Akademija za diplomatiju i bezbednost Predmet: Krizni menadzment
Krizni menadzment u Bugarskoj: Stalni komitet za zastitu stanovnistva Seminarski rad
Mentor: Prof. Dr Mile Stojković
Student: Stefan Miljković
Beograd !"#$ Sadr%aj:
#. &vod..........................................................................................................................$ !. 'unk(ije komiteta za za)titu stanovni)tva.................................................................* !.# +a(ionalni koordina(ioni savet.........................................................................., $. Drzavna agen(ija za (ivilnu za)titu............................................................................ +a(ionalni situa(ioni (entar....................................................................................../ *. Komitet za krizni menad%ment na nivou distikta0op)tina1........................................2 ,. 3aklju4ak...................................................................................................................## 5iteratura....................................................................................................................#!
!
1. Uvod
&sled niza razloga sistemske prirode dru)tva u tranzi(iji su naro4ito podlo%na kriznim situa(ijama. +aime prelaza iz jednog ekonomskog i politi4kog sistema u drugi po prirodi stvari otvara i stvara ranjivosti kakvi6 u stabilnim sistemima nema. +apu)tanje dr%avno planske ekonomije i prelazak na slobodnu tr%i)nu privredu stvara uska grla i izaziva potrese u nekim sektorima proizvodnje dok se novi sistem ne stabilizuje. 7stovremeno dolazi do rekonfigura(ije so(ijalne strukture koja mnoge 8tranzi(ione gubitnike9 ostavlja frustriranim i razo4aranim a kreatore politike koji se nalaze pred te)kim odlukama i izborima li)ava rezervoara preko potrebne podr)ke. Pored toga vlade u ovim zemljama nemaju visok stepen kredibiliteta a demokratske institu(ije jo) nisu konsolidovane. 7stra%ivanja dakle pokazuju da su krize u tranzi(ionim zemljama entralne i 7sto4ne ;vrope bile 4e)će nego u zapadnoevropskim demokratijama. Pored toga spe(ifi4nost uslova koji su postojali u ovim zemljama dodatno je ote%avala aktivnosti kriznog menad%menta.
ili zapadni61 normi pravila rutina i navika kada je re4 o na4inima kako da se postupa u konkretnoj situa(iji ili u kom prav(u je potrebno reorganizovati strukture i institu(ije zadu%ene za krizni menad%ment # ?erovatnije je da će javni problemi eskalirati u politi4ku krizu kad su stare norme pravila organiza(ije rutine i ostale strukture ukinute kompromitovane ili su na drugi na4in izgubile svoj obavezujući karakter pre nego )to su se alternativne strukture ukorenile u kolektivnoj svesti. Adaptiranje novi6 normi i rasid sa tradi(ionalnim vrednostima stvara nesigurnost u vezi odgovornosti kao i probleme vezane za koordina(iju. @bratno ovo predstavlja prepreku uspostavljanju i razvijanju mera usmereni6 na pripremu i preven(iju. Bugarska kao i (eo Balkanski region bila je naro4ito podlo%na krizama dok su s druge strane postojali faktori koji uslo%avaju i komplikuju uspostavljanje efikasnog sistema kriznog menad%menta. & tom smislu +ikolaj Slatinski navodi posebno sledeće: #. nepoklapanje dr%avni6 i etni4ki6 grani(a u regionu !. većina dr%ava u regionu 0ako ne i sve1 su multietni4ke $. nakon 6ladnog rata balkanske dr%ave su proiza)le iz razli4iti6 politi4ki6 ekonomski6 vojni6 i so(ijalni6 institu(ija i saveza . istorijska sećanja naroda u ovom regionu su veoma opterećena me=usobnom mr%njom i nepoverenjem *. suprotnosti i razli4iti interesi razvijeni6 zemalja 0naro4ito veliki6 sila1 su se sukobljavali na ovim prostorima nanoseći domaćem stanovni)tvu velike patnje ,. tokom zadnje de(enije i na po4etku 7 veka dogodio se niz dramati4ni6 dinami4ni6 i opasni6 promena u so(ijalnim etni4kim i religioznim strukturama u regionu i @va normativna bifurka(ija igra pone)to razli4itu ulogu u svakoj tranzi(ionoj zemlji ali i unutar razli4iti6 so(ijalni6 segmenata kao )to su starosne i profesionalne grupe.
$
-. su)tinski na Balkanskom poluostrvu postoji nedostatak tradi(ije institu(ija me6anizama i pro(edura za mirno spre4avanje i re)avanje konflikata i za nenasilno upravljanje i kontrolu kriza. &prkos ovim ovim ote%avajućim faktorima za razliku od republika biv)e ugoslavije Bugarska je izbegla rat etni4ke konflikte i me=unarodnu konfronta(iju. Dok je politi4ki %ivot s vremena na vreme bio turbulentan a ekonomija slaba Bugarska se svaki put uspe)no izukla iz te)koća. Po4etkom !""*. godine ekonomija se oporavila uz porast strani6 investi(ija smanjenje infla(ije i povećanje bud%etski6 rezervi a zemlja se priklju4ila +AC@u !"" i ;vropskoj uniji !""-. godine. 7nstitu(ionalni razvoj kriznog menad%menta u Bugarskoj mo%e se podeliti u tri faze: •
•
•
7 faza 0kraj #2,"ti6 maj #2/,1 strukture zadu%ene za prikupljanje informa(ija i istra%ivanje orijentisane su na ratne situa(ije a razmena informa(ija izme=u misitarstava i agen(ija koje su uklju4ene u upravljanje krizama je slaba 77 faza 0jun #2/,#22!1 definisani su (iljevi postupanja u vanrednim situa(ijama u vreme mira. Pro)ireni su kapa(iteti za automatsku obradu informa(ija a ranije informa(ione strukture su razgra=ene dok su birokratski pro(esi pro)ireni 777 faza 0#22!#2221 po4inje demonta%a ranijeg sistema kriznog menad%menta i izgradnja jedinstvenog integrisanog sistema institu(ionalnog kriznog menad%menta. Poda(i se prikupljaju u posebne baze podataka i sisteme ali je kori)ćenje i rokovanje njima i dalje komplikovano. Sistem kriznog menad%menta funk(ioni)e ad 6o( kada nastanu nepredvi=ene okolnosti.
Danas se kao glavni (ilj dr%ave navodi osiguranje jedinstva bezbednosti stabilnosti prosperiteta i blagostanja gra=ana. @vakva misija za6teva izgradnju jasnog sistema koordina(ije dono)enja odluka i kriznog menad%menta. & tom smislu bugarski sistem kriznog menad%menta postaje sve vi)e integralni deo sistema na(ionalne bezbednsti i odbrane. Aktuelni kon(ept kriznog menad%menta je sadr%an u dva glavna dokumenta E Kon(ep(iji na(ionalne bezbednosti smanjivanje )tetni6 posledi(a nastajući6 kriza ili nepredvi=eni6 okolnosti E priprema vladini6 tela kroz odr%avanje visokog stepena spremnosti i usavr)avanje ve)tina kriznog menad%menta E podizanje svesti javnosti i E prikupljanje obrada i razmena informa(ija o poten(ijalnim rizi(ima i nji6ovim posledi(ama tako da se mogu preduzeti odgovarajuć mere da se one elimini)u Bugarski sistem kriznog menad%menta se sastoji od teritorijalni6 i funk(ionalni6 podistema. Ministri su )efovi administrativi6 struktura i nadle%ni su za organiza(iju upravljanje koordina(iju i kontrolu aktivnosti funk(ionalni6 podsistema kriznog menad%menta u okviru
svoje nadle%nosti. Pred toga odre=ene firme tako=e imaju funk(ionalne podsisteme u zavisnosti od vrste aktivnosti kojom se bave. Dr%avna kao i tela lokalni6 organa organizuju upravljaju koordiniraju i kontroli)u teritorijalne podsisteme kriznog menad%menta. @rganiza(ija upravljanje i koordina(ija sistema kriznog menad%menta su u nadle%nosti Saveta ministara Konkretno ovi zada(i su organizovani i obavljaju se od strane Stalnog komiteta za za)titu stanovni)tva u slu4aju katastrofa i ak(idenata i Dr%avne agen(ije za (ivilnu za)titu. Bugarski parlament obezbe=uje jedinstvo u legislativi koja se ti4e kriznog menad%menta i utvr=uje bud%etske tro)kove za finansiranje aktivnosti kriznog menad%menta a sprovodi i parlamentarnu kontrolu nad organiza(ijom i delovanjem vladini6 tela nadle%ni6 za upravljanje kriznim situa(ijama. Predsednik Bugarske kao vr6ovni komandant ima ovla)ćenje da proglasi vojnu mobiliza(iju u vanrednim situa(ijama.
Krizni menament u "u!arskoj # or!anizacija Parlament Epravno ure=enje Ebud%etska sredstva Ekontrolna uloga
Stalni komitet za zaštitu stanovništva u slučaju katastrofa i akcidenata (SKZSSKA)
Predsednik
+au4ni koordina(ioni savet
Stalni unutra)nji komiteti za KM u pojed. admin. strukturama
Evr6ovni komandant Enare=uje mobiliza(iju Dravna a!encija za civilnu zaštitu
Premijer ?lada
Savet ministara Ministarstva
EM@ EM&P EMin. saobraćaja FGra=evinarstvo Bugarska armija F:rveni krst Bugarske F +a(. sl. za ak(id. i PP3 FPo)ta i telekomunika(ije Fdobrovolja4ke jedini(e
regionalni direktorati !/
+a(ionalni situa(ioni (entar
:entralni laboratorijski kompleks
spasila4ka odeljenja 0timovi1 #*
$. %unkcije komiteta za zaštitu stanovništva
Kao glavne funk(ije Stalno! komiteta za zaštitu stanovništva u slučaju katastrofa i akcidenata utvr=ene su: E analiza spremnosti zemlje za spre4avanje i eliminisanje krizni6 situa(ija E usvajanje programa planova i mera za unapre=enje pripremljenosti za spre4avanje i eliminisanje krizni6 situa(ija i organiza(ija nji6ove implementa(ije E organiza(ija nau4ni6 istra%ivaja o za)titi stanovni)tva i na(ionaelne ekonomije u kriznim situa(ijama
*
E E E E E E E E E E E E E E
organiza(ija i izvo=enje preventivni6 aktivnosti radi smanjenja )tetni6 posledi(a krizni6 situa(ija uprvaljanje koordina(ija i kontrola spremnosti i organizovanosti i rukovo=enje opera(ijama spasavanja i sprovo=. mera za otklanjanje posledi(a krizni6 situa(ija priprema i dostavljanje Savetu ministara na mi)ljenje normativni6 akata o za)titi stanovni)tva i na(ionalne ekonomije usvajanje i primena jedinstvene metodologije za klasifikovanje poten(ijanlno opasni6 objekata organiza(ija i obuka vladini6 tela institu(ija i stanovni)tva za postupanje u kriznim situa(ijama organizovanje i kontrola spremnosti (entralni6 regionalni6 op)tinsko6 i sektorski6 komiteta i )tabova prikupljanje informa(ija o nastajućim kriznim situa(ijama informisanje dr%avni6 organa i stanovni)tva o situa(iji pravljenje pro(ena razvoja krize u njeni6 mogući6 posledi(a upućivanje nota preko Ministarstva spoljni6 poslova i misija akreditovani6 u
Premijer odre=uje 4lanove i predsednika. Hlanovi su ministri 0zameni(i1 i )efovi vladini6 agen(ija. Hlanovi obezbe=uju koordina(iju sa ministarstvimai vladinim agen(ijama. @dluke se donose prostom većinom glasova i one su obavezujuće za dr%avne organe i firme.
Naučni koordinacioni savet poma%e Komitetu u
stvarivanju njegovi6 (iljeva. +jagovi glavni
poslovi su : E pomoć u preven(iji i smanjivanju )tete E dugoro4ne pro(ene krizni6 situa(ija ,
E E E
ekspertske pro(ene razvoja krizni6 situa(ija analiza aktivnosti kriznog menad%menta ograniza(ija konferen(ija
Komitet tako=e ima mandat da osnuje s talni unutrašnji komiteti za krizni menadžment u pojedinim administrativnom strukturama sa sledećim funk(ijama: E praćenje i analiza op)ti6 okolnosti i nivoa pripremljenosti svoji6 interni6 struktura i relevantni6 pe(ijalizovani6 firmi u smislu spre4avanja i elimina(ije krizni6 situa(ija kao i razvoja programa planova i mera za povećanje nivoa spremnosti E organiza(ija nau4ni6 istra%ivanja o za)titi od kriza u oblastima za koje su nale%ni E organiza(ija i sprovo=enje preventivni6 aktivnosti za smanjenje )tetni6 posledi(a krizni6 situa(ija E stvaranje i odr%avanje kolektivni6 i individualni6 resursa da bi se zaposleni i op)ta javnost za)titili od kriza E planiranje organizovaje upravljanje i monitoring jedini(a i sredstava za spasavanje i opera(ije 6itnog oporavka po za6tevu komiteta E organizovanje obuke sa upravljanje krizama za zaposlene E prikupljanje informa(ija o nastajućim kriznim situa(ijama u vlastitim unutra)njim strukturama i nji6ova blagovremena distribu(ija Savetu ministara i regionalnim i op)tinskim komitetima kao i predlaganje odgovarajući6 mera i tra%enje pomoći ukoliko je potrebna E izrada i slanje na odobrenje krizni6 dokumenata u oblastima za koje su spe(ijalizovani )efovima razli4iti6 administrativni6 jedini(a E predlaganje godi)njeg plana i bud%eta da bi se omogućilo obavljanje poslova '. Drzavna a!encija za civilnu zaštitu Dravna a!encija za civilnu zaštitu $ je radno telo Stalnog komiteta za za)titu stanovni)tva u
slu4aju katastrofa i ak(idenata zadu%eno za organizovanje i sprovo=enje dr%avne politike (ivilne odbrane u mirnodopsko i ratno vreme. @na je administrativna struktura koja se nalazi pod Ministarstvom odbrane kome odgovara za svoj rad. Agen(ija u svom sastavu ima !/ regionalni6 direktorata +a(ionalni situa(ioni (entar entralni laboratorijski kompleks i #* timova>jedini(a za opera(ije spa)avanja • • • •
Agen(ija je ranije bila Slu%ba (ivilne za)tita ali je ona !""# restrukturana i potpuno demilitarizovana. Spe(ijalizovana je za postupanje u katastrofama i ak(identima vezanim za klimu geografske karakteristike infrastrukturu i ekonomske aktivnosti. 3ajedno sa razli4itima agen(ijama i ministarstvima Agen(ija razvija +a(ionalni plan za spa)avanje i aktivnosti u vanrednim situa(ijama koji odobrava premijer. @vim planom se utvr=uje kako organiza(ija mo%e blagovremeno predvideti i upravljati voje akitvnosti i zadatke.
?i)e o agen(iji na 6ttp:>>III.(p.government.bg> -
Postoje komiteti DA3 u pojedinim distriktima op)tinama gradovima i regionima. koji su u nadle%nosti li(a koja su na 4elu ovi6 oblika politi4koteritorijalne organiza(ije. Glavne funk(ije DA3 u krinim situa(ijama su: E orgaiza(iona izgradnja priprema i upravljanje jedini(ama Agen(ije i interal(ija sa ministarstvima drugim administrativnim strukturama i teritorijalnim jedini(ama upreven(iji upravljanju i prevazila%enju posledi(a krizni6 situa(ija E saradnja i koordina(ija (entralni6 i lokalni6 organa u aktivnostima kriznog menad%menta E organiza(ija i upravljanje infora(ionokomunika(ionim sistemima namenjenim za krizne situa(ije E klasifika(ija poten(ijalni6 krizni6 rizika E prilog za +a(ionalni plan kriznog menad%menta i aktivnosti na njegovoj implementa(iji na na(ionalnom i teritorijalnom nivou E priprema planski6 dokmenata za upravljanje kriznim situa(ijama E analiza pripremljenosti na krizu i razvijanje programa za njeno unapre=enje E priprema izve)taja predloga i dota(ija za za finansijsku pomoć u slu4aju kriza i kontrola na4ina tro)enja ovi6 fondova E koordina(ija planova (ivilne zaptite sa me=unarodnim organiza(ijama kao )to su +AC@ i ;& E organiza(ija i koordina(ija 6umanitarni6 opera(ija u inostranstvu E upravljanje kriznim informa(ijama i obave)tavanje javnosti i organa vlasti o razvoju krize i razli4itim rizi(ima E u4estvovanje u organiza(iji i izgradnji sistema radioaktivnog 6emijskog i biolo)kog nadzora E planiranje i sprovo=enje saradnje vojni6 i (ivilni6 struktuea u opera(ijama spa)avanja i ostupanja u vanrednim situa(ijama E organiza(ija obuke javnosti za slu4aj krize i E organizovanje aktivnosti SK3SSKA i praćenje sprovo=enja njegovi6 odluka (. &acionalni situacioni centar &acionalni situacioni centar je osnovala DA3 za upravljanje vanrednim situa(ijama. &
njemu s prikupljaju informa(ije o kriznim situaijama obra=uju se analiziraju i distribuiraju lokalnim i (entralnim organima vlasti preko 7nformativnoanaliti4kog (entra. 7nterak(ija i koordina(ija se odvijaju na 4etiri nivoa: E prvi J na(ionalni uklju4uje Savet ministara SK3SSKA sva ministarstva i vladine agen(ije na(ionalni sistem za za)titu okoline me=unarodne instu(ije nadle%ne za (ivilnu za)titu i ekonomske subjekte na(ionalnog zna4aja E drugi J regionalni uklju4uje regionalnu uprave stalni regionalni komitet za upravljanje krizama odeljenje DA3 inspektorate za vodu i %ivotnu sredinu 6igijenu i epidemiologiju itd. E treći J op)tinski uklu4uje stalni op)tinski komitet za za)titu od kriza eksperte (ivilne za)tite snage za spe(ijalne zadatke dobrovolja4ka udru%enja i ekonomske subjekte koji se nalaze u riziku E 4etvrti periferni koji uklju4uje subjekte (ivilne za)tite u rizi4nim ekonomskim subjektima sistem za kontrolu radija(ije sisteme za propagandu i kontrolu 4ovekove okoline itd. /
• •
• •
). Komiteti za krizni menadment na nivou distrikta odnosno o*ština Komiteti za krizni meadment na nivou distrikta odnosno o*ština tako=e razvijaju krizne
planove. +a krizne planove distrikta saglasnost daje rukovodila( DA3 a na op)tinske predsedavajući komiteta distrikta. @p)tinski komiteti razvijaju planove zajedno sa vojnim jedini(ama na podru4ju da bi se obezbedilo u4e)će u opera(ijama za)tite i spa)avanja. @dre=ene firme npr. one koje rade sa opasnim materijama sa4injavaju vlastite planove i dostavljaju i6 prededniku komiteta distrikta ili op)tine na odobrenje. & najva%nije nadle%nosti komiteta distrikta odnosno op)tine spadaju: praćenje i analiza op)ti6 okolnosti i nivoa sopstvene spremnosti kao i spremnosti spe(ijalizovani6 firmi u smislu sprećavanja i eliminisanja krizni6 situa(ija kao i razvoja programa planova i mera za povećanje gotovosti slanje kopija planova i programa za slu4aj krize nadle%nim ministarstvima i agen(ijama organiza(ija i sprovo=enje preventivni6 aktivnosti za smanjenje )tetni6 posledi(a kriza stvaranje i odr%avanje upravlja4ki6 jedini(a i tela za implementa(iju aktivnosti za za)titu od krize organizovanje podre=eni6 tela za nadzor planiranje organizovanje upravljanje koordina(ija nadgledanje i u4estvovanje u opera(ijama jedini(a za za)titu i spa)avanje prikupljanje informa(ija o nastajućim kriznim situa(ijama u distriktu odnosno op)tini i nji6ovo preno)enje Stalnom komitetu i op)toj javnosti uz navo=enje mera koje je potrebno preduzeti obezbe=ivanje i odr%avanje objekata koji omogućuju da jedini(e DA3 mogu obavljati svoje funk(ije planiranje godi)njeg bud%eta za za)titne aktivnostinadzor nad spe(ijalnim firmama inspek(ija nji6ovi6 bezbednosni6 pro(edura i opreme izri(anje sank(ija za prekr)aje uz prijavu resornim ministarstvima i administrativnim telima i asisten(ija teritorijalnim telima (entralne vlade u aktivnostima za)tite od krize. •
•
•
•
• •
•
•
•
•
Pored navedeni6 vladini6 agen(ija niz drugi6 organiza(ija u4estvuje u opera(ijama za)tite i spa)avanja.
2
operativa +a(ionalna slu%ba za ak(idente i za)titu od po%ara dobrovolja4ke jedini(e me=unarodne organiza(ije i druge zemlje. Pored organiza(ionog odnosno institu(ionalnog aspekta kriznog menad%menta treba razmotriti i same aktivnosti vezane za upravljanje krizama. Planiranje i sprovo=enje preventivnih aktivnosti zasniva se na godi)njim planovima i programima sa4injenim od strane stalni6 komiteta Kori)ćenjem standardne metodologije i odre=eni6 kriterijuma i pro(ena rizika oni klasifikuju subjekte u okviru na(ionalne ekonomije koji su izlo%eni poten(ijalnim rizi(ima. +akon toga predsedavajući stalni6 komiteta odre=uju spe(ijalizovane komitete da nadgledaju i kontroli)u ove poten(ijalne rizike.
•
•
•
DA3 je (entralna ta4ka i za civilno-vojnu saradnju. Planove ove saadnje defini)u Agen(ija lokalne administrativne jedini(e i oru%ane snage. @vi planovi se razvijaju na teritorijalnom prin(ipu i utvr=uju: spe(ifi4ne rizike i opasnosti tela i resurse koji stoje na raspolaganju za krizne opera(ije i pr(edure za ak(iju interoperabilnost i upravljanje spasila4kim opera(ijama i ubla%avanjem katastrofa • • •
Postoje stalni (ivilnovojni sistemi za praćenje razmenu informa(ija i rano upozorenje. Cako=e postoje posebne jedini(e u mnogim (ivilnim i vojnim agen(ijama sa posebnim zadatkom za)tite popula(ije. @ne su snabdevene potrebnom opremom. odr%avaju stalnu gotovost i obu4avaju se za unapre=enje svog profesionalnog kapa(iteta.
#"
+. Zaključak Međunarodne aktivnosti kriznog menad%menta u Bugarskoj
sprovode se saglasno sa me=unarodnim pravom i preporukama &+ @;BS i drugi6 evrospki6 struktura. DA3 je uspostavila kontakte sa organiza(ijama za za)titu gra=ana u +ema4koj. vaj(arskoj 'ran(uskoj Austriji
##
,iteratura-
6ttp:>>III.(p.government.bg>
Ke)etović 3 Krizni Menad%ment Beograd
#!
