Uvod Tokom Tokom života, u govoru, knjigama, knjigama, razonodi razonodi okruženi smo pojmovima pojmovima i koristimo koristimo ih, a da najčešće toga nismo svesni. Međutim, školsko znanje, čiju osnovu čine naučni pojmovi, ne može da se zasniva na njihovoj stihijskoj i nasumičnoj upotrebi. U n!iklopedijskom rečniku pedagogije "#$%&' pojam se može određuje kao (skup bitnih i tipičnih oznaka neke skupine objekata i pojava koji je stvoren misaonim pro!esom na osnovi uređi uređivan vanja ja i anal analiz izee poje pojedi dinač načni nihh ob obje jeka kata ta i pojav pojava, a, apst apstra raho hovan vanje jem m bitn bitnih ih obe obele ležj žjaa od ak!esornih i slučajnih i generaliza!ijom takvih bitnih obeležja na sve pojave i objekte objek te te vrste(. )ojam se ne usvaja u gotovoj *ormi, već njegovo stvaranje prolazi kroz četiri *aze+ a' analiza analiza ili razlaganje razlaganje !elovito !elovito datog objekta objekta na posebna obeležja koja ne moraju moraju sva da budu vidljiva "dostupna našim čulima', već se do njih može doći uviđanjem b'
apstrak!ija ili izdvajanje najmanje jednog obeležja koje je bitno, postojano i
zajedničko većem broju objekata, uz istovremeno zanemarivanje svih ostalih obeležja po kojima se oni mogu, manje ili više, razlikovati v'
generaliza!ija ili uopštavanje, odnosno uzimanje suštinskog obeležja kao merila za
svrstavanje svrstavanje svih objekata koji ga imaju u istu klasu, bez obzira na njihovu njihovu moguću različitos različitostt u pogledu ostalih obeležja g' di*eren!ija!ija ili otkrivanje spe!i*ičnosti pojma u odnosu na druge pojmove. pojmove. -a bi se *ormirao pravi pojam, potrebno je, dakle, uspostaviti bar minimalan sistem pojmova u okviru kojeg se određuje njegovo mesto. (
1. Priroda pojmova Pojmovi su, po mišljenju lausmajera, mentalni konstruktivni deo organizovane
kognitivne strukture pojedin!a. /ni su logički i višedimenzionalni saznajni modeli a de*inišu se pomoću svojih atributa "svojstava', koji ih klasi*ikuju u grupu konkretnih i apstraktnih "rela!ionih', odnosno,
opštih i posebnih pojmova. od konkretnih pojmova ti atributi su
vidljivi, dostupni čulima, a kod apstraktnih nisu. 0sto tako određivanje atributa pojma koji je opštiji, daleko je teže od onoga koji je posebniji, jer se opšti pojmovi odnose na više primera. 1tributi pojma svode se na unutrašnje svojstvo koje je dostupno čulima, ili se do njega može doći pro!esima generaliza!ije.# 2vojstva "atributi' pojmova mogu biti definišuća ili suštinska na osnovu njih je moguće odrediti da li neki primer pripada određenoj klasi, ili ne pripada. /vo određivanje moguće je izvršiti kod klasičnih pojmova koji imaju suštinu. Međutim, u slučajevima rela!ionih pojmova i svih onih čiji su kriterijumi grupisanja promenljivi, teško je odrediti suštinske ili de*inišuće atribute. Tada se koriste tzv. kritički atributi koji pomažu da se uoči ono što odvaja dati pojam od njemu sličnih "odnosno, članove jedne koordinisane klase od članova druge koordinisane klase' i atributi varijable koji su neophodni da bi se razlikovali članovi unutar jedne klase. 1ko svemu prethodnom dodamo i činjeni!u da su atributi pojmova istovremeno i odredni!e njegovog značenja, dobijamo karakteristike njegove, jer ti atributi određuju ne samo njegovo značenje nego i ograničavaju određeno područje saznanja koje svaki pojam obuhvata. Usvajanje pojmova zavisi od: (1) saznajnog razvoja pojedinia; () kulturne sredine u kojoj pojedinai! "ivi; (#) adekvatnosti nastavni$ strategija (nastavni$ postupaka koji u %entar nastave stavljaju usvajanje pojmova ili usvajanje činjeni%a) i (&) karakteristika sami$ pojmova'
ada su u pitanju karkteristike pojmova treba imati na umu sledeće+ a' 3ajlakše se uče pojmovi koji imaju konkretne, i čulima dostupne karakteristike i primere. /vo je oslona! za jednostavnije strategije u nižim razredima. b' /pštost pojmova utiče na brzinu njihovog učenja. )oznato je da će se lakše naučiti pojmovi sa čulima dostupnim karakteristikama, ali isto tako se zna da opšti pojam ima osobinu da organizuje činjeni!e, odnosno da za jednu činjeni!u veže čitav niz drugih koje s njim stoje u 1 4azarević,
5., 6anđur, 7. + Metodika nastave prirode i društva, 8agodina96eograd, :;;#. 2tr. <$9$:.
bliskoj, razumljivoj i smisaonoj vezi 9 te na taj način uređuje odnose među njima. 0ako se opšti pojam teže nauči, on jednom usvojen olakšava učenje novih pojmova budući da ima veću snagu organizovanja podataka. v' -akle, brzina usvajanja pojmova zavisi od snage pojma. 2pe!i*ični pojmovi se zato uvek moraju podvoditi pod onaj koji mu je nadređen u hijerarhiji "ima veću snagu organizovanja podataka', inače se dešava ono što je karakteristično za tradi!ionalne strategije+ usvajanjje in*orma!ija i spe!i*ičnih pojmova koji su otrgnuti iz opštih pojmova, pravila i prin!ipa u čijoj su *unk!iji. )ošto opšti pojmovi podrazumevaju dobro uređene strukture sa nadređenim i podređenim pojmovima, uređenim i čvrstim sistemima označavanja i raspoređivanja, pojmovi koji su manje uopšteni "spe!i*ični' lako se vezuju za njih. -odamo li ovome i to da opšti pojmovi imaju i više primera nego spe!i*ični pojmovi, onda je njihov značaj jasniji. g' Učenje pojma u velikoj meri zavisi od njegove validnosti koja nije ništa drugo nego određivanje značenja pojma u smislu podudaranja naših značenja sa značenjima pojma koja su stručno odredili eksperti iz date oblasti. 6udući da određeni pojmovi prirodnih nauka manje zavise od kulture i vremena, a imaju jasno podređene de*inišuće i klasi*ika!ijske sisteme, oni su sigurno validniji, odnosno egzaktniji i lakše se uče. d' Učenje pojma zavisi od apstraktnosti primera+ već smo rekli da se lakše uče pojmovi na konkretnom primeru. 1li sa uzrastom se povećava mogućnost de!e da koriste posebne načine reprezentovanja. đ' Mogućnost učenja pojma zavisi, takođe, od broja primera+ saznajnom zrelošću bogati se *ond koji podrazumeva sve brojnije i brojnije primere pojma.
2. Spontani i naučni pojmovi U sistemu naučnih znanja, s jedne strane, i iskustvenih, zdravo9razumskih znanja, s druge strane, 7igotski "7=gotsk>i' vidi dva strukturalno različita nivoa mišljenja i psihičkog *unk!ionisanja. ?azlikovanje dva sistema, 7igotski uspostavlja na jednom dubljem nivou i izvodi ga iz psihološke činjeni!e razvitka značenja reči. )rema mišljenju 4urije "4uri@', priznanje koje je 7igotski dobio u svetskoj literaturi u znatnoj meri je u vezi sa njegovom analizom pro!esa razvoja značenja reči. ?adi se o tome da je 7igotski, spram dotadašnjih shvatanja po kojima je značenje jedne reči, na samom početku njenog usvajanja, jednom zauvek dato kao gotovo i nepromenjeno "(činilo se očiglednim da reč Astoli!aA ili reč AjabukaA označava i za dete i za odraslog jednu istu stvar(', ponudio prin!ipijelno drugačiji pristup koji (odražava dramatičan pro!es razvoja pojma(, odnosno značenja reči. 7igotski je pošao od jasnog razgraničavanja dve osnovne *unk!ije reči. 2 jedne strane, on izdvaja funk%iju ukazivanja ili imenovanja. ?eč, u ovom smislu, ukazuje na odvojen predmet "radnju ili svojstvo' zamenjuje ga i služi kao njegov reprezent. 7igotski smatra da su promene kroz koje prolazi sadržaj reči u razvoju deteta, dugo ostale neotkrivene upravo zbog toga što se reči dečjeg govora podudaraju po svom ukazivanju na predmet sa rečima odraslih. -akle, uporedo sa indikativnom *unk!ijom, 7igotski izdvaja i drugu, daleko složeniju *unk!iju reči 9 funk%iju značenja. )rema 7igotskom, ova strana reči, u pro!esu razvoja govora deteta, trpi
najdublje preobražaje.
3. Etape u razvoju pojmova
)od (značenjem reči(, 7igotski je podrazumevao da se reč ne ograničava u ukazivanju na predmet već da ona, u isto vreme, obavlja i određenu klasi*ika!iju predmeta zasnovanu na svojevrsnim vezama i odnosima koje između predmeta uspostavlja dečje mišljenje. 2hodno karakteru intelektualnih opera!ija na kojima se zasnivaju, ovi sistemi veza i odnosa konstruišu odgovarajuća značenja reči, odnosno oni sami "veze i odnosi između predmeta' predstavljaju sadržaj ili semantičku strukturu jedne reči. -a bi dokazao razvoj značenja reči, odnosno razvoj tih sistema veza koje stoje iza reči, 7igotski je primenio originalni metod koji je razradio u saradnji sa 2aharovim "2aharov'. Metod se sastoji u tome da su, za predmete koji imaju kompleks obeležja, odabrane za tu priliku posebno konstruisane besmislene reči "na primer, (41B( označava velike i visoke, (27( 9 male i pljosnate *igure'. 0spitaniku se daju *igure, na čijoj je donjoj strani napisana odgovarajuća reč. ako bi ispitivanje otpočelo, nasumi!e se izdvaja i otkriva jedna *igura a zatim se predlaže detetu da izdvoji sve *igure koje su označene istom rečju. 3akon svakog izbora koji dete načini, proverava se njegova uspešnost, a ispitivanje se nastavlja tako što se dete podstiče da razmisli kakvi se još predmeti mogu označiti određenom, izvedenom rečju. 3a osnovu ovog postupka, 7igotski je izdvojio četiri osnovne etape u pro!esu razvoja pojmova. U okviru pojedine etape, predmeti se uvode u određene sisteme veza i odnosa svojstvene tom stupnju razvoja pojma, te se svaka etapa odlikuje određenim načinom povezivanja predmeta i njihovog uopštavanja. U prvoj etapi, na 2TU)38U 203?T1, grupisanje predmeta ili značenje reči nastaje u pro!esu sinkretičkog spajanja dečjih nedi*eren!iranih predstava. -ete pravi skupove od predmeta koje je ono lično doživelo kao združene unutar suštinski slučajnih ali jedinstvenih, vremenskih i prostornih konstela!ija. /ve slučajne konstela!ije, opominje 7igotski, mogu ponekad da se poklapaju sa stvarnim vezama između predmeta. U takvim slučajevima, na osnovama dva strukturalno i *unk!ionalno različita načina mišljenja 9 sinkretičkog i pojmovnog, nastaju uopštavanja koja se seku na istim predmetima, odnosno imenuju istu grupu predmeta.
-akle, sinkretizam dečje misli omogućava da se u istom skupu nađu najrazličitiji predmeti između kojih ne postoji objektivna povezanost. -ate skupove možemo da nazovemo sinkretičkim spojevima ili hrpama predmeta naglašavajući, u prvom slučaju njihovu psihološku prirodu ili pak, u drugom slučaju, njihovu objektivnu datost u vidu neuobličenog niza elemenata. -a zaključim, značenje reči na prvom stupnju razvoja pojma pojavljuje se kao ime za hrpu predmeta koja je u dečjoj svesti povezana u jedinstveni sinkretički lik.: -rugi stupanj u razvoju pojmova je 2TU)138 /M)421. Ca razliku od stupnja sinkreta, ovde se grupisanje obavlja u ravni konkretno9činjeničkog mišljenja. 3a ovom stupnju razvoja, dete se oslanja na *unk!iju neposrednog opažanja i u eksperimentalnoj situa!iji izvodi razvrstavanja zasnovana na objektivnim, konkretnim i s toga šarolikim vezama među pojedinačnim *igurama. (-ete je pribiralo njemu datom zelenom trouglu, koji je bio označen odgovarajućom rečju, bilo sve zelene ili sve trouglaste, bilo sve velike *igure. 2tvarao se utisak da se oko konstruisane reči AB1DU3A *ormira !ela porodi!a čiji svaki član ulazi u grupu po sopstvenom nahođenju "zeleni kvadrat 9 po obeležju boje, plavi trougao 9 po obeležju oblika, isto tako kao što i 0van pripada porodi!i zato što je on )etrov brat, /lga 9 zato što je )etrova žena, 3ikola 9 zato što je njegov sin'.(& /vu vrstu kompleksa 7igotski je nazvao aso%ijativnim jer se zasniva na bilo kojoj aso!ijativnoj vezi sa bilo kojim svojstvom koje dete zapaža na predmetu koji u eksperimentu predstavlja jezgro budućeg kompleksa. 7igotski smatra da se smenjivanje množine svojstava može zasnivati, ne samo na istovetnosti određenog svojstva između dva predmeta, nego i na sličnosti i na kontrastu svojstava, na njihovoj aso!ijativnoj vezi po dodiru, (ali uvek i obavezno na Akonkretnoj veziA(.
2 7igotski, 4. 2. "#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i
nastavna
sredstva, str. #;%. 3 4urija, 1.?. "#$$%'+ 7igotski, 4.
nastavna sredstva, str. &;9&:.
2.+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i
onkretnost veza koje se uspostavljaju unutar kompleksa, na šta ukazuje prethodno
4
!itirani primer, može da se ilustruje prirodom veza koje postoje između članova jedne porodi!e. ao što se ukazivanjem na to da dva čoveka nose isto prezime i da su u srodstvu, ne utvrđuje u isto vreme istovetnost njihovih bića, reč 9 kompleks ne utvrđuje istovetnost u njemu sjedinjenih predmeta već se samo pojavljuje kao (porodično ime za imenovanje grupa konkretnih predmeta povezanih prema izvesnoj stvarnoj srodnosti(.E /sim aso!ijativnog tipa kompleksa, 7igotski je utvrdio da se kompleksivno mišljenje javlja još u četiri međusobno različita vida. )onekad, kompleks ili uopštavanje u mišljenju deteta na ovom stupnju razvitka, može da dobije karakter zbirke+ razni konkretni predmeti se spajaju na osnovu uzajamnog dopunjavanja po ma kojem obeležju. /vim putem se dobija komplet osnovnih boja ili osnovnih oblika od onih koji se nalaze u eksperimentalnom materijalu "7igotski, #$$%, str. ##&.'. ompleks može da obrazuje i lana%. )rilikom stvaranja ove vrste kompleksa, dete stalno prelazi s jednog svojstva na drugo što uslovljava da svaki sledeći član ili element kompleksa održava vezu, po ovom ili onom obeležju, samo sa prethodnom *igurom, gubeći u isto vreme vezu sa polaznom. )o mišljenju 7igotskog, u ovoj vrsti kompleksa, više nego u ostalim, dolazi do izražaja opažajno9konkretna priroda kompleksivnog mišljenja. 0ako u ovom momentu, na izvestan način prekidam redno nabrajanje i opisivanje pojedinih vidova kompleksivnog mišljenja čije postojanje je utvrdio 7igotski, mislim da je umesno i za dalje razmatranje podsti!ajno, postaviti sledeće pitanje+ kako se do sada pomenuti vidovi razvitka kompleksivnog mišljenja, a uočeni u eksperimentalnim uslovima (rada( ili (delovanja( dečje misli, ispoljavaju u prirodnim, svakidašnjim uslovima dečjeg života i delovanjaF 3ajpre ću, prethodno izlaganje sumirati pobrojavanjem spe!i*ičnosti kompleksivnog mišljenja u poređenju sa pojmovnim+ #. veze među predmetima nisu apstraktne i logičke, nego su konkretne i *aktičke 4 7igotski, 4. 2.
"#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. ##;. 5 7igotski, 4. 2.
"#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. #:E.
:. pošto su *aktičke, veze među predmetima su veoma šarolike, iz čega sledi da se različiti elementi mogu uključivati u komplekse na osnovu različitih obeležja &. to, dalje, znači da ne postoji jedan prin!ip razvrstavanja koji se dosledno sprovodi, već se stalno skače sa jednog prin!ipa na drugi G. usled toga, elementi ulaze u kompleks kao realne, individualne jedinke sa svim svojim posebnim obeležjima E. te, kompleks ne stoji iznad elemenata kao opštija kategorija, već se sliva sa elementima %. i, konačno, kompleks ima neodređene konture i načelno je bezgraničan.
3a primeru poznatih i svakodnevno prisutnih predmeta, uslovno zamislimo takvo jedno uopštavanje koje bi imalo prethodno pobrojane karakteristike. Ukoliko bi prvi, početni element bila jedna određena drvena stoli!a, u odnosu na bilo koje njeno proizvoljno uzeto per!eptivno svojstvo, u istu klasu mogao bi da bude doveden bilo koji drugi konkretni predmet koji poseduje isto takvo određeno i konkretno svojstvo. 3a primer, drvenoj stoli!i kao takvoj, prema doslovno primenjenom kompleksivnom prin!ipu *unk!ionalno jednakih svojstava i, strogo uzev, primenjujući prin!ip preskakanja sa jednog na bilo koje drugo očigledno svojstvo, pridružuje se drvena olovka kao takva. /voj, kao olov!i duguljastog oblika, pridružuju se duguljaste makaze
kao takve, i tako dalje. Uzevši u obzir brojnost i raznovrsnost različitih stvarnih veza među pojedinačnim predmetima, bilo bi moguće na ovom primeru pretpostaviti mogućnost beskonačnog proširivanja klase stoli!a na sve postojeće predmete ili čak, možda na sveukupnu stvarnost koja nas okružuje. 0pak u svakodnevnom životu, dete neće u klasu stoli!a svrstati drvenu olovku i duguljaste makaze, iz razloga koji su suštinski za ovu raspravu. 7eć na početku svog izlaganja o
stupnju kompleksivnog mišljenja 7igotski iznosi vrlo značajan stav. /n kaže da (ovaj način mišljenja "kompleksivni 9 dod. 7.).', kao i svi ostali, izaziva stvaranje veza, uspostavljanje odnosa među raznim konkretnim utis!ima, spajanje i uopštavanje pojedinačnih predmeta, uređenje i sistematiza!iju "pod. 7.).' !elog iskustva deteta.(
. Ukoliko bi se, kao u prethodnom primeru, na svakodnevni život, doslovno prenele ili primenile osobenosti koje kompleksivno mišljenje ispoljava u ekspe9rimentalnoj situa!iji, ne bi, u isto vreme, moglo da se očekuje da u dečjem iskustvu vlada određeni red i sistem. 2 toga, (bilo koja veza( koja može privući izvestan element u kompleks nije to 9 bilo koja veza, doslovno.%
ada govori o različitim vidovima kompleksivnog mišljenja, 7igotski za svaku pojedinačnu vrstu kompleksa navodi uslove pod kojima se ovaj ostvaruje ili nastaje. )retpostavkom o postojanju takvih uslova, 7igotski zapravo ograničava slučajnu prirodu veza koje se uspostavljaju unutar kompleksa. 3a primer, prema rečima 7igotskog, aso!ijativni tip kompleksa se zasniva (na povratljivoj i nametljivoj sličnosti svojstava pojedinih predmeta(, kompleks zbirka se zasniva (na vezama i odnosima među stvarima koje otkriva praktično i očigledno iskustvo deteta.( "7igotski, #$$%, str.###.'. -akle, sa stanovišta svakodnevnog
iskustva, ove veze nikako nisu besmislene, one realno postoje i dete je u stanju da ih dosledno primenjuje unoseći red u svoje iskustvo. 2 obzirom na to, one se mogu nazvati slučajnim samo u logičkom smislu te reči. 3a jednom mestu, 7igotski to i ekspli!itno potvrđuje kada kaže sledeće+ (/tkrili su nam se u svojoj logičkoj suštini "pod. 7.).' razni vidovi mišljenja u kompleksima onako jasno kako to može da dH eksperiment.( "7igotski, #$$%, str.##$.'. Ietvrti vid u razvitku kompleksivnog mišljenja predstavlja difuzni kompleks. 3jegova glavna !rta jeste to što se opažena svojstva *igura ne dovode u vezu na osnovu njihove stvarne sličnosti već na osnovu (dalekog, maglovitog utiska o izvesnom, njihovom zajedništvu( "7igotski, #$$%, str. ##&.'. (3a primer uz zadati uzorak 9 žuti trougao 9 dete odabira ne samo trouglove nego i trapeze, jer mu liče na trouglove sa odsečenim vrhom. )otom se trapezima pridružuju kvadrati, kvadratima 9 šestouglovi(, itd. "7igotski, #$$%, str. ##&.' /vaj vid kompleksivnog mišljenja, prema rečima 7igotskog, pokazuje sasvim razgovetno jednu suštinsku !rtu kompleksivnog mišljenja+ neodređenost kontura i načelnu bezgraničnost na njemu uspostavljenih, zasnovanih grupisanja. Uopštavanje, koje je predstavljeno di*uznim kompleksom, dete stvara u odnosu na one oblasti stvarnosti koje su nedostupne njegovom direktnom opažanju i praktičnom delovanju. (Cnamo kakve neočekivane spojeve, često neshvatljive za odraslog, kakve skokove u mišljenju, kakva rizična uopštavanja, kakve di*uzne 6 7igotski, 4. 2.
"#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. #;<.
prelaze dete često ispoljava kada počne da rasuđuje ili misli van grani!a svog malog opažajno9 predmetnog sveta i svog praktičnog iskustva.( J 7rlo važan momenat u diskusiji o di*uznoj vrsti kompleksa je taj da, kada posredstvom kompleksivnog mišljenja dete spaja stvari koje se nalaze van oblasti njegovog praktičnog saznanja, ono to čini bez napuštanja (grani!a opažajnopredstavnih konkretnih stvarnih veza među pojedinim predmetima.( "7igotski, #$$%, str. ##G.'. (Te veze(, kaže 7igotski, (zasnivaju se na netačnim, neodređenim, nepostojanim svojstvima(, ali, usudiću se da nastavim misao 7igotskog, nisu nikako slučajne u smislu da su besmislene ili prelogične.< )oslednja *aza u razvoju kompleksivnog mišljenja naziva se pseudopojmom. U eksperimentalnoj situa!iji dete stvara pseudopojam kad god odabira uz zadati uzorak niz predmeta koji bi se mogli odabrati i uzajamno povezati na osnovu nekog apstraktnog pojma. (3a primer, uz zadati uzorak 9 žuti trougao 9 odabira sve trouglove koji postoje u eksperimentalnoj građi. Takva grupa mogla bi nastati i na osnovu apstraktnog mišljenja "pojma ili ideje trougla'( "7igotski, #$$<, str. ##E.'. )ojavno, dakle, u odabiru niza konkretnih predmeta, između pojma i pseudopojma, razlika ne postoji. 2tvarna uzajamna različitost dve misaone strukture, dolazi do izražaja tek u pro!esu njihovog delovanja. Ukoliko bi se, dakle, u prethodnom primeru, od deteta tražilo da ponovi grupisanje ono bi sve radilo iz početka jer nije apstrahovalo svojstvo prema kome je vršilo prvo grupisanje. -akle, u rezultatu svoga delovanja, pseudopojmovi izražavaju sve osobenosti kompleksivnog mišljenja. /vaj vid kompleksivnog *unk!ioni9sanja, u svakodnevnom odnošenju deteta prema stvarnosti, predstavlja dominantnu misaonu *ormu. )retežnost prisustva ove *orme u dečjem mišljenju, 7igotski objašnjava činjeni!om govornog sporazumevanja između de!e i 7 7igotski, 4. 2.
"#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. #;%. 8 mpirijske potvrde teorijskih interpreta!ija koje daje
7igotski u pogledu prirode dečjih intuitivnih, odnosno kompleksivnih saznanja, mogu se naći u nadasve inspirativnom i svežem radu Miloša 8ovičića, ( azvoj s$vatanja kauzalni$ odnosa kod de%e ( "#$JG'. U teorijskom smislu, 8ovičić je ovaj rad zamislio u vidu polemike sa stavovima )ijažea o prirodi mističnih i prekauzalnih dečjih objašnjenja, da bi se u svojim zaključnim razmatranjima potpuno približio i izveo zaključke koji su prin!ipijelno istovetni sa teorijskim stavovima 7igotskog.
odraslih. /vu okolnost 7igotski tretira kao osnovni dinamički *aktor u razvoju pseudopojmova. -ete od samog početka raste u atmos*eri okoline koja govori. /no samo, štaviše, vrlo rano nauči mnoge reči koje mu znače isto što i odraslima. Ukoliko prihvatimo kao utvrđenu psihološku činjeni!u, što ona zapravo i jeste, da dete tek u doba adoles!en!ije osvaja onaj nivo mišljenja koji mu omogućava stvaranje pravih pojmova, dolazimo u priliku da izdvojimo jednu situa!iju koja se stiče u govornom razvoju de!e a koja je od izuzetno velikog značaja za sveukupni razvoj. U periodu kada de!a u razvojnom smislu nisu sposobna da stvaraju prave pojmove, ona se ipak služe rečima i dobro shvataju sebe i odrasle. / čemu se zapravo radiF U svakodnevnom životu, krug predmeta na koje dete može da proširi značenje izvesne reči unapred je pretpostavljen jezikom date sredine. -ete ne prikuplja sHmo, posredstvom svoga misaonog angažovanja, konkretne predmete i komplekse, jer se oni već nalaze kao klasi*ikovani u opštim rečima i nazivima koje ono neposredno usvaja kroz pro!es učenja jezika date sredine. 2 druge strane, unapred postavljeni !ilj ili (krajnja tačka( u vidu gotovog grupisanja, ne determiniše misaoni, psihički (put( kojim će dete ići do tog !ilja, ne uništava (onu stvarnu delatnost deteta u stvaranju uopštenja(. 8ednostavno rečeno, (odrasli ne mogu preneti na dete svoj način mišljenja.($. U odnosu na jedan pojam, zahvaljujući govornom sporazumevanju, de!a zamišljaju iste predmete koje pod datim pojmom podrazumevaju i odrasli "usled čega je moguće sporazumevanje među njima i odraslima', ali to isto zamišljaju drugačije, pomoću drugih intelektualnih opera!ija+ (... dete misli onako kako mu je svojstveno na onom stupnju intelektualnog razvoja na kome se nalazi.( ?azvoj sposobnosti za apstrahovanje izvesnog svojstva iz objektivne i konkretne povezanosti svojstava, 7igotski pripisuje trećoj *azi u razvoju dečjeg mišljenja koju naziva )/T3D081430M )/8M/70M1. 2 obzirom da sposobnost apstrahovanja po svojoj psihološkoj prirodi predstavlja sasvim drugačiju vrstu mentalne opera!ije nego što je to uopštavanje i povezivanje, ovu etapu, u odnosu na kompleksivno mišljenje, 7igotski izdvaja kao zasebni tok ili granu u pro!esu razvoja dečjeg mišljenja ili u razvoju pojma.
9 7igotski,
4. 2. "#$<&'+ Mišljenje i govor, 6eograd, 3olit, str. ##%.
2vojstvo na osnovu koga se izvode kompleksivna grupisanja je nepostojano, odnosno zamenjuje ga drugo svojstvo. Ca poten!ijalne pojmove karakteristično je upravo suprotno. U okviru poten!ijalnih pojmova, svojstvo na osnovu koga se predmet uključuje u izvesnu opštu grupu jeste privilegovano svojstvo. U okviru poten!ijalnog pojma, dešava se, prvi put, da dete apstrahovanjem pojedinih svojstava razara konkretnu situa!iju, konkretnu povezanost svojstava. /no što je, međutim, bitno i što de*iniše poten!ijalne pojmove kao (moguće pojmove koji još nisu aktualizovali tu mogućnost( jeste što se ovo apstrahovanje još uvek odnosi na izdvajanje konkretnog i stvarnog, namesto suštinskog svojstva. 7igotski jasno naglašava da se poten!ijalni pojam stvara u oblasti praktičnog, delatnog mišljenja+ (-e*inisati predmet ili pojam za dete znači reći šta taj predmet radi ili, još češće, šta se može uraditi tim predmetom. ... Takvo konkretno i *unk!ionalno značenje je jedina psihička osnova poten!ijalnog pojma..K#; )rimetićete da se u odnosu na pseudopojmove, tj. pojmove 9 komplekse, kao generički činila! javlja govorna komunika!ija između de!e i odraslih, a u odnosu na poten!ijalne pojmove ta uloga, izgleda, da pripada dečjem praktičnom iskustvu. /vi činio!i se, međutim, ne mogu doslovno razdvojiti u pro!esu razvoja i uti!anja na dečje intelektualno *unk!ionisanje. 7igotski se ozbiljno bavi ovim pitanjem pretpostavljajući da između govora i dečje praktične delatnosti postoji tesna uzajamna veza i međusobno uslovljavanje.## ada je reč o kompleksima i poten!ijalnim pojmovima, u stvarnom toku intelektualnog razvoja teško je naći čisto kompleksivno mišljenje bez primesa poten!ijalnih pojmova+ (... ne bismo našli izolovane liniju razvoja *unk!ije stvaranja kompleksa i liniju razvoja *unk!ije raščlanjavanja !eline na pojedine elemente ..., u stvari, obe linije nalazimo sjedinjene, stopljene i samo ih u interesu naučne analize predstavljamo razdvojeno, nastojeći da ispitamo što je moguće pre!iznije svaku od njih.( )o svoj prili!i, uvažavajući činjeni!u zajedničkog delovanja pseudopojma 9 kompleksa i poten!ijalnog pojma, 7igotski o ovim dvema *unk!ijama govori kao o jedinstvenoj kategoriji misaonog *unk!ionisanja, što one, praktično, i jesu+ (3a kasnijim stupnjevima razvoja slika se 10 7igotski,
4. 2. "#$<&'+ Mišljenje i govor, 6eograd, 3olit
11 /vaj problem 7igotski razmatra u više
svojih radova, na primer+ išljenje i govor "#$<&', u poglavlju :+ Problem govora i mišljenja prema učenju *' Pija"ea i u poglavlju G+ azvojni koreni mišljenja i govora'
menjala, i dete je počelo da izdvaja osnovno obeležje predmeta, podvodeći ovo obeležje pod izvesnu kategoriju. /vaj stadijum, 7igotski naziva stupnjem pseudopojma zato što su dečji pojmovi ili tačnije pretpojmovi "rezultati', zapravo, otkrivali svoje pravo li!e lakim sklizanjem na sporedna obeležja.(#:. )oslednju, četvrtu *azu u razvoju dečjeg mišljenja predstavlja *ormiranje pravih pojmova. 0zlaganje o ovom stupnju razvoja pojma odlažem za sledeći odeljak, a ovde želim da prethodnu diskusiju sumiram na sledeći način. )rotivurečnost kasnog razvoja pojma i ranog razvoja govornog sporazumevanja rešava se u pseudopojmu 9 kompleksu. U *unk!ionalnom i razvojnom smislu, pseudopojmovi kao posebna *aza u razvoju dečjeg mišljenja u kompleksima, predstavljaju prelazni stupanj u razvoju dečjeg mišljenja, kariku koja spaja mišljenje u kompleksima i mišljenje u pojmovima. )o svojoj logičko9psihološkoj prirodi kompleks9pojmovi predstavljaju pretpojmovne i neintelektualne strukture. To su neshvaćene i nevoljne misaone *orme 9 dete ih uspešno koristi u spontanom govoru, ali ne ume da ih koristi voljno, da ih verbalno de*iniše i da ih odredi drugim pojmovima. U saznajnom smislu, odražavaju pojedinačno, pojavno i spoljašnje, te u odnosu na prave pojmove predstavljaju manje vredne misaone strukture. 0pak, delujući u svojstvu misaonih *ormi ili struktura, kompleksivni pojmovi unose izvestan red i organiza!iju u dečje iskustvo. 3a osnovama kompleksivnih misaonih *ormi, iz svog ograničenog po obimu iskustva, de!a su u stanju da izvedu izvesne prin!ipe i pretpostavke, te da ih dosledno primenjuju u istim ili sličnim situa!ijama.
12 4urija, 1.?. "#$$%'+ 7igotski, 4. 2.+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00',
nastavna sredstva, str. ##;
6eograd, Cavod za udžbenike i
4. Zaključak )ri usvajanju pojmova pažnju treba usmeriti na važna obeležja, nebitno treba izolovati, a tipično objašnjavati na konkretnim primerima činjenični materijal uvek tretirati kao sredstvo za *ormiranje pojmova, a nikako kao krajnji !ilj učenja. )ro!es *ormiranja pojmova započinje čulnim aktivnostima koje, po utvrđenom redosledu, prelaze u misaone. 7remenom se sa konkretnih, očiglednih sredstava potpuno prelazi u verbalnu s*eru. 0zmeđu čulnog i logičkog saznanja ne postoji tačna i jasno utvrđena grani!a. 2vesnom preradom predstava *ormiraju se pojmovi. To se ilustrativno rečeno dešava na sledeći način+ najpre se istaknu bitna spoljašnja obeležja, zatim unutrašnja obeležja 9 odnosi pojedinačne predstave vezuju se za pojam vrste, a pojam vrste za opšti pojam, pošto opšti pojmovi nastaju uopštavanjem i pošto se *ormiraju na osnovu upoređivanja više konkretnih primera kako bi se vezali za opštu predstavu. Uočavanje i izdvajanje bitnih, odnosno nepromenljivih obeležja pojma, kao i shvatanja tih obeležja vrši se putem kauzalne analize. 7ažno je ustanoviti redosled usvajanja pojmova na bazi unutrašnje logike 9 povezanosti prethodnog sa narednim. Lormirani pojmovi pomoću nastavnih sredstava olakšavaju *ormiranje novih, ali i obrnuto. 3ovo*ormirani pojmovi produbljuju, obogaćuju ranije *ormirane pojmove. U praksi se potvrdilo da učeni!i poseduju dosta široka znanja u skladu sa nastavnim planom i programom nastave prirode i društva o pojmovima o prirodi i njihovim odnosima. Međutim, neki učeni!i nisu u stanju da navedu sva bitna svojstva i odnose predmeta i pojava. ?azlog za to je neshvatanje i nerazumevanje najbitnijih pojmova. Učitelji, praktičari, smatraju da učeni!i uglavnom uspešno razlikuju bitno od nebitnog, ali da im nedostaje više sigurnosti u njiho vom razlikovanju. -akle, potrebno je više raditi na intelektualnoj gimnasti!i mišljenja učenika, a time i na učvršćivanju bitnog o prirodi. 8edan od osnovnih zadataka nastave prirode i društva i poznavanja prirode jeste razvoj samostalnog mišljenja učenika, a razvoj samostalnog mišljenja upravo je zasnovan na ovladanosti sistemom pojmova. U ovom pogledu, pojmovi jesu proizvod i posledi!a apstraktnog mišljenja.
Literatura #. 4azarević, 5., 6anđur, 7. ":;;#' + Metodika nastave prirode i društva, 8agodina96eograd. :. 4urija, 1.?. "#$$%'+ 7igotski, 4. 2.+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva. &. 7igotski, 4. 2. "#$$%'+ )roblemi opšte psihologije "2abrana dela 00', 6eograd, Cavod za udžbenike i nastavna sredstva. G. 7igotski, 4. 2. "#$<&'+ Mišljenje i govor, 6eograd, 3olit.
Sadržaj U7/-..............................................................................................................................................# #. )?0?/-1 )/8M/71.............................................................................................................: :. 2)/3T130 0 31UI30 )/8M/70.........................................................................................G &. T1) U ?1C7/8U )/8M/71...........................................................................................E G. C148UI1........................................................................................................................#G 40T?1TU?1...............................................................................................................................#E
