Aleksandra Maksimović, profesor engleskog jezika i književnosti
Osnovna škola „ Petar Kočić“ Kozluk
DRAMSKE TEHNIKE U NASTAVI ENGLESKOG JEZIKA
Rezime: U poslednjih nekoliko godina, učenje engleskog jezika je fokusirano ne samo na jezičke kompetencije učenika, već i na razvoj njihovih komunikativnih sposobnosti. Učenici treba da nauče kako da koriste engleski jezik u situacijama v ezanim za „stvarni život“, a ne „veštačkim“ situacijama u učionici gde se najčešće rade gramatičke vežbe i unapred pripremljeni dijalozi. Dramske tehnike, od kojih naročito „simulacija“ i „igranje uloga“, ispunjavaju ovu potrebu za „stvarnim životnim“ situacijama u kojima učenici koriste ciljani jezik.
U radu se navode neka praktična razmatranja koja nastavnik mora uzeti u obzir pre nego što implementira dramske tehnike u nastavi. Razmatraju se prednosti i nedostaci korištenja „igranja uloga“ u nastavi. Navode se potencijalni problemi koji se mogu pojaviti pri korištenju dramskih tehnika, kao i predlozi za rešavanje ovih problema.
Ključne reči: nastava engleskog jezika, komunikativne sposobnosti, sposobnosti, dramske tehnike, tehnike, „igranje uloga“, „simulacija“.
1. Uvod
Postoji ustaljeno shvatanje da svako učenje treba da bude ozbiljno i jasno definisano, i da ako se učenici smeju i zabavljaju na času , onda to i nije pravo učenje. Ovo je zabluda, jer je moguće učiti i zabavljati se u isto vreme. Jedan od najboljih načina za to je korištenje dramskih tehnika u nastavi. Učenje stranog jezika je težak zadatak koji ponekad može biti frustrirajući za učenike. Da bi se ciljani jezik razumeo, proizvodio i koristio, potreban je konstantan napor. Dobro implementirane dramske tehnike u nastavi su od neprocenjive vrednosti jer one učenicima omogućavaju da se relaksiraju, a istovremeno i da vežbaju jezičke veštine. Dramske tehnike su jako bitne jer motivišu učenike i zabavne su, a istovremeno predstavljaju i izazov. Osim toga, zasnovane su na upotrebi korisnog jezika u realnom kontekstu, a takođe povećavaju i ohrabruju interakciju i saradnju učenika.
2. Upotreba dramskih tehnika u nastavi engleskog jezika
Korištenje dramskih tehnika pri učenju engleskog jezika doprinosi stvaranju realne komunikacije među učenicima.Medjutim, pre nego što se dramske tehnike implementiraju u nastavu jezika postoje neka praktična razmatranja koje nastavnik mora uzeti u obzir.
2.1. Uloga nastavnika
Nastavnik pre svega mora imati veru u ono što radi. On mora verovati da drama može biti efikasno sredstvo u nastavi engleskog jezika. Nastavnik je taj koji određuje i utiče na raspoloženje odeljenja. On mora promeniti stav koji ima prema svojoj ulozi u razredu. Pri korištenju dramskih tehnika nastavnik mora biti manje dominantan i polako se povući iz prvog plana. Njegova glavna funkcija bi trebala biti funkcija inicijatora koji prati a ne upravlja situacijom. Njegov razgovor i saradnja sa učenicima je izuzetno važna. Učenici bi trebalo da se osećaju smireno i opušteno na času. Pojedine vežbe zagrevanja mogu biti od velike pomoći u uspostavljanju prijatne atmosfere u odeljenju. Iako nastavnik polako treba da se povuče iz prvog plana, on i dalje morati imati kontrolu nad onim sto se dešava na času. To je moguće ostvariti jedino ako nastavnik ima jasne ciljeve i ako je u potpunosti pripremljen za ovu vrstu aktivnosti. Priprema, izmedju ostalog, podrazumeva i davanje jasnih i preciznih instrukcija kako bi učenici uspešno obavili svoje zadatke. Takođe,
nastavnik mora imati u vidu i vremensko ograničenje i samim tim ne sme postavljati suviše ambiciozne ciljeve pred sebe i učenike. Za niže razrede i odeljenja koja su na nižem nivou znanja postoji potreba za jezičkom pripremom pre časa koji podrazumeva upoterbu dramskih tehnika. Lista manje poznatih reči, fraza i tipova rečenica koje su bitne za datu dramsku aktivnost moraju biti pripremljene pre časa i date učenicima kako bi ih koristili kao pomagla pri radu.
2.2. Uloga učenika
Dramske aktivnosti stvaraju mogućnosti za aktivno učešće učenika u nastavi. Dramske aktivnosti zahtevaju zalaganje cele ličnosti učenika, a ne samo umni rad. Učenje postaje efikasno jer učenik uključuje sebe u zadatak i postaje motivisan da koristi ciljani jezik. Pri samoj upoterbi jezika učenik postaje svesnijij svoje sposobnosti da koristi ciljani jezik u različitim životnim situacijama i samim tim postaje sve više motivisan da uči. Pri korištenju dramskih tehnika u nastavi, učenici su podstaknuti da diskutuju, ocenjuju i opisuju aktivnosti. Oni moraju da objašnjavaju , tumače i donose odluke, tako da nema vremena za sanjarenje i pasivnost. Učenicima je naravno potrebno neko vreme da se naviknu na nove aktivne uloge u toku časa, a nastavnik je taj koji treba polako da inicira ovu promenu uloga.
2.3.Vežbe zagrevanja
Vežbe zagrevanja su od velike važnosti za razvijanje atmosfere poverenja i saradnje . To su uvodne aktivnosti koje pomažu da se razbije trema kod učenika i razvije bolja komunikacija i veza izmedju učenika i nastavnika. One pomažu učenicima da se bolje koncentrišu na aktivnost i doprinose ostvarenju potpune komunikacije. 2.4. Priprema
Kada se koriste dramske tehnike priprema je od suštinskog značaja. Nastavnik mora da ima jasne ciljeve ako zeli da čas bude uspešan. Donn Byrne navodi dve vrste priprema, i to:
Jezičke pripreme – Nastavnik mora da predvidi vrstu jezika, odnosno jezičkih fraza koje će se koristiti tokom aktivnosti. Nastavnik može da pripremi pomoćne kartice, audio modele dijaloga ili bilo koja druga pomagala koja će učenike upoznati sa jezičkim frazama i konstrukcijama potrebnim za datu aktivnost. Ova vrsta pripreme se obično radi nekoliko časova pre nego što se aktivnost sprovede.
Činjenična priprema- Da bi se omogućilo da sa sigurnošću iznesu svoje uloge učenici moraju biti upoznati sa određenim detaljima i informacijama o samoj ulozi koju izvode. Obično se učenicima pripremaju kartice sa relevantnim detaljima, međutim učenici na većem nivou znanja ili učenici starijih razreda mogu i sami konstruisati informacije.1 Primeri kartica:
You are standing at the entrance to the hospital. A passer-by asks you the way to the nearest ( bus station). Give him the necessary directions.
A is a suspicious-looking character waiting at night behind a supermarket. B is a policeman, who finds him there. B decides to arrest A, who protests and tries to explain what he is doing there.
2.5. Izbor i organizacija aktivnosti
Nastavnik mora imati u vidu nivo znanja i interese učenika kada bira i dodeljuje uloge. Potrebe učenika se takođe moraju uzeti u obzir. Kako će se aktivnost sprovesti mora biti dobro isplanirano i organizovano.Učenici moraju dobiti jasna uputstva o tome da li se dele u grupe ili parove kako bi što uspešnije izneli aktivnost. Prilikom podele učenika u grupe uzima se u obzir karakter i sposobnosti učenika. Takođe, trajanje aktivnosti mora biti utvrđeno. 2.6. Povratna informacija
Povratna informacija kroz diskusiju o sadržaju, stavovima učenika i pojedinim situacijama je izuzetno važna. Nastavnik treba da sazna da li je bilo dovoljno vremena za obavljanje aktivnosti i da li su članovi grupe dobro sarađivali. Svi komentari i kritike će pomoći nastavniku da poboljša aktivnosti i dobije nove ideje za neka naredna izvođenja datih aktivnosti.
3. Vrste i odlike dramskih tehnika 1
- Donn Byrne, Teaching Oral English, Longman Handbooks, 1976, str. 117/ 118.
Zajednički cilj svih dramskih aktivnosti je da se obezbedi mogućnost za interakciju i da se iniciraju komunikativne sposobnosti učenika. Dramske tehnike uključuju igranje uloga, simulaciju, improvizaciju, jezičke igre i glumu. Od svih navedenih tehnika, igranje uloga i simulacija su dve tehnike koje se najčešće koriste u nastavi engleskog jezika. 3.1. Definicija
Igranje uloga i simulacija su uobicajene aktivnosti u nastavi. Iako su to dve odvojene aktivnosti, one se često istovremeno sprovode. Razlika između igranja uloga i simulacije nije jasna kao sto se može činiti. One se, u stvari, međusobno dopunjuju. 3.2. Igranje uloga ( role-playing )
Igranje uloga je strukturirani skup okolnosti koje oslikavaju situacije iz stvarnog života u kojima učenik glumi neku drugu osobu prema uputstvu,npr. muzičku ili filmsku zvezdu, predsednika države, kralja/ kraljicu itd. Pored toga što mogu da glume neke druge osobe, učenici takođe mogu glumiti sami sebe ali u nekim zamišljenim, imaginarnim situacijama. Najčešće situacije su : „ U supermarketu“, „ Telefonski razgovor“, „ Razgovor za posao“, „ Rezervacija hotela“, „Kupovina“ i itd.
3.3. Simulacija
Simulacija je dramska tehnika koja podrazumeva rešavanje problema, tj.diskusije u koje učenici unose svoje sopstvene ličnosti, iskustva i mišljenja. Dakle,simulacija predstavlja raspravu o problemu koji je predstavljen od strane nastavnika. Situacije mogu biti realne životne situacije, ali i imaginarne situacije od kojih je među učenicima omiljena „ Na pustom ostrvu“. Dramska tehnika igranja uloga je tesno povezana sa simulacijom, jer je ona vrlo često ukljucena u simulaciju što omogućava potpuniju interakciju između učenika. Ove dve tehnike doprinose tome da se na času koristi jezik koji se upotrebljava u različitim životnim situacijama, tj. jezik koji ce učenici najverovatnije koristiti izvan učionice. Glavna korist je u tome što se upotrebom ovih dramskih tehnika učenicima omogućava da tečnije govore ciljani jezik i razvijaju veštinu komunikacije.
4. Problemi
Pri korištenju bilo koje tehnike u nastavi jezika moguće je da će se pojaviti izvesni problemi. Međutim, ti problemi nisu nepremostivi. Ispod sledi kratak opis nekih od problema koji mogu da se pojave pri korištenju dramskih tehnika u nastavi. 4.1. Otpor učenika
Neki učenici imaju ustaljena mišljenja o tome koja je uloga nastavnika. Oni očekuju da nastavnik bude centralna figura u toku časa. Stavovi poput ovih treba da se promene, a da bi se to izvelo i samo ponašanje nastavnika treba promeniti. Nastavnik mora da prihvati svoju novu ulogu u kojoj dominiraju učenici, a ne sam nastavnik. On je sada u ulozi posmatrača koji postepeno mora da se povuče i omogući učenicima da preuzmu glavnu ulogu bez straha od gubitka kontrole. Učenici mogu da shvate dramske aktivnosti kao trivijalne i nebitne metode za učenje jezika. Učenici starijih razreda mogu dramu shvatiti kao detinjastu aktivnost. Zbog toga nastavnik mora biti ubedjen u svrhu uvođenja drame u nastavu. On mora da veruje u vrednost drame i da objasni učenicima dobre strane dramskih aktivnosti za učenje jezika. Povratna informacija na kraju aktivnosti je od izuzetnog značaja jer pomaže da se bolje sagledaju cilj, svrha i postignuti rezultati u toku aktivnosti. Nastavnik mora biti blaži prema osetljivim i stidljivim učenicima, ne sme koristiti silu kako bi ih naveo da aktivno učestvuju na času. Treba da izbegava da daje preteške zadatke, ne sme previše zahtevati od takvih učenika, i naravno mora ohrabrivati učenike i davati im pozitivne komentare kada god je to moguće jer to utiče na postepenu izgradnju samopouzdanja kod učenika. 4.2. Upotreba maternjeg jezika
Neizbežno je, naročito u početku, da učenici koriste maternji jezik za vreme dramskih aktivnosti. Nastavnik bi trebao da bude tolerantan po ovom pitanju, ali u isto vreme da jasno stavi do znanja da treba koristiti ciljani jezik što je više moguće. Ponekad je poželjno i potrebno aktivnost objasniti na maternjem jeziku, ali za završnu prezentaciju mora se koristit ciljani jezik. 4.3. Buka
Neizbežno je da se ,u zavisnosti od broja učenika u odeljenju i prilikom zagrevanja,tj.pripremanja za aktivnosti, stvara buka. Nastavnik i učenici će se postepeno naviknuti na to. Međutim, treba uspostaviti kontrolu kako buka ne bi ometala druga odeljenja. 4.4. Nedostatak prostora
Nedostatak prostora i veliki broj učenika u odeljenju može da oteža organizaciju aktivnosti. Nivo buke će biti visok naročito ako je učionica u kojoj se aktivnost izvodi mala, a odeljenje brojno. Takođe, praćenje različitih grupa može biti otežano. Ako nije moguće rezervisati školsku salu ili bilo koju drugu veću prostoriju, nastavnik mora iskoristiti svoj kabinet. Stolovi i stolice se mogu pomeriti u zadnji deo učionice kako bi se u prednjem delu napravila improvizovana pozornica. Kao poslednja opcija, i školsko dvorište može poslužiti za ovakvu vrstu aktivnosti.
4.5. Organizacija i korekcija
Za igranje uloga i simulacije poterbno je mnogo vremena, naročito ako iziskuju pripremu i povratnu informaciju. Nivo znanja odeljenja takođe je veoma bitno. Nastavnik mora dobro da poznaje odeljenje kako bi što bolje raspodelio uloge u skladu sa njihovim jezičkim sposobnostima. Kada se učenici podstiču na upotrebu ciljanog jezika greške u konverzaciji su neminovne. Pitanje kada i kako ispravljati greške učenika može biti problem za nastavnika. Nastavnik mora imati na umu da je tečnost važnija od gramatičke ispravnosti. Međutim, to ne znači da nastavnik ne treba uopšte da ispravlja greške učenika. To bi trebalo činiti u toku diskusije o povratnim informacijama na kraju aktivnosti, a ne dok se učenici pripremaju ili izvode aktivnost. Navedeni problemi i nedostaci dramskih tehnika u nastavi ne treba da sputavaju nastavnika u njihovoj primeni u toku nastave, već treba da posluže kao podsticaj da se nastavnik bolje pripremi za čas kako bi upotreba igranja uloga i simulacija imali učinkovitiji efekat.
5. Prednosti korištenja igranja uloga i simulacija
Bitna prednost korištenja ovih dramskih tehnika u nastavi je ta što one umanjuju stres kod učenika. U tradicionalnoj nastavi ulaže se veliki napor dok učenici pokušavaju da ovladaju ciljanim jezikom. Postoji visok nivo stresa jer učenici moraju da se suoče sa nepoznatim ili nerazumljivim rečima, gramatičkim strukturama i itd. Iz tog razloga, učenici se na času često osećaju nelagodno i nesigurno, što neminovno utiče na njihovu sposobnost da uče. Drama može da pomogne da se smanji anksioznost, da se učenici osećaju prijatno i da žele da saznaju više. Oni prestaju da brinu o pravljenju grešaka i ne pokušavaju da ispravljaju sami sebe kada god pogreše. Kada su učenici na ovaj način rasterećeni, oni mogu da poboljšaju tečnost i tačnost govora.Dalje, učenici usvajaju znanja i ne shatajući to. Proces učenja se dešava na nesvesnom nivou. Učenici prestaju da razmišljaju o jeziku i počinju da ga koriste na spontan i prirodan način. Još jedna prednost dramskih tehnika je ta što one u velikoj meri povećavaju učeničke sposobnosti u korištenju ciljanog jezika, jer učenici imaju priliku da koriste ciljani jezik u određenim životnim, tj.stvarnim situacijama. One omogućavaju usredsređenu vežbu kao i tradicionalna nastava, i što je još bitnije, pružaju mogućnost stvarne komunikacije i time predstavljaju most između učionice i stvarnog života. Da bi igranje uloga i simulacija bili uspešni,učenici treba u potpunosti da učestvuju u aktivnosti. Zahteva se potpuna koncentracija učenika dok pokušavaju da se izraze, da pokažu razumevanje,odnoso nerazumevanje i dok iznose svoje lične stavove i mišljenja. Na ovaj način se stvaraju mogućnosti za pravu upotrebu jezika, što je jedna od glavnih preokupacija u nastavi stranih jezika.
Problemi vezani za disciplinu i motivaciju takođe mogu biti smanjeni. Učenje je aktivan a ne pasivan proces kada se ove dramske tehnike koriste. Učenici moraju biti fokusirani da bi uspešno učestvovali u aktivnosti što im ostavlja malo prostora da sanjare i dangube. Budući da su aktivnosti vezane za situacije iz stvarnog života, učenici će uvideti relevantnost i samim tim biti vise motivisani da učestvuju i da koriste ciljani jezik. Dakle, relevantnost će povećati motivaciju učenika , što će zauzvrat povećati njihovo učešće u nastavi i smanjiti probleme vezane za disciplinu koji se inače često javljaju u tradicionalnoj nastavi zbog dosade i nedostatka motivacije. Ove dramske tehnike se mogu prilagoditi da odgovaraju čitavom nizu mogućnosti jer nijedno odeljenje nije homogena grupa. Uloge mogu biti dizajnirane za brže ili sporije učenike. Glavne uloge mogu da se dodele učenicima koji tečnije govore ciljani jezik, a stidljivi učenici mogu dobiti manje aktivnu ulogu, ali je njihovo učešće ipak neophodno.
6. Zaključak
Upotreba dramskih tehnika pri učenju stranog jezika omogućava stvarnu komunikaciju koja podrazumeva ideje, emocije, osećanja podesnosti i prilagođenosti; ukratko stvara mogućnost upotrebe svakodnevnog jezika što nije slučaj sa tradicionalnim izvođenjem nastave engleskog jezika. Ove aktivnosti proširuju repertoar pedagoških strategija dajući nastavnicima više opcija pri odabiru aktivnosti u kojima je učenik u prvom planu, i samim tim povećavaju njihovu efikasnost u nastavi. Iz tog razloga može se reći da su igranje uloga i simulacije izuzetno korisne tehnike oralne komunikacije u kojima učenici imaju priliku da izraze svoje stavove i mišljenja i da koriste svoju maštu i kreativnost. Uz bolje pripreme i više iskustva u izvođenju dramskih tehnika, igranje uloga i simulacije mogu biti zaista korisno sredstvo za učenje stranog jezika.
Literatura 1. Colin Peacock, Classroom Skills in English Teaching: A Self-Appraisal Framework, London:Routledge, 1990. 2. Donn Byrne, Teaching Oral English, Longman Handbooks, 1976. 3. Friederike Klippel, Keep Talking- Communicative fluency activities for language teaching, Cambridge University Press, 1984. 4. Gillian Porter Ladousse, Role play, Oxford University Press, 1987. 5. John Dougill, Drama Activities for language Learning, London: Macmillan, 1987. 6. Jim Scrivener, Learning Teaching, MacMillan Books for Teachers, 2003. 7. Jeremy Harmer, The Practice of English Language Teaching, Longman, 1991. 8. Mustafa Tanović, Savremena nastava stranih jezika- Teorija i praksa, Svjetlost Sarajevo, 1972. 9. Penny Ur, A Course in Language Teaching, Cambridge University Press, 1996.
Sadržaj 1. Uvod 2. Upotreba dramskih tehnika u nastavi engleskog jezika 2.1. Uloga nastavnika 2.2. Uloga učenika 2.3. Vežbe
zagrevanja
2.4. Priprema 2.5. Izbor i organizacija aktivnosti 2.6. Povratna informacija 3. Vrste i odlike dramskih tehnika 3.1. Definicija 3.2. Igranje uloga ( role- playing ) 3.3. Simulacija 4. Problemi 4.1. Otpor učenika 4.2. Upotreba maternjeg jezika 4.3. Buka 4.4. Nedostatak prostora 4.5 Organizacija i korekcija 5. Prednosti korištenja igranja uloga i simulacija 6. Zaključak
Aleksandra Maksimović
Primary school „ petar Kočić“ Kozluk
DRAMA TECHNIQUES FOR TEACHING ENGLISH
Summary: In recent years,language teaching has been focused not only on the linguistic competenceof the language learner but also on the development of the communicative ability of the learner. Learners need to learn how to use the target language in „real-life“ situations and not the „ artificial“ situation of the classroom where often drills and structured dialogues are taught. Drama techniques, „simulation“ and „ role-playing“ in particular, meet this need for presenting „ reallife situations“ for the language le arner to use the target language. This paper presents some practical considerations for teachers to take into account before integrating drama techniques into the curriculum. It discussess the adventages and disadventages of using „ role-playing“ in the classroom. Potential problems which may occur when using drama techniques are cited, as well as suggestions for solving these problems.
Key words: the English language teaching, communicative skills, drama techniques, „ role-playing“, „ simulation“.
