1. Period Periodiza izacij cija a *Arhajsko razdoblje (od prvih pisanih spomenika do kraja VI
veka pne.)
*Klasično razdoblje (V i IV vek pne.) *Aleksandrijsko razdoblje (od III do I veka pne.) *Rimsko razdoblje (od 30. do 529. godine nove ere)
Helenska književnost obuhvata književno stvaralaštvo na grčkom jeziku koje započinje Homerovim epovima oko VIII veka pre nove ere, a završava se okvirno 529. godine nove ere kada vizantijski car Justinijan zatvara Platonovu Akademiju u Atini, poslednju filozofsku školu u antici. S obzirom na društvene, političke i književne prilike, može se celokupna antička grčka književnost podeliti na četiri perioda: *Arhajsko razdoblje (od prvih pisanih spomenika do kraja VI veka pne.) Najstarije poznato grčko pismo jeste mikenski silabički linear, koji nam je ostao sačuvan na glinenim tablicama iz toga doba. Te tablice sadrže zaapise, najčešće jednostavno u vidu različitih spiskova, koji se odnose na trgovinu: prave književnosti tu nema, a njeno odsustvo objašnjava se na razne načine. Prema jednoj teoriji, mikenska se književnost, kao što je slučaj s kasnijim Homerovim i drugim delima kiklične epike, prenosila se usmenim putem, posebno s obzirom na to da linear B nije sasvim prilagođen glasovima grčkog jezika. Prema drugoj teoriji, književna dela – budući element društvene elite – bila su zapisana na nekom finijem materijalu, koji se međutim nije sačuvao. *Klasično razdoblje (V i IV vek pne.) Osnovna su obeležja klasične književnosti bliska povezanost s narodom, obrada svakodnevnih životnih problema, monumentalnost i humanizam. Od književnih vrsta glavno mesto zauzima drama – tragedija i komedija – koja, uz Homerove epove, predstavlja njavažniji doprinos Helena evropskoj književnosti. *Aleksandrijsko razdoblje (od III do I veka pne.) Menja se sadržaj književnost: u uslovima helenističkih monarhija nestaje ili se u retorskim školama bavi izmišljenim predmetima, ali se zato obogaćuje patetikom. Književnost sa političkih i društvenih tema prelazi na porodičnu tematiku, privatni život i individualne osećaje. *Rimsko razdoblje (od 30. do 529. godine nove ere)
Škola neoplatonizma bila je uperena preotiv hrišćanstva, koje je sve više prodiralo u sve slojeve helenističkog društva, pa je car Justinijan 529. godine naredio zatvaranje filozofskih škola u Atini. Time se završava antička grčka književnost, hrišćanstvo postaje društveni i kulturni pokret novog doba koje je upravo nastupilo, a Evropa ubrzano zaboravlja gotovo svu kulturnu baštinu stare Helade. Proći će skoro hiljadu godina pre no što će učeni ljudi na zapadu ponovo otkriti grčku književnost i njene vrednosti odlučno uperiti protiv hrišćanskih dogmi u nastojanju da od religije emancipaciju društvo, kulturu, nauku i filozofiju, započinjući tako period humanizma i renesanse.
2.
Klasifikacija antičke grčke književnosti (helenska)
Lirika i epika. Lirika: monodijska: jamb, elegija, melika Horska: religiozna i svetovna Religiozna: himne bogovima, prosodija, peani, hiporhemi, ditiramb Svetovna: treni, epitalamici, epinikiji, skolije, embaterije, poslenicke, enkoliji Horska karakterise sentiment jednog naroda, u pocetku jet o bila narodna lirika koju su izvodile grupe ljudi. Jamb je podrugljiva pesma sa dosta sarkazma i ostricom. Arhiloh Melika je prava ljubavna poezija, sa osecanjima pesnika prema otadzbini, prijateljima… Alkej, Sapfo, Anakreont Elegija je pesma u elegijskom distihu i moze biti ljubavna, ratnicka, politicka, poucna… Kalin, Tirtej Epovi: Tebanski ciklus, Heraklov ciklus, Trojanski ciklus 3.
Termin poezija
Poezija podrazumeva pesnicko delo izvanredne umetnicke vrednosti koje je pisano u stihu, bilo slobodnom ili ne. Zasniva se na smenjivanju dugih kratkih vokala. Vokal definise ritam. Poezija je stvaranje- ποιέω. Smatra se da je poezija najstarija vrsta književnosti. Rani primeri su „Ep o Gilgamešu“, delovi Biblije i radovi Homera. 4.
Funkcija poezije i njen značaj za obrazovanje
Jedna od najbitnijih oblasti u skoli u anticoj Grckoj je bila knjizevnost. Na njoj su pored ucenja pisanja i citanja, uceni napamet pesnici i epovi, najcesce Homer. U antici su srz obrazovanja bili epovi (odredjeni delovi su se citali u odgovarajucem uzrastu). Ucenici je trebalo da usvoje moralne sadrzaje epova i da ukratko razmotre knjizevna pitanja autora. Pojavilo se uverenje medju Grcima da su pesnici najkorisniji moralni ucitelji, sto se ispoljilo u obrazovanju. 5.
Pojam „slobodnog čoveka“ u antičkoj grčkoj
6.
Etičnost i etika starih Grka
7.
Književnost kao uzor ili model (npr. rapsodije)
Slobodan covek je bio gradjanjin odn. pripadnik nekog polisa. Iako su gradjani imali politicko pravo, ipak su slobodni gradjani poput zena ili meteka (stranaca) nisu imali politicko pravo. Smatralo se da je svrha demokratije sloboda coveka i njegovom privatnom zivotu tako i slobodu govora u javnom zivotu. Teorije vrline potiču iz antičkog perioda i to prvenstveno od filosofa. One procenjuju ispravnost postupaka u odnosu na samog delatnika. Sokrat je o moral rekao da se on stice racionalnim i kritickim razmisljanjem. Platon je smatrao da postoje vecna nacela koja treba da se slede i da ona poticu iz sveta ideja. Takodje odbacuje poeziju i pesnije u obrazovanju mladih jer smatra da oni skode njihovom moralu i dusama. Aristotel smatra da se moral zasniva na razumu i da covek reba da donosi odluke u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi. Smatra da coveka cesto vode osecanja, sto je pogresno. Covek treba da nadje ravnotezu izmedju osecanja i razuma kako bi dostigao moralnu vrlinu. U anticko doba je poezija predstavljala moralni i stilski uzor, u delima nije bio primaran estetski ili filosofski kvalitet. Rapsodi, lutajuci pevaci. Oni su pevali epove na svetkovinama i trgovima, mozda rapsodije. Izvodili su vec manje-vise fiksiran tekst. Homer je smatran za raspoda. 8. Polis – Sparta i Atina Polis (πόλις) je grad odnosno grad-država helenskog sveta. Sparta je bila grad-država u Antičkoj Grčkoj koja se nalazila na
jugositočnom delu Peloponeza, u dolini reke Eurote. Antička Sparta je ostala poznata u istoriji po svojoj vojnoj snazi,
građanskoj disciplini, militarističkom društvu i velikom broju robova. agogi, sistemu zakona koji je stvarao od njenih građana vojnike vrhunskog kvaliteta. Za razliku od Atine, u Sparti je vladala oligarhija, oni su smatrali demokratiju losim uredjenjem. Starogrčka Atina je jonski polis, osnovan na poluostrvu Atici. Atina je u prvim stolećima svoje bogate istorije bila potresena sukobima aristokratije i naroda koji se borio za politička prava. Ta borba je na kraju iznedrila demokratiju – u kojoj su svi slobodni Atinjani učestvovalu u upravljanju. U njoj su ziveli poznati filosofi i njeno najvece nasledje je demokratija. Bila je bogati polis koji je u 5 veku dominirala nad ostalim polisima u Grckoj. 9.
Kalokagatija – demokratski atletizam
Antička demokratija počivala je na jednakosti svih građana pred zakonom, na slobodu govora i slobodnom pristupu javnim službama. Ali ta svoja prava su mogli da ostvare samo oni koji su imali sredstva. Za neke filosofe, demokratija predstavlja vladavinu vecine koja je imala vremena i sredstava da upravlja polisom kako je njima odgovaralo. Kalokagatija – spoj lepog i dobrog. (fil. udruženost onoga što je lepo sa onim što je dobro, moralna lepota i dobrota, moralan i u isto vreme lep nacin života (etički ideal starih Grka).) 10. Spartanski duh i pojam atletitziranja
Sparta je najslavnija po svojoj vojsci. Vojni službu je Spartanac počinjao u sedmoj i služio sve do tridesete godine života. Za razliku od drugih grčkih polisa, Sparta je imala profesionalnu vojsku – njeni građani nisu radili ništa drugo nego vežbali ratne veštine cesto ziveci u okrutnim uslovima, a zakonom im je bilo zabranjeno baviti se zanatom ili trgovinom. Zbog toga se spartanska vojska smatra najboljom u Grčkoj. Dok su muskarci bili u vojsci, zene su upravljale polisom, sto je jedinstven slucaj. 11. Usmena književnost – pojam
Usmena književnost predstavlja najstariji oblik književnoumetničkog rada. Usmena književnost predstavlja sve vrste književnosti koje nisu predstavljene u pisanoj formi. 12. Usmena poezija – autor nepoznat (kazivanje)
Aedi su bili prvi pevaci, lutajuci od polisa do polisa oni su recitovali epove. Uvek su unosili promene u njih jer su improvizovali na nastupima, tako da su postojale razlicite verzije epskih pesama. Samim tim sto su se pesme tako usmeno prenosile i cesto menjale, originalni autor nije bio poznat. 13. Homerovska i južnoslovenska epika Djuric 14. Antika o Homerovom životopisu
U antici, kao ni danas, nisu postojali konkretni podaci o samom Homeru. Nije se znalo ni njegovo poreklo- 7 gradova se dicilo da su mesto porekla Homera, ali se nije znalo koji je stvarno njegova domovina. Mnogi pisci su u nedostatku info o njegovom zivotu izmisljali razne price o njemu. Cesto je opisivan kao slepi starac, sto je u stvari bila predstava svih rapsoda. Iako su mu na pocetku pored epova pripisivale i mnoge himne, na kraju se pod njegovim delima smatraju samo epovi i Margit. 15. Homerova dela
„Ilijada“ i „Odiseja“, ali i Boj miseva i zaba, Kekropi, Margit, Epigoni, Kiparska pesma. 16. Ilijada i Odiseja – sadržaj ukratko „Ilijada“
Ilijada nosi ime po Iliju, drugom imenu grada Troje. Sadržaj obuhvata poslednjih 5 dana u završnoj, desetoj godini rata koji se vodio između Troje i Ahajaca, zato što je trojanski princ Paris oteo lepu Helenu, ženu kralja Meneleja. Radnja počinje odbijanjem grčkog kralja Agamemnona da Hrizu, Apolonovom svešteniku, vrati cerku na šta se ovaj razbesni i zamoli Apolona da posalje kugu na Ahajce, sto ovaj i ucini. Pod pritiskom Ahila i ostalih grčkih uglednika Agamemnon pristane vratiti kćer ocu, ali sebi zauzvrat uzme Ahilovu robinju Briseidu. Tu počinje prava radnja epa. Ahil se rasrdi, povuče iz vojske i rata. Nakon brojnih poraza
koje su Trojanci na čelu sa Hektorom naneli Grcima, Agamemnon moli Ahila da se vrati, te mu zauzvrat obećava veliko blago i Briseidu. Još uvek obuzet ljutnjom Ahil odbije, ali daje u vojsku svog najboljeg prijatelja Patrokla da povede Grke u pobedu. U bici Patroklo umire od Hektorove ruke. Kad to čuje Ahila obuze veliki bes, te se odluči osvetiti za prijateljevu smrt. U dvoboju, koji je vrhunac dela, Ahil ubije Hektora uz pomoć boginje Atine. Danima posle Ahil mrcvari Hektorovo telo sve dok Hektorov otac ne zatraži sinovljeve ostatke. Ahila prodjose ljutnja i bes, te vrati telo. Ilijada se završava sahranom Hektora. Za sve to vreme, dok se na zamlji vodi rat, paralelno se vodi borba na Olimpu medju sukobljenim bogovima. „Odiseja“
Odiseju , znamenitom Grčkom junaku i kralju Itake na povratku iz Troje zameo se svaki trag. Na Itaci se proneo glas da je nastradao, pa su nagrnuli prosci da Penelopa, njegova žena, pođe za jednog od njih. Bogovi dozvoljavaju Odisejeve nevolje jer Odisej se zamerio bogu Posejdonu što mu je zaslepeo sina Polifema. Telemah po Ateninom savetu kreće na put da sazna bilo šta o ocu Odiseju. Odisej je za vreme putovanja imao još dosta poteškoća. Odisej je došao do Feničana koji su priredili gozbu u njegovu čast. Odisej je Feničanima ispripovedao sve o svojim mukama i patnjama. Pripovedao im je o Kiklopu kojeg je oslijepeo i zbog kojeg je kažnjen od boga Posejdona. Pričao im je o Kirki koja je njegove prijatelje pretvorila u svinje, a na kraju im je povratila ljudski oblik, a Odisej i prijatelji su ostali kod nje godinu dana. Tada im je ispričao o mrtvačkom carstvu gdje je video majku za koju ne zna da je umrla. Ispričao im je o sirenama koje su izmamile svakog mornara koji tuda prođe. Govorio je o strašnoj Skili i Haribdi i boravku na ostrvu kod Kalipso. Nakon dugog razgovora oni Odiseja odvedu na Itaku. Atina je Odiseja prerušila u ružnog starca da ta ga nitko na Itaki ne prepozna. Odisej se otkriva svom sinu Telemahu, a kad dodje na dvor prepoznje ga sluskinja po belegu na nozi. Atina, Odisej i Telemah zajedno planiraju napad na prosce. Na kraju ipak dođe do pokolja prosca, ali je kraj srećan jer Penelopa prepoznaje svog muža nakon mnogo godina. 17. Društvene prilike opisane u epovima
Trojanski rat – Homer prikazuje 50 dana u završnoj desetoj godini rata koji se u u antici smatrao istorijskim činjenicom. U
stvari, vrv se radi o ratu za trgovacku prevlst na Bosforu. Odnos izmedju kraljeva polisa, zajednicka zelja da se vrate kuci ali ne mogu zbog zakletve. Na Odisejevom dvoru-nasrtvljivost prosaca kao prikaz gramzivosti plemstva za bogastvom. 18. „Status“ Homerovih junaka
U homerovim epovima se nalazi mali broj glavnih lica, ali puno individualnih karaktera. Svaki lik koji je opisan ima razlicit karakter i svaka individua je slobodna, ali ipak ne dolaze u sukob sa drustvom, ostaju u granicama kolektivne etike. Takodje, likovi su staticni. Osnovni karakter lika se u radnji epa prikazuje, ali se tokom epa ne menja. Takodje, anticki pesnici nisu umeli da motivisu svoje junake. Kao razlog dubljih osecanja i kolebanja u likovima, homer uzima bogove i njihovu intervenciju. 19. „Istoričnost“ Homerovih epova
Sadržaj „Ilijade“ je preuzet iz priča o Trojanskom ratu. Grad Troja je zaista postojao i nalazi se na maloazijskoj obali. Otkriven je medju mnogobrojnim slojevima gradova, ali smatra se da jet o onaj koji potice iz mikenskog perioda ili onaj nesto kasniji sloj, jer su oba unistena u pozaru. To je vrv bio znacajan dogadjaj jer su se oko njega ispleli toliki mitovi i cak nastao ciklus epova, ali to svakako nije bila otmica Helene ni bilo koje druge kraljice. U epu su spominju i odlike vremena u kojima je stvaran, npr. oruzje i orudje koje koriste sto se poklapa sa istorijom. Odiseja nije napisana prema istorijskom dogadjaju i odigrava se na mitskim mestima, ali itaka je stvarno ostrvo. Takodje se zna da Homer nije bio stvarni pesnik niti je napisao sve ove epove. 20. Homerska „kojna“
U epovima se javlja sarolikost dijalekata. “Ilijada“ i „Odiseja“ napisane su jonskim dijalektom, sa znatnom primesom eolskih, tj. severno-ahajskih, oblika. Smatra se da se zato u epovima spajaju i elementi juznogrckih i severnogrckih predanja. 21. Metrika Homerovih epova
Epovi su pisani u metrici daktilskog heksametra.
Heksametar je stih od šest stopa. Najpoznatiji i najvažniji je daktilski heksametar koji se sastoji od pet daktila (-UU) i jednog spondeja (- -) kao poslednja stopa. Shema klasičnog heksametra: -UU/-UU/-UU/UU/-UU/- -. Cezura se javlja posle prvog dugog sloga trece stope. 22. Aedi i rapsodi
Iako su prva zapisana epska dela bili Homerovi epovi, ipak postoji epska knjiz. i pre njega. Smatra se da su njegovi prethodnici bili aedi- lutajuci pevaci koji su profesionalno pevali epove. Teme su im bile mitoloske legende o bogovima i herojima. Oni nisu izvodili fiksirani tekst, vec su koristeci “tipicna mesta” prilikom izvodjenja sami stvarali ep improvizujuci. Pocinjali su pevanje prizivanjem Muza. Rapsodi su tkodje putujuci pevaci koji su izvodili manje-vise fiksiran tekst i nisu ga menjali pri izvodjenu. Pevali su na svetkovinama i praznicima. Ilijada i Odiseja su imale fiksiran tekst. 23. Predstave bogova u Homerovim epovima
Bogovi u epovima sluze kao pokretaci sizea, svojom bozanskom intervencijom. Sve je uslovljeno nuznoscu, voljom bogova “sudbinom”. U Ilijadi su bogovi prikazani mnogo antrpomorfniji nego sto su u to vreme bili mstrani u narodu. On je isgradio njihove karaktere, ako i ljudske. Dao im je i ljudske osobine, cak i negativne crte. Bogovi su nepravedni svirepi, stalno se medjusobno svadjaju i biju. Homer nam prikazuje okrutnost bogova u Ilijadi, dok u Odiseji ih predstavlja kao cuvare morala i pravde.
24. Glavni likovi u Homerovim epovima „Ilijada“
Ahajci – Grci: 1. Ahil – vođa Mirmidonaca, grčki prvak i vojnik, njegova ljutnja je glavni pokretač radnje 2. Agamemnon – mikenski kralj, Menelajev brat, zapovednik ahejske vojske, njegova dela su uzrok Ahilove ljutnje 3.
Patroklo – Ahilov najbolji prijatelj i borac
4. 5.
6. 7.
Menelaj – spartanski kralj, Helenin muz Nestor, Diomed, Idomenej i telemonijski Ajant, kraljevi grčkih polisa, vođe svojih vojski pod Agamemnovim zapovedištvom Odisej – kralj i ratnik, poznat po svojoj lukavosti Kalahant – moćan grčki prorok i vrač, vodio je Grke svojim predviđanjima
Trojanci i saveznici: 1. Hektor – Prijamov prvorođeni sin, vođa Trojanaca 2. Prijam – Trojanski kralj 3.
Paris – trojanski princ i Hektorov brat, znan i kao Aleksandar, oteo je Helenu tako da to postaje uzrok Trojanskog rata
4.
Eneja – Hektorov rođak i poručnik u vojsci
5.
Glauko i Sarpedon – vođe likijskih snaga
Žene: 1. Helena – bivša spartanska kraljica, Menelajeva žena, sadašnja Parisova ljubavnica 2. Andromaha – Hektorova žena 3.
Hekaba – trojanska kraljica, Prijamova žena, Hektorova, Kasandrina i Parisova majka
4.
Briseida – robinja koja je bila Ahilova nagrada koju mu je Agamemnon oduzeo što je rezultiralo Ahilovom ljutnjom. „Odiseja“ Odisej – kralj Itake, glavi lik istoimenog dela. Odisej se odlikuje
hrabrošću, domišljatošću i stpljivljošću. Penelopa – Odisejeva žena, izmorena od tuge i očaja zbog gubitka voljene osobe. Penelopa je bila uvek čvrsta žena i nije dala da je prosci zavedu. Telemah – Sin Odisejev i Penelopin, bio je vrlo mlad kad je morao postati glava kuće. Vrlo je neiskusan i slab da se suprotstavi mnogim proscima koji sunemilice trošili njihovo bogatstvo.. Atena – boginja mudrosti. Velika zaštitnica Odiseja i njegove porodice. Trudila se pomoći Odiseju i njegovom sinu u bilo kojoj
situaciji. Kalipso-drzala na svom ostrvu u zarobljenistvu Odiseja. Kirka-pretvorila Odiseja i njegove ljude u svinje. 25. Etičnost Ahila – Briseida, Patrokle i Prijam (invokacija) Djuric
Briseida je bila Ahilov plen iz njegovih pohoda pre Trojanskog rata. Voleo ju je i kad mu je Agamemnon namerno oduzeo, iz besa je odustao od ratovanja. A morao je znati koliko je bio znacajan za ahajsku vojsku i koliko ce im faliti, ali je ipak samo cekao da se Agamemnon povinuje njemu. U Ilijadi se prikazuje kako su Ahil i Patrokle veoma povezani, ali njihov ljubavni odnos nije jasno prikazan. Oni su rodbinski povezani što znači da je seksualna veza između njih predstavljala incest. Ahil je nežan prema Patroklu, a okrutan prema drugima. U nekim trenucima Ahil ističe svoj odnos s Patroklom iznad ostalih. Nakon Patroklove smrti, Ahil se vraća u bitku samo s jednim ciljem – da se osveti Hektoru za ubistvo Patrokla. Zelja za osvetom je bila jaca od prvobitnog besa. 26. Ahil i Prijam – videti u Djuricu
Njihov susret je emotivna scena u delu. Prijam na kolenima moli svog neprijatelja i ubicu sina da prestane da skrnavi Hektorovo telo i dopusti da ga ovaj sahrani. Prijam se poziva na Ahilovog oca i tako izaziva neznost u Ahilu, oplakali su patnje ljudskog zivota jer su obojica izgubili voljene osobe. Prijam oplakuje Hektora, a Ahil Patrokla. Ahil pristade da vrati sina Prijamu tek posto je uzeo otkupinu za njega. Ahil, iako i dalje ljut, pokazuje ljudskost i cak dozvoljava primirje od 12 dana da se Hektor sahrani. Sve ovo je cak izazvalo divljenje kod Prijama. Ahil je bio najveći grčki junak i kao takav je trebao biti savršen. Ipak, kao i obično u grčkoj mitologiji, gde ni bogovi nisu bili savršeni, Ahil je imao svoje mane. Bio je pošten i vredan, no njegove srdžbe nisu bile potpuno opravdane. Kada se ljutio na Agamemnona, nije trebao samo sedeti i gledati kako se stvari dešavaju (tako je ustvari i došlo do druge srdžbe), već se trebao suprostaviti Agamemnonu kao junak. U drugoj srdžbi je bio u neku ruku i sam kriv, jer da se on nije durio na Agamemnona i tvrdoglavo čekao da mu ovaj padne pod noge, nikada Trojanci ne bi stigli do ahejskog tabora i brodovlja. Drugim rečima, da nije bilo njegovog muškog ponosa puno
manje bi ljudi umrlo, a njegov prijatelj Patroklo bi bio živ (iako je i sam pridoneo svojoj smrti). Ahil je sin mirmidonskog kralja Peleja i nimfe Tetide. Kad je počeo Trojanski rat, učestvuje u njemu na strani napadača. Štaviše, ne samo da učestvuje nego je u Homerovoj “Ilijadi” predstavljen kao glavni junak na čelu svoje male vojske Mirmidonaca. Ubio je Hektora, trojanskog junaka i sina kralja Prijama. Ahil je utelovljenje ljudske tuge koja je tematika brojnih delova “Ilijade”, posebno Ahilejeva za Patroklom. Prva reč “Ilijade” sugeriše Ahilovu srdžbu koja je okosnica radnje. Ovaj ep govori o nekoliko nedelja rata i ne pokriva Ahilovu smrt koja je prikazana u epu “Etiopida”. “Etiopida”, koja se pripisuje Arktinu iz Mileta, govori o Ahilovom životu nakon onog opisanog u “Ilijadi”, opisuje Ahilovu borbu s Amazonkom Pentizelejom i etiopskim kraljem Memnonom te njegovu smrt pod vratima Troje nakon što gine od Parisove i Apolonove ruke. Prijam Prijam je sin Laomedonta i njegove žene Leukipe. Poslednji kralj grada Troje. Vladao Trojom u vreme Trojanskog rata.Prijam se izvorno zvao Podark Kao Podark, on je sprečio Herakla da ga ubije, poklonivši mu zlatni veo kojeg je istkala njegova sestra Heziona. U znak zahvalnosti što se spasao smrti, Podark je promenio ime u Prijam. Prijam je na presto Troje nasledio svog oca Laomedonta, koga je, iz osvete ili izdaje, ubio Heraklo. Prijam je od svog oca nasledio potpuno opustošen i opljačkan grad, ali je veoma brzo postao jedan od najmoćnijh kraljeva. Vladao je, pored Troje i celom Troadom i još nekim oblastima u Maloj aziji, Trakijom, i nekim ostrvima u Egejskom moru. Na trojanskoj visoravni je imao predivnu i raskošnu palatu u kojoj je živeo sa svojim ženama. On je imao više žena, sa kojima je imao više od pedesetoro dece, a prva žena mu je bila Hekaba sa kojom je imao devetnaest sinova i nekoliko kćeri. Prijamov najstariji sin bio je Ezak kojeg je imao sa ženom Arizbom, a koji je poginuo pre Trojanskog rata. Najpoznatiji potomci su mu bili Hektor, Paris i Kasandra. Njegov sin Hektor poznat je kao najhrabriji trojanski ratnik koji je svoju domovinu, devet godina uspešno branio od ahejskih napada. U uništenju Troje, u Trojanskom ratu, Prijama je brutalno ubio Ahilejev sin Neoptolem - Neoptolem je u Vergilijevoj Eneidi
opevan pod imenom Pir.
27. Odisej – karakteristike (invokacija) – videti u Djuricu
Za razliku od Ilijade koja je ratni ep, Odiseja je mirnodopski ep. Odiseja je odraz grčkog društva na prelazu iz rodovske zajednice u robovlasnički društveni sistem. Oslikava tadasnji svakodnevni zivot i pocetni period razvitka grcke trgovine i moreplovstva. Znacaj za proučavanje tog perioda razvitka društva, njegova načina života i mišljenja Glavini lik ovog dela je Odisej, vladar Itake i jos nekoliko ostrva u Jonskom moru. Ozenjen je Penelopom, sa kojom ima sina Telemaha. Zbog davno date zakletve, odlazi iz svog mirnog zivota u Trojanski rat. On se razlikuje od ostalih junaka iz Ilijade po svojim morali i intelektualnim osobinama.Njegova domišljatost i realističan duh vide se u Polifemovoj pećini. U mnogim prilikama u Odisejevu se otkrivaju neke crte koje su glavno oruđe trgovaca, a to su: hladnokrvnost, proračunatost, rasuđivanje i laž. On se njima obilato služi i onda kada bi najhladnokrvniji čovek izgubio svoj mir i podlegao nagonu srca, a i onda kada to ne zahtevaju okolnosti. On zna npr. da će u kobnom susretu s Skilom morati izgubiti šestoricu drugova i da će njihova smrt biti na neki način zalog za spasenje ostalih. On to prihvata jer drugog izlaza nije bilo, a od prijatelja krije taj strašan čas. Odisej je muž mudre i lukave pameti. Opreznost, hladnokrvno rasuđivanje i prevara spašavaju ga iz svih opasnosti. Radoznalost i nekoristoljubiva žeđ za novim saznanjima najplemenitije su crte njegove ličnosti. On je moralno produbljen lik. Bračna vernost i ljubav prema domovini daju mu snagu da strpljivo podnosi sve opasnosti i poniženja. 28. Homersko pitanje
Homersko pitanje je rasprava o autorstvu Homerovih dela. Usled nedoslednosti u samim epovima, u 18. veku se javljaju pitanja u vezi sa tim da li je Homer kao individua postojao i kako su nastali Ilijada i Odiseja. Cinjenica je da se u epovima nalaze elementi iz razlicitih vremena, od mikenskog pa do 8-7 veka i to dokazuje da su stvarani vremenom. Ipak postoje i
elementi jedinstva koji epove cine jednom umetnickom celinom. Npr. Ilijada se odnosi samo na Ahilov gnev, ne predstavlja samo razne pesme iz Trojanskog ciklusa. Vremenom su se razvile 3 teorije: teorija jedinstvene pesnicke obrade-oba epa je napisala jedna licnost, znaci Homer je postojao. Teorija pesama-epovi su nastali spajanjem nezavisnih epskih pesama iz trojanskog ciklusa. Teorija jezgra-vec postojeca pojedina pevanja prosiruju i dopunjuju pesnii vremenom. Ali i danas se ne zna za sigurno poreklo ovih epova. 29. Platon o Homeru
Platon, koji smatra da poezija i pesnici ne treba da postoje u idealnoj drzavi jer kvare dusu, smatra i da se mitovi stetno odrazavaju na dusu. Isto tako, poezija koja predstavlja bogove sa ljudskim osobinama i niskim strastima, kako se nikako ne smeju predstavljati omladini. Dopustene su samo himne i pohvale u cast bogova i junaka. Time on smatra da Homerova dela ne treba da ucestvuju u obrazovanju u savrsenoj drzavi jer on na takav nacin predstavlja bogove. 30. Usmena poezija – autor nepoznat
