Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost
Seminarski rad -I-
Tema: Pojam, vrste i funkcije bezbednosti
SADRŽAJ: UVOD --------------------------------------------------------------------1 POJAM, VRSTE I DEFINICIJE BEZBEDNOSTI-------------2 NACIJONALNA BEZBEDNOST----------------------------------5 GLOBALNA BEZBEDNOST --------------------------------------5 DRŽAVNA BEZBEDNOST ----------------------------------------6 ZAKLJUČAK----------------------------------------------------------7 LITERATURA---------------------------------------------------------8
UVOD
Reč bezbednost potiče od prefiksa bez (nepostojanje, odsustvo) i reči beda (veliko siromaštvo, položaj koji izaziva prezir, nevolja, nesreća, zlo) i predstavlja stanje onoga koji je zaštićen od opasnosti, osiguran, siguran, bezopasan. Pored reči bezbednost, u srpskom jeziku je u upotrebi još i reč sigurnost čije značenje potiče od latinske imenice securitas, atis f. (mir duha, bezbrižnost, sigurnost, bezopasnost) i prideva securus (bez brige, bezbrižan, bez bojazni, koji se ne boji nikakve opasnosti). Iako se u srpskom jeziku ove dve reči u opštoj upotrebi često upotrebljavaju kao sinonimi, sigurnost predstavlja širi pojam od pojma bezbednosti, jer pored odsustva opasnosti obuhvata i izvesnost, samopouzdanje, pa i lakomislenost.
-1-
POJAM,VRSTE I DEFINICIJE BEZBEDNOSTI Pojam bezbednosti u objektivnom smislu predstavlja odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, dok u subjektivnom značenju predstavlja odsustvo straha od toga da će date vrednosti biti ugrožene. U odnosu na nivo na kome se nalazi vrednost koja se želi zaštititi, odnosno na kojoj se nalazi referentni objekat bezbednosti, razlikujemo:
- ljudsku - državnu - regionalnu - međunarodnu ili globalnu bezbednost. Bezbednost se tradicionalno, i u teoriji i u praksi, vezuje za suverenu državu kao za glavni subjekat, ali i objekat bezbednosti, i za njen monopol nad legitimnom primenom fizičke i, iznad svega, vojne sile. U srpskom jeziku se u političkom govoru često pravi razlika između pojma javne bezbednosti (stanje u kome su isključeni protiv pravni akti) i pojma državne bezbednosti (odsustvo pretnji po ustavni poredak, političku nezavisnost, teritorijalni integritet i celovitost države). Međutim, u poslednjih par decenija došlo je do kritičkog preispitivanja ovakvog, vojnog i državocentričnog pristupa bezbednosti, što je dovelo do proširenja njegovog značenja na nevojne oblasti, poput politike, ekonomije, društva itd. Otuda i savremeno razlikovanje pojmova tvrde, vojne bezbednosti i meke, nevojne bezbednosti. U odnosu na izvor pretnje, često se pravi razlika između unutrašnje i spoljne bezbednosti. Po toj logici, za unutrašnju bezbednost zadužena je policija, za spoljnu bezbednost zadužena je vojska dok su i za jedno i za drugo zadužene obaveštajne službe. Međutim, zbog procesa globalizacije gubi se jasna razlika između unutrašnje i spoljne oblasti, pa je sve manje pretnji koje na ovaj način mogu biti definisane. Takođe, globalizacija i kraj hladnog rata doveli su do sve intenzivnije privatizacije bezbednosti, odnosno do nastanka privatnih vojnih, bezbednosnih i obaveštajnih kompanija.
-2-
U vreme prvog i drugog talasa globalizacije tumačen je isključivo kao vojni pojam, a glavni subjekt i objekt bila je suverena država. Po najvećem broju istrazivača bezbednost je u ovom periodu odredjivana kao “objektivno stanje”, “subjektivno osećanje” ili “uverenje”, te je bezbednost određivana kao stanje kada nema pretnji usvojenim vrednostima. Nacionalne države su, polazeći od ovakvog shvatanja bezbednosti, samo uvećanjem vlastite vojne moći ili pristupanjem odgovarajućim savezima nastojale da isključe ili smanje mogućnost poraza u oružanim sukobima. Bezbednost pojedinca, globalnih društvenih grupa (naroda i nacija) i parcijalnih društvenih grupa, određivana je odnosom između pretnji i pitanja sposobnosti da se pretnjama odgovori. Ovakvo shvatanje bezbednosti koja se vezuje samo za bezbednost države (tradicionalni realpolitički pristup), tumači bezbednost kroz vojnu moć države i slabost protivnika, tj. kroz relaciju suprotsavljanje sukobu – pobeda, sukob – poraz . Tačnije rečeno tradicionalno shvatanje bezbednosti se svodi na uspostavljanje ravnoteže izmedju vojne pretnje i vlastite vojne sposobnosti da se na nju odgovori. Zapravo pojam bezbednosti se svodi na strategiju nacionalne i državne bezbednosti. Medjutim, tradicionalno shvatanje bezbednosti, kao nacionalne bezbednosti, ne može odgovoriti izazovima savremenosti, jer su radikalno izmenjeni bezbednosni uslovi u kojima se našlo globalno društvo u nastajanju, tako da nacionalna država mada ostaje subjekt i objekt bezbednosti, nije i jedina. U savremenom promišljanju bezbednosti treba imati u vidu četiri sledeća pitanja:
1. Ko ili šta je objekt bezbednosti? Na početku 21. veka u uslovima izmenjenih medjunarodnih odnosa i globalizacije objekat bezbednosti nije samo nacionalna država već: pojedinac, (kao osnovna – nedeljiva jedinica na koju se moze primeniti koncept bezbednosti), društvene grupe, društva u celini i globalno društvo
2. Kakva je priroda pretnje? U savremenim uslovima to podrazumeva istraživanje prirode savremnih izazova i pretnji kao izvora ugrožavanja svih pomenutih objekata bezbednosti, što podrazumeva da se ne istražuju samo pretnje vezane za sukobe između država.
3. Ko su subjekti bezbednosti (ko je odgovoran za bezbednost)? -3-
U savremenom društvu neophodno je prepoznavanje svih relevantnih subjekata bezbednosti odgovornih za dostizanje, očuvanje i unapređivanje bezbednosti na svim nivoima. Subejkti deluju kako u okviru određenih država, tako i na međunarodnom nivou.
4. Kojima postupcima, sredstvima i načinima se dostiže, čuva i unapređuje bezbednost? Utvrdjivanje strategije (postupaka, načina i sredstava) kojima se moze dostići, očuvati i unaprediti bezbednost zahteva promete shvatanja o mestu i ulozi pojedinih društava u globalnom svetu i prihvatanje svetskih interesa kao svojih. Savremene rasprave o bezbednosti koje su tradicionalno bile usmerene na analizu odnosa između države i međunarodnog okruženja sve više se fokusiraju na istraživanje višestrukih i složenih odnosa i procesa unutar države, što potvrđuje da država nije jedini objekt bezbednosti. Unutar države deluju različite društvene grupe i pojedinci, se te analiza bezbednosti spušta sa države na društvo i pojedince. Bezbednost u savremenim uslovima podrazumeva stanje zaštite životno važnih interesa ličnosti, društva i države, od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji političkog, ekonomskog, socijalnog, vojnog, tehnogenog, ekološkog, informativnog i dr. karaktera. Ona predpostavlja političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost u državi, bezuslovno ostvarivanje zakona i održavanja pravnog poretka, razvoj međunarodne saradnje na osnovu partnerstva. Osnovnim objektom bezbednosti javljaju se: 1. Interesi ličnosti – ostvarivanje osnovnih prava i sloboda, lična bezbednost, povećanje kvaliteta i nivoa života, fizički, duhovni i intelektualni razvoj; 2. Interesi društva – jačanje demokratije, dosezanje mira, održavanje društvene saglasnosti, povećanje stvaralačkih aktivnosti i duhovni preporod; 3. Interesi države – ustavni poredak, suverenost i teritorijalna celovitost. Ostvarivanje bezbednosti je povezano sa društvenim odnosima i zakonodavnim i pravnim aktima.
-4-
Bezbednost je osnovna vrednost i zakonomernost u razvoju čoveka, društva, države, čovečanstva i obuhvata bezbednost prirodnih i društvenih uslova života. O bezbednosti može da se govori i u smislu nacionalne i globalne – svetske bezbednosti.
Nacionalna bezbednost
je sposobnost države (nacije) da opstane tako što će zaštititi svoj teritorijalni integritet i suverenitet, ostvariti političku samostalnost i uz pomoć državnih atributa, zaštititi svoje unutrašnje vrednosti od svih oblika ugrožavanja, bez obzira na to da li dolaze spolja ili se nalaze unutar države. Zaštita osnovnih vrednosti društva zasniva se na aktivnosti nacionalnih bezbednosnih struktura u okviru specifičnog sistema bezbednosti. Sistem bezbednosti, između ostalog, služi i za uspostavljanju unutrašnje i spoljne ravnoteže u okviru međunarodne zajednice. U korpus vrednosti koje se čuvaju i unapređuju delovanjem sistema nacionalne bezbednosti najčešće se ubrajaju: identitet, opstanak u najširem značenju te reči, opstanak države, nacionalni opstanak, fizičko samoodržanje, teritorijalni integritet, politička samostalnost, kvalitet života i dr. Nacionalna bezbednost se dovodi u vezu ili se poistovećuje sa državnom bezbednošću , pa se razume i kao skup svih bezbednosnih funkcija određene političke zajednice. Istovremeno, ona se koristiti i za to da označi nastojanja jedne nacije da organizovano ostvari i zaštiti vitalne nacionalne interese . Nacionalna bezbednost je u radovima mnogih autora predstavljena kao "nesvodivo jezgro nacionalnog interesa". Kada želimo da utvrdimo da li je u nekoj zemlji ostvarena nacionalna bezbednost, posmatramo to da li ta nacija živi u miru ili je u ratu, da li je slobodna ili nije, kao i da li se razvija ili propada. Savremena nacionalna bezbednost treba da delovanjem države omogući vladavinu zakona radi stvaranja opšte klime pogodne za društveno-ekonomski, socijalni i kulturni razvoj građana i zajednice u celini.
Globalna bezbednost
podrazumeva odsustvo pretnji po ceo svet. Kroz istoriju, bezbednost je shvatana, pre svega, u unutardržavnim ili međudržavnim okvirima. Međutim, tek su razvojem tehnologije i procesom globalizacije tokom dvadesetog veka nastale kako prve pretnje koje mogu ugroziti celu planetu zemlju , tako i svest o njima. Pored razvoja oružja za
-5-
masovno uništenje , a posebno nuklearnog naoružanja , na razvoj koncepta globalne bezbednosti uticali su i izbijanje dva svetska rata , a zatim i Hladnog rata, ubrzano globalno zagrevanje planete i, konačno, svetski rat protiv terorizma. Međutim, ideji o tome da je bezbednost planete nedeljiva pogodovali su i drugi faktori, poput osvajanja svemira, razvoja globalne kulture, snimanja holivudskih filmova o planetarnim katastrofama, informatičke revolucije, kao i, iako paradoskalno, postojanje sve jačeg antiglobalističkog pokreta. Shvatanje svetskih interesa i svetske bezbednosti, i globalnih interesa i globalnih bezbednosti, ne poriču niti potiskuju nacionalnu bezbednost, državnu bezbednost, nacionalne i državne interese, vec predstavlja promene u prioritetima interesa. U izmenjenim medjunarodnim okolnostima i globalizovane svetske politike, svetsko i globalno zapravo prethodi u pojedinim pitanjima nacionalnom i državnom. Radi se pre svega o odnosima izmedju transnacionalne ekonomije i nacionalnih ekonomija i ekologija i politike.
Državna bezbednost
podrazumeva zaštitu institucija države i nosilaca vlasti. Ovaj pojam je nastao izjednačavanjem države sa onima koji su u datom trenutku na vlasti. Pošto se državna bezbednost vezuje za konkretan režim na vlasti, taj režim često sam određuje ko i šta predstavlja najveću pretnju, što često dovodi do raznih zloupotreba. Pojam državne bezbednosti često se poistovećuje sa pojmom nacionalne bezbednosti. Međutim, nacionalna bezbednost obuhvata i pitanja opstanka države, teritorijalnog integriteta, političke samostalnosti, kvaliteta života i drugo. Prema pojedinim tumačenjima, državna bezbednost je unutrašnja, a nacionalna bezbednost je spoljašnja bezbednost države. U Srbiji se ovaj pojam najčešće poistovećuje sa nekadašnjom Službom državne bezbednosti MUP (današnjom Bezbednosnoinformativnom agencijom), uglavnom zbog njenog naziva, ali se koristi i kao sinonim za ostale službe bezbednosti u Jugoslaviji.
-6-
ZAKLJUČAK
S obzirom da živimo u vreme trećeg talasa globalizacije, globlanim izazovima se može samo globlano odgovoriti. Globalna nejednakost, siromaštvo, ekološki problemi, ljudska prava, manjinska prava, demokratija, pojedinačna i grupna bezbednost, prevazilaze moći drzave. Pitanje je ko je u obavezi da obezbedi bezbednost. Medjutim, zastupnici ovog gledišta ne navode ko je u obavezi da obezbedi bezbednost? Smatra se da će preoblikovanje ljudskog društva u globalno društvo i postojanje svesti o pripadnosti tom društvu, samo po sebi dovesti do odbrane opšteprihvaćenih vrednosti života i ostvarivanja bezbednosti. Ipak ne treba zaboraviti da država i dalje ostaje stožer bezbednosti i nema govora o smanjivanju njene uloge i značaja. Država ne isčezava u novim uslovima, već se samo prilagođava i priprema da odgovori izmenjenim, novim bezbedonosnim izazovima i pretnjama.
-7-
LITERATURA:
1.
Doc.dr Mladen Bajagić, OSNOVI BEZBEDNOSTI
2.
www.wikipedia.com
-8-
