижев евнос ности, ти, +орм +орму улиса лисао о свој свој сопс сопств твен ени и прист присту уп. !н најп најпре ре каже каже да је за исто истори рича чара ра књиж књижев евнос ности ти потп потпун уно о непр непри ива ват% т%ив ив мето метод д и прис присту туп п истор историј ијее књиж књижев евно ности сти кака какав в су +ормулисали Иполит Тен и &ринтје. !н разуме да је изваредан развој природни наука у другој половини "#" века проузроковао да се методе природни наука у више наврата примењивале и у проучавању књижевности, какав је био случај и у Теновој теорији о раси, средини и тренутку и у &ринтјеровој теорији еволу(ије, али сматра да је то погрешно. Тврди да је потпуно погрешно Тенов Теново о и &ринтј &ринтјеро ерово во миш%ењ миш%ењее да се у проу проучавању чавању књижев књижевност ности и може може опонаш опонашат ати и метод метод приро природни дни наука, наука, да се могу опонаша опонашати ти +орму +ормуле ле из њи и да су такви покуш покушаји аји довели довели до сака-ења историје књижевности. Ни једна наука се не ствара под покровитељством покровитељством неке друге и њихов напредак зависи од њихове међусобне независности која им дозвољава да се потчињавају свака свом предмету. Историја књижевности, да би била наука, треба да себи забрањује свако свако пародирање пародирање других наука, наука, ма какве оне биле. /ошто /ошто има свој сопствени сопствени предмет предмет проучавања проучавања историја историја књижевности књижевности мора да де+инише де+инише и свој сопствени метод и не сме да се ослања на методе други наука, ако уопште о-е да буде независна наука.
2
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
Употребом научних ормула не уве!авамо научну вредност на"их радова, ве! напротив умањујемо, умањујемо, јер су оне само варка. #увајмо се бројева, бројеви одстрањују оно "то је лепр"аво или вазду"асто. . . Лансон, дакле, полази од идеје да да историја књижевности мора да развије сопствени метод метод који који -е бити прилаго$ен иск%учиво самом предмету, самој књижевности. !на не треба да буде буде ни део неке општ општее исто истори рије је,, зато зато што што се ова ова бави бави неким неким дру другим ства ствари рима ма – исто истори ријс јски ким м дога дога$ај $ајима има,, политичком историјом друштва, њени главни јуна(и су владари, војсково$е, политичари, а главни јуна(и историје књижевности су пис(и и њиова дела. Интересовања историје књижевности су потпуно другачија од интересовања опште историје. !на тако$е треба да се развија самостално у односу на друге историје други друштвени дис(иплина, историју ликовне дис(ишлине, музике итд. 3ве те уметности имају соствену генезу, линију развоја и свака од њи се самостално развија. Наравн Наравно, о, могу се пореди поредити, ти, али истор историја ија књиже књижевнос вности ти мора мора бити потпу потпуно но аутон аутономн омномн омнаа дис(иплина. Bада каже да историја књижевности не треба да буде део опште историје или повезана са другим историјама историјама појединачни појединачни уметнички уметнички дис(иплина, дис(иплина, Лансон ипак допушта допушта да постоји постоји сличност сличност изме$у историје књижевности и ови други историјски дис(иплина. 3личност се састоји у томе што све оне за предмет свог проучавања имају прошлост. Историја књижевности као и општа историја, или како је он зове историја (ивилиза(ије, има за предмет свог проучавања прошлост и задат задатак ак истор историча ичара ра књиже књижевнос вности, ти, исто исто као као истор историча ичара ра (ивили (ивилиза( за(ије ије јесте јесте да ту прошло прошлост ст реконструише реконструише – бави се документима, прикуп%а гра$у, трага за историјским чињени(ама, настоји да створ живу слику о томе каква је та прошлост била. Cадатак историчара књижевности јесте да напором во%е или емпатијом пренесе у прошла времена да би смо могли да разумемо појединачно дело из прошлости. Dта је 2асинова 2асинова $едра значила значила 2асиновим читао(има и гледао( гледао(има, има, ми морамо да реконструишемо епоу у којој је 2асин живео и стварао – време Луја еликог, епоу класи(изма, одре$ени тип владавине итд. Историчар књижевности, књижевности, као и сваки други историчар, проучава документа – каже Лансон – али не ради њи сами, не зато што га више занимају та документа од сами дела, како тврде неки противни(и позитивизма, него проучава документа да би бо%е разумео прошлост, бо%е упознао дело из прошлости. !н стално наглашава да, иако је приступ историје књижевности делима из прошлости историјски, она никако није помо-на наука историји (ивилиза(ије. /ошто настоји да реконструише реконструише прошлост са што више дета%а, задатак историчара књижевности није само да проучава проучава ремек дела из прошлости 'оно што су и за нас данас ремек дела) ве- сва она дела која су у неком неком историјск историјском ом тренутку вршила некакав ути(ај на публику публику,, на друге друге пис(е. И данас веоправдано оправдано заборав%ени заборав%ени пис(и имају неки историјски историјски значај, значај, и онда историчари историчари књижевности књижевности морају да проучавају и те ауторе ауторе чија дела у естетском смислу нису вредна, али јес у са историјског, историјског, јер дају контекст, контекст, омогу-ују нам да упознамо атмос+еру одре$еног доба, д оба, да видимо шта су биле вредности. Тако$е се проучавају и дела популарне културе, све што је учествовало у стварању књижевног дела у једној епоси. Не треба изучавати само оно "то је ремек дело за нас и за на"е савременике, савременике, ве! свако дело окоје је у једном историјском тренутку било ремек дело, сва дела у
3
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
којима је ран%уска публика публика налазила свој идеал лепоте, доброте или снаге. &а"то их има и таквих која су изгубила своја активна својства, јесу ли то уга"ене звезде или ми данас ви"е не осе!амо њихову лепоту' На" задатак је и да разумемо и та мртва дела и зато према њима треба да се односимо другачије другачије него према архив архивски ским м предм предмет етима има(( настој настоје!и е!и да им будем будемо о нако наколони лони треба треба да будем будемо о способни да осетимо снагу њихове орме. Cа разлику од историчара (ивилиза(ије који се баве првенствено дога$ајима од општег значаја, истор историча ичари ри књижев књижевност ности и 'каже 'каже Ласнон Ласнон)) се прво прво зау заустав%ају став%ају на поједн поједни(им и(има, а, на поједи појединим ним пис(има и појединим делима зато што су . . .доживљај, страст, укус, лепота индивидуалне ствари . )асин нас не занима зато "то апсорбоју *еноа, садржи у себи +родона и условља *ампистрона 'то су сад ти оправд оправдано анозаб забора орав%е в%ени ни +ран(у +ран(уски ски пис(и) пис(и) ве! ве! пре пре свег свега а "то "то је )аси )асин н јединсвен спој осе!ања изражених у орми орми лепоте. ле поте. Историјски осе!ај је, каже се, осе!ај за разлике. +рема томе, ми бисмо били историчари над историчарима, јер док истори историчар чар тражи тражи разлик разликее измеђ измеђуу оп"тих оп"тих ствари ствари,, ми на"а на"а проуча проучавањ вања а про"ирује про"ирујемо мо до тражења тражења разлика разлика између самих самих поједни% поједни%а. а. и настојимо настојимо да одредимо индивидуалне оригиналности, то јест јединствене и неизмерљиве појаве оје немају себи равних. *акле, прво проучавамо поједин(е, али ма колико они били заним%ив предмет п редмет проучавања, проучавања, ми као истор историча ичари ри књижевн књижевности ости не можемо можемо да се огранич ограничимо имо само на појед поједин(е ин(е,, ве- морамо морамо да се осврнемо и на неке општије књижевне појаве, као што су књижевно школе, моде, порети, прав(и... Тако$е проучавамо и ути(аје, јер су чак и најоригиналнији пис(и поделегли неким ути(ајима у виду инспира(ије. Треба да разлучимо што је писа( примио од други писа(а из прошлости или од своји савременика, дакле проучавамо односе изме$у поједина(а. /ратимо и пишчев ути(ај у друштвеном животу, животу, однос књижевности и друштва. И ево, каже Лансон , тако нам се открива читав студиј оп"тих ствари, жанрова, струјања, идеја, сензибилитета наме!е на се око великих писа%а и њихових дела. 1 средишту су пажње најпре велики пис(и и њиова дела, па онда поједни(и 'настојимо да одредимо шта је то што је њима тако индивидуално и посебно), али не проучавамо само то ве- све могу-е. Eи кажемо да се Лансон противи Теновом методу каузалног објашњења и да уводи једну нову кон(еп(ију историје књижевности у којој се пледира за један нови метод који -е бити чисто књижев књижевни ни и то је тачно. тачно. Eе$утим, Eе$утим, када се погле погледај дају у и друге друге Лансон Лансонове ове идеје, идеје, нпр. како он објашњава објашњава тај метод метод – реконст реконструк рук(ијом (ијом прошлости, прошлости, емпатијо емпатијом, м, ути(ај, ути(ај, друштвени друштвени значај, значај, ми видимо да Лансон ипак не излази из оквира позитивизма, тог тради(ионалног метода историје књижевности. !н јесте одба(ио каузални метод, али је задржао нешто друго из тради(ионалног мето метода да исто истори рије је књиж књижев евно ност сти и због због чега чега може можемо мо да каем каемо о да је Ланс Лансон онов ов мето метод д и сам сам позитивистичк позитивистички. и. !н каже да читао(и читао(и 'а то су и историчар историчари и књижевности) књижевности) треба да разликуј разликују у две врсте укуса – лични и историјски.
4
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
-ични укус је онај који се заснива на чисто субјективном суду о делу. о је укус којим се поводим док читам као сваки други читала%, док сам аматер. /ног трена када постенем историчар књижевности, ја морам да ставим у заграду свој лични укус, свој субјективни суд, вредности које иначе %еним и негујем и да их подредим критерија критеријама ма и мерилима мерилима неких про"лих про"лих времена, времена, односно односно времена времена у којима којима је настало дело које читам. Cато Cато он каже да је потребно потребно реконст реконстуиса уисати ти прошлост. прошлост. Bада постанемо историчари историчари књижевности књижевности треба да активирамо историјски укус, да ра(ионално судимо о делима из прошлости. Наравно, каже Лансон, ми никада не можемо да се у потпуности уда%имо од свог личног укуса, али морамо да научимо да га контролишемо. контролишемо. Никада не!емо не!емо упознати вино ни из хемијских анализа, ни из изве"таја стручњака док га сами сами не окусим окусимо. о. У књиже књижевно вности сти такође такође ни"та ни"та не може може да замени замени дегуста%ију. *ао "то је за историчара уметности корисно да се преда доживљају ,,+оследњег суда0 или ,,Но!не страже0, као "то нема катало"ког катало"ког описа ни стручне анализе која би могла заменити доживљај оком, тако ни ми не можемо тежити да одредимо или одмеримо квалитет или снагу једног књижевног дела, а да се најп најпре ре непо непоср сред едно но наив наивно но не изло излож жимо имо њего његово вом м дело делова вању њу.. +отп +отпуно уно одсстрањење субјективног елемента није ни пожељно ни могу!е и импресионизам је дакле у самој основи на"ег рада. и !емо мо!и да не узимамо у обзир на"е реак%ије само онда када будемо хтели да забележимо забележимо реак%ију других људи. /бјективне у односу на нас оне !е бити субјективне у односу на дело о чијем се упознавању буде радило. радило. Aлавно је, каже он, да од себе не стварамо (ентар, да се не препуштамо својим осе-ањима, да не прид придај ајемо емо апсо апсолу лутну тну вред вреднос ностт сопст сопстве веним ним крите критери рији јима ма вред вредно ности сти,, веве- да личн личнее утиске тиске редукујуемо редукујуемо проучавањем проучавањем пишчеви намера, унутрашњом и објективном анализом дела, испитивањем испитивањем утисака најве-ег броја читала(а из прошлости и садашњости садашњости до који који буде буде могу-е могу-е до-и. Eи морамо да видимо како су други читао(и (енили једно дело да би њиове реак(ије биле нека врста регулат регулативног ивног средства у односу односу на наш сопствени суд. суд. Те ту$е реак(ије, реак(ије, нарочито нарочито читала(а читала(а из прошлости, треба да нам омогу-е омогу-е да стално вреднује вреднујемо мо и сопствени сопствени суд и сопствену сопствену реак(ију на дело. !н остаје у оквирима позитивизма коју називамо и објективном историјом историјом историјом књижевности. Cашто објективно објективномF мF Cато Cато што пристали(е настоје настоје да подреде подреде своју импресију објективном суду времена а, како каже елек, објективни суд суд не постоји, јер тај суд није објективан ве- збир субјективни судова судова неког времена. Најважнија теза Лансонова гласиG Нека са Расином буде Расин, са Игоом Иго. Не смемо уносити ништа од субјективно утисака при читању дела из прошлости, ве- морамо да а дела пропустимо кроз оптику минули времена, то је смисао те тезе. Наравно, ово раздвајање личног и историјског утиска потпуно је метоолошки погрешно – не може се спровести у пракси. Ниједан историчар књижевности није у стању да у потпуности занемари суд сопственог ремена, сви смо ми обува-ени сопственим оризонтом очекивања те реагујемо и
5
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
несвесно. Cатим постоје и асо(ија(ије које се везују уз језик и које се више не могу обносвити итд. !слањањем на суд неки други читала(а и прошли времена и да%е не значи да се избегла субјективност у веровању, веровању, јер и то је само један или збир субјективни судова. судова. Aлавна авна идеј идејаа Ланс Лансон онов ово ог мето метода да јест јестее та рек реконстр нстру ук(иј к(ијаа прош прошло лост сти. и. !н смат сматра ра да је непр неприс истр трас асно ност ст и обје објект ктив ивнос ностт оно оно што што једн једног ог исто истори рича чара ра књиж књижев евнос ности ти чини чини добр добрим им историчарем књижевности. !н кажеG Настоја!емо Настоја!емо да осе!амо историјски, установи!емо скалу вредности не ви"е према на"им личним склоностима, ве! према снази и правилности остварења у односу на доктрину према којој сурађени. руди!емо се да о 1осијеу осетимо оно "то су осе!али људи који су саградили колонаду -увра, а о 2олтеру људи за које су +ејтер или артин радили.... Не!емо никако никако заборавити на себе. #итају!и за нас саме настоја!емо да анализирамо како су на"е реак%ије слободног мислио%а или католика из 34356е, али у другим приликама траба!е нам да знамо да пресечемо везу везу изм између еђу на"е на"егг есте естетс тск ког осе! осе!ањ ања а и оста остало логг дела дела на"е на"е сада"њ да"њее индивидуалности. У књижевности, као и уметности, уметности, треба да имамо два утиска7 лични, који бира на"а уживања, уживања, књиге и слике којим се окружујемо, окружујемо, и историјски који који служи служи за на"а на"а изуча изучавањ вања а и који који се може може деини деиниса сати ти као као спосо способно бност ст разликовања разликовања стилова и доживљавања доживљавања сваког сваког дела у његовом стилу. стилу. !вакво сватање књижевно4историјског метода може се на-и и у књизи Cденка Леши-а која се бави питањем историје књижевности и теорије историје књижевности. Леши- затупа исту ову идеју о удвајању двајању укуса, али видимо да је она много много раније +орму +ормулисана код Лансона '>?>@) '>?>@) и одавно је застарела. Лансон у овом свом раду де+инише и један програм за изучавање књижевни дела, посебно дела из прошлости. Тај програм познат је код нас под називом explication de text. /онекад се каже да је то +ран( +ран(у уска ска вари варија јанта нта иман иманен ентне тне крит критик ике, е, ме$у ме$утим тим то је сасви сасвим м погр погреш ешно но.. То је једн једнаа позитив позитивист истичк ички и присту приступ п тексто текстовима вима који који практ практику икују ју Лансон Лансон и још неки неки други други истори историчар чари и књижевности. *ослован превод овог термина је обја"њење текста. текста . Cамиш%ен је као нека врста ору$а у историјском проучавању проучавању текстова и треба да једна текст истражи са сви могу-и аспеката, почевши од +илолошке, текстолошке анализе 'да ли је текст аутентичан . . .), преко биогра+ског, историјског до стилског. !вај програм је замиш%ен као програм који -е умањити произво%ност судова судова у анализи књижевног дела и ослања се доста на помо-не науке науке 'биогра+ије, библиогра+ије, историје текста, граматика, историја +илозо+ије, историја обичаја итд.). азе у овом приступу 6HIJ7:K97LM N6 96H9 који Лансон предлажеG >) /рво /рво се питамо питамо да је текст текст из прошло прошлости сти аутент аутентича ичан. н. Oко није, није, да ли је криво приписа приписан н неком неком аутору аутору,, или потпуно потпуно лажан, лажан, односно односно +алси+ика +алси+икат. т. /рво судимо судимо о аутентично аутентичности сти текста. Oко зак%учимо да је аутентичан, онда проверавамо да је текст потпун, да ли у њему има празнина, измена итд. Та два питања су она коијма се бави +илолошка критика – свако мто!и !има ма "ило "илоло ло#к #к крит критик ик или исто истори ријс јск ко проу проуча чава вање ње запо започи чиње ње од текст текста, а, мто ткстоло$иј . Ту спадају и питања датирања – када је настао, какда је написан, када
6
Лансон; Компаративна књижевност
P)
Q)
R) S)
T)
X предавање
објав% објав%ен, ен, када када су настали настали његов његови и поједи поједини ни делови делови,, питања питања његов његовее генезе генезе,, промен променаа у његовим варијантама, еволу(ији идеја и укуса која се огледа у тим варијантама 'шта нам то говори о пис(у, његовим мерилима вредности). Bада Bада све све то установ становимо имо,, пита питамо мо се се кака какав в је %&квални смисао ткста , шта он дословно значи значи.. Bод Bод ти стари стари текст текстова ова помаж помажу у нам истор историја ија језика језика,, грама граматик тике, е, истор историјс ијска ка синтакса. &уквални смисао неки речени(а може да се осветли путем историјски или биогра+ски алузија. /отом том се пре прел лази ази на к'и(вни смисао ткста, односно да тумачимо текст, одре$ујемо његове интелектуалне, осе-ајне и уметничке вредности. Ту указујемо и на индивидуалне особине пишчевог стила, одвајамо његову личну употребу језика од заједничке употребе његови савременика. *њижевно дело треба пре свега упознати у времену у којем којем је настало у односу односу на његовог његовог твор%а. твор%а. Историју Историју књижевнос књижевности ти треба треба третират третирати и историјски. 1 след следе-о е-ојј +ази +ази проу проучавамо чавамо %ио$ра"иј& )ис*а. !нда !нда се питам питамо о од какво каквогг је матер материј ијал алаа наста настало ло дело, дело, одно односно сно тражи тражимо мо и+вор и то у веома веома широк широко ом смислу смислу те речи. речи. Не тражимо тражимо само само очиг очигле ледна дна подраж подражава авања, ња, него него и најтананије ути(аје које можемо можемо да запазимо. Истр стражу ажује се &с), и &ти*ај то$ !ла 4 ути(ај на друге пис(е, друштвени ути(ај дела 'при чему нам помажу помажу разне разне библио библиогра гра+иј +ије, е, издања издања и прешта прештампав мпавања ања,, катал каталози ози,, пописи пописи читаони(а који нам показују колико колико је књига била популарна популарна и читана)G о су те главне опера%ије из којих се, каже Лансон , добија тачно и најмање могу!е непотпуно познавање једног дела.
3ве набројано јесу заправо радње које обав%а један позитивиста при изучавању текста, јер Лансон јесте позитивиста. /озитивиста -е кренути од текстолошке анализе, од описа самог текста, стила, буквалног смисла, историје језика, биогр+ије пис(а, све до најситнијег дета%а. То је позитив позитивисти истички чки присту приступ п који који треба треба (енити (енити исако исако је идеја идеја која која стоји стоји иза свега свега тога тога погрешна. !ни су знали и обав%али један велики посао због чега су све велике историје књижевности које су настајале крајем "#" и почетком "" века тако значајне за нашу науку. !не су стубови, доносио(и велике количине знања и ин+орма(ија без који ми данас не би могли могли много много тога тога да уради урадимо. мо. 1 сасвим сасвим друго другојј пози(иј пози(ији и стоји стоји иманент иманентни ни аналитич аналитичар, ар, +ормалистички критичар који каже како за разумевање дела није битно све око самог текста, ве- само оно што пише на папиру. Тај је метод потпуно другачији, али да би таква анализа могла могла да се врши потребно је огромна акумул акумула(ија а(ија предзнања предзнања које су и најбо%и иманентни критичари скупили тако што су прошли кроз позитивистичку школу. 3твари се морају знати пре него што се претпоставе. То је све о Лансоновом методу.
7
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
1поредна или компаративна књижевност
&)ор!на к'и(внос к'и(вност т. 1 свет Eи кажемо &)ор!на свету у се угла углавно вном м кори корист сти и терм термин ин комп компар арат ативн ивнаа књижевност. 3ве мање и мање се користи користи термин општа књижевност. 3ви ови термини могу бити синоними, али истовремено сваки од њи има спе(и+ична значења. 1 Oмери(и је на пример термин термин 56M6UKJ 56M6UKJ J796UK9VU6, J796UK9VU6, који је раније 'крајем 'крајем "#" и почетко почетком м "" века) постојао и имао слично значење као теорија књижевности, сада потпуно заборав%ен. 1 првој половини "" века то је била скра-ени(а за општу историју књижевности, али никада није имао значење које има за нас. На англо4сакс англо4саксонск онском ом подру подручју чју,, дакле, дакле, општа књижевност књижевност се преводи преводи као :LWIKUK97X :LWIKUK97X66 J796UK9VU J796UK9VU6. 6. 1 ран(уској ран(уској се користи термин J799YUK9VU6 :LWIKUY, али тамо има посебно значење, јер подразумева подразумева проу проучавање чавање односа односа изме$у изме$у две на(ион на(ионалн алнее књижев књижевност ности. и. Ни у ран(у ран(уск ској ој,, дакле, дакле, не треба треба
8
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
користити термин J799YUK9VU6 J799YUK9VU6 5YMYUKJ, мада би тамо то можда још понеко и разумео, него J799YUK9VU6 :LWIKUY. 3ве су то мање4више синоними, али имају и своја сопствена значења. 1поредна књижевност или компаративно проучавање књижевности најпре се јавила у ран(уској крајем крајем "#" века. Bомпара Bомпаративна тивна књижевност књижевност настала је као посебна грана на(ионалне на(ионалне историје историје књижев књижевност ности и и од свог свог настанк настанкаа била била истор историјск ијскаа дис(ипл дис(иплина ина.. Bоа Bоа што смо видели видели задат задатак ак историје књижевности код Лансона и дуги критичара био је да пис(а и дело ставе у контекст његове епое, у време и простор у коме је то дело настало. Лнасон каже да историчар проучава само дело, дела која су му претодила, претодила, ути(аје које је дело примило, али и оне које је извршило. !н врши врши поре$е поре$ења ња датог датог дела дела и други други из прето претодни дни епоа епоа.. Инсисти Инсистирањ рањем ем на проу проучавању чавању прим% прим%ен ени и и извр изврше шени ни ути(ај ти(аја, а, јавил јавилаа се и идјеј идјејаа о томе томе да треб требаа устано становит вити и посеб посебну ну дис(иплину која -е се бавити прим%еним и извршеним ути(ајима, и тако су се јавиле прве идеје о компаративном проучавању књижевности у оквиру историје књижевности. !ва игра ути(аја је за историчара књижевности од огромног значаја, јер му омогу-ава да о(ени значај појединачног дела – што више ути(аја изврши оно има ве-у и књижевну и уметничку уметничку вредност. Bомпаративна Bомпаративна књижевност је, дакле настала као као грана историје књижевности. !на се надовезује надовезује на на(и на(ион онал алну ну исто истори рију ју књиж књижев евнос ности ти.. /одр /одраз азу умева мева идеју идеју на*ионал на*ионалн н к'и(вно к'и(вности сти као организма организма затвореног затвореног у себе и на битан начин различитог различитог од други други такви организама. организама. *а би се поредиле две различите на(ионалне књижевности, што се јавило као идеја упоредне књижевности, прво се мора нагласити да је свака на(ионална књижевност спе(и+ична за себе. Тек пошто је та идеј идејаа ушла ушла у опти( опти(ај ај,, јав% јав%аа се она она да је потр потребн ебно о поре пореди дити ти две две разл различ ичите ите на(ио на(ионал налне не књижевности. Bао и свака историјска наука, упоредна књижевност настоји да прикупи што ве-и број чињени(а, да што бо%е објасни сваку од њи и да прошири оквире сазнања унутар који проучава проучава једно дело. Настала је у ран(уској у првој половини "" века у оној варијанти у којој и данас говоримо о њој. ! претечама упоредне књижевности, о идејама које су се јавиле у вези са оваквим начином проучавања проучавања књижевности књижевности може може се говорити говорити још у "#" веку. веку. ажним претечом претечом ове кон(еп(ије кон(еп(ије сматра сматра се илмен. илмен. !н је >ZP[. >ZP[. годин годинее држао држао предав предавања ања о ути(ају ути(ају +ран(уске +ран(уске књижев књижевност ности и и +ран(у +ран(уски ски писа(а писа(а "\### "\### века века на европс европски ки ду ду уопште. опште. Тада Тада се сматра сматрало ло да је +ран(у +ран(уска ска књижев књижевност ност супер супериор иорна на у односу односу на остале остале европс европске ке књижев књижевност ности, и, да је најнап најнапред реднија нија са најве-им бројем велики стварала(а. илмен је истраживоа те ути(аје. !н је први проучавао ме$усобне односе +ран(уске и други књижевности, пре >ZP[4е године тога нема. ]ак ни у анти(и нема инетреса за упоредним проучавањем грчки и римски писа(а. Таквог интереса нема ни у припроучавању &иблије – ебрејски рукописа и каснији превода на грчки и латински, јер не постој постоји и та идеја идеја на(ион на(ионалн алнее књижев књижевност ности и као као затво затворен реног ог органи организм змаа 4 за њи је све то иста иста књижевност. илмен на својим предавањима говори о ути(ају +ран(уске књижевности на енглески ду и друге европс европске ке књижев књижевност ности, и, а те исте исте >ZP[. >ZP[. годин годинее Aете Aете де+иниш де+инишее појам појам светск светскее књижев књижевност ности. и. -втска к'и(вност је скуп дела из различити светски књижевности која су реперзентативна, али не толико у естетском смислу него тако да на најбо%и могу-и начин представ%ају ду народа
9
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
из кога кога су потекл потекла. а. Aетеов етеоваа кон(еп кон(еп(иј (ијаа светске светске књижев књижевност ности и више више је политич политичка ка него него чисто чисто књижевна, јер та реперзентативна дела треба да допринесу бо%ем упознавању изме$у народа. Bасније Bасније када је моди+ик моди+икова ована, на, када се посматра посматра више у естетском естетском смислу, смислу, кон(еп(ија кон(еп(ија светске светске књижевности увек п одразумева одразумева и некакву н екакву идеју вредности, у њу улазе улазе највреднија, класична дела. илменову идеју упоредне књижевности и Aетеову идеју светске књижевности можемо сматрати претечама модерне кон(еп(ије упоредне књижевности. Исто тако, као претеча се јав%а и упоредна +илол +илологи огија. ја. 1 првој првој тре-ин тре-ини и "#" века, века, у таласу таласу роман романтич тичарс арски ки истраж истражива ивања ња различ различити ити на(ионални књижевности, пре свега +олклора, у Немачкој су се упоредном +илологијом бавила бра-а Aрим. !ни су проучавали како се историјски или легендарни типови ероја преносе из једне на(ионалне књижевности у другу, па ту спадају студије о 2оланду, *он ^уану, =еврејину лутали(и, аусту итд. 1 2усиј 2усији и слично сличном м врсто врстом м истраж истражива ивања ња бавио бавио се Oндреј Oндреј еселовски еселовски.. Неке Неке његов његовее идеје идеје су ини(ирале каснија +ормалистичка истраживања еволу(ије. &авио се проучавањем стални тема и мотива из једне на(ионалне 'најчеш-е +олколрне) књижевности у неку другу. 3матрао је да је на основу такви проучавања проучавања могу-е замислити историјску поетику, као посебну дис(иплину. дис(иплину. Из упоред упоредне не +илол +илологи огије је којо којом м су се бавила бавила бра-а бра-а Aрим Aрим и још још неки неки немач немачки ки романт романтича ичари, ри, половином века развила се једна веома популарна и раширена дис(иплина која се зове историја тматоло$ија или stogeschichte 'што+гешите). Тематологија проучава проширене теме, гра$е, тматоло$ија уста% ста%ен енее лик ликове, ве, +орм +ормее и порш поршир ирен енее нач начине ине опис описив ивањ ањаа у разл различ ичит итим им на(и на(ион онал ални ним м књижевностима. 3ве ове дис(иплине заправо су претече модерни компаративни студија. 1поредна књижевност или компар компарат ативна ивна књижев књижевност ност се као посебна посебна наука наука јав%а јав%а негде негде од прелом преломаа веков векова, а, у првој првој половини половини "", када се и јав%ају први текстови о (и%евима (и%евима и методама методама ове дис(иплине. дис(иплине. Eе$у ауторим ауторимаа који који први пишу о методу методу упоредни упоредни истраживања истраживања јесу историчар историчари и попут попут Лансона, Лансона, &ринтјера, &рантеса, /озната итд. 3ви ови аутори аутори у компаративном проучавању проучавању књижевности виде ви де начин приближавања различити европски народа. 1 почетку, упоредна књижевност је веома евро(ентрична евро(ентрична,, тек знатно касније у +окус +окус улазе и америчка америчка књижевност и друге друге мање европске европске које до тада нису имале приступ кругу пет најве-и европски књижевности. Bрајем "" века, када се ве- говори о смрти ове дис(иплине, у круг проучавања улазе и неке друге као што су далеко4 источна или блиско4источна, али оне никада нису у (ентру изучавања ови студија. 1 2усији никада није било посебног изучавања за компаративне студије, нарочито у периоду када је 2усија била део 3овјетског савеза и то из идеолошки разлога – да се напредна пролетерска литература литература не би мешала са буржоаским декадентним књижевностима. Cлатни трену(и упоредне књижевности су прве де(еније "" века када је дошло до полемике шта треба да буде буде прави предмет проучавања проучавања историје књижевности. !на се водила изме$у тематолога, пристал пристали(а и(а метод методаа 89L__5 89L__568: 68:;7: ;7:;96 ;96,, и илмен илменови ови насле наследник дника, а, а главн главни и ме$у њима њима су били били историчари ^озе+ Текст, који је у Лиону држао низ предавања о ути(ају +ран(уске на друге европс европске ке књижев књижевност ности и под под илмен илменови овим м ути(ај ути(ајем, ем, и ернан ернанаа &алденс &алденспер перже же.. ^озе+ ^озе+ Текс Текстт и ернан ернан &алден &алденспер сперже же с једне једне стране стране,, као наслед наследни(и ни(и илмене илменеове ове идеје идеје о компа компара ратив тивном ном
10
Лансон; Компаративна књижевност
X предавање
проу проучавању чавању књижев књижевност ности, и, полемис полемисали али су са пристал пристали(ам и(амаа темат тематол ологи огије. је. !ни су замера замерали ли темат тематол олози озима ма што не пошту поштују ју грани(е грани(е једне једне на(ион на(ионалн алнее књижевн књижевности ости и не посмат посматрај рају у игру игру ути(аја историјски ве- више просторно. Темато Тематолозима лозима је важно да се једна појава распростире у што ве-ем броју на(ионални књижевности, а не посматрају њене спе(и+ичне карактеристике у одре$ одре$ено енојј на(иона на(ионално лнојј књижев књижевност ности, и, што им илмено илменови ви наслед наследни( ни(и и замера замерају ју.. /о њима, њима, најважније је једну књижевну појаву ситуирати у оквирима на(ионалне књижевности 'оне у којој је настала) па тек онда како она утиче на ра$ање слични појава у другим на(ионалним књижевностима. Из те њиове дуге полемике родила се најзначајнија, и у "" веку најути(ајнија, модерна модерна кон(еп(ија кон(еп(ија упоредне књижевности књижевности – "ран*&ска кон*)*ија &)ор!н к'и(вности. !на је свој про(ват доживела у ме$уратном периоду. Cаступни(и ове кон(еп(ије окуп%али су се око часописа ,, )евија )евија за компаративну компаративну књижевност` књижевност` који је почео да излази >?P>.године. *о прекида издања је дошло за време *ругог светског рата, потпом је обнов%ено. /рви уредни(и овог часописа били су ернан &алденсперже, /ол Oзар и ^ан Eорикаре који се сматрају твор(има +ран(уске +ран(уске кон(еп(ије кон(еп(ије упоредне упоредне књижевности. књижевности. /о њима задатк упоредне упоредне књижевности је да испита +актичке, контактне везе изме$у две на(ионалне књижевности – само везе које се могу чињенично доказати. 3личности без +актички веза није предмет правог научног проучавања. Тако$е Тако$е и не интересује појединачно дело, ве- н ачин на који неко дело0писа( стоји у вези са неким другим делом0пис(ем.
11
